viewdoc?uuid=f4675f87-2ae6- - BazaPropisa.net files/img/2/00308.pdfразвоја туризма Републике Србије, на основу детаљне анализе препознатих

ПРОГРАМ

РАЗВОЈА ПЛАНИНСКОГ ТУРИЗМА НА ПОДРУЧЈУ СТАРЕ ПЛАНИНЕ

1. УВОД

Програм развоја планинског туризма (у даљем тексту: Програм) на подручју Старе планине садржи циљевепрограма, методологију, правце развоја планинског туризма, полазне основе, студије тржишта, СWОТанализу, бенчмарк анализу, маркетинг стратегију, програм конкурентности, визију и позиционирање, развојпроизвода, концепт развоја туристичке понуде на подручју Старе планине, прву фазу развоја планинскогризорта Стара планина, пословно управљачки модел, мере за спровођење програма, завршну оцену пројектаи план активности.

Скраћенице и изрази

Green field projekti – нови инвестициони пројекти

http://www.e-glasnik.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=f4675f87-2ae6-...

1 од 30 2/18/2012 5:05 PM

Rizort – место за одмор

Бенчмарк анализа – анализа добре праксе

Wellness – здравствени програм

SWOT – (Strengths – снаге, Weaknesses – слабости, Opportunities – шансе, Threaths – опасности)

ДМО – Дестинацијска менаџмент организација

Дивелопери – развојне институције

Анкер хотел – централни хотел

Ниша – подгрупа, подсегмент у понуди

ИТ – информатичка технологија

MICE – (Meetings – скупови, Incentives – туризам везан за посебна интересовања, Congresses – конгреси,Edžhibitions – изложбе)

AUO – (Average Unit Occupancy) – просечна стопа попуњености

Chalet – планинска кућа

Kondotel – смештај у туристичком селу

Б+Б пансиони – угоститељски објекти с ноћењем и доручком

ЕБРД – Европска банка за обнову и развој

Sale & lease back пословни модел – изнајмљивање наменски изграђених објеката

MFU – (Multy Family Unit) – смештајни објекат за више породица

SFU – (Single Family Unit) – смештајни објекат за једну породицу

Ecosign Mountain Resort Planners – регистрована фирма за планирање планинских туристичких места заодмор

1.1. Циљ Програма

Програм представља стратешки оквир развоја туризма у приоритетним планинским туристичкимдестинацијама у Републици Србији. Програмом су постављени стратешки циљеви као резултат интеракцијерасположивих ресурса и туристичке тражње, са праћењем микро и макро привредних и друштвених ефеката.С обзиром на квалитет природних потенцијала, величину простора, расположивост ресурса и трендова утуристичкој потражњи, стратешки концепт развоја туризма заснива се на постулатима одрживог развоја, којиподразумевају интеграцију економске, еколошке и социокултурне компоненте у реализацији пројекта.

Планински туризам у Републици Србији још увек није довољно структурисан и организован. РепубликаСрбија има значајан развојни потенцијал у овој области. У периоду од 2007. до 2012. године, у складу саСтратегијом развоја туризма Републике Србије, предвиђен је развој кластера интегрисаних зимских и летњихдестинација погодних за дугорочан туристичко-рекреативни развој. Посебно ће се планирати и развијативисокопланинске дестинације Копаоник, Стара планина, Голија и Бесна кобила са Власином, како биинтегрисаном и разноврсном понудом Република Србија конкурисала на међународном туристичком тржишту.Ова понуда ће бити усклађена у циљу појачане конкуренције с понудом суседних планинских туристичкихцентара, пре свега у Републици Српској и Републици Бугарској.

Због комплексности самог пројекта и различитог степена развоја приоритетних планинских туристичкихдестинација, Програм развоја планинског туризма елаборираће се у одвојеним студијама за сваку планинупосебно.

Програм представља први греен фиелд пројекат развоја планинског зимског и летњег туризма у РепублициСрбији у последњих двадесет година.

Циљеви овог пројекта усмерени су на изналажење кључних решења развоја новог, комплексног,скијашког планинског ризорта, као и на изградњу ланца туристичких вредности унутар ширег простора Старепланине. Овај документ садржи идејне планове и економске пројекције потребне да се започне привођењеподручја Старе планине туристичкој валоризацији у домену зимског и летњег туризма.

Реч је о првом планинском зимском и летњем ризорту који се планира и изводи према међународним


2 од 30 2/18/2012 5:05 PM

пословним и тржишним стандардима у Републици Србији у подручју које нема карактер међународнорелевантне туристичке дестинације.

1.2. Методологија

Основ за израду Програма садржан је у Стратегији развоја туризма Републике Србије и пословнимплановима који представљају део напора да се кроз комплексно планирање утврде кључна планска, пословнаи тржишна решења развоја приоритетних туристичких дестинација у Србији.

Методолошка основа за израду Програма се првенствено заснива на статистичким подацима, анкетама иизвештајима садржаним у студијама тржишта, СWОТ и бенчмарк анализи. У оквиру секундарнихистраживања, тј. анализе постојећих публикација и база података, урађена су следећа истраживања:анализа локалних и регионалних друштвених и економских информација; инвентар имовине у подручју –инфраструктура, физички, људски, културни, финансијски и други ресурси; анализа локалне и регионалнетуристичке статистике; анализа локалних и регионалних тржишних покретача; анализа постојећедокументације у вези регионалног туристичког развоја; анализа постојеће документације о Старој планини(стање и развој); анализа производа конкуренције: подаци, тржишни покретачи, итд; анализа међународнихтрендова у туризму релевантних за подручје Старе планине (анализа регионалних кретања у развоју зимскогтуризма).

У оквиру примарних истраживања, обављене су следеће активности ради стицања увида у развојнепотенцијале: истраживање локалних и регионалних потенцијала (значајне локације на Старој планини, увиду потенцијале у ширем подручју или региону); бенчмарк анализа релевантних примера најбољих у пракси –локације и релевантна конкуренција; интервјуи са локалним снагама, кључним интересним субјектима;радионице са локалним снагама и локалним експертима, повезаним директно или индиректно са развојемСтаре планине; истраживање интереса интернационалних снага и кључних субјеката у међународномтуризму. Такође су дата упоредна искуства и принципи развоја планинских туристичких дестинација, као ипостојеће и будуће тенденције на међународном туристичком тржишту које могу указати на могуће последицепо туризам у Републици Србији.

Израда документационе основе Програма одвијала се у следећим фазама:

а) Техничка оцена посматраног подручја и земљишних основа. У овој фази израђена је студијаизводљивости лоцирања капацитета за зимске спортове (скијање и бординг) на теренима Старе планине, узпроцену укупног капацитета локације за ове намене;

б) Израда концепта развоја Старе планине у погледу размештаја и тачне локације, као и проценепотенцијала потребних капацитета: жичаре, стазе, опрема за одржавање стаза, паркинг, смештајникапацитети, угоститељски капацитети, остали пратећи садржаји, услужни и пословни објекти;

в) Процена физичко-географских карактеристика подручја са техничким могућностима развојаскијалишта и предлогом инсталација стаза и лифтова;

г) Израда Пословног плана Старе планине, са економском евалуацијом рекреативних садржаја,угоститељско туристичке понуде и проценом економске оправданости појединачних и укупних инвестиција.

На основу докумената из Мастер плана развоја туризма на Старој планини са прединвестиционом студијоми физичко-техничким карактеристикама скијалишта, Програм садржи потребне идејне планове, нацрте иекономске пројекције потребне да се подручје Старе планине користи у сврхе туризма.

1.3. Основни правци развоја планинског туризма на Старој планини

Стара планина има неопходне предуслове за интензивну и убрзану реализацију пројекта развојависококомерцијалног планинског ризорта, захваљујући природним потенцијалима и близини главнихтранзитних праваца.

Стара планина је највећа планина у источној Србији и представља једну од најважнијих природнихатракција у земљи, на коју су ослоњене туристичке развојне амбиције општина: Књажевац, Пирот, Зајечар,Димитровград и града Ниша. Подручје се граничи са Републиком Бугарском с којом је могуће успоставитијединствен прекогранични пројекат у области туризма. Стара планина је дуга око 80 км и проглашена јепарком природе. У Србији је лоцирана само једна трећина овог планинског масива. Развој туризма икомплементарних делатности треба да омогући економски развој подручја и његову демографскуревитализацију.

У оквиру Стратегије развоја туризма Републике Србије, Стара планина је сврстана у кластер источнаСрбија (Ниш) – „Још увек неоткривена”. Истовремено припада групи главних туристичких центара и


3 од 30 2/18/2012 5:05 PM

дестинација и као таква је рангирана у приоритетне туристичке производе Републике Србије. Садржинесумњиви потенцијал за развој како зимског (алпско и нордијско скијање) тако и летњег туризма (лов,риболов, рекреација, боравак у природи).

Развојни модел подразумева међународни приступ планирању и управљању пројектом, као и међународнофинансирање кључне инфраструктуре. Интегрисано управљање развојем подразумева партнерство јавног иприватног сектора у реализацији пројекта и друштвени консензус, у коме сви нивои власти препознају својуулогу у његовој реализацији.

Пројекат омогућава повећано запошљавање локалне радне снаге и развој малог и средњегпредузетништва. Реализација пројекта развоја туризма на подручју Старе планине довешће до развојакомплементарних делатности, побољшања стања у другим областима, квалитетнијег живљења и бољегживотног стандарда становништва. Овакво опредељење проистекло је из циљева постављених у Стратегијиразвоја туризма Републике Србије, на основу детаљне анализе препознатих потенцијала Старе планине, каои услова и ограничења у којима се остварују развојни циљеви.

2. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

Полазне основе за истраживање развоја планинског туризма обухватају природне и друштвене основеразвоја туризма у Републици Србији (географске и климатске основе, саобраћај и комуникације, привреду итуризам Републике Србије) и природне и друштвене основе развоја туризма на подручју Старе планине(географију и климу, хидрографију, опште податке о подручју, демографију, саобраћај и комуникације,привреду, инвентаризацију и оцену туристичког потенцијала).

Природне и друштвене основе развоја туризма у Републици Србији

2.1. Географске и климатске основе

Република Србија се налази у централној регији Балканског полуострва у југоисточној Европи, наповршини од 88.361 км² на пресеку паневропских саобраћајних Коридора ВИИ (Дунавски) и Коридора X(друмско-железнички), на раскрсници југоисточне Европе. Има умерено континенталну климу, којукарактеришу хладне зиме и топла лета, са добро распоређеним падавинама и умереним прелазима измеђуизражених годишњих доба. На климу Републике Србије утиче близина планинских венаца Алпа, Карпата иРодопа, као и близина Јадранског мора и Панонске низије. Просечна годишња температура ваздуха у периодуод 1961. до 1990. године износила је 10,9 °Ц за надморску висину до 300 м, око 10 °Ц за надморску висину од300 – 500 м и око 6 °Ц за надморску висину изнад 1000 м. Апсолутни максимум температуре измерен је ујулу: од 37,1 до 42,3 °Ц у пределима ниже надморске висине и од 27,6 до 34 °Ц у планинским пределима.Апсолутни минимум температуре измерен је у јануару: од –30,7 до –21 °Ц у пределима ниже надморскевисине и од –35,6 до –20,6 °Ц у планинским пределима. Просечна количина падавина такође зависи однадморске висине. За ниже надморске висине, просечна количина падавина креће се између 540 – 820 мм, аза надморске висине преко 1000 м просечна количина падавина износи од 700 до 1000 мм. Просечан бројсунчаних сати током године креће се између 1.500 и 2.200.

2.2. Саобраћај и комуникације

Друмска инфраструктура – Република Србија се налази на паневропском Коридору X, високог приоритета,аутопуту Салцбург–Солун, укључујући делове Будимпешта–Београд и Ниш–Софија–Истанбул. Део којипролази кроз Републику Србију, Шид–Београд – Ниш, дуг је 374 км. Укупна друмска мрежа Републике Србијеобухвата 40.845 км, од чега је 5.525 км магистралних путева, 11.540 км регионалних и 23.780 км локалнихпутева. Укупна дужина аутопутева са наплатом је 415,7 км, а укупна дужина полу-аутопутева са наплатом је246,5 км. Друмски саобраћај у Србији карактерише лош квалитет путева, нарочито у унутрашњости земље.Наведена констатација и постојање само једног аутопута доводе до закључка да је друмски саобраћај уСрбији недовољно развијен.

Железничка инфраструктура – укупна дужина железничке мреже износи 3.808 км, од чега су 3.533 кмпруге са једним колосеком, а 275 км са два колосека. Дужина електрифициране железничке мреже је 1.196


4 од 30 2/18/2012 5:05 PM

км. Железничка мрежа и возови су застарели, али треба напоменути да је један од приоритета ВладеРепублике Србије да обнови и модернизује железничку инфраструктуру.

Речни потенцијал – Република Србија има три пловне реке, Дунав, Саву и Тису, што представља 959 кмсигурних пловних путева. Најдужа и најважнија река је Дунав са 588 пловних километара у РепублициСрбији, од укупних 2.857 км. Преко канала Рајна–Мајна–Дунав, Северно и Црно море су повезани,омогућујући промет робе. Река Сава пролази кроз Републику Србију у дужини од 207 км и тренутно је упроцесу добијања статуса међународног пловног пута. Речни саобраћај је недовољно искоришћен ипредставља велики економски потенцијал.

Приступ ваздухом – Република Србија има два међународна аеродрома: у Београду и Нишу. Београдскиаеродром је свакодневно повезан са свим главним аеродромима Европе, при чему нискобуџетнеавиокомпаније још увек не саобраћају у Републици Србији. Узимајући у обзир и чињеницу да РепубликаСрбија има укупно 19 аеродрома са асфалтираним пистама и још 44 са неасфалтираним, може се рећи даавиосаобраћај има добре развојне перспективе.

2.3. Привреда Републике Србије

Према релевантним економским индикаторима укупна кретања привреде у Републици Србији супозитивна. Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је прогласила Србију за светског лидера у реформама у2004. години и регионалног лидера у реформама у 2006. години на осно-ву тога колико је у транзициономпроцесу урађено по питању имплементације реформи за побољшање инвестиционе климе, започињањебизниса и креирање нових радних места.

На основу постигнутих позитивних резултата у економским показатељима и оствареним правним иинституционалним реформама, може се рећи да је Република Србија прешла значајан пут у процесуекономског опоравка и постављању основних стубова стабилног привредног система. Политичка ситуацијакоја се односи на превласт демократских снага и решавање основних политичких проблема указују на то даје Србија несумњиво окренута перспективи уласка у Европску унију и стабилном демократском друштвеномуређењу.

Може се очекивати даљи напредак у побољшању економско-правног окружења Републике Србије и јачањуполитичке стабилности.

2.4. Туризам Републике Србије

Основне карактеристике туристичког промета Републике Србије у 2006. години изражене су у подацимакоји следе. Остварено је 6.592.600 туристичких ноћења, при чему раздобље од 2002. до 2006. годинекарактерише просечна стопа пада туристичких ноћења од 2,2 процента. Забележено је 1.015.000 странихтуристичких ноћења, при чему је у раздобљу од 2002. до 2006. године остварена просечна стопа раста од 8,3процента. Истиче се јака домаћа база са 85 процената учешћа домаћих гостију у укупним туристичкимноћењима и 77 процената учешћа у укупним туристичким доласцима. Учешће страних туриста у укупнимноћењима износи по земљама: Република Босна и Херцеговина (13 процената), Република Словенија (9процената), Република Немачка (6 процената), Република Италија (6 процената), Република Хрватска (6процената), Велика Британија (5 процената), Грчка (5 процената), БЈР Македонија (4 процента), Русија (4процента) и Аустрија (3 процента). Највећи број долазака остварен је у главним административним центрима(Београд и Нови Сад) што представља 36 процената од укупног броја долазака. Највећи број ноћења остваренје у бањским местима, што представља 33 процента од укупних ноћења у 2006. години. Остварен девизниприлив од 408.985.000 УСД је за 34,5 процената већи у односу на 2005. годину.

Туристичку понуду Републике Србије карактеришу смештајни капацитети од 86.731 лежаја уз учешћехотела у укупном смештајном капацитету од 56 процената, међу којима је највеће учешће хотела са 2 и 3звездице. Највеће учешће у укупном броју туристичких лежаја имају бањска места са 32 процента. Следепланинска места чије је учешће 25 процената. Главни туристички производи републике Србије су: бање иклиматска лечилишта (Врњачка Бања, Соко Бања, Бања Ковиљача, Бања Кањижа), планинске дестинације(Копаоник, Златибор, Дивчибаре, Тара), градски центри (Београд, Нови Сад и Ниш) и догађаји (Еxит, Гуча).

Понуда туристичких производа, која се спонтано развијала за потребе домаћег тржишта, данас није устању да одговори савременим захтевима међународног туристичког тржишта. Међутим, на основу новихзахтева савремених туристичких потрошача, Република Србија има прилику да искористи своју почетнупозицију, обликује међународно конкурентну туристичку понуду и оствари значајан раст у туристичком


5 од 30 2/18/2012 5:05 PM

сектору.

Природне и друштвене основе развоја туризма

на подручју Старе планине

2.5. Географија и клима

Подручје обухваћено Програмом развоја туризма односи се на део Старе планине на територији РепубликеСрбије који припада општинама Зајечар, Књажевац, Пирот, и Димитровград, а протеже се у смерусеверозапад-југоисток са највишим врхом Миџор (2169 м).

Клима Старе планине је континентално-планинска и то на висинама: од 200 до 800 м – умерена, од 800 до1200 м – субалпска и од 1400 до 2169 м – алпска. Карактеристике континентално-планинске климе су свежа икратка лета и хладне и дуге зиме. Стара планина је скоро пет месеци под снегом на висини изнад 1700 м.Средња годишња температура ваздуха на висини између 1100 и 1400 м износи око

5 °Ц. Средња зимска температура ваздуха креће се између

–1 до –3 °Ц, летња око 15 °Ц.

2.6. Хидрографија

На подручју Старе планине најзначајнији су речни системи: Тимок – укупне дужине 203 км и Нишава –укупне дужине 218 км. У склопу ових речних система функционише неколико хидроелектрана.

Од језера на подручју Старе планине најзначајнија су: Завојско језеро са хидроелектраном Завој, језероСовинац, Грлишко језеро, Рготско, језеро Сават 2, Смиловско доње језеро.

Од термоминералних извора најзначајнији су: Гамзиградска бања, Николичевска бања, Термални изворБањица (Ргошка бања) и Звоначка бања.

Може се закључити да је подручје богато водом са великим бројем река и њихових притока. Постоје ивештачка језера и термални извори који се већ користе у комерцијалне сврхе.

