28
Висока школа струковних студија за менаџмент и пословне комуникације Сремски Карловци СЕМИНАРСКИ РАД Семинарски рад из предмета: Социологија Тема: Вехабијски покрет и безбедност Републике Србије Професор: Студент:

VehabijeVuletić - sociologija

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: VehabijeVuletić - sociologija

Висока школа струковних студија за менаџмент и пословне комуникације

Сремски Карловци

СЕМИНАРСКИ РАД

Семинарски рад из предмета: Социологија

Тема: Вехабијски покрет и безбедност Републике Србије

Професор: Студент: проф. др Миле Драгановић Вулетић Саша

бр. инд. 151/11 – 1 ПК

Сремски КарловциФебруар, 2012.

Page 2: VehabijeVuletić - sociologija

САДРЖАЈ

1. Увод........................................................................................................................3

2. Ислам......................................................................................................................4

2.1. Џихад - колективна обавеза муслимана..............................................................8

3. Вехабизам.............................................................................................................8

3.1. Настанак вехабизма..................................................................................................9

3.2. Вехабијски приступ исламу...................................................................................11

4. Активности вехабија у Европи и у земљама бивше Југославије......................12

5. Безбедност Републике Србије и вехабијски покрет....................................16

6. Закључак.............................................................................................................20

7. Литература..........................................................................................................21

2

Page 3: VehabijeVuletić - sociologija

1. УВОД

Вехабизам је секта у оквиру исламске религије, односно муслиманске вере. Муслимани верују у једнога Бога (Алаха), творца и нествореног, свемогућег и милосрдног, који је слао објаве преко посланика (пророка) свим људима. Њихова вера се назива Ислам.

Ислам је монотеистичка  аврамска религија која потиче из 7. века од учења Мухамеда. Припадници ове вере називају се муслимани.

Заснива се на вери у једног Бога (арапски: Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих. Постулати ислама објављени су у Курану, светој књизи ислама.

Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења које је од Бога, а преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила), у пустињској пећини примио Мухамед. Сматра се најчитанијом књигом на свету а преко два милиона људи знају читав Куран напамет и зову се хафизи, што говори о изузетној посвећености Алаху. Верски закон ислама зове се Шеријат. Хришћанство и Будизам су по исламу различита учења божјих посланика.

Реч муслимани значи, "они који се потчињавају" Божјој вољи. У свету има између једне и 1,8 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства. Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу рамазану, давање милостиње и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске струје: сунитима (85%) или шиитима (15%).

Ислам је преовлађујућа религија на Средњем истоку, као и многим државама Африке и Азије. Муслиманске заједнице постоје у Србији али такође и другим земљама Балкана.

Темељи се на веровању у анђеле (мелеке), од којих су многи заједнички са јудаизмом и хришћанством. Неки од анђела су Гаврило (Џибрил), Михајло (Микаил), Анђео смрти и Исрафил.

Анђели су верни Богу и извршитељи његових наредби. Анђели помажу верницима против зла и славе Бога; супротност анђелима је иблис. Иблис (Сатана) навраћа људе на чињење лоших дела.

Екстремно крило ислама је вехабизам. Вехабијкски покрет представља и тему овог рада са посебним освртом на његов утицај на безбедност Србије.

Вехабизам је у ствари секта, чији припадници никада себе неће назвати вехабијама јер то сматрају погрдним изразом. Припадници ове секте за себе кажу да су они следбеници изворног ислама а какав је њихов утицај на безбедност земље биће описано у посебном поглављу у раду.

3

Page 4: VehabijeVuletić - sociologija

2. ИСЛАМ

Следбеници ислама верују да је Бог послао своју објаву Мухамеду, преко анђела Гаврила (Џибрила), као што је слао објаве и осталим пророцима: Адаму, Ноју, Авраму, Мојсију и Исусу. Муслимани држе да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали Божји посланици још од Адама. Будући да су претходне објаве људима измењене или делимично заборављене, Бог је послао Куран да би указао човечанству на прави пут побожности.

Слика 1. Куран

Све проповеди тврде да је Бог (Аллах) један, милостив и свемоћан, као и да надзире ток догађаја. На Судњи дан он ће људима судити према њиховим делима и послати их у џеннет или џехеннем што у хришћанству значи рај или пакао. Ову веру је пропагирао Мухамед у Меки. Богати слој се побунио против нове религије чији су се принципи и учење косили са њиховим интересима, и то због осуде њиховог понашања и похлепе па је почео прогонити Мухаммеда и његове следбенике. Мухаммед се 622.г. из Меке сели у Медину и тај чин који се зове хиџра означава почетак ислама као вере. Ту су установљени главни обредни облици, а то су поштовање (молитва), верски допринос, пост (месец рамазан) и ходочашће у Меку.

Ислам се заснива на веровању у пророке, који су послани од Бога. У Курану их је споменуто двадесет пет, а најпознатији су: Адам (Адем), Ноје (Нух), Аврам (Ибрахим), Мојсије (Муса), Исус (Иса) и Мухамед.

Исус (арап. Иса) је Божји посланик и Божји роб по њиховом веровању, а не Божји син. Он и његова мајка, коју хришћани проглашавају богородицом, јели су храну, пили су воду, облачили се, спавали, одмарали и робовали Богу као и други људи. Муслимани верују у Исуса (Иса) али веровање да је он Бог сматра се највећим грехом (ширк). Када је Иса чуо да га неки следбеници проглашавају Богом и сином Божјим, пао је на колена и молио Творца за опрост. Тако је настала подневна молитва.

4

Page 5: VehabijeVuletić - sociologija

Након низа посланика, Алах шаље Исуса, сина Маријиног (арап. Мерјем) Израелићанима да потврди Објаву, истину и садржај Торе (Теврата) и да допусти, по јеванђељу, нешто што је по Теврату било забрањено. Бог га је обасуо благодатима. Он говори људима из колевке као новорођенче и Бог га подучава књизи, мудрости, Теврату, Инџилу и знању. Иса је претпоследњи Божји посланик и веровесник. Био је прималац треће велике Божје објаве - јеванђеља (арап: инџила) и најављивач доласка Мухамеда (под именом Ахмед) иза себе.

