Viljem Sekspir - Kralj Dzon

7/28/2019 Viljem Sekspir - Kralj Dzon

1/66

Viljem ekspir

KRALJ DON

(The Life and Death of King John)

Preveli: ivojin Simi i Sima Pandurovi

LICA

KRALJ DONPRINC HENRI, kraljev sinARTUR, vojvoda od Bretanje,

kraljev sinovacGROF OD PEMBRUKAGROF OD ESEKSA,vrhovni sudija EngleskeGROF OD SOLZBERIJALORD BIGOTHUBERT DE BURGROBERT FOKANBRID,sin ser Roberta FokanbridaFILIP KOPILAN, njegovpolubratDEMS GARNI, sluga ledi

FokanbridPITER IZ POMFRITA, prorokFILIP, kralj FrancuskeLUJ, dofenLIMO, vojvoda od AustrijeKARDINAL PANDULF, papinizaslanikMELEN, francuski lordATIJON, francuski ambasadorna engleskom dvoruKRALJICA EUNORA, majka

kralja DonaKONSTANCA, Arturova majkaBLANKA, sestriinakrcdjaDonaLEDI FOKANBRIDLORDOVI, GRADANIANERA, ERIF, GLASNICI,OFICIRI, VOJNICI, PRATIOCIMesto radnjeENGLESKA I FRANCUSKA


2/66

PRVI CIN

SCENA PRVA

Dvor kralja Dona.

(Ulaze KRALJ DON, KRALJICAELINORA, PEMBRUK, ESEKS,SOLZBERI, ATIJON i DRUGI.)K. DON. ta Francuska trai od nas, atijone?ATIJON. Kralj Francuske, poslepozdrava, poruuje,I to preko mene, vaem velianstvu,Prisvojenome engleskom velianstvu...

ELIN.: udno! "prisvojenom velianstvu" veli.K DON. uti, dobra majko, sasluaj poruku.AT.: Filip, kralj Francuske, u ime ArturaPlantadeneta, sina tvog pokojnogBrata Defrija, polae zakonsko pravoNa ovo ostrvo i zavisne oblasti,Na Irsku, Poatje, Anu, Turen, MenI nareuje ti da oturi maKojim otmiarski vlada njima sad,I da preda skiptar mladome Arturu,Sinovcu tvom i pravnom suverenu.

KRALJ DON. ta sleduje ako odbijemo to?AT.: Okrutna prinuda, straan, krvav ratZa povraaj prava nasilno oduzetog.K. DON. Odgovoriemo ratom na rat, krvljuNa krv, na silu silom, reci Francuskoj.ATIJON. Tad objavu rata moga kralja ujS mojih usta; to je poslednja mi re.K. DON. Saopti i moju njemu; idi s mirom.pouri, brzo k'o munja Francuskoj;Jer pre nego to javi moj dolazak,ue se tamo topovi to grme.

Odlazi! Budi truba gneva naegI kobni predznak vlastitog vam sloma.Dajte mu dostojnu pratnju.Pembrue,Postaraj se za to. Zbogom, atijone.(PEMBRUK i ATIJON izlaze.)ELINORA. Eto, sine; nisam li vazda govorilaDa slavoljubiva Konstanca ne mirujeDok ne zapali Francusku i svetZa stranku i za prava sina svog?Moglo se zagladiti i svriti sve


3/66

Sa malo truda lepim ophoenjem;A sad moraju kraljevine dveDa krvavim, stranim ratom ree to.KRALJ DON. Snaan posed, pravo nanaoj su strani.ELINORA (tiho). Mnogo vie snaan posednego pravo.To ti moja savest uhu apue,Da ne uje niko sem bog, ti i ja.(Ulazi ERIF nortamptonske grofovije igovori neto ESEKSU na uvo.)ESEKS. Gospodaru, neki najudniji sporZa koji uh: tu su parniariIz zemlje; mole va sud. Da ih pustim?

KRALJ DON. Neka dou. -Platie manastiri i nae opatyeTrokove ov.og ratnog pohoda. -(Ulaze ROBERT FOKANBRID iFILIP, njegov brat po majci.)Ko ste vi?KOPILAN. Ja sam va veran podanik i plemi,Roen u Nortamptonaji i, pretpostavljam,Najstariji sin Roberta Fokanbrida,Ratnika to je poviteen slavnomRukom Lavovoga Srca na bojitu.

KRALJ DON. Ko si ti?ROB.: Sin i naslednik tog istog Fokanbrida.KRALJ DON. Pa on stariji, a ti naslednik?Onda, izgleda, niste od iste majke.KOP.: Od iste, sasvim izvesno, moni kraljuTo se zna; a, mislim, i od istog oca;Al' za dokaz o tom ja vas upuujemNebu i mojoj majci. A ja sumnjam,Kao to bi to i svako dete moglo.ELINORA. Sram te, bestidnie! Brukasvoju majku,

I ranu joj asti zadaje sumnjom tom.KOP.: Ja, gospoo? Ne, jer nemam razlogaNa to se poziva moj brat, a ne ja.I dokae l', biu oteen okrugloSa pet stotina funti godinje.Bog uvao zemlju i moje majke ast!K. DON. Smeo mladi Zato on, iako mlaiPolae pravo na tvoje nasledstvo?KOP.: Ja ne znam, sem da bi doao do zemljeJednom me obedi kao kopilana.


4/66

Al' da 1' sam estito roen, ili ne,To ostavljam da majka moja kae.A da sam dobro roen, gospodaru,(Mir kostima to se potrudie za me!)Uporedite nam lica, pa presudite.Ako nas oba stari ser Robert rodi,I ako su otac i ovaj sin slini,Onda, ser Roberte, oe, kleeiZahvaljujem bogu to ti nisam nalik!K DON. to nam nebo posla budalinu tu.ELINORA. Lik mu slika lika Lavovoga SrcaA naglasak mu slian njegovom.Ne vidi li neke znake moga sinaU krupnom stasu ovoga oveka?

K DON. Njegovo sam telo dobro odmeriVidim: suti Riard. - Prijatelju, reci,Pobudu to trai zemlju brata svog?KOPILAN. Jer ima profil slian ocu momZa taj polulik mi trai zemlju svu,Za lik slian grou pet stotina funti.ROBERT. Gospodaru, dok mi otac bee ivVa brat je koristio esto oca mog.KOP.: Pa s tim ne moe dobiti moju zemljuKai kako mi je koristio majku.ROBERT. I jednom ga posla k'o ambasadora

U Nemaku, da s carem pregovaraO vanim stvarima doba tadanjeg.To odsustvo je koristio kraljI boravio u domu oca mog.Kako je uspeo, stid me je da priam,Al' to jest-jeste; zemlje su i moraRazdvajali oca i raajku, k'o to samesto sluao iz usta oevih,Kad se taj snani gospodin rodio,Na samrtnom odru otac je pismenomVoljom ostavio mi imanje, zaklevi se

Da ovaj sin moje majke nije njegov,Jer je prerano doao na svet.Za itavih etrnaest nedelja.Stoga, dobri kralju, dajte mi to je moje,Oeve zemlje po tom zavetanju.K DON. Prijatelju, brat tvoj zakonit je sin;ena tvog oca rodi ga u braku,Pa ma i neverna - krivica je njena;A ta krivica je opasnost kojoj seIzlae svaki enjen mu. Reci mi


5/66

ta e, kad bi brat moj, koji se, to kae,Potrudi da rodi tog sina, traioNjega od tvog oca kao sina svog?Tvoj otac bi, prijatelju, mog'oDrati to tele svoje krave protivCelog sveta. Zbilja, i da je on mog brata,Moj brat ga ne bi mogao traiti,Nit' ga se tvoj otac k'o tueg, odrei.Dakle: sin moje majke je rodioNaslednika tvog oca, a nasledniku ocaPripasti mora zemlja oeva.ROB.: Zar poslednja volja mog oca ne moeDa tue dete lii nasledstva?KOPILAN. Mislim da mu volja nije snanija

U mom nasledstvu no u mom roenju.ELINORA. Da li bi radije bio Fokanbrid,Liio na brata i im'o tu zemlju;I1' bio sin slavan Lavovoga Srca,Lord i po liku, a bez zemlje te?KOP.: Gospoo, kad bi mi brat bio k'o ja,A ja k'o on i pokojni ser Robert;Da su mi noge dva takva prutia,Ruke napunjene jeguljine koe,A lice tako mravo, da ne bihSmeo zadenuti ruu za uvo,

Da ljudi ne reknu: "Gle, evo troparca!"Pa da sam takav, naslednik te zemlje -Pre bih se sa ovog ne makao mestaI dao do stope sve za ovaj lik,A nipoto hteo biti ser Roberti.ELIN.: Svia mi se. Hoe se odreci nasledstva,Dati mu tu zemlju, pa da poe sa mnom?Ja sam ratnik i sad idem za Francusku.KOP.: Uzmi, brate, zemlju; meni to srea da!Lice ti dobi pet stotina funti,A skupo bi bilo i za pet penija.

Gospoo, ii u za vama i u smrt.ELIN.: Pa, pre bih da tamo ode ispred mene,KOP.: Prvenstvo obino pripada boljima.KRALJ DON. Kako se zove?KOP.: Filip, gospodaru, to mi je prvo ime:Filip, najstariji sin ene ser Roberta.KRALJ DON. Odsad nosi ime ije i oblijeNosi.Filipe, klekni, da se digne vei.(Poviteava ga udarcem maa


6/66

pljotimice po ramenu.)Ustani, ser Riarde Plantadenete!KOP.: Brate moj po majci, daj mi ruku sad!Moj mi otac dade ast, a zemlju tebi tvoj.Blagosloven as taj, dana ili noi,Kad bih zaet, dok je ser Robert na putu!ELIN.: Gle, pravi duh je to Plantadeneta!Baba sam ti, i tako zovi me, Riarde.KOP.: Sluajno, ne po tazbini; aP ta mari?Neto malo kriom i zaobilazno,Kroz prozor ili preko kapije.Ko ne sme da ide danju, mora nou;Ko ulovi, ma kako, dobar je lovac to.Pogodak je dobit, zbliza il' daleka;

I ja sam ja, ma kako da sam roen.K DON. Idi, Fokanbride, ima to si hteo;Vitez bez zemlje zemlju ti je dao.Hajd', majko, Riarde; moramo uritiZa Francusku, Francusku, jer je potrebno.KOP.: Zbogom, brate, neka tebe srea prati,Jer si asno roen.(Izlaze SVI, sem KOPILANA)Za stopu sam asti bolji no to bejah,A za mnogu, mnogu stopu zemlje gori.AP seljanku mogu napraviti damom!

"Ser Riarde, dobar dan!" "O, dobar dan,ovee!" Ako je Dord, zvau ga Petar.Nov vitez ljudima zaboravlja ime,Da nije odve utiv i druevanZa svoj visoki poloaj. A sad,Evo putnika za stolom mog gospodstva,Sa akalicom. I kad mi vitekieludac bude sit, ja sisam zubeI obraam se tom naputovanom,Preotmenom oveku: "Dragi moj,"Poinjem pitanjem "Ja bih vas molio",

A on odgovara kao iz bukvara:"O, gospodine, zapovedite samo,Stojim na usluzi". A na to u ja:"Ne, gospodine, ja sam sluga va".I tako, pre no odgovor i znata pitanje hoe, ugaamo jedanDrugom laskavim reima, prelazimoNa razgovor o Alpima, Apeninima,I Pirinejima, i reci P6; i takoDoe kraj obedu. AT to je otmeno


7/66

I dolikuje mome slavoljublju.Onaj je samo kopile doba svogKoji ne mirie na servilnost tu;A ja sam kopilan, miris'o il' ne;I ne po navici, manirima tek,Izgledu spoljanjem, spoljnoj opremi,Ve po srcu nisam za nisku, otrovnuLasku, slatku nepcima dananjice.Al' mada mi ne treba da obmanjujem,Nauiu je, da me ne obmanu,Jer e, k'o cvee, pokriti staze uspona mog.Al' ko to uri u jahaem odelu?Koja je to ena? Zar nema mua svogDa njen dolazak javi duvanjem u rog?

(Ulaze LEDI FOKANBRID iDEMS GARNIJAh! to je moja majka. Kako ste, dobra gospo?Sta vas tako urno dovodi u dvor?LEDI FOKANBRID. Gde je taj rob, brattvoj? Gde je on to svudaNapada na moju ast?KOPILAN. Moj brat Robert? Je l'sinstarog ser Roberta?Taj div Kolbrand, taj tako moni ovek?Traite li vi ser Robertovog sina?

LEDI FOKANBRID. Ser Robertovog sina!Da, drski deae,Sina ser Roberta. A to mu se ruga?On je ser Robertov sin, kao i ti.KOPILAN. Demse Garni, ostavi nasnasamo za asak.GARNL Dobro, moj Filipe.KOPILAN. Filip! vrabac! Demse,Neto se desilo. Re' u ti docnije.(GARNI izlazi.)Gospoo, ja nisam ser Robertov sin.

Svoj deo u meni on moe pojestiNa veliki petak, da se ne omrsi.Recimo istinu: zar me je ser RobertMogao roditi? O, ser Robert ne.Znamo mu tvorevinu. Stoga, dobra majko,Kome da zahvalim za ove udove?U ovoj nozi nieg ser Robertovog nema.L. FOKANBRID. Jesi li i ti s bratom u zaveri,Mada rad sebe treba da brani moju ast?emu to prezrenje, nevaspitano derle?


8/66

KOP.: Vitez, vitez sam, majko, kao Bazilisko.Poviteen udarom maa po ramenu.Al' ja, majko, nisam ser Robertov sin.Odrekoh se ser Roberta i zemlje;Otilo je ime, zakonitost, sve.Zato, dobra majko, kai mi mog oca;Valjan je, nadam se. Majko, ko je on?L. FOKAN.: Jesi li odrekao da si Fokanbrid?KOP.: Iskreno, k'o to se odriem avola.LEDI FOKANBRID. Kralj Riard LavovogSrca je otac tvoj,Zaveo me dugim, estokim udvaranjeraDa mu u postelji svog mua mesta dam.Nek' mi ne upie nebo to u greh!

Ti si plod prestupa to mi je nametnutSnagom protiv koje nisam mogla nita.KOPILAN. Da se opet rodim, svetlosti mi oveGospoo, ne bih eleo boljeg oca.Ima grehova to se prataju,Pa takav je i va; taj greh nije ludost.Vi ste mu morali dati srce svojeK'o danak toj ljubavi gospodarskoj.Jer protiv Riardove plahosti i snageNi neustraivi lav nije mogaoSauvati carsko srce od te ruke.