2.7. Општи подаци о подручју Старе планине

Стара планина простире се на подручју четири општине: Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград, наповршини од 3.985 км². Највећи део планине налази се на подручју општина Књажевац и Пирот. (Прилогбр.1)

2.8. Демографија

На територији општина Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград укупно живи 174.643 становника, а тоје 2,34 процента од укупног броја становника Србије. Просечна густина становништва у овим општинама је 44становника по км², а у Србији је 84 становника по км². Према попису из 2004. године половина становништвасве четири општине спада у старосне групе од 45 до 64 и преко 65 година. (Прилог бр. 2)

2.9. Саобраћај и комуникације

Најближи аеродром се налази у Нишу, који је удаљен од Старе планине око 70 км. Железничка мрежа сесастоји од линије Ниш – Књажевац – Зајечар и другог крака: Ниш – Пирот – Димитровград. (Прилог бр. 3)

Битно је истаћи да близина Нишког аеродрома омогућава лакшу повезаност регије са емитивнимтржиштима. Лоше стање магистралних, а нарочито регионалних путева отежава интерну саобраћајнуповезаност општина и Старе планине.


6 од 30 2/18/2012 5:05 PM

2.10. Привреда

Друштвени производ – у укупном друштвеном производу Републике Србије подручје Старе планине у 2004.години учествовало је са 1,6 процената или 16.659.092.000 динара. Све четири општине имају мањидруштвени производ по становнику у поређењу са просечним друштвеним производом по становникуРепублике Србије (137.933). Привредне гране које послују у општинама су у највећем броју наслеђене и уврло лошем стању, већина је пред или у стечајном поступку. (Прилог бр. 4)

Запосленост – укупан број запослених на подручју четири општине у 2004. је 51.988, од чега у општиниПирот 22.603 запослена и општини Зајечар 18.043 запослена. Укупан број незапослених у ове четири општинеизноси 24.060, а највише је незапослених у Пироту (9.235). Просек зарада на нивоу четири општине је 8.525,а просек на нивоу Републике Србије исте године износио је 14.108 динара.

Произлази да је реч о изразито неразвијеном подручју у Републици Србији.

2.11. Инвентаризација и оцена туристичког потенцијала Старе планине

Туристички промет подручја Старе планине

Подручје Старе планине и околине у 2004. години је посетило 23.176 туриста, који су остварили 108.073ноћења. Од тога 93,5 процената остварују домаћи туристи.

Највећи просечан број ноћења остварен је у Зајечару (7,3 дана) и већи је од просека броја ноћења нанивоу Републике Србије, док је у осталим општинама остварен мањи број ноћења у односу на републичкипросек. У Зајечару се налазе и највеће туристичке атракције (Фелиџ Ромулиана, Гамзиградска бања).(Прилог бр. 5)

Учешће броја долазака на подручје Старе планине у укупним доласцима Републике Србије износи 1,2процента.

Туристичка смештајна понуда

На подручју Старе планине постоје различите врсте смештаја: мотел, аутокамп, конак, планинарски дом,здравствене установе, одмаралишта, гарни хотел, ловачки дом и домаћинства.

Укупан број лежаја у хотелима и сличним капацитетима износи 1.675 лежаја, у приватном смештају 110лежаја. (Прилог бр. 6)

Низак број туристичких долазака (23.176) и ноћења (108.073) повезан је са неразвијеним и недовољнимбројем смештајних капацитета, као и њиховим ниским коришћењем.

Атракције

Анализом постојећих ресурса и атракција може се закључити да Стара планина поседује врло широкспектар потенцијала везаних за културну и природну баштину, догађаје и гастрономију, који се на средњи идужи рок могу туристички комерцијализовати. Брзина и начини туристичке валоризације овог подручја, пресвега ће зависити од успешности реализације пројекта Стара планина, као првог српског мега ризорта.Наиме, данас је на целом подручју југоисточне Европе тешко пронаћи такав огроман, а истовремено очуванразвојни потенцијал, који би уз међународне стандарде планирања и изградње могао да обезбеди не самоекономско реструктурирање целог региона, већ би у великој мери помогао да Република Србија убрзано дођена карту релевантних туристичких дестинација Европе.

3. СТУДИЈЕ ТРЖИШТА


7 од 30 2/18/2012 5:05 PM

3.1. Трендови у туризму

Осим што глобални туризам и даље квантитативно расте, његов квалитет се динамично мења. Данасготово 180 земаља света глобално конкурише у различитим туристичким производима, рачунајући управо начињеницу да се глобално туристичко тржиште диверсификује и добија нове садржаје и форме испољавања.

3.2. Туризам у Европи – кључне чињенице

Туристичко тржиште се све више диференцира у односу на животне стилове и обрасце живота, а туристипостају све захтевнији, тражећи већи квалитет, индивидуалност, нова искуства и сложеније форметуристичке понуде.

Избор више путовања током године с различитим мотивима, обезбеђује све више простора отварањунових и иновативних дестинација. Понуда разноликог, интегрисаног и дестинацијски добро управљаногпроизвода биће кључно поље, где ће се у послу доказивати нове дестинације, које тек улазе на тржиште.

3.3. Зимски туризам – кључне чињенице

Јануар и фебруар су главни месеци за зимски одмор (реализација око 45–50 процената ноћења).Корисници зимског одмора су углавном индивидуални туристи (око 90 процената).

Изражена је наклоњеност гостију (± 65 процената) хотелима и пансионима.

Око 80 процената корисника зимског одмора путује аутомобилом, око 10 процената авионом, 6 проценатавозом и 4 процента аутобусом.

3.4. Зимски туризам – ниво попуњености капацитета

У просеку, ниво попуњености капацитета за хотеле и сличне објекте у европским зимским и скијашкимдестинацијама (нпр. Аустрија, Словенија) варира између 40 до 65 процената током јануара и фебруара.

Као општи тренд последњих година, понуђачи смештаја тржишног сегмента од једне и две звездицеостварују благо опадајући ниво попуњености капацитета, док тржишни сегмент од четири и пет звездицаконстантно добија на популарности.

3.5. Зимски туризам – будућност

Потенцијалне развојне компоненте у области зимског туризма су садржане у чињеници да би се бројскијашких дана у Европи могао удвостручити унутар једне генерације, с обзиром да источна Европа развијадодатне скијашке садржаје, а животни стандард становништва расте. Затим, источна Европа има 278 милионастановника и пуно планина с добрим снежним условима. Становништво источне Европе има релативно низак,али веома брзо растући расположиви доходак, а све земље бележе годишњи раст бруто друштвеногпроизвода (у даљем тексту: БДП) од 4 до 9 процената. Такав раст на глобалном тржишту значи да ће људитренирати и учити да скијају у својој земљи, а затим ће желети да путују у друге или нове дестинације.

3.6. Летњи туризам – кључне чињенице

Лето је главна туристичка сезона за европске туристе. Близу 70 процената од укупних ноћења остварујесе током летње сезоне. Важни мотиви за летњи одмор су: лепота природе и околине, избор и садржајрекреативних активности (планинарење, бициклизам, пливање, итд.), атмосфера у дестинацији (мир,


8 од 30 2/18/2012 5:05 PM

тишина), позитивно искуство везано за претходне боравке. Итакнути атрибути летњег туризма су:гостољубививост, пријатељски приступ, осећај сигураности и забава.

3.7. Летњи туризам – ниво попуњености капацитета

У просеку, ниво попуњености капацитета за хотеле и сличне објекте у европским летњим планинскимдестинацијама за одмор (нпр. Аустрија) варира од 45 до 70 процената током летњег одмора (јули, август).Изузетно, у Словенији је највећи ниво попуњености капацитета остварен у септембру (70 процената). Каоопшти тренд последњих година, тржишни сегмент смештаја од једне и две звездице остварује благоопадајући ниво попуњености капацитета, док тржишни сегменти смештаја од четири и пет звездицаконстантно добија на популарности.

3.8. Летњи туризам – будућност

Може се очекивати да ће глобални ниво конкуренције у туризму бити у сталном порасту. Очекује сепораст понуде туристичких производа намењених мањим тржишним сегментима – нишама за планинаре,бициклисте итд. Такође се очекује и туристичка понуда везана за нове и нискобуџетне дестинације.Туристима ће бити на располагању таква туристичка понуда која ће бити погодна за примену информационихтехнологија (резервација и информисање путем интерента итд.).

3.9. Ниво конкуренције

Може се очекивати да ће глобални ниво конкуренције у туристичкој индустрији бити у сталном порасту.Главни разлози за то су: глобално деловање авио компанија, хотелских ланаца, туроператора; утицајтакозваних ниско-буџетних авио-превозника; концентрација конкурентских сила (стратешка маркетингудружења и професионалне кооперације нпр. франшизинг), укључујући повећање броја брендиранихпроизвода и понуда; улазак нових и ниско-буџетних дестинација у глобалну конкуренцију и обимнопроширење постојећих капацитета у конкурентним дестинацијама.

3.10. Тренутна ситуација у туризму – свет

На основу пројекција и података Светске Туристичке Организације (УНWТО), предвиђа се да ћемеђународни туристички доласци динамично наставити да расту у следећој декади. У 2020. години предвиђасе око 1,600 милијарди туристичких долазака.

Наведена констатација указује на веома позитиван потенцијал будућег раста туризма у глобалнимразмерама.

3.11. Тренутна ситуација у туризму – југоисточна Европа

На основу података и информација садржаних у туристичком извештају који је саставио WТТЦ (WорлдТравел & Тоурисм Цоунцил), очекује се да ће туристички сектор централне и источне Европе генерисатипреко 302 милијарде УСД од укупних економских активности (укупне тражње) у 2007. години са порастом (уноминалном износу) на преко 700 милијарди УСД у 2017. години. Очекује се пораст укупне тражње за 4,4процената у 2007. години и раст по годишњој стопи од 5,3 процената између 2008. и 2017. године (у реалномизносу).

