Viseci konvejeri

5/13/2018 Viseci konvejeri - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/viseci-konvejeri 1/21

UNIVERZITET U BEOGRADUSAOBRAAJNI FAKULTET

ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet:INDUSTRIJSKI TRANSPORT 2

SEMINARSKI RAD:

Visei konvejeri

Nastavnik:Prof.dr. ******** , dipl.in

Asistent :

Mr *********, dipl.in.Studenti:********************************



Industrijski transport 2, Visei konvejeri

Saobraajni fakultet, Odsek za logistiku Page 2

Sadraj

1. UVOD ............................. ........................ ................................ ...................... ................................ .... 3

2. KONVEJERI - OPTE KARAKTERISTIKE ............................. ................................ ...................... ............. 4

2.1. Podela konvejera .......................................................................................................................... 4

3. VISEI KONVEJERI (TRANSPORTERI) KONSTRUKCIJA I OPTE KARAKTERISTIKE ............................... ... 4

3.1. Prednosti i nedostaci viseih konvejera ........................................... ...................... ........................ 6

4. PRIMENA VISEIH KONVEJERA ........................... ................................ ...................... ........................ 8

4.1. Visei konvejeri u fleksibilnim proizvodnim sistemima i njihova primena ......................... .............. 8

4.2. Proraun osnovnih veliina .......................... ................................ ...................... ............................ 9

4.3. Primer ......................................................................................................................................... 16

5. ZAKLJUAK .............................. ......................... ................................ ...................... ........................ 20

6. LITERATURA ............................ ........................ ................................ ....................... ........................ 21





1. UVOD

Predmet ovog rada bie da se priaku karakteristike viseih konvejera, kao i mogunosti

njihove primene u industrijskom transportu. Visee konvejeri spadaju u grupu sredstava sakontinualnim dejstvom i predstavljaju jedno od tehnolokih reenja koje nalazi primenu uvelikom broju industrijskih sistema.

Cilj rada je da se ukae na na specifinost viseih konvejera kao tehnolokog reenja uindustrijskim procesima, ako i na mogunosti njihovog prilagoavanja razliitim tehnolokimzahtevima. U zavisnosti od tipa industrije i tehnolokog zadatka u radu su prikazane neke odkonstruktivnih karakteristika koje je neohodno pravilno odrediti kako bi se omoguilo uspenofunkcionisanje.

U radu e biti opisane: opte i konstruktivne karakteristike viseih konvejrea-prednosti inedostaci, podela viseih konvejera, u radu su takoe navedene vrste transportne putanje,zahvatne naprave transportera, upotreba viseih konvejera i na kraju rada u okviru zadatkaodraen je proraun proizvodnosti viseeg konvejera.





2. KONVEJERI - OPTE KARAKTERISTIKE

Konvejeri su sredstva neprekidnog transporta kojima se materijal transportuje vertikalno i

horizontalno (u jednoj ravni ili slobodno u prostoru), a kao vuni element koriste lanac, elinoue, motorne valjke itd.

Zavisno od namene, konvejerima se moe transportovati materijal konstantnom brzinom iliu odreenom taktu (napr. prilikom pretovara komadnog materijala veih dimenzija i mase itd.).Regulisanjem brzine se omoguava usaglaavanje kretanja sa taktom rada na radnim mestima

koje spaja linija konvejera. Moe se rei da je primena konvejera tipina za velikoserijsku i masovnu proizvodnju.

Svojim osnovnim tehnikim reenjima omoguava savlaivanje nagiba, a visei konvejeri moguda koriste treu dimenziju ±visinu -za razvijanje ³saobraajnog puta´.

2.1. Podela konvejera

Konvejeri se mogu podeliti na one koji prenose (pretovaruju) rasipne materijale i navisee konvejere koji su sastavni deo nekog proizvodnog procesa i koji ine odvojenu grupu.

3. VISEI KONVEJERI (TRANSPORTERI) KONSTRUKCIJA I OPTEKARAKTERISTIKE

Visei konvejeri su ustvari visei transporteri sa zatvorenom konturom staze koji se najvieupotrebljavaju za transport komadne robe u industrijskim pogonima sa velikoserijskom proizvodnjom za realizaciju unutranjeg transporta i to: livnicama, kovanicama, industrijivozila, pogonima za obradu metala itd. Pored transporta mogu se koristiti i za drugeoperacije:pranje, suenje, peenje, hlaenje itd.

