Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Lektura: Ivana Andri

Korektura: Milo iri

Prelom teksta: Ivan Miladinovi

Dizajn korica: Slavia Savi

igoja tampa, Beograd

Tira: 1000

ISBN 978-86-86391-28-5

Peanik 2012.

Izdanje pomogao

Vesna Pei

DIVLJE DRUTVOKako smo stigli dovde

CIP - ,

323(497.11)2000/...316.334.3316.4(497.11)2000/...

, , 1940- Divlje drutvo : kako smo stigli dovde / Vesna Pei. - Beograd : Peanik, 2012 (Beograd : igoja tampa). - 389 str. ; 21 cm

Tira 1.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 384-388.

ISBN 978-86-86391-28-5

a) - - 2000-COBISS.SR-ID 191384332

44 5

Mom sinu i sagovorniku Borisu Popoviu

76

SADRAJ

Predgovor 11

PRVI DEO PETOOKTOBARSKE KONTROVERZE 19I Rekonstrukcija petooktobarskih zbivanja 21II Sukobi i jedna debata o transferu Miloevia u Hag 45III Peti oktobar Vremeplov 60

DRUGI DEO ZORAN INI: FILOZOF, POLITIAR I PRIJATELJ 73 I Filozof Moderne 75II Zoran ini kontroverze 98III Atentat 114

TREI DEO NEKA BUDE TO BITI NE MOE 129I Zaokret 131II Nemogua drava 145III Kosovski sunovrat 158IV Partijska drava i korupcija 173

ETVRTI DEO KONTINUITET KONTINUITETA I KLIZ U PATOLOGIJU 229I Kohabitacija dugog trajanja 231II Pomirenje 259III Destabilizacija regiona 272IV Kriza, arogancija i uivancija 281V Paradoksi proevopske vlade 295VI Metastaze 325VII Taka 353

PETI DEO KAKO SMO STIGLI DOVDE 363I Rekapitulacija sadanjeg stanja 365II Uzroci 372Zakljuak 376Citirana literatura 383Index imena 389

8 9

Postoje narodi koji smisao ne ubrajaju meu nune uslove svog postojanja.

Zoran ini

10 1110 11

Predgovor Srbija nazaduje ve trideset godina. Kada se taj period posmatra u celini, ona je zabeleila privredni rast otprilike minus jedan odsto godinje1. Gde god da se baci pogled, skoro nita ne funkcionie. Svi elementi drutvenog sistema su pogreno postavljeni i daju loe rezultate. Stie se utisak da se u naoj zemlji ve dugo igra samo jedna igra zero sum game. U takvu igru spada i ukrtanje opre-deljenja da Srbija postane lanica Evropske unije, sa odlukom da se Kosovo zauvek tretira kao deo Srbije. Drugo opredeljenje ponitava prvo, pa e se i poslednji period koji je vodila proevropska vlada pod sloganom i Kosovo i EU upisati kao izgubljeno vreme. Na-kon 5. oktobra neki pomaci nesumnjivo postoje, ali dugotrajno pro-padanje nadjaava slabane pomake. Oni su nedovoljni za unitenu zemlju koja je slupala sve to je imala u ratovima devedesetih go-dina. I nije se povratila ni moralno ni materijalno2. Drugi su za to vreme napredovali, pa ne treba da udi to Srbija spada u najzaos-talije zemlje Evrope. To znai da Srbija treba sve da menja.

Ova knjiga se bavi Srbijom posle 5. oktobra. ine je objavljeni i neob-javljeni tekstovi, preraeni nastupi u radio emisiji Peanik, ponovo proitani intervjui i lanci, mahom iz novina i sa sajta Peanika. Uto-liko ona nije zbirka ve napisanog. Sreivanje uraenog i izgovore-nog pretvorilo se u dopisivanje onog to je nedostajalo ili remetilo ri-tam i duh knjige. Pri tom moja ambicija nije bila enciklopedijska da obuhvatim sve aspekte drutvenog sistema u posmatranom periodu. Ovo je knjiga o politici koja je voena od 5. oktobra do danas. I, na-ravno, to je samo jedan opis i jedna verzija analize o tome kako smo stigli do situacije gotovo potpune iscrpljenosti. Moja verzija poiva

1 Vladimir Gligorov: Istorija propadanja, Blic, 20.7.2011. Ta se slika menja po dekadama, nagore i nabolje, ali navedeni prosek dovoljno ilustrativno govori o dugotrajnom nazadovanju Srbije.2 Ona jo nije uspela da ostvari bruto nacionalni dohodak iz 1990: za 21 godinu povratila je oko 75 odsto tog BND. Drutveni proizvod po stanovniku u odnosu na istu godinu jo uvek je manji za 30 odsto, realne zarade su na nivou iz 1971, a stopa nezaposlenosti je porasla za 20 odsto. Za poslednjih 20 godina, i pored priliva vie od milion izbeglica, broj stanovnika Srbije je smanjen za 400.000, a za isto toliko je smanjen i broj zaposlenih (Boarov 2011b).

12 1312 13

Analizirajui period posle 5. oktobra nisam se vraala na Miloevia. Ta prolost je deo ove sadanjosti. Mene je interesovalo kako je Srbija reavala nove zadatke koji su stajali pred njom i koji nisu bili na dnevnom redu Miloevieve Srbije. Pokuala sam da pratim i razumem kako su razliita vostva obavljala i zaturala te nove zadatke. Odlaskom Miloevia otvorene su nove mogunosti, pre svega proces pridruivanja EU, koji ranije nije postojao. Srbija nije vie bila izolovana zemlja i pod sankcijama, kao to je bila deve-desetih godina. Ratni porazi su je prinudili na mirnodopsku poli-tiku. Zapoela je predaju optuenih za ratne zloine Hakom tribu-nalu. Ta kljuna prepreka za evropske integracije trajala je dugo i predstavlja posebnu priu. Optueni su isporuivani onoliko brzo koliko su nove vlasti elele i mogle da podnesu. Tzv. saradnja sa Hakim tribunalom je zavrena posle 11 godina odlukom Borisa Tadia da se prekine skrivanje Mladia i Hadia. Uz teke muke, u jeku izborne kampanje 2008, potpisan je SSP (Sporazum o stabili-zaciji i pridruivanju) sa Briselom.

Zapoete su ekonomske i politike reforme, koje nisu daleko dogurale i nisu uspele da nadoknade izgubljeno. Srpski nacionalizam se raz-vodnio korupcijom i novanim interesima partijskih vrhuki i tajkuna, ali se razvodnio i poetni impuls za promene i evropeizaciju drutva. Iako je u jednom momentu izgledalo da veina stranaka (i graana) eli da Srbija postane lanica Evropske unije i da je taj put otvoren, on je i dalje pod znakom pitanja zbog neodlunosti Tadieve poli-tike izraene u formuli i Kosovo i EU. U okolnostima svetske krize, osiromaenja graana i propadanja itavih delova Srbije, upravo kad je spoljna podrka najpotrebnija, vostvo Srbije se, po ko zna koji put, opredelilo da krene u odbranu nebuloznih nacionalnih interesa. Zapanjujue je da se i danas as zatvaraju as otvaraju vrata Evrope, iz tih politikantskih razloga, koji pokazuju nesposobnosti srpske politike da se uskladi sa vodeim evropskim dravama i zemljama u okruenju.

Ta neodlunost Srbije da se jasno opredeli kojim e putem krenuti jo uvek je tu. Kad god treba prelomiti, Srbija odlui da nee da

na kritici srpske nacionalne ideologije. Drutvo ne moe napredovati ako su njegove vrednosti u sukobu sa pretpostavkama njegovog raz-voja. Ne moe se na vrednostima plemenske zajednice stvoriti mo- derno drutvo. U naem sluaju sm identitet onemoguava drutveni razvoj i njegovo normalno funkcionisanje. Ovakvo stanje naeg drutva ima sve karakteristike patologije, koja se pogreno brka sa stanjem krize. Ako drutvo trajno ne uspeva da ostvari rast sopstvene kompleksnosti, to je iri pojam od ekonomskog rasta, vie se ne moe govoriti o krizi nego o patologiji. Ona e se nastaviti ako se ne odbaci poetna greka srpske nacionalne ideologije.

Od 19. veka krenulo se od pitanja veliine drave Srbije i veliini su bili podreeni razvoj ekonomije, modernizacija drutva i re-alno postojee drave. Borbu za nekakvu dravu ije su granice neprekidno otvorene, koja nema ni svoj demos (graane), ni inte-grisano i funkcionalno drutvo, obnovio je Miloevi u ratovima devedesetih godina. Jo jednom se pokazala uzaludnost pogreno shvaene dravotvornosti, jer Srbija od 19. veka do danas ne moe da pronae kopu sa realnou i nepotrebno troi svoje os-kudne resurse. Cena te greke je bila ogromna, pa ipak ta greka do danas nije otklonjena. Sutinski uslov da Srbija krene napred jeste promena shvatanja politike: ona mora da se okrene svojim graanima i njihovim interesima, da definie svoju dravu i u njoj stvara uslove za razvoj ekonomije, drutva i njegovih institucija. Iznad svega, Srbija mora promeniti svoju nacionalnu i politiku filozofiju kako bi nala svoje mesto u savremenom svetu i uhvatila jasan pravac kretanja ka lanstvu u Evropskoj uniji, koji se doka-zuje u praksi procesom evropeizacije drutva na svim nivoima. Da bi se izbeglo jo dublje propadanje, ovakav pristup mora stupiti na snagu odmah i na njemu se mora napraviti novi drutveni do-govor. To bi znailo da se politika ne svodi na uzaludno ekanje da e se nemogua drava nekako ostvariti, niti na evropske dok-tore koji e se poduhvatiti razbijanja partijske diktature nad naim drutvom. Naa politika mora sama da pokae volju da odbaci stare greke i zablude i otvori nove anse za budunost.

14 15

jednom je dobila prednost nad univerzalnim vrednostima mo-derne drave.

Zaokret u prolost nije izveo sam Kotunica. U tome su mu pomog-le sve stranke, ukljuujui i Demokratsku stranku i njenog lidera i predsednika drave Borisa Tadia. Posle proglaenja kosovske ne-zavisnosti Kotunica je zauzeo ekstremnu poziciju odbacujui put Srbije ka EU sve dok zapadne zemlje otimaju Kosovo. Po pitanju odnosa Srbije prema Evropskoj uniji Boris Tadi i DS su se politiki razili sa Kotunicom. Napravili su koaliciju Za evropsku Srbiju, koja je na majskim izborima 2008. pobedila i uspela da napravi proevropsku vladu uz pomo Socijalistike partije Srbije.

etvrti deo knjige se bavi uincima proevropske vlade. Njeno deklarativno opredeljenje za EU svaki as se saplitalo o novi au-toritarizam i neprevazienu nacionalistiku ideologiju, koje su se najvie ogledale u odnosu prema Kosovu i koje su stvarale kon-fuziju u spoljnoj politici da li je Srbiji vanija Moskva ili Brisel. Nakon proglaenja nezavisnosti Kosova dolo je do novih konfron-tacija sa Zapadom EU i SAD. Na unutranjem planu, proevropska vlada je samu sebe potopila u sistemskoj korupciji, metastazama partijske drave i miniranju pravnog poretka i reforme pravosua. A to su bili najvaniji zadaci koje je ta vlada trebalo da obavi. Iza konfuzije borbe i za Kosovo i za Evropu tekao je proces sabotiranja svih dravnih institucija i uspostavljanja neformalne, line vlasti Predsednika drave. Autoritarnost se irila kao bolest udruenom diktaturom svih stranaka, koja je eliminisala i sam pojam javnog interesa, a drutvo je uutkano u beznau i siromatvu.

Odgovore na pitanje zato je dolo do jaanja patolokih oblika moi koje smatramo odgovornim za slabo napredovanje Srbije i posle pada Miloevia, dala sam na kraju knjige u petom i zakljunom delu. Za to je odgovorna nova-stara politika klasa, koja se vie tru-dila da zatiti status quo, i u pogledu vrednosti i u pogledu steenih interesa koji se tim vrednostima legitimiu. Umesto da oslobodi

se menja. Neodlunosti i odbijanja da se krene novim putem i od-baci prolost, pratila sam potujui vremenski redosled zbivanja. Prvi deo knjige se bavi samim poetkom analizom petookto-barskog perioda, neraienom prolou, koncepcijskim suko-bima izmeu Kotunice i inia o budunosti Srbije i glavnim propustima da se zapone modernizacija drave. Petooktobarski period, koji je po mnogo emu bio razliit od onog koji e doi posle, zavrio se ubistvom premijera inia i zaustavljanjem tek zapoetih promena.