Мухамед је рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији, у Тиџани, у јужном делу Хиџаза, око 80 километара од Црвеног мора у каменој долини. Пореклом је из племена Курејш које је имало веома значајан друштвени положај у Меки. Још као дете Мухамед је остао без оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад Мухамед је постао путујући трговац. На својим путовањима упознао је хришћанство, јудаизам и источњачке религије. Од када је око 610. године у пећини поред Меке доживео откровење, почиње Мухамедова посланичка мисија.

Мухамед је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха јер није био прихваћен од стране богатих. Коначно, у лето 622. године дошло је до чувене хиџре (арапски: пресељење) Мухамеда и његових присталица из Меке у Медину. Овај догађај означава почетак муслиманске ере. У новој средини Мухамед је имао много више присталица и успеха у ширењу свог учења. Основао је верску заједницу на чијем челу је сам био. Непуних осам година од дана хиџре, 630. године Мухамед се тријумфално вратио у Меку, која постаје свети град муслимана, средиште ислама и циљ ходочашћа. Овај догађај муслимани су назвали Ел Фетх (арапски: победа).

Мухамед је ујединио арапска племена и постао њихов верски и световни поглавар. Створена је јединствена арапска држава која је током векова успела да припоји Сирију и Египат, делове северне Африке, дошавши до Иберијског полуострва (711) и Пиринеја (732).

.

Слика 2. Алејхисселамова џамија

Након смрти, Мухаммед је оставио иза себе, како нову религију тако и државу. Држава је у почетку била савез племена или родова, али како се ширила тако је била све организованија. Државни поглавар био је халифа, наследник, односно заменик Мухамеда. Како су Арапи били номадски и

5

Page 6: VehabijeVuletić - sociologija

ратнички народ, учестали су њихови напади и освајања суседних земаља. За дванаест година након Мухаммедове смрти освојени су Сирија, Ирак, Либија и Иран. Та експанзија наставила се читав век, на западу су освојили северну Африку до Атлантика, прешли у Шпанију, дошли су до Цариграда и Пакистана. У свим тим земљама је до 17. века полако, али сигурно ислам постао главна религија.

Ислам се ширио мирољубивим начином. Муслимански трговци с караванама камила су га унели у Северну Африку, поморци на источну обалу Африке, из Индије се проширио на Индонезију, Малезију и Филипине.

Слика џ Државе са исламским верницима

Монголи 1258. су разорили Багдад, што је означено као почетак општег стагнирања ширења Исламског царства.

Нови период у историји ислама почиње 1500. када се Vasco da Gama искрцао у Индији, чиме почиње европски утицај на тај део исламског света. Пуна снага западног економског утицаја осетила се с индустријском револуцијом, а војна с Наполеоновим продором у Египат.

Нека од достигнућа арапских, односно муслиманских учењака и мислилаца користе и налазе се у темељима западне цивилизације. На Западу су посредовала учења која су усвојена на Истоку, дела грчких, персијских и индијских писаца, медицински приручник Авицене, који се доноси на Запад као достигнућа персијских лекара, децимални систем, астрономија.

Запад је “поново” открио Аристотела и усвојио њихов стил у архитектури и уметности. Исламски стил држи до украса и настоји да преокрене стварни изглед ствари у апстрактни.

Темељи исламског веровања налази се у Шехадету (сведочењу) да нема другог Бога сем Аллаха и да је Мухаммед Божији роб и Божији посланик. Припадност исламу исказује се, односно да би неко постао Муслиман мора језиком изговорити и срцем веровати у следеће речи :

"Срцем вјерујем и језиком очитујем да нема другог Бога осим Аллаха, и верујем и очитујем да је Мухаммед Божији роб и Божији посланик."

Постоји шест основних веровања која деле сви муслимани а спојени у једну реченицу и гласе:

"Ја верујем у Аллаха и мелеке и Књиге и посланике и Судњи дан и верујем да све што бива, бива са Аллаховом вољом и одређењем."

6

Page 7: VehabijeVuletić - sociologija

Слика бр. 1 Молитва у Бајракли џамији у Београду

Ислам има три основне групе верника: Суните, Шије (шиити) и Хариџије. До раскола у исламској вери је дошло када се поставило питање ко ће наследити Мухаммеда .

Сунити, који чине већину од око 90% Муслимана, става су да нико не може наследити Мухаммеда, јер је Куран обликовао и довршио објаву Божјег вођства. Мухаммедов наследник зато може бити само чувар наслеђа, он ће бити калиф с подређеном влашћу као вођа верника, а бира га заједница поступком иџме.

За шијитске муслимане главна је особа верске власти имам, који је наследник зато што има способност надахнутог и непогрешивог тумачења Курана, а шијити говоре о себи као о позваном и одређеном народу. Најважнија мистична традиција, суфизам, придоноси сједињењу шијитске и сунитске свести.

У Исламу има пет богоштовних дужности, пет стубова ислама. Практичне дужности муслимана су:

Сведочење (арап: шехадет): "Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк";

Молитва (арап: намаз) пет пута дневно, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне).

Пост (арап: саум), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца Рамазана који траје 30 или 29 дана. Рамазан и рамазански пост се завршавају Бајрамом, великим муслиманским празником.

Милостиња (арап: зекат); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2,5% за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих.

7

Page 8: VehabijeVuletić - sociologija

Ходочашће (арап: хаџџ) у Меку, бар једанпут у животу, за онога ко је у стању;

Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство. Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих. Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву. Четири опште прихваћена извора исламског закона су:

Куран (света књига) Суна (обичаји пророкови) Иџма (сагласност заједнице) и Кијас (закључивање по аналогији).

Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција не признаје последња два извора него уместо њих прихвата иџтихад (слободно расуђивање) које преносе имами. Постоји пет класичних верско-правних школа, од којих су четири сунитске (ханефити, маликити, шаифити и ханбалити) а само једна шиитска (џаферити).

