Visoka tehnoloka kola strukovnih studijaabac

SEMINARSKI RADPredmet: Poslovna ekonomikaTema: Vrste preduzea

Predmetni profesor: Student:dr Miroslava Petrevska Milica Radoji 5-9/2011

UvodPrivreda ne moe da postoji bez preduzea. U privredama koje su prethodile robno-novanoj, domainstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav nain proizvodnje nije bio efikasan. Drutvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domainstva bez prednosti koje donosi razmena.

Preduzea su nastala kada su domainstva prestala da budu samodovoljna i kada su poela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu. Preduzea nastaju sa pojavom trine privrede, kada su domainstva poela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tritu.

Pojam preduzea Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s odreenim zadacima u okviru drutvene raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno novanoj privredi obavlja odreena privredna delatnost.Za preduzee se kae da je:osnovni subjekt trine privrede;organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;samostalno privredno-pravno lice.Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova radnog kolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukcije.Pravno lice preduzea ispoljava se u njegovom odnosu kako prema lanovima radnog kolektiva tako i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj zajednici.

Pojam preduzeaSamo preduzee funkcionie uspostavljanjem odgovarajuih meusobnih odnosa elemenata proizvodnje, koji su usklaeni:kvalitativno,kvantitativno i vremenski.Kvalitativna usklaenost izmeu elmenata proizvodnje ogleda se u izboru radnika odgovarajue kvalifikovanosti, te u nabavci date vrste sredstava za rad i materijala.Kvantitativna usklaenost izmeu elemenata proizvodnje ispoljava se u odgovarajuoj srazmeri veliine radnog kolektiva s obimom sredstava za proizvodnju. Vremenska usklaenost elemenata proizvodnje u preduzeu ispoljava se u obezbeenju kontinuiteta poslovanja. Ciljevi preduzea proizilaze iz njegovih funkcija u drutvu, sloenosti i unutranje strukture. Poto odnosi preduzea sa okruenjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzee ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

Pojam preduzea

Kriterijumi za podelu preduzea Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog broja razliitih preduzea. Ona se meusobno mogu razlikovati prema:karakteristikama procesa rada (graevinska, saobraajna, rudarska, industrijska, trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom preduzea u procesu drutvene reprodukcije;vidu organizovanja proizvodnje (preduzea sa masovnom, serijskom, pojedinanom proizvodnjom);strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angaovanog rada (zanatska preduzea, kooperantska, industrijska i preduzea sa automatskom industrijskom proizvodnjom).Preduzea se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju.U naoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeu, postoji drutvena, meovita, privatna, zadruna i dravna svojina. Shodno tome, prema svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledei tipovi preduzea: drutvena, meovita, privatna i dravna.

Kriterijumi za podelu preduzeaOsnovni tipovi preduzea prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog poslovanja moe se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time promeni i tip preduzea. Na primer, ukoliko jedno drutveno preduzee loe posluje, ostvari gubitak, neko privatno preduzee moe u njega uloiti sredstva, omoguiti mu da prebrodi krizu i time bi od drutvenog nastalo meovito preduzee. Vremenom otkupljivanjem ostatka drutvene svojine ono moe postati i privatno. Naa privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzea. Slika 2. Podela preduzea prema riziku

Oblici organizovanja preduzea Prema Zakonu o preduzeima, u naoj privredi, preduzea mogu biti organizovana u formi drutva lica ili drutva kapitala. U drutva lica se ubrajaju ortako drutvo i komanditno drutvo, dok drutva kapitala ine drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike.

Po emu se meusobno razlikuju drutva lica i drutva kapitala?Drutva lica odlikuju personalna svojstva, meusobno poznanstvo i poverenje lanova, iz ega i proizilazi preuzimanje neograniene odgovornosti (ukljuivanje celokupne imovine) za obaveze drutva. Smrt ili istupanje nekog lana drutva bitno se odraavaju na funkcionisanje drutva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takoe se prenos udela treim licima mora posebno regulisati. Drutva kapitala karakterie iezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udeli u drutvu su relativno lako prenosivi i drutvo ne prestaje da postoji zbog injenica vezanih za njegove lanove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza snoenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloenih u rad drutva.