Ko snagom uzima lavovima srceMoe i ensko osvojiti. Da,Majko, hvala od srca na ocu.Ko se iv usudi rei da je runoto me rodi duu toga u pakao!Nek' ti se lice mom rodu pokae;Svi e rei da se u tom greh ne krijeto ne odbi Riarda, oca mog. Ko kaeDa je to greh - lae; ja kaem da nije.(Izlaze).

DRUGI IN

SCENA PRVA

Francuska. Pred Anerom.(Ulazi sjedne strane VOJVODA ODAUSTRIJE s VOJSKOM, DOBOAEIMA


9/66

itd.; a s druge strane francuski kraljFTLIP i njegova VOJSKA, LUJ, ARTUR,KONSTANCA i PRATNJAJLUJ. Pred Anerom te pozdravljam,hrabra Austrijo,Arture, ovaj smeli vojvodaVelikoga je pretka tvoje loze,Riarda to lavu srce istre,to je krstake ratove PalestinomVodio, prerano poslao u grob.U naknadu za to njegovom potomstvu,Doao je sad, na nae navaljivanje,Da rad tebe, mladiu, razvije svoj stegI kazni za nasilno prisvajanje krune

Tvog nakaznog strica, Dona engleskog.Zagrli ga, voli, nek' ti je dobrodoao.ARTUR. Bog e vam oprostiti smrtLavovog Srca,Tim pre to mu ivot dajete potomku,titei ratnim krilima mu pravo.Slabom rukom vam pruam dobrodolicu,Al' sa srcem punim iste ljubavi.Dobro doli pred kapije Anera, vojvodo.LUJ. Plemeniti deko, ko ne bi s tobom bio?AUSTRIJANAC. Na tvoj obraz stavljam

topli poljubac taj.K'o peat zaveta moje ljubavi,Da se vratiti neu domu svomDok te Aner, tvoje zemlje u Francuskoj,Zajedno sa onom bledom obalomto hune plime prezrivo odbijaI uva od drugih svoje ostrvljane,Sve dok te i Engleska, okruena morem,Vodom opasana tvrava ponosna,Obezbeena od spoljne najezde,Ne prizna za kralja. Sve dotle, lepi moj,

Ne mislim domu, biu pod orujem.KONSTANCA. Ali, primite majinuzahvalnost, udoviku,Dok mu vaa snana ruka ne pomogneDa ojaa i ljubav vau nagradi.AUSTRIJANAC. Veni mir e stei kodigne svoj maU ovom asnom, milosrdnom ratu.K FILIP. Onda, na posao! Topove uperimoU elo ovog buntovnoga grada.


10/66

Pozovite nae glavne vojskovoe,Da najbolji plan za napad sastave.Kraljevske nam kosti ostae pred gradom,Francuska e krv se gaziti do trga,Al' on e potinjen biti tom mladiu.KONST.: Odgovor na vau poruku saekajte,Da prerano ma ne obojite krvlju.Moda lord atijon iz Engleske nosiBez borbe pravo, zbog kog bi zaratiliI kajali se za svaku kap krviNepravo prosute zbog nerazumne urbe.(Ulazi ATIJON.)K FILIP. Gle uda, gospoo! Kao po vasoj elji,Na poklisar atijon dolazi!

ta Engleska kae, plemeniti lorde?Mi mirno ekamo; reci, atijone.ATIJON. Od te nitavne opsade okreniteSve svoje snage za veu borbu sad,Va pravedni zahtev engleski kralj odbija.I dig'o je vojsku. Nepovoljni vetar,to mi je smetao, dade mu vremenaDa iskrca trupe ba kad i ja preoh.Ka ovom gradu ide brzim marem;Vojska je velika, vojnici pouzdani.S njima dolazi i kraljica-mati,

Ata, to ga na krv i borbu podbada;S njom unuka, ledi Blanka iz panije,Uz njih i vanbrani sin pokojnog kralja,I svi nemirni duhovi te zemlje,Lakoumni, smeli, drski dobrovoljciDevojaka lika, a zmajevske udi.Prodali su svoje zemlje i ponosnoNose na leima svoje naslee,Da ovde novu okuaju sreu.Recju, bolji izbor drskih duhovaOd tog to engleski brodovi prenee

Nikad ne doplovi na talasima plime,Rad zla i pokora po hrianluku.(uju se doboi.)Surova lupa njihovih doboaPrekida mi sada re. Oni su tu,Za pregovore il' borbu. Pazite.K. FELIP. Kako nam nenadno dolazi pohod taj!AUSTR.: to nenadnije tim smo voljnijiZa odbranu, jer hrabrost samo rasteSa opasnou. Neka su dobrodoli,


11/66

A mi smo spremni.(Ulaze KRALJ DON, ELINORA,BLANKA, KOPILAN, LORDOVIi VOJSKAJKRALJ DON. Mir Francuskoj, akoFrancuska dozvoliNasledno nam pravo i imovinu nau.Ako ne, Francuska krvavi se; a mirNek' ode nebu, dok mi, boji zastupnik,Ne kaznimo drskost to mir nebu posla.KRALJ FILIP. Mir Engleskoj, ako seengleska vojska vratiIz Francuske natrag i tamo miruje,Englesku volimo, i radi Engleske

Pod teretom se oruja znojimo.Taj trud bi trebalo da bude pos'o tvoj;Ali ti toliko ne voli Englesku,Da si joj zakonitog kralja potkopao,Sek'o red naslea, zastraio detePred njegovim pravom, i vrlinuDeviansku krune silovao.Gle ovaj lik tvog brata Defrija,Te oi, obrve, kao njegove,Taj mali izvor sadri ono velikoto umre s Defrijem; i ruka vremena

Ispisae sve to u tako velik list.Taj Defri je bio tvoj stariji brat,A to je sin njegov. Engleske je pravoDefrijevo, a ovo Defrijev naslednik.Otkuda se onda ti naziva kraljem,Kad kroz slepoonice tih vena struji krvS pravom na krunu kojom gospodari?K DON. A ko je Francuskoj dao punomostvoDa odgovor trai na te optube?K FILIP. Najvii sudija, to dobre misli kreeU grudima monih i podstie njih

Da nanete ljage pravdi spiraju.Taj sudija me odredi za zatitnika ovogDeka; po njegovom ti ovlaenju sudimKrivicu, i pomou njega kazniu je.KRALJ DON. Ha! ti otima vlast?KRALJ FILIP. Ne, gonim otmiarstvo.ELIN.: Koga to Francuska zove otmiarom?KONST.: Ja odgovaram: tvog sina otmiara.ELIN.: Bestidnice! eli da ti je kopile kralj,Da kraljica bude i da tlai svet.


12/66

KONST.: Postelja mi bee verna sinu tvomK'o tvoja tvom muu. Taj deko i DefriSliniji su likom nego ti i DonPo ponaanju; a slini ste k'o kiaI voda, il' avo i njegova majka.Moj sin kopile! Due mi, ja mislimDa mu otac nije tako asno roen;A nije ni mog'o, jer si mu ti majka.ELIN.: To ti je dobra mati to kalja oca tvog.KONST.: To ti je dobra baba, sine, kojabaca ljagu na tebe.AUSTRIJANAC. Mir!KOPILAN. ujte telala.AUSTRIJANAC. Koji si ti avo?

KOPILAN. Taj to e terati avola iz tebe,Gospodine, ako te uhvati nasamo.Ti si zec, o kome poslovica kaeDa mrtvom lavu hrabro upa bradu.Ispraiu ti to krzno kad te naem,ovee, pazi se; vere mi, hou ba.BLANKA. O, kako je krasno to lavovsko ruhoStajalo onom to ga skide s lava.KOPILAN. A sad je na leima tog tamo, i stojiK'o ogrta velikog Herkula na magarcu.Al' u ti, magare, skinuti to breme

I staviti od eg' pucae ti plee.AUSTR.: Kakav je ovo hvalisavac to namZagluuje ui glupavim brbljanjem?Kralju Filipe, odlui ta emo.K FILIP. ene i budale, dosta s razgovoromKralju Done, evo u emu je sve:Englesku, Irsku, Anu, Turen, Men,U ime Artura, zahtevam od tebe.Hoe li ih dati, baciti oruje?KRALJ DON. Radije svoj ivot Jaikam Francusku.

Arture od Bretanje, poveri se meni,I ja u ti iz iste ljubavi dati vieNo to bi ti straljiva Francuska osvojila.Predaj mi se.ELINORA, Hodi svojoj babi, dete.KONSTANCA. Idi, dete; idi babi, dete mojeDaj kraljevinu babi, a baba eDati tebi ljiva, treanja, smokava.Dobra je to baba!ARTUR. Mila majko, uti!


13/66

Voleo bih da leim na dnu groba sad.Ne vredim te buke dignute zbog mene.ELINORA. Stidi se majke; jadni deko plaKONST.: Stid tebe, pa stidi V se on nje ili ne!Babine nepravde, a ne majin sram,Mame mu iz oka taj biser, to dirljivI za nebo, ono uzima k'o danak.Da, te kristalne inuve nebo prima,Da mu uva prava, a da kazni tebe.ELINORA. Klevetnice strana i zemlje i neba!KONST.: Ti vrea grozno i nebo i zemlju!Ja klevetnica! A ti i tvoj sinPrisvojili ste zemlje, presto, pravaTog jadnog deka. Ovo je sin tvoga

Najstarijeg sina, nesrean zbog tebe.Jadno dete tvoje grehove ispata;Propisi Zakona pogaaju njega,Jer je jedino za jedno pokolenjeUdaljen od tvoje grene utrobe.KRALJ DON. Bestidnice, dosta.KONSTANCA. Kazau jo ovo:Da se on zlopati ne samo za njen greh,Ve da su i njen greh i ona moraZa njenog unuka to zbog nje ispataI trpi kaznu to ona zasluuje.

Njen greh je zlo za njega, njezinaSadanja nedela njegova su teta.Zbog nje ga bog kazni, kuga je satrla!ELIN.: Bezona svaalice! postoji poslednjaVolja koja niti prava sina tvog,KONSTANCA. Da, ko sumnja u to? Volja!Volja zla!Volja ene, volja zlobne babe, da!KRALJFILIP. Mir, ledi! Prestani, il' seumeri,Ne lii da ovo drutvo ovde sluaI da odobrava grube rei te.

Nek' truba pozove amo na zidineAnerce, da kau da li uvaavajuPrava Arturova ili Donova,(Truba zasvira. NEKOLIKOGRADANA pojavljuje sena zidinama.)PRVIGRAD.: Ko nas to poziva na zidine sad?KRALJ FILIP. Francuska za Englesku.KRALJ DON. Engleska za sebe.Vi Anerci, moji verni podanici...K FILIP. Anerci, Arturovi verni podanici,


14/66

Truba vas zove na miran razgovor.K DZON. O naoj stvari; stog ujte prvo nas.Francuske zastave to se ovde vijuPred oima i licem vaeg gradaNa vau su tetu ovde donesene.Utrobe topova ovih puni gnev,A stavljeni su ovde da izbljujuSvoj gvozdeni bes na vae zidove;Francusku spremu opsade krvaveI nemilosrdnog napada gleda gradVa pred zatvorenim vaim kapijama.I da nismo doli, to mirno kamenjeVe bi pod dejstvom njihovih topovaIzbaeno bilo iz malterisanog,

vrstoga leita; a po razorenju,Krvava bi sila jurnula na va mir.Ali, pri pojavi zakonitog kraljaVaeg, to trudno, brzim marevimaDovede vojsku pred vae kapije,Da ugroeni obraz grada vam sauva,Francuzi, zapanjeni, nude pregovore.I sad, umesto da vrelom uladiGroznicu zadaju vaim zidovima,Izbacuju mirne, obmanljive rei,Da grenim neverstvom napune vam ui.

Stoga im, dobri graani, ne verujte,I pustite mene, vaeg kralja, ijeSnage, iscrpene brzinom pohoda,eznu da im va grad utoita da.K FILIP. Posle mene, dajte odgovor obojici.Gledajte, ovoj desnici je dataNajsveanije zatita prava onogKog grli, a to je mladi Plantadenet,Sin starijeg brata ovoga oveka,Kralj njegov i svega to zove njegovim.Zbog pogaene pravde stupili smo

U bojnom stroju na vae zeleneLivade pred gradoiiL AT nismo dumaniiSem ukoliko nam savest, gostoprimstvo,Nalau da ovom deku potlaenomPruimo pomo. Zato izvriteObavezu prema onome kome steI duni, a to je ovaj mladi princ.Tada e naa vojska, kao medvedS brnjicom, biti bezopasna, osimPo izgledu; nai e topovi uzaludno


15/66

Bacati srdbu na oblake neba,I s blagoslovenim, mirnim povlaenjemNeokrzanih maeva, lemova,Vratiemo kui onu hrabru krvKojom smo hteli poprskati vam grad,I s mirom pustiti ene, decu, vas.Al' odbijete l' nau ponudu,Nee vas sakriti od naih vesnikaRata te vae stare zidine,Pa ma u krugu njihovom bili sviOvi Englezi i njihova vojska.Recite hoe V nas va grad nazvatiGospodarom, u korist naeg tienika,Ili emo naem gnevu dati znak

I kroz krv doi do nae imovine.PRVI GRADANIN. Kratko: podanici smoengleskoga kraljaZa njega, po pravu mu, drimo ovaj grad.KRALJ DZON. Priznajte onda kralja, ugrad me pustite.P. GRAD.: To ne moemo; al' dokazanom kraljuDokazaemo vernost. A do tadaZa ceo svet smo kapije zabravili.KRALJ DON. Zar kruna engleska ne kaeko je kralj?

Ako je tako, dovodim svedoke,Trideset hiljada engleskoga soja...KOPILAN. I kopilana, i ostale, da.KRALJ DON. Da svojim ivotom pravonam dokau.K FILIP. Toliko i isto tako plemenite krvi...KOPILAN. I neka kopUad.K FILIP. Stoje ovde da mu ospore zahtev.P. GRAD.: Dok ne reite ije je pravo najbolje,Rad najboljeg, sporimo pravo obojici.KRALJ DON. Nek' bog prosti onda grehe

svim duamaKoje e veeras, pre no rosa padne,U stranoj bici za kralja svoje zemljeOdleteti venom boravitu svom.K FILIP. Amin! Na konje, vitezi! K oruju!KOPILAN, O, sveti Dore! ti to ubi zmaja,I otadaNa konju si na firmi moje krmariceNaui nas maevanju!(VOJVODI OD AUSTRIJE)


16/66

Da sam, gospodine, u domu, u vaojJazbini i sa vaom lavicomNa lavlju vam kou natak'o bih glavuVola, napravio od vas udovite.AUSTRIJANAC. ut'! Ni rei vie!KOPILAN. O, drete, jer riku lava ujete.KRALJ. DON. A sad, na gornji deoravnice, gde emoNajbolji poredak trupama naim dati.KOP.: Pourimo, da bolje mesto zauzmemo.KRALJ FILIP (LUJU). Neka tako bude;naredi svima da suNa drugom bregu. - Bog i nae pravo!(Izlaze.)