2.1. Џихад - колективна обавеза муслимана

Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере. Џихад је сваки труд у име Бога, тј. на Божијем путу. Џихада има четири врсте:

Џихад са самим собом ради устрајности на чињењу добрих дела и клоњењу од забрањених.

Џихад против шејтана (сотоне), одупирањем човека његовом завођењу. Џихад против грешника руком и саветом у смислу хадиса: "ко од вас види

нешто што не ваља, нека га сузбије руком, а ако не могне руком онда језиком".

Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка.

3. ВЕХАБИЗАМ

У оквиру Ислама је настало низ појава, углавном не као резултат његовог природног развоја, већ деловањем низа исламских секти. Поједине секте штите вредности које су далеко од традиционалног ислама. Једна од бројних секти је вехабизам који својим идејама оправдава своју делатност и онда када је та делатност незаконита.

Вехабизам је конзервативни покрет у Исламу који се утемељио крајем 17. и почетком 18. века. Његов духовни вођа је Мухаммед 'Абдулвахаб, тзв. реформатор Ислама, пореклом из Саудијске Арабије. Вехабизам се у суштини заснива на строгим тумачењима и изворним идејама о исламу, а кроз које има

8

Page 9: VehabijeVuletić - sociologija

врсту интерпретације ислама која се разликује од других исламских струја као што су сунизам, суфизам и шиизам.

Вехабизам је иступио врло оштро против ширења култа муслиманских светаца јер је у томе видео враћање на многобоштво. Њихово везивање само за Кур’ан и суре, искључује могућност тумачења; у свима осталима видели су могућност приближавање многобоштву.

Мотиви вехабиста били су разлог за негирање многих вредности укорењених у муслиманском друштву. Негирали су култ Пророка кога нису сматрали заступника божијим, јер то противречи моћима Алах Они су сматрали да није могуће нешто што је створено,. Нису поштовали гроб Пророков као ни целивање главне светиње муслимана у Меки – Каабе. Нису дозвољавали да се неко куне именом Пророка или члановима његове породице.

Оштро су прогонили оне који пију алкохол, пуше, слушају музику, играју било које игре. Негде око 1770. године била је формирана држава вехабиста. Они су почетком 19.века похарали шиитска светилишта, заузели Меку и у њој разрушили џамије и изгребали Каабу. Освајањем Медине оскрнавили су гроб пророка Мухамеда. Добивши одговарајуће наређење од Порте египатски вођа Мухамед Али зауставио је и разбио вехабије 1811.године. Вехабисти су ускоро организовали своју државу. Изгубили су многе од својих особина и постали званична религија у Саудијској Арабији. Руководство вехабизма обогатило се на нафтном бизнису.

3.1. Настанак вехабизма

Вахабизам (енгл. Wahabism, Wahabbism) је врста традиционализма у исламу који се утемељио крајем 17. и почетком 18. века. Његов духовни творац је Мухамед Абдулвахаб, тзв. реформатор ислама, пореклом из Саудијске Арабије. Припадници се називају муџахедини или унитаристи. Њихово учење се чврсто држи доктрине да је бог само један и једини.

Вехабизам је настао кроз политичку поделу у Саудијској Арабији крајем 17. века у којем је деоба направљена између политичког живота муслимана и религијског при чему је религијски живот контролисан од стране вехабијских изворних вођа.

Вехабисти, који сами за себе не користе тај термин, следбеници су учења овог исламског теолога, који је живео у данашњој Саудијској Арабији од 1703 до 1792″. Рођен 1703. у периоду ране стагнације Отоманског царства, Вахаб је сматрао да ислам треба да буде духовно прочишћен од отоманске декадентности и враћен изворним догмама. Од суфиста је преузео модел конспиративног верског реда али је одбацио обреде иницијације и музику у било којој форми. Такође је осуђивао украшавање џамија и пороке попут пушења дувана. Одбацио је поштовање исламских светаца и места и предмета који су с њима повезани. Идеје обнове “правих” исламских вредности” изнео је у Књизи јединства , које је дало назив новом покрету: al-Muwahhidun, или унитарци.

 Средином XVIII века Вахаб је, као и Мухамед пре њега, нашао политички моћног покровитеља за свој начин тумачења ислама. Склопио је партнерство с Мухамедом Ибн-Саудом, вођом моћног братства у централној Арабији 1774. године. и преселио се у његову пустињску “престоницу”, насеобину Ријад (ад-Дирјах). Од тада се судбина вехабиста и породице Ибн

9

Page 10: VehabijeVuletić - sociologija

Сауда нераскидиво преплела. Под наследником Ибн-Сауда Абдул-Азисом, вехабисти су похрлили из своје пустињске базе помамом која није забележена у претходних хиљаду година. У налету који је личио на репризу раних успеха Мухамеда и прве четворице калифа, они су привремено заузели Меку и Медину и упали у Месопотамију. Тек 1818. Турци су уништили прву вехабистичку државу.

Скоро цео један век касније, 1902. године, храбри и ратоборни принц из породице Ибн -Сауд по имену Абдул - Азиз вратио се у дедовину са 40 коњаника и преузео власт у Риаду. Био је то почетак поновног освајања Арабије у име исламског пуританизма. У хаотичним годинама после пропасти Турског царства ихвани су се показали као способна и фанатична борбена сила. Обезбедили су победу свом вођи Ибн Сауду, оснивачу саудијске краљевске династије. И 1926. прогласили су Абдул-Азиза за краља Хедзаза. У току деценије која је уследила он је ујединио остатак Арабије и наметнуо вехабистичко, тврдо исламско уређење.

Пошто је 1932. утемељена Саудијска Арабија, вехабијско учење ислама постаје државна идеологија чији је циљ служење интересима породице Ибн Сауда.

Потомци Абдула Вахаба још увек воде саудијски верски естаблишмент. Они су се одупирали увођењу паганских верских новотарија као што су радио, аутомобили и телевизија, попустивши тек када је краљ обећао да ће се увезена технологија користити за унапређење вере. Они су обуставили увоз алкохола, до тада продаваног странцима (1952) и забранили женама да возе аутомобиле (1957).