Према студији Европске туристичке комисије (ЕТЦ – Еуропеан Травел Цоммиссион) многа тржиштацентралне и источне Европе, насупрот западној Европи, расту много снажније у поређењу са укупнимпредвиђеним туристичким развојем континента. Бржи раст подстиче ове земље да се развијају у значајнеизворе туризма у Европи.


9 од 30 2/18/2012 5:05 PM

3.12. Развој туристичке тражње у југоисточној Европи

Разлози и мотиви због којих становници југоисточне Европе све више путују у дестинације западне Европесу повећана платежна моћ и недостатак адекватне туристичке понуде у њиховом региону.

3.13. Истраживање домаћег тржишта

На основу анализе тржишта која је спроведена у другој половини 2006. године процењен је постојећипотенцијал домаћег тржишта за планински (летњи и зимски) туризам. Закључено је да је одмор на планинипопуларан током целе године, при чему просечна потрошња везана уз смештај по особи износи 22 евра подану. Дестинације су углавном на територији Републике Србије, или у блиском окружењу. Избор смештајатоком лета је стан, или кућа родбине, или пријатеља. Током зиме највише се бира хотел од три звездице спансионском услугом. Сврха одласка на планину су одмор и релаксација, поред пливања и скијања, ређерекреација, а за младе и тзв. ноћни живот. Најважнији критеријуми избора су: чистоћа, љубазност,професионализам у опхођењу према туристима, природно окружење, атрактивност локације за разгледање иумерене цене. Једна трећина особа које бораве на планинама бави се скијањем.

Постоји појачано интересовање за бављење скијањем, поготово код млађе популације. Овај трендпоткрепљује закључке истраживања објављених на симпозијуму о будућности зимског туризма у Европи(Зерматт–2004), да ће за око 15 до 20 година, сама Република Србија генерисати тражњу од око три милионаскијашких дана годишње, што значи да је данашње тржиште тек у нивоу 15 процената очекиваногпотенцијала. Јаче генерисање овакве тражње настаје када ниво пер цапита реалног дохотка становништваРепублике Србије достигне од 8.000 до 10.000 УСД, што ће се према свим прогнозама остварити између 2012.и 2014. године.

Подручје Старе планине се налази у непосредном урбаном окружењу (до сат времена вожње аутомобилом)од око 800 до 900 хиљада људи, па се озбиљно рачуна и на дневне посете и промет.

4. СWОТ АНАЛИЗА

Интерне снаге и слабости подељени су на: ресурсе, атракције и природне услове, социјални и економскипрофил, инфраструктуру (општа, саобраћајна и туристичка), туристички бизнис, организацију и управљањетуризмом и развојне иницијативе и маркетинг.

Екстерне шансе и опасности подељене су на: трендове у туристичкој индустрији, конкуренцију, правно иполитичко окружење и економско окружење.

4.1. Стратешке предности – образложење

Пространство нетакнуте планине

Стара планина је изразито погодан простор за изградњу интегралног међуграничног пројекта у виду зимскеи летње планинске дестинације. Овим пројектом Стара планина може озбиљно закорачити у свет планинскогтуризма и тиме прихватити изазове глобалне конкуренције. У данашњим условима глобализације,располагање атрактивним простором, који се налази удаљен неколико сати путовања авионом илиаутомобилом од регионалног и ширег европског тржишта, представља високу разменску вредност и основу заразвој благостања домаћег становништва у овом делу Европе.

Јединствене панорамске локације


10 од 30 2/18/2012 5:05 PM

Као на ретко којој планинској дестинацији у Европи, на Старој планини због њене морфолошкеконфигурације постоје јединствене панорамске локације. Плато Старе планине (Јабучко Равниште) и из његаизведене визуре су смештене у добро доступан и питом простор с богатом културом и традицијом, погодан заразвој туристичке инфраструктуре, скијашке пре свега, као и за развој целогодишњег програма боравка ирекреације. Ова привлачност биће основа брзе туристичке валоризације, али ће на исти начин ова стратешкапредност бити и најосетљивији елемент стварања будућег ланца вредности пројекта.

Богатство воде и биљног света

Шири простор Старе планине подложан је анализи, као стратешко упориште и предност повезана сизградњом туристичког ланца вредности (производи и активности специјалних интереса) али и заобезбеђење воде за производњу вештачког снега (потенцијал водотокова и извора).

Диверсификована структура атракција

Стара планина са својим окружењем има све претпоставке да развије потребан шири дестинацијскитуристички ланац вредности по узору на друге планинске дестинације. Иако су ти потенцијали већ на путутржишног оживљавања, њихов прави пословни успон уследиће тек после активирања овог туристичког мегапројекта.

Име Стара планина (бренд)

После Алпа и Карпата, Стара планина је највећа планинска област у Европи. У свету туризма она јепозната само локално, али не и у ширем европском контексту. Ова чињеница је посебно важна пошто сеулагања у брендинг Старе планине као дестинације може потенцијално извести у сарадњи с РепубликомБугарском.

Величина пројекта

Слични пројекти у свету увек се разматрају у општем развојном контексту на регионалном или државномнивоу. У случају Старе планине, и регионални (инвестиције, развој и запошљавање) и централни ниво(интернационализација туристичког сектора) претпостављају највише приоритете, јер у Републици Србији уцелини нема туристичког пројекта који на дуги рок има такве (мега) привредне потенцијале.

4.2. Стратешки недостаци – образложење

(Не)препознатљивост Србије у туризму и недостатак светских туристичких стандарда

Ова баријера је висока и за сам пројекат имплицира потребу интернационализације, односно увођењаглобалне експертизе, не само у планирању и вођењу инвестиција, него и у самом управљању наконизградње. С обзиром на величину пројекта, постоје сви услови да се с реномираним светским субјектимадоговори партнерски однос у развоју и управљању овим пројектом.

Лоша економска ситуација у региону

и старо становништво

Ова баријера има два негативна аспекта: питање раста регионалне скијашке и летње одморишне тражњеи питање тржишта запошљавања. Пројекат нужно мора пратити привредни раст регије, а не физичкепотенцијале развоја, који су заправо неограничени.


11 од 30 2/18/2012 5:05 PM

Недостатак стручних кадрова

То је уобичајена баријера у транзиционим земљама, па тако и у Републици Србији. Ефикасан одговор наову баријеру могућ је једино ако се при извођењу пројекта инсистира на једном или мањем броју јакихдивелопера, који ће, с обзиром на економију обима пројекта бити у стању да поднесу и трошак стварањаадекватних кадрова.

Недовољна заштита природних и културних атракција

Ово је типична баријера у земљама у транзицији због материјалних, културних и других ограничења.Решење ове баријере у случају пројекта Стара планина једино је могуће уз стриктну контролу и надзор надужим и ширим простором захвата пројекта. Величина и економска важност овог пројекта као итранспарентност његовог извођења стварају потребу директне интервенције на целом ширем просторуобухвата пројекта, због онемогућавања девастације простора и шпекулација некретнинама.

Недостатак локалних покретача туристичког развоја

Србија нема великих привредних субјеката у туристичкој индустрији који би могли бити генератори новогразвоја. Тако и пројекат Стара планина нема тржиште јаких локалних инвеститора и дивелопера. Као одговорна ову баријеру постоји могућност да се међународним конкурсом дође до јаког интернационалногдивелопера или инвеститора, или да се читав пројекат повери развојној Агенцији, која би путем међународнеекспертизе пројекат припремила за тржиште.

Дефинисане стратешке предности и недостаци нужно представљају полазни оквир за даљу разрадупројекта. Коришћење стратешких предности, уз убрзану активацију носилаца пројекта на смањењу његовихбаријера, представљају полазне факторе успеха, односно претпоставке на које се најозбиљније рачуна.

5. БЕНЧМАРК АНАЛИЗА

За оцену конкурентности планинског туризма у регији, али и на европском и глобалном тржишту,одабране су следеће четири дестинације: Банско у Републици Бугарској, Боровец у Републици Бугарској,Крањска гора у Републици Словенији, Сун Валлеy у САД.

Све наведене дестинације за које је спроведена бенчмарк анализа остварују већи профит на основуразноликости понуде у односу на смештајне капацитете високе категорије. Породични хотели садржеелементе који представљају основу за креирање специјализоване понуде у дестинацији. Објекти за смештајза више породица садрже углавном апартмане са једном или две спаваће собе, у оквиру распона квалитетаод средњег до вишег или високог. Ове смештајне јединице не садрже услуге хране и пића, али нуде додатнисадржај као што су: приватни паркинг на локацији, сауна, фитнес садржаји итд. Веома често ове смештајнејединице послују на основу сале & леасе-бацк пословног модела. Појединачне породичне јединице, односнопородичне куће припадају вишем тржишном сегменту у односу на квалитет и цену. Иако не нуде ниједнупотпуну услугу, често садрже опције „додате вредности” (нпр. приватни паркинг и сауну). Приватни смештајса ноћењем и доручком или мини-хотели, иако имају мање учешће у укупном смештајном капацитету удестинацијама где је спроведена бенчмарк анализа, доприносе интимној атмосфери и карактеру дестинације.

Преглед дистрибуције смештајног капацитета (по лежајима) по врстама смештаја према међународнимстандардима планирања интегрисаног скијашког центра и планинског ризорта дат је у Прилогу бр. 7 и 8.