Drugi deo knjige posveen je Zoranu iniu, kao filozofu, politiaru i prijatelju. Tu su skupljeni moji tekstovi o njemu i seanja na njega povodom obeleavanja godinjica atentata. Iza elje da te tekstove skupim i objavim nije stajala namera da se bavim mumificiranjem inia kao neprikosnovenog simbola srpske modernizacije, ve da se on razume kao interpretator jed-nog novog pogleda na svet i anse koja je proletela 5. oktobra. On nije bio monik, jer on sam to nije hteo da bude. Nastojao je da formulie budunost moderne Srbije i ubrza njeno ukljuivanje u EU do take bez povratka. U tome nije uspeo zato to su interesi da se ouva status quo bili jai od njegovih namera.

Trei deo se bavi zaokretom koji je izveo Kotunica zauzevi mesto premijera Srbije posle pada ivkovieve vlade i izbora odranih u decembru 2003. On vraa ideologiju srpstva koju je ini bio skraj- nuo, i to tako to ouvanje Kosova uzdie na prioritetno mesto u srp-skoj politici. Uspostavljen je partijski monopol nad dravom i jav- nim resursima. Partokratija, kako se to sada popularno zove, samo je druga re za obustavljanje procesa demokratizacije i zaturanje javnog interesa. Ponovo se uspostavio sklad: partijska drava i iz nje izrasla politika klasa lepo se slau s ideologijom srpstva i onog nemogueg kao njenog sutinskog svojstva. Kotunica je taj spoj zapisao u Mitrovdanskom ustavu: suverenitet graana su preotele stranke, a nacionalno jedinstvo je izgraeno na ideologiji Kosova kao zauvek sastavnog dela Srbije. Jedna anahrona ideologija jo

16 17

dananjeg, i jo daleke 1990. dala dijagnozu Kosova: glavni prob-lem Kosova je u dominaciji jednog naroda nad drugim, pri emu se dominacija menjala u zavisnosti od toga ije je vostvo u datim istorijskim okolnostima raspolagalo silom i nemilice primenjivalo nasilje. Reenje za Kosovo lei u ukidanju modela dominacije. Meutim, to nije postala glavna tema do dana dananjeg. Izbega-vanje da se ta tema otvori, spreava da se razume zato je inte-gracija Srbije postala dugotrajni problem5.

Zahvaljujem se svojim prijateljima Neboji Popovu i Ivanu Jankoviu za portvovano itanje prve verzije ove knjige i za drago-cene sugestije.

Beograd, prolee 2012.

5 Iz istog ovog ugla o nepostojanju politike integracije Kosova i Srbije pisao je i Zoran ini u lanku Srbija, ta je to? (Knjievne novine, septembar 1989). ini tvrdi da se od samog poetka u Srbiji jedinstvo stavlja ispred slobode, pri emu se jedinstvo shvata u predmodernom smislu, kao jedinstvo teritorija, iji e narod biti homogenizovan jedinstvenom dravnom vlau. Ideja o modernoj integraciji jednakopravnih graana koji ine politiku zajednicu nikada nije stigla u Srbiju. Zato i danas moe da se kae da je Miloevi vratio Kosovo i Vojvodinu, a da pri tom nije vano to se stvarni predstavnici kosovskog stanovnitva nikada nisu dogovorili ni o emu. Na isti nain je Kosovo integrisao u Srbiju i Vojislav Kotunica, ustavom 2006, gde se integracija dogodila kao imaginarno pripojenje teritorije, a da ne sme biti bilo kakvih dodira sa predstavnicima ljudi koji na Kosovu ive (Meli 2006:135).

politiku kako bi mogla obavljati svoje specifine funkcije baviti se problemima graana i razvojnim ciljevima drutva, politika je i dalje ostala kolonizovana kako nacionalistikom ideologijom tako i prodorom novanih interesa partijsko-tajkunske klase u javne poslove. Status quo se odravao spreavanjem suoavanja sa nedavnom prolou koju karakteriu ratovi i teki zloini. To nije samo moralno pitanje nego i funkcionalno: bez obnove so-cijalnog poretka i vladavine prava, tranzicioni procesi nisu mogli imati uspeha. Bez pravne drave i jakih institucija, pre svega onih u pravosuu, ne moe biti uspene tranzicije, trine privrede, po-voljne investicione klime, efikasne privrede i demokratije svih tih lepih stvari koje su se oekivale od petooktobarskih promena.

Stigavi do samog kraja knjige shvatila sam da pria o politici moe da zamagli realnost. Proitavi izvetaj sa suenja za stravine zloine poinjene u kosovskom selu uka3, uvidela sam gde lei realnost Kosova. Politika je poslednjih godina na hiljadu naina govorila zato (ne) treba priznati realnost da Kosovo vie nije u Srbiji, ali nikada nije pomenuta realnost uke. Kad se iz te real-nosti sagleda pitanje Kosova, onda se mnogo jasnije vidi nespo-sobnost da se razume ta se zapravo dogodilo. Selo uka i mnoga slina mesta uasnih zloina govore o tome da su se kosovski Al-banci izborili za osloboenje od srpske dominacije. Drugaije se vidi i put Srbije ka Evropi. Na tom putu se nije ispreilo Kosovo, kako sam i sama ponekad mislila, nego teke posledice dominacije i nasilja. Ovim elim da podsetim da je jedna grupa intelektuala-ca4, kojoj sam i sama pripadala, imala drugaiji pristup Kosovu od

3 Milo Uroevi, On je uvek pucao za Srbiju, Izvetaj sa suenja; zapis aktiviste ena u crnom, peanik.net, 28.12.2011, http://pescanik.net/2011/12/on-je-uvek-pucao-za-srbiju/.4 Na inicijativu Udruenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UIJDI) organizovano je nekoliko rasprava s ciljem da se putem dijaloga i istraivanja stanja ljudskih prava na Kosovu, na racionalan nain otvori put reavanja kosovskog vora. Formirana je nezavisna komisija, koju su inili Sra Popovi, Tanja Petovar i Dejan Jana. Njen zadatak je bio da pripremi izvetaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog o Kosovu. Glavni izvetaj je napisao Sra Popovi, a pojedine delove izvetaja, na posebne teme, pisali su Ivan Jankovi, Vesna Pei, Svetlana Slapak i Nataa Kandi (videti: Kosovski vor: dreiti ili sei?, Izvetaj nezavisne komisije, 1990, Beograd: Chronos iz Titograda).

18 19

PRVI DEO PETOOKTOBARSKE KONTROVERZE

20

Vesna Pei

21

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

I

RekonstRukcIja petooktobaRskIh zbIvanja1

Ove godine se navrava deset godina od Petog oktobra i jo uvek nije temeljno istraeno ko je pobedio, a ko je bio poraen i da li je to bila revolucija, pu ili smena vlasti2. Zadatak ovog rada je da na osnovu memoarske literature i vanijih strunih radova3 odgovori na ta pitanja analizom naina na koji je sruen reim Slobodana Miloevia. Cilj mi je da utvrdim nivo postignute demokratizacije kao glavnog zahteva petooktobarske pobune i osvetlim sukobe u DOS-u i aparatima vlasti koji su doveli do raspada koalicije i poraza petooktobarskih promena ubistvom premijera inia. U zakljuku u ukazati na domete petooktobarskih promena.

Ruenje Miloevia: revolucija, dogovori, pu

Kada se pomene Peti oktobar postavlja se pitanje da li je to bila revolucija ili pu, i da li je ruenje Miloevia bio domai ili strani proizvod4. Pria o Petom oktobru kao revoluciji ima smisla samo ako se revolucija shvati u jednom narodskom smislu. Kad god jedna

1 Ovaj rad je napisan za nauni skup kojim je obeleena desetogodinjica Petog oktobra.2 Jedini nauni skup o Petom oktobru organizovao je Institut za filozofiju i drutvenu teoriju marta 2001. i objavio zbornik radova Revolucija i poredak (priredili Ivana Spasi i Milan Suboti, Beograd 2001).3 Zbog kratkoe vremena nisam ukljuila sve objavljene radove.4 Neki autori smatraju da su Amerikanci bili kljuni faktor u ruenju Miloevieve vlasti (Popovi 2010:194). Njihova uloga jeste bila znaajna, ali ne i presudna. injenica je da su se Amerikanci posle bombardovanja 1999. oslonili na opoziciju (Kovaevi 2007:227) i pokrenuli akciju ruenja Miloevia tako to su radili na ujedinjenju opozicije, a zatim je obuili i finansirali predizbornu kampanju. Prema kazivanju Vilijama Montgomerija, koji je vodio kancelariju u Budimpeti organizovanu da pomogne opoziciji u ruenju Miloevia, vie od 100 miliona dolara potroeno je na te aktivnosti (izjavu o tome dao je za dokumentarni film Konani obraun, Vreme film, prikazan na RTS-u 5. oktobra 2010).

22

Vesna Pei

23

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

promena se odrala tokom svih izbora odranih za poslednjih de-set godina.

I DOS-ova strategija ruenja Miloevia podupirala je revolucionar-nu priu. Strateki cilj DOS-a bilo je stvaranje percepcije da se ceo narod digao protiv Miloevia. Poto nijedna pojedinana stranka nije mogla pobediti SPS, niti obezbediti kontrolu izbora kao vanu kartu za vaninstitucionalnu borbu posle izbora, samo je forsiranje frontalnog sukoba i podele na nas i njih moglo doneti uspeh na predsednikim izborima 24. septembra 2000. godine. Miloevi je sruen upotrebom glasakih listia (nerevolucionarno) u kombi-naciji s revolucionarnom odbranom glasake volje graana, pred silom koja je smerala da tu volju poniti7. Meutim, kada napus-timo pojavni nivo analize, koji dozvoljava da se Peti oktobar zove revolucijom, stroi kriterijumi nalau da se samo one promene koje menjaju vrednosno-normativni sistem, tj. koje se utemeljuju donoenjem ustava, mogu smatrati revolucionarnim u strogom smislu rei. Peti oktobar nije proizveo takve promene nije donet novi ustav, ali nije bilo ni drugih znaajnih normativnih promena koje bi trajno upisale rezultate. Utoliko ima smisla govoriti o izne-verenoj revoluciji, pod uslovom da se podrazumeva izostanak ovog drugog reza, koji bi ustavom definisao promene koje su se dogodile.

Pa ipak, mit o nekakvoj pravoj revoluciji, koja je navodno pro-putena, a trebalo je da se dogodi 6. oktobra, i dalje opstaje. Jedan od voa DOS-a, Milan St. Proti, optuuje Kotunicu da je izdao revoluciju tako to se priklonio srbokomunistima8, a da pri tom ne kae kada i gde je Kotunica nekome obeao revolu-

7 Ovu kombinaciju Pavlovi i Antoni smatraju karakteristinim nainom izlaska iz reima Miloevievog hibridnog autoritarizma (izbornog autoritarizma) u reim izborne demokratije, koju karakteriu slobodni i poteni izbori i smenjivost vlasti (Pavlovi i Antoni 2007).8 Spoj komunistikih struktura i srpstva Milan St. Proti je nazvao srbokomunizmom. Tvrdio je da je Kotunica izdao revoluciju 5. oktobra tako to se priklonio srbokomunistima, koji su napravili amalgam srpstva i komunizma (Proti 2005: 311-353), a iji je neprikosnoveni voa Dobrica osi, dok je Miloevi samo preuzeo njihove ideje.

autoritarna vlast padne, a da su pri tom na ulicama stotine hiljada nezadovoljnih graana, koji su spremni da se suprotstave policiji traei da vladar ode s vlasti, po pravilu se koristi termin revolucija. Graani su 5. oktobra traili da svi Miloevievi ljudi odu s vlas-ti, od onih u dravnoj upravi do onih u zdravstvu. Nema sumnje da su graani, sa svojim nezadovoljstvom, velikim oekivanjima i reenou da brane svoju izbornu volju masovnim dolaskom u Beograd, probijanjem blokada i kordona policije, izlaui se broj-nim rizicima u sukobima s policijom, smatrali da je na delu revolu-cija. Takva je bila i njihova percepcija onoga to su inili. Ogromna mobilizacija graana dala je povod strunim posmatraima da Peti oktobar shvate kao prvu fazu revolucije, iza koje bi usledili potezi koji oznaavaju diskontinuitet s prethodnim reimom, odnosno donoenje ustava kao utemeljenja novog sistema. Milan Podu-navac je tvrdio da su petooktobarske politike promene predstav-ljale primer liberalne revolucije, iji se naroiti znaaj ogledao u tome to je politiko drutvo u Srbiji predstavljalo vie od jedne decenije arite otpora fundamentalnim vrednostima evropskog politikog prosvetiteljstva (Podunavac 2001:153).

