Vladimir Corovic - Crna Knjiga

Vladimir orovi

CRNA KNJIGAPatnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme

svetskog rata 1914-1918. godine

Vladimir orovi: Crna knjiga Elbookers

2

SADRAJ:

Prof. dr Vojislav Maksimovi: Pred "Crnom knjigom"Vladimira orovia

Vladimir orovi: Crna knjiga: Patnje Srba Bosne iHercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918 go-dine

I Demonstracije iza atentata.II Taoci.III Internirci u AraduIV Nasilja i zloinstva vojske.V Nasilja vojske prema Srbima vojnicima.VI Vojni sudovi.VII Internirci u Doboju.VIII Internacije u drugim mestima.IX Progonstva graanskih vlasti. Ratno sudstvo.X Sistematsko iscrpljivanje.Napomena.

Biljeka o piscu


3

Prof. dr Vojislav MaksimoviPred "Crnom knjigom" Vladimira orovia

U dugoj srpskoj patnikoj prolosti bilo je veomamnogo perioda koji su mogli da budu sadrina "crnihknjiga", a malo ih je ipak napisano. Naa crna i ne-srena vremena davala su este povode i prave raz-loge za nastanak takvih dokumentarnih spisa koji bitrebalo da budu namijenjeni i svjedoenju, i pamenjui nezaboravu. Mnogi strani dogaaji i deavanja pro-tutnjali su kao prave oluje i povodnji, ali o njima nijeostalo ni dovoljno pisanih tragova, pa ni jakog odjekau narodnom pamenju. iva je ostala samo tanka svi-jest da su se oni desili, da su bili od sudbinskog zna-aja a esto i prava istorijska prekretnica naeg na-roda. Njihov eho uo se najee u naoj pjesmi i unarodnim predanjima.

Usmjereni tako najvie prema epskoj slici krup-nih zbivanja, pa i ukupne nae istorijske prolosti, e-sto smo istoriju podreivali onome to je donosila na-a usmena tradicija i to je kazivala guslarskapjesma. Tek su golema zbivanja na poetku ovoga vi-jeka, u kojima je na narod bio neizbjeni uesnik i i-nilac, dobila manje epsku a znatno vie istorijsku ioznaku i interpretaciju. Epika je i dalje ostala, ali kaopoetska forma za zadovoljavanje narodne due, a ikao literarno vienje odreenih dogaaja. Pravu ulo-gu poprimila je istoriografija, u kojoj je nezaobilazanudio imao upravo Vladimir orovi (1885-1941). Isto-vremeno je nastala i prava prilika i potreba za jai raz-voj srpske ratne memoaristike.


4

Kada je pred nama Crna knjiga Vladimira oro-via, jednog od najpouzdanijih i najveih istoriarakoje je imao srpski narod, onda nas neminovno zasi-paju razne asocijacije i obuzimaju potrebe za odrei-vanjem prema dogaajima i akterima koji ine njenuosnovnu sadrinu. U svakom sluaju, ovo djelo je na-stalo iz duboke emotivnosti, saosjeajnosti i proivlje-nosti, iz potrebe za odukom poslije stranih dogaa-ja. Nastalo je i kao oduenje itavom stradalakomsrpskom pokoljenju na koje se sruio svjetski rat(1914-1918).

orovieva Crna knjiga je pouzdano svjedoe-nje, govor dokumenata, brojki, fotografija i svjedoka.Iz nje se i nasluuju i vide goleme ljudske patnje, ne-sree, glad, boletine i umiranja nevinog srpskog na-roda. Vidi se smiljena surovost austrougarske oku-pacione vlasti, podrane od vrhova katolike crkve.Vidi se jasna genocidna politika, ije su posljedice na-silna smrt vie desetina hiljada pripadnika srpske na-cije na prostorima austrougarskih provincija Bosne iHercegovine.

Jedna od uoljivih oznaka ove knjige je njenaaktuelnost u vremenu kada se pojavila. Nju je 1920.godine objavio tada uveni knjiar Isa . urevi, ijije vrlo koristan izdavaki rad bio vezan i za Sarajevo iza Beograd. Oito je da se Vladimir orovi brzo od-luio na pisanje, da nije ekao da protekne i previevremena, kada bi mnogi svjedoci nestali, a dogaajibili zaboravljeni ili bi dobili tuu, neeljenu ocjenu i tu-maenje.

Prema linom tvrenju u uvodu ove knjige, o-


5

rovi je jo 1917. godine, kao osuenik u travnikomzatvoru, doao na pomisao da pristupi prikupljanjudokumenata i biljeenju onoga to su kazivali zato-eni oevidci, kako bi nastao jedan ovakav spis. Glav-ninu posla orovi je obavio nakon putanja iz zatvo-ra, a naroito 1918. godine kada se preselio u Zagrebi uspostavio neposrednu vezu sa jugoslovenskim poli-tikim institucijama u inostranstvu i kada je mogao dadoe i do vanih pisanih izvora (neprijateljski novinskilanci i sudski spisi, na primjer).

Sa pravom sjetom ovjeka i alom racionalnogistoriara, Vladimir orovi je bio svjestan da nije mo-gao da sabere sve to bi bilo predmet ove knjige i tobi pomoglo njenom obogaivanju. U tom smislu je onnapisao: "Mnoga usta, i to ona to bi imala najvie dakau, zanemela su zauvek. Mnogi nisu imali prilike dasaopte nekom pismenom svoje doivljaje; mnogi odpismenijih nerado ili nezgodno piu. Mnogo se kodnekih, naroito mlaih, i pomerilo u istinitosti prikaza,dobilo neto tuih elemenata i postalo vrlo problema-tino za ovakav jedan posao".

U podnaslov svoje Crne knjige Vladimir orovije stavio: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vremeSvetskog rata. Uz jasnu nacionalnu oznaku stradalni-ka, piev akcenat je oito stavljen na tu teku i vrlojasnu odrednicu patnje. I posredno i direktno, iz oveknjige doznajemo da nikada u ranijoj istoriji srpskognaroda nije poznato toliko sistematsko unitenje u lo-gorima koji su znaili smrt poslije golemog iznurivanjai patnji. Logori u Aradu, opronju, Neideru i Dobojupostali su strana srpska gubilita.


6

Ne mogu se ni izbrojati kazamati, tamnice i za-tvori u kojima su amili i nestajali nai ljudi samo zatoto su pripadali Srpstvu i pravoslavlju. Pod izgovoromda je to ogorenost svjetine zbog Principovog vidov-danskog atentata na Franca Ferdinanda 1914. godineu Sarajevu, nad naim narodom je izvrena bespri-mjerna osveta, nepoznata do tada u svjetskoj istoriji.Egzekucije vjeanjem, strijeljanjem, klanjem i spaljiva-njem vrene su ne samo nad rodoljubima koji su imalibilo kakvog udjela u atentatu, ve i nad mirnim srp-skim seljacima, enama pa ak i nad djecom.

Pred silinom nae nacionalne tragedije, Vladimirorovi je jasno izrazio svoj odnos istoriara, ali i stavovjeka koji ima veoma duboku motivaciju da po-mogne afirmaciju onih koji su svoj ivot ugradili u te-melje srpske slobode i otadbine: "Muenici ideje mo-raju da budu prikazani i njihova imena zabeleena zaposebne stranice historije ovog pokreta, koji e, kao isvi dotle, imati da utvrdi kako se ta pojava stalno po-navlja u naoj prolosti i dobija gotovo oblik jedne na-cionalne periodike".

Najmasovnije umiranje bilo je u logorima uAradu i Doboju, gdje su zatvorske vlasti bile i najsuro-vije u izmiljanju najstravinijih oblika muenja hiljadezatoenika. Sjeanje na ta muilita bila su veomasvjea. orovi je imao veliki materijal i pouzdane do-kaze, pa je aradskom i dobojskom logoru i posvetioposebna poglavlja svoje Crne knjige. On je tako prvi,kao istoriar, poeo da otkriva najvidljiviji genocid nadSrbima u prvom svjetskom ratu, o kome e kasnije bi-ti objavljena i obimnija literatura.


7

Poseban izum austrougarske kaznene politikebilo je uzimanje i bezrazlono ubijanje talaca. Pri to-me su birani najvieniji i najugledniji Srbi, a naroitouitelji, svetenici, trgovci i inovnici. U taoce su od-voene i takve nacionalne veliine kao to su knjiev-nici Aleksa anti i Svetozar orovi. Posebno surovobraun izvren je sa srpskom inteligencijom - sa ui-teljima, nastavnicima, acima i studentima. Za njim jeorganizovano vie iskonstruisanih i namjetenih sue-nja (nekoliko procesa u Sarajevu 1914, 1917, u Ba-njoj Luci 1915-1916, u Bihau, itd.). Najuveniji je pro-ces atentatoru Gavrilu Principu i njegovim drugovima,koji je poeo 12. oktobra 1914. godine. On je znaiodugo zatvorsko umiranje Principa i drugih, a smrt vje-anjem (3. februara 1915) Danila Ilia, Veljka ubrilo-via i Mika Jovanovia.

Veoma je bio uven i banjaluki proces (od 3.novembra 1915. do 16. marta 1916. godine) na komeje, uz prvooptuenog Vasilja Gria, profesora, novi-nara, narodnog poslanika i rukovodioca Srpskog dru-tva "Prosvjeta", i jo 154 Srbina, sueno i piscu Crneknjige, a zbog "veleizdaje". esnaestorica od njih suosueni na smrt vjeanjem, da bi im kazna zamije-njena doivotnom robijom. Vladimir orovi je tadaosuen na osam godina robije, ali mu je kasnijekazna znatno smanjena, pa je iz tamnice iziao prijekraja rata.

Prvi svjetski rat je na naim prostorima izbaciojo jedan rijedak zloinaki fenomen, a to su uckoripoluvojne a prema Srbima patolokom mrnjom nad-ojene zloinake skupine, regrutovane, sa znanjem i


8

ciljem vlasti, preteno iz muslimanskog i hrvatskogoloa. One su voene osvjedoenim srpskim zlotvo-rom Ademagom Meiem iz Tenja, kasnijim doglav-nikom Ante Pavelia. U orovievoj Crnoj knjizi imaveoma mnogo primjera uckorskog bestijalnog pona-anja, a na osnovu svjedoenja preivjelih i autenti-nih dokumenata, koji su piscu ve bili dostupni.

Ova knjiga svjedoi da, u brutalnom odnosuprema naem narodu, nijesu bili bolji od uckora niaustrougarski oficiri i vojnici. esti su primjeri njiho-vog ubijanja naih nevinih i nezatienih ljudi, a bezikakvog eventualnog utvrivanja krivice i suenja. Po-sebnu panju orovi je posvetio neasnim postup-cima vojnih prijekih sudova, koji su na robiju slali ak idjecu zbog navodne uvrede austrougarskog cara ikralja. Bez ikakve istrage, ti su sudovi naredili velikibroj likvidiranja civila, optuujui ih za saradnju sa ne-prijateljem.

Uz svjedoenje i ljudi i dokumenata, bez preja-kih emocija i strasti, u ulozi istoriara-dokumentariste,Vladimir orovi je izricao este konstatacije o pona-anjima pojedinaca, osvjedoenih srpskih neprijatelja,a i itave austrougarske vlasti. Veoma su upeatljiviprizori, u kojima rasputena rulja, podstaknuta odzvaninika, rui, krade, pljaka i ubija sve to je srp-sko. Naroito su pamtljivi primjeri demoliranja i plja-kanja srpskih radnji u Sarajevu, odmah iza vidovdan-skog atentata, a jo vie objesno i sladostrasno vjea-nje seljaka i seljanki u sarajevskom okruju, u Herce-govini i u drugim pograninim krajevima prema Srbiji iCrnoj Gori.


9

Neodoljivo se namee pomisao da je orovie-va Crna knjiga bila podsticaj za nastanak vie me-moarskih tekstova i dokumentarne proze, kao i za pu-blikovanje izvorne grae koja se odnosila na isti pe-riod nae istorije. Neka djela se osjeaju kao prirodnidodatak, dopuna i nastavak Crne knjige. Tu najprijemislimo na zbornik tekstova Napor Bosne i Hercego-vine za osloboenje i ujedinjenje (Sarajevo, 1929) kojije, uz pomo vie saradnika, sastavio dr Pero Slijep-evi, oroviev savremenik, prijatelj i zemljak. Spo-menimo i knjige Matije Popovia (Iz tamnice, Tuzla,1926) i Jezdimira Dangia (Nae tamnovanje, Tuzla,1938. i Glad i tamnica, Novi Sad, 1940). I oni su bilistradalnici u austrougarskim zatvorima, pa su takoezabiljeili autentine dogaaje i saoptili svoja vienjai svjedoenja. Ipak, Crna knjiga Vladimira orovia jebez premca, ne samo po prvenstvu u nastojanju i ob-javljivanju, Beh i po obilju podataka, kazanih smirenoi sa ubjeenjem istoriara koji je provjerio ili doiviosve to o emu pie.