Када је у питању структура смештајног капацитета за пројекат планинског ризорта на Старој планини, наоснову поређења са анализираним конкурентским дестинацијама, као и према међународним стандардимапланирања и развоја интегрисаних планинских ризорта, неопходно је реализовати два главна хотелскапројекта: један концепт породичног хотела и један концепт дестинацијског хотела и конгресног центра. Кадаје у питању квалитет, породични хотел би требао да буде на нивоу од четири звездице по међународнимстандардима. Дестинацијски хотел и конгресни центар би требало према међународним стандардима да будуна нивоу од четири до пет звездица. Највећи део смештајног капацитета ризорта требало би реализоватикроз веће учешће кондотела с једном и више смештајних јединица и објектима за смештај за више породицаи то кроз сале & леасе бацк пословни модел, у циљу максимизације поврата на инвестицију и минимизације


12 од 30 2/18/2012 5:05 PM

финансијског ризика, који прати почетне инвестиције.

На основу анализа и основних претпоставки, планински ризорт Старе планине требало би да обезбеди упрвој фази развоја смештајне капацитете од 5.823 туристичких лежаја.

Како би се развила комплементарна понуда дестинације у виду програма, постоји додатна потреба која сетиче зимске и летње инфраструктуре, које подржавају и комплетирају зимску и летњу понуду у дестинацији.Зимске активности су: школа скијања, изнајмљивање скија, зона за почетнике, сноуборд, забавни парк,спуст низ тобоган, бицикли за снег, крос кантри скијање, зимске планинарске руте, понуда визиторскогцентра и планинског центра. Летње активности су: авантуристички и спортски туристички производи(адреналин парк, екстремни спортови); природа, wеллнесс и здравствени туристички производи (њеллнесцентар, стаза здравља и сл.); атракције за породице (тематизоване); атракције за дневне посетиоце иатракције на врху планине.

Идентификовано је неколико специфичних трендова који се односе на последње пројекте развојамеђународних планинских ризорта, као што су: креација јединствених летњих туристичких производа, развојалтернативних зимских туристичких производа, професионална, атрактивна и профитабилна понуда послескијања, повећање просечне ширине скијашких стаза, wеллнесс на планини, маректинг са слоганом„Планина ме оснажује”, креирање летњих атракција на врху планине, специјализовање планинских ризорта,иницијативе унапређења квалитета.

Посебно важан идентификовани пројекат је изградња голф терена у подножју планине (у близини Калне),као и ревитализација смештајних капацитета руралног туризма на потезу Зајечар–Књажевац–Пирот, такође уподножју и на нижим обронцима планине.

5.1. Тржишни потенцијал – претпоставке и процене

На основу тржишне и бенчмарк анализе, могу се извући претпоставке које се тичу тржишног потенцијалаза пројекат Стара планина. Стара планина ће постати водећа и омиљена летња и зимска планинскатуристичка дестинација у југоисточној Европи. У периоду почетне комерцијализације и стабилизације упериоду од три до четири године оствариће натпросечан пословни резултат. Може се претпоставити да ћеАУО по сезони износити лети од 50 до 60 процената, а зими од 55 до 65 процената. Ниво АУО у износу од 60до 70 процената био би реално достижан у периоду после главне сезоне. Током зимске и летње сезоне нивоАУО може бити 80 до 90 процената. У зависности од врсте смештаја тешко је претпоставити опште применљивценовни ниво на све врсте смештаја који су укључени у овај пројекат, јер постоје утицаји различитог нивоаквалитета и сезоналности на бази упоредних и конкурентних нивоа квалитета некретнина. Може сезакључити да би реална тржишна цена за изграђене некретнине на Старој планини могла варирати у распонуод 1.600 до 1.800 евра по метру квадратном. За хотеле и остале смештајне објекте (нпр. смештајне јединицеза више породица, градске куће, кондотели, итд.) не може се претпоставити јединствена цена.

Укупна тржишна анализа цена коришћења различитих капацитета, као и цене изградње и продајепланираних некретнина, изведена је на основу опсежног увида у исте параметре на подручју југоисточнеЕвропе.

6. МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА

У Стратегији туризма Републике Србије предложени су туристички кластери, који подразумевају скуптуристичких атракција, туристичке инфраструктуре и супраструктуре, садржаја и активности, односноуслужних и производних предузећа, концентрисаних на хомогеном географском подручју. Стара планина сеналази у кластеру источне Србије, који се у туристичком смислу истиче по планинама, бањама и богатомкултурном наслеђу, а краси га имиџ природе, здравља и релаксације.

Дестинација Стара планина може се позиционирати као водећа летња и зимска планинска дестинацијајугоисточне Европе, а темељ њеног туристичког узлета је изградња скијашког мега ризорта, који ће себазирати на међународним конкурентским стандардима и пракси у домену развоја планинског туризма.

Да би се створио комплетан и дугорочно одржив туристички ланац вредности за цело подручје Старепланине, неопходно га је посматрати у контексту простора на којем се сусрећу општине: Књажевац, Пирот,Димитровград, Зајечар и град Ниш. Туристички развој ових општина ослања се на интегрални планинскиризорт Старе планине и допуњује га. Свака од општина мора, кроз свој јединствени карактер, креирати ипонудити специфична искуства, производе и активности, који заједно чине атрактивну, интегралну понуду


13 од 30 2/18/2012 5:05 PM

туристичких искустава целокупне дестинације Стара планина.

Може се закључити да ће општине базирати оживљавање и развој својих туристичких производа наразвоју туристичког пројекта Стара планина, као доминантно планинског зимског и летњег туристичкогпроизвода. У том смислу реч је о развојном процесу одозго на доле, јер ће сама реализација пројекта уоснови бити изведена посредством учесника изван саме регије (држава, страни и домаћи већи инвеститори).

У том контексту потенцира се потреба иницијалног усаглашавања развојних корака на пројекту Старапланина, с потребним активностима туристичке валоризације припадајућих општина. У шири контекстимпликација и прилагођавања пројекту треба обухватити и град Ниш, с обзиром на локалну тражњу,постојање аеродрома, културне садржаје и понуду као и целину могућих услуга.

7. ПРОГРАМИ КОНКУРЕНТНОСТИ

Програми конкурентности служе за побољшање подручја активности и пословања, који су на било којиначин повезани с туристичким сектором (или могу потенцијално бити повезани с туризмом), како би сествориле одговарајуће претпоставке за развој туристичких активности, производа и искустава, који суидентификовани овим пројектом.

Главна сврха плана конкурентности је креирање подручја са пријатном атмосфером и услугамаодговарајућег квалитета, и то кроз побољшање туристичког система вредности, где је локално становништвозадовољно, а туристи добродошли.

8. ВИЗИЈА И ПОЗИЦИОНИРАЊЕ

Обликовање исправне и објективно изводљиве визије за пројекат Стара планина, могуће је извести изупоришта која су произашла из ситуационе и тржишне анализе, као што су:

– глобални туристички трендови;

– иновативни туристички центри и ризорти не само глобално, него и у окружењу Републике Србије;

– међународно окружење и економски раст Републике Србије;

– регионална конкуренција и бенчмаркинг;

– екстерна подршка пројекту;

– међународни стандарди извођења и управљања пројектом, а то значи и укључивање међународнихсубјеката у реализацију овог пројекта.

Визија овог пројекта је Стара планина као врхунска зимско-летња дестинација усмерена на пружањепробраних доживљаја и искустава у рекреацији, забави и активном одмору која располаже креативнимвредностима и способношћу испуњења очекивања туристичке клијентеле у инспиративном окружењу. Каодестинација – лидер у планинском туризму Југоисточне Европе, гради своју позицију на породичнимвредностима, очувању природне околине и здравом начину живота.

Будући да туристичка визија дестинације није само њена жељена слика у будућности, већ мора имати иреална упоришта за спровођење, мора бити прихватљива за локалну заједницу, као и потенцијалне локалнеи међународне инвеститоре.

8.1. Претпоставке тржишног позиционирања пројекта

Да би био успешан, овај пројекат мора да задовољава критеријуме и стандарде квалитета глобалногтржишта, независно од конкретног избора географских тржишта на којима ће се он иницијално, односно украјњој мери, комерцијализовати.

План туристичког развоја овог подручја требало би да се ослони на типску разноликост и висок комфорсмештајних капацитета и свих осталих садржаја туристичке понуде у циљу привлачења тржишних сегменатавише и високе куповне моћи са локалног и регионалног тржишта, као и на иновације и тематизацијусадржаја и система туристичких искустава. Тиме се отвара и додатна могућност за успешну


14 од 30 2/18/2012 5:05 PM

комерцијализацију пројекта и на међународном туристичком тржишту.

9. РАЗВОЈ ПРОИЗВОДА

Производи планинског туризма су од понуде класичних одморишно-рекреационих садржаја еволуирали узахтевније производе, чија успешна тржишна комерцијализација претпоставља изградњу заокруженог ланцавредности. Због тога се и избор производа, који ће се развијати на целокупном подручју Старе планине, морапоставити на начин који ће поштовати правила глобалне конкуренције.

Постоји добар иницијални потенцијал за развој и успешну тржишну комерцијализацију следећихтуристичких производа: дужи летњи одмор за породице и старије парове без деце; недељни зимски одмор наснегу за породице с децом и младе парове без деце; викенд зимски, односно летњи одмор за породице ипарове без деце; МИЦЕ, с нагласком на интензивне и тимске програме, мање конференције, пословнесастанке и радионице; wеллнесс, који се комерцијализује самостално, или у комбинацији с неким одпретходно дефинисаних производа; специјални интереси (пецање, бициклизам, јахање, оријентација уприроди, посматрање ретких примерака флоре и фауне и сл.); спорт, рекреација, спортска такмичења (зимии лети).

