Nacionalni park

ÐERDAP

SUBOTA - NEDELJA, 4 - 5 . j u n 2 0 1 1 , b r o j 4 9 9 6 - 4 9 9 7 , g o d i n a X I V, c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 . 5 0 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 9 k u n a www.danas. rs

Zeleni dragulj Dunava

Da bi odre|eni prostor bio progla{en zanacionalni park treba da ispunjava jedan od~etiri uslova: geomorfolo{ke, hidrolo{ke iprirodnja~ke specifi~nosti, kao i postojanjekulturno-istorijskih i etnolo{kih fenomena. Potome {to ispunjava sva ~etiri - \erdap jeizuzetan. Nacionalni park \erdap prostire sena povr{ini od 63.608 hektara, a ukupnaza{titna zona iznosi oko 93.000 hektara.Obuhvata oko 100 kilometara \erdapskeklisure na desnoj obali Dunava, od Golupcado Karata{a - za nacionalni park progla{en je1974. Po mnogo ~emu je NAJ - ima NAJstarijugeolo{ku istoriju u Evropi, NAJdu`ukompozitnu dolina u Evropi s tri klisure, dvakanjona i tri kotline, NAJve}u i NAJstarijuvodenu probojnicu na Starom kontinentu ukojoj je Dunav NAJdublji i NAJu`i. To je iNAJve}i prirodnja~ki i arheolo{ki muzej uprirodi na tlu Evrope, NAJve}i, NAJstariji iNAJbolje izra`eni zbeg reliktne flore, faune ivegetacije, prostor sa NAJve}imbiodiverzitetom unutar jednog ekosistema,park s NAJve}im brojem istorijskih

spomenika iz vremena Rimskog limesa naDunavu - sve skupa jedan od NAJlep{ihnacionalnih parkova u Evropi.

Istorija je va`na kockica mozaika, pa jezabele`eno da je pre vi{e od 8.000 godina,nekoliko vekova uz sam Dunavpostojala kultura praistorijskog~oveka, koja je kod Lepenskogvira ostavila tragovenajstarije civilizacije uEvropi. Rimskiimperatori su tokompohoda na sever i istokEvrope ostavili 29svedo~anstava o svomprolasku i boravku naovom podru~ju. Me|unjima se posebno isti~eTrajanova tabla iz 101. godine noveere, postavljena u ~ast proboja puta kroz\erdap. Rimski put uklesan je u stenovitelitice Kazana, a tu su i arheolo{ki ostaci rimskepalate Dijana-Karata{.

Ostav{tinu istorije ~ini i ~uveni

srednjovekovni spomenik kulture, tvr|avaGoluba~ki grad, sa svojim visokim kulama kojase prvi put pominje 1335. Tragovivi{evekovnog turskog prisustva najbolje suo~uvani u tvr|avi Fetislam, kod Kladova, a

sliku modernog doba upotpunjujeHidroenergetski i plovidbeni sistem

\erdap I.\erdap je jedno od

najve}ih i najsevernijihevropskih skloni{tatercijarne flore i vegetacije.U vreme ledenog dobabio je skloni{te za floru

tercijera, {irokorasprostranjenu Evropom,

koja se povla~ila u kanjone iklisure Balkana. Dokaz za to je

postojanje 50 razli~itih zajednica{umskog i bunastog tipa, od kojih su ~ak 35reliktnog ili polidominantnog karaktera odkojih su najva`nije me~ija leska, pitomi orah,Pan~i}ev maklen, koprivi}, jorgovan, ruj, crnigrab, bo`ikovina, balkanski javor, zelenika...

Velika raznovrsnost divlja~i o kojoj suputopisci govorili jo{ u 19. veku, zadr`ana je idanas, tako da u stoletnim bukovim ihrastovim {umama ovog podru~ja i sada `ivejeleni, srnda}i, divlje svinje, jazavci, kune, ze~evi,divlji golubovi, divokoze, vukovi, {akali, lisice,divlje ma~ke...

Od oko 200 vrsta ptica, posebno suvredni suri orao, orao zmijar, oraobelorepan, sova u{ara, {umska sova, crnaroda, siva ~aplja, mala bela ~aplja, belasenica, planinski {areni detli}, zlatovrana,rode, drozdovi, ronci, kormorani, liske... Za\erdap su od ribljih, karakteristi~nejeseterske vrste, smu|, dunavski som,{aran, grge~, {tuka i du` dunavske obalegotovo da nema dana bez ribolovaca sazaba~enim {tapovima.