Moe se s punim pravom rei da je ova Crnaknjiga ne samo vrijedan dokumentarni spis, ve i da-nas vrlo aktuelno i pouno tivo. Ona je najprije po-tvrda da srpska nesrea iz prvog svjetskog rata nijebila posljednja, ve se u jo stravinijem obliku pono-vila 1941. godine. A vrlo srodna su i tragina zbivanjau ratu iji smo bili i svjedoci i uesnici i iji eho jo nijeprestao. Crna knjiga je zato trajna pouka i opomenanaem narodu, ali i indirektni poziv na oprez i bud-nost, na nacionalnu slogu i solidarnost pred uvijekmoguim tragedijama, kojih na narod nije u prolosti


10

mogao biti poteen.Sa iskustvom naunika koji veoma dobro zna

nau prolost i sa trajnim istorijskim pamenjem poli-histora, kakav je zaista bio, orovi je izrekao umnerijei koje nae pokoljenje treba da shvati i kao ama-net: "Krst je za nas bio ne samo simbol historijskeborbe prema polumesecu, nego i pravo obeleje Gol-gote, na kome se nekoliko stolea raspinjala vera isvet jednog naroda. Ovog zadnjeg puta, izgleda, sil-nije i svirepije nego ikad pre".[3]

orovieva Crna knjiga ne moe da zamijeni jouvijek nenapisanu pravu istoriju srpskog stradanja uprvom svjetskom ratu. To nije ni bila namera njenogautora Ona je knjiga za nae razumno itanje, kakobismo znali ta se desilo naim precima i kako, u imenaih ivota i budueg ivljenja naih potomaka, nebismo zaboravili ono to ne smijemo, to bi znailogubitak kolektivne svijesti i pamenja. A tada nesamo to ne bi bilo naeg usmenog sjeanja i pisaneistorije, nego ne bi bilo ni nae srpske nai je.

Vladimir orovi: CRNA KNJIGAPatnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme

svetskog rata 1914-1918 godine

Nesravnjiva historijska vremena, koja smo pro-ivljavali u ovih apokaliptikih sedam godina i iji smoznaaj uoili ve svi stvaranjem nae velike ujedi-njene otadbine i svesnim spremanjem za nov odseknaeg nacionalnog ivota, treba da budu osvetljenasa svake strane. Pokolenje, kome je pisano, da svo-


11

jim rtvama stvori dosad neosporno najobimnije iidejno najdublje uspehe u povest srpskog plemena,ovakvo kakvo je, i sa svojim mitskim pregaranjem i sasvojim sitnim strastima, veliko pored svega, to segledano iz bliza gubi u prosenosti, to pokoljenje,silno po svom aktivnom sudeonitvu na stvaranju No-vog i Velikog, nije manje historijski vano i po svompasivnom muenikom delu i vredi da se posebno pri-kae za vremena, koja e, posmatrajui otvoreno izdalje perspektive, imati da se neposredno uvere kakoje doista itav na narod, itav, prvi put od kako ima-mo svoju historiju, podjednako sudelovao u izgradnjiideje i dela dajui za njih ivote i zdravu snagu na boj-nim poljanama kao i po prepunjenim austrijskim ta-mnicama i logorima. Pasivne su rtve ak mnogo bol-nije. Utroene bez vidne neposredne koristi za pokret,one su dokumenti intenzivnosti oseanja i izvesne na-cionalne mistike i u mnogim sredinama tek nuni pod-sticaji za jae zbliavanje i otpor, ali uvek praenesaznanjem, da bi drukije upotrebljene imale dalekoznatniji uspeh. Muenici ideje moraju da budu prika-zani i njihova imena zabeleena za posebne stranicehistorije ovog pokreta, koji e, kao i svi dotle, imati dautvrdi kako se ta pojava stalno ponavlja u naoj pro-losti i dobija gotovo oblik jedne nacionalne periodike.ak ni najpopularnijem junaku nae narodne pesmenije bilo sueno, da izmakne tamnici i da ne zazire odeminih veala. Krst je za nas bio ne samo simbol hi-storijske borbe prema polumesecu, nego i pravo obe-leje Golgote, na kome se nekoliko stolea raspinjalavera i svest jednog naroda. Ovog zadnjeg puta, iz-


12

gleda, silnije i svirepije nego ikad pre.Jo u zatvoru doao sam na misao, sluajui

strahote preivelog, donekle oevidac i sam, da pobe-leim i saberem sve, to je na svet podneo od 1914-1918. godine, od dana atentata na Franca Ferdi-nanda pa do osloboenja. Kad se, u travnikom za-tvoru, dala donekle i materijalna mogunost za to, po-eli smo sa prikupljanjem gradiva. Meu naim drugo-vima bilo ih je dosta, koji su sami prepatili vrlo mnogoi vrlo mnogo videli svojim oima. Ranije, a delominoi tu, zapaajui izvesnu sklonost prepriavanju i nevi-enog i dopunjavanju kod nekih lica iz naeg priala-kog kruga ja sam, molei prijatelje da mi pobeleestvari, traio izrino od njih, da mi saopte samo ono,to su sami videli svojim oima i sami na sebi iskusili.Jer voleo sam imati i manje, ali tim pouzdanije podat-ke. Kad sam pred kraj 1917. izaao iz zatvora i u Za-grebu naao prilike da sredim svoje odnoaje, dobiosam od kruga redakcije Glasa Slovenaca, Hrvata i Sr-ba, u vezi sa organizacijom Jugoslovenskog Kluba uBeu, ponudu, da za beke delegacije i Jugosloven-ski Odbor u Parizu izradim sistematski pregled svihpatnja i pribavim to obilniji materijal fotografija vea-nja i drugih progona. itave 1918. godine radio samna tom poslu i u avgustu otpremio velik deo togapreko Praga za Pariz. Predusretljivost g. dra SranaBudisavljevia, koji je bio glavni faktor u toj akciji,omoguila mi je, da sam se dugo vremena mogao ba-viti samo tim stvarima.

Materijal, koji mi ovde iznosimo, ne obuhvatasve, to se ima rei. I pored ljubaznih predusretljivosti


13

s mnogo strana i pored mnogo ustupljenih beleaka ipodataka (kao od g. prote Duana Kecmanovia, Da-nila Dimovia, Nikole Kostia, Veljka Mitrakovia, Bo-idara Tomia, Radoslava Pareanina) ovde se ipaknije moglo sabrati sve. Mnoga usta, i to ona, to biimala najvie da kau, zanemela su zauvek. Mnogi ni-su imali prilike, da saopte nekom pismenom svojedoivljaje; mnogi, od pismenijih, nerado ili nezgodnopiu. Mnogo se kod nekih, naroito mlaih, i pomerilou istinitosti prikaza, dobilo poneto tuih elemenata ipostalo vrlo problematino za ovakav jedan posao.Naroito se to primeava kod mnogih dopisa u novi-nama, gde se esto puta, da bi se delovanje izvesnelinosti jae podvuklo, dogaaji prikazuju vrlo subjek-tivno i ne uvek u skladu sa drugim svedocima. Raditoga se od te grae moglo upotrebiti samo ono, to jepotvrivano i drugim saoptenjima. U tom mi je dostapomogao materijal, koji je bio slat JugoslovenskomKlubu u Be i meni ustupljen. Dobrotom g. dr-a Vladi-mira Andria dobio sam sve spise trebinjskog vojnogsuda, kao najdragoceniji materijal za ovakvu radnju.Moj brat, pokojni Svetozar, napisao je Beleke jednogtaoca, svoje doivljaje iz mostarskog garnizona, ob-javljene posle u Narodnom Jedinstvu 1919. i posebnokod I. . urevia.

Da se potakne to vie prikupljanje ove graeobjavljen je u Narodnom Jedinstvu od 11. februara1919. cirkular Zemaljske Vlade pod natpisom "Zulumaustrijsko-ugarskog reima", u kom su se stavljalakonkretna pitanja za mnoge stvari i podatke ovog de-la. Odziv nije bio zadovoljavajui, jer su mnogi inov-


14

nici, koji su u prvom redu trebali da daju odgovore,imali linih rauna, da stvar prikau na svoj nain ilida uopte veto izbegnu postavljenom pitanju.

Ja sam se ovde, sasvim razumljivo, ograniiosamo na Bosnu i Hercegovinu. Da sam preuzeo iriposao ne bih uopte dospeo da ga na vreme razra-dim, jer bi mnogo meseci trebalo utroiti na provera-vanje lica, koja su doprinosila grau i na kritiki pre-gled materijala, da i ne govorimo o tom koliko bi orga-nizacija takvog rada, bez prethodnih veza, bila ote-ana s jedne strane nepoverenjem, a s druge opas-nou. ak ni za samu Bosnu nije se moglo postiisve to je bilo u planu. Zaplaeni progonima 1914.godine mnogi su se nai ljudi oevidno ustruavali, dauu u ma kakav posao tajne prirode i uperen protivvlasti i nisu nikako hteli ni da im se samo ime spo-mene. Otud su izvesne oblasti i dogaaji ostali bezsvog potpunog i detaljnog izlaganja i otud pojedineneravnosti u prikazu predmeta.

Jedan kratak, ali politiki vrlo vaan sukus svihrekriminacija iz ovog dela, dat je u memorandumu bo-sanskih politiara, izraenom od Danila Dimovia, kojije podnesen grofu Stevanu Tisi u Sarajevu 20. sep-tembra 1918., kad je doao da se informie o prili-kama u Bosni i Hercegovini i da provede izvesnu agi-taciju za reenje bosanskog pitanja u ugarskom smi-slu. Memorandum taj glasi ovako:

"Prije rata imali smo bar neku sjenu ustavnosti ito malo sudelovanja u dravnoj upravi poelo je stva-rati uu vezu izmenu naroda i drave.

Doao je rat. Kod nas se pokazao ne samo kao


15

strahota borbe drave protiv drave, nego kao straho-ta borbe drave protiv vlastitih dravljana. Relativnaveina naih sugraana, t. j. svi Srbi pravoslavni bilisu izraeni najstranijim progonima. Izgledalo je tako,kao da svakog pravoslavnog Srbina smatraju atenta-torom. Srbima je bio u monarhiji naveten rat vestranim, poduzetim pod zatitom javnih vlasti, progo-nima. Na poetku rata uhapeno je nekoliko hiljadaSrba i strpano po raznim tamnicama i kazamatimabez sudske i bez administrativne istrage ili presude.Usljed loeg i neovjenog postupka znatan dio tihljudi je obolio i podlegao. U svakom selu u svakomgradiu uzet je vei broj taoca. To je institucija, kojune poznaje pravo nijedne kulturne i pravne draveovog veka. Po toj instituciji bivaju graani vlastite dr-ave uhapeni i predani vojnicima s tom napomenom,da ih ti vojnici imaju pravo odmah ubiti, im se makarto desi, ime bi bili ugroeni interesi vojske, sigur-nost mostova i eljeznica. Po toj instituciji imali su da-kle graani da plate glavom za tua dela, koja su e-sto bila plod podmetnute line osvete. Mnogi od njihubijen je bez krivnje, a mnogi bez ikakva razloga.

To znai povredu najprimitivnijih prava ovjei-jih, to znai gaenje velikog naela pravnog, postav-ljenog jo u srednjem veku, a koje glasi: poena teneatactoris.

U to su doli kazneni progoni pred vojnim i gra-anskim sudovima. Mi moramo da istaknemo da je topravosue preterano strogo sudilo ne samo u po-gledu kazne, nego i u pogledu kvalifikacije ina. Sudi-lo se na smrt, gde za to predpostava zakonskih nije


16

bilo. Samo blagost, ovjenost i milost mladog vlada-ra izbavila je vei broj osuenika, koje su sudovi nesamo osudili na smrt, nego i predloili, da se smrtnakazna i ovri. Kao poseban i karakteristian sluaj na-vodimo to, da je jedan narodni poslanik, umirovljeniprofesor, otac estero dece, lien penzije i osuen nateku tamnicu mada je uivao imunitet - za to, to usaborskoj sednici 1. nije ustao, kad je predsednik ja-vio kraljevu zahvalu na estitci za ozdravljenje, 2. toje doao u obinom odelu na alobnu sednicu za po-kojnim prestolonaslednikom [sluaj epana Gria].

Osim sudskih progona i justifikacija, mnotvo jenaih Srba ubijeno, zapaljeno i obeeno bez istragesuda, i to ne samo mukaraca, nego ena i dece. Tosu veinom inile uz redovitu vojsku one ete, to ihje uz plau svakakvih elemenata osnovao general Po-tijorek. Od tih elemenata, koji su organizovani i ko-mandovani bili, pretrpio je na narod najuasnije pat-nje.

I ako se po veri razlikujemo, mi smo sinovi jed-nog naroda, mi smo krv iste krvi. Ideja narodnog je-dinstva Hrvata, Srba i Slovenaca prodrla je u sve na-rodne slojeve. Ona je postala politikom verom i do-gmom naeg narodnog bia. Zato muke i patnje, toih je morao srpski deo jedinstvenog naeg naroda tr-piti, odjeknule su duboko u srcu i dui Hrvata i Slove-naca.