(Posle bitke, GLASNIK FRANCUSKI,zajedno s TRUBAIMA, prilazigradskim kapijama.)FR. GLASNIK Anerci! otvorite irom kapI pustite Artura, vojvodu od Bretanjeto je danas rukom Francuske zavioU crno mnoge majke engleske,iji sinovi lee rasuti razbojitem.Mu mnoge udovice lei niiceHladno grlei obojenu zemlju,A pobeda, bez velikih gubitaka, lebdi

Vrh lepravih zastava Francuzato su pobedniki ovde postrojeni,Da k'o osvajai uu i proglaseArtura od Bretanje engleskim ivaim kraljem.(Ulazi ENGLESKI GLASNIK sTRUBAIMA;ENGLESKI GLASNIK Anerci, radujte se,zazvonite zvona!Kralj Don, engleski i va kralj, junakOvoga vrelog, zlog dana dolazi.

Oklopi nam, to sjajni k'o srebro odoe,Vraaju se francuskom krvlju pozlaeni.Nijedna perjanica na engleskom lemuFrancuskim kopljem nije oborena;Nae zastave se vraaju u rukamato ih ponosito odavde ponee;I kao vesela druina lovaca,Hrabri Englezi su tu crvenih rukuObojenih krvlju palih protivnika,Otvorite kapije i put pobedniku.


17/66

PR. GRAD.: Glasnici, sa naih kula gledali smoS poetka do kraja napade i ustukObe vojske, u ijoj podjednakoj snaziNe vidi razliku najotriji vid.Krv je krv lila, udarci odgovaraliNa udarce;Snaga se ravnala sa snagom, i moNosila s moLSnage su podjednake i jednako ih volimo.Jedna e prevagnuti; jer dok su tako ravneNismo ni za jednu, mada smo za obe.(DVA KRALJA ulaze odvojeno sasvojim VOJSKAMA.)K DON, Ima li Francuska jo krvi za baca

Da l' e nam nesmetano reka prava tei?Jer matica joj, tvojom branom ometana,Napustie svoje korito, preplavitiNemirnim tokom i tvoje tesne obale,Ako ne pusti da njena srebrna vodaUvire mirno u okean.KRALJ FILIP. Engleska u ovom okraju nijeNi kap krvi vie spasla no Francuska.Naprotiv, vie gubi. Tako mi ove ruke,Koja vlada zemljom pod ovim podnebljem,Pravedno poneto oruje ne bacamo

Dok te, upereno na tebe, ne obori,Il' dok kraljevsku nam glavu ne dodamoMrtvima, krasei kraljevskim imenomListu poginulih u krvavom ratu.KOPILAN. Ha, velianstvo! Visoka ti je slavaKad kraljevska se bogata krv rasplamti!O, smrt sad orua eljusti elikom;Maevi su njeni zubi razdirai,I ona se gosti ljudskim mesom sad,Iskoriujui neslogu kraljeva.to kraljevske vojske stoje zauene?

Kraljevi, naredite "juri"! Na bojite,Vi, jednake snage, vi besni duhovi!Pa nek' poraz jedne nagrada je drugoj.A sve dotle nek' su udarci i krv,I smrt!K DON. Koga priznaju graani ovog grada?K FILIP. Recite, graani, ko vam je sad kralj.PRVI GRADANIN. Engleski, kad budemoznali ko je on.K FILIP. U nama je, to mu prava titimo.


18/66

KRALJ DON. U nama, jer ja sam svojlini predstavnik.I dolazim ovde lino k'o gospodarSvog prava, Anera i vas Aneraca.PRVI GRA.: Veca mo od nae porie sve to.Dok se to ne rei, mi smo bez odlukeIza naih vrsto zatvorenih vrata;I strah nam je kralj, sve dok ne budeRasteran svrgnuem jednog od kraljeva.KOP.: Neba mi, ti anerski se ugavci rugajuVama kraljevima,Bezbedno stojei na svojim utvrenjimaK'o u pozoritu, gde posmatrajuScene, inove smrti to izvodite.

Uin'te k'o zavaene strane jerusalimske:Sprijateljite se za asak i zajednoOkrenite ljuti gnev na ovaj grad.Nek' Engleska s Francuskom uperiS istoka i zapada pune topoveI stranom paljbom njihovom izlomiKamena rebra tog prkosnog grada.Ja bih pucao bez prestanka dok seTe zidine ne srue, a te rageNe ostanu, k'o vazduh, bez zatite.A posle, razdvojte ujedinjene snage

I rastavite zdruene zastave,Pa ukrstite maeve u borbi;I brzo e doi as kada e sreaNa jednoj strani izabrati svog IjubimcaI podariti mu uspeh toga danaI poljubiti ga slavnom pobedom.Da l' vam se, velmoe, svia savet taj?Zar ne mirie na mudru politiku?K DON. Tako mi tog neba iznad naih glava,Meni se svia. Hoe li FrancuskaDa spojimo snage, sravnimo Aner s tlom,

Pa borbom odluimo ko e mu biti kralj?KOP.: Ako ti je priroda kraljevska, poto teTaj udljivi grad, k'o i nas, uvredi,Okreni usta svoje artiljerije,K'o to emo i mi, na tvrde zidove;Pa kad do temelja budu srueni,Podelimo megdan, jurnimo sumanutoJedni na druge: kom' nebo - kom' pakao!K FILIP. Nek' bude. Odakle ete napadati vi?K DON. Mi emo sa zapada sruiti unitenje


19/66

U grudi grada.AUSTRIJANAC. Ja sa severa.K FILIP. Grmljavina naih topova e s jugaMecima ovaj zavejati grad.KOPILAN (za sebe). Da mudre strategije!Sa severa na jug!Austrjja e i Francuska pucatiJedna drugoj u usta. Podstai u ih. Hajd'mo!PRVI GRAANIN. Veliki kraljevi, ujte!Ostan'te jo malo,Da vam predloim mir i savez lep,Da bez borbe, rana osvojite grad,A namenjenim rtvama bojitaSpasete ivot za smrt u postelji.

Ne idite, ujte, moni kraljevi!K DON. Pa, eto, govori; voljni smo te uti.PRVI GRAD.: Ta ki panije, ledi Blanka jeEngleska sestriina. Gledajte godineDofena Luja i lepe devojke te.Kad bi eljna ljubav traila lepotu,Gde bi nala drau no to je Blankina?Da odana ljubav potrai vrlinu,Gde bi istiju nala od Blankine?Trai li ponosna ljubav visok rod,Gde je plemenitija krv nego Blankina?

I kakva je rodom, lepotom, vrlinom,Takav je i mladi prestolonaslednik.Ako ne, to stoga to on nije ona.A kod nje nema nikakvog nedostatka,Sem ako je mana to ona nije on.On je polovina blaenog ovekaKoga ona, takva, samo dopunjava;A ona je divna pola savrenstvaija bi potpunost leala u njemu.O, kad se takvi srebrni potoci spoje,o'ni veliaju obale kud teku;

A dve obale slivenih potoka,Dve ograde ete biti vi, kraljevi,Tom princu i devi, ako ih venate.Taj savez bi bio moniji od topovaNa zatvorene kapije, jer bismo vamZbog toga braka, bre nego to biBarut nametnuo, otvorili vrataI dali ulaz. Ali bez tog brakaNi razbesnelo more nije gluvlje,Ni lav pouzdaniji, ni planine, stene


20/66

Nepokretljivije, pa ni sama smrtOdlunija u ubilakom besuNo mi u odbrani grada,KOPILAN. To je into istresa truli kostur stare smrtiIz njenih dronjaka! Ta velika ustaBljuju smrt, planine, i stene i mora,Govore prisno o lavovima besnimKao devojica o psetancu svom!Kakav li tobdija rodi tog manijaka?Govor mu je paljba topova, dim, plotuni;Po uima nas tue; re mu jaaOd francuske pesnice, Neba mi,Izdevetan tako ne bejah otkako

Bratovljevog oca nazvao sam tatom.ELIN. (tiho kralju Donu): Sine, primi predlog,zakljui taj brak;Daj dovoljno velik miraz uz unuku,Jer tim e vorom vrsto obezbeditiNesigurnu krunu koju nosi sad,Te onom zelenom deku sunce neceNikad dati cveta za bogati plod.Vidim poputanje u oku Francuza.Gle kako apuu. Podstakni ih sad,Dok su im due tom inu naklonjene,

Da im uzdiui dah molbi, saaljenjeI kajanje ne bi hladili, stvrdnuliDobru volju opet u ono to je bilo.P. GRAD.: Zato velianstva vaa ne odgovoreNa ponudu mira ugroenog grada?K FILIP. Nek' Engleska prva kae, jer je prvaGovorila gradu. ta kaete vi?KRALJ DON. Ako prestolonaslednik, vaplemeniti sin,Proita u knjizi te lepote: "Volim",Njen miraz bi bio ravan kraljiinom,

Jer e Anu, lepi Turen, Men, PoatjeI sve to na ovoj strani mora - osimOvoga grada koji smo opseli -Pripada naoj kruni i suverenstvuPozlatiti njenu branu postelju,Dati joj titule, poasti, dostojanstva,Poto je lepotom, vaspitanjem, krvljuRavna ma kojoj princezi na svetu.K FILIP. ta kae ti, sine? Pogledaj devojku.LUJ. Gledam, gospodaru; u oku joj vidim


21/66

udo, divno udo,Lik svoje senke u njenome oku;A ona, mada senka vaeg sina,Postaje sunce, a senka va sin.Priznajem da sebe nisam voleoSve dok sad nisam video svoj likUramljen u laskavom okviru njenog oka.(apue s BLANKOM.)KOPILAN. Uramljen u laskavom okvirunjenog oka!Obeen o namrgoenu boru njenog ela,Raereen u njenom srcu! On pokazujeSebe k'o izdajnika ljubavi. Kakva tetato je taj obeen, uramljen, raereen

I podli zvekan toliko zaljubljen.BLANKA. Ujakova volja i moja je volja.Ako se njemu u vama neto svia,To e se lako dopasti i meni.Ili, hoete l' da sam jasnija,Ja u to lako zavoleti. NeuDa vam laskam, prine, niti da kaem da jeSve to vidim kod vas dostojno ljubavi;Al' kaem da nita ne vidim u vama,ak ni sudei sa najstroegaGledita,

to bi ikakvu mrnju zasluilo.KRALJ DON- ta kae dvoje mladih? taveli ti,Sestriino?BLANKA. Da mi ast nalae da uvek uradimOno to vaa mudrost odredi.K DON. Reci nam sada, prestolonaslednie,Moe li ovu princezu voleti?LUJ. Pre pitajte da li mogu uzdratiLjubav, jer ja je volim najsrdanije.KRALJ DON. Onda ti uz nju dajem

Volkesan, Turen,Men, Poatje i Anu, svih tih petPokrajina, a uz to jo i tridesetHiljada maraka engleskoga zlata.Kralju Francuske, ako si zadovoljan,Naredi da se sin i ki rukuju.KRALJ FILIP. Jesam. Rukujte se, deco.AUSTR.: I poljubite se; jer se dobro seamDa sam k'o zarunik tako uinio.KRALJ FILIP. A sad, Anerci, otvor'te kapije,


22/66

Pustite prijateljstvo koje ste stvorili;Jer emo u kapeli svete Marije sadVenanje obaviti.Da li je ledi Konstanca u toj gomili?Znam da nije, jer bi ona inaeOmetala jako ovu veridbu.Ko zna gde je ona i njen sin, nek' kae.LUJ. U atoru je vaem, tuna, uzbuena.K FILIP. Vere mi, taj savez to smo sklopili,Slabo e njenu izleiti tugu.Engleski brate, kako emu tuUdovicu da zadovoljimo?Rad' njenog smo prava doli ovamo,I sad smo ga, bog zna, izokrenuli

U vlastitu korist.KRALJ DON. Zaleiemo sve.Mladi e Artur biti vojvodaOd Bretanje, grof od Rimonda, gospodarOvoga lepog i bogatog grada,Pozov'te ledi Konstancu. Brz glasnikNeka je pozove na nau svetkovinu.Nadam se da emo je, iako nepotpunoPo njenoj elji, ipak zadovoljitiI zaustaviti to jadikovanje.Hajdemo to bre na nepripremljenu,

Neoekivanu ovu sveanost.(Izlaze SVI, sem KOPILANAJKOP.: Lud svet! lud sporazum! ludi kraljevi!Don, da ne prizna Arturu celo pravo,Jednog se dela odrie dragovoljno.A Filipu, kome savest oklop skopa,Koga milosre i pobonost poslaNa bojite kao bojega ratnika,apue onaj isti prekriteljOdluka, taj lukavi avo i posrednikto stalno razbija glavu vernosti,

Taj svakodnevni izdajnik zavetato dobija od svih: kraljeva, prosjaka,Staraca, mladia; to ak i devojci,Koja nema drugo, oduzima imeDevojke prevarom, to slatkoliko mome,To golicavo koristoljublje to jePodstreka sveta.Svet, to je po sebi dobro uravnoteen,Ide pravo svojim putem dok ga taKorist, taj podli podstreka, podbada,


23/66

To koristoljublje ne skrene od svakePravednosti, pravca, namere, toka, cilja.Taj isti podstreka, to koristoljublje,Taj bludnik i ta re to menja sveZaslepi kolebljivog kralja Francuske,Odvrati da pomo da nezatienom,Da nameravani asni rat povede,I navede na sraman, podlo sklopljen mir.Al' to ja ruim to koristoljublje?Zato to me ono jo nije mamtlo,A ne to u moi da zatvorim rukuKad lepi aneli htednu pomaziti mi dlan.I tako, zbog jo neoprobane ruke,Ruim bogatae k'o siromah prosjak.