Kad se pobrojanom delu bogatstva doda ibogatstvo tradicije proisteklo iz dugenaseljenosti, etni~kog pro`imanja, dodira vi{ekultura, onda nimalo ne ~udi {to je ovajnacionalni park sebi na{ao mesto me|u~udima Srbije.

Zeleni dragulj DunavaJe

dno

od ~

uda

Srbi

je Kruna dosada{nje

me|unarodne saradnje je

7. sastanak Europark ~arter mre`e

koji }e biti odr`an od 28. juna

do 1. jula u Donjem Milanovcu.

Doma}in je JP Nacionalni park

\erdap, a oko 300 u~esnika }e na

plenarnoj sednici i radionicama

obra|ivati teme vezane za

odr`ivi turizam

Veliki [trbac

Vidikovac Plo~e

Nacionalni park Ðerdap III

Bogatstvo flore NP \erdap ogleda se uvi{e od hiljadu biljnih vrsta, a vi{e od 20flornih elemenata \erdapa su i subme-diteranski, pontijski, mezijski i balkan-ski, {to sve ukazuje na specifi~nu istori-ju i dana{nje prilike ovog predela. Koli-ko je |erdapsko podru~je bilo i ostalozanimljivo za botani~are, potvr|uje i ~i-njenica da je tokom istra`ivanjaflore Kne`evine Srbije, JosifPan~i} od 1853. do 1876,~ak dvanaest puta bio u\erdapu i njegovoj oko-lini. Najinteresantnijagrupa biljaka \erdapasvakako su tercijarni re-likti, drevne vrste koje supre`ivele ledeno doba i op-stale do danas.

Jedna od mnogobrojnih reliktnihvrsta u \erdapu jeste me~ja leska(Corylus colurna), koja u \erdapu ob-razuje guste i stare sastojine pome{ane sdrugim reliktnim vrstama. Pitomi orah(Juglans regia), tako|e reliktna vrsta,autohtonog porekla, {iroko je raspro-stranjen od obala Dunava do 600 m.n.v.Pored mezijske bukve (Fagus moesia-ca), koja je {iroko rasprostranjena u\erdapu obrazuju}i me{ovite zajedni-ce s drugim listopadnim i ~isto relikt-nim vrstama, ovde se sre}e i isto~na bu-kva (Fagus orientalis), kloko~ika(Staphylea pinata), Pan~i}ev maklen(Acer intermedium), jorgovan (Syringavulgaris), koprivi} (Celtis australis). Me-|u reliktima dendroflore, koji ive u {u-mama \erdapske klisure, nalazimo ive~no zeleno drve}e i `bunove kao {tosu bo`ikovina ili zelenika (Ilex aquifoli-um), maslinica ili lovorolisni jeremi~ak(Daphne laureola), mekolisna veprina(Ruscus hypoglossum) i tisa (Taxus

baccata). Osim reliktnih vrsta, dendro-floru \erdapa sa~injavaju i mnoge vr-ste drve}a i `bunova koje mo`emo dashvatimo kao savremene tipove. Danasu \erdapskoj klisuri, ali i u drugim re-fugijumima Balkanskog poluostrva, za-jedno ive i drevne reliktne postglacijal-ne vrste rodova kao {to su hrast, javor,

jasen, brest, lipa, glog, grab itd.Izgradnjom hidroakumu-lacionog jezera i{~ezla je vr-

sta banatski {afran (Cro-cus banaticus) koja je ra-sla na vla`nim livadamau okolini Tekije, a smatrase da su populacije poto-