No nisu samo Srbi trpili usled strahovlade u po-etku rata i usled tekog pritiska vojnikog apsolu-tizma do danas. Svima nama u Bosni i Hercegovinioduzeta su ustavna prava. Vlada je radila kako se


17

njoj najshodnije inilo, bez obzira na elje i potrebenaroda. Kod nas je narod usljed ogromnih ratnih rta-va i patnja propao. Sluajevi umiranja od gladi bili suobina pojava u pojedinim krajevima Bosne i Herce-govine. Toga ne bi bilo, da je narod po svom pred-stavnitvu mogao vriti svoj zakoniti upliv na dravnuupravu. Nijedan narod monarhije nije morao doprinetirazmerno toliko rtvi u krvi, koliko ispaeni narodBosne i Hercegovine. Pored tih nerazmernih rtava ukrvi nametnute su naem obespravljenom narodu joi prekomerne rtve u imetku.

Ni u jednoj pokrajini Austro-Ugarske monarhijenisu porezi ubrani u onoj visini kao kod nas, ni u jed-noj pokrajini nisu ratna podavanja i rekvizicije u tolikojmjeri i uz tako niske cijene provaane, kao u Bosni iHercegovini. Nai seljaci, nai zemljoposednici lienisu uz minimalne naknade njihovih zemaljskih produ-kata i stoke tako, da nae ekonomsko stanje nijesamo dolo u krizu nego stoji pred katastrofalnompropasti.

Nae narodno predstavnitvo rasputeno je, au-tonomija kotareva, okruja obustavljena je bila. Zako-nom zagarantovana vjersko-prosvetna autonomijasrpsko-pravoslavnih eparhija i uprava ukinuta je na-redbenim putem. Sloboda sastajanja je potpuno uki-nuta. O slobodi tampe ne moe se ni govoriti. Ne do-puta se ta vie ni dolazak novina u Bosnu i Herce-govinu, koje stoje pod cenzurom dravnih odvjetnikau monarhiji. Sloboda kretanja, a da u blizini nema rat-nih operacija, ograniena je tako, da i najkrai put ovi-si o milosti policije i dozvoli vojnike vlasti. Svaki put-


18

nik koji dolazi iz monarhije u Bosnu dobiva utisak, kaoda dolazi jo i danas u stranu dravu.

Politiki osuenici, kod kojih zakon propisuje po-sebno postupanje, ame jo i danas kao obini osu-enici i zloinci u centralnoj kaznioni u Zenici u gvoz-denim kavezima kao ivotinje, uz slabu hranu i neo-bino strogi postupak, koji se protiv njih do u tanineprovodi. U Austriji je ve davno izdana opa amnesti-ja ak i za one, za koje su sudovi pronali, da su ka-njiva dela protiv drave za vrijeme rata poinili. UUgarskoj nije u toj mjeri ni bilo osuivanja.

Na je sabor prihvatio zakonsku osnovu o uve-denju srpskohrvatskog jezika u Bosni i Hercegovini.Bosna i Hercegovina su zemlje sa iskljuivim stanov-nitvom srpskohrvatske narodnosti pa ta zakonskaosnova ne samo da nije predloena na sankciju, negose - premda je dobila predsankciju - njemaki jeziknaredbenim, zakonskim putem i praksom neobino i-ri u naoj upravi, dok se u isto doba izgoni iz upravenama svima milo i sveto pismo irilovo. Ove metodepotjeu iz glava centralista, koji jedinstvom nemakogjezika hoe da provedu svoje ciljeve protiv kojih je Va-a Preuzvienost ustala kao ministar predsednik,oznaivi takove ciljeve i tenje imenom, kakvo im pri-pada.

U kratkim crtama izneli smo patnje, muke, nevo-lje i ponienja, to ih je narod u Bosni i Hercegovinipretrpio, a podnosi ih jo i danas. Ovo je samo bledaslika naih prilika. Pojedine injenice, kojih ima neiz-meran broj, tek bi je osvetlile potpuno. Tada bi se tekmogla shvatiti tragedija naeg narodnog ivota. Od


19

streljanja, veanja, palenja i ubijanja nesretna sud-bina dovela nas je do umiranja od gladi.

Uz ovakvo stanje i ovakav postupak premanama svaki misaon i razborit ovek razumee i naeraspoloenje, razumee nae tmurne oseaje, ispre-pletene emerom i gorinom.

Nae oseaje razumee naroito sin maarskognaroda, koji je narod u borbi za svoju slobodu, za svo-ja narodna, graanska i ustavna prava doprinioogromne rtve i pretrpeo uasne patnje. Neka se Va-a Preuzvienost duhom vrati u ona teka vremena,koja je maarski narod pretrpio u godini 1848. i po-slije toga. Pred Vas e izbiti slika brutalnog apsolu-tizma, u kome su Hajnau i Lambert vjeanjem i stre-ljanjem guili narodni pokret maarski i Vi ete naipotpuno opravdanim, to se sav maarski narod tuiood apsolutistike i germanizatorske ere Bahova si-stema, i to se je zanosio nadom na bolje vremenasvoje ustavne i narodne slobode. Tako ete i nas mo-i pravedno razumeti.

Treba da bude bolje, treba da bude drukije, pada se narod osvijesti i trgne iz ove apatije ove otue-nosti i potitenosti, da zna, da nije samo objekatupravne sile, nego da je graanin sa pravima i duno-stima.

Pretpostave za drugo raspoloenje i za drugirad jesu ove: 1. Potpuna amnestija politikih osueni-ka. 2. Naknada tete svim nevino nastradalim. 3. Osi-guranje prehrane. 4. Uspostava ustavnosti sazivomrasputenog sabora uz potpuno slobodne naknadneizbore. 5. Uprava zemlje moe se predati samo lju-


20

dima saborskog poverenja. Tek kad ovo ispunjenobude, moe se putem narodnog predstavnitva pristu-piti reavanju ostalih pitanja

Na itavi narod Srba, Hrvata i Slovenaca pretr-pio je u monarhiji veoma mnogo za vreme ovoga rata.Danas jo stoji Dalmacija, Slovenija, Istra, Korukabez svojih zemaljskih predstavnitva pod upravom tu-eg inovnitva U Hrvatskoj je jedino odran ustavnireim. Pa i tamo ispadaju svaki as pretnje sa strai-lom neustavnosti i komesarijata, a jednoglasno pri-mljene zakonske osnove ne mogu da postanu zako-nom. To budi u nas oseaje, koji ne mogu biti sklonidravi. To budi u nama predoseaje, to rastu u sjenii mraku neslobode.

Mi osjeamo jedno sa svom naom istokrvnombraom Hrvatima, Srbima i Slovencima ma gde oni bi-li. Mi znamo, da na kruglji zemaljskoj ne moemo izo-lovano iveti, nego da nas ve na poloaj upuujena iskren i poten sporazum sa geografski najbliimnarodom kraljevine Ugarske. Da taj sporazum moeiskren i poten biti treba da ga stvore dva ravno-pravna i dravno samostalna naroda.

Mi Srbi, Hrvati i Slovenci nismo danas ravno-pravni sa narodom maarskim. Mi smo danas robljenezarobljeno, koje nosi lani naslov dravljana.

Dok kod se gornje predpostave ne ispune, dokgod mi moramo da ivimo u ovom politikom i gra-anskom ropstvu, mi nismo u stanju dati slobodne iz-jave. "Nae narodno pitanje ne moe se reavati beznaroda, ono se ne moe samo delomino reavati,nego u celini i to na temelju prava narodnog samo


21

odreenja. Svako drugo reenje, meu koja ubrajamoi direktno i bez privole narodne nameravano prisajedi-njenje Ugarskoj, bilo bi nasilje, koje bi urodilo najgo-rim posledicama za nutarnju sigurnost i spoljanji mir.Napaena dua naeg jedinstvenog naroda Srba, Hr-vata i Slovenaca, ako nasiljem i nepravdom raskoma-dani budemo, proi e mueniki put borbe da u nje-mu sagori i propadne ili da postigne jedinstvo i slo-bodu svoju."

Taj su memorandum potpisali ovim redom: Ri-sto Hadi-Damjanovi, Mato Bekavac, Pero Todoro-vi, uro Damonja, Jovo Peut, Gavro Gai, orePejanovi, Dr. fra Julijan Jelini, Karlo Cankar, Dr.Ljubo Simi, Gligorije Jeftanovi, Vojislav ola, Dr.Jozo Sunari, Pero Stokanovi, Dr. Milan Jojki, Dani-lo Dimovi, Fra Ljubo Gali, Dr. Savo Ljubibrati, Dr.Luka abraji, Dr. Vlado Andri, Vjekoslav Jelavi,Stjeran Subai, Dr. Marko Alaupovi, Dr. fra KarloIki.

Zanimljivo je u ovakvoj prilici uti po mogunostii drugu stranu. General Stjepan Sarkoti, poglavarBosne i Hercegovine, bio je pri povratku iz Bosne zaBe u Zagrebu zatvoren u jednom hotelu i posle, ponaredbi Zemaljske Vlade u Sarajevu, puten, 15. no-vembra 1918. on je uputio Narodnom Veu u Zagre-bu svoj protest i obranu ovog sadraja:

"Sveano protestiram radi na meni izvedenihnasilja u Sl. Brodu i Zagrebu i nadodajem sledee:

Ja sam bio do mog dobrovoljnog odstupa kanopoglavar B. i H. organ Njegovog Velianstva i zajed-nikog ministra finansija i samo njima odgovoran.


22

Moju naloenu zadau: "U B. i H. mir i red uzdrati,svako nastojanje koje vodi izvan monarhije zaprijeiti,politike ne trpiti, zemlje od neprijatelja obraniti, objek-tivno upravljati i dinastika uvstva njegovati" ispunja-vao sam mirnom i primjernom dunou.

Novoj vladi nisam pravio nikakvih potekoa,dapae iao sam joj iskreno i otvoreno na ruku i pre-poruio to svim vojnim oblastima i inovnitvu. Jedinosam je molio, da se u interesu zemlje i dobre upravene prenagli.

Ja sam joj izjavio, da sam predao kroz barunapicmilera Njegovu Velianstvu moju demisiju, ali od-govora jo nemam, izim to mi picmiler telegrafira,da sam ja sada u Bosni potrebit kano nikada i da po-ekam na upute, koje e mi donesti moj zamjenik g.urkovi, kojeg sam ja u Be poslao, da sve razjasni ikae, da je sada absolutni kurs jedan nonsens i samood razdraujueg upliva na narodno vijee. urkovije imao stii u Sarajevo na 31.IH. ali nije radi pote-koa na eljeznicah stigao do 3. ili 4./11.

Meutim sam se ja odluio sam dobrovoljno od-stupiti, poto mi je skupina svih generala taj korak ti-me olakala, izriu, da e slono za me stati, ako mise prekraj moje dunosti prema caru i kralju i od kojestrane bude prigovarao.

Na 1. ili 2./11. sazvao sam u Konak generale,zastupnike stare i delegate nove vlade i izjavio samovo: "Ja odstupam dobrovoljno od poglavarstva zem-lje, priznajem Jugoslaviju, i elim njoj i B. i H. u njojnajsjajniji razvitak."

Delegati Narodnog Vijea su me upitali, da li se


23

mogu u Zenici i Travniku jo zaprti pustiti na slobodu,na to sam odgovorio: "Budui su od mene na pomi-lovanje predloeni i ja sam uvjeren, da ih je car pomi-lovao, da tomu nema nikakve zapreke i oni se moguodstupiti odmah, a ne tek na 4./11. kako je bilo inten-dirano". (Kraljev imendan).

Ja sam sve do mojeg odlaska podupirao novuvladu u svakom smjeru. Svjedoci: g. Sunari i Meh-med Spaho. Oba su mi jednom na moje zadovoljstvoizrazili, da bi bolje ilo, da se nisu prenaglili i da se jemene slualo.

Moj odlazak sam ja slubeno navijestio Nar. Vi-jeu, i molio, da se i Nar. Vijeu u Zagrebu isti objavi,te da mi oba pribave za me i moju komandu (tab,tabsku satniju i t. d.) salvus conductus Podpredsjed-nik Sunari, koji me je osobno pohodio, na emu muhvala, uvjeravao me je da mom odlasku preko grani-cah Slavonije nee biti nikakvih zapreka, i napisao jepismo jednom uvaenom gospodinu u Sl. Brodu, dase ja i moj tab izpratimo kroz 2 pouzdana lana Na-rodnog Vijea u Brodu dalje preko slavonske granice.Ja sam, daklen, svuda aviziran, a ne potajno, kako sepria, iz Sarajeva sam slubeno instradiran odputo-vao sa gore navedenim uvjerenjem, i usuprot tomedoiveo sam poznata nasilja.

Dodajem, da je u Sarajevu moja poasna straabila uvjek od bosanske satnije, sve do zadnjeg dana.Poto je ona naravski morala ostati u zemlji, to se jezadnji dan formirala satnija iz ljudih od komande, kojisu morali zemlju ostaviti, dakle od Nijemaca, Maara,i t. d.


24

Ja sam prinuden dakle Narodno Vijee zamo-liti, da mi se otvoreno kae, zato su na meni poi-njena ovako grozna i bezakonita nasilja, da se mogupred lanim denuncijama braniti.

Pozdravilo me se kroz vojniki palir na kolo-dvoru u Zagrebu titulom "krvnik". Neka se dokae, dali je pod mojom etiri godinjom upravom u B. i H. pomom nalogu i kap krvi pala?