Концептуални развојни модел планирања туристичког развоја Старе планине као савремене одморишно-рекреативне дестинације, који приказује везу између система искустава, производа и активности, односнобудућег система тржишне комерцијализације, дат је у Прилогу бр. 9.

Циљана тржишта

Релевантна туристичка тржишта за пројекат Стара планина била би: примарно домаће тржиште (вишасредња и виша платежна клијентела са подручја Републике Србије), примарно светско тржиште (тржиштаземаља региона: Република Грчка, БЈР Македонија, Република Мађарска, Република Чешка и РепубликаСловачка, Велика Британија и Република Ирска) и секундарно тржиште (што подразумева земље унепосредном окружењу: Република Бугарска, Република Румунија, Република Црна Гора, Република Босна иХерцеговина и Република Хрватска).

10. КОНЦЕПТ РАЗВОЈА ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ

НА ПОДРУЧЈУ СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Туристичко активирање Старе планине одвијаће се у неколико одвојених фаза. Свака развојна фазапоследица је процена о кретању тражње и потребе за минимизирањем инвестиционих ризика. Прва развојнафаза је најзахтевнија и повезана с највећим иницијалним улагањима у инфраструктуру и у садржајетуристичке понуде. Тржишни успех прве развојне фазе ограничиће динамику даљег развоја.

Дестинација – ризорт Стара планина састојаће се од тзв. базног подручја, на коме ће бити размештеннајвећи део смештајних и осталих капацитета туристичке понуде, јавно-услужни садржаји, укључујући јавнопаркиралиште и велики део планинске инфраструктуре. За базна подручја предвиђене су локације: Јабучкоравниште, Бабин зуб, Лескова раван и Голема река. Скијашки центар сачињаваће систем скијашких стазаразличите тежине, дужине и просечне закошености. У склопу скијашког центра, пословаће и различитиобјекти хране и пића, размештени на самим стазама да би били доступни скијашима у опреми. Развојуслужне понуде базног подручја развијаће се по угледу на праксу уобичајену не само у високо развијенимземљама света, већ и у све већем броју земаља са привредом у транзицији.

Избор најпогоднијих локација за положај будућих скијашких стаза и пратећих скијашких инсталација,односно подручја на којем ће, у највећој мери, бити лоцирана смештајна, угоститељска и друга услужнапонуда (тзв. базно подручје, дефинисан је на основу детаљне евалуације свих релевантних физичкихкарактеристика целокупног подручја Старе планине (нагиб терена, страна света, изложеност сунцу,задржавање снега и сл.). (Прилог бр. 10)

Коришћењем међународних стандарда (Прилог бр. 11) о прихватљивој густини градње појединих врстасмештајних објеката (дестинацијски хотел, село – кондотел, апартманске јединице, куће за смештајнеколико породица, цхалет за смештај једне породице, породични хотели, Б+Б пансиони) односно њиховојмеђусобној структурисаности, утврђен је оптималан број и структура смештајних јединица, односно лежајакоје је могуће изградити на простору базног подручја (Прилог бр. 12).


15 од 30 2/18/2012 5:05 PM

Када је реч о локацијама Бабин зуб и Голема река, овај део базног подручја, предвиђен је углавном запаркирање дневних посетилаца. Притом се на локацији Бабин зуб, планира 1.244 паркирних места, док се налокацији Голема река, уз 2.040 паркирних места планира изградња скијашког тренинг центра. Детаљанприказ броја паркирних места и на основу тога планиран предвидив број једнодневних скијаша приказан је уПрилогу бр. 13.

Максималан број истовремених скијаша и бордера који би били смештени у свим расположивимсмештајним објектима планинског ризорта Стара планина достигао би 13.900. Истовремено, максималан бројједнодневних скијаша и бордера достигао би око 8.000. Укупан број истовремених скијаша и бордера наподручју Старе планине достигао би максимално 21.900 корисника што је за око 5.000 (18 процената)корисника мање од максималног прихватног потенцијала инсталисаних ски лифтова. Наведена разлика ће седо максималног прихватног потенцијала скијалишта попуњавати додатним бројем скијаша смештених наподручју Топлог Дола (4.940 скијаша и бордера).

11. ПРВА ФАЗА РАЗВОЈА ПЛАНИНСКОГ РИЗОРТА СТАРА ПЛАНИНА

Прва фаза развоја туристичке понуде на Старој планини конципирана је на основу потребе за изградњомскијашких стаза које омогућавају максималан истовремени прихват око 5.230 скијаша и бордера (Прилог бр.14).

У складу с тако утврђеним бројем скијаша и бордера, димензионирани су и сви остали услужникапацитети и садржаји туристичке понуде. Дефинисани скијашки прихватни потенцијал од 5.230истовремених скијаша и бордера налаже изградњу од око 6.200 кревета на подручју Јабучког равништа,размештених према следећој структури смештајних капацитета: централни дестинацијски хотел, капацитета231 смештајне јединице (578 лежаја); неколико кондотела, укупног капацитета 721 смештајних јединица(3053 лежаја); већег броја кућа намењених становању неколико породица, укупног капацитета 136смештајних јединица (680 кревета); већег броја кућа намењених становању једне породице, укупногкапацитета 90 смештајних јединица (540 лежаја); неколико породичних минихотела, укупног капацитета 387смештајних јединица (1.161 лежаја); мањи број Б+Б пансиона у власништву малих и средњих локалнихпредузетника, укупног капацитета 60 смештајних јединица (180 лежаја).

Од максимално могућег броја скијаша и бордера које истовремено могу да прихвате скијашке стазе, којеће бити изграђене у првој развојној фази, њих око 3.600 представљаће стационарне госте, док ће се бројједнодневних скијаша и бордера кретати на нивоу од око 1.600. За потребе једнодневних посетилаца требаизградити 644 паркирних места за аутомобиле, 150 паркирних места за комерцијална возила и пет паркирнихместа за аутобусе. На подручју Јабучког равништа биће 544 паркирних места за аутомобиле и 150 места закомерцијална возила, док ће се преосталих 100 паркирних места за аутомобиле и пет за аутобусе сместитина локацији Бабин Зуб (Прилог бр. 15 и 16).

У склопу прве фазе развоја туристичких капацитета на Старој планини, изградиће се и опремити одређениброј трговачких садржаја, објеката хране и пића и објеката намењених рекреацији и опуштању. Највећи бројуслужних објеката био би смештен у склопу самих смештајних објеката у приземљу у кондотелима, апредвиђене су и четири зграде намењене искључиво комерцијалним и сервисним садржајима.

Све зграде у склопу туристичког села биће високе два до три спрата, при чему је један подземни нивопредвиђен за гаражни простор. Предвиђено је једно паркирно место по смештајној јединици у кондотелима,односно 0,7 паркирних места по смештајној јединици у хотелима. Укупан број паркирних места застационарне госте предвиђен првом фазом развоја и њихова локација приказана је у Прилогу бр. 16.

За потребе несметаног одвијања саобраћаја у базном подручју треба да се изгради око 7000 – 7500 метарасаобраћајница, односно око 150 паркиралишних места за потребе снабдевања. Сви наведени вансмештајникапацитети, саобраћајнице и комуникације, с изузетком већ споменутог мањег броја паркирних места налокацији Бабин Зуб, биће лоцирани у склопу туристичког села на подручју Јабучког равништа.

11.1. Оквирна процена инвестиција прве фазе развоја пројекта Стара планина и моделфинансирања

Процена укупног износа улагања потребног за изградњу свих планираних садржаја прве фазе развојапројекта Стара планина базира се на уобичајеним трошковима градње објеката сличних карактеристика усвету, коригованим за специфичности српског тржишта. У том смислу, полазећи од типске структуре понуде ипланиране изградње смештајних, сервисних, трговинских и објеката хране и пића у склопу ризорта,


16 од 30 2/18/2012 5:05 PM

процењује се следећа висина улагања: дестинацијски хотел – 26.670.000 евра (око 115.000 евра посмештајној јединици или око 1.730 евра/м²); породични хотели – 25.490.000 евра (око 65 000 еврапосмештајној јединици или око 1.302 евра/м²); Б+Б пансиони – 2.800.000 евра (око 47.000 евра по смештајнојјединици или око 1.076 евра/м²); кондотели – 66.000.000 евра (око 91.000 евра по смештајној јединици илиоко 1.056 евра/м²); куће за смештај више породица 10.800.000 евра (око 79.000 евра по смештајној јединициили око 1.211 евра/м²); цхалет за смештај једне породице 10.900.000 евра (око 121.000 евра по смештајнојјединици или око 1.217 евра/м²); мултифункционални вансмештајни објекти намењени пружању услугахране и пића, продавнице и сервисни објекти 3.200.000 евра (око 1.000 евра/м²); „њатер фун центер” –7.800.000 евра (око 2.100 евра/м²); путеви и отворена паркиралишта – 2.900.000 евра.

Детаљна процена улагања у скијашки центар дата је у Прилогу бр. 17, полазећи од броја скијашких стаза,њиховог прихватног потенцијала, карактеристика планираних ски лифтова, односно специфичне планинскеинфраструктуре и услужних садржаја које треба изградити и опремити, као и специфичног планинског возногпарка и уређаја за припрему стаза, које треба набавити.