Слика 4. Припадник вехабијског покрета

Вехабизам је сада најпроширенији у застарелим и неразвијеним деловима Азије и у мањој мери у Европи а многи га окривљују за подстицање и идеолошку основу данашњим терористичким групама у Авганистану, Саудијској Арабији и Ираку. Сматра се да су поједини поклоници вехабизма са својим вехабијским идеолошким уверењима подупрели терористичке нападе у САД-у и Европи.1

Аналитичари тврде да су управо чланови овог покрета објавили свети верски рат - џихад, с циљем да противнике силом натерају да се придруже вехабизму.

1др.Хафизовић, Решид, БХ Дани. 1998.

10

Page 11: VehabijeVuletić - sociologija

3.2. Вехабијски приступ исламу

Вехабизам тежи да задржи муслимане на изворној интерпретацији ислама без даљих научних, теоријских и сл. посредовања у тумачењу. Самим тим вехабизам је тумачење ислама које нема своју литературу, које нема своје мишљење, али има духовни правац који заговара крајње спутавање човека као појединца и муслимана као заједнице.

Слобода вероисповести у вехабизму не постоји. Ислам је званична религија и сви грађани морају бити муслимани. Ни влада ни друштво не прихватају концепт раздвајања религије и државе и њега нема. По шеријату, исламском верском закону, преобраћање муслимана у другу веру се сматра отпадништвом, то је злочин који се кажњава смрћу. Исламско верско образовање је обавезно у државним школама на свим нивоима и за сву децу. Грађани немају право да мењају власт а исламски савет усклађује мере владине политике са шеријатом. Влада сматра исламско право јединим водичем за заштиту људских права. Влада правно-системска дискриминација заснована на полу и религији.

Краљ Саудијаца је њихов имам. Он и вехабистички верски естаблишмент сматрају исламизацију целог света неприкосновеном и својом светом дужношћу. Саудијским новцем, преко западних банака је плаћена изградња преко 2000 џамија и исламских центара у Западној Европи и Северној Америци и око хиљаде џамија и исламских центара у другим деловима света. На тај начин је финансирана изградња џамије краљ Фахда у Сарајеву, највећа у Европи, која доминира градом а притом, ни једна једина црква не постоји и не може да се изгради у Саудијској Арабији, расаднику духа тероризма и домовини већине нападача, терориста на куле у САД од 11. септембра.

 Вехабисти користе за себе термин “салафисти”, што значи “следбеници правоврених предака,” мада има и салафиста који нису вехабисти. Реч је о учењу ислама које жели повратак курану и слеђењу примера из хадиса. Хадиси су апокрифне белешке о Мухамедовом животу а заједно са кураном представљају фундаменталне, изворне текстове ислама. Вехабисти одбацују низ традиционално прихваћених елемента исламске праксе, као што су молитве на гробовима, молитве појединим светитељима а не само Алаху, прослава појединих датума као што је Мухамедов рођендан, ношење бројаница или увођење било каквих иновација у верској пракси.

Вехабисти се могу упоредити са стриктним протестанским сектама из 16.-17. века, попут пуританаца, калвиниста и анабаптиста, који су желели да одбаце све елементе хришћанске црквене традиције и да се врате учењу које су сматрали за изворно и библијско. Вехабисти су поборници стриктног, ригорозног ислама, који би био заснован само на курану и на изворном Мухамедовим примеру, онако како је он забележен у хадишима. За вехабисте ти изворни текстови пружају потпуни, заокружени модел пожељних односа међу људима. Они у томе налазе комплетно учење на коме треба да се заснива људско друштво, готов модел како оно треба да буде устројено у верском, политичком , друштвеном и правном смислу.

Вехабије се препознају по томе што носе дуге браде и широке панталоне до чланака.

11

Page 12: VehabijeVuletić - sociologija

Не рукују се са женама, нити је женама вехабија дозвољено да се рукују са мушкарцима. Обавезне су да носе бурку.

Слика 6 и 7 Вехабије

Слика 8 и 9 Жене у буркама

Дервиш Сенад Мичијевић је у разговору за БХ Дане навео неке примере дословног тумачења Курана код вехабија. Они се у свом учењу, каже он, позивају контроверзну особу, Ибна Тејмију који је дословно тумачио Куран, тако да је једном у Дамаску изјавио: 'Бог силази с небеса на земљу онако како ја сад силазим доље', и сишао је низ степенице.

Још је један пример сировог приступа исламу, карактеристичног за вехабијско учење, Абдуллах бин Баз, ректор исламског свеучилишта у Медини, који је шездесетих година прошлог века изјавио да свакога ко тврди да се Земља окреће око Сунца треба прогласити кривоверним, што значи погубити. Нема исламског научника ни ауторитета којега вехабије нису прогласиле неверником. 

Чланови вехабијског покрета су тврди заговорници џихада – светог рата.

4. Активности вехабија у Европи и у земљама бивше Југославије

Вехабија има у Европи па неки извори тврде да имају везе са босанском дијаспором у бечу где често одлазе, мада су аустријске власти мишљења да Беч није центар вехабијског покрета у Европи, већ да они делују и и више других градова Европе.

12

Page 13: VehabijeVuletić - sociologija

По професору Драгану Симеуновићу, руководиоцу пројекта за откривање екстремизима и радикализације, вехабије су опасност која расте и тешко да их у умножавању ишта може зауставити.

Установа за заштиту уставности и борбе против тероризма у Аустрији јеу свом извештају навела да су у оквиру босанске дијаспоре у Аустрији установљене групације које су припадници неофундаменталистичкеог тумачења вехабизма.

Такође везе ухапшених у акцији „Светлост“ у Горњој Маочи и једног Босанца у Бечу који је наоружан бомбама ухапшен на улазу у америчку амбасаду у Бечу, говоре у прилог нведене тврдње. Њих двојица су одлазили у исту џамију.

Вехабија такође има у Србији, Босни, Македонији а поједини познаваоци ове проблематике сматрају да је њихов највећи центар са око 20.000 пунолетних Албанаца у Приштини.