I dok siromaan budem, ruiu,Govoriu da nema greha sem bogatstva.A kad bogat budem, vrlina e mi reiDa je siromatvo na porok najvei.Kad kraljevi kre veru radi ara,I ja hou korist za svog gospodara,(Izlazi.)

TRECI CIN

SCENA PRVA

Francuska. ator francuskog kralja,(Ulaze KONSTANCA, ARTUR iSOLZBERIJKONSTANCA (SOLZBERIJU). Otili navenanje! Da se na mir zakunu!Lana krv spojena s lanom! Da se zdrue!Zar Luj dobija Blanku, a Blanka te oblasti?To je la; pogreno si rekao i uo.

Promisli dobro, pa priu ponovi.To ne moe biti; ti to kae samo.Nadam se da ti se u re nije uzdati,Jer je ona samo besmislen dah prostaka.Vere mi, ovee, ja ti ne verujem;Kralj mi se na sasvim suprotno zakleo.Kanjen e biti to me tako plai,A bolesna sam i podlona strahu;Straljiva, jer me tite nepravde;U strahu, jer sam udova, bez mua,


24/66

I strahu, prirodno, sklona kao ena.I ako prizna da si se alio,Uznemiren duh mi nee se smiriti,No drhtati i tresti ceo dan.ta hoe da kae tim klimanjem glave?to tako tuno gleda sina mog?ta znai ta ruka na tvojim grudima?to ti alna suza na oko navireK'o ponosna reka kad obale plavi?Da P ti znaci tvoju re potvruju?Onda mi reci, ne celu poruku,Ve jedno: da li je to zbilja iP ne?SOLZB.: Ba tolika kol'ko vi smatrate lanimOne to vam delom tvrde istinu.

KONST.: O, kad me ve ui veri u taj jad,Naui jad taj da me ubije,Pa nek' se vera i ivot sukobeKao dva gnevna, oajna ovekato padaju, ginu u prvom okraju.Luj se eni Blankom? A gde si, sine, ti?Francuska s Engleskom, a ta e biti s tobom?ovee, odlazi; ne mogu da te gledam.Najrunijim stvorom pravi te ta vest.SOLZBERL Gospoo dobra, ta uinih zlo,Sem to javljam o zlu to drugi uini?

KONST.: To zlo je po sebi ve tako uasno,Da govor o njemu ini svakog zlim.ARTUR. Molim vas, dobra majko, smirite se.KONST.: Da si ti, to kae meni da se smirim,Grozan, gad, sramota majine utrobe,Pun runih pega i odvratnih mrlja,Sakat, blesast, grbav, crn, ili pokrivenBradavicama gnusnim i belegama,Tad marila ne bih i bila bih mirna,Jer mi ne bi bio drag, ne, nit' bi tiDostojan bio svog roda i krune.

Al' ti si lep; pri tvom se roenju zdruiPriroda se sreom, da bude veliki.Prirodan dar ti je lepota ljiljanaI polucvetale rue. Ali srea, o,Podmiena je, od tebe oteta;Svaki as bludnii s tvojim stricem Donom;I zlatnom rukom privole FrancuskuDa dostojanstvo kraljevstva pogaziI spusti ga do bluda njihovog.Francuska je bludnica sree i kralja Dona!


25/66

Te razvratne sree, tog otmiara Dona!Zar nije francuski kralj krivokletnik?Reci, otruj ga reima, il' idiI ostavi jade same, koje samaMoram da snosim.SOLZBERL Opros'te, gospoo,Al' bez vas ne smem ii kraljevima.KONST.: Sme i hoe, jer ja neu poi s tobomNauiu svoju tugu oholosti.Mada sam pognuta pritiskom alosti,Meni i velianstvu velike mi tugeNek' kr^ljevi dou; jer mi je bol golem,Da ga tek ogromna, vrsta zemlja dri.Ja i moj bol smo tu; tu nam je presto.

Nek' kraljevi dou da mu se poklone,(Seda na zemlju.)(Ulaze KRALJ DON, KRALJ FILIPLUJ, BLANKA, ELINORA, KOPILAVOJVODA OD AUSTRIJE iPRATIOCI)KRALJ FILIP. Da, lepa keri, ovaj srean danUvek e biti praznik u Francuskoj.Da proslavi dan taj, zrano Sunce stajeU hodu svom i, kao alhemiar,Pretvara sjajem oka svog mravu,

Busenastu zemlju u blistavo zlato.Tok godine koji donosi taj danGledae ga vazda kao svetkovinu.KONST-: Dan je to greha, a ne sveti dan!(Ustaje.)ime je zasluan taj dan? ta uini,Da zapisan bude zlatnim slovimaMeu velike praznike kalendara?Bolje da bude izbaen iz sedmiceOvaj dan nesree, srama, krivokletstvaIl', ako ostane, nek' se trudne ene

Mole da poroaj im ne padne u taj dan,Da im se sve nade udno ne izjalove;Nek' se moreplovci boje brodolomaI kre pogodbe sklopljene tog dana;Svemu to se pone bio rav kraj,Pa i sama vera postala neverstvo!K FILIP. Neba mi, gospoo, necete s razlogomProklinjati lepa dela ovog dana.Ne dado' l' u zalog svoje velianstvo?KONST.: Zavarali ste me lanim zlatom, koje


26/66

Lii na velianstvo; a kad se opipa,Proveri, vidi se da je bez vrednosti.Krivokletnik ste. Poli ste s orujem,Da prolijete krv mojih dumana;A sad ih jaate. Krvav tmurni ratPretvorili ste u drubu, laljiv mir.Gaenjem naih prava stvoriste savez va.Ustani, nebo, na te laljive kraljeve!Udova vapije: budi mi mu, nebo!Ne pusti da asovi bezbonoga danaProteknu u miru, ve pre smirajaDaj oruan sukob nevernih kraljeva!uj me, o uj me!AUSTRIJANAC. Gospoo Konstanco, mir!

KONSTANCA. Rat! Rat! ne mir! Mir je zamene rat.O Limoe! Ti sramoti, Austrijo,Taj krvav plen! Ti robe, ti bednie,I kukavico!Mali si u hrabrosti, veliki u nevaljalstvu!Na jaoj strani ti si uvek jak!Vitee sree, to se ne bori dokTa udljiva dama nije pored tebe,Da te obezbedi! I ti si krivokletnik.Ugaa veliini. Budalo, razmetljiva

Budalo, to si se hvalio, silio, kleoDa si za mene! Ti maloduni robe,Nisi li grmeo da si na mojoj strani ti,Da se uzdam u tvoju zvezdu, sreu, mo;A sad prilazi mojim dumanima?Lavovsku kou nosi! Skini je od stida,I obesi teleu o kukavike udove.AUSTR.: Ha! Da mi je ovek rekao te rei!KOPILAN. I obesi teleu o kukavike udove.AUSTR.: Ne ponovi, huljo, ako ivot voli.KOPILAN. I obesi teleu o kukavike udove.

K DON. To mi se ne svia; ti se zaboravlja.(Ulazi PANDULFJKRALJ FILIP. Dolazi sveti papin izaslanik.PAND.: Zdravo, miropomazani zamenici neba!Kralju Done, tebi nosim svetu poruku,Ja, Pandulf, kardinal lepoga MilanaI poslanik sada pape Inoentija.U njegovo ime sveano te pitamZato osiono potcenjuje crkvu,Nau svetu majku, i silom zadrava


27/66

Stivna Lantona, izabranog arhiepiskopaKcnterberijskog od svete stolice njegove?U ime pomenutog svetog oca naeg,Pape Inoentija, ja te pitam to.K. DON. Koje to zemaljsko ime sme podvriSasluanju slobodu venanoga kralja?Da me na odgovor prinudi, kardinale,Nisi mogao nai nedostojnije,Bednije, smenije ime od papinog.Reci mu to; i dodaj iz usta EngleskeDa nijedan talijanski svetenik nee moiU naim oblastima kupiti neki bir.Poto smo, pod bogom, vrhovni gospodar,To emo, pod njime, i tu suverenost

Tamo gde vladamo sami drati,Bez pomoi ma kakve smrtne ruke.Tako reci papi, nimalo ne estvujuiNjega i njegovu prisvojenu vlast.K FILIP. Engleski brate, to je bogohuljenje.K DON. Mada ti, i svi kraljevi hrianluka,Glupo zavedeni tim popom nametljivim,Plaei se kletve to novac otkupi;Cenom gnusnog zlata, prahom i pepelom,Kupujete varljiv oprotaj od ovekaKoji tom prodajom gubi oprotaj;

Mada ti i drugi, glupo zavedeni,Pomaete novcem varljivu maiju tu,Ja se, sam ja, suprotstavljam papiI prijatelje mu smatram dumanima.PAND.: Onda, po zakonitom ovlaenju mom,Bie proklet i iz crkve iskljuen;A blagosloven taj to se pobuniProtiv podanike vernosti jeretiku;I zasluna e biti ona ruka,Kanonisana, smatrana svetakom,Koja ti, nekim tajnim putem, uspe

Da uzme ivot.KONSTANCA. O, nek' je zakonitaI moja kletva zajcdno sa Rimom!Reci, dobri oe kardinale, aminNa nju; jer bez nepravde nanete miNema jezika to pravo kleti zna.PAN.: Za moju kletvu postoji zakon i ovlaea$e.KONSTANCA. I za moju. Kad zakon nemoe dati pravdu,Onda je zakon da se ne spreava zlo.


28/66

Zakon mi sinu ne daje kraljevinu,Jer taj to dri nju dri i zakon.A kad je zakon najvea nepravda,Moe P mom jeziku zabraniti kletvu?PAND.: Kralju Francuske, pretei ti kletvom,Pozivam te da ostavi ruku jeretika,I na glavu mu srui mo Francuske,Ako se Rimu ne pokori on.ELIN.: Izgleda bled, kralju? Ne povlai ruku.KONSTANCA. Postaraj se, vrae, da se onne pokaje,I pakao jednu ne izgubi duu.AUSTR.: Kralju Filipe, posluaj kardinala.KOPILAN. I obesi teleu kou o kukavike

mu udove.AUSTRIJANAC. Pa, prostae, moramgutati uvrede te,Jer...KOP.: Va eludac moe najbolje da lh svan.KRALJ DON. Filipe, ta kae kardinalu ti?KONST.: ta drugo do ono to kardinal ree?LUJ. Promisli, oe, jer je pred tobomIzbor izmeu teke kletve RimaI lakog gubitka engleskog prijateljstva.Izberi to je lake.

BLANKA. Kletva Rima.KONST.: Budi vrst, Luje! Tebe avo kuaU obliku svee nagizdane neveste.BLAN.: Gospoa Konstanca ne kae to u veri,Ve u nevolji.KONSTANCA. Ako mi priznaje nevolju,Koja od smrti vere samo ivi,Ta nevolja kae samo istinu:Smru bi nevolje vera oivela.Onda mi ubijte nevolju, i vera e se dii;Dignite nevolju - vera je zgaena.

K DON. Kralj je uzbuen i ne odgovara.KONSTANCA. Nek' mu uzbuenje odgovordobar da!AUSTR.: Da, kralju Filipe, ne budi u sumnji.KOPILAN. Ve u teleoj koi, najslai deae.KRALJ FILIP. Zbunjen sam, i ne znam tada kaem sad.PAND.: ta bi mog'o rei, da te zbuni vie,No ako bude iskljuen i proklet?KRALJ FILIP. Zamislite, asni oe, da ste ja,


29/66

Pa recite ta biste uradili tad.Ta kraljevska je ruka s mojom tek stisnuta,A skoranji je i spoj dua nam vezanihU savezu, sparenih, zdruenihSvom verskom snagom sveanih zaveta.Poslednji dah naih usta je oglasioStamenu zakletvu na vernost, drubu, mir,Iskrenu ljubav naih zemalja i nas.A ba pre tog mira, tek kol'ko trebaeDa operemo ruke, da bismoRukovanjem sklopili taj kraljevski mir,One su, nebo zna to, bile umrljaneKrvavom pisaljkom kojom osvetaCrta strani razdor gnevnih kraljeva.

Pa zar da te ruke, od krvi tek oprane,Spojene ljubavlju, mone u borbi iprijateljstvu,Prekinu stisak i svoj sporazum?Zar da opsenjujemo vernou, zar da sealimo s nebom, da nepostojanuDecu igramo, kidamo s prijateljstvom,Prekrimo veru, na svadbeni odarNasmeenog mira krvave vojske vodimo,I da razbijemo plemenito eloPrave iskrenosti? O, asni oe moj,

Preasni oe, ne dozvoli to!Iz milosti smisli, naredi, nametniasnije reenje; i biemo sreni,Vrei vau volju, drei nau vernost.PAN.: Svako reenje je pogreno, besmisleno,Sem suprotnoga drubi sa Engleskom.Stoga, na oruje! Postani borac crkve,Ili e majka crkva te prokletiMajinom kletvom - svog pobunjenog sina.Francuska e lake drati jezik zmije,Ili gnevnog lava za opasnu apu,

II' gladnog tigra za zub, nego to eU miru stiskati ruku to sad dri.K FHIP. Ruku povui mogu, al' datu veru ne.PAND.: Tad si svojom verom neprijatelj veri,Stvara rat zakletve protiv zakletve,Svog jezika protiv svog jezika. ZavetDa si borac crkve, prvo nebu dat,Izvri prvo prema nebu. OnaDocnija zakletva je zakletva protiv tebe,Pa je ti ne moe ni izvriti.


30/66

Zlo delo na koje si se zakleo nije zloAko ga, zato to ono vodi zlu,Ne ispuni verno. Nevernost je ondaNajbolja vernost. Pogrenu nameruPopravlja najbolje kad se o nju grei.Mada je to nevernost, ta nevernostUpravljena je protiv neveraosti vee.Greka lei greku, a vatra hladi vatruU vrelim venama opeenog tek.Vera je ta to ini osnov zakletvama.Ali, ti si se, u ime vere, zakleoProtiv vere, i zato tvoja vera vai,A ne zakletva.Dao si zakletvu i tim pruio jamstvo

Za nevernost prema tvojoj prvoj, veojZakletvi; al' ti vernost prvoj traiDa bude neveran drugoj; jer inaeZaklinjanje bi bilo lakrdija.Kad se greno kune, ta bi zakletvaBila jo grenija ako je izvri.Stog druga zakletva protiv prve znaiPobunu u tebi protiv tebe samog;I lepu pobedu ne moe dobitiNo oruanjem svog vreg, boljeg jaProtiv nerazumnih, grenih iskuenja.