Daleko odbijam od sebe sva nasilja i nepra-vice** uinjene u B. i H. god. 1914. gdje ja nisam uBosni bio. Ja odgovaram za sve, tek od poetka1915. godine, gdje sam poeo na 1./I. uredovati. tasu politike oblasti, svi vojniki tvravni sudovi i su-dovi poljne vojske radili, odnosno slubovali u tunoj1914. godini za to sam ja isto tako odgovoran kano n.pr. Narodno Vijee, dakle nita.---------------------------------**[Karakteristino je istai ovo. U Zagrebu general Sarkoti, za-tvoren je sa dunom poasti od oficira, nije se niko takao nje-gove osobe, automobilom je sproveden u zatvor u jednom odnajlepih hotela na Zrinjevcu. To je za nj "grozno i bezakononasilje". Dalja prianja pokazae kako se postupalo s naimnajboljim ljudima i ta je sve raeno od njih. Za Sarkotia su tosamo "nasilja i nepravice" bez onih srceparajuih epiteta!]---------------------------------

Tunu politiku batinu 1914. godine - takozvanibanjaluki proces, - morao sam likvidovati. To je mo-rao svaki poglavar pa kako se on zvao. A kako sam jato uinio? U sud se mijeao nisam. To bi bilo protimojoj asti. Ali kad je osuda pala, to je svih 20 nasmrt osuenih na moj predlog i kroz moje posredova-nje pomilovano bilo. Dalje sam skoro napravio plan,da se najpre zavedena mlade, zatim manji, onda tei


25

krivci ispuste, tako da do mira ni najtee optereenina ostanu u uzi.

Kumuliranje 1914. godine sa mojom upravomtu, ini mi se, lei veliko nedorazumljenje, proti koje-mu ja najotrije prosvjedujem. Ta o nekim gadnimstvarima saznao sam tek kroz Koroecovu interpela-ciju.

to se gornjih pomilovanja tie, to sam imao za-dovoljstvo, da su kad kada koji predlozi ranije gore bi-li, nego li je intervencija dr. Dimovia nastupila, koji seje za zaprte uvijek zauzimao.

Kada se o ovoj stvari govori, onda se mora uvi-jek u obzir uzeti raspoloenje puanstva pri mom do-lasku u zemlju. Ja sam naao potpuni politiki i vojni-ki debakl. Nae vojske odstupile iz Srbije, mrnjameu puanstvom, s jedne strane Hrvati i Muslimani,s druge Srbi, strano. U taj haos doao sam ja, ne po-znavaju ni jednog ovjeka u Sarajevu. Svako je mo-trio, na koju e stranu? Na nikakovu. Odluio sam sepo mom karakteru svima biti dobar i pravedan otac.Jesam li bio, nek sude svi bezpristrasni.

Kad je jedanput jedna skupina Hrvata iz Saraje-va predamnom bila, onda sam im u razgovoru kazao:"Gospodo, vi vidite moj teki poloaj. U onoj minuti, ukojoj bi se ja od puta objektiviteta i pravde i najmanjeodaleio, u onoj minuti ne bi bio vie vrijedan da osta-jem poglavarom zemlje. Ako li bi ve nesrea htjela,da ikoga malko uskratiti moram, to e te biti vi, jersam uvjeren, da e Hrvati Hrvatu, gledajui na nje-gove potekoe, najprije oprostiti." Koji su nazoni bi-li, mogu to posvjedoiti.


26

Govori, s kojima sam ja i Kerber u ono vrijemepozdravljeni bili, bili su tako napeti, da smo ih ja i onuvijek kano "preotre" kvalificirali.*** Ipak se ja u tojatmosferi ni pedalj od pravde odaleio nisam.---------------------------------*** [ Govor n. pr. poglavarova zamenika dra Nikole Mandia.]---------------------------------

ta pie poglavar zemlje u jednom slubenompredlogu u to vrijeme:

"Moj cilj jeste, dane mog djetinstva doiviti u ko-jima Srbe i Hrvate nita nije drugo razlikovalo, negosamo prekrst."

A ta sve nisam radio za povrat, i poboljanjenesretnika u Aradu i Neideru? Koliko puta nisamslao vjetog pukovnika Veselija tamo, da ih izvadi,stanje pobolja, i u zemlju povrati. Sve je ilo, ali i zasve je trebalo vremena. ao mi je, da nisam mnogezahvalnice i takove telegrame zadrao.

A taoce, koji su po vojnikim propisima (Regle-ments), doputeni bili, sve sam odstranio, im sam seuvjerio, da prometu i vojniki najvie upotrebljenoj, aza prehranu toli vanoj eljeznici ne prijeti vie nikak-va pogibelj. Ta stvar izgleda sada lahka, ali onda jebila jako teka i od najvee odgovornosti.

A to prodie poglavar inovnitvu i asnicima."Gospodo, tko hoe da u B. i H. slui, za otoga nijedosta samo uvstvo dunosti, on mora imati i uvstvonajvee ljubavi za ovaj narod." Svjedoci: Osobito za-mjenik i sekcionefi.

A kako prosuuje poglavar politike okrivljeni-ke?

Pohaaju Zenicu i Travnik, gdje su oni bili i


27

gdje sam i sam u ona gladujua vremena za njih bri-nuo (moji vojnici su u ono vrijeme imali 250 gr. naosobu i dan, a oni kroz moju naredbu 420 grama) pa injima razgovarao, obratio sam se k mojoj pratnji i re-kao: "Vidite, gospodo, to su sada veleizdajnici! Ako lipako rat ispane proti nama, onda su to muenici i naj-vei ljudi u svom narodu".

A tko je i jedanput bio kod vlade u ponedeljak ietvrtak, gdje sam ja primao, i vidio onu masu siro-manih molitelja i moliteljica iz raznih slojeva puan-stva, ta valjda gdje drugdje takvih posjeta ni vidio nije.Jesam li se starao njihove jade ublaiti, i njihove suzeosuiti, neka odgovaraju sami.

O slinih stvari, manjeg i veeg, pa i najveegopsega, mogao bi cijele svezke napisati, ali moda jedosta i ovo za one koji su dobre volje, a za druge su icijeli svezci beskorisni i zabadava.

Tako po prilici izgleda krvnik, koji se je prvi sva-koj prilici za povjereni narod rtvovao.

A ta je sa "izdajicom"?Obraam pozornost na moju izjavu u "Hrvat-

skom Braniku" od 5. studenog o. g., iz koje e se uvi-diti, kako sam ja nae stanovite branio. Kano svjedo-ke: Eno Njegovo Velianstvo, ministri Kerber, Burijan,picmiler, Vekerle, Husarek. Pri mojih audencijah nijemi Njegovo Velianstvo samo jedanput reklo: "To poprilici eli i Koroec", ili "Koroec ne trai takoervie," a Koroec je sada predsjednik Narodnog Vi-jea, a ja sam izdajica.

Ja poriem, da i jedan lan Narodnog Vijea to-plije uti za svoj narod, nego ja. Nevjet sam bio mo-


28

ebit u tomu, da sa politiarima opio nijesam. Nomeni je politika bila zabranjena, i ja sam je izbjegavaokano otrov, jer je osobito u B. i H. dosta kvara naini-la. Trsio sam se i bez nje ii jedino pravim putem.Bosni i Hercegovini pribavio sam u vrijeme rata, etirigodinji mir i spokojstvo, moje operacije sam urediouvijek tako, da puanstvo kroz njih skoro ni dirnutonije bilo. Uvjeren sam, da e mi narod biti za to jedan-put - a moda ve i sada jako zahvalan. Poasni gra-anin Mostara, Trebinja, Broda, Ercegnovog, Janjinepa i glavnog grada moje domovine nada se u to.

Ja sam imao svete osjeaje dunosti, ne samoprema caru i kralju, nego jo moda vie prema na-rodu, kojim sam upravljao i tako obima na uslugu bio.

Neslogu i svau - nae stare mane - uvijek samkorio, jer one su uzrok svake nesree.

Kano Hrvat pozdravio sam sa veseljem Jugosla-viju, i pripravan sam njoj - ako se ikada na mene re-flektira - u svaku korist sluiti."

Mi povodom ove neinteligentne obrane neemogubiti mnogo rei. Ovde se radi o itavom jednom si-stemu, a ne o linostima kao takvim. One su uveksamo manje vie svesno orue u slubi jedne ideje iliizvesne vee organizacije. Kakva je ta bila i im sesluila pokazae jasno stranice koje slede. One e, uisti mah, biti i najbolji odgovor za sve apologijeovakve vrste.

IDemonstracije iza atentata.


29

Sarajevski atentat dao je dobrodoao povodpotpuno otvorenim napadajima na sve one elemente,koji su se isticali javnim delovanjem za ideju narod-nog jedinstva i na mnoge od onih, koji se u svom poli-tikom radu nisu dali voditi jedino eljama i uputamamerodavnih slubenih linosti; na Srbe, meutim, bilisu ti napadaji upravljeni bez ograde na sve iz redagotovo bez izuzetka, u jednom neverovatnom opsegui bez i najmanjeg obzira na postojee dravne za-kone. "Sa stotinama vjeala ne bi se mogle platiti dra-gocjene ubijene glave" uzviknuo je jo istog danapred novom muzejskom zgradom u Sarajevu jedanod najpoznatijih predstavnika vojnih i klerikalnih kru-gova grada, Kosta Herman, bivi odelni predstojnik b.h. zemaljske vlade za unutranje stvari i docnije po-monik graanskog komesara u okupiranoj Srbiji, kojije tim usklikom, u jednom asu iznenaenja i razdra-enosti, jasno pokazao raspoloenje svoje okoline.Dela, koja su iza tog dola, bila su najbolji dokaz,kako je unapred dobro promiljena, dugo spremana isa sistemom organizovana sva ona akcija u zemlji nesamo protiv politiara i vodeih linosti, nego protivcelog naroda kao takvog. U jednom opirnom izve-taju o demonstracijama u Travniku stoji izriito, kakosu tamonji "lojalni elementi", posle izjave saueakod okrunog predstojnika, poli protiv Srba potpunosvesni onog to ine. "Narod navieuje Srbima bor-bu na ivot i smrt i progonstvo iz Bosne i Hercegovine" (Hrvatska, br. 798, 3 juli 1914). U jednom govoru dr-anom od organa frankovake stranke, ije su vezesa vojnikom komandom bile opte poznate, sa na-


30

glaskom se istie, da se "i u naem krugu naem tielunalazi sva sila krpua u spodobi Srba i Slavosrba, kojinam prodaju grudu i more, a eto i kralja ubijaju! Snjima moramo jednom za uvijek obraunati i unitit ih.To nek nam bude od danas cilj" (Hrvatska, br 794, 29.juni 1914.).

Poticaji za to nisu bili spontani. Premda je po-stojao dugogodinji politiki antagonizam izmenu Sr-ba ijednog dela Hrvata i premda su jo neizezle ver-ske opreke izmeu pravoslavnih i muslimana poli-tiko-ekonomske borbe radi agrarnog pitanja bile po-jaane zadnjim balkanskim ratovima, ipak je van sum-nje, da strasti nikad ne bi mogle izbiti u tolikom obimui tolikoj uspenuenosti, da nisu izvesni mrani ele-menti nali svog oslonca, a moda ak i potsticaja,kod slubenih faktora. Ve onda, 2. jula 1914., lepo jeistakao jedan zagrebaki list, da su "ovakve demon-stracije samo mogue, dok ih se favorizira" (Obzor, br180), tim pre i tim vie, to je Austro-Ugarska modanajizrazitija policijska drava i to se najgore dogaa-lo uprav tamo, gde se, da se htelo, u pola sata mogaoimati idealan red, jer je na raspoloenju bila ne samopolicija i andarmerija, nego i veliki delovi vojske. Alisu te demonstracije bile smatrane jednom nesumnji-vom dravnom potrebom i kao takve su bile, u kolikone inscenisane, ono svakako trpljene sa "dobrohot-nom" pasivnou. Jer se atentat, po optem miljenju,drao protestom velikosrpske propagande i afirmaci-jom srpskih aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i zna-kom nezadovoljstva sa aneksionistikom politikom,trebalo je, u interesu monarhije, izvesti pred itav svet


31

Hrvate i Muslimane kao veinu oito protivnu srpskimtenjama spremnu, da se protiv njih bori najljuimsredstvima. Radi toga se i pourilo sa saoptenjemujednom zvaninom bekom kominikeju od 2. jula da"sadanji nemiri u Bosni dokazuju, kako velikosrpskaideja nije omiljena kod onog stanovnitva u Bosni iHercegovini, kojega se tie". A koliko su slubeni fak-tori ili za tim, da postojee opreke iskoriste i pojaajui u koliko je inicijativa dolazila od njih ak i za vrenjenajveih zloina, svedoi najbolje priznanje dr. IvanaFranka uinjeno u 181. javnoj sednici hrvatskog sabo-ra. On je rekao doslovno ovo: "Ja nisam dosada htiou odboru iznijeti, da je onih dana, prije nego je navje-ten rat Srbiji, u opoj opoj uzrujanosti u Zagrebu biloraznih pothvata, da se ubiju stanovita gospoda, kojasu tada bila i hrvatskosrpskoj koaliciji, a naroito radi-lo se o glavi gospode Svetozara i Valerijana Pribie-via, zatim protiv gospodina Bude Budisavljevia i jonekolicine. Sada u rei, da su mislei da su u tompravcu Frankovci zgodno sredstvo da to poine, i dr-ei i raunajui na linu i osobnu mrnju protiv te go-spode, pokuali su influrati na mene, da ja organizi-ram crnu etu, po uzoru legija u Srbiji, i da se ondaubiju gospoda, to sam ih prije spomenuo. Tadanjief policije, gospodin Mraovi, telefonirao je meni petdana prije predanja onoga ultimatuma, da e meneposjetiti jedan gospodin i neka ja toga gospodina po-zorno sasluam, jer da je ono, to e taj gospodinmeni rei, da je to njegovo mnjenje i njegova elja.Tada je taj gospodin zbilja doao u 5 sati pak se menipredstavio pod krivim imenom, kako sam kanje saz-


32

nao, i meni je razloio itav plan, kako treba ovu go-spodu ubiti. Potanko mi je taj gospodin razvio plan, aja sam mu na to odgovorno ja sam u estokoj politi-koj borbi sa gospodom, koju ste Vi spomenuli, ali mojodgoj i moja ustavna svijest mi ne dozvoljavaju, da seja ovakvim sredstvima posluujem i primite do znanja,da ja u toj stvari neu sudjelovati " (Stenografski za-pisnik CLXXXI, sjednice sabora, 10 novembra 1917.,4).