На простору Босне и Херцеговине има такође вехабиста а најопаснијим групама се сматрају групе у забаченом селу Горња Маоча чији сви становници припадају овом покрету. У овом селу међу припадницима вехабија има држављана Црне Горе, Македоније, САД-а али и Србије. Горан Павловић из Београда је један од њихових чланова који је примио ислам.

Према извештајима обавештајних служби а затим по причама мештана из оближњих села, у овом селу постоји камп где се врше обуке за свети рат, џихад а новац добијају из иностранства.

Да су радикални исламисти активни у Босни говори и чињеница да је ухапшено осам ооба и заплењена већа количина наоружања у акцији „Светлост“.

Домаће и стране обавештајне агенције држе село под надзором, због оперативних сазнања да се у њему од 2002. године спроводе активности које могу угрозити безбедност БиХ. Безбедносне агенције су тада упозоравале да полиција не би требало да прекине надзор Горње Маоче, мада за неку ширу акцију нема како политичку тало ни верску подршку. Политички и верски врх Федерације БиХ није осудио деловање вехабијског покрета, као и да је Тужилаштво направило лошу квалификацију кривичних дела па није ухапшенима ставило тероризам на терет.

Нису претражени бункери из времена ЈНА од стране полиције у току ове акције, а сумња се да се у њима налази велика количина наоружања и муниције, само је одузела оружје које је у кућама ухапшених пронашла.

Неко је из полиције раније јавио екстремистима да сакрију оружје што је упућивало на сумњу да ће се деловање екстремиста наставити а показало се тачним. У Бугојну је прошлог лета дошло је до терористичког напада на полицијску станицу,погинуо је један полицајац, полицијска станица је потпуно уништена а вехабије се оптужују и за овај напад. У поштанске сандучиће двоје судија из Брчког, које су осудиле ухапшене из Горње Маоче, су почетком јуна 2010. године  стигле претеће поруке са текстом који је за вехабије карактеристичан.

Преко 600 полицијаца је учествовало у овој акцији, спроводена је на основу наредби Тужилаштва и Суда БиХ, због откривања и кривичног процесуирања особа осумњичених за кривична дела угрожавања територијалне

13

Page 14: VehabijeVuletić - sociologija

целине БиХ, напад на њен уставни поредак и изазивање националне нетрпељивости, раздора и расне и верске мржње.

Полиција је пре неколико месеци пронашла шест килограма експлозива у Хусину код Тузле, у кући Мурадифа Хамзабеговића, припадника вехабија.

Познаваоци ислама тврде да на вехабије, које припадају радикалном исламском покрету, не треба гледати као на религијску, већ као на криминалну групу која злоупотребљава религију ради остваривања својих циљева.

После напада на америчку амбасаду у Сарајеву, треба очекивати нове и агресивније терористичке акције у региону, чије ће мете бити не само дипломатска представништва и објекти САД и западноевропских земаља, него и војне базе НАТО снага, каже члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма Џевад Галијашевић. Он тврди да су ширење и јачање вехабијског покрета у БиХ и на Балкану омогућили бошњачки политички и верски врх у Сарајеву, али и Запад, пре свега Вашингтон, који су своју политику у региону заснивали на политичком миту о српској кривици. У сенци такве политичке митологије је израстао један моћан радикално-исламистички покрет, који у БиХ броји више од 100 хиљада људи, а многи од њих су спремни да у сваком тренутку делују. 

Галијашевић такође каже да напад у Сарајеву показује да вехабијски покрет не само да интензивира акције, него и скраћује време између терористичких акција.

Он сматра да су за настанак, ширење и јачање вехабијског покрета у БиХ највише одговорни бошњачки и верски врх, али и Запад, конкретно Вашингтон, који је подржао стварање нове исламске државе на Балкану. Међународна заједница није правила сметње, због чега су вехабије у региону интензивно и континуирано радиле на ширењу и јачању тог покрета. По Џеваду Галијашевићу центар вехабизма на Балкану је Сарајево: „БиХ је центар финансијске, политичке и верске моћи вехабија и докле год се то игнорише овај регион неће бити безбедан, а самим тим ни Европа, јер је тај покрет и направљен за деловање на европском континенту. Случај Мевлида Јашаревића је само показатељ да је Запад створио „безбедносног монструма“ кога не може више да контролише. Снага вехабијског покрета лежи у широкој верској подршци коју је обезбедио позивајући се на ислам. То приморава западне безбедносне агенције и агенције земаља у региону да суптилније делују како не би угрозиле „верске слободе“. Према томе тај покрет је веома моћан, како због финансијске и логистичке подршке ван граница БиХ тако и због подршке бошњачког политичког и верског врха у Сарајеву. Вехабијама иде на руку и одржавање сукоба унутар Бошњачке заједнице у Србији. Такви услови погодују вехабијском покрету да несметано јача и предузима терористичке акције“, наглашава Галијашевић. 

Исламска верска заједница у Македонији објавила је 2010. г. да у земљи постоји радикална вехабистичка исламска група и затражила помоћ власти и полиције, група је предвођена бившим хождом Рамаданом Рамаданијем. Као предавач појављује се и Бекир Халими, за кога Рамадани тврди да је један од најпознатијих хоџа код Албанаца на Балкану и да је срећан што је он предавач.

У Скопљу их има са друге стране реке Вардар, од трговачког центра ''Мавровка'' према Бит Пазару, Чаиру, Топани па кажу и да их има на сваком кораку.

14

Page 15: VehabijeVuletić - sociologija

Истичу се понашањем у џамијама где су више гласнији и желе да привуку пажњу на себе. Њихова основна теза је да ислам који се проповеда у Македонији није истински.У Исламској верској заједници негирају да вехабије воде главну реч у неколико скопских џамија. Исламски теолози који су желели да остану анонимни тврде да су вехабије инфилтриране тамо где се налазе главне скопске џамије - Јахја- пашина џамија, Алаџа, Тутунсус и Султан Мурат џамија.