Za razvoj ovih transportera vana je 1912.god. kada je Henri Ford zapoeo montau vozila

na tekuoj traci i kada se visei transporter pokazao kao dobro reenje za realizaciju transportana montanoj liniji, ali i kao sredstvo za povezivanje ostalih faza procesa sa montaom. Pomogunostima prilagoavanja transportne putanje tehnolokim potrebama primarnog procesavisei konvejeri prevazilaze sve ostale oblike sredstava sa kontinualnim dejstvom.(Slika1)





Ono to karakterie visee konvejere je sledee:

y Osnovni elementi viseeg konvejera je nosea staza koja nosi sve pokretneelemente sistema i robu.

y Roba se transportuje kontinualno na nosaima(nosiljkama) koji su

rasporeenidunosee staze (pruge) na jednakom rastojanju.y Robaje stalno ispod vunog elementa tj. nalazi se u viseem poloaju.

Slika 1: Prikaz izgleda konvejera

Duina viseeg konvejera zavisi od: zatezne vrstoe vunog elementa i broja pogonskihstanicato znai da njegova duina nije principijelno ograniena.Ona se najee kree izmeu100 i 500 m dok su duine vee od 1000m retke (najvea poznata duina je 6000m)

Nosivost je odreena nosivou nosee staze i vealjke za koju se kainosatereta(nosiljka). Najvei broj ovih konvejera ima nosivost vealjke ispod 2kN. Kod tekihkomada optereenje se raspodeljuje na vei broj vealjki ime se moe postii nosivost nosaa

tereta obino do 10kN.

Kod konvejera odnos ukupne teine i korisne nosivosti je veoma povoljan i kree se 1:10.Pri kretanju lanca preko lananika pojavljuju se dinamiki udari i njihanje teretapa se brzinaograniava na vrednosti ispod 0,84m/s





U zavisnosti od vrste nosaa (nosiljke) tereta ovi transporteri se mogu iskoristiti i za prenosrasutog tereta. Staza viseeg konvejera moe biti horizontalna ili kosa.

Horizontalna staza Kosa staza

3.1. Prednosti i nedostaci viseih konvejera

Prednosti u odnosu na druge vrste transportnih sredstava su:

y Ne zauzimaju podne povrine objekata (instalira se iznad radne povrine-dopriosirastereenju saobraajnica u pogonima)

y Omoguavaju transport materijala u objektima i izmeu objekata u sve tri prostorne dimenzije (mogu primeniti za najrazliitiju putanju kretanja materijala imogu povezati nekoliko

y Proizvodnih odeljenja jedne fabrike, prelazei pri tome na razne spratove)y Mogunost transportiranja materijala razliite veliine, mase i temperature

y Jednostavna nosea konstrukcija i pogonski mehanizam

Nedostaci viseih konvejera su:

y Visei teret predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost zbog ega se ispodtransportne putanje, ljudi i materijalna sredstva tite ianim mreama.

y Pri kretanju se stvara odreeni nivo buke

y Relativno mala brzina kretanja





Visei konvejeri se mogu podeliti na:

y jednoinski sa fiksnom vezom nosaa tereta, vunog lanca vealjke (Slika2)

Slika 2: Prikaz jednoinskog konvejera

y Dvoinski kod koga se vealjka za noenje vunog lanca i kolica za noenje teretakreu po razliitim noseim stazama

Slika 3: Prikaz dvoinskog konvejera





4. PRIMENA VISEIH KONVEJERA

Imaju znaajnu primjenu u metalopreraivakoj industriji, prema , radi nizaprednosti u

odnosu na druge vrste transportnih sredstava:y omoguavaju transport materijala u objektima i izmeu objekata u sve tri

prostorne dimenzije,

y ne zauzimaju podne povrine objekata,

y mogunost transportiranja materijala razliite veliine, mase i temperature,

y jednostavna nosea konstrukcija i pogonski mehanizam.