Ovakva optimistika gledita, izreena u vreme velikih oekivanja, proizlazila su iz smog ruenja Miloevievog reima. To jeste bio onaj prvi rez, koji je oznaio kraj jednog reima i poetak novog poretka. Pad Miloevia se nije mogao svesti na obinu smenu vlasti, jer njegova vlast nije bila obina5. ivot je odmah izgledao drugaije jer su anse bile otvorene. Glavna promena, koja se mog-la videti golim okom, pretrajala je do danas: 5. oktobar je dan kada je sruena nedemokratska i antievropska vlast, a umesto nje je dola demokratska proevropska vlast6. S nekim izmenama, ta

5 Zato famozni refren Sve je isto samo njega nema ni pod kojim uslovima nije bio taan. Odlazak jedne vane politike linosti uvek podrazumeva i kraj te, njene, epohe, kao to je bilo posle smrti Josipa Broza Tita i nekih drugih velikih lidera.6 Ovo je gruba konstatacija i odslikava podeljenost partija koja se bila ustalila tokom devedesetih godina: SPS i SRS (i njihovi epigoni) bile su ekstremno nacionalistike, autoritarne, nedemokratske i antievropske, dok su SPO, DS i DSS smatrane demokratskim, umereno nacionalistikim i proevropskim strankama. U tu kategoriju ubrajali su se i antinacionalistiki i antiratni Graanski savez i druge sline manje stranke.

24

Vesna Pei

25

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

ciju, pa je izneverio. Zoran ivkovi, povodom desetogodinjice Petog oktobra, kae da i danas ali to nije bilo 6. oktobra, pa i sada misli da je trebalo zavriti revoluciju potpunim diskontinu-itetom s Miloeviem (staviti ustav van snage i raspisati izbore za ustavotvornu skuptinu, proglasiti neke institucije nevaeim itd). On tvrdi da do toga nije dolo jer je Kotunica ucenjivao DOS da se revolucija obustavi9. ini smatra da je bila greka to odmah nije proglaeno da republika vlada vie ne postoji i da republika skuptina vie ne postoji, jednako kako je to uinjeno za savezne organe, i to izbori nisu odrani 1. decembra (Malii 2004:111). Nema dokaza da je 5. ili 6. oktobra (ili kasnije) postojao takav plan, mada je opte poznato da je Kotunica bio za kontinuitet sa starim reimom i da mu nikakve radikalnije promene nisu padale na pamet. Pria o 6. oktobru je dosovski lament zbog greke koja jeste napravljena: formiranje republikih vlasti je teklo sporo i sas-vim drugim putem, a to je razvodnjavalo revoluciju i njeno jasno normativno uobliavanje. Ta greka se spontano oseala meu graanima i manifestovala se u njihovom razoaranju i brzoj demo-bilizaciji. Posle 5. oktobra vlast u Srbiji je bila u rukama socijalista i radikala, to im je omoguilo da se ree neprijatne dokumentacije koja ih je mogla skupo kotati, da se saberu i prestroje10. Spaljivanje dokumenata i sama injenica da Srbijom upravlja stara vlast i njeni kadrovi i posle 5. oktobra, izgledali su tragikomino. Taj problem je reen dogovorom izmeu predstavnika DOS-a i predstavnika stranaka staroga reima (SPS-a, SPO-a i SRS-a). Posle velikih na-tezanja, 22. oktobra dogovoreni su izbori za 24. decembar i formi-ranje tzv. prelazne vlade, u koju su uli i predstavnici DOS-a. Ali to nita nije reilo, jer je ta prelazna vlada bila prazna forma. Odluke su donoene neformalno na dve strane: na jednoj su konce vukli

9 Od dovravanja revolucije se odustalo zato to graani ne bi shvatili da u roku od dva dana pravimo dva velika obrauna jedan obraun bi bio onaj s Miloeviem, a drugi s Kotunicom (Tamara Spai, Ve estog oktobra poeo otpor reformama, Blic, 6.10.2010). 10 SPS, radikali i julovci prestrojavali su se na Kotuniinu stranu. Po inievim reima, to je bila strategija slubi: Kotunica je dobar, a mi ostali iz DOS-a ekstremisti koji samo hoe da rue (Malii 2004:129). Kotunica nije neprijatelj ... neprijatelj je ini ... Kotunica je odlian, ja sam demon ... Oseao sam da je protiv mene poveden specijalni rat (Malii 2004:119).

stara vlast i njeni aparati, koji vie nisu imali legitimitet, a na drugoj je o svemu i svaemu odluivalo predsednitvo DOS-a i ponaalo se kao vlast u Srbiji, iako to legalno nije bilo. ak i takvo pitanje kao to je bio napad Albanske narodne armije (ANA) na jugu Srbije, reavano je formalno ueem federalnih organa, ali i neformalno direktnim angaovanjem DOS-a i njegovih lidera.

ta se stvarno dogaalo tog famoznog 6. oktobra? Tog dana se odravao sastanak predsednitva DOS-a na kome je dominirao strah da e Miloevi napasti. Kotunica je napustio sastanak i nestao. Niko nije znao gde je. U jednom trenutku, ini je rekao da se svi raziu, ali da ne spavaju kod svojih kua jer im se lako moe dogoditi da budu pohapeni, a poneko i likvidiran. Tako se ve 6. oktobra u redovima DOS-a javilo nepoverenje. Kotunica se tog dana sreo s Igorom Ivanovim, ministrom spoljnih poslo-va Rusije, a zatim ga je Pavkovi odveo kod Miloevia. Deo tog razgovora je poznat (Jovanovi 2005:41). Postoje nagaanja da je Miloevi traio garancije da nee biti isporuen Hagu, ali to se nije dogodilo tada11. Na Ustavni sud je izvren pritisak da izda pot-vrdu da je Kotunica pobedio 24. septembra. Igor Ivanov se susreo s Miloeviem i objasnio mu da je poraen. Iste veeri Miloevi se pojavljuje na TV-u i priznaje poraz. Narednih dana je izgledalo da se sistem raspadao bre nego to su organizatori to oekivali. Ali to nije bilo tako, nedostajala je supstanca koja e se pokazati presudnom (Stojanovi 2004:7). Ni kada je vlada DOS-a formirana, ona nije uspostavila legitimni monopol nad aparatima sile.

Zato su Miloevieve slube preivele i nisu bile stavljene pod kontrolu ni tada, a ni kasnije kada je izabrana vlada? Objanjenje za opstanak tih slubi pripisuje se injenici da je revolucija protekla bez krvi zahvaljujui tome to su se predstavnici DOS-a dogovorili s vrhovima Miloevievih aparata vlasti da ne pucaju

11 Takvo obeanje je dato Miloeviu prilikom hapenja koje je trajalo dva dana (uhapen je 1. aprila 2001). Politiki vrh je odobrio taj sporazum jer je bio u velikom kripcu. Bilo je objavljeno da je Miloevi uhapen, iako to nije bilo tano (Jovanovi 2005:67-85).

26

Vesna Pei

27

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

na narod12. Aparati vlasti su izdali Miloevia i ponudili se novoj vlasti, sauvavi tako svoju mo i poloaje, a lideri DOS-a su ih preuzeli bez reformisanja i uz povrinske kadrovske promene13. Neki autori misle da je tada napravljeni sporazum uslovio mali ili nikakav opseg buduih promena14. Vesna Raki-Vodineli smatra da se ba 6. oktobra pokazalo da dubljih promena nee biti jer je bio sklopljen pakt avangardnog i retrogradnog. Zato je pogreno pitati ta je trebalo da se dogodi 6. oktobra jer je upravo preutni sporazum izmeu nove vlasti i starog reima omoguio da 5. okto-bar proe mirno i bez veih rtava. Iako je za sporazum postojao ispravan motiv izbegavanje krvoprolia, ona smatra da se hipote-ka dogovora kasnije provlaila kroz sve vlasti, od 2000. godine nao-vamo. Zato nije moglo doi do lustracije, nije se moglo uspostaviti novo sudstvo, nije se mogao oduzeti nelegalno steen ekstraprofit, niti su se mogli iskoreniti korupcija i privatni politiki ciljevi. A to su svojstva koja karakteriu sve vlasti i posle 5. oktobra15.

Pogledajmo kako su ti dogovori izgledali i zato je do njih dolo. DOS je doneo odluku da ovog puta nee biti vie veselih etnji graana, nego da e se izborni rezultat braniti i orujem do poslednje kapi krvi (Malii 2004:41). Zato je bilo vano saznati da li e vlast koristiti silu jer bi se, navodno, na silu odgovorilo silom. Prvi kontakt pre 24. septembra ostvario je ini s Miloradom Ulemekom Legijom preko posrednika, s namerom da sazna da li e JSO na dan izbora imati neku akciju rasturanja izbora (Malii

12 Na odluku slubi da puste Miloevia niz vodu i da preu na pobedniku stranu po svojoj prilici je moralo uticati saznanje da su Amerikanci krenuli u ruenje Miloevia i da se ta akcija vodila iz kancelarije u Budimpeti. Pored toga, do njih su neprekidno dopirale pretnje iz DOS-a da paze ta rade i da e im se upotreba sile osvetiti.13 U jednoj skoranjoj analizi amerikog instituta Stratfor iznosi se da nedovoljna saradnja Beograda s Hakim tribunalom i jaanje ekstremnih elemenata imaju isti koren 5. oktobra 2000. dozvoljeno je Miloevievim institucijama i strukturama moi da ostanu na svojim mestima. Veze izmeu drave i kriminala su ostale netaknute (Vlada u Beogradu nema snagu, Danas, 18.10.2010).14 Jelena Suboti tvrdi da, to se promena vlasti dogodi s vie kompromisa i sporazuma u zemljama koje su izale iz ratnih sukoba, to je sluaj sa Srbijom, to sredstva moi i autoriteta starog reima uspenije ometaju znaajnije promene koje su ba takvim zemljama potrebne (Suboti 2010:52). 15 Tamara Spai, Ve estog oktobra poeo otpor reformama, Blic, 6.10.2010.

2004:53). ini tvrdi da je DOS intenzivno radio na tome da uspostavi kontakte s vojskom i policijom i da su i jedni i drugi obeavali da e pomoi opoziciji. On tvrdi da je DOS 4. oktobra uvee dobio informaciju s neformalnog sastanka petorice generala na kome je trebalo odluiti da li e izvriti ve dobijeno nareenje o primeni sile. Generali su odluili da odbiju takav nalog. General orevi je rekao da je Miloevi izgubio izbore pa neka se snalazi kako zna i ume a nas neka ne uvlai (Malii 2004:79). Ponaanje vojske je bilo nepredvidivo do poslednjeg momenta. U noi izmeu 5. i 6. oktobra nije bilo jasno da li e intervenisati i pohapsiti sve lidere DOS-a16. Prema svedoenju Aleksandra Vasiljevia, nekadanjeg efa Vojne obavetajne slube, Pavkovi je te noi pomerio tenkove iz Bubanj Potoka do kasarne na Vodovcu i tu stao. Te noi su kod njega dola tri generala akovi, Krga i Vasiljevi i rekli mu da mu na pamet ne sme pasti da izvodi tenkove na ulice17. Pavkovi to nije uinio.

Najvie se zna o inievim susretima s Legijom 4. i 5. oktobra. Na prvom sastanku, 4. oktobra, ini kae da je dobio garanciju da specijalne jedinice nee intervenisati, osim ako s nae strane ne budu inicirani napadi na vojsku i policiju, mi neemo izvriti nareenje jer znamo da su izbori pokradeni. Petog oktobra, u sred haosa revolucije, oni su se opet sreli. Legija je rekao: Za mene je sve zavreno. to se mene tie, Miloevi je gotov. Ako vojska bude intervenisala protiv vas, mi emo da interveniemo protiv vojske. Mi smo im to rekli. I oni znaju da nemaju anse protiv nas. To znai da vojska u celini nee intervenisati. Ako vas napadnu, mi emo vas braniti (Malii 2004:74). Ponovio je da je za njih sve zavreno i da je Miloevi istorija ... On nema pravo vie da vodi ovaj narod i mi se praktino stavljamo pod vau komandu dok

16 Postoji svedoenje da je Miloevi 5. oktobra uvee poslao vojsci pismo s peatom i lentom u kome je bio spisak od etrdeset imena, koja je Pavkovi trebalo da pohapsi, od ega estoro da likvidira. Dragoljub Miunovi mi je potvrdio da je svojim oima video to pismo, da mu ga je sam Pavkovi pokazao kada je traio od njega da mu pomogne da uknjii svoju vilu.17 Svedoenje iz dokumentarnog filma Konani obraun (Vreme film), prikazanog na RTS-u 5. oktobra 2010.