Вехабије делују у сиромашним срединама одакле регрутују будуће присталице, најчешће за ситне паре, највише за до сто евра месечно убеђују људе да посећују џамије у којима се окупљају вехабије. Убеђују присталице да треба да им то постане редовни дневни ритуал, јер ће у противном остати без пара,

„Вехабијски одреди на рубним деловима општине Теслић у Српској, врше војну обуку а наоружани су тешким оружјем“, тврди експерт за тероризам Џевад Галијашевић.

„Оцена Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала - каже његов члан Галијашевић, јесте да вехабије тренутно користе само пешадијско, аутоматско наоружање, али да се претпоставља како су опремељени и експлозивним направама, па чак и минобацачима.“

Вехабија има и у Црној Гори у општини Плав и Рожаје. Масовно састајалиште вехабија са простора екс Југославије постало месташце Острво на Плавском језеру што није непознато црногорским властима.

Војно-политички аналитичар Милован Дрецун каже: „ Парадоксално је да црногорска власт и даље не схвата озбиљност проблема када је у питању вехабистички покрет који је темељни основ Ал Каидине мреже на овом подручју. Иако је још пре две године упозорено да јача вехабистички покрет у Црној Гори, где је Рожаје примарни центар деловања, ништа није предузето како би се то зло искоренило.“

У Србији делује око 70 радикалних вехабија, а међу њима је и држављанин БиХ Елвис Хајрић који је недавно дошао из Саудијске Арабије да врбује нове присталице.

Мевлид Јашаревић, припадник „беле" Ал Каиде који је недавно у терористичком нападу отворио ватру на америчку амбасаду у Сарајеву, и који је након тога рањен у ногу, само је један од двадесетак радикалних вехабија терориста који делују у Србији.

У нашој земљи има и још педесетак изузетно опасних припадника вехабијског покрета, док је следбеника - више стотина.

Вехабија највише у Србији има на подручју Новог Пазара и Прибоја, има их у Сјеници и у јужном делу Косовске Митровице. Извештаји Војно-безбедносне агенције објављени у медијима говоре да на подручју рашко-полимске области и на северу Црне Горе делују "исламске екстремистичке организације Вехабија Тарикат и Црвена ружа" а њихов тачан број није познат. Често у џамијама праве проблеме, покушавају да наметну свој начин молитве и ометају верске обреде.

Марта 2007., у месту Жабару на планини Нинаји, 30 километара од Новог Пазара, је МУП Србије открио пећину и камп у којима су се обучавали припадници вехабија и ту чували веће количине пластичног експлозива са сатним механизмом, муницију различитог калибра, заштитне маске и прибор за чишћење оружја, опрему и бомбе, компасе, војне униформе, двогледе,

15

Page 16: VehabijeVuletić - sociologija

бајонетске ножеве, географске карте, приручнике о руковању аутоматским оружјем, пропагандни терористички материјал, сабљу, храну, санитетски материјал и више канистера воде и нафте, војне приручнике за преживљавање.

У Санџаку је тада у великом хапшењу вехабија откривен терористички камп и ухапшена група од 14 припадника вехабијског покрета. Сви ухапшени су осуђени на вишегодишње казне затвора због подривања уставног поретка Србије а један припадник вехабија је погинуо у сукобима са полицијом.

МУП Србије је 18. Марта 2009. на око 30 километара од Новог Пазара, открио камп у којем су се, претпоставља се, обучавали припадници исламске терористичке групе. Средства информисања у Србији су објавила да се вехабистички покрет, чији припадници себе сматрају борцима за чисти ислам, први пут појавио у области Новог Пазара 1997. године, док су на Космету вехабисти активни од почетка деведесетих, да тамо контролишу 30 куранских школа и својим неометаним деловањем после НАТО окупације Космета 1999. су и за албанске политичаре изазов.

Прошле године је српска привела 17 особа из Санџака за које се сумња да су припадници радикалног крила вехабизма. Прошле године је у акцији полиције и БИА у Новом Пазару, Сјеници и Тутину, рано ујутру, ухапшено је 16 држављана Србије и један држављанин Босне и Херцеговине, за које се сумња да су са Мевлидом Јашаревићем у блиској вези алу су после саслушања пуштени на слободу. Елвис Хајрић, сарајевски вехабија, држављанин БиХ који је из Саудијске Арабије дошао да регрутује нове вехабије је био међу њима.

На основу изнетих података прикупљених из књига и извештаја разних стручњака за ову област, МУП-а и медија можемо константовати да вехабија има како у Србији, тако и у окружењу. Не мирују што говоре и акције које спроводе и сукоби са полицијом и са припадницима муслимана који немају тако радикалне ставове у тумачењу Ислама као они. Евидентно је и присуство великих количина новца којим финансијски подржавају своје деловање у придобијању својих присталица као и да су повезани широм Србије и Европеа повезани су и са многим терористичким акцијама.

5. Безбедност Републике Србије и вехабијски покрет

Наведени подаци о деловању вехабија на нашим просторима и просторима суседних земаља, али и Европе говоре у прилог томе да се не ради само о неорганизованим екстремним верницима ислама. Они се повезују и са многим терористичким акцијама а у основи њиховог учења је џихад- свети рат.

Такви покрети подривају политички систем земље на чијим су просторима али имају и утицај на локалну, младу популацију у земљи, у срединама где је измешана верска припадност становништва, у којој влада велика незапосленост и велика беспарица, с обзиром да вехабије новчаним средствима мотивишу нове чланове. Поражавајуће делује и чињеница да је један млад човек из Београда постао њихов присталица и да их чак има запослених у општинским службама (Сребреница). Неоспорна је њихова тежња за ширењем и наметањем строгог тумачења ислама и даље исламизације. Чињеница да је овај покрет финансиран великим новцем који је

16

Page 17: VehabijeVuletić - sociologija

постао најтраженија роба у време велике незапослености и кризе сваке врсте (финансијске, моралне и др).

Не треба заборавити да вехабијске и друге исламске екстремистичке групе на Балкану делују синхронизовано, и да су повезане јединственим идеолошким обрасцем и идентичним методама деловања. Финансирају се из истих извора, а инструкције добијају из верског и политичког центра. Метод деловања је идентичан у целом свету - Ал каида.