pljene. Jo{ jedna zeljastavrsta sli~ne sudbine je |er-

dapska ili ma|arska lala (Tuli-pa hungarica Borbas), striktni ende-

mit \erdapske klisure koji je u Rumuni-ji u statusu retkog taksona. U Malom iVelikom Kazanu, na srpskoj strani Du-nava, lala nije na|ena, iako se smatraloda bi tu najverovatnije mogla da rastejer je ima na rumunskoj strani klisure.Verovatan uzrok nestanka |erdapskelale sa srpske strane je potapanje prirod-nog stani{ta usled izgradnje |erdapskeakumulacije. Ovome u prilog idu i po-daci Zahariadia (1966), po kojima jebiljka na rumunskoj strani klisure raslana okomitim stenama na nadmorskojvisini do 80 m. Prema tome, ve}i deostani{ta u Malom Kazanu i sa rumun-ske strane je potopljen. Preostali deo po-pulacije u Rumuniji bio je malobrojan(2002) kad je stavljen pod strogu za{ti-tu, a poslednjim prebrojavanjem koje jesprovedeno sa srpske strane (2010),konstatovano je vi{e od 6.000 primera-ka |erdapske lale na rumunskim terasa-ma kre~ne litice u Kazanu.

Floristi~ko bogatstvo

Najve}i nacionalni park u Srbiji, ve}i nego NP Kopaonik, Tara i Fru{ka gora zajedno

^udesna priroda i kulturna ba{tina

NPS 02

ure|enja predstavljaju deo aktivnostikoje su usmerene na obrazovanjenajmla|ih kako da vole i ~uvajuprirodu, koja }e to umeti da im vrati.

- U poslednjih godinu-dveintenzivirana je izdava~ka delatnostpreduze}a koja se sprovodi u funkcijiinformisanja i obrazovanja zaposlenih istru~ne javnosti, promocije odr`ivoggazdovanja prirodnim resursima, ali iedukacije mladih. U tom cilju, poredostalog, {tampan je Eko bukvar NP\erdap, kojim je stihovima upu}enaporuka najmla|ima, ali i onim starijim,da po{tuju ivotnu sredinu. Kakoprirodu mo`ete do`iveti svim ~ulima,`eleli smo da {umske stanovnike\erdapa pribli`imo ljudima, stoga jeizdat CD Zvuci prirode, na kome suzabele`ena ogla{avanja divljih ivotinjai ptica, kao i muziciranje na ovda{njimtradicionalnim instrumentima. Tu su i\erdapska bojanka, namenjenapred{kolcima i udesna prirodna ikulturna ba{tina, turisti~ki vodi~ NP\erdap, a do kraja godine, kao jedan odrezultata nekoliko nau~noistra`iva~kih

projekata koji su u toku, bi}e objavljenemonografije posve}ene entomofauni,slepim mi{evima, prioritetnim vrstamaptica, ribama \erdapa. Hedonistima,ali ne samo njima,namenjena jeTradicionalna kuhinja NP\erdap, koju planiramo zadrugu polovinu 2011.Nismo zaboravili ninajmla|e za kojepripremamo zanimljiveigre memorije i Ne ljuti se~ove~e u NP \erdap -saznajemo od pomo}nikadirektora sektora za{tite irazvoja NinoslavaJovanovi}a.

I puko pobrojavanje ve} izdatihnaslova i naslova koji u narednihgodinu dana treba da se na|u pred~itaocima, pokazuju porednau~noistra`iva~kog rada i usmerenostJP Nacionalni park \erdap premaodr`ivom razvoju i odr`ivom turizmukao njegovom integralnom delu. Ve}sada, za sve vi{e doma}ih i stranih

turista pe{a~ke staze i vidikovci u NP\erdap postaju obavezno mesto, imainteresenata za posmatranje ptica,vo`nju gliserom, lovni i ribolovni

turizam. Porastu interesovanja sigurnosu doprinela i tri pro{logodi{njazna~ajna turisti~ka priznanja: najboljadoma}a destinacija na beogradskomSajmu turizma, najbolja ekolo{kadestinacija jugoisto~ne Evrope po oceniMe|unarodnog centra za razvojturizma i ugostiteljstva (SACEN) iTuristi~ki cvet, najvi{e priznanjenacionalne turisti~ke organizacije.

- Atraktivna priroda oli~ena u\erdapskoj klisuri, tragovi bogatepro{losti bezmalo svih epoha, odpraistorije do danas, raznovrsni biljni i`ivotinjski svet, geolo{ka pro{lost... dajuposebnu dra i misti~nost ovomprostoru i ~ine ga intrigantnim za turiste.Ula`emo napore u razvoj odr`ivogturizma, pro{le godine smo zajedno saMladim istra`iva~ima Srbije uradiliStrategiju razvoja odr`ivog turizma u NP\erdap koju je podr`alo i Ministarstvoekonomije i regionalnog razvojasufinansiraju}i sa tri miliona dinaraure|enje Vizitorskog centra NP \erdap uDonjem Milanovcu. Za kompletnoure|enje prostora, od oko 700 kvadrata,nedostaju}a sredstva obezbedi}emo krozprojekte kojima }emo konkurisati kodresornih ministarstava - obja{njavaSr|an Stefanovi}, direktor JP Nacionalnipark \erdap.