28

Vesna Pei

29

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

se institucije ne uspostave (Malii 2004:96; podvlaenje moje). ini jo jednom rekonstruie svoj susret s Legijom 4. oktobra. Rekao je jo i to da je SAJ potpuno sinhronizovan s Crvenim beret-kama i da je praktino 5.500 ljudi na istoj talasnoj duini. Rekao mi je da e sve policijske jedinice koje su bile na Kosovu, a to su njihove kolege, isto da postupe, a to se tie drugih jedinica koje nisu bile na Kosovu, one u stvari nisu nikakve borbene formacije. Nema dokaza da je Legija direktno ispostavio cenu za ove usluge i da je traio da se Crvene beretke ne diraju i ostanu na svom mestu. Nema dokaza da je napravljen dogovor o tome, ali se tako neto po-drazumevalo jer Beretke jesu preivele i ostale na svojim mestima sve do ubistva Zorana inia.

Da li je ovo to sam opisala bio pu? Ruenje jedne vlasti kakva je bila Miloevieva, nikako se nije moglo dogoditi bez prelaska aparata vlasti na drugu stranu, odnosno bez ostavljanja vladara na cedilu. U Srbiji se nije dogodio klasian pu18 kao u Rumuniji, gde je u samom aparatu postojala zavera, a graani su izigravali njegov dekor. U Srbiji su aparati vlasti, jedan za drugim, nekoordinisano, izdavali Miloevia, pa se moe rei da je to bila serija nedogovo-renih pueva, koja je omoguila da 5. oktobar proe bez pro-livene krvi. Svaka sluba je imala svoje razloge i donosila odluke ta e initi. Pa ipak, sve su slube pomogle narodu i gotovo u celini su sauvale svoje kadrove, a neke od njih postale su nekon-trolisani vlasnici fizike prinude. Pluralizam u raspolaganju silom, kao izraz privatizovane drave koju je Miloevi ostavio u naslee (Dimitrijevi 2003, 57) ne samo da nije bio eliminisan nego se i uvrstio. Slube su se podelile i, traei svoje politike zatitnike, menjale su strane, gledajui svoje interese.

Opisane metode ruenja Miloevia 5. oktobra revolucionarna mobilizacija graana, kontinuiteti i dogovaranja i puevi never-nih slubi, u postpetooktobarskom periodu personifikovale su se u suprotstavljenim strategijama svojih voa, to je uticalo na to

18 Takvo miljenje zastupa Sra Popovi (Popovi 2010).

da se na samom poetku onemogue znaajnije promene, koje su graani i veina voa Petog oktobra oekivali.

Koliko demokratije

Kada pogledamo programska dokumenta DOS-a i obeanja koja su narodu davana, vidi se da su obeavane opsene demokratske promene (Miunovi 2006: 364-391). Bio je obean ustav. Ve smo istakli da se to nije dogodilo, pa se nije dogodio ni novi poetak koji bi oznaio diskontinuitet izmeu starog autoritarnog i novog demokratskog sistema. Obeavani su pravna drava i nezavisno sudstvo, podela vlasti, demokratske institucije i transparentnost vlasti, ali i uvoenje reda, u smislu iskorenjivanja korupcije, krimi-nala, oduzimanja nelegalno steenog ekstraprofita i kanjavanja zbog zloupotrebe vlasti. Govorilo se da e se traiti odgovornost za poinjena krivina dela. Meutim, promene su bile skromne. Izloiemo ih prema analizi srpskog modela demokratizacije, koji je uslovio koliki opseg demokratskih promena e biti dostignut19.

Opis ruenja Miloevievog reima iz prethodnog odeljka poka-zao je da su tri momenta bila kljuna: izbori, vaninstitucionalna odbrana izbornih rezultata (revolucija) i izdaja Miloevievih slubi (pu). Pavlovi i Antoni su ova tri elementa uoptili u specifini model demokratizacije u Srbiji, razliit od modela dru-gih zemalja u kojima je dolo do demokratske revolucije 1989. godine. Razlika je bila u tome to su te zemlje prelazile iz autori-tarnog reima, u kome nije bilo izbora, u demokratski. U Srbiji je sluaj bio drugaiji jer su izbori postojali, mada nisu bili poteni. Izbori su otvorili mogunost promene reima vaninstitucionalnim sredstvima koja mogu naterati vlast na povlaenje. Upravo posto-janje izbora i mogunost vaninstitucionalnog delovanja razlikuju izlaz iz hibridnog autoritarizma (kakav je bio Miloeviev reim) u demokratiju. Meutim, izbori praeni demonstracijama nisu

19 Srpski model demokratizacije prikazujem prema: Pavlovi i Antoni 2007 (poglavlja 5 i 6).

30

Vesna Pei

31

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

dovoljni da se promeni reim ukoliko se neka vrata iznutra ne ot-vore, odnosno ukoliko se ne jave prebezi koji preko noi mogu da promene stranu. Kao to smo ve rekli, upravo to se i dogodilo 5. oktobra kada su Miloevievi prebezi, umesto da orujem brane reim, podrali vaninstitucionalni pritisak graana da se njihova izborna volja prizna. Autori tvrde da su u ovakvim situacijama neophodni pregovori izmeu pripadnika starog i novog reima. Po toj teoriji, mora da doe do sporazumne tranzicije, gde pripadnici starog reima za sebe obezbeuju mesto u novom. Meutim, prob-lem srpske tranzicije je bio u tome to pregovarai s obe strane nisu bili predstavnici politike vlasti, kako se to inae deava. Na strani reima, to su bili pripadnici mafije, dravne bezbednosti i vojske, a na drugoj strani Kotunica i ini. Kako je ve reeno, cilj je bio da puisti ne pucaju i da omogue ruenje Miloevia. Za sebe su obezbedili da ostanu na svojim mestima i kontroliu novu vlast, pre svega isporuke optuenih Hakom tribunalu. Legija se esto javno hvalio: Mi smo ih doveli na vlast, a sada hoe da nas teraju u Hag. O tome da li su im neka obeanja davana, nema dokaza. (Nije poznato ni da je u pregovorima uestvovao Kotunica.) Moe se pretpostaviti da ini, u svojoj pragmatinosti i verolomstvu, takve dogovore nije uvaavao i da ih je smatrao prolaznim, kao i one s kojima je dogovore pravio.

No, kada se vratimo pitanju demokratizacije, ostaje da su njeni do-meti morali biti ogranieni puistikom smenom vlasti i injenicom da tajne slube ni onda, a ni do danas, nisu pretresene i temelj-no reformisane, ni kadrovski ni po nainu delovanja. Pavlovi i Antoni tvrde da je posle 5. oktobra ostvarena samo prva faza demokratije slobodni i poteni izbori, najvie zbog toga to su pozadinske moi toliko jake da spreavaju produbljivanje izborne do ustavne (liberalne) demokratije. Oni smatraju da su oekivanja da Srbija ve ima razvijenije ustanove liberalne demokratije ne-realna. Takoe, ako je i posle 5. oktobra na prvom mestu ostalo reavanje nacionalnog pitanja a tako stoje stvari i s Kotunicom i s Tadiem takva politika po definiciji tei ouvanju pozadin-

ske moi tajnih slubi, koje nemaju afiniteta prema liberalnoj de-mokratiji (Pavlovi i Antoni 2007:229236). Pavlovi i Antoni smatraju da se promena reima, odnosno uspostavljanje izborne demokratije, dogodila tek na izborima 2003. godine, a da je sve do tada praktikovan Miloeviev hibridni sistem.20 Zanimljivo je da tako vana promena kao to je promena reima u javnosti nije bila zapaena i da su je primetili samo ovi autori. Ne uputajui se u argumentaciju oko toga, podseam da je Ustav iz 2006. godine ponitio bitne elemente izborne demokratije uvoenjem partijske drave. Na ovu regresivnu promenu reima ukazao je Aleksandar Molnar nazivajui novi reim totalnom pluralistikom partijskom diktaturom (Molnar 2008:72). Takoe, ovi autori nisu zapazili da kada nema produbljivanja demokratije u pravcu ustavne (liberalne) demokratije, povratno dejstvo slabih institucija prazni dostignua izborne demokratije.

Sukobi o redefinisanju Srbije

U ovom odeljku u zapoeti analizu propasti petooktobarskih promena, kako u pogledu kadrovskih promena koje nisu obavljene, tako i institucionalnih. I jedne i druge su bile samo povrinske, tekle su sporo, esto stihijno, s mnogo otpora, sukoba i trzavica koje su obeleile period posle Petog oktobra. Glavna karakteristika tog perioda je bila ekstremna nestabilnost, koja se dnevno odvi-jala jednom opasnom dinamikom (uz permanentno uee puista koji su uvrivali svoju mo). Posle Petog oktobra sve vie je rasla neravnotea snaga: DOS je naglo slabio, gubio svoju misiju i ko-heziju, a sistem Slobodana Miloevia je potvrdio svoju otpornost na promene, kako u pogledu njegovih slubi, tako i u pogledu nje-gove ideoloke matrice, koja je nastala u dubini nacionalnog prev-rata krajem osamdesetih godina. Tada je trajno prevrednovana

20 Za ovakav stav nema opravdanja jer su svi izbori, pa i ti 2003, u sebi sadravali sistemsku greku koju je prouzrokovao Zakon o izboru narodnih poslanika Republike Srbije od 9. oktobra 2000. To je bio poslednji zakon koji je donela Miloevieva skuptina, a prihvatile su ga i petooktobarske voe, iako on i do danas omoguava prekrajanje veine u Narodnoj skuptini i oduzimanje mandata neposlunim poslanicima.

32

Vesna Pei

33

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

svest srpskog drutva i vie se nije promenila. Najvea slabost se pokazala u tome to vie nije mogla biti nastavljena borba na dva fronta: s jedne strane stari reim, njegove slube i politike stranke, a s druge, pobednike stranke DOS-a, novi normativni okvir i nove slube. Takva podela se nije uspostavila. Umesto nje sam DOS se dramatino podelio, ime je sudbina revolucije bila zapeaena.

Za ruenje Miloevia strategija ujedinjene opozicije je funk-cionisala dobro. Meutim, DOS je u sebi skrivao jednu fatalnu greku, koja je uzrok loih zbivanja do kojih je dolo im je revoluci-ja bila zavrena. Ujedinjena opozicija se pokazala nesposobnom ve na prvom koraku, kada je trebalo zapoeti demontau Miloevievih struktura vlasti i smeniti naelnika Generaltaba i efa Dravne bez-bednosti. Sukob oko smene Neboje Pavkovia i Radomira Markovia izbio je odmah i irio se kao poar. Kotunica je, nasuprot ostalim liderima DOS-a, bio protiv njihove smene. To je pokazalo da se ujedi- njena opozicija nije mogla uspostaviti kao jedinstveni politiki subjekt, koji bi bio u stanju da dekonstruie Miloeviev sistem vlasti i izgradi novi. Iako takvo stanje na prvi pogled izgleda oekivano, jer se radilo o razliitim strankama, problem je bio u tome to ni to, ta razliitost, nije ukalkulisana u unapred spremljenom zajednikom planu o povlaenju politikih poteza unutar koalicije i nainima delovanja protiv staroga reima. Kada je stvaran DOS smatralo se pohvalnim to su svi lideri prihvatili da zajedniki kandidat protiv Miloevia bude Kotunica. Ispostavilo se da oni u stvari nisu razmiljali ta e biti posle s tim razlikama koje su za vreme ruenja reima bile suspendo-vane. Nita nije bilo unapred dogovoreno za posle. Programi koji su nueni narodu bili su provizorni jer operacionalizacije tih obeanja nije bilo. Gledajui unazad moe se zakljuiti da je najvanija i je-dina promena bila ta da Miloevi ode s vlasti, a ta e biti posle o tome se nije mislilo, odnosno svako je mislio neto za sebe. To je bila glavna slabost i uzrok propasti Petog oktobra.

Jedino to se znalo i to im je bilo zajedniko odnosilo se na spoljnu politiku i povratak Srbije u meunarodnu zajednicu, to

se deavalo gotovo po automatizmu kada Miloevia vie nije bilo. Lideri DOS-a su zajedniki radili na vraanju demokratske Srbije u svet i izlasku iz izolacije, koja je bila nepodnoljiva. Zemlja se gotovo ekspresno ulanila u gotovo sve meunarodne organizacije i finansijske institucije. Ve 9. novembra podneta je kandidatura SR Jugoslavije za lanstvo u Savetu Evrope, ime je naznaen put kojim e se drava kretati. Najvaniji proboj koji je DOS napravio bio je u spoljnoj politici; tu je bilo najmanje razmirica, mada je vrlo brzo dolo do razilaenja u pogledu saradnje s Hakim tribunalom. A to je bila, kako emo videti, krupna i presudna stvar.

