UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

Seminarski rad

iz predmeta Osnovi ekonomije biznisa

sa temom :

„ Troškovi sredstava za rad „

Mentor : Student :

Prof. dr Penezić Nenad Vladimir

u Sremskoj Kamenici, 16.1.2010. godine

REZIME

U ovom radu obradio sam troškove sredstava za rad koji su, kao deo ukupnih troškova, osnov ekonomije i funkcionisanja svih kompanija. Troškovi su kontrolni instrument efikasnosti poslovanja, a troškovi sredstava za rad kao vrednosni iznos utrošenih sredstava za rad predstavljaju deo ukupnih troškova. Još jedna bitna karakteristika sredstava za rad je da oni predstavljaju dugoročno imobilisana finansijska sredstva zato je njihova važnost je još veća.

Ključne reči : troškovi sredstava za rad, amortizacija

UVOD

Troškovi su kategorija ulaganja koja predstavlja osnov ekonomije i funkcionisanje svih kompanija. Njihova veličina usovljava poslovni uspeh kompanija i predstavlja kontrolni instrument efikasnosti poslovanja. Pored toga, predstavljaju i instrumente odlučivanja u razvojnoj politici pošto direktno utiču na formiranje prodajnih cena proizvoda i usluga.

Pod troškovima se podrazumeva cenovni ili novčani izraz utrošaka elemenata proizvodnje, odnosno materijala, sredstava za rad i predmete rada. Trošak se dobija kao proizvod utroška i cene po jedinici utroška, odnosno:

T = U x Cu

Odnosno:

Tm = M x Cm ; Ti = I x Ci ; Tl = L x Cl

Gde je:

T – trošak elemenata proizvodnjeU – utrošak elemenata proizvodnjeCu – cena po jedinici utroškaTm – trošak materijalaM – utrošak materijalaCm – cena po jedinici utroška matrijalaTi – trošak sredstava za radI – utrošak sredstava za radCi – cene sredstava za rad po jedinici utrošakaTl – trošak radne snageL – utrošak radne snageCl – zarada po jedinici rada

Postoji više kriterijuma za klasifikaciju troškova i svi su utemeljeni na potrebi upravljanja. Neki od kriterijuma za klasifikaciju troškova su:

1. Troškovi elemenata proizvodnje2. Troškovi prema mestu nastanka3. Troškovi prema njihovoj vezanosti za nosioce4. Troškovi prema vremenu nastanka5. Troškovi uslovljeni dinamikom proizvodnje6. Troškovi po poslovnim funkcijama....

Elementi proizvodnje su zastupljeni u proizvosnji svakog proizvoda i zato predtavlja najznačajniju klasifikaciju.postoje tri osnovne grupe ovih troškova:

1. Troškovi materijala2. Troškovi sredstava za rad3. Troškovi radne snage

1.

1. PODELA TROŠKOVA

1) OPSTA PODELA (prema poreklu, komponentama procesa rada)

TROSKOVI RADA – vrednosni izraz utrosaka radne snage (ukalkulisani LD radnika) Racunaju se tako sto se utrosci rada vremenski izrazeni pomnoze sa cenom rada. Zarada je novcani izraz vrednosti radne snage ili u kalkulativnom smislu novcani multiplikator utrosaka radne snage. Ukupni troskovi rada = masi ukalkulisanih bruto zarada obracunatih na bazi kolicine i kvaliteta rada.

TROSKOVI PREDMETA RADA – vrednosni izraz utrosenih predmeta rada u proizvodnji (troskovi sirovina, troskovi materijala za izradu, pomocnog materijala, troskovi energije, troskovi rezijskog materijala, troskovi tudjih materijala). Troskovi materijala su proizvod i funkcija utrosaka materijala i NC-a po jedinici utroska.

TROSKOVI SREDSTAVA ZA RAD - vrednosni izraz utrosenih sredstava za rad u proizvodnji (amortizacija, troskovi osiguranja, investiciono odrzavanje). Obracunavaju se kao amortizacija. Parametri za utvrdjivanje troskova sredstava za rad su njihova NC, vek trajanja i stepen trosenja.

TROSKOVI TUDJIH USLUGA - vrednosni izraz tudjih usluga (troskovi PTT, troskovi struje). Usluge mogu biti direktne (ako si ih druga preduzeca izvrsila na proizvodima ili uslugama koje preduzece proizvodi ili obavlja) i indirektne

2) PREMA FUNKCIJAMA U PREDUZECU TROSKOVI NABAVKE TROSKOVI PRODAJE TROSKOVI PROIZVODNJE TROSKOVI UPRAVLJANJA

Deo ovih troskova direktno uklazi u cenu kostanja proizvoda ili usluge (tr nabavke i tr proizvodnje). Deo troskova sadrzan u prodatim proizvodima predstavlja rashod koji se pokriva iz prihoda preduzeca. Drugi deo sadrzan u lagerovanim proizvodima cini buduci potencijal i angazovana sredstva preduzeca.