4 .1. Visei konvejeri u fleksibilnim proizvodnim sistemima i njihova primena

Automatizirani transport materijala, alata i pribora, predstavlja jedan odosnovnihsegmenata za funkcioniranje fleksibilnog proizvodnog sistema, jer povezuje proizvodno ± tehnoloke segmente, od skladita alata, sirovina, delova, obradnih stanica, kontrolnih stanicaitd., do skladita gotovih proizvoda, meusobno objedinjenih putem informacionog sistema.

Fleksibilni proizvodni sistema, sastavljen je od vie automatiziranih radnih stanica, koje su povezane transportnim sredstvima upravljanim informacionim podsistemom transporta, podreenog centralnoj upravljakoj jedinici, koja upravlja svim aktivnostima na nivoufleksibilnog proizvodnog sistema.

Automatizirani transportni sistemi ostvaruju tokove materijala u skoro svim vrstamametalopreraivake industrije, bez obzira na sloenost transportnih tokova, operacija i vrste

tehnolokih postupaka obrade. Tehnoloka sloenost ima za posljedicu posebne zahteve kojemora zadovoljavati transportni sistem (npr. sloeniji su zahtevi kod obrade skidanjem strugotineu odnosu na zahtjeve skladitenja ). Automatizirani transportni sistemi, u najveem brojusluajeva, formirani su s razliitim tipovima transportnih sredstava, kao npr. u fleksibilnom proizvodnom sistemu za livenje pod pritiskom: konvejeri, viljukari, it

Konvejeri su sredstva kontinualnog transporta, kojima se materijal transportujeneprekinutim tokom. Zavisno od namene, konvejerima se moe transportovati materialkonstantnom brzinom ili u odreenom taktu (napr. prilikom pretovara komadnog materijalaveih dimenzija, mase itd.). Na slici , prikazani su najei naini primene konvejera.

Slika 4: Primena konvejera





Otvoreni jednolinijski konvejeri (a) se najee primjenjuju u pogonima montae, kao ikonvejeri sa otvorenom U-linijom (b) koji se primjenjuju i u automatiziranim proizvodnimelijama (gdje broj operatera moe biti manji od broja maina). Konvejeri postavljeni u vie paralelnih linija sa kojih materijal izlazi na jednu zajedniku liniju (c) su pogodni kod montae proizvoda koji se sastoje od vie razliitih komponenti.

Dva osnovna tipa recirkulirajuih konvejera (sa zatvorenom linijom kretanja) prikazana suna sl 5. Vrlo esto se primjenjuju u mainskim radionicama, a ponekad i u montanim pogonima. Najzastupljeniji su u automatiziranoj proizvodnji. Njihova pogodnost je u tome to djeluju i kaomeuskladite u sluaju kad je maina zauzeta. Materijal jednostavno ostaje na konvejeru inastavlja kretanje dok maina ne bude slobodna da ga primi na obradu. Jo jedna pogodnost jemogunost postavljanja stanice za ulaganje i odlaganje materijala, na bilo kojem mjestu dukonvejera. Oblik staze recirkulirajuih konvejera se moe prilagoditi prostoru u kojem se nalazi.

Slika 5: Konvejeri sa zatvorenom linijom transportovanja

4 .2. Proraun osnovnih veliina

Najmanje rastojanje (korak) vjealica, uzimajui u obzir slobodan prolaz tereta nakosimdionicama, rauna se prema:

tmin - minimalni dozvoljeni korak vjealica nosaa tereta; [mm]

- rastojanje izmeu dva uzastopna transportirana tereta ; [mm]

max - maksimalni ugao nagiba konvejera na savijenim dionicama u vertikalnoj ravni;[ 0]

lmax - maksimalna duina transportiranog tereta; [m]

Korak vjealica; usvaja se prema preporuci, zavisno od koraka lanca:

tv = 2·t1 ; 4·t1 ; 6·t1 ; 8·t1 ; 10·t1. ( 2 )

t1 ± korak lanca [mm]





Slika 6: Vertikalne i horizontalne krivine transportne staze

Brzina transportiranja (kretanja lanca konvejera), moe se odrediti na osnovu obrasca:

( 3 )