Prve demonstracije bile su u Zagrebu, i to vena dan samog atentata, Kod Hrvata se, preko krugo-va bekih hrianskih socijalista, stvaralo uverenje,da je poginuli prestolonaslednik bio naroito sklon nji-hovim aspiracijama i da bi on ne samo ojaao njihovpoloaj prema Maarima, nego im i stvorio potpunonovo mesto u monarhiji uopte. Kao protivnik dua-lizma on bi u Hrvatima imao nai svoj oslonac i oslo-boditi ih od svih dosadanjih veza formiranjem velikeHrvatske u novoj federalistikoj grupaciji krunovina sajakom centralnom vrhovnom vlau. To je miljenjenaroito ireno preko poverenika vojnih i klerikalnihkrugova u Zagrebu i Sarajevu i imalo je dosta uticajannalazilo dosta verovanja kod jednog dela hrvatske in-teligencije. Sad se to iskoriavalo naroito u srbofop-skom pravcu sa namerom, da se stvori jo dublji jazopreka i da se istakne, kako Srbi svesno idu za tim daHrvatima oduzmu sve izglede u bolju budunost."Kadgod se bude spominjalo jedinstvo Srba i Hrvata",pisao je tada Hrvatski Dnevnik (br 146), "svakom eHrvatu zasjati pred oima krvavi lik nadvojvode Fra-nje Ferdinanda, to su ga ubili Srbi" Verujui u te be-


33

ke pretpostavke dosta olako, bez ikakvih stvarnih ga-rancija, oni su isto tako olako, sa udnom oskudicomuviavnosti, verovali i u ovo drugo; ne mislei, da jeto ubistvo ba Srbima moglo biti najneprijatnije, jer imje stvaralo najvie neprilika u asu, kad su ih najma-nje trebali. I otkud uopte, da se za krivicu pojedinacaine odgovornim itavi narodi? Izvesnim elementima,meutim, nije bilo stalo do razloga, nego do pakosti ipomagani benevolentnom pasivnou vlasti oni subezobzirno ili za tim, da iz ovog nemilog sluaja iz-biju sav mogui politiki kapital. U svom prvom lankuo atentatu okomila se "Hrvatska" svom estinom naSrbe smatrajui to preom dunou od prikaza nad-vojvodina znaaja za hrvatsku stvar. "Oba zloinca sufanatini Srbi", veli se tamo, "sinovi onog kletog ple-mena, koje svuda sije mrnju, klanje i ubojstva, kojegramzei za vlau podlo obara pred sobom sve,umiljajui, da e time zastraiti hrvatski narod". A uistom broju, na drugom mestu: "Ubojico, ime ti je Sr-bin! I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, to ga jevjetar natrunio po naem hrvatskom tlu, da raa zlo-in i zlobu, sije neslogu i razbojniki prolieva krv." Srbisu ljute zmije "od kojih si tek siguran onda, kada imsatere glavu". (Hrvatska, br. 798 29. juni 1914.).Slino je u Sarajevu pisao Hrvatski Dnevnik, drugiglavni organ frankovakih elemenata i austrijskih Hr-vata. "Organizirana zloinaka srpska banda izvela jedjelo, to se spremalo odavna, a na kojem se radilokroz mjesece i godine u Beogradu i u Sarajevu. Tri susrpska bandita izvrila ono, to je iz dana u dan pripo-vijedala srbijanska tampa u Beogradu, Zagrebu, Sa-


34

rajevu i Spljetu. Provedeno je djelo to je stajalo uprogramu srpskoga nacionalizma i u programu srpskeopozicije u bosanskom saboru (br. 143, 1914.).

Demonstracija je upriliena na Vidov-dan predvee i imala je isto tako ne alobni, nego borbeni anti-srpski karakter. "Hrvatska" donosi o tom najopirniji isvakako, jer je ona pri tom imala glavno uee, i naj-autentiniji prikaz. Pravaka omladina iskupljena uMargaretskoj ulici pola je prema Ilici pod velikim hr-vatskim barjakom sa crnim velom. Uz klicanje presto-lonasledniku meali su se, po redu izvetaja, i ovi tu-gom ispunjeni poklici: "Dolje Srbi!" "Navjeala veleiz-dajnici!" "Dolje srpske sluge!" "Dolje srpska koalicija!""ivjele legije!" "ivela godina 1902.!" "Dolje Jugosla-vija!" Kad su stigli pred Jelaiev spomenik drao jedr. Ivo Frank tuni govor sa ovakvim poletom: "Danaspade u Sarajevu pod ubojnikom rukom dika i ponosciele habsburke monarhije, nada, uzdanica, spas izatitnik hrvatstva, hrvatski priestolonasljednik. Srbitobonja naa braa - koji drzovito tvrde, da su jednos nama, Srbi, koji pod krinkom prijateljstva i ljubavi ra-de o glavi hrvatskom narodu i habsburkoj monarhiji,ti Srbi ubie danas u Sarajevu uzdanicu nas Hrvata.Srbi danas pogodie hrvatski narod u srce. Srbi ubienadu Hrvatske Srbi umorie zatitnika Hrvatstva i Sla-venstva u naoj monarhiji". Iza tih rei, veli izvestitelj,ue se "iz hiljada i hiljada grla" poklici puni pijeteta:"Osveta, osveta!" Posle je govorio omladinac Ljubo-mir Matrovi, pa je svoju besedu izveo u ovompravcu: "Ovaj grozni in je plod velikosrpske propa-gande, a i izvedoe ga Srbi, i to na Vidovdan! Vidov-


35

dan je dan srpske osvete a od danas nek bude i danosvete nae, jer tko se ne osveti taj se ne posveti... imi emo se tog drati, osvetit emo hrvatskog priesto-lonasljednika, osvetit emo Hrvatsku" Kakva je imalabiti ta osveta videlo se najbolje po tom, da su jo isteveeri razbijeni prozori na Srpskoj Banci i na uredni-tvu "Novosti", da je na Srpski Soko udareno kame-njem i ciglama, a urednitvo. "Istaknuti nam je", do-daje se u izvetaju, "da u uzkazu sauea sudjelova-lo je i sveukupno vojnitvo te su asnici klicali i ka-pama mahali, stoje osobito duboki dojam uinilo". (Hr-vatska br. 794). Demonstracije su se ponavljale tridana uzastopce i uzimale sve to opasnije razmere na-padajima na privatne srpske kue i radnje; demon-stranti su, u sred glavnog grada jedne pokrajine, gdeje sedite vlade i zapovednitvo jednog kora, prodrli usrpsku crkvu i njene utvari gazili i trgali na jednom odnajivljih mesta grada, pa su ak jedan deo tih ulinihpoklika preneli i u sam sabor, gde su frankovci omelisednicu sauea najgrim psovkama, ne dozvoljava-jui da dr. Bogdan Medakovi, presednik sabora, kaoSrbin predsedava saborskoj sednici. Njihovo ponaa-nje bilo je takve vrste, da je jedan nemaki zagreba-ki list tim povodom morao napisati, da su se franko-vake demonstracije izvrgle u obine puste scene,"koje sigurno nisu takve, da se mogu osetiti kao inter-pretacije iskrene tuge radi strahovitog gubitka, koji jepretrpela sva monarhija uopte, a Sloveni monarhijeposebno tim ubistvom prestolonaslednika". (AgramerTagblatt, nr. 148, 30. Jun). Branei se u saboru odnapadaja, da su prilikom demonstracija frankovci ha-


36

rali, dr. Ivo Frank rekao je ove vane rei: "Priznajem,da smo vodili demonstracije nakon proglaenja rata.ali dok smo ih mi vodili, bio je svuda mir i red. Ali kadje vodstvo preuzela policija, onda je dolo do onoga,to se desilo u julu 1914. u Zagrebu". (Hrvatska Rije,br. 189, 1917.)

U svojoj ogorenoj ali i usplahirenoj knjizi"Bosna u lancima" (Sarajevo 1919.) navodi VelimirMandi, da je u sarajevskom policijskom zatvoru, ukom se nalazio i on, izabran izvestan deo musliman-skog i katolikog oloa, da izvodi demonstracije od29. juna. Straar je javno proitao izvesna imena, aprozivani su odmah nakon toga izili za njim. (Str.34). O tom se, osim ovog, ulo i nekih drugih usmenihpotvrda.

Svo to pisanje "Hrvatske" i sve to nesmetanoharangiranje protiv Srba dobiva naroit znaaj, kad sepo izvesnim dokumentima osvetli njihova pozadina iuoe njeni inscenatori. Ivan Peri izneo je u hrvat-skom saboru jedan dragocen podatak u tom pogledu."Magyar Kiraly honvedelni minister. Nr. 234035/1917. Zapovjednitvu kr. Ug. 25. domobranskogbataljuna Zagreb - Budapest, 18. srpnja 1917. Sa-vezno sa mojom naredbom od tek. godine broj22.110-4 dra Vladimira Sachsa, puko-ustakog ka-deta aspiranta, nepoznate godine roenja i nadleno-sti, glavnoga urednika zagrebakog dnevnika lista"Hrvatska", oprostio sam kao pouzdanika hrvatsko-slovenskoga ministarstva od puko-ustake djelatneslube na neizvjestno vrieme. (Novosti, br. 136. 1918)Iz dokumenata, to ih je hrvatski ban A. Mihalovi


37

podnio javno u saboru, da prikae u pravoj svetlostifrankovako delovanje protiv ustava u Hrvatskoj, vidise jasno, da je ef eneralnog taba Konrad Hecen-dorf imao ve 16. jula 1914. konferencije sa franko-vakim voama dr. A. Horvatom i dr. I. Frankom o iz-vesnim stvarima za sluaj rata, za koji se veli da jetada jo pre ultimatuma - bio neizbean. (Hrvatska ri-je br. 180, 1918.). U polemici sa slovenakim kleri-kalcima izneli su frankovci sami, da je dr. J. Krek, "tra-io dodira s istim krugovima kako i frankovci... htio je,da bi u Kranjskoj zavladala vojnika diktatura, jer je usvojoj naivnosti mislio, da bi po tome vojska izvelazdruenje Slovenaca i Hrvata u jedinu dravu" (Hrvat-ski Dnevnik, 9 lip. 1918 ) Sad je potpuno razumljivo ito, to je zborni zapovednik zagrebaki i docnije voj-niki guverner u Srbiji, Remen, kad su ga 26. julaaklamirali manifestanti pod vodstvom vojne muzike,zahvalio publici zavrujui reima: "iveli pravi i istiHrvati". (Obzor, br 206, 1914.). Jasno je, da drugi Hr-vati, "Slavosrbi" po frankovakom reniku, nisu biliudostojeni njegovih dobrih elja, jo manje njegovepomoi.

Gore nego u Zagrebu behu demonstracije u Sa-rajevu. Kasno u no, izmeu 9-10 sati, na dan atenta-ta, napala je jedna rulja od 200-300 glava na "HotelEvropu", vlasnitvo Gligorija Jeftanovia, polupala tuprozore i poela grdnim psovkama na Srbe i Srbiju.Vlasti, koje jo nisu bile dobile drugih uputa, po svojojstaroj tradiciji smirie demonstracije vrlo brzo pomouvojske i policije. Da su htele svoje dunosti vriti i do-cnije lojalno i kao to po zakonu treba, one su ve iz


38

te pojave mogle izvesti potrebne pouke i pripremiti seza drugi dan i njih sve ne bi ono, to je kasnije dolo,moglo zatei ni nepripravne ni toboe iznenaene.Hrvatski Dnevnik br. 144, izrino veli, da se je narodjo te veeri "zavjerio", "da e se svi sutradan opetnai na okupu" Ima ak svedoka, koji tvrde, da su tenoi ili najedan sastanak kod nadbiskupa J. tadle-ra, gde je bilo nekoliko hrvatskih voa i da su tamodva sveenika izjavila jednoj grupi: "Radite ta hoe-te, samo ne birajte voe". (Jugoslavija, br 129,1919.).