Nacionalni park \erdap poprostranstvu koje zauzima,najve}i je nacionalni park u

Srbiji, ~ak ve}i nego nacionalni parkoviKopaonik, Tara i Fru{ka gora zajedno.Me|utim, nije nimalo lako brinuti o\erdapu. Ogromno prostranstvo je pod{umom koja je na`alost povremeno nameti {umokradica, treba brinuti i o 5.882hektara Dunava koji je tako|e deoNacionalnog parka \erdap, divlja~i kojase prihranjuje, nepokretnim kulturnimdobrima, svemu onome {to je presudiloda dr`ava 1974. ovo podru~je stavi podza{titu kao nacionalni park. A sve to rade74 zaposlena iako i najprostija ra~unicapokazuje da je za te poslove potrebnomnogo vi{e ljudi. Istina, sistematizacijomposlova i radnih mesta predvi|eno je daovo preduze}e zapo{ljava 119 radnika, aliograni~enje zapo{ljavanja u javnimpreduze}ima uslovilo je da postoje}izaposleni rade i vi{e poslova.

- Zahtevi u odnosu na postoje}ekadrove name}u neophodnost stalnogunapre|enja nivoa znanja isposobnosti. Ostvarena me|unarodnasaradnja, kao i saradnja u zemlji,omogu}avaju da na{i zaposleniposredstvom radionica, seminara iredovnih kontakata s kolegamarazmene iskustva, saznaju ne{to novo ibudu u toku s novinama u oblasti{umarstva, ekologije, lovstva, ribarstva,turizma, odr`ivog razvoja. Kako naukanapreduje svakog dana, neophodno jeda idemo u korak sa napretkom jersamo na taj na~in odgovorno iadekvatno mo`emo da zadovoljimozahteve koje dr`ava i dru{tvopostavljaju pred JP Nacionalni park\erdap - ka`e pomo}nica direktora zazajedni~ke poslove Nevenka Jevri}.

Edukacija zaposlenih, ali i edukacijastanovni{tva ono je ~emu se u ovompreduze}u poklanja pa`nja. Prezentacijeu ovda{njim vrti}ima i osnovnim{kolama, radionice na kojima osnovciu~e kako se reciklira papir, ekolo{kikvizovi i zajedni~ke akcije ~i{}enja i

NinoslavJovanovi}

Intenzivirana je izdava~kadelatnost preduze}a koja

se sprovodi u funkcijiinformisanja i

obrazovanja zaposlenih istru~ne javnosti

\erdap postaje obavezno mesto,ima interesenata zaposmatranje ptica, vo`njugliserom, lovni i ribolovniturizam. Porastu interesovanjasigurno su doprinela i tripro{logodi{nja zna~ajnaturisti~ka priznanja: najboljadoma}a destinacija nabeogradskom Sajmu turizma,najbolja ekolo{ka destinacijajugoisto~ne Evrope po oceni Me|unarodnog centra za razvoj turizma i ugostiteljstva (SACEN) i Turisti~ki cvet,najvi{e priznanje nacionalne turisti~ke organizacije

“

Tokom istra`ivanja

flore Kne`evine Srbije

Josif Pan~i} je od 1853.

do 1876, ~ak dvanaest

puta bio u \erdapu i

njegovoj okolini

\erdapski vremeplovNigde priroda i kulturno nasle|e nisu tako jedinstveno isprepletani kao u \erdapskoj kli-suri. Dunav je jo{ od pamtiveka darivao ivot stanovnicima svojih obala. I sama {etnja krozNacionalni park \erdap mo`e da bude dovoljna da se oseti dah istorije i spozna kako su iza{to ljudi hiljadama godina trajali na ovoj granici istorijskih vetrova.