Oblici organizovanja preduzeaSvaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati. Oblici organizovanja preduzea se pre svega razlikuju po tome: ko je osniva preduzea,na koji nain se obezbeuju sredstva za poslovanje preduzea,na koji nain osnivai preuzimaju obaveze preduzea, kako se upravlja preduzeem,kako se vri raspodela ostvarenih rezultata.Prema ovim karakteristikama, kao posebni organizacioni oblici pojavljuju se:ortako srutvo,komanditno drutvo,drutvo sa ogranienom odgovornou,akcionarsko drutvo.

Ortako drutvoOrtako drutvo nastaje udruivanjem dva ili vie fizikih lica, u nameri da pod zajednikom firmom, uz neogranienu solidarnu odgovornost svih lanova za obaveze drutva, obavljaju neku privrednu delatnost. U sluaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih lanova ovog drutva ulazi u fond za pokrivanje postojeih obaveza.

lanovi uestvuju u dobiti drutva i snoaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znai da ukoliko fondovi preduzea ne bi bili dovoljni za pokrie potraivanja, za to bi se koristila lina svojina lanova drutva.

Komanditno drutvoKomanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom. Specifinost ovog drutva je podela imovinske odgovornosti za obaveze drutva.

Odgovornost je ugovorom regulisana tako da nekoliko lanova odgovaraju drutvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neogranieno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv. komplementari. Ostali lanovi drutva odgovaraju do visine sredstava uloenih u drutvo, tj. solidarno ogranieno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor i fiziko i pravno lice.

Akcionarsko drutvoAkcionarsko drutvo je drutvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivai akcionarskog drutva utvruju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad drutva (osnovna glavnica). Drutvo se moe osnovati otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upuivanjem javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje).

Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uloio odreena sredstva u dato preduzee, a iznos tih sredstava ini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu, uestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzeem i u raspodeli imovine u sluaju likvidacije akcionarskog preduzea.

Akcionarsko drutvo

Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspenosti poslovanja akcionarskog drutva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeuje isplatu visokih dividendi, onda njihova trina vrednost moe premaiti nominalnu. Takoe vai i suprotno- slabo poslovanje moe potpuno obezvrediti akcije. U emu se sastoji pogodnost, sa aspekta akcionarskog drutva, pribavljanja sredstava putem akcija?

Preduzee na taj nain dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaa kamate, kao to bi to moralo sluaju korienja bankarskih kredita, ime bi dodatno opteretilo svoje poslovanje. Takoe na taj nain se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa uloenih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose upravljaka prava na akcionare.

Telekom Srbija a.d. kao akcionarsko drutvo ima sledeu vlasniku strukturu:

Drutvo sa ogranienom odgovornouDrutvo sa ogranienom odgovornou je oblik preduzea u koje se udruuje vie lica (pravnih i/ili fizikih) sa ciljem da pod zajednikom firmom, uz odgovornost ogranienu na unapred odreeni imovinski ulog, uestvuju u odreenom privrednom poduhvatu radi koga se drutvo osniva.

U sluaju propadanja ovakvog tipa preduzea, poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine lanova drutva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivaki fond. Ulozi osnivaa ne moraju biti jednaki, na osnovu ega lanovi ovog drutva unapred odreuju stepen rizika koji ele da prihvate.

Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredama Kao osnovni organizacioni oblici preduzea u razvijenim trinim privredama javljaju se:inokosna preduzea,ortaka preduzea ikorporacije.

Inokosna preduzea su vlasnitvo jednog lica koje celokupnom svojom imovinom pokriva obaveze prema poslovnim partnerima i dravi. Ono samostalno upravlja preduzeem i zapoljava jo nekoliko lanova porodice ili radnika. Ovaj tip preduzea najee se javlja u onim privrednim delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe graana (prodavnice, restorani, servisi i sl.) i ne zahtevaju velike poetne sume kapitala.