Demonstracije sarajevske od 29. juna bile biprosta nemogunost u ma kojoj pravnoj i kulturnoj dr-avi. Poete su jednim proglasom i kulturnoj dravi.Poete su jednim proglasom gradskog zastupstva sa-stavljena, prema izrinom priznanju jednog od potpis-nika, gradskog podnaelnika Josifa Vancaa, od vla-dinog komesara za grad Sarajevo u sporazumu sadrugim viim funkcionerima vlade, meu kojima je bioi ef presidijala baron Kolas. (Jugoslavija, br. 129,1919.). Poziv je bio upuen sarajevskom graanstvu iplakatiran pred vee 28. i rano u jutru 29. juna. "I akoje poticaj za ovaj avolski zloin", pisalo je tamo, "po-tekao iz inozemstva - po iskazu atentatora ne-dvoumno je, da je bomba iz Beograda, - ipak postojitemeljita sumnja, da i u ovoj zemlji ima prevratnih ele-menata. Mi osuujemo zloin i duboko smo nesretni,da je atentat izveden u Sarajevu, ije se stanovnitvouvijek pokazivalo vjerno kralju i dinastiji, pa ja pozi-vam puanstvo, da takove elemente. koji se daju naovakove zloine, iz svoje sredine istrijebi. Bit e sveta


39

dunost puanstva, da tu sramotu opere". To je biokao zvanini poziv na dela, koja su se snovala i za ko-ja se u privatnim razgovorima doaptavalo, da bi bilarado viena na merodavnim mestima. To je bio u istimah i "otvoreni list" za sve na ravtine spremne ele-mente, da ponu javnu hajku protiv Srba iz reda. Oko8 asova pre podne skupila se jedna gomila katoli-kog i muslimanskog oloa sa pretenim delom mlade-i (potpuno su otsustvovali svi ozbiljniji elementi) predkatoliku katedralu, pa je, otpevavi carevku i kliknuv-i slavu poginulom prestolonaslednikom paru, od-mah poela stvarnim besom na Srbe. Po komandi jur-nue u oblinju srpsku kolu, u dom, "gdje se odga-jaju borci za zavjetnu misao", kako govori HrvatskiDnevnik br. 145 u svom opirnom izvetaju, izvukoeodatle klupe, tablo, knjige, slike i sve to onda poeelomiti, cepati i sei na ulici. Nosei pred sobom car-sku sliku i neprestano pevajui carevku, podelie seonda u nekoliko grupa i pooe na razne stranegrada, da demoliraju ne samo zgrade srpskih ustano-va (po naredbi ostale su poteene sve tri banke, jerje u njima bio zainteresovan i nesrpski kapital), nego isrpske radnje i privatne kue. "Usput su unitene svesrpske radnje, kraj kojih se prolo" I slavei taj besti-jalni nagon razaranja kao kakvo znaajno delo nacio-nalnog heroizma Hrvatski dnevnik detaljno prikazuje,ta je sve uraeno pri tam napadima. Kod mesarapire Novakovia izbaeno je svo meso na ulicu; kodJove Palikue prosutno vino, "stolice, stolovi, burad,ae, flae, pe - sve je bilo izbaeno"; kod Trifkoviaknjiare "u prostoru u daljini od preko 150 metara ho-


40

dao si po samim knjigama, biljenicama i drugim pa-pirima". I sve tako dalje. Nisu bile poteene ni onebedne potleuice u Patkama i Pirui, gde se sirotinjaskuplja u po jednoj sobi i gde je sav nametaj neko-liko drvenih stvari i nekoliko ubogih krpa. Bilo je uop-te dela najstidnije i najgre surovosti. Stara teko bo-lesna udovica, Savka Jeftanovia, izvuena je iz kre-veta i ostavljena na sred sobe, da bi provalnici mogli injega, kao i ostali bogati nametaj, delom unititi, adelom ugrabiti. U radnji Petra Vekia razbijali sugrobne spomenike, krstove i naruene slike u njima, au kui Riste Maksimovia nisu se smilovali ni na bo-lesnicu, koja je patila posle poroajnih bolova. "Sve jena ulici... pusta se irilica povalila po cesti, a kua jesva iz temelja izrovana". To je opis ruenja Srpske Ri-jei. I sve se to dogaalo na oigled vojske i policije.Ljudi su sasvim javno nosili svo potrebno orue zaobijanje zatvorenih vrata kao sekire, poluge, makaze,motke i ostalo i po itave su sate nesmetano vrilisvoj provalniki posao. Bosnische Post, poluzvaninilist bosanske vlade, sam je pisao kako su prilikom na-padaja na srpsku kolu "hiljade ljudi, to su stali naCrkvenom Trgu i u oblinjim ulicama, meu njimamnogi muki i enske iz naroda, sa gromkim pokli-cima "ivio" caru i Austriji a ogorenim protiv Srbaaplaudirali". (br. 148, 1914.). Pred talom GligorijaJeftanovia ja sam svojim oima gledao dva oficira,kako sokole polupijani mob kliui im bez zazora:"Samo vrsto!" "Nur alles zertrummern!" Vojska, kojaje bila na ulici, pozdravljala je demonstrante toboe stoga, jer su pevali carsku himnu i nosili carske slike, i


41

ograniavala se samo na to, da "ogorene graane"suzdrava, da usred grada i u po dana ne kradu poobijenim duanima. jer su i u najveem ogorenju lo-jalni elementi razlikovali predmete od vrednosti i spa-savali ih u svom patriotskom oseanju za dostojnijeruke. Kad je napanuta radnja brae Bajetia kod Ma-rijina Dvora, stajalo je vojnitvo jedva deset korakaodatle, kod Ruieve radnje, a ne pokuavajui dama ta uini, da sprei taj napadaj. Tek oko pet satiiza podne, poto se rulja obijajui tolike trgovine kolo-nijalne robe i skladita alkohola bila ponapila i potosu lojalni graani u svom ogorenju zamenili svojaodela sa drugim odelima iz srpskih kua, pa je nasta-la opasnost da se patriotske manifestacije ne pro-tegnu i na "neprevratne" elemente "slubouljudnog"grada, proglaeno je opsadno stanje i dobar deo vla-sti predan prekom sudu. Demonstracije su meutimdelomino trajale i preko noi, a da niko radi toga nijebio pozvan na odgovornost, pa su u to doba oplja-kane kue Miloa Miloevia i Drage ukovia i rad-nja Sime Dodera. Srbi, koji su branili svoje vlasnitvo,bili su vueni na policiju i tamo nemilosrdno zlostav-ljani. To se, meu ostalim, dogodilo i Niki Mitrieviu,jednom od najuglednijih, najmirnijih, pa ak i od vlastinaroito odlikovanih, sarajevskih graana. "Sarajevskisu demonstranti", veli tano izvetaj jednog osekoglista, "juer poinili strano pustoenje. Sarajevo iz-gleda kao poslije ruskoga pogroma" (Narodna Ob-rana, br. 146) "Sav ovaj kraj prua tunu sliku, a raz-valine, grozne i teke razvaline, svjedoe, kako se te-ko Sarajlija dojmilo zlodjelo razbojnike Srbinove ru-


42

ke." (Hrv. Dnevnik, br. 145).Koliko je bedan i daleko od istine zvanini izve-

taj o tim dogaajima! "Jueranje protusrpske de-monstracije" veli se tamo, "izlijev su ogorenja veegdijela sarajevskog graanstva katolike i musliman-ske vjeroispovjesti. Kod demonstracija je prisustvalocijelo graanstvo grada Sarajeva, dapae su se meunjima nalazile i odline gospoe. Kakove naravi sudemonstracije bile, vidi se po tome, to od Srba nijeniko nastradao, dok su jedna ena i jedan katolik ubi-jeni po Srbima.**** Vojnitvo i redarstvo, te endar-merija bijahu od prologa dana umorni, te nisu moglizaprijeiti na svim mjestima oteivanje tueg vlasni-tva, a dok je vojnitvo stiglo iz tabora (meutim, usred varoi je jedna kasarna, a u udaljenosti od 34km dva velika logora!) i dok se porazmjestilo na svimtakama grada, prolo je dulje vremena." Iz tog ci-nizma i komentara dogaajima vidi se jasno, bez na-roitog traganja, da dobrohotna pasivnost vlastiprema demonstrantima nije bila sluajna, a ne modabez veza sa zaetnicima demonstranta.---------------------------------**** Ni ovo nije istina! Od Srba zaboden je Trifko Kati na vra-tima svoje kue, a Hrvata Krajinu ubio je trgovac Jovii u a-su, kad mu je provalio u radnju. Nijedna ena nije ubijena! Odrana zadobivenih taj dan umro je u bolnici 3. jula Srbin PeroPrijevi.---------------------------------

Opsadno stanje ticalo se samo Srba. Ta se prili-ka upotrebila, da se zabrani srpska trobojnica i da sesvom snagom ustane na srpske kole. Od demon-stranata nije niko optuivan ni za kakav zloin, dok su


43

odmah iza proglasa opsadnog stanja zatvorena tri Sr-bina, toboe "radi smetanja javnoga mira" i radi uvre-de velianstva.

Da bi se itavo javno mnenje razdrailo to vieprotiv Srba, irene su u svet najnemogunije i najraz-novrsnije vesti. Kad se uzme na um, da su pota i te-legraf u Bosni i Hercegovini u vojnikim rukama i danijedna vest odatle ne moe proi javnim putempreko volje vlasti, onda je nesumnjivo, da su sve tevesti iz Bosne bile i primljene i proputene sa mesta,koja u zemlji najvie znae. A ta se sve otud javljaloneka pokae ovaj niz beleaka. U svom 794. br. od29. juna donosi "Hrvatska" telegram iz Broda, u komse veli, kako su posle atentata kod Alipaina Mostabacani iz voza letci, u kojima je stajalo: "Danas je ubi-jen prestolonasljednik Franjo Ferdinand, a za dvadana bie ubijen Franjo Josip I a za kratko vrieme do-i e kralj Petar i srbski prestolonasljednik i osloboditiu ovim zemljama zasunjene Srbe." Sve su novinedonele toboe u Mostaru predani telegram, da je Ata-nasije ola zatvoren u Nevesinju, jer "da je kuao ne-vesinjsko puanstvo razdraiti na iredentistike izjaveproti monarhiji," i ako je on u to vreme bio u Mostaru ibriljivo praen od policije. U 798. br. "Hrvatske" mo-glo se itati, da je Gligorije Jeftanovi na begu u Sr-biju uhvaen u Viegradu i da je "u njegovom stanjunaen cieli arsenal " Iz Az Esta je preneo "Obzor" u183. br. vest, "da je iz Beograda otputovao u Saraje-vo 50 oboruanih komitadija, koji su obueni kaomuslimani s namjerom da dignu u zrak sve kaznione."U "Narodnoj Obrani," u 146. br., javlja se, da su i 29.


44

juna, dan posle atentata, baene u Sarajevu tri bom-be i da su tri osobe ranjene. U 148. br. donosi dalje,da su kod jedne ene na Ilidi nali sedam bomba.Ne mnogo istinoljubivi i matom bogati predsednikbosanskog sabora, Safet-beg Baagi, stvorio je, saJosifom Vancaem i grofom Harahom, itavu legenduo bombama i priao je o njima jednom izvestiteljuovako: Bomba je bio pun grad i nalazile su se ak i podrveu, ne samo u Sarajevu, nego i "na putu u Ilide,kuda je nadvojvoda prestolonasljednik imao proi ""Govorilo se je", veli dalje, "da e se nadvojvoda od-vesti u mjesto Bistricu, kojem je osam kilometara da-leko od Sarajeva. I na ovom putu, kojim bi se moraliprosveti prestolonasljednik i supruga, nala se jebomba u kronji jednoga drveta" (Hrvatska, br. 798 )U "Hrvatskoj" br. 797. izala je vest, da je u Travnikusa prozora srpske kole jedan svetenik pokazao sli-ku srpskog kralja i rekao svetini: "To je va buduikralj!" Istu priu, samo neto kitnjastiju i lokalizovanuna drugoj strani, saoptila je "Narodna Obrana" u152. br. U Sarajevu je, kazuje se tamo, sa prozorasrpskog manastira (u Sarajevu uopte nema nikakvasrpskog manastira!) jedan pop pucao na demonstran-te, a u toj sobi je bila slika. "koja prikazuje kralja Pe-tra, kako na elu srpske vojske ulazi u Be" Jasno je,da svim tim vestima bee samo jedno vrelo i jednasvrha; one su namerno i sa sistemom putane u svetsamo da dre napetost to akutnijom i da protiv Srbastvore raspoloenje, u kom e se moi opravdati sve.Osim toga, takve vesti opravdale su surovost i otrinupostupaka u Bosni i Hercegovini, jel zemlja, u kojoj se


45

sve to zbiva i namerava, mora da se upravlja naj-aom i najbezobzirnijom rukom.