Molitve e nae pomoi tvoje boljeJa ako ih primi. Ako ne, onda znajDa e nae kletve pasti na tebe teko,Da ih nee izbaciti, no da e oajanUmreti pod crnom teinom njihovom.AUSTRIJANAC. Na ustanak! bunu!KOPILAN. Da li e to biti?Da 1' ti usta koa telea zapui?LUJ. K oruju, oe!BLANKA. Na dan tvog venanja?Zar protiv krvi s kojom se orodi?

Zar da nam gozba bude sa mrtvacima?Da trube to trete, surova lupa doboa,Buka pakla bude nam svadbena muzika?Ah, mue, uj me! Vaj, kako je novaRe mu u mojim ustima! Rad' njeKleei te molim: ne idi u bojProtiv mog ujaka.KONSTANCA. O, ja te kleeiMolim na ve otvrdlim kolenima, vrliPrestolonaslednie, ne menjaj odluku


31/66

Koju je samo nebo predodredilo!BLANKA. Videu tvoju ljubav. Koja je pobudaZa tebe jaa nego supruanska?KONSTANCA. Ona koja ga uzdie, k'o i tebe:Njegova ast. ast tvoja, Luje, tvoja ast.LUJ. udno da je vae velianstvo hladnoNa podstrek tako dubokih obzira.PANDULF. Baciu kletvu na njegovu glavu.K FILIP. Nee biti nuno. Engleska, otpauOd tebe.KONSTANCA. Da lepog povratkaprognanog velianstva!ELIN.: Da podle pobune francuskog neverstva!KRALJ DON. U asu e se Francuska

kajati za taj as.KOP.: Je 1' to volja vremena, tog starog sajdije,Celavog zvonara? pa onda - kajae se.BLAN.: Sunce je krvavo; lepi dane, zbogom!S kojom stranom poi? Ja sam sa obema.Po jednu mi ruku dre vojske dve;I u svome besu one se rastaju;Ja, drei obe, biu rastrgnuta.Mue, ne mogu se moliti da pobedi;Ujae, moram se moliti da izgubi;Oe, ne mogu ti poeleti sreu;

Bako, ne elim da ti elje uspeju.Ma ko dobio, ja u izgubiti;Gubitak mi stoji pre svrene igre.LUJ. Princezo, sa mnom! sa mnom jesrea tvoja.BLANKA. Gde mi srea ivi tu moj ivot mrK DON. Roae, idi; vojsku nam pokum(KOPILAN odlazi.) PFrancuska, ja gorim od plamenog gneva.Bes mi je u tako zaarenom stanju,Da ga nita nee moi ugasiti

Do krv, i to najbolja krv Francuske.KRALJ FILIP. Sagoree ti bes, pretvoriti seU pepeo pre no zgasi ga naa krv.U opasnosti si, uvaj ivot svoj.K DON. Ne vie no onaj to preti. - U boi!(SVI odlaze.)

SCENA DRUGA


32/66

Francuska. Ravnica kraj Anera.(Borba. Bojni pokliL Ulazi KOPILAN sglavom VOJVODE OD AUSTRIJEJKOPILAN. ivota mi, ovaj dan je pretopao;Vazduasti neki vrag je u nebesimaI sipa zlo dole. AustrijanevaGlavo, lezi tu, dok Filip odahne.(Ulaze KRALJ DON, ARTURiHUBERT.JKRALJ DON. Huberte, uvaj tog deka.;Filipe, pouri;Majka mi je u naem atoru napadnuta.Strah me da je zarobe.KOPILAN. Spasoh je, gospodaru.

Ne pla'te se, njena visost je bezbedna.Ali, gospodaru, s malo truda jo,I posao nam bie sreno okonan.(Odlaze SVI.)

SCENATREA

Francuska. Ravnica kraj Anera.(Borba. Bojni poklii. Odstupanje. UlazeKRALJ DON, ELINORA, ARTUR,

KOPILAN, HUBERT i LORDOVI.;KRALJ DON (ELINORI). Neka bude tako;tvoja visost eOstati pozadi, dobro uvana.(ARTURU)Sinove, ne budi tuan!Tvoja te baba voli, a tvoj stric e ti .Biti mio, kao i otac to je bio.ARTUR. Ah, moja e majka umreti od tuge.K. DON (KOPILANU). Roae, u Englesku!pouri.

I pre dolaska nam istresi vrece sveBogatih igumana, i pusti u sloboduAnele zatvorene. Debelim rebrima miraGladni se moraju hraniti sad. KoristiOvlaenje nae do krajnjih granica.KOP.: Zvonce, knjiga i svea nee me vratiti,Kad zlato i srebro na dolazak me mame.Odlazim, velianstvo. Bako, moliu se,Ako se ikad setim da budem poboan,Za vae dobro zdravlje. Ljubim ruku.


33/66

ELINORA. Zbogom, roae plemeniti.KRALJ DON. Zbogom.(KOPILAN odlazi.)ELIN.: Prii mi, mali unue, i jednu reuj.KRALJ DON. Hodi, Huberte. O, plemenitiHuberte moj,Duni smo ti mnogo. U ovom zidu telesnomPostoji dua koja te smatra poveriocem,I misli da s vikom tvoju ljubav plati.Dobri prijatelju, tvoja dobrovoljnaZakletva s ljubavlju u naem srcu ivi.Daj mi ruku. Htedoh da ti kaem neto,Ali to ostavljam za neko bolje vreme.Vere mi, Huberte, skoro me je stid

Rei ti kako te mnogo cenim ja.HUB.: Mnogo sam zahvalan vaem velianstvu.K DON. Nemajo razloga, dobri prijatelju.Ali e imati. Ma kako vreme milelo,Doi e as da ti dobro uinim.Htedoh ti neto rei, ali neka.Sunce je na nebu, i ponosni danZadovoljstvima sveta zauzet,Odve je lakomislen, zanet igrakama,Da bi me saslu'o. Da ponono zvonoGvozdenim jezikom, bronzanim ustima

U dremljivo uvo noi zvoni sad;Da je groblje ovo mesto gde stojimo,A ti podstaknut hiljadom nepravdi;Da ti je taj mrzovoljni duh, melanholija,Sasuio, zgusno krv da bude teka,Mada inae golicavo teeVenama, inei da idiot smehObuzme oi, obraze veselou,Toliko mrskom mojim namerama;II' da me moe videti bez oiju,uti bez uiju i odgovoriti mi

Bez jezika, jedino koristei um,Bez oka, uva, opasnog zvuka rei,Onda bih ti, uprkos budnog dana,Izlio na grudi moje misli sve.Ali, ah, neu. Ipak te mnogo volim,A mislim da mnogo voli i ti mene.HUBERT. Toliko da bih, neba mi, uinioOno to kaete, pa ma me to staloivota.KRALJ DON. Zar ja ne znam da ti bi?


34/66

Dobri Huberte, Huberte, ne skidaj okaS ovog deka. Rei u ti neto, prijatelju.On mi je prava zmija na mom putu.Gde god mi noga stupiOn lei preda mnom; da li me razume?Ti si mu uvar.HUBERT. uvau ga takoDa ne kodi vaem velianstvu.KRALJ DON. Smrt.HUBERT. Gospodaru?KRALJ DON. Grob.HUBERT. On nee iveti.KRALJ DON. Dosta.Sad bih veseo bio. Huberte, volim te.

Neu ti rei ta s tobom nameravam.Ali, misli na to. Gospoo, sad zbogom.Poslau trupe vaem velianstvu.ELINORA. Neka te moj blagoslov prati.KRALJ DON. Sinove, za EngleskuPoi. Hubert e te pratiti, sluitiDobro i verno. Sad za Kale, hej!(Odlaze.)

SCENA ETVRTA

Francuska. ator francuskog kralja.(Ulaze KRALJ FILIP, LUJ,PANDULF i PRATIOCIJKRALJ FILIP. Pobesnela bura je na moruCelu poraenu ratnu mornaricuRasturila, brod od broda razdvojila.PANDULF. Hrabrost, pribranost, pa biedobro sve.KRALJ FILIP. ta moe biti dobro, kada

smo proli zlo?Nismo li tueni? Je 1' Aner izgubljen?Artur zarobljen. Prijatelji mrtvi.Krvavi Don se vratio u Englesku,Svladav sve prepreke, uprkos Francuskoj.LUJ. Sve to je osvojio utvrdio je smesta.Tolika brzina s takvom smiljenou,Mudra odmerenost i plahovit podvigBesprimerni su. Ko je ikadaitao il' uo za delo slino tom?


35/66

KRALJ FILIP. Podneo bih to Engleskojpripada hvala ta,Da ima primera i naoj sramoti.(Ulazi KONSTANCAJGle ko dolazi! Sam grob due teto je, venu, dri protiv njene voljeU bednoj tamnici u kojoj se pati.Hajdete sa mnom, ledi, ja vas molim.KONST.: Ah, sad! sad vidite ishod vaeg mira.K FHIP. Stipljenja, ledi! Smir'te se, Konstanca!KONST.: Ne, ne treba mi nikakav savet, lek,Sem onog to svaki savet okonava:Pravi lek, smrt. O, draga, divna smrti!Mirisni zadahu! zdrava trulosti!

Ustani sa odra veite noi, tiMrnjo i uase srenih, da poljubimTvoje gnusne kosti i svoje oi stavimU tvoje prazne duplje zasvoene,Da prstenujem prste tvojim crvima,Zaustavim ovaj dah gadnom prainom,I budem leinasto udo kao ti.Doi, iskezi se, misliu to je osmehI poljubiti te k'o ena. DraganoBola, doLKRALJ FILIP. uti, o, lepa patnice!

KONST.: Ne, ne6i, dok imam daha da vapijem.O, da mi je jezik u ustima groma!Tad bih bolom svojim uzdrmala svet,Probudila iz sna taj svirepi kosturKoji ne uje enin slabi glasI prizivanja naa prezire.PANDULF. Ledi, to govori ludilo, ne alost.KONST.: Nisi sveti kad mi tvrdi neistinu.Nisam luda. Kosa je, to je upam, moja.Zovem se Konstanca. Bejah Defrijeva ena.Mladi Artur mi je sin i izgubljen je.

Nisam luda; kamo te sree da jesam!Jer tad bih mogla zaboraviti sebe.O, da mogu, kakav bih zaboravila jad!Ui me filozofiji od koje se ludiI kanonisan e biti, kardinale.Nisam luda, ve sam svesna svoje tuge,Pa mi um pametno kazuje kako uOsloboditi se ovih jada svih,I veli: uby se, ili obesi.Da sam luda, sina bih zaboravila svog


36/66

II' mislila da je on lutka od krpa.Nisam luda; odve, odve dobro znamMnogobrojne jade svake nesree.K FILIP. Uveitekose. O, kakvuljubavvidimU toj njenoj lepoj, bignoj kosi sad!Gde sluajno padne srebrna kap tu seOko suze skupi po deset hiljadaTih vlaknastih druga iskreno, u tunojNenosti, koje se nerazdvojne, verneLjubavi, dre u zajednikom bolu.KOSTANCA. Za Englesku, ako hoe.KRALJ FILIP. Vei kosu.KONSTANCA. Da, hou; a zato hou?Iupah je iz njenih stega i zavapih:

"O, kad bi mi ruke sina oslobodile,K'o to ovoj kosi dadoe slobodu!"Al' joj na slobodi ja sada zavidim,I opet u joj staviti okove,Jer je moje jadno dete zarobljenik.Oe kardinale, kaete da emo opetSvoje mile videti, poznati na nebu.Ako je istina, jo 61 videti sina svog.Od Kaina, prvoroenog mukarca,Do odojeta to od jue dieTako ljupko bie nije roeno.

Al' e moj pupoljak tuge gristi crvI oterati mu lepotu sa lica,I bie upalih obraza k'o avetTaman i mrav k'o grozniav bolnik,I takav umreti. Takav se i vazneti.Pa kad ga sretnem nebeskom dvoranom,Neu ga poznati. I tako, nikad, nikadVideti neu mog lepog Artura.PAND.: Suvie se greno podaje bolu svotffeKONST.: To mi kae oh to nikad sinanemae;K FILIP. Vi volite tugu kol'ko i svoje dete.

KONSTANCA. Tuga mi uze mesto mognestalog deteta;Lei mu u postelji, ide sa mnom svud;Uzima na sebe njegov lepi lik,Ponavlja mu rei, sea me na tu ljupkost,Puni prazno ruho njegovim oblijem,Te imam razloga da svoju tugu volim.Zbogom! Da si izgubio ono to sam ja,Dala bih ti bolju utehu no ti meni.Neu da drim ovaj red na glavi,


37/66

Kad mi je sva dua u neredu tom!O, gospode! dete moje, moj Arture, mojlepi sine!ivote moj, radosti moja, hrano moja, svemoje na svetu!Moja udovika uteho, meleme moje alosti!(Odlazi.)KRALJ FILIP. Uinie neto sa sobom.Idem za njom.(Izlazi.)LUJ. Nita me vie na svetu ne raduje.ivot je dosadan k'o ponavljana priato vrea uvo dremljivog oveka.Zagorala mi je sramota slast sveta,

I on mi prua samo gorinu i sram.PANDULF. Pre no to se teka bolest izlei,ak pred oporavak i pred ozdravljenje,Napad je najjai; zla koja odlazePokau s odlaskom i najvee zlo.ta si izgubio gubitkom ovog dana?LUJ. Sve dane slave, radosti i sree.PAND.: Da si pobedio danas, bio bi u gubitku.Da, da. Kad srea najbolju nameru imaSpram ljudi, ona ih gleda pretei.udno je pomisliti koliko je Don

Izgubio onimto smatra svojim velikim dobitkom.ali li to je Artura zarobio?LUJ. K'o to se on raduje to ga je dobio.PANDULF. Um ti je mlad jo k'o i tvoja krv.uj to e ti rei moj proroki duh;Jer i sam dah onog to hou da kaemOduvae svaki trun, slamku, preprekuSa staze kojom e tvoja noga stiiPrestolu Engleske; stog zapamti ovo.Don je zarobio Artura; al' dok topli

ivot stregi venama tog deteta,Nee Don otmiar imati ni asa,Ni minuta, da, ni tihog daha mira.Skiptar, zgrabljen nemirnom rukom, moraBraniti silom, jer je silom uzet.Ne ustruava se onaj na klizavom tluOd podlosti, da se na njemu odri.Da bi Don stajao, Artur rnora pasti.Pa nek' bude tako, kad drukije nije.LUJ. Pa ta ja dobijam kad mladi Artur padne?