Do paralize u funkcionisanju koalicije dolo je zbog razliitih ide-ologija vodeih ljudi u DOS-u Kotunice i inia. Te razlike se nisu mogle svesti na uobiajene liderske sujete i uobiajenu borbu za vlast (Pribievi 2010), mada je bilo i toga. Obojica su ostavlja-la utisak da su opsednuti svojim misijama, koje su predstavljale dva pola filozofije srpske istorije. To ih je teralo da se ukotve u dva centra moi. Prvo se Kotunica odvojio od ostatka DOS-a i od svog kabineta napravio sopstveni centar moi utemeljen u vojsci. Kotunica je pokuao da sprei dolazak inia na mesto predsed-nika vlade, a kada to nije uspelo, nastojao je da insistiranjem na le-galnosti oslabi vladu i predupredi njene poteze koji bi vodili diskon-tinuitetu sa starim sistemom. Drugi centar moi se smestio u vladu Zorana inia, koja je formirana 21. januara 2001. godine i koja je imala dobre odnose s JSO (Crvenim beretkama), tehnokratama i novim bogataima iz Miloevievog vremena. ini je uzvratio pokuajima da oslabi i deklasira Kotunicu s ciljem da provercuje neke promene koje se zajedniki vie nisu mogle sprovesti. To se, pre svega, odnosilo na saradnju s Hakim tribunalom21, odnosno na isporuivanje Miloevia Hakom tribunalu, koje je organizovao ini, jer je to bio uslov za odravanje donatorske konferencije za Srbiju22. Kotunica je ovaj potez ocenio kao dravni udar, a kljuni

21 Poznato je da Kotunica bio izrazito nesklon saradnji s Hakim tribunalom. U svom prvom javnom nastupu posle pobede rekao je: Saradnja s Hakim tribunalom za mene je poslednja rupa na svirali (Proti 2005:290). 22 Iako je saradnju s Hakim tribunalom shvatio preteno instrumentalno, Zoran ini se odluio za saradnju jer je za njega najvaniji cilj bilo lanstvo Srbije u EU. A taj cilj

34

Vesna Pei

35

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

aparati sile (pre svega Crvene beretke, zabrinute za sopstvenu sud-binu) brzo su se prestrojili, napustili inia kao izdajnika, i preli u suprotan patriotski tabor. Kako su oba centra moi teila da se oslone na aparate fizike prinude, tako su ti aparati postajali nezavis-na sila. To je znailo da su se politika gledita pretvarala u pritajeni rat23. Iz ovog ratnog ugla, DOS i Peti oktobar su izgledali kao instru-menti koji su iniu i Kotunici sluili da se ukloni zajedniki ne-prijatelj (Miloevi), da bi se tek posle toga politikom borbom reilo pitanje konanog pobednika. Ali to je znailo da od obeanog ustava i demokratskih institucija nije moglo ostati gotovo nita.

Oko ega je izbio sukob? Konflikti su se praktino sve vreme nizali u vidu afera koje su potresale Srbiju, ali njihovo poreklo nije bilo u samim tim burnim dogaajima. Sukob je bio dat unapred, kao sukob dva razliita pogleda na svet (evropski i antievropski), iz ko-jih su proisticala razliita vienja puta kojim Srbija treba da ide. Kotunica je unapred najavio da e nastaviti staru nacionalnu poli-tiku, ali umerenijim sredstvima. Opredelio se za legalizam kao ouvanje kontinuiteta, ne da bi se legalno menjale institucije nego da se nita bitno ne bi menjalo. Kotunica je Peti oktobar shva-tio u skladu sa svojim politikim programom, kojim je dominirala ideja i nacionalno i demokratsko. Miloevi je imao nacionalno, ali ne i demokratsko. Za Kotunicu je Peti oktobar bio nain da se ukine taj nedostatak. Miloevi je u osnovi vodio ispravnu nacio-nalnu politiku, a mana joj je bila to to ju je sprovodio komunista. Kotuniin dolazak na vlast bi tu manu ispravio, s tim da se sauva kontinuitet srpske nacionalne politike. Glavnu promenu Kotunica

nije imao cenu (Biserko 2006:229).23 Sukobi izmeu dva lidera su, indirektno, imali nasilni i oruani aspekt. Tako je izgledalo hapenje Slobodana Miloevia. Policija je imala nalog za hapenje Miloevia, ali joj je vojska zapreila put i onemoguila hapenje. Tu je i ubistvo Momira Gavrilovia, oficira tajne slube koji je navodno trebalo da za Kotuniinu stranu napravi paralelnu tajnu slubu i koji je optuio vladu za veze s kriminalom. Oruana pobuna Crvenih beretki bila je pokuaj dravnog udara protiv vlade, a podrao ju je predsednik Kotunica. U takve sukobe spada i pijuniranje lanova vlade preko vojne slube bezbednosti; planiranje oruanog (vojnog) desanta na vladin Biro za informacije zbog sumnje da Biro prislukuje predsednika Kotunicu; konano, tu spada nekoliko pokuaja, pa onda i sm atentat na premijera inia (o ovim sukobima videti: Jovanovi 2005).

je video u tome da se nacionalnom doda demokratsko (slobodni i poteni izbori) i izlazak iz meunarodne izolacije. A ono nacional-no je znailo da se sauva i nastavi ideologija srpskog nacional-nog i dravnog pitanja. U skladu s tim, on je pre prihvatanja kan-didature zahtevao da ne bude revanizma (lustracije i znaajnijih kadrovskih promena), da se sauvaju nacionalni i dravni interesi u pogledu Kosova, ouva zajednika drava Srbije i Crne Gore i sauva glavni ratni plen Republika Srpska.

ini je bio na modernizacijskoj i evropskoj strani. Smatrao je da je za Srbiju najvanije da napravi modernu dravu i ekonomiju, i svoj put usmeri ka Zapadu i evropskim integracijama. Verovao je da je za Srbiju najvanije promeniti pogrenu istorijsku svest o ciljevima koji je dre u zaostalosti. To se moe postii brzim integrisanjem Srbije u Evropsku uniju, reformama i reavanjem nacionalnog pitanja, koje je bilo mitoloko i blokiralo definisanje Srbije kao moderne drave. Verovao je da on i Kotunica mogu da podele uloge: Kotunica rui Miloevia i postaje simbol dravnog jedinstva, a on kree u brze re-forme koje e Srbiju ugurati u Evropu i tako okonati njenu vekovnu agoniju i lutanja od jedne do druge Nedoije.

Ova podela je bila poznata od ranije i karakterisala je dvovekovnu politiku istoriju Srbije: re je o podeli na moderniste, okrenute ka Zapadu, i konzervativce-nacionaliste (narodnjake), okrenute ka Rusiji. Podeljen du ovakve vrednosne i politike linije, koja je presecala sve vanije sukobe u istoriji Srbije, DOS je praktino uspostavio dvovlae u zemlji (Pei 2007a:67). Zbog toga je situ-acija bila komplikovanija od ideolokih razlika, jer DOS ni u jednoj ideolokoj varijanti nije raistio s dravnom mafijom koja se zak-lanjala iza ovih razlika i menjala gazde u skladu sa sopstvenim in-teresima. Kad je vlada predala Miloevia Hakom tribunalu24, DOS se raspao, a dravna mafija je rat razbuktala do take mi ili oni.Kada se ima u vidu ovaj ciljno-vrednosni rascep koji se prelamao

24 Mi u DOS-u smo se tek kada smo doli na vlast suoili sa stravinim teretom ratnih zloina. Zatim i s teretom nerazjanjenih politikih ubistava. A onda se pojavila hladnjaa puna leeva na Dunavu, pa se pojavilo Petrovo Selo. (Mihajlovi 2005:94).

36

Vesna Pei

37

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

oko Haga i opasnih politika podzemlja, postavlja se pitanje: ko je prava mera oktobarskih promena Kotunica ili ini? Ja bih rekla da je to bio Kotunica. Gotovo nita od onoga to je mislio ini kao modernista nije bilo prisutno tokom petooktobarskih zbiva-nja; nacionalno pitanje se nije raspravljalo naprotiv, ono je ostalo nedirnuto jer nije bilo popularno kritikovati srpski nacionalizam. O ratovima, zloinima i Hagu se nije ni re prozborila tokom Petog oktobra. Pored toga, ni sam ini nije uvek bio jasan u pogledu nacionalizma i koristio ga je prema potrebi, pragmatino25. Vrhovna legitimacijska matrica koju je uspostavio Miloevi nacionalistikom revolucijom krajem osamdesetih godina, nije se mogla lako i brzo promeniti, to dokazuje i dananja situacija. Promenjena su sred-stva reavanja srpskog nacionalnog pitanja od ratnih ka mirnim i diplomatskim ali i nova sredstva su vodila do istog zida i nunog povlaenja. Ovo potvruje i nedavni slom politike i Evropa i Koso-vo, koju je predvodio predsednik Boris Tadi.

Ako je tano da DOS nije bio u stanju da donese obeane promene, onda se ne moe izbei jedno neprijatno pitanje: budui da je Miloevi bio sruen, zato se ujedinjenost opozicije, koje u stvari vie nije bilo, nastavila sve do decembarskih izbora 2000. godine? Verovatno zbog opsesije jedinstvom opozicije, kao i zato to su ini i njemu bliske partije smatrali da ne smeju propustiti svoj trenutak. To je dovelo dotle da se revolucija zaglavila u ratu, jer nisu mogli istovremeno pobediti i Kotunica i Graanski savez (Popovi 2010:195). Rascep i nedostatak legitimiteta oslabili su iona- ko nejaku vlast, koja nije htela, a nije bila ni sposobna da raisti Miloevievo dravno podzemlje. Takvim akterima na vlasti nije os-tajalo nita drugo do da se brane jedni od drugih uz pomo iste te dravne mafije, koja je brinula o sebi.

25 U poetku, njegovi nastupi u Demokratskoj stranci bili su antinacionalistiki, a poto oni nisu doneli politiki uspeh, ini je postao zagovornik srpskih nacionalnih interesa. Kasnije, kao predsednik vlade, ispoljavao je mnogo manje nacionalizma; ponekad je delovao kao radikalni kritiar srpskih nacionalistikih mitova i opsesija, a ponekad, kad je trebalo, flertovao je s nacionalizmom (Gligorov 2006:142-43).

Prolost kao mesto propasti Petog oktobra

S obzirom na to da sam u petooktobarska zbivanja uraunala period do ubistva premijera inia, nameravala sam da utvrdim da li su se u nekom specifinom problemu ukrtala delovanja svih aktera, zbog kojih su se oni delili i sukobljavali. Literatura koju sam imala u rukama pokazala je kao na dlanu da je obaveza Srbije da isporui optuene za ratne zloine Hakom tribunalu bila ta kljuna taka koja je definisala gotovo sve aktere, njihove pozicije, raspad DOS-a i skromne promene koje je Peti oktobar doneo. DOS je nesumnjivo uivao znatnu podrku da zapone demokratsku rekonstrukciju Srbije. Koliko e tu podrku iskoristiti za temeljnu transformaciju jednog propalog drutva i nedovrene i ne-moderne dravnosti, zavisilo je ne toliko od vizije budunosti koliko od suoavanja s loom prolou. Petooktobarska revolucija slomila se na prolosti: Osnovna taka sukoba, koji je ubrzo nakon oktobra doveo do raspada DOS-a, nije bila jednostavno odnos prema budunosti, ve pre svega politika odnosa prema prolosti (Dimitrijevi 2003:8). U stvari, Srbija je bila potpuno nespremna da se suoi sa zloinima iz prolosti i tako raisti teren za budunost; njeni graani bili su ubeeni da su se Srbi u minulim ratovima samo branili, da su bili rtve drugih naroda koji su inili zloine. A ratove su smatrali opravdanim i oslobodilakim jer su se vodili zbog odbrane, tj. stvaranja srpske drave na celom njenom prostoru, u kojoj Srbi vie nee biti izloeni neprijateljstvu drugih naroda. Etnika (tri-balna) svest bila je toliko jaka da su zloini prema drugima iz-gledali opravdani (Suboti 2010:86).

Sukob izmeu premijera inia i predsednika Kotunice bio je u razliitim vizijama budunosti Srbije, ali, kao to vidimo, one nisu bile glavni uzrok raspada koalicije. Do njega je dolo zbog njihovih pogleda na prolost, koja je bila utkana u sve strukture vlasti i koja se svim sredstvima borila za svoj opstanak. Kotunica je branio tu prolost, a ini je hteo da je se otarasi. Voama DOS-a sve do do-laska na vlast nije bilo jasno da e ih prolost podeliti: Ako pratimo

38

Vesna Pei

39

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

razvoj ukupne politike situacije, vidimo da je izruenje Slobodana Miloevia Tribunalu u Hagu bila taka razdora na unutranjoj sceni i uzrok podele koja je kasnije dovela do ruenja i propasti ne samo prve demokratske vlade, nego i projekta reformi i tranzicije i do sloma nada i oekivanja koje je probudio Peti oktobar (Mihajlovi 2005:98). Pri tom se nije radilo samo o moralnom i krivino-pravnom suoavanju sa zloinima poinjenim u ratovima, nego o zloinakoj prolosti koja je bila prisutna u nepacifikovanim slubama bezbed-nosti. Iza scene, na kojoj su nove voe raspravljale o budunosti, stajala je Miloevieva privatizovana kartel-drava, sastavljena od ratnih zloinaca i profitera, kriminalnih struktura unutar vojske, dravne bezbednosti i policije. Sve te elemente je povezivala i ujedi-njavala ideologija tribalnog nacionalizma, kao pokrie za nesmetano privatizovanje dravnog aparata (Dimitrijevi 2003:7).