Oblici organizovanja preduzea u razvijenim trinim privredamaOrtaka preduzea nastaju udruivanjem sredstava dvojice ili vie vlasnika radi zajednikog ostvarivanja profita. Kako se dogovoriti za obaveze preduzea definie se ugovorom o osnivanju i mogue je da odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom (neogranieno), ogranino do visine uloga u preduzee ili kombinovano (neko od ortaka celokupnom imovinom a ostali do visine uloga). U skladu sa tim odreuju se i prava ortaka u upravljanju preduzeem i raspodeli ostvarenog profita. Ortaka preduzea sreu se u slinim oblastima kao i inokosna preduzea, a esto se formiraju i radi pruanja intelektualnih usluga (konsultantske firme, advokatske kue i sl.)Korporacije (deonika drutva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolau odreuje njihova prava u upravljanju i uee u ostvarenoj dobiti. Korporacije poseduju veliku finansijsku i poizvodnu mo i njihova privredna snaga stalno raste. To im omoguuje da ire svoje poslovanje i esto prerastaju granice nacionalnih drava. Tako nastaju multinacionalne kompanije ija je privredna snaga nekad jaa od mnogih drava.

Pojam javnog preduzea Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, kao i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa. Dravni kapital u javnom preduzeu podeljen je na akcije i upisuje se u registar. Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini.Javna preduzea se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti, upravljanja dobrima od opteg interesa. Takoe se osnivaju i u oblastima koje su od stratekog ili posebnog znaaja za Republiku.

Pojam javnog preduzeaNezavisno od tipa svojine ili oblika organizacije u upravljanju ovim preduzeem uestvuje drava putem svojih predstavnika. Cilj uea drave je zatita drutvenih interesa. esto se moe dogoditi da se interesi preduzea i drutva ne poklapaju. Na primer, u interesu elektroprivrede moe biti da podigne cene elektrine energije, ali time se istovremeno ugroava standard stanovnitva. Zadatak predstavnika drave u tom sluaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i zatiti stanovnitvo od nerealnih cena. Pored brige o cenama vodi se i briga o kvalitetu i obimu proizvoda i usluga koje se pruaju stanovnitvu, a u domenu su javnih preduzea.Zbog posebnog znaaja delatnosti, kao javna preduzea u dravnoj svojini organizovana su: preduzea za elezniki i PTT saobraaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, Preduzee za odravanje i izgradnju puteva i Preduzee za zatitu i eksploataciju uma.

Osnivanje javnog preduzea Javno preduzee osniva Republika Srbija. Prava osnivaa ostvaruje Vlada Republike Srbije.

Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za rad organa jedinice lokalne samouprave moe da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skuptina jedinice iste. U sluaju da skuptine jedinica lokalne samouprave ne mogu da usaglase akt u istovetnom tekstu u zakonom predvienom roku, taj akt donosi Vlada Republike Srbije. Javno preduzee moe da osnuje i skuptina autonomne pokrajine.

Osnivanje javnog preduzea

Akt o osnivanju javnog preduzea pored odredaba utvrenih saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, sadri i odredbe o: osnivakom kapitalu; pravima, obavezama i odgovornostima preduzea i osnivaa u obavljanju delatnosti od opteg interesa; imovini koja se ne moe otuiti, odnosno imovini za ije je raspolaganje (otuenje i pribavljanje) potrebna saglasnost osnivaa; drugim pitanjima koja su od znaaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzee.

Npr. neka od javnih preduzea grada apca su: JKP Parking abacJKP Stari gradJKP ToplanaJKP Vodovod abacJKP RTV abac

Cilj osnivanja i poslovanja Javno preduzee se osniva i posluje radi:obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga; razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa;obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja;sticanja dobiti;ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.

Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:1) tehnike opremljenosti;2) kadrovske osposobljenosti;3) zatite na radu; 4) zatite i unapreenja ivotne sredine;5) drugih uslova propisanih ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.

Ugovor zakljuuju Vlada Republike Srbije, odnosno izvrni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine uz saglasnost Vlade Republike Srbije i preduzee, odnosno preduzetnik, koji obavlja delatnost od opteg interesa, pre otpoinjanja obavljanja te delatnosti.

ImovinaImovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, ukljuujui i pravo korienja dobara u dravnoj svojini, odnosno dobara od opteg interesa.

Preduzea za obavljanje delatnosti od opteg interesa, mogu koristiti i sredstva u dravnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom. Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti utvreni zakonom. Drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa imaju opte akte u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea.

Organi javnog preduzeaOrgani javnog preduzea jesu:1) upravni odbor, kao organ upravljanja;2) direktor, kao organ poslovoenja;3) nadzorni organ, kao organ nadzora.

Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea. Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom preduzeu bira i izvrni odbor direktora.Predsednika i lanove upravnog odbora javnog preduzea imenuju i razreavaju saglasno osnivai, a ukoliko se ta saglasnost ne postigne u roku predvienom zakonom, predsednika i lanove upravnog odbora imenuje i razreava Vlada Republike Srbije. Osnivakim aktom javnog preduzea utvruje se broj lanova upravnog odbora, kao i njihov mandat.

Osnivaka prava i ulaganje kapitala Javna preduzea i preduzea sa veinskim ueem dravnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa, mogu osnovati zavisno drutvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrenog osnivakim aktom. Na akt saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

Raspodela dobiti i unapreenje rada i razvojaOdluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzea uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea zasniva se na dugoronom i srednjoronom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee donosi godinji program poslovanja.

Godinji program poslovanja posebno prikazuje planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, kriterijume za korienje sredstava za pomo, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za odreivanje zarade predsednika upravnog odbora i odreivanje naknade za rad predsednika nadzornog odbora i lanova upravnog i nadzornog odbora.

Slika 4. Novano izraeno poslovanje javnih preduzea u naoj zemlji

Promena delatnosti, sedita i firmeJavno preduzee moe, pored delatnosti za ije je obavljanje osnovano, da obavlja i druge delatnosti uz saglasnost osnivaa. Promena sedita i firme javnog preduzea vri se uz saglasnost osnivaa, na nain utvren osnivakim aktom javnog preduzea.

Naknada za korienje dobara od opteg interesa Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik, kada u obavljanju delatnosti od opteg interesa koriste dobra od opteg interesa, plaaju naknadu za korienje tih dobara u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, odnosno zatita, unapreenje i korienje dobara od opteg interesa.

Ostvarivanje prava na trajk U javnom preduzeu, pravo na trajk zaposleni ostvaruju u skladu sa saveznim zakonom kojim se ureuju uslovi za organizovanje trajka, kolektivnim ugovorom i aktom osnivaa, odnosno poslodavca o minimumu procesa rada.

U sluaju da se u javnom preduzeu ne obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadleno za oblast u okviru koje je ta delatnost, preduzima neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti tetne posledice za ivot i zdravlje ljudi ili njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge tetne neotklonjive posledice.

ZakljuakIz ovde navedenog dolazimo do zakljuka da je preduzee bitan inilac jednog drutva i drave, njene stope razvoja i ekonomske jaine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u naoj dravi u vreme tranzicije i promena u drutvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzeima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude. Mislim da bi i drava morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja preduzea koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakicama i subvencijama da izae u susret pokretanju istih.

Reenje nagomilanih problema u privredi nase zemlje nastalih usled raznih ratnih neprilika i politikih previranja, treba traiti u oekivanju novih investicionih ulaganja od strane domaih i inostranih investitora. Uvoenje sveeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, znaajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jaanjem standarda graana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog trita, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.

***********************************