Qkom - kapacitet viseeg konvejera ; [kom/h]

tvk ± korak - rastojanje vjealica; [m]

nter ± broj komada tereta na jednoj vjealici ; [kom]

Slika 7: ema viseeg konvejera

Masa jedinice duine pokretnih delova konvejera:

qo=Gkol+ Gv/tvk +q1

q1- masa jedinice duine lanca: [kg/m]

Gv ± masa vealice ( nosiljke ± korpe) ; [kg]

tvk - rastojnje dve uzastopne vealice (nosiljke- korpe) ; [m]

Gkol- masa kolica ; [kg]





Sila koja deluje na optreenoj grani ± strain konvejera:

q p,rg= q p,pg+ G/tvk : [kN/m]

q p,pg ± opterenje praznog dela konvejera na povratnoj (rastereenoj) grani : [kg]

G- masa transportovanog tereta i elementa na jednoj vealici ± nosiljki : [kg/m]

tvk ± korak ± rastojnje vealice tereta : [m]

Odreivanje poetne vrednosti maksimalnog zatezanja lanca viseeg konvejera, odreujese prema izrazu:

Fmax = Fmin wu + (wrg q p+ter Lrg

h + w pg·q p L pgh) (1 + k l · wu) g + q p + ter ·H g ; [N] (6 )

Za odreivanje poetne vrijednosti maksimalne sile zatezanja lanca konvejera (Fmax), potrebno je prethodno odrediti slijedee veliine:

Fmin - minimalna sila zatezanja lanca konvejera ; kod viseih konvejera minimalna sila

zatezanja se kree u granicama: Fmin=500 ± 1000 [N].

wu - ukupni koeficijent otpora na cijeloj trasi konvejera ;

wu=wxv · wy

z · wzr (7)

wv - koeficijent kojim se uzima u obzir otpor du svakog vertikalnog luka;

wz - koeficijent otpora horizontalnog zaokreta preko lananika ;wr - koeficijent otpora du baterije kotura;

x - broj vertikalnih lukova;

y - broj lukova sa horizontalnim zaokretom preko lananika;

z - broj baterija kotura du cijele trase konvejera.

wrg i w pg ± koeficijenti otpora kretanja na pravolinijskim dionicama optereene ineoptereene grane konvejera; ( u priblinim proraunima se uzima da je wrg=wpg=w).

q p+ter ± masa jedinice duine optereene grane

( 8 )





Lrgh- ukupna duina horizontalnih projekcija optereenih dionica

konvejera ; [m]

L pgh- ukupno rastojanje horizontalnih projekcija neoptereenih dionica

konvejera ; [m]

q p - masa jedinice duine rastereene grane konvejera [kg/m1]

Ukoliko se bude vrio detaljni proraun vue metodom obilaska po konturi transportera predhodno se ne obavlja proraun snage elektromotora. Proraun zapoinje u taki u kojoj seoekuje minimalna sila zetezanja lanca i kree se u granicama Fmin=500 ± 1000 [N]. Koificijentiotpora se usvajaju na isti nain kao i kod priblinog prorauna.

Zatezanje u duinskim trasama:

Zatezanje u prevojnim trasama:

wz.Øº - koificijent koji uzimaju u obzir otpore kretanja viseih transportera nakrivolinijskoj dionici

Sile zatezanja na kraju vertikalnog savijanja pri podizanju:

a pri sputanju:

Provera lanca na zatezanje:

Fdop - doputena sila na zatezanje lanca

Fdop1 - doputena sila na zatetzanje lanca prema preporukama proizvoaa

Fkid1stv ± sila kidanja vunog lanaca





K m,1= K p1vt *K v2

vt*K v3vt* K v3

vt*K p4vt*K do5

vt ± raunski stepen sigurnosti u odnosu na noseusposobnost

K p1vt- koeficijent koji u obzir uzima pouzdanost. ( K p1

vt= 1 kod transportera u jednoj ravni,a kod transportera prostorne trase za masu transportovanja do 125 kg K p1

vt= 1.2 a za terete preko125 kg K p1

vt = 1.5

K v2vt- koeficijent vanosti transportera ( kv2vt = 1.4...1.8.