Dakle, prolost je bila prisutna na jedan mnogo fundamentalniji nain nego da se radilo samo o procesu moralne i pravne refleksije o poinjenim zloinima. Prolost je egzistirala u ratnim zloincima, kriminalcima i najokrutnijim ubicama, koji su radili u dravnim slubama i upravljali dravnim aparatom sile i posle Petog oktobra. Oni su sebe predstavljali kao patriote, zaslune za srpsku stvar. Takvu prolost ugroavao je Haki tribunal, a praktine potrebe graana su se mogle reavati samo na osnovu saradnje s njim. Vlada je mogla dobiti podrku meunarodne zajednice za otpis du-gova, kredite i donacije pod uslovom da s prolou raskine, a mera raskida je bila predaja optuenih Tribunalu. Zbog toga je ubijen premijer ini, u akciji koja se zvala Stop Hagu. Pa ipak, Haki tribunal je bio samo praktino mesto raskida dvojice lidera, iza ko-jeg je stajalo mnogo prikrivenih znaenja vezanih za tek zavrene ratove i ono shvatanje nacionalnog koje je dominiralo i pre i posle 5. oktobra. Ono je ve itavu deceniju delilo politiko polje na pa-triote i izdajnike, a Peti oktobar je doveo na vlast i jedne i druge.

Loa prolost je odreivala meunarodni poloaj Srbije, od kog je zavisilo kojom brzinom e se zemlja oporaviti. Nakon 5. okto-

bra Srbija se vratila u svet i bila doekana rairenih ruku, ali su je veoma brzo stigle obaveze prema meunarodnoj zajednici koje je Miloevi prihvatio potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Iza Miloevia nisu ostali samo ivot sveden na preivljavanje i razore-na drava, institucije i privreda, nego i ceh koji se morao platiti za ratne zloine. Od novih vlasti se oekivalo da se suoe s loom prolou, i da one, iako nisu bile odgovorne, plate raune pre-dajom optuenih Hakom tribunalu. Ova hipoteka loe prolosti ugroavala je vojne i policijske slube koje su tu prolost aktivno stvarale. To je situaciju u Srbiji, koja je ionako bila teka, inilo jo teom i nestabilnijom, naroito kad su krenula uslovljavanja Hagom. Amerikanci su DOS-ovoj vlasti dali samo tri meseca grejs perioda u kome nee insistirati na starim dugovima. A onda su krenuli pritisci da se optueni za ratne zloine predaju Hakom tribunalu, pre svih, Slobodan Miloevi.

Kada je ini otiao u Ameriku u februaru 2001. godine, Kolin Pauel mu je rekao da Vaington nee menjati pristup prema Beo-gradu sve dok se Beograd ne promeni, a to je znailo: promenjen odnos prema prolosti, prestanak finansiranja vojske Republike Srpske, predaja Miloevia Hakom tribunalu, hapenje dru-gih optuenih za koje je imao podatke da ih uvaju nae vojne snage (Jovanovi 2005:6263). Spisak je bio dugaak, ukljuivao je i putanje Albanaca iz srpskih zatvora. Problemi pred kojima se nala vlada Srbije, bili su viestruki. Prvi nesporazum je bio u samoj Srbiji: vlasti nisu znale ta treba raditi s Miloeviem. Drugi je bio taj to je s Amerikancima vladao gotovo totalni nesporazum. Amerikanci su mislili da se, kad je jednom otila autoritarna vlast, sve promenilo njena nacionalna politika, odnos prema prolosti i zloinima, svetu i drugim narodima; pretpostavljali su da je narod morao da trpi takvu politiku, a sada vie ne mora jer je diktator otiao, s tim to ostaje samo jo da se pravedno kazni.

Situacija u Srbiji nije liila na ono to su Amerikanci zamiljali. Oni nisu znali kako da objasne to da se narod, pa i voe Petog oktobra i

40

Vesna Pei

41

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

dalje slau s Miloevievom nacionalnom politikom i da nemaju ni-kakav legitimitet da rade ono to Amerikanci od njih oekuju. Drugi problem je bio u tome to pobednici, i kad su hteli da plate ceh prolosti i predaju optuene i Miloevia a na to je pristao Zoran ini nisu imali ne samo legitimitet nego ni stvarnu vlast da takve odluke sprovedu u delo, o emu je najpregnantnije svedoila ago-nija oko hapenja Miloevia, koja se odigrala ve sledeeg mese-ca. Uslovljavanje spolja oko Haga i suoavanje s prolou je vladu Zorana inia postavilo u centar paljbe sa svih strana: napadao ju je Kotunica kome je Hag bio poslednja rupa na svirali, pretilo je nezadovoljstvo graana jer se ivot nije popravljao dovoljno brzo, pretila je i dravna mafija koja je bila na udaru Hakog tribunala. Ona se spremala za obraun koji se brzo dogodio. Generalna proba pua protiv vlade Zorana inia izvrena je oruanom pobunom Crvenih beretki u novembru 2001. godine, koju je podrao Kotunica (Popovi 2010). Ona je naznaila da se poglavlje o revoluciji 5. okto-bra zavrava. Drava je bila na kolenima pred dravnom mafijom. Prihvatanje da je slabija od sopstvene slube (kriminalizovane rato-vima i povezane s organizovanim kriminalom oko Zemunskog kla-na) i da takva mafija moe da joj odreuje naelnike slube bezbed-nosti, dovelo je do pua, 12. marta 2003. godine, ubistvom premijera inia. I oruana pobuna, velika zavera i ubistvo premijera bili su u znaku otklanjanja saradnje s Hakim tribunalom.

Unutranje borbe oko prolosti i Haga potvrivale su da je Srbi-ja posle 5. oktobra gubila snagu jer nije bila u stanju da raisti sama sa sobom i svojom neposrednom prolou. Da bi se dugovi prolosti naplatili, Srbija je drana pod stalnim pritiskom, moda i prejakim u nestabilnoj situaciji koja je vladala posle 5. oktobra. Amerikanci su neprekidno pitali u emu se to Srbija promenila i postala demokratska ako Miloevi nije uhapen26 i ne izruuju ga Hakom tribunalu. Za njih i druge evropske inioce obraun s prolou se uzimao kao dokaz i merilo promena u Srbiji. Milan St. Proti tvrdi da je to bilo jedino pitanje o kome su hteli da razgova-

26 Ne samo da nije bio uhapen nego ga je predsednik Kotunica primio u prijateljsku posetu, kao predsednika najvee opozicione stranke.

raju s Kotunicom prilikom njegove posete Americi u maju 2001. godine (Proti 2005:67). Tu obavezu je preuzela vlada Srbije, jer se bez njenog ispunjenja nije mogla dobiti ekonomska podrka. Kada je Miloevi izruen Tribunalu, uz dramatino unutranje zaotravanje, u vladi se rodila nada da je to kraj nategnutih odno-sa sa svetom i kraj problema s Hagom. Meutim, brzo je postalo jasno da to nije kraj nego tek poetak, da e se proganjanje ali i unutranji rat nastaviti. Vladala je iluzija da e se prolost zabo-raviti i nestati gledanjem u budunost. Pokazalo se da je budunost krajnje neizvesna dok se loa prolost ne savlada, kako u samim slubama tako i u ciljevima koje je Srbija preuzela od Miloevia.

Zato su prevladali kontinuiteti

I posle deset godina teko je doneti pouzdane zakljuke o karakte-ru Petog oktobra: revolucija, sporazum opozicije i vlasti ili smena vlasti? Svi su ti oblici bili prisutni i ostavili svoje tragove, koji se i danas mogu identifikovati. Najtanije je rei da se petooktobarska revolucija pretvorila u politiki rat u kome je jedna strana branila prolost, kontinuitet i poseban put Srbije, a druga je zastupala revoluciju, naputanje prolosti i integrisanje Srbije u Evropsku uniju. Obe su pri tom greile jer su im metode bile neprihvatljive. Meutim, iako veoma vaan, ideoloki sukob nije potopio obeanja data graanima o korenitoj promeni sistema.

Bar tri razloga su bila jednako vana. Prvi razlog je bio taj to ujedi-njena opozicija nije bila sposobna da deluje kao jedinstveni politiki subjekt koji bi bio u stanju da dekonstruie stari sistem i gradi novi. Ona taj kapacitet nije imala, to dokazuje injenica da nije posto-jao nikakav plan ta e se raditi kad se vlast osvoji. DOS je zavrio u raspadu i neinjenju, tj. nita se u bivem sistemu nije menjalo. Drugi razlog izneverene revolucije je oslanjanje DOS-a na puiste koji su izdali Miloevia i doveli opoziciju na vlast. Puisti su bili Miloevieva dravna mafija, izrasla iz ratova, sankcija, verca,

42

Vesna Pei

43

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

zloina i organizovanog kriminala. Njih je po prirodi stvari sutinski uznemiravala mogunost da e doi pod udar Hakog tribunala. Kad je ini izruio Miloevia Hakom tribunalu, nastao je jaz koji se vie nije mogao premostiti. Uz pomo opozicije dravna mafija je krenula u napad protiv vlade, to je kulminiralo u oruanoj po-buni Crvenih beretki. Truli kompromis koji je vlada Zorana inia napravila s Crvenim beretkama, s jedne strane, i zloudna podrka koju su dravni kriminalci dobili u kabinetu predsednika Kotunice, s druge strane, predstavljali su konani poraz revolucije. Ishod post-petooktobarskog rata bilo je ubistvo premijera Zorana inia.

Danas je jasno da je petooktobarska revolucija propala. Iz dananje perspektive, Peti oktobar jeste omoguio nekakvu, makar sporo-voznu evoluciju, s puno lutanja, zastoja i gubljenja vremena. Ona danas postoji, a onda nije postojala jer je drava bila pod zidom sank-cija, izolovana i odmetnika. Sporovoznost potvruje stare pre-preke, koje su danas neto manje, ali su jo uvek tu. Srbija ni za deset godina nije uspela da normalizuje svoje odnose s EU, jer da jeste, ona bi danas bila na njenom pragu, a nema jo ni status kandidata27. Srbija nije zavrila saradnju s Hakim tribunalom28. Srbija nije uspela da rei svoje dravno pitanje i odredi svoje granice, i tako stavi taku na (veito) reavanje nacionalnog i dravnog pitanja. Kosovo se jo uvek tretira kao nereen problem. Odnosi sa susednim zemljama nisu takvi da se moe govoriti o prijateljstvu i pomirenju. Ekonomija je u kolapsu, a kvalitet ivota je u dramatinom padu. Drutvo se rascepilo na dva dela, otprilike iste veliine: na slojeve koji ive od drave i one koji su nezaposleni, preputeni gazdama ili samima sebi. To su dva sveta, izmeu njih nema komunikacije.

Postavlja se pitanje zato Srbija stoji pred istim preprekama kao i pre deset godina. Zato su danas dinamiki procesi umrtvljeni, a ljudski resursi retki i isceeni?

27 Status kandidata za lanstvo Srbija je dobila 1. marta 2012.28 Srbija je zavrila saradnju sa Hagom predajom Mladia (31. maja 2011) i Hadia (22. jula 2011).

Najvanije uzroke nereenih starih pitanja svela bih na tri. Prvi se odno-si na opoziciju koja je 5. oktobra preuzela vlast. Ona i danas vlada. Ona nije uspela da izae iz traumatinog kruga u koji je zapala jo osam-desetih godina kada je ostala bez svoje autentine politike u odnosu na Miloevievu vlast. O tome je ubedljivo pisala Dubravka Stojanovi i pokazala da opozicija nije umela da nae izlaz iz Miloevieve na-cionalne i ratne politike koja je njega izbacila i uvrstila na vlasti. Sutinska transformacija opozicije odnosila se na diskontinuitet sa samom sobom ostvaren naputanjem sopstvenih programa koji su i nju i celu zemlju deset godina drali u agoniji (Stojanovi 2010:216). Pitanje ideoloke transformacije opozicije zapravo je pitanje koliko je Srbija uspela da izae iz svoje nacionalistike matrice koja je izazvala nenadoknadive tete drugim narodima i njoj samoj.

