Viskoznost

5/12/2018 Viskoznost - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/viskoznost-55a4d1ed9d527 1/13

V ISKOZNOST

NJUTNOV ZAKON

STOKSOV ZAKON



Delovi odreene

tenosti u cevi ne

kreu se istim

brzinama

Najveu brzinu

ima deo du ose

cevi, a najmanju

deo uz zidove cevi



Tenost se kree u

slojevima, koji klize jedan

po drugome razliitim

brzinama kao posledica

postojanja sila unutranjeg

trenja u tenostima, tj.

osobinom tenosti koja senaziva viskoznost

Sile viskoznosti koje se

javljaju usled kretanja

jednih slojeva tenosti

preko drugih, usporavaju

proticanje tenosti i

kretanje tela kroz tenost



NJUTNOV ZAKON

Viskoznost se ispoljava pri proticanju

tenosti

Otpor proticanju tenosti zavisi jedino od

sila viskoznosti, ako je proticanje

laminarno

Laminarno proticanje je proticanje kada

slojevi klize jedan po drugom, i tenost neprelazi iz jednog sloja u drugi, i da njegova

brzina nije vea od neke kritine vrednosti,

karakteristine za svaku tenost



Posmatramo dve ravne, paralelne ploe

Na svakoj ploi je adsorbovan tanak sloj

tenosti

Ploa A se krece brzinom v, a sa njom isloj tenosti na njoj

Ploa B je nepokretna

Ostali slojevi tenosti, paralelni

ploama, kreu se brzinama , i one

su na srazmernoj udaljenosti (y) od

nepokretne ploe. d je razmak izmeu

ploa,pa je:

Intenzitet viskozne sile ( ) koji deluje

na sloj tenosti adsorbovan na plou A,

deluje i na samu plou,i srazmeran jebrzini i povrini ploe, a obrnuto

srazmeran rastojanju d izmeu ploa.

Ovo predstavlja Nutnov zakon, gde je

koeficijent viskoznosti, karakteristika

konkretne tenosti.

yd

vv y !

yv

v F

d

vS F v L!

L



Koeficijent viskoznosti zavisi od

temperature, vrlo se brzo smanjuje kako se

temperatura poveava

Koeficijent vskoznosti veine istih tenostine zavisi od brzine proticanja. Za njih vazi

Njutnov zakon, i one se nazivaju

njutnovske tenosti

Ako tenost nije ista, koeficijentviskoznosti tada zavisi od brzine proticanja

i Njutnov zakon ne vazi

vS

d F v

!L ¼½

»¬-

«ms

kg



Viskozne sile, za razliku od suvog

trenja ne deluju pre poetka kretanja

Zbog toga se ploa A moe pokrenuti

silom proizvoljno malog intenziteta

Kada bi ploa A neposredno

dodirivala plou B, delovale bi sile

suvog terenja



Razlike izmeu sila suvog i viskoznogtrenja su:

Sila suvog trenja ne zavisi od veliine

dodirne povrine i postoji pre nego to

zapone kretanje, dok sila viskoznogtrenja zavisi od dodirne povrine i

pojavljuje se tek kada zapone kretanje

Sile suvog trenja su mnogo vee od sila

viskoznog trenja



STOKSOV ZAKON

Dord Gejbrijel

Stoks - engleski

matematiar i

fiziar (sredina19.veka)



Posredstvom viskoznih sila, tenostutie na tela u njoj

Tenost prua otpor kretanju tog

tela, a to potie od viskoznosti i odvrtlonog kretanja tenosti iza tela

(turbulencije)

Kada je brzina nia od odredjene

kritine vrednosti brzine te

tenosti,otpor potie samo od

viskoznosti



Tanak sloj tenosti adsorbovan na

povrini tela, kree se zajedno sa telomistom brzinom

To je praeno pojavom viskoznih sila.

Usled tih sila se pokreu i ostali slojevi

tenosti

Ovi slojevi se krecu laminarno pri malim

brzinama, i tada je sila otpora F

srazmerna brzini tela:

Veliina k zavisi od koeficijenta

viskoznosti, od veliine i oblika tela.

vk F !



Kada je telo sfernog oblika (k=6r), pa je sila

otpora koju tenost prua :

Sila otpora koju tenost prua telu sferinog

oblika je srazmerna polupreniku tela i brzini. Ima pravac brzine, ali je suprotnog smera.

Stoksov zakon je eksperimentalno potvrdjen, ali

samo za tela iji je prenik mnogo manji od

rastojanja tela od granica tenosti. Kada je prenik sfernog tela veliki, dolazi do

turbulencija.

r v F TL6!



UR ADILE:

ora Jejina II1

Milica Soanac II1

Documents

Viskoznost