K v3- koeficijent kojim se uzima u obzir habanje lanca ( K v3vt= 1.4...1.8)

K p4vt ± koeficijent kojima se uzima koeficijent pouzdanostu proraunsjih podataka sa

stvarnim optereenjima ( K p4vt = 1.2... 1.3)

K do5vt ± koeficijent kojima se u obzir uzimaju dinamika optereenja ( za brzine

transportera v do 0.083 m/s K dovt = 1.15 preko v= 0.27 m/s usvaja se K do5

vt = 1.25)

K s,el ± koeficijent kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanka (K s,el = 1.5 ...5)

Maksimalno optereenje viseih kolica:

Fvk.max= Frgvk

+ tvk/R * Fnz:

Ftgvk ± sila usled optereenja natovarenih kolica ( sastoji se od mase :tereta ,viljuke,viseih

kolica, vunog elementa)

- ugao previjanja transportne staze [0]

R-minimalni radijus vertikalnog previjanja transportne staze : [m]

tvk - korak viseih kolica ( tvk = tv) : [m]

Fnz ± sila zatezanja lanca:

Provera optereenje leaja viseih kolica:





Fdk iz ± doputeno korisno opterenje leaja viseih kolica,

Fr ± raunska maksimalna nosivost viseih kolica

k 1v ± koeficijen kojim se uzima u obzir brzina kretanja transportera

k 2T- koeficijent kojim se uzima temperaturni reim rada transportera.

K n Q ± koeficijent neravnomernosti prenoenja trenja na tokove viseih kolica

(K n Q= 1.1..1.2)

Fekviz- ekvivalentno optereenje leaja viseih kolica

Fvk rg- optereenje viseih kolica du horizontalne optereene deonice

Fvk pg- optereenje du rastereene deonice

Lhrg- duina optereene horizontalne projekcije

Lh pg- duina rastereene grane transportera

n- broj prevoja na trasi transportetra

Fkn- optereenje radnih viseih kolica du strme deonice na vertikalnom prevoju,

Lkn- duina strme (kose) deonice

FAn- zbirno optereenje radnih kolica du krivine vertikalnog prevoja koji je ispupen nanie

FBn ± zbirno optereenje radnih kolica du krivine vertikalnog prevoja koji je ispupennavie

L- ukupna duina transportera,

Ln- duina previjanja,

Obodna sila na pogonskom lananiku:

W=( Fnail ± Fsil)* w z.900

Fnail- - nailazna sila u lancu [N]

Fsil- silazna sila u lancu [N]

wz- otpor na pogonskom lananiku

wz.900- otpor na pogonskom lananiku za ugao 900





Raunska snaga pogonskog motora, rauna se na osnovu obrasca:

- stepen iskorienja pogoskog mehanizma konvejera

W ± obodna na sila pogonskom lananiku [N]

v - brzina kretanja lanca konvejera [m/s]

Broj okretaja pogonskog lananika, rauna se na osnovu izraza:

Prenosni odnos reduktora:

Stvarni broj okretaja pogonskog lananika:

Stvarni kapacitet viseeg konvejera:

vsvt ± stvarna brzina transportiranja tereta ; [m/s]

tvk - rastojanje-korak viseih kolica ; [m]

Provjera odstupanja od zadanog kapaciteta vri se na osnovu izraza:

Q - zadani kapacitet ; [kom/h]

Qstv - ostvareni kapacitet ; [kom/h]





4 .3. Primer

Proraunati visei transporter sa ureajem za noenje tereta, koji je predvien za prenoenje, u zagrejanoj prostoriji, elemenata sa skladita do radionice za mainsku montau.Masa jednog elementa iznosi mter =30 kg, a najvee dimenzije komada su 550 x 300 x 200 mm.