Opozicija (a sadanja vlast) nije se oslobodila Miloevievih i sop-stvenih zabluda. Odlunost Srbije da ue u Evropsku uniju nije ubedljiva. Poslednja prepreka je Kosovo, to ne znai da e biti i zaista poslednja. Za vreme prve Kotuniine vlade (20042007) sve stranke i opozicije i vlasti donele su Ustav (2006. godine) i u nje-mu zapisale da je Kosovo neodvojiv deo Srbije. Uz oivljen kosovski zavet i podignutu nacionalnu temperaturu, Srbija je ponovo dovede-na u sukob sa zapadnim zemljama EU i SAD. Odravanje dvostrukog koloseka kosovskog i evropskog odrava se, kao i nedokuivo traganje za Ratkom Mladiem. I pored svih zaklinjanja proevropske vlasti, moda je i on jo jedno srce Srbije koje se mora uvati.

Drugi uzrok je obnova partijske drave kao posebnog oblika bezdravlja. Nikada nije bilo tee odrediti gde obitava javni interes nego danas. Zaokret ka viepartijskoj diktaturi desio se za vreme Kotuniine vlade, kada je svaka stranka u vladajuoj koaliciji dobila svoj tano odreeni komad vlasti s kojim je samostalno i bez ikakve kontrole upravljala, a svoje parcele vlasti delila svojim partij-skim drugovima, roacima, i finansijerima (Pei 2007b). Partijska feudalizacija vlasti je od svojih zaetaka do danas poprimila toli-ko izopaene forme da je pluralistika partijska diktatura postala

44

Vesna Pei

45

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

glavni izvor korupcije, privilegija i podrivanja vladavine prava. O tome se gotovo sve zna, ali se nita ne menja jer stranke i njihovi finansijeri (tajkuni) nemaju interesa da se samonormiraju i pod-vrgnu pravilima razdvajanja drutvenih uloga, neutralne adminis-tracije i samostalnog funkcionisanja drutvenih podsistema.

Trei uzrok su netransformisani aparati vlasti. Videli smo da je DOS doao na vlast uz pomo tajnih slubi i dravne mafije. Tadanje afere (a ista je stvar i sa sadanjim) signalizirale su da su civilne vlasti srastale s aparatima represije stvaranjem netransparentnih i neformalnih centara moi (Stojanovi 2010:224). Tajne slube su i dalje rezervisani domen, a takav njihov poloaj najbolje svedoi da do diskontinuiteta s Miloevievom vlau nikada nije dolo. Slube nisu reformisane, sauvale su stari, politizovani karakter. Pozadinske strukture danas deluju kao paukova mrea koja prekri-va svaku rupu s namerom da onemogui artikulaciju drutva. Demokratija je postala fasadna. Sloboda tampe je presahla. Spre-ga slubi, biznisa i partijskih vrhova na vlasti spreava formiranje nezavisnog pravosua, slobodnih medija i nezavisnih institucija. Otuda ova neprijatna tiina koja nas ini nostalginim za petookto-barskim vremenom, kada su se dani provodili na ulicama.

Tekst je objavljen pod naslovom Rekonstrukcija petooktobarskih zbivanja na osnovu memoarske i strune literature, u

zborniku Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji deset godina posle, ur. Duan Pavlovi, Heinrich Bll Stiftung

Jugoistona Evropa, Beograd, 2010.

II

sukobI I jedna debata o tRansfeRu MIloevIa u hag

Profesorka Goldsmits koleda iz Londona, Jasna Dragovi-Soso, analizirala je debatu koja se vodila unutar liberalane inteligencije u nedeljniku Vreme od avgusta do novembra 2002. godine29. Debata je bila inicirana suenjem Slobodanu Miloeviu u Hakom tribu-nalu. Ta rasprava je imala svoju pozadinu i ona e u ovom radu biti istraena. Pokazaemo uzroke i posledice neslaganja unutar Druge Srbije30, koja su se iskazala znatno pre te debate. Razliita gledita su se iskazivala o nekim vanim dogaajima, najvie o smislu i dometu petooktobarskih promena. Na politikoj sceni su se odvijali dramatini sukobi unutar nove vlasti o transferu Miloevia u Hag, a da pritom liberalna inteligencija nije uspevala da razume kom-pleksnost politike situacije posle Petog oktobra. Propustivi da to razume, ona se uplela u sopstvene rasprave i podele, previdevi cenu koja e biti plaena za Miloeviev transfer Hakom tribunalu. Ishod je bio njen neuspeh da prepozna politiki potencijal u Srbiji, koji je moda mogao voditi ka istinskom procesu suoavanja sa prolou.

S obzirom na glavnu temu, uticaj suenja Miloeviu na srpsko drutvo u pogledu njegovog suoavanja sa zloinima koje su poinili Srbi, unapred je bio minimiziran zbog ideoloke konfuzije oko hapenja i isporuke Miloevia Hakom tribunalu. Nove vlasti su uhapsile Miloevia na miie i pod spoljnim pritiskom. U javnosti nije postojala nikakva svest koja bi podravala njegovo suenje u Hagu, niti je postojao konsenzus unutar nove vlasti o

29 Rad Jasne Dragovi-Soso Collective Responsibility, International Justice and Public Reckoning with the Recent Past: Reflections on a Debate in Serbia bie objavljen u knjizi The Miloevi Trial An Autopsy, koju izdaje Oxford University Press. Moj tekst se nadovezuje na njen i predstavlja dopunu njene analize debate iz nedeljnika Vreme.30 Termin Druga Srbija koristim zato to ga je Jasna Dragovi-Soso koristila u svom radu koji prethodi mom tekstu. Forma mog teksta i nain izlaganja, odabrani protagonisti i citati takoe su usaglaeni sa njenim tekstom.

46

Vesna Pei

47

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

tome. Da bi Miloevi uopte bio uhapen, a zatim i isporuen, ini i njegova vlada morali su da maskiraju svoje planove i ak-cije, skrivajui ih od svog glavnog rivala i novog predsednika SRJ, Vojislava Kotunice, koji se protivio tome da se Miloevi poalje u Hag. Budui da je savezni nivo vlasti imao ustavnu nadlenost za ekstradiciju, a Kotunica nije bio voljan da to uini, na delu je bilo otimanje pravde, kao jedini nain da se Miloevi prebaci u Hag (Suboti 2010)31. To je samo po sebi sluilo kao propaganda protiv Tribunala. Treba takoe naglasiti da je predaja Miloevia Hakom tribunalu gotovo eksperimentalno potvrdila da suoavanje sa loom prolou (masovnim zloinima u oruanim sukobima) moe dovesti do jakih sukoba na unutranjem planu, koji mogu slomiti tek zapoetu demokratsku tranziciju (Dimitrijevi 2007)32. Takvih tenzija je zaista bilo u Srbiji. Njih moda i treba shvatiti kao slom demokratske tranzicije, do koga je dolo koliko zbog preveli-kog pritiska sa Zapada u pogledu izvravanja obaveza Srbije prema Hakom tribunalu, toliko i pod pritiskom unutranjih politikih suko-ba i nekontrolisanog delovanja tajnih slubi (Pei 2010). Ako se ima u vidu ovako teka situacija u Srbiji, postaje jasno koliko su bila ne-realna, pa ak i apsurdna, ogromna oekivanja od suenja Miloeviu.

Ovaj rad e se najpre baviti gleditima Druge Srbije od trenutka kada je otvoreno pitanje transfera Miloevia u Hag. Analiza se preteno zasniva na transkriptima radio emisije Peanik, koja je bila glavna taka okupljanja pripadnika Druge Srbije i ostalih slino orijenti-sanih ljudi toga vremena33. U drugom delu se analiziraju pozicije koje su zauzele nove vlasti na republikom i saveznom nivou posle 5. oktobra 200034.

31 Otimanje pravde podrazumeva da neka vlast, pod pritiskom spolja, ispunjava meunarodne norme tranzicione pravde isto formalno, a da pri tome izostaje stvarno suoavanje sa prolou, ili se ona ak zamagljuje zbog unutranjih politikih razloga, to jeste bio na sluaj.32 Posebno videti poglavlje Srbija, ili ivot u okovima loe prolosti33 Takoe sam prouavala Helsinku povelju, meseni bilten Helsinkog odbora u Srbiji. Obavila sam i nekoliko razgovora sa akterima i svedocima sukoba u Drugoj Srbiji. 34 Za ovu analizu koristila sam seanja, akademsku literaturu i razgovore sa jednim brojem uesnika koji su bili upleteni u sukobe oko isporuivanja Miloevia Hakom tribunalu.

Liberalna inteligencija i Tribunal

Druga Srbija je praktino bila jedini kritiar Miloevieve ratne i nacionalistike politike i jedini glas iznutra koji je podravao Tribunal tokom devedesetih godina i kasnije. Kako je pokazala Dragovi-Soso, cepanje Druge Srbije je slabilo njen kritiki po-tencijal da doprinese suoavanju sa prolou i ratnim zloinima. Ako se pozabavimo stavovima iskazanim pre transfera Miloevia u Hag, zapaa se da je Druga Srbija ve bila podeljena u vezi sa politikom dilemom koja se odnosila na Peti oktobar: da li se tada dogodila revolucija ili je uspostavljen kontinuitet? Identifikovala sam dva suprotstavljena gledita: prema prvom, 5. oktobra se do-godila krupna promena koja bi se mogla shvatiti kao revolucija, a prema drugom je dolo samo do smene vlasti, dok je ideoloki okvir ostao nepromenjen.

Ova podela je uticala na stavove o Tribunalu. Oni koji su verovali da se dogodila krupna promena i koje nazivam optimistima, sma-trali su da treba biti konstruktivan prema novoj vlasti, osloboditi se srpske krivice i relativizovati pritisak sa Zapada zbog Hakog tribunala i predaje Miloevia. Smatrali su da demokratskoj Srbiji treba dati malo vie vazduha, umesto da se ona bespotedno pritis-ka zbog Haga. Oni drugi, koje nazivam skepticima, zauzimali su se za bespogovorno suoavanje sa prolou, ispunjavanje zahteva Hakog tribunala i hapenje Miloevia bez odlaganja. Za njih je to bio jedini uslov da se Srbija povrati moralno i postane normalna zemlja.

Kao nosioce ovih pozicija identifikovala sam iste protagoniste koji su 2002. godine vodili glavnu re u polemici u nedeljniku Vreme, koju je analizirala Dragovi-Soso: novinara Stojana Cerovia i ad-vokata Sru Popovia. Stojan Cerovi je reprezentovao umerene optimiste. U jednom intervjuu za Peanik on istie da Srbi moraju poeti da misle od poetka, jer su se dogodile krupne promene, ne samo padom Miloevia nego i prethodnim dogaajima koji se od-

48

Vesna Pei

49

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

nose na NATO bombardovanje. Nisu vie samo Srbi ti koji su inili zlodela drugima, jer su i oni rtve i zato su sada svi jednaki i niko nikome vie nita ne duguje35.

Cerovi je smatrao da ne treba imati isti odnos prema novoj vlasti kao prema Miloeviu, niti od nje treba traiti nekakvu apsolutnu pravdu, jer su na vlast doli najbolji koje imamo i za koje smo go-dinama navijali. Ni oni na Zapadu nisu nita bolji: Ja sam ih gle-dao kako oni formuliu sopstvene politike i video sam da tu nema nieg naroitog niti je to u moralnom i politikom smislu neto naroito nadmono i neto emu bismo mi morali ba da se divimo i da prihvatamo kao boiju volju36.

Ovo preterivanje u pogledu moralne promene posle Miloevia, vo-dilo je Cerovia do tvrdnje da Srbija nema mnogo razloga da prih-vati pritiske koji dolaze sa Zapada, naroito na moralnom planu. Pritisak na Srbiju u pogledu Hakog tribunala nije pravedan: E, sad imamo taj Haki sud koji kae hajde, imate ove termine, imate te rokove, imate te obaveze I to je dnevni red koji nam je ispostavljen, za koji se meni ini da nije sasvim fer Ne spadam vie u te koji bi sa velikim oduevljenjem i velikom brzinom ispu-njavali sve te zahteve Lino se oseam glupo ako ispada da ja sad branim Slobodana Miloevia, nije u tome stvar, zbilja; stvar je u tome da je ta optunica podignuta zbog rata na Kosovu. Dakle, taj meunarodni sud koji je u sutini ipak finansiran iz Amerike i imam utisak da Amerika ipak moe u velikoj meri da utie na poli-tiku optuivanja, tako da je to nekako sud te strane, koja jeste bila u tom ratu sa Srbijom, sa Jugoslavijom37.