38/66

PAND.: Na osnovu prava ene, ledi Blanke,Polagae pravo na sve to Artur trai.LUJ. Izgubiti ivot i sve, kao Artur.PANDULF. Kako si zelen i nov u ovomstarom svetu!Don ti koristi, vreme ti je u zaveri drugJer onaj to kvasi bezbednost svoju krvljuPravog naslednika ima groznu, lanuBezbednost. Taj zli in e ohladnetiSrce naroda, smrznuti oduevljenje,Te e koristiti rado i najmanjuPriliku da mu ometa vladavinu.Nee na nebu biti meteora,Prirodne pojave, ni udljivog dana,

Obinog vetra, prostog dogaaja,A da ga narod od prirodnog mu uzrokaNe odvoji, nazove natprirodnim, udnim,Strahotom, predznakom ili jezikomNeba to nagovetava osvetu nad Donom.LUJ. Moda on nee dirati u ivotmladog Artura,A sigurnim se smatrati dre' ga u tamnici.PAND.: O, gospodine, uje li za tvoj dolazak,Ako mladi Artur ne bude mrtav ve,Njega e taj glas ubiti; i onda

Pobunie se na kralja narod sav,Svet ljubiti usne nenadne promeneI snaan razlog za bunu i gnevIzvui iz krvavih prstiju Donovih.ini mi se, vidim ve tu uzbunu.ta bi se bolje izleglo za tebeOd ovog to kaem! Kopilan FokanbridSad je u Engleskoj; pljaka crkvu, vreaMilosre. Dvanaest Francuza oruanihBili bi k'o mamac za deset hiljadaEngleza, da im priu, il' k'o grudva

Snega to kotrijanjem postane planinom.Prestolonaslednie, hajde sa mnom kralju.uda se stvaraju kad narod negoduje.Sad, kad mu je dua puna jeda, idiZa Englesku; ja u podstai kra^ja na to.LUJ. Velikom delu vodi i razlog uvek veiAko ti kae jeste, kralj nee porei.(Izlaze.)


39/66

ETVRTI IN

SCENA PRVA

Nortampton. Odaja u zamku.(Ulaze HUBERT i DELATIJHUBERT. Usijaj ova gvoa; a ti stojZa zidnim zastorom; pa, im ja udarimNogom o pod, uleti tad i dekaKoga zatekne sa mnom vrsto veiZa stolicu. Budi oprezan; odlazi.PRVI DELAT. Za to delo, nadam se,imate ovlaenje.

HUBERT. Podle sumnje! Ne boj se; vehajd' na posao.(DELATI izlaze.)Mladiu, hodi, da ti kaem neto.(Ulazi ARTURJARTUR. Dobroj'tro, Huberte.HUBERT. Dobroj'tro, mali prine.ART.: Mali sam princ, zbilja, s obzirom na mojePrestolonasledniko pravo. - Tuan si.HUBERT. Da, bivao sam veseliji.ARTUR. Avaj!

ini mi se niko tuan osim mene.Ipak se seam, kad bejah u Francuskoj,Gospodiia setnih kao noIz otmenosti. Tako mi moje vere,Da sam van tamnice, pa ma uv'o ovce,Bio bih veseo po vasceli dan.Pa bio bih i sad, kad ne bih strepeoDa mi stric sprema neko vee zlo.On se mene plai kao i ja njega.Jesam li kriv to sam ja Defrijev sin?Doista, ne. Ah, voleo bih da sam

Tvoj sin; onda bi me voleo, Huberte.HUBERT (za sebe). Ako razgovaram s njim,on e mi svojimNevinim reimaProbuditi, sada mrtvo, saaljenje.Stoga u biti brz i svriti.ARTUR. Bolan si, Huberte? Ti izgleda bled?A voleo bih da si pomalo bolestan,Jer bih onda svu no kraj tebe bio, bdeo.Veruj mi, volim te vie no ti mene.


40/66

HUB. (za sebe): Njegove me rei u srce diraju.Citaj to, Arture.(Daje mu neko pismeno.)ta je, lude suze?Terate iz mene delatski svirep duh!Morau biti brz, da odluka mi ne biIskapala na oi u nenim enskim suzama.Moe li proitati? Je 1' lepo napisano?ART.: Odve lepo za takvu strahotu, Huberte.Mora li mi gvoem saei oba oka?HUBERT. Mlado mome, moram.ARTUR. A hoe li?HUBERT. Hou.ARTUR. Zar nema srca? Kad te je samo glava

Zabolela,Vezah ti elo mojim jaglukom,Najlepim, to mi je princeza izvezla,I nikad ti ga natrag ne zatraih.Rukom sam ti glavi davao pomoiI, kao budni minuti asovima,Olakavao ti teak tok vremenaPitajui: "eli togod?" - "ta te boli?"II' "ta bih mogao uiniti za te?"Mnogi bi sirotinjski sin mirno leaoI ne bi ti rek'o ni jednu lepu re,

A tebe bolesnog dvorio je princ.II' moda e misliti da je ljubav mojaPretvorno lukavstvo; pa, misli to hoe.Je F volja neba da mi ini zlo,Onda mora. Hoe mi iskopati oi -Oi to se na tebe ne namrtie nikad,I nee?HUBERT. Zakleh se da to uinim,I vrelim gvoem ih moram sagoreti.ART.: O, niko sem ljudi gvozdenog doba ovogNe bi to inio; i usijano gvoe,

Pribliujui se ovim oima,Pijui mi suze ugasilo bi gnev,U tom izlivu moje nevinosti;A zatim bi ga ra izela,Jer mi vatrom htede sagoreti oi.Jesi li ti tvri od kovanog gvoa?Kad bi mi aneo doao i rek'o:Hubert e tvoje iskopati oi,Ne bih mu verovao, nit' ma kom jeziku,Sem Hubertovom.


41/66

HUBERT. Hodi ovamo.(Udari nogom o pod. Ulaze DELATIsa uetom, gvozdenim ipkama itd.)inite to vam nareujem.ARTUR. O, spasi me, Huberte, spasi!I sam zverskipogled tih ljudi gasi mi oni vid.HUB.: Dajte mi ipku, kaem, i veite ga ovde.ARTUR. O, to mora da si tako besno surov?Neu se opirati, stajau kao kip.Neba radi, Huberte, ne daj da me veu!uj me, Huberte: oteraj te ljude,pa u, kao jagnje, mirno sedeti;Neu se pomai, trgnuti, rei re.

Ni pogledati ljutito u gvoe.Isteraj samo te ljude, pa ti pratam,Ma na kakve me muke stavio.HUBERT. Idite za zastor; svriu sam s njim.P. DELAT. I volim da nisam u takvome delu.(DELATI izlaze.)ARTUR. Vaj! oter'o sam svoga prijatelja!On ima strog pogled, ali srce neno.Vrati ga, da bi njegovo saaljenjeOivelo tvoje.HUBERT. Pripremi se, deko.

ARTUR. Zar nema izlaza?HUBERT. Sem vid da izgubi.ARTUR. O, nebo! da je u tvom oku trn,Zrnce, komarac, zalutala dlaka,Ma kakva nelagodnost u skupom ulu tom,Onda bi ti, zbog bola od tih malih stvari,Ta gnusna namera bila uasna!HUB.: Jesi 1' to obe'o? Hajd, obuzdaj jezik.ARTUR. Huberte, ni govor dva jezika akNije preterana molba za dva oka.Ne trai da utim, Huberte, ne trai;

Ili, ako hoe, odseci mi jezik,Da spasem oi. O, ostavi mi oi,Da, ako ne vie, bar gledam u tebe!Gle, vere mi, orue je hladno i ne bi miNanelo zla.HUBERT. Ja. ga mogu zagrejati.ARTUR. Ne, ne, vaistinu; vatra je umrlaOd tuge, jer je na dobro stvorena,A ne za svirepe ciljeve. Pogledaj,U tom paljenome uglju nema zla,


42/66

Dah mu je neba oduvao duh,Posuo mu glavu pepelom kajanja.HUBERT. Al' mojim ga dahom mogu oiveti.ARTUR. Uini li, on e pocrvenetiI zbog tvog nedela zaariti se stidom,A moda ti iskru baciti u oko,K'o to na borbu napujdani pasUjede gazdu koji ga podstie.Sve to upotrebi da mi stvori zloOdrie ti slubu; a ti si bez milostiKoju pokazigu vatra, gvoe - stvariPoznate sa svoje grozne upotrebe.HUBERT. Eto ti vid, ivot. Neu ti u oiNi za sve blago tvog strica dirnuti;

A zakleo sam se i hteo, deae,Da ih sagorim ba ovim gvoem tu.ARTUR. Sad si pravi Hubert! A sve ovo vremeBio si pod maskom.HUBERT. uti; ni re. Zbogom.Jer stric tvoj mora misliti da si mrtav.pijunski psi e laan izvetaj zgrabiti.Lepo dete, spavaj bez strepnje i briga;Hubert ti ni za sve blago sveta neeiniti zla.ARTUR. Boe! Hvala ti, Huberte.

HUBERT. Hajde tajno sa mnom. uti, nire, kaem.Velikom se jadu zbog tebe izlaem.(Izlaze.)

SCENA DRUGA

Dvor kralja Dona.(Ulaze KRALJ DON, PEMBRUK,

SOLZBERI i drugi DVORANIJK DON. Opet smo na tronu, opet krunisaniI gledani, nadam se, radosnim oima.PEMB.: To "opet", drago vaem velianstvu,Bilo bi suvino. Vi ste ve krunisani.Ta vlast kraljevska nije prekidana;Vernost sveta nije prljala pobuna,Nit' nove nade zemlju podsticaleNikakvom tenjom za promenom stanja.SOL.: Stogaje ponovljena sveanost krunisanja,


43/66

Kraenje titule bogate i ranije,Pozlata zlata, kienje ljiljana,Prskanje mirisa na ljubiicu,Glaanje leda, dodavanje bojeDugi, ili pojaavanje svetlostiLepog nebeskog oka sveicom -Samo rasipna, bez smisla prekomernost.PEMB.: Da to ne bee kraljevska vaa volja,Taj in bi liio na staru priu, opetPrianu i dosadnu s prepriavanja,Jer je nametnuta uhu u nevreme.SOLZBERI. Njime je drevni, dobro poznat likStarog obiaja znatno izoblien;I kao promenjen vetar jedro, on

Tera tok misli na zaobilazak;On iznenauje i plai razmiljanje,Zdrav sud zaraava, sumnjii istinu,Zato to oblai ruho novog kroja.PEMB.: Kad radnici hoe da dadu neto bolje,Zbunjuju vetinu preteranim ciljem.Pravdanje greke je esto greka gora,Kao to zakrpa na poderotiniSkrivanjem ini manu upadljivijomNo to je bila pre toga krpljenja.SOLZBERI. To je smisao saveta nam pre

Ponovnog krunisanja bila. Al' je voljaVaeg velianstva prela preko toga.Ipak smo zadovoljni, jer su nam elje svePodreene elji vaeg velianstva.K DON. Neke razloge za drugo krunisanjeJa sam vam rek'o i smatram da su jaki.I razloge jae od mog malog strahaDau vam. Meutim, vi samo kaiteta elite da se na bolje izmeni,Pa ete jasno videti da 61 radoSasluati i vae molbe zadovoljiti.

PEMB.: Onda ja, k'o jezik svih ovih lordova.to elju njihovih srca izraava,U ime svoje i njino, a pre svegaRad' sigurnosti vam koju ja i oniNajbolje pazimo, srdano vas mdlimDa oslobodite Artura. Ropstvo muPodstie gunav glas nezadovoljstvaDa izusti ovaj opasan zakljuak:Kad s pravom drite to drite mirno,Zato vas strah koji, kau, sleduje


44/66

Zlu, tera da u zatvoru dritePlemenitog sestria, da tamo traje daneU varvarskom neznanju, kratei mladostiToj bogatu korist dobre obuke.Da neprgatelji dananjeg stanja ne biKoristili to svakom zgodom, dopustiteDa im kaemo da ste nas vi podstakliNa molbu za njegovu slobodu, koju traimo,Ne rad naeg dobra, sem kol'ko to dobro,Dato od vas, smatra mu sloboduvaim dobrom.(Ulazi HUBERT.)KRALJ DON. Neka bude tako. Ostavljamnjegovu mladost

Vaem vostvu. Huberte, ta donosi novo?(Odvodi ga u stranu.)PEMB.: Taj ovek treba da svri krvav in.Mom prijatelju je pokaz'o ovlaenjeLik gnusnog, groznog zloina se vidiU oima mu; taj pritajen izgledOdaje stanje uznemirenog srca.Strepim od pomisli da je ve svrenoOno za ta, boj se, dobi nalog svoj.SOLZBERI. Boja se kraljevog lica tamo-amoIzmeu savesti i smera mu eta,

K'o glasnici izme' dve dumanske vojske.Njegov jed je zreo i mora prsnuti.PEMB.: A kad se provali, strah me da e kaoGnusan gnoj iz njega izbiti smrt deka.KRALJ DON. Nemoni smo da snanuruku smrti spreimo.Lordovi dobri, iva mi elja beeDa vam usliim molbu, al' - ona je mrtva.Javlja da je Artur noas preminuo.SOLZ.: I plaismo se da mu bolesti nema leka.PEMBRUK Da, usmo da je deko blizu smrti

Pre nego to se oseti bolesnim.Za ovo se plaa bilo tu, il' drugde.K DON. Zato me tako mrgodno gledate?Mislite 1' da drim makaze sudbine?Da li ja bilom ivota gospodarim?SOLZ.: To je jasno podla, lana igra; sram jeto je veliina neveto izvodi.Nespretno i dajje igrajte je. Zbogom.PEMB.: Lorde Solzberi, ekaj; i ja u s tobomiPronai u naslee tog jadnog deteta,


45/66

Malo mu kraljevstvo, njegov krvav grob.On, kom pripadae sve ovo ostrvo,Dri dva arina te zemlje; 0 zla!Ovo se ne sme ovako trpeti.Opti jad e doi i, nadam se, skoro.(LORDOVI izlaze.)K DON. Ti gore od gneva. Kajem se; na krviTemelja vrstog nema; obezbeenivot se smru drugih ne postie.(Ulazi GLASNIK.)U oku ti strah je. Gde je krv koju samViao svagda u tvojim obrazima?To tmurno se nebo ne vedri bez bure.Izljj svoj p^jusak; kako je u Francuskoj?