Duine i visine dionica (m) iznose:L1=60; L2=15; L3=25; L5=80; L7=37; L9=15; L10=15; L11=45; L13=81; h1=7; h2=7

Utovar i istovar transportera je automatski. Iz konstrukcionih razloga pogon transportera postavljen je na deonici 1 (zaokret trase), a zatezni ureaj na deonici 4.

a) Kapacitet transportera iznosi Z=1750 kom/h.

b) Prikazati ponaanje konvejera za slijedee transportirane mase mter =(10, 30, 50,80,100)kg

c) Prikazati ponaanje konvejera ako se transporter kree slijedeim brzinama

v=(0.05, 0.15, 0.25, 0.35, 0.45) m/s

Slika 8: ema primera





Izrada zadatka e biti obavljena prema ve navedenom proraunu u taki 4.2; kao ulazni podaci e se usvojiti:

y Vuni demontani lanac koraka t1=100 mm;

y Masa jedinice duine lanca q1=5.2 kg/m;

y Sila kidanja lanca Fkidstv=220 kN;

y Lananik sa brojem zuba z =16;

y Prenik podeonog kruga lananika D1=1025.7 mm;

y k 1v=0.42- koificijent kojim se uzima u obzir brzina kretanja transportera;

y k 2T=1.0- koificijent kojim se uzima u obzir temperaturni reim rada transportera;

y K n.Q=1.2- koificijent neravnomjernosti prenoenja trenja na tokove viseihkolica;

y Masa jedne vjealjke mv=9.5 kg;

y Korak viseih kolica tkol=800 mm;

y K m.1=0.85- koificijent kojim se uzimaju svojstva materijala lanca;

y K p1vt=1.2- koificijent koji u obzir uzima pouzdanost;

y K v2vt=1.2- koificijent vanosti transportera;

y K v3vt=1.4- koificijent kojim se uzima u obzir habanje lanca;

y K p4vt=1.3- koificijent kojim se uzima koificijent podudarnosti proraunskih

podataka sa stvarnim optereenjima

y K

do5vt

=1.25- koificijent kojima se u obzir uzimaju dinamika optereenja;y K s.cl=3- koificijent kojim se uzima u obzir naponsko stanje lanaka;

y Minimalna sila zatezanja lanca Fmin=F3=500 N;

Reenje:

a) Kapacitet transportera iznosi Z=1750 kom/h.

Izbrani vuni lanac (koraka t=100 mm, mase jedinice duine lanca q1=5.2 kg/m,sile

kidanja lanca Fkid

stv

=220 kN) zadovoljava potrebama, to je i potvreno u slijedeim izraunatimobrazcima:

(13.a)





Provjera optereenja leaja viseih kolica:

(13.b)

Poto su sva tri uslova zadovoljena dolazimo do zakljuka da je vuni lanac pravilno

izbran (zadovoljeni su uslovi (13.a), (13.b) i (15) ).

Dobijene su sledee karakteristike:

y brzina kretanja transportera v=0.4 m/s,

y obimna sila na pogonskoj zvjezdi W= 7126.137 N,

y potrebna raunska snaga transportera Pr= 3.695034 kW.

b) Prikazati ponaanje konvejera za slijedee transportne mase mter =(10, 30, 50,80,100) kg

Izraunati podatci bie prikazani u tabeli 1.

T abela 1: Prikaz izraunatih podataka

mter

(kg)10 30 50 80 100

Fdop (N) 16309.09 16309.09 16309.09 16309.09 16309.09

Fmax

(N)5211.979 8299.249 11386.52 16017.42 19104.69

Fdiz.k

(N)259.22 437.016 614.8087 881.498 1059.292

Fizekv

(N)315.5 520.487 726.829 1036.86 1043.657

v (m/s) 0.4 0.4 0.4 0.4 0.4

W (N) 3676.94 7126.137 10575.34 15749.14 19198.34

Pr (kW) 1.9065 3.695 5.484 8.166 9.955

Iz prikazane tabele se uoava da za masu tereta od 100 kg izbrani vuni lanac nijeadekvatan (ne zadovoljava uslove (13.a) i (13.b) ), za masu tereta od 80 kg izabrani vuni lanac

ne zadovoljava uslov (13.b).Dok za mase tereta od 10, 30 i 50 kg izabrani vuni lanac zadovoljava sve potrebne uslove

prorauna, te se u sluaju potrebe isti visei konvejer moe primeniti uz potrebnu korekcijuodreenih eksploatacionih parametara.





c) Prikazati ponaanje konvejera ako se transporter kree sledeim brzinama v=(0.05,0.15, 0.25, 0.35, 0.45) m/s

Izraunati podatci bie prikazani u tabeli 2.