Delovanje nije izostalo. Naskoro iza tih demon-stracija u Zagrebu i Sarajevu uestae demonstracijei po drugim provincijskim mestima. U Doboju i Ma-glaju na Srbe su "navaljivali u njihovim stanovima, te-ko ih zlostavljali, te im mal ne i kue sruili." (Hrvat-ska, br. 795). U Livnu je demolirana srpska kola i svisrpski duani. U Travniku, javlja jedan dopisnik punponosa zbog junakog uspeha, "svi stanovi inovnikai privatnika vlaha, njihove kue i duani demolirani su,a pri tom se nije tedio ni namjetaj. Potrgani su plo-tovi i verande, unitena vrata i prozori, a zidovi ote-eni"... (Hrvatska, br. 798.). Opirni izvetaj o demon-stracijama u Zenici veoma je karakteristian i za be-stidnost, kojom se to javljalo i za surovost kako je toinjeno i za trpeljivost vlasti, koja je to odobravala i uZenici da se ini i u Sarajevu da se dalje iri i priakao potsticaj za druge. U svom 147. broju doneo jebio Hrvatski Dnevnik, da je puk demolirao "srpski ra-sadnik, srpsku kolu", a u 148. broju ima dug dopis osvim dogaajima. "Oko osam sati su se demonstrantiskupili u Bilinom polju, te su otuda poli pjevajui ca-revku, a kod endarmerije su manufakturnu radnjunekog Aleksia provalili, te sve na cestu pobacali i po-razbijali. Otuda su otili put srpske kole, gdje su svedemolirali. Kod popa su Jevrema razrovali stan amani ve nisu potedili, nego su i to trgali, a da o poku-stvu i ne govorimo. Zatim su Kuzmanu Jeftiu razoriliduan, sve razbili i na cestu pobacali. Dalje su cipela-ru Jelaiu maine porazbijali, te sve brijau Konstan-


46

tinoviu, a Brai Miloevi duan s galanterijom i li-marsku radnju; Bogdanu su Miklianinu provalili u li-marsku radnju, maine razbili, robu na cestu izbacili iunitili. Otuda se dolo u pjev. drutvo "Deanski", i toleglo iridenata posve unitili. Tu su dapae i jorgane ijastuke parali, knjiicu potrgali Dalje se polo arijomu kafane i gostione. Gostionu Jefte Jeftia posve surazorili. Tu je eksplodirao plinski aparat, pie mu jesve proliveno. Tako isto kod Jove upovia. Kod me-sara Nede Lukia meso, kobasice i slaninu izbacili suna ulicu i to se dalo sve obatalili. Kod Trive Ristiaprovalili su i porazbijali sve i sve pie prolili. Kod VaseTrifunovia, zlatara, sve je posve demolirano i svaroba unitena i na cestu pobacana. Isto i kod oreJeftia. komu je tefter izgubljen, a vrijedi hiljada ..Otuda su se demonstranti razdijelili, te je jedan diootiao pred bludilite Savievo, te i cijelu zgradu de-molirali, ali ne samo da su pokustvo porazbijali, ne-go su i zidove izrovali, bunar razvalili, a pie iz baa-va ispustili i mnogo stvari u Bosnu pobacali. Drugi jedio zaao u srpsku mahalu, te sve stanove i poku-stvo porazbijati. Osobito je stradao Ilija Kaleni, go-stioniar, koji se je psovkama opirao; njemu su amasve unitili, perje i ponjave po cesti rasuli. Oko 1/2 10sati izalo je vojnitvo, te je red uspostavljen. Demon-stranti su pred sobom nosih sliku Njegova Velian-stva, a rekrutirali su se iz svakog sloja naroda " UOpliiima je poharana i kola i crkva, u upanjcukola, a u Ljubukom sve to je srpsko. Najstranijese, meutim, dogodilo u apljini. I tamo je rulja demo-lirala crkvu, radnje i stanove i u podrumu brae Ru-


47

ia prosula nekoliko hiljada hektolitara vina, ali ono,to je inila u srpskoj crkvi u Klepcima, prevazilazisve bestidnosti. Provalivi u crkvu oni su ne samounitili sav nametaj, pokidali odede, pokrhali utvari,nego su u bestijalnoj razuzdanosti vrili i nudu usamom putiru.

Demonstracija je bilo, osim toga, u Mostaru,Stonu, Konjicu, Tuzli, Brkom, Zavidoviu, amcu,epu, Vareu, Tenju, Bugojnu i Visokom i svuda suSrbi imali da podnesu manje ili vie tete. U Mostaruje, pri tom, Jefto Gmizovi bio ubijen u svom duanu.Nesmetan od dravnog odvetnitva Hrvatski Dnevnikje donosei opise tih demonstracija pokazivao neve-rovatnu pakost i zloinaku mrnju prema Srbima.Javljajui za demonstracije u Konjicu on donosi: "Ma-nifestanti su razbili prozore na srpskom domu, onamonjihovoj crkvi i banki, te su demolirali sve njihove du-ane" (br 146) Karakteristino je u itavoj toj stvari, dademonstracija nije nikako bilo tamo, gde nije bilo kato-likog frankovakog elementa, kojim bi se vlasti mo-gle posluiti kao harangerima. Muslimani sami nisunigde dali inicijative za te stvari, niti se sa samimnjima moglo to poeti. Vano je, dalje, da su demon-stranti esto puta i posle proglaenja opsadnog stanjasmeli raditi to su hteli i da niko radi toga nije bio zvanna odgovornost. Kad je, na primer, poslat iz Mostarasudski tajnik Tertelj u apljinu, da provede istragu ra-di dogaaja sa crkvom u Klepcima, svetina mu prostonije dala uredovati, a mesne vlasti nisu ni pokualeda pribave autoriteta redu i zakonu. Stvar je, naravno,na tom i zaspala.


48

U tom pogledu vrlo je zanimljiv sluaj Danila o-tre sa Trijebnja u Hercegovini, koji emo neto pobli-e prikazati. 2. jula bilo je proglaeno opsadno stanjeza svu zemlju i sva dela smetanja javnog mira, strke inasilja predat kompetenciji prekoga suda. Dva danaiza toga, 4. jula, oko dva sata po podne, stigla jejedna rulja od kakvih 200 ljudi pred kuu u radnju o-trinu u Pjeivcu pucajui iz revolvera, nosei barjake icarsku sliku, poto je pre toga demolirala srpsku ko-lu u Opliiima. Kad su stigli pred otrinu kuu noseikose i sekire zazvali su ga i rekli mu, da je sa decomostavi, a ona da mu jame za ivot. On se samac nijeusudio opirati i izie sa enom i decom, nato ruljaprovali unutra ruei sve, to se nije dalo sobom po-neti i neposredno upotrebiti. Jo iste veeri prijavio jeotra tu stvar u Stolac, odakle je dola jedna andar-ska patrola, da "provede izvide". otra je naveo e-tvoricu ljudi iz gomile, koje je poznao, da tim pospei iomogui istragu. Sva ta etvorica priznadoe, da suuestvovali u demonstracijama i imenovae jo nekih40 lica, koja su bila s njima. 7. jula doao je iz Mosta-ra istrani sudija sa jednim askultantom i dao za 8. ju-la pozvati preda se sve okrivljenike i svedoke Sledeidan od pozvatih ne doe ni jedan jedini pred suca,nego se uputie andarskoj kasarni u Domanovie,gde sedam osoba predade prijavu protiv otre, da jepred njima pre dva meseca psovao cara i vladu i kli-cao Kralju Petru. I uspee. 30. jula je, na zahtev dr-avnog odvetnika, otra bio zatvoren i 3. maja 1915. iosuen, na osnovu 142, na godinu i po dana teketamnice, premda su svedoci davali pometene izjave


49

ak i na glavnoj raspravi, na koju su dola samo dvo-jica. Sud se, naravno nije hteo ni obazirati na to, dasu se ljudi prisetili tek iza dva meseca podneti prijavu,a i onda tek u asu, kad su sami imali da dou na op-tueniku klupu. Od demonstranata, iji je zloin biotako oevidan i izvren u vreme opsadnog stanja, nijese dogodilo apsolutno nikom nita.

Zanimljiv je i ovaj epaki sluaj iz tih dana, gdesu obini provalnici dobili oreolu ogorenih otadbeni-ka drugi ljudi stradali sa razloga, koji valjda nigde dru-go ne bi bili mogui. "Hrvatska" je donela kao odjekdemonstracija od 29. juna ovaj dopis: "U epu su ta-koer ove demonstracije bile vrlo burne, pa je razja-rena svjetina nakon to je demolirala neke srpske tr-govine i privatne stanove, provalila u prostorije srpskeitaonice, da i ovu demolira. Kako se meu demon-strantima nalazilo po najvie seljaka, koji su sve uni-tili, to im je dolo pod ruku, pohrlio je zidarski obrt-nih iz epa Ante Pavlovi u prostorije itaonice daodstrani vladarevu sliku, za koju je znao da se ondjenalazi. No na njegovo najvee zauenje slike nijemogao nigdje nai ali je za to naao sliku kralja Petra,kao i sliku sviju srbskih vladara poam od Nemanje,nadalje slike srbskih junaka od posljednih sto godina,sliku Petra Koia, kao i svu silu inih srbskih slika.Meutim je razjarena svjetina provalila u prostorije iunitila sve slike i itav namjetaj, dok je Pavlovi snekolicinom prijatelja i dalje traio sliku naega vlada-ra i ovu konano ipak odkrio. Ova se nalazila u starojkuhinji itaonice, koja se rabila za spremanje drva,starih novina, petrolejskih posuda, krpa za brisanje


50

praine smea, uope za bezvriedne stvari. Slika senalazila na tednjaku okrenuta s prednjom stranom kzidu. Ovo odkrie izazvalo je najvee ogorenje. Ovase vijest u masi proirila munjevitom brzinom, pa jesvjetina douv, da se slika naeg vladara u srbskoj i-taonici nalazi u nedostojnom mjestu jo vie planula,te se tek onda primirila, kad je Pavlovi iznio sliku kra-lja i u najveem je slavlju prenio u zgradu kotarskogureda gdje je po predstojniku pohranjena. Sasma jelogino da je odbor itaonice radi nedostojnog po-stupka s kraljevom slikom morao biti povuen na od-govornost. I doista kotarska oblast dala je smjesta po-hvatati sve lanove odbora i povela je istragu. Odborse sastojao od mjesnog prote popa Manojla Varagiakao predsjednika, diumiste Jove Markovia kao pod-predsjednika, gostioniara Danila Strahinia kao bla-gajnika, Alekse Jovanovia kao tajnika i Milutina Jo-vanovia kao knjiniara. (Hrvatska br 1045 ) Na pr-voj raspravi u Travniku svi su optueni bili reeni kriv-nje, da su uvredili cara, ali na zahtev iz Sarajeva ra-sprava je voena po drugi put tamo i onda su 22. apri-la 1915. bili osueni Varagi na 15, Strahini na 13, aMarkovi na 12 meseci teke tamnice. Aleksa Jova-novi je suen docnije isto na godinu dana, dok je Mi-lutin radi veleizdaje u banjalukom procesu bio osu-en na smrt.

Da takva pristrasnost vlasti nije bila bez izves-nih uputa s vieg mesta svedoi, meu ostalim stva-rima, naroito jedan govor zamenika poglavara zem-lje, dr Nikole Mandia, izreen javno pri dolasku mini-stra Kerbera 22. februara 1915. godine u samoj zgra-


51

di Zemaljske Vlade. On je tom prilikom izrazio nadu,"da e Njegovo Velianstvo na vrhovni gospodar ra-ta, dati u svoje vrijeme, da moni ma naih junakihvojski, koje posvuda pobjedonosno prodiru, razmrskaglavu one hidre u Beogradu, koja siplje otrov, da setamo onamonji hajkaki narod, zadojen mrnjom,privede zasluenoj kazni radi njegovoga pogubnogarovarenja i radi neduno prolivene dragocjene carskemuenike krvi, pa da se za uvijek onemogui po-gubni njegov upliv na srodni mu dio iteljstva ovih ze-malja. Samo e na ovaj nain bez sumnje uspjeti, dase za vazda uini kraj kobnom velikosrpskom otrov-nom procesu u ovim zemljama, i samo e se na tajnain znatno olakati najtea upravna zadaa VaePreuzvienosti naime ozdravljenje jednoga politikioboljeloga dijela ovoga naroda. Samo uz ovu predpo-stavku bit e mogue, da se - kada doe normalnomirno vrijeme - u ovoj zemlji obezbijedi naoj velikojdravi odgovarajui pravni poredak za unapreivanjevisokih duevnih, kulturnih i materijalnih dobara, te dasvi elementi narodni iskreno i kako treba njeguju dina-stiku ideju." (Hrvatski Dnevnik, br 61.). Kad je takogovorio javno i sveano, u pozi pozdravljaa, kakav jetek bio u unutranjem saobraaju i tamo, gde se nijeimala da meri svaka re? I kako se to tek shvatalo odniih organa i od onih, kojima je taj podstrek dobrodolazio za lina obraunavanja!