Cerovi nije predlagao da Srbija odbije saradnju sa Tribunalom, ve se oseao nelagodno zbog nje, kao da je Tribunal uvredio srpski na-cionalni ponos. Srbija ne bi trebalo da se mnogo zalee u odupi-

35 Peanik, transkript 43. emisije, Radio B92, 14.2.2001, http://pescanik.info/content/view/1457/1309/. 36 Isto.37 Isto.

ranju Hakom sudu, ali: Znate, ja sam u Americi video mnogo vrlo ozbiljnih kritika toga suda. Malo mi je opet nelagodno da to kaem, bojim se, ako se i ja sad mnogo bavim kritikom suda, da u ohrabriti ljude ovde da se iz pogrenih razloga ili na pogrean nain otimaju od Hakog suda i da misle da to moe da se tako lako savlada. Pa ne bi tre-balo da se mnogo zaleemo u odupiranju Hakom sudu, ali istovreme-no bismo mogli da budemo svesni toga da to ba nisu ista posla, to nije ba neki pravi sud, nego da to jeste u velikoj meri politiki sud38.

Prema Ceroviu, Srbi moraju drati do svog samopotovanja i, kada je re o politici prema Hakom sudu, treba da budu uzdrani. Cerovievo gledite o NATO bombardovanju uklopilo se u tradicionalni antizapad-ni stav i, u ovom kontekstu, ono je bilo emotivna podrka otklonu pre-ma zapadnim pritiscima zbog Hakog tribunala i hapenja Miloevia.

Ovo gledite je tada branio i Aleksa ilas39. On je u intervjuu Peaniku rekao da glavni razlog zato Zapad insistira na izruenju Miloevia jeste taj to je on ovek koji se njima suprotstavio i oni hoe da mu oitaju lekciju, tako da svi zapamte kako e proi oni koji se njima suprotstave. To je prosto politika sile40. Prema ilasu, ne postoji gori razlog da se jedan ovek preda sudu nego za pare. Razumete, ja smatram sud u Hagu za nepravedan. Da nama NATO preti ovako ako ne izruite Miloevia daemo vam milijardu do-lara, a ako ga izruite neemo vam dati milijardu dolara ja bih rekao da onda moda i treba da ga izruimo. Ali ovako, da mi ivog oveka, naeg predsednika, kakav je da je, glasali su ljudi za njega, izbori nisu bili kako treba, ali nekakvi su izbori bili da mi sada njega izruimo da bismo dobili pare na ruke, mislim da to nije put ka nekom nacionalnom ozdravljenju, ka istorijskoj svesti i nekom viem drutvenom moralu. To mi se zaista ne dopada41.

38 Isto. 39 Aleksa ilas je u irem smislu pripadao liberalnoj inteligenciji, jer je bio protiv srpskog ratnog projekta, a bio je poznat i po svojim disidentskim aktivnostima protiv Titove Jugoslavije.40 Peanik, transkript 57. emisije, Radio B92, 23.5.2001, http://pescanik.info/content/view/1437/1309/. 41 Isto.

50

Vesna Pei

51

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

Skeptici su se po svakoj stavci suprotstavljali optimistima. Nji-hov predvodnik, Sra Popovi, smatrao je da se 5. oktobra nije dogodila nikakva revolucija. Demokratska opozicija Srbije (DOS) dola je na vlast 5. oktobra uz pomo Amerikanaca i uz dogovor sa Miloevievim slubama, koje su omoguile da promena vlasti proe bez prolivene krvi. Da se nita sutinsko nije promenilo, po-kazuje oklevanje nove vlasti da otpone suoavanje sa prolou. Ono to me jako zabrinjava, kae Popovi, to je da vidim da se pria o ulasku u Evropu, o vezama sa svetom, a izgleda da postoji i jedno neshvatanje da se ova zemlja u svetu pre svega vidi kao zem-lja koja je vodila agresivne ratove, koja je vrila genocid nad drugim narodima i koja, ako eli da se vrati u neku zajednicu naroda, mora da prihvati pravdu te zajednice, a pravda te zajednice je Hag. Za to postoji oigledna nespremnost, a glavni inenjer svih tih zloina (misli na Miloevia), sedi na nekoliko kilometara od nas, kao tu-mor jo uvek prisutan u ovome telu42.

Drugi zastupnici ovog gledita su mislili da se stari nacionalistiki blok preko predsednika Kotunice konsolidovao unutar novoga reima. Sonja Biserko, predsednica Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, primetila je: Uz ime Vojislava Kotunice konsolido-vao se nacionalistiki blok (crkva, akademija, monarhija, vojska), koji je oduvek sanjao veliku Srbiju i sada pokuava da demokrat-skim putem konsoliduje srpski etniki prostor dobijen proteklim ratovima (Biserko 2000).

Izbegavanjem suoavanja sa prolou i odbacivanjem lustracije, te zatitom kadrova staroga reima, nova vlast je delovala u in-teresu Miloevievih struktura moi, ratnih profitera, bezbednos-nih slubi, vojske, crkve i svih onih koji su sve vreme podravali Miloevia. Oni su i posle 5. oktobra ostali prisutni u javnosti, kao da se nita nije dogodilo. U intervjuu za Peanik, Petar Lukovi kae da je on verovao da e odlazak Miloevia biti definitivan; da

42 Peanik, transkript 38. emisije, Radio B92, 10.1.2001, http://pescanik.info/content/view/1462/1309/.

e odlazak itave te ekipe koja nam je 13 godina zagoravala ivot biti definitivan, dakle konaan i kompletan: A desilo se neto to stvarno nisam oekivao ... Svi ti ljudi za koje sam iskreno verovao da e jednoga dana, kada doe demokratija, da zavre u zatvoru, u Hagu, da budu optueni svi su se oni oprali u ova dva meseca Moram da kaem da sam ja opsednut jednom temom, to je tema ratnih zloina i ta je raeno ovih poslednjih deset godina. U ova dva meseca ta tema naprosto nije na dnevnom redu. A koliko ja vidim, ta tema nee ni biti na dnevnom redu. Ovde postoji nekakva vrsta zavere utanja Nije bitno ko je sad tu koga klao, ko je ubi-jao, gotovo, zavreno Koliko je nas uopte spremno da sarauje sa Hakim tribunalom? ta emo uraditi sa Miloeviem43?

Sra Popovi je kasnije tvrdio da je njemu bio vaan pokuaj da se zver dotue nekom vrstom kulturne revolucije44, locirajui simboliki centar tenzija unutar liberalne inteligencije na pita-nje saradnje Srbije sa Hakim tribunalom: Razlaz se sastojao u nekritinom odnosu prema karakteru petooktobarskih promena i same nove vlasti, njenim namerama i jedinstvu u DOS-u. Stav prema ratnim zloinima je bio test. Na njemu se DOS raspao, zbog njega je i ini ubijen. Uvek me je zanimalo da li bi Stojan pro-menio miljenje da je poiveo i video kako se stvari razvijaju45.

Za Popovia je mera promene zavisila od odnosa prema Hagu: da su nove vlasti posle 5. oktobra zaista promenile prirodu Miloevieve vlasti, one bi odmah pokazale pozitivan stav prema saradnji sa Tribunalom. injenica je da se tako neto nije dogodilo i da taj test nije poloen. Ali i bez pozitivnog stava prema Hagu, saradnja sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju ipak je poela: Miloevi je bio uhapen i predat Hakom tribunalu ve u prvih est meseci od formiranja vlade Zorana inia. To je postignuto pod jakim spoljanjim pritiskom i usred dramatinih

43 Peanik, transkript 35. emisije, Radio B92, 20.12.2000, http://pescanik.info/content/view/1465/1309/.44 Iz intervjua sa Srom Popoviem, voenog u Beogradu 6. novembra 2010.45 Isto.

52

Vesna Pei

53

Divlje drutvo K

ako smo stigli dovde

unutranjih sukoba oko ekstradicije Miloevia. Ono to iznenauje jeste da je odlazak Miloevia u Hag proao gotovo neprimeeno u redovima Druge Srbije.

Problemi nove vlasti sa Hagom

Nova vlast je imala ogromne tekoe sa time da se Miloevi nae u zatvoru i isporui Hakom tribunalu. Njen glavni problem je bio u tome to ona nije bila u stanju da delegitimizuje Miloevievu nacionalistiku i ratnu politiku46. Pobednika koalicija DOS-a nije ni pre ni posle 5. oktobra pominjala Haki tribunal. Obaveza Srbije da preda optuene za ratne zloine nije se pominjala u predizbornoj kam-panji, jer opozicija o tome nije razmiljala, a ako neko i jeste, bilo je nepopularno da se o tome govori u kampanji. Na negaciji Miloevieve ratne i nacionalne politike izbori ne bi mogli biti dobijeni47, jer birai skoro nita nisu znali o zloinima koje su poinili Srbi. Mogunost da nove vlasti podre Tribunal bila je potkopana njihovim dogovo-rom sa bezbednosnim slubama pre 5. Oktobra: da policija ne puca na graane. Tako su efovi tih slubi uspeli da preive i odre svoje pozicije i pod novom vlau. Ali zato je nova vlada Srbije, predvoena Zoranom iniem, postala sutinski slaba, jer nikada nije uspela da uspostavi jedinstvenu kontrolu nad snagama bezbednosti48.

46 Prema istoriarki Dubravki Stojanovi, opozicija nije mogla da delegitimizuje Miloevievu nacionalnu politiku, jer se ona sama nikada nije po tom pitanju suprotstavila Miloeviu (Stojanovi 2010:216). 47 Zato je Kotunica bio izabran za protivkandidata Miloeviu, iako nije bio lider najvee stranke; on je bio tvrd opozicionar i tvrd nacionalista, kome Miloevi nije moga da prilepi etiketu izdajnika.48 U mesecima posle 5. oktobra, situacija u slubama bezbednosti bi se najbolje mogla opisati kao dvovlae. Kotunica je kontrolisao vojsku, dok je na republikom nivou kontrola nad slubama dravne bezbednosti bila podeljena. ini je, bar nominalno, kontrolisao Jedinicu za specijalne operacije (JSO, poznata pod imenom Crvene beretke) i njenog lidera Milorada Ulemeka Legiju, ali samo dok Miloevi nije bio predat Tribunalu. Kada se to dogodilo Legija je preao na stranu Kotunice, koji je podrao oruanu pobunu Crvenih beretki novembra 2001. Da bi zaustavio pobunu, ini je bio prinuen da otpusti elnike SDB-a koje je on postavio, a na njihovo mesto su doli Ulemekovi ljudi, Andrija Savi i Milorad Bracanovi. Tako je ini izgubio zatitu i postao slobodna meta kriminalno-bezbednosnih struktura, koje su kontrolisali njegovi protivnici (videti: Jedinica, neispriana pria o Crvenim beretkama, 3. epizoda, RTV B92 i Vreme film,

Nove vlasti su se nale u nemoguoj situaciji: nisu znale ta da rade sa Miloeviem, a bile su nesposobne da u vezi sa tim naprave bilo kakav konsenzus. To nije bilo udno imajui u vidu sastav pobednike koalicije DOS-a i velike ideoloke razlike unutar nje49. Unapred pripremljen plan o tome ta initi sa Miloeviem nije postojao. Poznato je da je 6. oktobra Neboja Pavkovi, naelnik generaltaba Vojske Jugoslavije, odveo Kotunicu kod Miloevia. Iako nisu poznati detalji tog razgovora, zna se da je Kotunica dao garancije u vezi sa privremenim zadravanjem predsednike rezi-dencije u kojoj je iveo Miloevi sa porodicom, obezbeenjem i drugim tehnikim pitanjima, ali ima indicija da je dolo i do nekih politikih dogovora koji su se odnosili na Hag i na kljune ljude u vojsci, policiji i dravnoj bezbednosti (Jovanovi 2005:41). Od-nos Kotunice prema Miloeviu potvrdilo je predizborno obeanje koje je sm dao da revanizma nee biti50. Tako je nastala situ-acija da Miloevi moe da nastavi normalan ivot politikog lidera najvee opozicione partije.

To se videlo na svakom koraku. Kada su poeli pregovori o formiranju prelazne vlade (22. oktobra 2000), u koju je trebalo ukljuiti predstavnike DOS-a, i o pripremi parlamentarnih izbora, predstavnici Socijalistike partije Srbije su tokom tih dogovora neprekidno dobijali instrukcije od efa svoje partije, pa je Miloevi tako uestvovao i u dogovorima o formiranju prelazne vlade i o da-tumu odravanja parlamentarnih izbora51. U novembru 2000, jedva mesec dana od pada Miloevia, njegova partija je odrala kongres, sa kojeg su izvetavali svi mediji. Na tom kongresu je Miloevi bio

http://www.b92.net/specijal/jedinica-eng/3_epizoda.php). 49 Koaliciju DOS je inilo 18 stranaka, od kojih su dve bile vodee: Demokratska Stranka (DS) Zorana inia i Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Kotunice, a ostalo su bile veoma male stranke; od ovih su se samo neke, kao na primer Graanski savez Srbije, suprotstavljale Miloevievoj ratnoj politici.50 On je (za dnevne novine Politika od 6. oktobra 2000) izjavio da nee bi