T abela 2: Prikaz izraunatih podataka

v (m/s) 0.05 0.15 0.25 0.35 0.45

Fdop (N) 20386.36 17727.27 17727.27 16309.09 16309.09

Fmax

(N)8299.249 8299.249 8299.249 8299.249 8299.249

Fdiz.k

(N)469.29 469.29 469.29 469.29 469.29

Fizekv

(N)437.16 437.16 437.16 437.16 437.16

Z

(kom/h) 225 675 1125 1575 2025

W (N) 7126.137 7126.137 7126.137 7126.137 7126.137

Pr (kW) 0.475 1.425 2.375 3.326 4.276

Iz prikazanog se sa menjanjem brzine kretanja transportera uoava da se naravno menja ikapacitet transportera, ali to je najbitnije ni pri jednoj od posmatranih brzina se ne naruavazadovoljenje uslova (13.a), (13.b). Ovim putem se pokazuje da odabrani transporter moeupotrebiti kao fleksibilno transportno sredstvo.





5. ZAKLJUAK

Visei konvejeri su sredstva koja se lako mogu prilagoditi pojavnim oblicima i promeni

mesta poetka i zavretka tehnolokih zahteva. to se tie tipa industrije, dosta se primenjuju uindustriji na linijma montae vozila ,a najnovija reenja se izvode u obliku autonomno voenihkolica kao kod viseih prenosilica, pri emu je interesantno da se u literaturi esto sreu ovevarijante reenja kao bolje od samih AVG sistema. Danas se gotovo mogu sresti u svim granama privrede. Trend je da se maksimalno iskoriste radne povrine u industrijskim pogonima i uskladitima. U skladu sa tim se intezivira primena ovih sredstava.

Industrijska proizvodnja zahteva obavljanje velikog broja manipulacija sa predmetimarada. Uzimajui u obzir veliki sprektar moguih oblasti industrijske proizvodnje moe da seizvede zakljuak da reavanje problema industrijskog transporta zahteva dobro poznavanjekarakteristika tehnolokih elemenata koji te procese realizuju.

Visei konvejeri spadaju u grupu sredstava sa kontinualnim dejstvom. Ovo manipulativnosredstvo je zbog svoje fleksibilnosti nalo iroku primenu u industrijskim procesima.

Prema karakteristici pojavnog oblika tehnolokog zahteva visei konvejeri mogu darealizuju manipulaciju nehomogenih tereta i materijala. Ova karakteristika viseih konvejera proistie iz raznovrsnosti zahvatnih naprava.Sa aspekta karakteristike intenziteta tehnolokogzahteva visei konvejeri su pogodni za procese velikog intenziteta, zbog njihovog neprekidnograda kojim ne dolazi do ometanja radne povrine ostalih sredstava manipulacije (viljukara,kolica..). osnovno obeleje je nestacionarnost. Prema mestu nastanka i zavretka tehnolokogzahteva visei konvejeri odlikuje deterministinost, jer je kretanje konvejera odreeno klizniminama.

Realizacija procesa premetanja tereta sa mesta nastanka do mesta zavretka tehnolokog

zahteva ne zahteva postojanje prolaza, jer se manipulacija tereta obavlja u ³treoj´ dimenziji kojaima visinu za razvijanje ³ saobraajnog puta´ , ova karakteristika predstavlja osnovnu prednostviseih konvejera. Obeleje vremena nastanka tehnolokog zahteva jeste kontinulanost inestohastinost, jer se teretom manipulie bez pretovara. U zavisnosti od karakteristikatehnolokih zahteva utvruju se karakteristike koje visei konvejeri moraju posedovati.





6. LITERATURA

y Momilo Milju, Materijal sa predavanja iz predmeta ÄIndustrijski transport 2³,

Beograd, 2011y Cerjakovi Edin .,: Ä Racionalizacija dimenzioniranja konstruktivnih parametara

viseeg konvejera ³, Diplomski rad, Mainski fakultet , Tuzla 2004

y mr Boban Cvetanovi .,: Ä Mehanizacija pretovara ³, Visoka tehnika kolastrukovnih studija, Ni 2005

Documents

Viseci konvejeri