Ta pristrasnost vlasti bila je oita i po drugimmestima. U Zagrebu je, povodom demonstracija od30. juna, bio na 14 dana zatvoren saradnik socijali-stikog partijskog organa "Slobodne Rijei" Vladimir


52

Bornemisa, radi kritike policiskog dranja. U noi,kada je bio zatvoren, doao je neki ovek u njegovueliju i stao ga nemilosrdno tui. Bornemisa je uzaludvikao i zvao u pomo, a kada je najzad, iza duga vre-mena, doao straar bilo je to samo s toga, dastranca pusti napolje. Sutra dan traio je Bornemisada ga odvedu leniku, ali je bio odbijen isto kao i samolbom, da ga odvedu pred inovnika, koji ima tajdan slubu, da bi sastavio s njim zapisnik o toj stvari.Kad nita nije pomoglo, onda je ovek poeo trajkglau i tad je, na opte navaljivanje javnosti, bio posleetiri dana na kratko vreme puten kui.

Kako se red, da je do njega uvek bilo stalo, mo-gao drati i sa malo i sa vrlo obinim sredstvima, do-kaz su nam oseki dogaaji. I tamo su frankovci udva-tri maha spremali ophode po gradu i nameravali,da pokau svoju "ogorenost" prema Srbima, ali je,kad su poeli da lupaju prozore na jednoj srpskoj ku-i, bio dovoljan samo jedan, istina energian straar,da to i sve drugo radikalno sprei. Kako su onda, stim sravnjene, bedne izvine o "nemoi vlasti" povo-dom dogaaja u akovu i Petrinji, gde su ruene nesamo srpske radnje i domovi, nego i samo groblje, iliu Slavonskom Brodu i Metkoviima; gde su bile obe-aene srpske crkve i aki paljene kue. (Dom trgo-vca Popovia u Brodu!)

Meutim, sve to bee samo uvod za ono, to semalo posle imalo dogoditi. Dosad su se vlasti manje-vie vidno i spretno sakrivale za "uzbuenu" i "ogor-enu" svetinu i za "patriotske manifestacije" i sve tose dotle zbilo, oznaavalo se kao elementarna bujica


53

strasti, kao neki vis major u drutvu i dravi. Odsadavlasti same istupaju otvoreno, bez imalo ustruava-nja, i ine dela, kojima sigurno nema ravnih ni u jed-noj historiji modernih svetskih drava i kulturnog dru-tva!

IITaoci.

Jo pre nego je predan ultimatum Austro-Ugar-ske Srbiji poelo se zatvaranjem sokolskih funkcione-ra u Banjoj Luci i Spljetu i kunim premetainama posvoj Dalmaciji, Sremu, Bosni i Hercegovini. A poslepredaje ultimatuma i njegova odbijanja u Srbiji zare-zalo je jo iste noi, 25. jula, zatvaranje svih ugledni-jih narodnih ljudi u svima naim mestima, i to bez raz-like svih onih, koji su bili izrazite nacionaliste i otvo-reni pobornici ideje narodnog jedinstva. Kao takvistradali su Srbi ponajvie, pa napredni Hrvati, naro-ito po Dalmaciji, i Muslimani, koji su se oseali kaoSrbi. Postojei zakoni o zatiti line slobode i o za-brani prisilnog proterivanja pripadnika jedne optine udrugu, koja mu je tua, bili su prosto ignorirani. Vr-hovna vojna vlast naredila je, po napred spremljenimplanovima, da se "u interesu vojnog vodstva" morajubezuvetno provesti izvesna zatvaranja, konfinacije iprogoni svih ovih ljudi, za koje se politikim i vojni-kim vlastima moglo initi, da nisu dovoljno "lojalni" ida "ugroavaju javnu sigurnost" U ratnom ministar-stvu obrazovala se jedna centrala, "(k.uk. Kriegsuber-wachungsamt"), kojoj je bila dunost da sprovede or-


54

ganizaciju te dravne sigurnosti, odnosno, da naenaine, kako e nepoudne ljude uiniti manje opas-nim za opte vojnike i dravne interese. Koman-dama pojedinih trupa date su naredbe, da "one oso-be, koje nisu dovoljno osumnjiene radi kakva kanji-vog dela, nego su samo uopte politiki nepouzdane isumnjive, lie slobode i da budu uvane bilo od poli-tikih oblasti, bilo od vojnikih komanda analogno kaoi ratni zarobljenici". Vojnim sudovima je opet nalo-eno, da oznae za svoja lica, da li su "politiki sum-njiva" (politisch verduchtig; otud oznaka r. v.) i daonda takve ljude ne putaju, nego da ih predaju onimorganima, koji su ve odreeni da vode nadzor nadtim elementima, koji imaju biti internirani ili konfinirani.Merilo, zato je i u koliko je ko politiki sumnjiv i poem to da se uzme, ostavilo se potpuno uviavnosti ikompetenciji politikih i vojnih vlasti, kojima se saddala najzgodnija prilika, da ine samovolju i nesaves-nosti najireg obima.

U isto vreme organizovana je i posebna vojskaza potpuni graanski rat u zemlji. To su bili takozvani"uckori", (Schutzkorps), "zatitne ete", regrutovaneobino iz najgoreg oloa muslimanskog i katolikogproletarijata, stvorene da toboe dre red u zaleuvojske i da paraliu eventualno delovanje srpskih ko-mitadijskih eta, a spremane u stvari tako, da sluekao orue jedne potpune strahovlade prema Srbima ida postanu najstrahovitiji nasilnici u obezglavljenim injima na uvanje predanim mestima du itaveBosne i Hercegovine.

Na usta svog poluzvaninog organa, Bosnische


55

Post, poruivala je bosanska vlada ovako svojim pod-anicima: "Meu naim Srbima ima ljudi, koji od tolikogodina vode politiku i razvijaju delatnost, koja je mora-la uroditi onakvim plodovima, kao to je atentat od ne-delje. tititi dravu od takvih elemenata to mora sadabiti jedna od prvih i najvanijih zadaa za to pozvanihfaktora; a dunost e biti lojalnog i pristojnog dela Sr-ba u ovim zemljama da doprinese svima silama, dase drutvo oisti od takvih tetoinja. Samo e takobiti mogue, da se oprosti zemlja, a naroito srpskostanovnitvo od sramote, koja je na njemu". (br. 145,1914.)

Od onih, koji su bili zatvoreni prvih dana posleultimatuma, najvei je deo bio oglaen za taoce. Ponapred spremljenim listama najistaknutiji su ljudi bilipohvatani po itavoj zemlji, odvedeni u zatvore kaonajobiniji zlikovci i tamo dobili obavest, da oni svojimivotima jame za svaku tetu, koja bi se u zemlji mo-gla dogoditi vojsci, vojnim objektima, transportima,javnim prometnim sredstvima i svemu, to je u to vre-me za vojsku od vrednosti. Ljudi su, kad se to dogo-di, imali na mestu biti ekzemplarno streljani bez pret-hodnih ispitivanja ko je krivac i iz kakvih motiva je zlo-in uinjen. A nikom nije bilo slobodno, da o tom po-blie uputi svet i da deluje na nj, da ne dovodi bez po-trebe u opasnost ni svoj, ni tu ivot.

To su, recimo, bile mere sigurnosti; otre, bez-obzirne, nepravedne i jednostrane, ali moda doneklesa vojnikog gledita shvatljive, i ako je tuno zajednu dravu, da se u dobroj treini svojih zemaljamorala sluiti tim sredstvima. Ali ono, to nikad ne


56

moe biti shvatljivo i to itavoj toj akciji daje pravuboju i najkarakteristinije obeleje surove tenje zaupropaivanjem, to je postupak s tim ljudima, be-stidni nain, na koji se kualo, da se oslobode od njih.Mi emo o tom radu dati ovde nekoliko ivih ilustraci-ja.

"Kad su nas na stotine ukrcali u Splitu sa naj-prostijim zlikovcima", pria dr. A. Tresi-Pavii usvom govoru na 32. sednici XXII . sesije CarevinskogVea u Beu, "kad smo na rijeci prevoeni na stanicupo takoj kii, da ni jedna krpica na nama nije ostalasuva, kad smo tri dana i etiri noi preko Zagreba iBudim-Pete trebali do Maribora, i tu neispavani bezhleba i vode bili kao srpski zarobljenici izvrgnuti po-grdama maarske svetine, udarcima kundaka i psov-kama maarske soldateske, tad su mnogi poludili i jasam video jednog nesrenika kako kroz prozor voza,koji je jurio punom snagom, skae u tamninu noi ismrti. Posle te etiri neprospavane noi zatvorili sunas u jednu kolu za jahanje, odakle je posle bilo iz-veeno preko 100 kola konjskog ubreta. Mi smo mo-rali spavati na tom ubretu gotovo zagueni od smr-ada konjske mokrae. Gledali smo, kako nam soldati,kad nam nose orbu, pljuju u kotao"... Kad ga je posletri meseca zatvora presluavao jedan auditor, rekaomu je: "Ja ne znam radi ega Vas okrivljuju, to etelako pojmiti, kad pomislite, da smo u samoj Dalmaciji,Istri i Kranjskoj zatvorili preko 5000 osoba". Kaznio-niki lekar u Gracu, carski savetnik dr. Hofman, grdioje bolesnike i govorio im, "da bi najbolje bilo dati otro-va veleizdajnicima, kad se ustruavaju da umru pri-


57

rodnom smru ". Neki su, naravno, i podlegli mukamau Mariboru i Gracu, kao Deni, Pukarevi i Vui, ko-ji je na dan sprovoda dobio dekret, da se oslobaakonfiniranja.

U garnizonskom zatvoru u Mostaru, u staromkonaku kod Painovcem, bili su internirci podeljeni udve grupe: u gornjem spratu bili su taoci, u donjem, upodrumu, bez prozora i bez vrata samo sa jednim ot-vorom, na goloj zemlji drugi zatvorenici. Sud za vre-nje nude stalno se prelivao, jer je bio mali meumnogo osoba, a na tom se istom prostoru u optojstisci moralo i jesti i spavati. Niz mrke zidove nepre-stano je curila voda, a po blatu ispod toga gotovo sevidi kako gamiu raznovrsni insekti. Profoz, narednikGaspar olijer, jedan surovi besomunik, koji je uveknosio svoj kvrgavi gvozdeni tap zvan "Konprinz", ko-jim je nemilosrdno tukao zatoenike ne gledajui kududara, tako je jednom prilikom izudarao kaluera Dra-gutina Tihog, jednog i inae bolesnog oveka, i to stoga, to je od svoje hrane delio drugim gladnijima,da je taj pao onesveen i sav preliven krvlju po telu,sa kog mu je na leima bio oderan velik deo koe.Kad je dola jedna partija prognanika iz Gacka, kojaje kao i sve druge bila putem isprebijana, pustili su lju-de da lee na avliji na goloj zemlji, izmoreni i pod-erani, i to za nekoliko noi, ne davi im ni slame ni po-krivaa. A posle nekoliko dana silom su od njih oduzi-mali decu i davali ih u oblinja, najvie katolika sela,dok su njih starije, obeskuene i iskoruene slali uArad. Pri tom trganju dece od matera bilo je uasnih ineizbrisivih prizora; neto od one strahovite tragike


58

kad se gubi sve i kida roeno edo. Izgubiti imanje,kuu, stoku; napustiti ognjite i posle svega rtvovati iroenu decu i to one male, nejake, svikle samo namaterinu negu! Posednik Smailaga emalovi bio jena putu do stanice insultiran i sav ispljuvan od ulinesvetine, iako se nalazio u pratnji dvojice vojnika, kojisu mu bili straa, ali bez upute i oseanja da zatitenemona oveka, koji ide da vri jednu dunost i ijije ivot njima poveren. Naprotiv, ti su sami vojnici e-sto inili najvea bezakonja. Peru Gvozdenovia, Ma-nojla Jelia i oru ahina izudarali su nemilice. Onisu oru apinu sa Domanovia kao taocu u vozuna goloj glavi tukli orahe, a oru Doderu drali bajo-net tako pod grlom, da nije smeo niti mogao ikudokrenuti glavom. Petra Mandrapu zatvorili su u vagonmeu konje i tu mu naredili da ui ne smejui se nimaknuti. Jedan ga je konj tom prilikom udario u ko-leno i probio mu pantalone, dok mu je, u isti mah, je-dan straar upao dlaku po dlaku iz kose. U apljinisu, pod vodstvom uckora Hasana Xajdarovia, bilimagareim samarom osedlali deset uglednih gra-ana, pa su to hteli uiniti i jeromonahu Hristiforu Kr-stoviu, ali ga je od te bruke spasao mesni katolikifratar. U vrenju slube taoci su prosto bili premarani.Svetozar orovi je jednom prilikom iao tri dana i e-tiri noi uz eleznike transporte ne dobivi ni trunipoivke, ni ma ta zajelo i pie "Izmoren i klonuo", ve-li sam, "esto sam zaeleo da se desi ma kakva ne-srea, ma kakva od onih nezgoda zbog kojih streljajutaoce, samo da se jedanput svri sa tim beskrajnimmotljanjem i tim smiljenim gnusnim mrcvarenjem."


59

U Zenici je bio zatvoren svet

Documents

Vladimir Corovic - Crna Knjiga