GLASNIK. Francuska cela ide na Englesku.Nikad u zemlji, za rat u inozemlju,Monija vojska nije skupljena.Nauie se brzini od vas;Jer kad bi trebalo rei: spremaju se,Dolazi glas da su oni svi ve tu.K. DON. O, gde se nae uhode izopijae?Gde se uspavae? Gde mi je budnost majke?Kad se takva sila skupi u Francuskoj,A ona ne u?GLASNIK- Kralju, njeno uho

Prahom je zaptiveno; prvoga aprilaVaa je plemenita majka premmula.uh da je ledi Konstanca umrlaIzbezumljena, tri dana pre nje.Al' to po uvenju i ne znam sigurno.K. DON. Zaustavi svoju brzinu, strasilo!Udrui se sa mnom, dok ne zadovoljimLiutite perove. ta? Majka mi mrtva!Kakva li pometnja vlada u Francuskoj!Pod ijim je vostvom vojska iz Francuske,Za koju kae da se iskrcala?

GLASNIK. Dofenovim.KRALJ DON. Ti si mi zad'o vrtoglavicuTim ravim vestima.(Ulaze KOPILAN i PITERIZ POMFRITA.)(KOPILANU)A ta kae svetO tvom radu? Nemoj da mi puni glavuRavim vestima, jer je puna ve.KOPILAN. Ali, ako se plaite najgorega,


46/66

Nek' vam se, nesasluano, srui tad na glavu.K DON. Strpi se, sinove. Bio sam obamroPod plimom. Al' opet diem sad na njenojPovrini, i mogu sasluatiSvaki jezik, ma o emu govorio.KOP.: Kako sam uspeo kod svetenika, to eKazati svote koje sam skupio.Al' dok sam kroz zemlju iao ovamo,Primetih udno stanje u narodu:Uzbuen glasovima, pun fantastih snova,Pun straha, a ne zna od ega se plai.Ovde je prorok koga sam doveoS ulica Pomfrita, gde sam ga naaoS mnogim stotinama u stopu za njim.

Pevae im prostu i neskladnu pesmu,Da e pre podneva idueg SpasovdanaVae velianstvo predati svoju krunu.K DON. Ti, bedno sanjalo, to si to inio?PITER. Jer znam da e se tako dogoditi.K DON. Huberte, vodi ga i zatvori smesta.U podne tog dana na koji kae da 61Ustupiti krunu nek' bude obeen.Predaj ga sigurnim rukama, pa se vrati,Jcr si mi potreban.(HUBERT izlazi s PITEROM.)

Moj dobri sinove,Jesi li uo vesti, ko je doao?KOP.: Francuzi, gospodaru; sva usta puna toga.Sreo sam lordove Bigota, Solzberija,Oiju crvenih k'o raspaljena vatra,I mnoge druge, gde idu i traeArturov grob; vele da je on ubijenNoas, po vaem nalogu.KRALJ DON. SinovePlemeniti, idi, ui u to drutvo.Kako u im ljubav zadobiti znam.

Dovedi mi ih.KOPILAN. Idem da ih traim.KRALJ DON. Ali pouri. to bre, to bolje.Podanik mi ne sme biti dumaninKad stran neprijatelj plai mi gradoveStranom paradom snane najezde.Budi Merkur, svoje noge okrilati,I od njih k meni, k'o mis'o, doleti.KOPILAN: Duh vremena e me uiti brzini.(OdlazL)


47/66

KRALJ DON. Odgovara mi k'o hrabar,estit vitez.Idi za njim; moda e mu biti potrebanKakav glasnik izme' mene i perova.Budi ti taj.GLASNIK. Od sveg srca, gospodaru.(Izlazi.)K DON. Moja mati mrtva!(Ulazi HUBERT.)HUBERT. Gospodaru, vele pet meseca noasBee: etir' stoje, a peti kruaeOko ostalih brzinom udnovatom.KRALJ DON. Pet meseca!HUBERT. Starci, starice ulicama

Na osnovu toga proriu strane stvari.Arturovom smru puna su im usta.Kad govore o tom, tresu glavamaI jedan drugom na uvo apuu.Govornik dri sluaa za zglobRuke, a ovaj mrtenjem, klimanjemGlave, kolutaiyem oyu izraavaSvoj uas. Kova, s ekiem ovako,Dok mu se gvoe na nakovnju hladi,Zinuo i guta krojaeve vesti;A ovaj, s makazama i metrom u ruci,

U papuama, koje je u hitnjiNa suprotne stopale natakao,Pria o hiljadama borbenih FrancuzaSvrstanih u Kentu u bojni poredak.Drugi, neumiven, mrav, prekida muPriu i govori o Arturovoj smrti!K DON. Zato pokuava da mi strah ulije?to esto pominje Arturovu smrt?Tvoja ga ruka ubi. Ja sam im'oRazloga da mu smrt elim, al' tiBa nikakvoga da ga ubije.

HUBERT. Nikakvog, gospodaru! Zar me vine teraste?KRALJ DON. To je i prokletstvo kraljeva,jer ih slueRobovi to ud im smatraju naredbomZa provalu u dom krvi i ivota.Mig gospodara tumae k'o zakonI misle da znaju misao velianstva,Kada se ono sluajno namrtiIz trenutne udi, a ne smiljenosti.


48/66

HUB.: Za moj in je ovde potpis, peat va.K DON. Pri obraunu poslednjem izmeuNeba i zemlje, potpis, peat taj,Na veno prokletstvo, bie protiv nas!Gledanje u sredstvo zla esto dovodiDo zloina! Da ti nisi bio tadKraj mene, ovek prirodom odreen,Obeleen, roen za sramna dela ta,To ubistvo mi ne bi na um palo.Ali, gledajui tvoj gnusni lik, videiDa si sposoban za kakav zloin, vet,Zgodan za opasna dela^ja sam tiNejasno pomen'o Arturovu smrt;A ti, da bi se kralju umilio,

Nisi se libio da ubije princa.HUBERT. Gospodaru...K DON. Da si bar ustukn'o, zatresao glavom,Kad sam zavijeno pomen'o svoj smer;I1' me u lice pogled'o sumnjajui,Da bi me nater'o da to jasno kaem,Ja bih od dubokog stida zanemeo,Prekinuo o tom, a tvoj bi me strahZastraio,Al' ti si me shvat'o po znacima nekimI znacima ve'o sa grenom pomilju.

Bez ustezanja ti srce pristade,A zatim grozna ruka, da izvriOdve gnusno delo, da mu se ime zna.Idi mi s oiju da te ne vidim nikad vie!Plemstvo me naputa, dravi mi pretiVe pred kapijama dvora tua sila.Da, u ovoj zemlji od mesa, u ovojKraljevini, ovoj oblasti krvi, daha,Vlada sad graanska buna, straan ratSavesti moje i smrti mog sinovca.HUBERT. Budite spremni za druge dumane,

A ja u smiriti vas i vau duu.iv je mladi Artur. Ova moja rukaDevianski jp nevina i sada,Neuprljana mrljama od krvi.U ove grudi jo nikad nije u'oUbilake misli grozni podsticaj.Prirodu ste u mom liku klevetali,Jer on, iako surove spoljanjosti,Sadri ipak duu odveistuDa bi bila delat nevinog deteta.


49/66

K DON. iv je Artur? O, poteci perovima.Izlij taj izvetaj na njihov arki gnev,Pripitomi ih i vrati u poslunost!Oprosti primedbu to mi je strast dalaO tvom izgledu. Gnev mi je bio slep;I oi, zamagljene krvavim mislima,Videle su te groznijeg no to si.Ne gubi vreme odgovorom, veDovedi lordove koje sad bes dri.Molba mi je spora, a ti budi bri.(Odlaze.)

SCENA TREA

Pred zamkom.(ARTUR se pojavljuje na zidinama.)ARTUR. Zid je visok, al' cu ja skoiti dole.Saali se, dobra zemljo, ne povredi!Tu me ne zna niko; a i da me zna,obansko me je odelo preruilo.Hvata me strah, ali ipak moram smeti.Padnem li samo neslomljenih udova,Lako u pobei. Treba l' da se mre,

Onda je svejedno: po bekstvu il' pre,(Skoi dole.)Avaj! Striev duh je u stenju zacelo.Boe, primi duu; ti, Engleska, telo.(Umire.)(Ulaze PEMBRUK, SOLZBERIi BIGOT.JSOL.: Sastau se s njim u Sent-Edmundsbariju.Bezbednosti radi, moramo prihvatitiTu asnu ponudu opasnog vremena.PEMBRUK Ko je doneo pismo od kardinala?

SOLZB.: Grof Melen, plemeniti vitez francuski,iji je poverljiv izvetaj o dofenuI ljubavi mu vei od pisma tog.BIGOT. Onda, da se sutra sastanemo s njim.SOLZB.: Bolje rei, da tad poemo, jer trebaDva dana puta do naseg sastanka.(Ulazi KOPILAN.)KOPILAN. Po drugi put danas, zdravo,gnevni lordovi!Kralj vas, preko mene, odmah zove sebi.


50/66

SOLZ.: Kralj se nas odrek'o. A mi neemoDa postavljamo tanki mu, uprljanOgrta naom istom au, nitiIi za stopom to krvav trag ostavlja.Tako mu reci; uli smo i najgore.KOPILAN. Ma ta mislili, dobar ton je,mislim, najbolji.SOLZBERL Jad na, ne maniri, rasuuje sad.KOPILAN. Al' u vaem jadu malo je mudrosti,Stog mudrije da vam bolji bude ton.SOLZBERL Ovo je taj zatvor. Ko to lei ovde?(Opazi ARTURA.)PEMBRUK. O smrti! ista prinevska lepotaini te ponosnom!

Zemlja nema jame da to delo skrije.SOLZBERL Ubistvo, mrzei ono to uini,Pokazuje zloin, traei osvetu.BIGOT. I kad je osudilo na grob tu lepotu,Vidi da je odve kneevska za raku.SOLZBERI. Ser Riarde, ta mislite! Jeste 1'Ikada videli, itali, uli, mogliZamisliti? Il' i sad jedva verujete,Iako vidite? Bez toga prizora,Bi l' misao mogla zamisliti to?To je vrh vrhunca ubilakog zla,

Najkrvavija sramota, najgroznijeDivljatvo, i udar najgnusniji to suGnev iskolaenih oiju i besPokazali suzi nenog saaljenja.PEMB.: Sva su ubistvabezgrena spram ovog:A ovo, usamljeno i nenadmaeno,Davae izgled svetlosti, istoteNeroenom grehu buduih vremena,I kvroprolie smrtno pokazaeKao alu pred tim groznim prizorom.KOPILAN. To je prokleto i krvavo delo,

Surovo nedelo neke teke ruke,Ako je uopte delo neke ruke.SOLZBERL Ako je uopte delo neke ruke!Imali smo o tom vec obavetenja.To je sramno delo Hubertove rukeI kraljevoga naloga i plana,Stog dui poslunost kralju zabranjujem,I kleei pred tom ruinom milogaivota, dahom izdahloj vrliniPrinosim tamnjan svetoga zaveta,


51/66

Da neu okusiti slast ovoga sveta,Ni osetiti radost, niti znatiZa mir i odmor dok ovu ruku slavomI dostojanstvom osvete ne ukrasim!PEMBRUK i BIGOT. Tvoje rei nam duapobono potvruje.(Ulazi HUBERT.)HUB.: Zagrejah se, lordovi, urei da vas naemArtur je iv; kralj je poslao po vas.SOLZ.: Drzak li je! i pred smru ne crveni.Odlazi, mrski nitkove, odlazi!HUBERT. Nisam nitkov.SOLZBERL Zar da zakon liim plena?(Vadi ma.)

KOP.: Ma vam je ist, lorde; u korice s njim.SOLZBERL Prvo u korice ubieve koeHUB.: Natrag, lorde Solzberi, natrag, kaem!Neba mi, ma mi je otar k'o i va,Ne bih hteo da se zaboravite, lorde,I pravednoj mi se odbrani izloite,Da ne bih, zbog vae jarosti, smeo s umaVau vrednost, vau veliinu, plemstvoBIGOT. Odlazi, ubre! Zar smeplemia izazivati?HUBERT. Ni za ivu glavu. Ali smem braniti

Svoj nevini ivot i od samog cara.SOLZBERL Ti si ubica,HUBERT. Nemoj da postanem tvoj.Nisam ubica. Kad jezik govori krivo,Ne kae istinu, a ko nju ne kae -Lae.PEMBRUK Na komade ga iseci!KOPILAN. Mir! kaem.SOLZBERL U stranu, ili u te raniti,Fokanbride!KOPILAN. Bolje da rani avola, Solzberi.

Ako se samo namrti, mrdne nogom,Dopusti naglom gnevu da me rui -Ubiu te. Vrati svoj ma za vremena,Jer u prebiti i tebe i raanj taj,Da e pomisliti avo sam iz pakla,BIGOT. ta hoce da ini, slavni Fokanbride?Da pomogne nitkovu i ubici?HUB.: Lord Bigote, nisam ni jedno ni drugo.BIGOT. Ko je ubio princa?HUB.: Ni sat nema otkad ga ostavih zdravoga.


52/66

Potovah ga, voleh, i plakauCelog veka zbog gubitka tog ivota.SOLZBERI. Ne veruj lukavoj vodi tih oiju;Nitkovluk s dovoljno suza raspolae.On, vian u tome, puta ih da tekuK'o da su reke milosti, nevinosti.Haj'te sa mnom, svi vi kojima se dueGnuaju neistog zadaha klanice,Jer me gui greha ovaj strani smrad.BIGOT. Da, napred za Bari, hajdemo dofenu!PEMB.: Kai kralju da nas tamo moe nai.(LORDOVI odlaze.)KOP.: udan je svet ovo! Jesi V znao za to?Ako si izvrio to delo smrti, Huberte,

Proklet si i izgnan izvan beskonanogDosega milosti.HUBERT. ujte me, gospodine.KOPILAN. He! rei u ti neto.Proklet si k'o crna dua - nema crnje -Dublje si proklet od princa Lucifera;Nema tako runog avola u pakluK'o to e ti biti ako to dete ubi.HUBERT. Due mi...KOPILAN. Ako si i pristao na toNajgroznije delo, ostaje ti oaj.