\erdap je svojevrsni vremeplov jer vodi u osam milenijumastar Lepenski vir, naselje neolitskih ribara koje predstavlja sre-di{te jedne od najslo`enijih kultura praistorije. Rimljani supremostili Dunav, usekli put kroz \erdapsku klisuru, a kaotrag i svedok o snazi i bogatstvu negda{njeg rimskog car-stva ostali su Trajanova tabla i palata Dijana.

Legenda o lepoj devojci Golubani jo{ uvek `ivi u naj-ve}oj, [e{ir kuli Goluba~ke tvr|ave, koja svojim kulama i zi-dinama trajno svedo~i o graditeljskom znanju i ume}usrednjovekovnih majstora. Kao trag pro{lih vremena na pro-storu Nacionalnog parka \erdap ostalo je 40 evidentiranih kul-turnih dobara, me|u kojima su ~etiri spomenika kulture od izuzetnogzna~aja - Goluba~ka tvr|ava, Lepenski vir, Trajanova tabla i Dijana-Karata{.

Kao trag

pro{lih vremena na

prostoru Nacionalnog

parka \erdap ostalo je

40 evidentiranih kulturnih

dobara, me|u kojima su

~etiri spomenika kulture

od izuzetnog

zna~aja

ministarstava. Sredstva za finansiranjeposlova za koje smo osnovaniostvarujemo prodajom proizvoda iusluga od naknada za kori{}enjeza{ti}enog podru~ja NP \erdap, kojase isklju~ivo koriste za za{titu iunapre|enje za{ti}enog prirodnogdobra. Me|utim, naplata naknade za

kori{}enje je ote`ana, ali mi ra~unamoda }e, kako vreme odmi~e, takvihproblema biti sve manje, a mi ne}emobiti optere}eni obezbe|ivanjemsredstava za funkcionisanje, ve}maksimalno koncentrisani na za{tituprirodnih i kulturnih dobara -obja{njava Stefanovi}.

Nacionalni park ÐerdapII

Za{tita, o~uvanje i unapre|enjeprirodnih i kulturnih vrednosti iodr ivi razvoj Nacionalnog parka

\erdap osnovni je zadatak upravlja~aovog za{ti}enog podru~ja, Javnogpreduze}a Nacionalni park \erdap komeje dr`ava poverila to neprocenjivo blagona upravljanje. Trudimo se da resursomkoji nam je poveren gazdujemo poprincipu dobrog doma}ina, uskla|ujemoekolo{ke, ekonomske i socijalne zahteveu odnosu na raspolo ive resurse i ljudekoji ive na podru~ju parka poku{avamoda pridobijemo za pri~u o zdravom iboljem ivotu u o~uvanoj prirodi. Jer akose kona~no shvati da je ivot u

nacionalnom parku privilegija koja sasobom mo`e da donese i odre|enefinansijske benefite lokalnomstanovni{tvu, svima }e biti i bolje i lak{e.Nama kao upravlja~u jer }emosvakodnevne poslove na za{titi raditi beztrzavica, dok }e lokalna zajednica iza sebeimati brend nacionalnog parka - govori opreduze}u na ~ijem je ~elu, a koje brine o63.608 hektara najve}eg za{ti}enogprirodnog dobra u Srbiji, direktor JPNacionalni park \erdap Sr|anStefanovi}, istovremeno navode}i da jeNP \erdap resurs koji uz po{tovanje svihzakonskih normi mo`e da doprineserazvoju ovog kraja.

I ako neko pomisli da se to odnosiisklju~ivo na {umarstvo (vi{e od dvetre}ine parka je pod {umom) odnosnose~u {uma - gre{i. Tendencija je, naime,da se razvoj preduze}a sve manjeoslanja na {umarstvo, kao osnovnugranu, ve} da se ide na promenustrukture prihoda kako bi seprocentualno pove}ali prihodi ododr`ivog razvoja.