Аутор књиге “Сенке Џихада”, др. Срђа Трифковић, каже: ,сматра се да ће исламски екстремизам несумњиво наставити да јача. Он је већ дуго у процесу јачања као последица распада Југославије, става спољних сила, ратова и свеопштег осећаја исламске заједнице да је она у успону а да су њени супарници и противници, а пре свега Срби, у опадању. То не мора да значи неминовно и нужно јачање вехабизма. Водеће личности у исламској заједници у самој Србији сматрају да био било непромишљено допустити им да се одвећ размахну, јер би тиме угрозили своје сопствене позиције.

Политиком привидне сарадње са властима са друге они су већ на путу да буду господари ситуације на свом подручју. Исељавање Срба из Рашке области се наставља, њихов проценат у Новом Пазару непрекидно опада, у општинама Тутин и Сјеница их више практично и нема. Са становишта дугорочних интереса поборника исламизма у Србији, није добро допустити вехабистичким покретрима, или ма којим другим, да крену путем директних терористичких акција, јер како сада ствари стоје лидери исламске заједнице имају разлога да верују да ће своје циљеве далеко ефикасније остварити по принципу - тиха река брег рони.”

По мишљењу истражних органа Републике Србије вехабизам је повезан са владајућом кућом Саудијске Арабије. Вехабистичко учење шири се по свету првенствено кроз широку мрежу џамија и исламских центара које финансира Саудијска Арабија. Примери на балканском подручју су џиновска џамија краља Фахда у Сарајеву, једна од највећих у Европи и уопште у ванисламском свету па и самом Београду. Саудијској Арабији је јако стало да настави свој тихи продор, тако што ће да обучавају, финансирају и на разне начине потпомажу продор вехабизма у Србији, пре свега у Рашкој области. Њима, међутим, не би било у интересу да прибегавају директном тероризму у овом тренутку. То би само подстакло званичне органе Републике Србије на појачану будност и помније праћење њихових активности. То би такође могло да изазове расцепе унутар исламске заједнице а сукоби унутар ње су иначе већ почели. Вехабисти у Новом Пазару и другим местима почели су да ометају молитве у џамијама и да се арогантно понашају као једини поборници истинског исламског учења.

Тероризам је нераскидиво везан за ислам од најранијих дана, од почетка Мухамедове политичке каријере као владара тоталитарне државице у Медини. Не треба олако користити термин “вехабије” или “вехабисти”. Чињеница је да је реч о исламској групи са терористичким намерама и да је реч о људима који имају исти циљ као и припадници ислама који те циљеве желе тихо и полако, демографском премоћи да остваре, али не треба исклјучивати и друге начине. Не може се рећи да ли је реч о „вехабистима” који су под контролом неке организације која има своје седиште у Меки, Медини, Џеди или у Ријаду, или о некој самосталној групи која вехабистичким учењем, делује независно и самостално. Осама Бин-Ладен и Ал-Каида ни сами не спадају у главну матицу вехабизма иако и они имају за циљ организовање

17

Page 18: VehabijeVuletić - sociologija

друштва на строгом тумачењу курана и хадиса као и вехабисти. Мишљења су да је владајућа кућа у Саудијској Арабији такође издајничка зато што је прихватила америчке базе на својој територији као и зато што њени припадници подлежу искушењима и уживању у материјалним богатствима, корумпирани су па их морају свргнути са власти.

Вехабизам је важан и снажан феномен савременог ислама, међутим, сматра се да нема хијерархијски организовану структуру са јасним програм деловања, стратегију, своје командне центре и њима подложне подружнице.

Ово мишљење не заговараји и сви познаваоци ове проблематике, већ сматрају да је проблем много озбиљнији. Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма Џевад Галијашевић, сматра: „Питање дана је када ће доћи до синхронизованих радикланих акција и на овим просторима.“ Према његовим речима у западно - европским земљама се већ остварује План Ал каиде 2020. а страх од тероризма све више расте.

„Ширење страха је и циљ радикалних исламистичких структура, јер је свака политичка или оперативна одлука тих држава оптерећена страхом за безбедност грађана, државе па и ширег окружења. Дакле, тај план дестабилизације Европе се спроводи у дело и он функционише“, констатује Галијашевић.  

Политика западних земаља је ишла на руку развитку исламског тероризмау свету својим подилажењем интересима ислама а почетак је био совјетска интервенција у Авганистану децембра 1979 када је Америка на челу са Картером почела да финансира и обучава екстремне исламистеи да их из Пакистана убацује у Авганистан да би водили герилски рат против и про-совјетског режима у Кабулу и совјетских трупа.

То је било прво оглашавање тврдокорни исламског, сунитског покрета као значајаног фактора у свету. Шиитска револуција у Ирану на челу са Ајатолахом Хомеинијем је такође добрим делом била је плод америчке администрације и председника Картера јер је вршила притисак на иранског шаха да што брже демократизује своју државу. Ово је био упозоравајући пример да у исламским државама „демократизација” значи исламизација. После тога је таквих примера било много и сви они су погодовали развоју исламског екстремизма. Под слоганом „кршење људских права је на Кавказу , у Чеченији, ишла на руку чеченским побунјеницима.

Кроз подршку муслиманима на Балкану, у Босни и на Косову америчка политика је покушала да придобије исламски свет за своју политику подршке Израелу, затим и за ирачки. Оваква политика подилажења џихаду није донела никакве користи својим поборницимапа је за чуђење да Запад и Америка буду одлучни при давању независности Косову који представља везу исламса преко Балкана, од југоистока ка северозападу, од Босфора до Цазинске крајине.

Професор Факултета безбедности, Дарко Трифуновић, за "Секјурити обзервер", је због озбиљности ове појаве у Србији је оценио да Србији прети опасност од тероризма - радикалне форме ислама. На то би додатно утицало слање војске у Ирак или Авганистан.