Treba V ti ue, i najtanje vlaknoto je ikad pauk iz utrobe preoPosluie ti da se ugui; trska eBiti greda da se obesi, iP akoHoe da se davi, naspi malo vodeU kaiku, i to e biti sav okeanDovoljan da takvog nitkova udavi.Duboko si mi sumnjiv.HUB.: Ako sam delom, pristankom il' milju,Kriv za otmicu tog milog daha to jeBio u ovoj divnoj ilovai,

Nek' pak'o iscrpe muke svoje sveNa meni. Ja sam ga zdravog ostavio.KOPILAN. Idi, odnesi ga na svojim rukama,- Zapanjen sam, kanda, i gubim svoj putU opasnostima i trnju sveta tog.Kako ti lako die svu Englesku!Iz tog komadia mrtvoga kraljevstvaOdleteli su nebu ivot, pravo,Istina sve nae zemlje, i EngleskaGloi se, gua i kida zubima


53/66

Zbog gorde drave bezvlasnikog dobra.Sad, rad oglodane kosti velianstva,Svirepi rat se rogui i reiNa neno lice mira. Tue vojskeI nezadovoljnici se nai svrstavajuU isti red. Ogromna pometnja eka,K'o gavran na bolesnoj, paloj ivotinji,Otete vlasti skoro truljenje.Srean onaj iji pojas i ogrtaIzdre tu buru. Odnesi to deteI brzo se vrati meni. Idem kralju.ekaju nas posla itave pregrtLI samo nebo na zemlju se mrti.(Odlaze.)

PETI IN

SCENA PRVA

Dvor kralja Dona.(Ulaze KRALJ DON, PANDULFi PRATIOCI.)

K DON. Evo, predajem u tvoje ruke venacMoje slave.(Daje krunu.)PANDULF. A sad, primi opet tiIz moje ruke, k'o od samog pape,Svoju suverenu veliinu, vlastK DON. Odri re svetu: idi Francuzima;Svoju mo, u ime njegove svetosti,Upotrebi da im mar zaustavisPre nego to nas plamen zahvati.Nezadovoljne se grofovije bune;

Na narod se dig'o protiv poslunostiI zaklinje se na vernost i ljubavTuinskoj krvi, stranom kraljevstvu.Ti moe spreiti poplavu tog zla.Zato pouri: sadanjost je bolna,I mora joj se hitno dati lek,Jer neizleiv trenutak nastupa...PANDULF. Moj dah je bio digao tu olujuZbog tvog okrutnoga stava prema papi.Ali, poto si sad preobraenik,


54/66

Moj jezik e buru rata utiati.Upamti, danas na Spasovdan, posleZakletve tvoje da verno slui papi,Idem, da Francuze na mir nagovorim.(Izlazi.)KRALJ DON. Je l' danas Spasovdan? Zarprorok ne reeDa u pre podneva na sam SpasovdanPredati krunu? Tako sam i uinio,Mislio sam da e to biti prinudno;Ali, hvala bogu, bee dragovoljno.(Ulazi KOPILAN.)KOP. Ceo Kent je pao. Nita se ne drijoSem doverskog zamka. London je primio

K'o mio domain dofena sa vojskom.Plemii vam nee ni da uju za vas,Stupie u slubu vaih protivnika,A divlja pometnja juri gore-doleVae malobrojne, sumnjive prijatelje,K DON. Zar se lordovi ne htedoe vratitiNi kad su uli da je Artur iv?KOP. Nali su ga mrtvog, baenog na ulicu,K'o korpu, iz koje je neka kleta rukaDragoceni kamen ivota ukrala.K DON. Onaj nitkov Hubert ree da je iv.

KOPILAN. Dodue, bio je, kol'ko je on znao.- Al' to ste klonuli? to ste neveseli?Budite veliki delom k'o to ste bili milju.Ne dajte da svet vidi kako strah i tunoKolebanje vlada u kraljevskom oku.Brzi k'o vreme, nek' ste vatra vatri;Zapretite onom ko preti, zastraiteelo hvalisavog uasa, pa e tadOi niih, to od viih stav svoj zajme,Postati velike k'o vae, zasjatiNeustraivim duhom odlunosti.

Napred; zablistajte k'o bog rata kadNamerava da stupi na bojite.Pokaite smelost, astoljublje, veru.Zar da u peini lava zateknu,Zastrae ga, da on zadrhti u njoj?O, ne dajte da se to kae! IditeU susret pobuni, daleko od vrata,Hvatajte se s njom ukotac pre no prie.KRALJ DON. Papin poslanik je bio maloas.Srean sam sporazum zakljuio s njim;


55/66

I on mi obea da raspusti vojskuKoju dofen vodi.KOPILAN. Da neslavne sprege!Zar na tlu nae zemlje da aljemoUtive poruke, nudimo ustupke,Ravnanje, pregovor, ponizno primirjeNajezdi oruanoj? da golobrado momeRazmaen, svilen, mekuac prkosiPoljima naim i bodri svoj duhU naoj ratnikoj zemlji, rugaju' sePodneblju drsko dignutim zastavama,I ne nae otpor? K oruju, moj kralju!Kardinal moda nee mir sklopiti.A i da ga sklopi, neka se bar kae

Da smo na odbranu svoju bili voljni.K DON, Preuzmi ti vostvo u ovom trenutku.KOPILAN. Onda, hrabro, napred! Jermogu jo, znam,I oholijem borcu otpora da dam.

SCENA DRUGA

Dofenov logor kod Sent-Edmundsbarija.

(Ulazepod orujem LUJ, SOLZBERI,MELEN, POMBRUK, BIGOT iVOJNICI.)LUJ. Moj lorde Melene, nek' se to prepie,Pa prepis uvajte rad' naeg podseanja,A original vratite lordovima,Da bi, po napisanom asnom sporazumu,I oni i mi, po glasu tog pismena,Dobro znali ono na to se zaklesmo,uvajui vrsto zadatu nam veru.SOLZ.: S nae strane nee biti prekrena,

Ali, plemeniti dofene, mada smoNeprinueno dali re da vernoPomaemo vae delo, ipak, prine,Nije mi milo to bolest vremenaTrai melem u toj prezrenoj pobuniI lek dubokom, kunom iru jedneRane u ranama mnogim. O, boli meSto a morati isukati maDa stvaram udovice, i to tamo baGde e estita odbrana u bedi


56/66

Uzvikivati, vapiti: Solzberi!Al' takva je bolest naeg vremena,Da za isceljenje i zdravlje naeg pravaMoramo delati rukama nepravdeI poma'nitalog graanskog rata,Nije li alosno, tuni prijatelji,Da smo mi, sinovi, deca tog ostrvaRoeni da ovaj doekamo as,Kad mariramo sa tuincem protivSvoje rodne grude, punei redoveNeprijatelja - ah, povukao bih se,Da plaem zbog ljage ovoga pothvata! -Diui ast plemstva daleke draveI stojei tu pod stranim zastavama.

Ba tu! O, narode, to nisi daleko.O, da te Neptunove ruke to grle zemljuOdnesu odavde, gde samo sebe zna,I ostave na nekom bezbonikom alu,Gde bi dve hrianske vojske spojileDumansku krv u savezniki tok,Umesto to je nesusedski liju.LUJ. Iz tebe govori plemeniti duh.U grudima ti boj velikih strastiPlemenitosti izaziva trus.Kakvu si asnu borbu vodio

Izmeu lanog i pravog rodoljublja!Daj da ti tu istu rosu obriemto ti se, srebrnasta, lije niz obraze,Srce mi se i na enske suze topi,Mada je to stalan i obian sliv;Ali taj izliv muanskih kapljicaIznenauje me i zauava meVie no da videh sav nebeski svodIspunjen plamteim meteorima.Digni elo svoje, moj slavni Solzberi,I rasteraj tu buru junaki;

Ostavi te suze dejim oimato ne videe gnev divovskog svetaNi igru sudbine, sem pri gozbamaPunim askanja i lake veselosti.Razvedri se; jer e u kesu blagostanjaDuboko zavui ruku k'o sam Luj,A tako isto plemii i vi svito s mojim snagama zdruiste miice.I nebo nam, kanda, ape odobrenje.(Ulazi PANDULF.)


57/66

Gle, uri nam sveti papin izaslanik,Da nam iz ruku neba da dozvoluI na podvig pravde imenom ukrasiSvojim svetim dahom.PANDULF. Plemeniti prineFrancuske, zdravo! Kralj Don se pomirioS Rimom; preobraen je njegov duh koji jeUstao protiv svete crkve, velikePrestonice i stolice Rima.Stog' savij svoje pretee zastave,Ukroti svirepi duh pomamnog rata,Da bi on, kao rukom gajen lav,Leao mirno ukraj nogu miraI opasan bio samo po izgledu.

LUJ. Nek' oprosti vaa milost: natragOdve sam visoka roda da sam stvarIija, da mi drugi bude vo;ir da sam koristan sluga i orueMa koje suverene drave na svetu.Tvoj dah je mrtvo ugljevlje rata prviRaspalio izme' te zemlje i meneI za ovu vatru doneo goriva.Sad je i suvie velika da bi jeIsti slabi vetar mog'o ugasiti.Ti si mi lice pravde pokazao,

Upoznao s mojim pravom na tu zemljuI usadio mi u srce taj pothvat.A sad dolazi i kae da je DonSklopio mir s Rimom. ta me se to tie?Ja, po svom braku, posle smrti mladogArtura imam prava na tu zemlju;I sad iz upola osvojene trebaDa se vratim, jer je taj Don sklopioMir s RimonL Jesam li ja rob Rima? Je liRim dao pare, ljude i orujeZa ovaj podvig? Nisam li ja taj

to snosi sav teret? Ko se jo, sem meneI onih koji priznaju moja prava,Znoji u tom poslu i dri taj rat?Nisu li ostrvljani ovi klicaliMVive le roi!ff dok sam prolazio poredNjihovih gradova? Zar nemam u ruciNajbolje karte u igri za krunu?Pa zar dobijene karte da ustupim?Due mi, to jiikad uiniti neu.PAND.: Ti jedino spolja gleda na tu stvar.


58/66

LUJ. Spolja iF iznutra - vratiti se neu,Dok se moj podvig ne proslavi, kaoto si mi ti nadi velikoj obeaoPre nego to skupih hrabru vojsku tu,Sabrah vatrene junake iz sveta,Da prkosimo porazu, otmemoSlavu iz eljusti i pretnje i smrti(uje se truba.)Koja nas to glasna truba doziva?(Ulazi KOPILAN s pratnjom.)KOP.: Kao to je to obiaj u svetu, ujte me.Kralj me posla, sveti knee od MilanaDa doznam ta ste za njega uradili;Pa, po odgovoru, znau ta da kaem

U granicama svoga ovlaenja.PAND.: Dofen je samovoljan, uporan, i neeDa uje za moje molbe; otvorenoKae da nee prekinuti rat.KOPILAN. Tako mi sve krvi to sam prolio,Mome kae pravo. Sad ujte engleskogKralja, ije velianstvo govori kroz mene.On je spreman - ima i razloga za to.Ovom majmunskome, bezonom upadu,Toj naoruanoj maskaradi, ludojTerevenci, toj deakoj vojsci

Kralj se smeje, i dobro je spremljenDa ovaj rat kepeca, tu pigmejsku vojskuIstera iz kruga svih svojih oblasti.Ruka je ta znala da vas ak pred vaimVratima izlupa, tera da skaeteKroz prozor, ronite k'o vedro u bunare,Da se krijete u slamu vaih tala,Leite k'o zaloge u svojim sanducima,I sa svinjama se grlite, da spas traiteU podrumima, hapsu, da dreteak i na krik vaeg narodnog gavrana,

Mislei da je naoruan Englez.Pa zar e pobednika ruka, to je znalaTui vas u kui, biti slaba ovde?Ne; znajte, hrabri je monarh pod orujem,K'o orao, lebde nad tiima, gotovUstremiti se na sve to mu gnezdo dira.A vi, nezahvalni, nakazni buntovnici,Krvavi Neroni to utrobu majkeEngleske porite, crven'te od stida;Jer vae ene, keri bledolike,


59/66

K'o amazonke idu za doboima brzo,S rukavicom za ma mesto naprstka,S kopljirna mesto igle, i sa srcimaPunim vatrene, krvave ratobornostLLUJ. Prestani s draenjem, i idi u miru,Znamo da nas moe nagrditi; zbogom-Vreme nam je skupo, da ga traimoSa takvim brbljivcem.PANDULF. Pusti da govorim.KOPILAN. Ne, ja u govoriti.LUJ. Ni jedan ni drugi!Udrite u doboe; neka jezik rataGovori o naem pravu to smo tu.KOPILAN. Zajaukae ti doboi udareni,

A i ti kad bude tuen. im probudiOdjek lupom doboa, tu e blizuOdjeknuti dobo glasno k'o i tvoj.Lupne li u drugi, i na drugi eGlasno k'o tvoj uvom neba zatutnjitiRugajui se tmuloj grmljavini; jer jeVe stigao amo ratoborni Don;Na elu mu je golorebra smrtto e proderati hiljade Francuza.LUJ. U doboe! Gde je ta kob to se sprema?KOP.: Nae je, dofene, u to sumnje nema.

(Odlaze.)

SCENA TREA

Bojite.(Uzbuna. Ulaze KRALJ DONi HUBERT.)K DON. Kako se razvija dan po nas, Huberte?HUB.: Bojim se ravo. Kako ste, velianstvo?

K DON. Groznica ova, to me mui davno,Teko mi pada. Ah, srce poputa.(Ulazi GLASNIK.)GLASNIK Gospodaru, va hrabrisinovac, Fokanbrid,eli da velianstvo vam napusti bojiteI po meni javi kojim putem ide.KRALJ DON. Reci mu, odlazim zaSvajnshed, u tamonjuOpatiju,


60/66

GLASN.: Raspoloite se; jer znatno pojaanjeKoje dofen eka pretrpe brodolomNa gudvinskoj obali. Ova vestUpravo je sada doneta Riardu.Francuzi se bore bez volje i povlae.K DON. Vaj! ovaj tiranin groznica me erI ne puta da se radujem dobroj vest.Hajd'mo za Svajnshed; dajte mi nosiljku;Slabost me hvata i glava mi se vrti.(Odlaze.)

SCENA ETVRTA

Drugi deo bojita.(Ulaze SOLZBERI, PEMBRUK iBIGOT.)SOLZBERL Ne znadoh da kralj ima tolikoprijatelja,PEMBR.: Jo jedan juri; hrabrimo Francuze!Gube li oni, gubiemo i mi.SOLZB.: Onaj avolski kopilan, Fokanbrid,Uprkos svemu, sam dri bojite.PEMB.: Kau, kralj Don, ozbiljno bolestan,

Napustio je bojno polje ve.(Ulazi MELEN, ranjen.)MELEN. Vodi

Documents

Viljem Sekspir - Kralj Dzon