На основу предвидљиве величине изграђених површина по намени, укупна потребна улагања процењујусе на око 56.700.000 евра. Укупна потребна улагања у прву фазу развоја и туристичког отварања Старепланине процењују се на око 210 милиона евра. Рекапитулација улагања приказана је у Прилогу бр. 18.

Износи улагања у поједине садржаје понуде подразумевају инфраструктурну опремљеност садржајапланираних на локацији Јабучког равништа, односно специјалну скијашку инфраструктуру. Исказана висинаулагања се не односи на потребна улагања у екстерну инфраструктуру, односно прикључење наинфраструктурне капацитете у подножју Старе планине.

Улагање у капиталну инфраструктуру

Будући скијашки центар и туристичко село на Јабучком равништу потребно је повезати с постојећоминфраструктурном мрежом у подножју Старе планине. Поред модернизације постојећих путева, и повезивањана постојећу мрежу електроснабдевања, неопходна је изградња канализације, водоснабдевања и телефоније.Сва потребна улагања у инфраструктурно повезивањемо Јабучког равништа са постојећим инфраструктурнимсистемима у подножју планине сносиће јавни сектор.

Саобраћајно повезивање

Постоје две варијанте повезивања Јабучког Равништа са саобраћајном мрежом у подножју Старе планине.Прва варијанта подразумева модернизацију деонице регионалног пута Књажевац – Кална (30 км), односнореконструкцију постојећег пута Кална – Јабучко равниште (25 км) на деоницама Балта Бериловац – ЈанскиМост, око насеља Црни врх и од раскрснице према планинарском дому до Јабучког равништа. Другаваријанта се заснива на коришћењу постојећег одличног магистралног пута Ниш – Пирот – Темска, односноизградњи потпуно новог пута по траси старог пута Церова – Јабучко равниште у дужини од 18 км.

Најбоље решење би било да се изведу обе варијанте и на тај начин омогући и јужни и северни, односносеверозападни приступ пројекту.

Електроснабдевање

За прву фазу пројекта неопходна је реконструкција постојећег далековода на релацији Кална – БалтаБериловац – Црни врх – Јабучко равниште у дужини од око 12 км. Овом реконструкцијом, која претпостављаулагање од око 500.000 до један милион евра, обезбедило би се 1,2 МW струје. Изградњом трафо станица идаљом реконструкцјом мреже на овом правцу постигао би се капацитет од 4 МW, што је довољно за прву фазуизградње. Снабдевање електричном енергијом за реализацију целог пројекта на Старој планини могуће јеизвести изградњом четири трафо станице од 35/10 кВ 2џ3МВА на територији општине Пирот.

Канализациона мрежа


17 од 30 2/18/2012 5:05 PM

За потребе повезивања Јабучког равништа са насељима у подножју Старе планине потребна је изградњаканализационог вода на потезу Јабучко равниште – Лескова раван – Коњарник – Голема река – Црни врх.

Водоснабдевање

За изградњу објеката водоснабдевања неопходно је посебном студијом утврдити најрационалније решењеза Јабучко Равниште. Постоји већи број извора мање издашности, чији капацитет и издашност требаутврдити у време најмањег дотока воде, како би са сигурношћу могао да се постигне капацитетводоснабдевања од око 70 литара у секунди.

У крајњем случају, препоручује се повезивање са Завојским језером. Када је реч о изградњимикроакумулација за потребе заснеживања скијашких стаза, потребно их је урадити на три локације: Големарека, Коњарник и Јабучко равниште.

11.2. Претпоставке финансирања капацитета и садржаја понуде

За потребе финансијских калкулација, односно оцену пословних перформанси појединих инвестицијакључна претпоставка је да ће се инвестиције у јавну инфраструктуру финансирати из јавних извора тј.јавних предузећа у Републици Србији, која инфраструктурно покривају шире подручје пројекта. Инвестицијеу интерну инфраструктуру, укључујући интерне путеве и развод базичне инфраструктуре, сматрају сеобавезом приватних инвеститора, као део укупних предузетничких улагања. Базични модел финансирања нацелом комплексу приватних инвестиција одвијаће се према уобичајеном светском стандарду ризичногкапитала и кредита у односу 30 процената (ризични капитал) и 70 процената (кредити пословних банака).

Овакав приступ уједно је и најлогичнији, с обзиром да верно одсликава савремену праксу у финансирањупредузетничких подухвата у свету. Пројекат Стара планина свакако претендује да буде интернационализовану сваком смислу, укључујући и могућност да у његову реализацију буду укључени и инвеститори-предузетници изван границе Републике Србије.

Полазећи од уобичајених услова кредитирања у Републици Србији, за греен фиелд пројекте приватногсектора на њеној територији треба очекивати кредитне услове који подразумевају каматну стопу од 7процената годишње (укључујући и цену обраде кредитног захтева), рок поврата од најмање 10 година,одложени рок плаћања од две године и плаћање у годишњим ратама.

Када је реч о начину финансирања изградње скијалишта са свим пратећим садржајима, без обзира да лије реч о инвестицији јавног, или приватног сектора, или некој врсти јавно-приватног партнерства, овајпројекат се мора повољније третирати због делимичног инфраструктурног карактера инвестиције. У томсмислу потребно је регресирање кредитних услова за ову инвестицију за најмање три процента у односу накласичне приватне инвестиције (хотели, некретнине и сл.). Кредитни услови за инвестиције у скијалиштеподразумевају каматну стопу од четири процента годишње (укључујући и цену обраде кредитног захтева),рок поврата од најмање 15 година, одложени рок плаћања од две године и плаћање у годишњим ратама.

Питање инвестиционо-финансијске политике пројекта од инвестирања у прву фазу пројекта, мењаће сезависно од избора коначног пословног и управљачког модела, тј. избора кључних партнера за овај пројекат.За прву евалуацију финансијских перформанси пројекта потребно је користити горње претпоставке, као првиоквир за утврђивање потребних стратегија и политика даљег вођења овог пројекта.

За разлику од осталих садржаја понуде планираних првом фазом развоја Старе планине, скијашки центарће бити у власништву јавног сектора, при чему ће њиме управљати ЈП „Скијалишта Србије”. Подпретпоставком адекватне понуде различитих садржаја намењених посетиоцима како зимског, тако и летњеграздобља пословања, очекује се да ће скијашки центар у години тржишне нормализације остварити приход увисини од око 12,1 милион евра у сталним ценама.

12. ПОСЛОВНО УПРАВЉАЧКИ МОДЕЛ

Пројекат развоја туризма на Старој планини у суштини представља сложен мега пројекат који физички,културолошки, инфраструктурно и економски мења једну регију.

Ова мега инвестициона интервенција на врху планине с инфраструктурним везама с урбаним центрима у


18 од 30 2/18/2012 5:05 PM

подножју, само је први корак у успостављању квалитетног туристичког ланца вредности, коме се морајуприлагођавати околне општине према предложеним заједничким програмима изградње конкурентности.

Анализом заинтересованих учесника у пројекту утврђено је да су, локално гледано, интереси и очекивањаизразито високи. Капацитет (инвестициони и организационо-управљачки) локалних субјеката није такав даовом пројекту обезбеди услове за конкурентност на међународном тржишту.

Што се тиче међународних интересних субјеката, сасвим је логично да су осим изражавања општегинтереса за улазак у нову дестинацију, они неповерљиви са становишта транспарентности и рационалностипрема пројекту који долази из Републике Србије и да ће своје инвестиционо – улагачке интересе проценитипре свега кроз очекивани принос, потенцијални дугорочни раст бизниса и економију обима.

Иницијатори пројекта, Влада Републике Србије и Министарство за економију и регионални развој, собзиром на објективну ситуацију, у првој, иницијалној фази овог пројекта имају готово потпуну одговорност.

Имајући на уму тренутне капацитете и интересе укључених субјеката, као и базични тржишни захтев дана Старој планини треба формирати међународно конкурентан пројекат, поставља се питање улога које уразвоју и имплементацији треба да одиграју јавни сектор с једне стране и различити актери приватногсектора, почев од великих и мањих инвеститора и дивелопера, затим менаџмента и представника локалног имеђународног бизниса с друге стране.

Улога јавног сектора требало би да буде концентрисана превасходно на стварање основних предуслова затуристичко отварање Старе планине, тј. за професионално планирање и просторно – урбанистичкурегулацију пројекта и инфраструктурно опремање дефинисаног базног подручја на Старој планини.

Будући да је туристички развој на подручју Старе планине повезан и с ефикасним управљањем простороми еколошком равнотежом као стратешким ресурсом, намеће се могућност преузимања потпуне илиделимичне одговорности и за целокупан развој и управљање будућим туристичким подручјем Старе планине.То укључује како иницијална улагања у специфичну планинску инфраструктуру (ски лифтови, планинскипутеви, планински објекти, возила и специјална опрема и сл.), тако и целокупно управљање и одржавањескијашког подручја у функцији током целе године.

Целокупан предузетнички ризик повезан с изградњом потребних туристичких капацитета базног подручја(смештајни објекти, објекти хране и пића,

трговачки садржаји, остали услужни садржаји, садржаји туристичке инфраструктуре и др.) треба да сепренесе на приватни сектор.

Изградњу и експолатацију највећег дела укупне смештајне понуде базног подручја требало би базирати напословно-развојном моделу тзв. кондоминијумизације. Овај пословно-развојни модел се не би примењиваосамо за централни дестинацијски хотел, породичне хотеле и Б+Б пансионе, чија би се изградња, путем јавногконкурса, поверила неколицини приватних предузетника.