- Mnogi ne znaju da rad preduze}ane finansira dr`ava. Deo poslova izoblasti za{tite prirode i prirodnihdobara finansira dr`ava kroz realizacijuprojekata za koje, kao i drugi,konkuri{emo kod nadle`nih

SR\AN STEFANOVI]:Gazdujemo kao dobri doma}ini

Mnogi ne znaju da radpreduze}a ne finansiradr`ava. Deo poslova izoblasti za{tite prirode iprirodnih dobarafinansira dr`ava krozrealizaciju projekata zakoje, kao i drugi,konkuri{emo kodnadle`nih ministarstava.Sredstva za finansiranjeposlova za koje smoosnovani ostvarujemoprodajom proizvoda iusluga od naknada zakori{}enje za{ti}enogpodru~ja NP \erdap, koja se isklju~ivo koriste za za{titu iunapre|enje za{ti}enogprirodnog dobra

“

Sr|an Stefanovi}Ako se shvati da je `ivot u nacionalnom parku privilegija koja sa sobom mo`e da donese

i odre|ene finansijske benefite lokalnom stanovni{tvu, svima }e biti i bolje i lak{e

SUBOTA - NEDELJA, 4 - 5. JUN 2011. | DANAS

Europark u SrbijiPriroda ne poznaje granice i svi za{titari, upravlja~i za{ti}enim prirodnim dobrima i ljubiteljiprirode na istom su zadatku - re~ je o za{titi i unapre|enju na{eg zajedni~kog prirodnog na-sle|a. Velika evropska porodica, Europark federacija koja okuplja vi{e od 440 ~lanova u 36 ze-malja, u svoje okrilje ponovo je primila za{ti}ena podru~ja u Srbiji. Inicijator obnavljanja ra-da sekcije Europark federacije u Srbiji bio je ba{ Nacionalni park \erdap, ~ija inicijativa je na-i{la na odobravanje tako da je kao rezultat zajedni~kog rada u septembru 2010. oformljenaAsocijacija nacionalnih parkova i za{ti}enih podru~ja u Srbiji, udru`enje koje }e re{avati statu-sna i prakti~na pitanja vezana za funkcionisanje za{ti}enih podru~ja.

Ono {to isti~u u prvi plan u JP NP \erdap, kad je me|unarodna saradnja u pitanju, jeste sa-radnja sa austrijskim Nacionalnim parkom Donau Auen, koja je ozvani~ena potpisivanjemsporazuma o saradnji u januaru ove godine. Ogleda}e se u razmeni iskustava i informacijabitnih za upravljanje za{ti}enim podru~jima i za{titu prirode, za{titi ugro`enih vrsta me|ukojima su orao belorepan i jesetra, usavr{avanju zaposlenih, zajedni~koj realizaciji projekata,kao i razvoju turizma. To je prakti~no i prvi korak u pridru`ivanju Dunavskoj mre`i za{ti}enihpodru~ja, a sporazum o saradnji zvani~no }e biti potpisan po~etkom septembra na FestivaluDunava. U me|uvremenu predstavnici NP \erdap ve} su u~estvovali u par radionica u Bugar-skoj i Ma|arskoj koje su se bavile orlom belorepanom i odr`ivim turizmom, unapre|uju}i zna-nja i razmenjuju}i iskustva sa kolegama iz Dunavske mre`e. Dunav jeste reka saradnje i za-jedni~ki ~inilac NP \erdap na srpskoj i Parka prirode Portile de fier na rumunskoj strani, ~ijistru~njaci godinama uspe{no sara|uju. Sli~nosti povezuju i nacionalne parkove Skadarskojezero u Crnoj Gori i \erdap, kao i potpisani Sporazum o saradnji koji sa konkretnom realiza-cijom startuje ovih dana dolaskom predstavnika Skadarskog jezera, koji }e nedelju dana za-jedno sa ~uvarima prirode NP \erdap biti na terenu.

Kruna dosada{nje me|unarodne saradnje je 7. sastanak Europark ~arter mre`e koji }e bi-ti odr`an od 28. juna do 1. jula u Donjem Milanovcu. Doma}in brojnim u~esnicima iz zemljei inostranstva bi}e JP Nacionalni park \erdap, a oko 300 u~esnika }e na plenarnoj sednici i ra-dionicama obra|ivati teme vezane za odr`ivi turizam.

Banatski {afran(Crocus banaticus)

Mali [trbac

Lepenski vir

Dijana-Karata{

Goluba~ka tvr|ava

Nacionalni park Ðerdap DanasPOSEBNO IZDANJE LISTA DANAS POSVE]ENO NACIONALNOM PARKU \ERDAP

Urednik Dragan Sto{i}; Tekstovi Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Fotografije: iz arhive NP \erdap

(autori Bojan Todorovi}, Ivan Radojkovi}, Aleksandar Veljkovi} i Dragan Bosni}); Prelom Zoran Spahi}.