Он наводи. "Светска и регионала претња по безбедност су Ал Каида и њој сродне организације. У срцу тих организација се налазе вехабије којих у Србији има све више и више." Он такође сматра “да државни органи Србије не би били у стању да се изборе са евентуалним терористичким нападом јер је

18

Page 19: VehabijeVuletić - sociologija

концепт за борбу против те опасности, према његовим речима, потпуно погрешан. 

У пракси није лако ни да јаке противтерористичке јединице могу да реше проблем. нажалост, у Србији је мало стручњака који могу да се изборе са терористичким претњама, репресија не може бити решење већ је кључ у дерадикализацији муслиманског становништва.  Тиме се нико не бави а грађанима улива лажна сигурност специјалним јединицама. Да ситуација буде још тежа, лоша кадровска решења и стручна оспособљеност отежавају њихов рад“, рекао је он, навевши пример Шпаније и Велике Британије које су послале своје снаге у Авганистан а затим имале терористичке нападе у својим земљама после чега је Шпанија повукла своје снаге из Авганистана. Имали смо и неолико покушаја терористичких напада у Италији", 2 навео је Трифуновић.

, Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности сматра да је Србија незтнатно угрожена и то из три потенцијална извора, а највећа претња су радикалне форме ислама, односно вехабије. Он сматра да опасност од тероризма у Србији постоји али није велика.

"Вехабијске организације могу деловати или због решавања питања у Санџаку или као део глобалне исламистичке мреже, што се десило недавно у Сарајеву.”3

"Јашаревић је, припадник међународног исламистичког покрета, пуцао је на амбасаду САД и поручио Америци да остави муслимане на миру.'", рекао је Драгишић и додао да се напад по тој логици могао догодити и у Београду на, амбасаду САД.  Статус Косова, је други могући извор тероризма у Србији, али је та могућност "због одговарајућих политичких околности" за албанске екстремисте, тренутно мала. Организоване криминалне групе су трећа могућност тероризма због њиховог одређеног достигнутог нивова у земљи и региону и пошто имају много новца, па представљају значајну политичку снагу.

2 Prof. Trifunović, D, Fakultet za bezbednost , Beograd, intervju za specijalizovani magazin iz oblasti

bezbednosti "Sekjuriti obzerver".

4 Prof. Zoran Dragišić,Fakultet za bezbednost, Beograd, Intervju, Beta, 2011.3

19

Page 20: VehabijeVuletić - sociologija

6. ЗАКЉУЧАК

Рад на овој теми је за мене представљао изазов јер сам о вехабијама и њиховом деловању био само незнатно информисан као и већина наших грађана. Вехабизам и њеогово деловање је подробније предпостављам само познато појединацима који се баве професионално овом темом. Обични грађани о томе мало знају а посебно је мало информисана омладина.

Професионалци (новинари, политичари, службе МУП-а и БИА, којима су овакве теме део посла, имају мноштво података и информација о вехабијском покрету и његовом деловању на просторима Србије и Балкана што говори о томе колики је њен значај за безбедност тих земаља.

Овај покрет је, претпоставља се, финансиран из центара радикалног ислама, неких арапских земаља а циљ је исламизација света. Распрострањен је на свим континентима и у скоро свим земљама а сукоби се и са самим исламом. Вехабизам је опасан и екстреман покрет који за сада има тежњу тихог и упорног ширења мада се у задње време бележе терористичке акције у свету али и на Балкану (Сарајево – напад на америчку амбасаду), у чијој основи је вехабизам. Деловања таквих покрета подривају безбедносни систем земље.

Стручњаци за ову област упозоравају да се мора много активније водити борба против тероризма а вехабизам озбиљније пратити јер је број вехабија на територији Србије последњих година у сталном порасту. Тај покрет се прелива из једног региона у други, повезани су и управо та повезаност вехабија је проблем за МУП. По мишљену челника МУП-а, Србији, прети опасност од вехабијског покрета јер у последње време долази до промене стратегије вехабија која се до сада односила на америчке интереси у Европи. Вехабије делују и на нашим просторима па се присталице овог покрета и њихово ширење морају будно пратити.

Мишљења сам да решење ове проблематике лежи у забрани покрета. Радикални верски покрети су шири друштвени проблем и против њега се мора борити цело друштво на свим нивоима. Политичке елите морају да престану да подржавају те покрете и политички минимизирају тај проблем. Истовремено, морају донети таква законска решења која ће покрете базиране на мржњи и промоцији насиља ставити са друге стране закона и забранити им рад и деловање, без обзира да ли је њихово деловање формално регистровано или је оно неформално. Истовремено, верске елите морају тим покретима одузети тзв. верски имунитет и јасно ставити до знања да он није базиран на постулату вере и да антиисламско деловање није нешто што припада исламу.

Наравно, полиција и безбедносне агенције морају поштовати прописане безбедносне процедцуре које налажу праћење лица опасна по националну безбедност и то од тренутка када дођу на територију одређене државе.

Успешно супротстављање екстремизму подразумева и праћење кретања припадника тих покрета, али и токова новца којим се финансирају те организације. То подразумева и забрану финансирања терористичких организација и забрану функционисања банака које учествују у томе. и размену информација између безбедносних агенција у региону и свету.

И на крају, веома је важна размена информација безбедносних агенција у региону, али и шире, као и оперативна спремност да се на терену носи са тим. Само на тај начин може се супроставити екстремистичким покретима, као што је вехабијски.

Такође је веома битно јачање породице и боља информисаост о овом проблему због опасности од придобијања младих у срединама где овог покрета има.

20

Page 21: VehabijeVuletić - sociologija

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Трифковић, С. , „Сенке џихада”

2. Др.Хафизовић, Решид, БХ, Дани. 1998.

3. Проф. Зоран Драгишић, Факултет за безбедност, Београд, Интервју,

Бета, 2011.

4. Проф. Трифуновић, Д, Факултет за безбедност , Београд, "Секјурити

обзервер

5. хттп://www.новимагазин.рс/вести/у-србији-70-опасних-вехабија хттп://

wикипедија.орг

6. хттп://www.слободнаевропа.орг

21