Кондоминијумизација се базира на следећим принципима: држава преноси – продаје целокупно земљиштепредвиђено за базно подручје једном предузећу (или конзорцијуму) које преузима улогу тзв. генералногдивелопера. Ово правно лице, у складу с урбанистичким условима, одредбама просторног плана и пројектаСтара планина, преузима одговорност да испланира и реализује изградњу већег броја типских смештајнихобјеката, при чему се унапред зна да ће највећи део изграђених објеката, у виду кондоминијума, битипродато коначним власницима посредством тржишта некретнина. После израде потребне техничкедокументације и добијања потребних локационих, грађевинских и других дозвола, пре него што се уопштекрене с изградњом, на бази извршене парцелације терена и етажирања сваке поједине власничке јединице(будуће стамбене јединице), генерални дивелопер продаје, још увек виртуелне, кондоминијуме, апартманскејединице и/или цхалет, укључујући и идеални део припадајућег земљишта, физичким и/или правнимлицима, која желе да постану не само власници некретнине на атрактивној локацији, већ у таквом улагањувиде и могућност додатне зараде. Продајом сваког кондоминијума, апартманске јединице и/или цхалетгенерални дивелопер смањује своје дуговање према пословној банци за аликвотни део који се аутоматизмомпреноси на новог власника стамбене јединице. Нови власници кондоминијума, апартманских јединица и/илицхалет, приликом склапања купопродајног уговора, преузимају обавезу да стамбене јединице користе завластите потребе само током фиксно утврђеног и прецизно одређеног броја дана у години. Током осталогпериода године стамбене јединице ће се изнајмљивати на тржишту као класичне комерцијалне смештајнејединице тј. хотелске собе. У том смислу, сви крајњи власници стамбених јединица имају обавезу да изаберуоперативну менаџмент компанију, која ће у њихово име, под одређеним стандардним условима изнајмљиватикондоминијуме, апартманске јединице и цхалет туристима по истом принципу као што се изнајмљујухотелске собе. Укупно реализована примања од изнајмљивања кондоминијума, апартманских јединица ицхалет у периоду када их њихови власници не користе, умањени за оперативне трошкове, деле се измеђуњихових власника и менаџмент компаније, у складу с одредбама уговора о менаџменту. Власницикондоминијума, апартманских јединица и цхалет имају обавезу да, након сваког личног коришћења,менаџмент компанији предају стамбене јединице у исправном стању, односно намештене и опремљене


19 од 30 2/18/2012 5:05 PM

инвентаром и опремом на начин како су их купили од генералног дивелопера. Власници су дужни да из свогдела реализованог прихода, због неминовног хабања објеката, повремено обнављају инвентар и намештај,како би стамбене јединице биле у добром оперативном стању све време.

Будући да би највећи део смештајних капацитета био лоциран у склопу тзв. туристичког села, где ће сеодвијати живот дестинације, имајући на уму и да ће велики број објеката намењених смештају у приземљурасполагати већим бројем локала намењених понуди, припреми и служењу хране и пића, трговинама илисервисима, ови локали би требало да представљају подручје интереса предузетника малих и средњихпредузећа који би, по принципима дугорочног најма, у тржишно повољним условима развијали сопственебизнисе.

Независно од пресудне улоге приватног сектора у изградњи, власништву и управљању објектиматуристичко-угоститељске понуде базног подручја, јавни сектор мора да има водећу и интегративну улогу усвим фазама планирања, припреме, односно развоја целокупног пројекта туристичког отварања Старепланине. Током целог развојног процеса, као и у периоду кад пројекат тржишно заживи, јавни сектор мора дабуде максимално отворен за комуникацију с приватним сектором.

13. МЕРЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА

Припрема и довођење овако комплексног пројекта до фазе реализације повезани су са способношћу Владеда обезбеди све неопходне услове. Код оваквих и сличних пројеката постоје четири групе активности које семорају пажљиво планирати и реализовати.

У прву групу активности спадају активности које служе за завршетак прве фазе, започете израдом Мастерплана, али и иницијалним инвестицијама у ски лифтове, жичаре и ски стазе. Ова фаза обухвата иприхватање и верификацију овог програма и његову додатну јавну презентацију на националном ирегионалном нивоу, због потреба додатног интерног маркетинга пројекта (презентације, промоција и сл.).Следећа активност је утврђивање оперативног носиоца пројекта. Следи улазак у оперативно вођењепројекта, које укључује детаљније планирање и дизајнирање пројекта, израду детаљних студијаизводљивости с иницијалним уласком у преговоре с потенцијалним партнерима. Потребна је припремамеђународног инвестиционог проспекта с брошуром и видео филмом за потребе промоције у светскимразмерама (инвестиционе конференције, сајмови инвестиција и сл.) у циљу аквизиције интернационалних идомаћих дивелопера.

Постоји велики број потенцијалних светских инвеститора и дивелопера који су начелно заинтересовани заовај пројект. Да би им се професионално приступило, Влада мора да обезбеди и правила за реализацију овогпројекта према међународним пословним стандардима. Такође, постоји један број домаћих дивелопера којису потенцијално заинтересовани за овај пројекат.

У другу групу активности спада припрема и усвајање просторно – планске и урбанистичке документације(регулација и заштита простора), резервација простора, припрема и спровођење инфраструктурног опремањаподручја пројекта, формирање Дестинацијске менаџмент компаније за подручје пројекта Стара планина спланом активности на програмима конкурентности регионалног туризма и развоја кадрова, обједињавањеземљишних комплекса за изградњу туристичких објеката.

Трећа група активности садржи припрему међународних тендера за инвеститоре, дивелопере и операторепројекта или његових делова, затим преговоре и закључивање уговора.

Четврта група активности подразумева оперативну реализацију прве фазе пројекта и планирање другефазе пројекта.

14. ЗАВРШНА ОЦЕНА ПРОЈЕКТА

У изради студије спроведена је екстензивна тржишна и бенчмарк анализа, указано је на трендове насветском туристичком тржишту и извршена детаљна анализа локације и предложен концепт најбољеупотребе подручја на које се Пројекат односи.

Подручје Старе планине пружа врло добре услове за развој зимског скијашко – рекреативног и летњегодморишног планинског центра међународног значаја с могућношћу пословања током целе године. Укупниприхватни потенцијал планине износи 26.840 истовремених скијаша и бордера, при чему би се у првој фазиразвоја изградиле ски стазе капацитета 5.230 истовремених скијаша и бордера. У складу с утврђеним бројем


20 од 30 2/18/2012 5:05 PM

скијаша, димензионирала би се и смештајна и друга понуда, при чему би се сви смештајни и највећи бројосталих садржаја понуде сместио на локацији Јабучко Равниште.

За прву фазу развоја Старе планине, на основу предложеног концепта најбоље употребе, извршена јеиницијална процена потребних улагања, предложени оквирни начини финансирања и, у складу с претходноелаборираним тржишним и оперативним претпоставкама, изведена детаљна анализа економске ифинансијске исплативости. Према извршеним анализама сви разматрани типови смештајне понуде, које ћефинансирати приватни предузетнички сектор, требало би да остварују добре и прихватљиве пословнеперформансе, под условом да се професионално изведу и да се осигура професионални стандард управљања.У случају Централног дестинацијског хотела то претпоставља ангажовање професионалне (брендиране)хотелске менаџмент компаније.

Одговорност за изградњу адекватне планинске инфраструктуре треба да преузме јавни сектор, док сеизградња скијашког центра мора извести на партнерској основи између државе и потенцијалних приватнихинвеститора.

Формирано Јавно предузеће „Скијалишта Србије” могло би да управља скијалиштем у складу са светскиуобичајеним стандардима пословања. На основу извршене анализе дошло се до закључка да су очекиванепословне перформансе скијашког центра релативно повољне, иако су иницијална улагања за потребе првефазе развоја изузетно висока. Међутим, с обзиром да ће највећи део потребне скијашке инфраструктуре битидимензиониран за максималан прихватни потенцијал скијалишта, даља улагања у проширење капацитетаскијалишта, мерено у односу на повећање прихватног потенцијала скијаша и бордера, биће знатноумеренија.

Предвидиву локацију на којој ће бити смештен скијашки центар, односно туристичко село, требаинфраструктурно повезати са постојећом мрежом у подножју планине. То се односи како на успостављањеадекватних путева, тако и на повезивање и проширивање електроенергетских, водоводних, канализационихи телекомуникационих водова.

Предвидиве пословне перформансе различитих типова смештајне и друге понуде предвиђене првом фазомразвоја Пројекта додатно су тестиране кроз анализу осетљивости. Посебно је анализирано смањењеостварених прихода за 10 процената, односно повећање трошкова изградње објеката понуде за 10 процената.Спроведена анализа у свим случајевима је показала задовољавајућу отпорност пројекта на тестиранефакторе ризика.

15. ПЛАН АКТИВНОСТИ


21 од 30 2/18/2012 5:05 PM


22 од 30 2/18/2012 5:05 PM


23 од 30 2/18/2012 5:05 PM


24 од 30 2/18/2012 5:05 PM


25 од 30 2/18/2012 5:05 PM


26 од 30 2/18/2012 5:05 PM


27 од 30 2/18/2012 5:05 PM


28 од 30 2/18/2012 5:05 PM


29 од 30 2/18/2012 5:05 PM


30 од 30 2/18/2012 5:05 PM

Documents

viewdoc?uuid=f4675f87-2ae6- - BazaPropisa.net files/img/2/00308.pdfразвоја туризма Републике Србије, на основу детаљне анализе препознатих