3) PREMA URACUNAVANJU U CENU KOSTANJA

DIREKTNI (pojedinacni) – se mogu direktno vezati za nosioce, tj proizvode ili usluge ostvarene u preduzecu i mogu se neposredno ukalkulisati u cenu kostanja proizvoda. Mogu se direktno razvrstavati po ucincima, tj nisu potrebni prethodni obracunski postupci ili kljucevi razvrstavanja. Ovde spadaju – materijal za izradu, zarade radnika izrade i posebni pojedinacni troskovi. INDIREKTNI (opsti) – nemogu se direktno uracunati i ugraditi u cenu kostanja proizvoda, niti neposredno vezati za pojedine proizvode ili usluge. Obracun ovih troskova po ucincima vrsi se preko uslovnih baza i kljuceva za raspodelu. Ovde spadaju – zarade radnika koji ne rade neposredno u proizvodnji, pogonski material, troskove osiguranja, ptt troskove, troskove zakupnine, unutrasnjeg transporta, odrzavanja itd. Evidentiraju se po mestima njihovog nastanka

Cena kostanja – zbir utrosenih i izdatih vrednosti u vezi sa trosenjem komponenata procesa rada. U cenu ulaze – troskovi reprodukcije, izdaci uslovljeni koriscenjem komponenata proizvodnje i izdaci uslovljeni vrsenjem funkcije u reprodukciji.

2.

2. TROŠKOVI SREDSTAVA ZA RAD

Osnovna sredstva obuhvataju materijalnu i nematerijalnu imovinu preduzeća koja je pribavljenja sa ciljem uspešnog obavljanja poslovnih aktivnosti u dužem vremenskom periodu, i prema svojoj ekonomskoj suštini predstavljaju dugoročno imobilizovana finansijska sredstva.

Postoji više podela osnovnih sredstava:

1. Prema funkciji se dele na:

a) Osnovna sredstva u pripremib) Osnovna sredstva u upotrebic) Osnovna sredstva van upotrebe

2. Prema predmetu strukture, dele se na:

a) Materijalna: prirodna bogatstva i sredstva za radb) Nematerijalnac) Osnovna sredstva u obliku novca ili potraživanja

Sredstva za rad se prema funkcionalnim karakteristikama, mogu grupisati na:

1. Mašine – sredstva pomoću kojih se izražavaju mehaničke operacije2. Postrojenja – pomoću kojih se obavlja tehnološki proces3. Uređaji – delovi opreme4. Instalacije5. Alati – sredstva za ručne i mašinske operacije6. Inventar – oprema na neotehnološkim radnim mestima7. Transportna sredstva

Troškovi sredstava za rad se kvantitivno utvrđuju kao proizvod utroška i cena po jedinici utroška:

Ti = I x Ci, odnosno Ti = ƒ(I,Ci)

Gde je:

Ti – troškovi sredstava za radI – utrošci sredstava za radCi – cene sredstava za rad po jedinici utrošaka

Kako se u preocesu proizvodnje koristi više vrsta sredstava za rad, u različitom broju, različitog veka trajanja, različitih cena i sl., ukupni troškovi sredstava za rad nastali u proizvodnji, kvantitativno se utvrđuju obrascem:

Ti = I1 x Ci1 + I2 x Ci2 + I3 x Ci3 +...+ In x Cin, odnosno

Sredstva za rad imaju specifičan način trošenja pošto ciklus reprodukcije proizvoda višestruko je kraći od ciklusa reprodukcije sredstava za rad. Drugim rečima, sredstva za rad svoju vrednost ne prenose na proizvod odjednom i u potpunosti u jednom ciklusu

3.

proizvodnje, već samo delimično. Ona zadržavaju svoju upotrebnu vrednost do momenta fizičke istrošenosti. Zbog specifičnosti trošenja sredstava za rad razlikujemo tri grupe troškova ovih sredstava:

1. Troškovi fizičkog trošenja, habanja2. Troškovi ekonomskog zastarevanja3. Troškovi generalnog remonta i tekućeg održavanja

3. TROŠKOVI FIZIČKOG TROŠENJA

Troškovi fizičkog trošenja sredstava za rad nastaju kao posledica upotrebe, funkcionisanja i rabaćenja tog sredstva, pri čemu oni postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode sve dok se u potpunosti ne istroši njihova upotrbena vrenost. Fizičko trošenje sredstava za rad je u direktnoj proporciji s vremenom aktivnog veka, a količina proizvoda koja se pomoću njih proizvede proporcionalna je vremenu njihovog rada. Iz toga sledi zaključak da fizičko trošenje sredstava za rad ima proporcionalni karakter u onosu na obim proizvodnje, odnosno fiksni karakter po jedinici proizvoda.

Zbog specifičnosti trošenja sredstava za rad i nemogućnosti kvantitativnog utvrđivanja utrošaka, trošenje sredstava za rad se moze utvrditi samo vrednosno kao pretpostavljana veličina. Vrednosno trošenje sredstava za rad predstavlja amortizaciju, odnosno novčani iznos koji se u toku veka trajanja sredstava za rad obračunava i izdvaja za nadoknadu i reprodukciju sredstava za rad.

Postoje dva sistema amortizacije:

1. sistem vremenske amortizacije2. sistem funkcionalne amortizacije

4. TROŠKOVI EKONOMSKOG ZASTAREVANJA

Troškovi ekonomskog zastarevanja sredstava za rad nastaju usled tehnoloskog napretka. Ekonomsko zastarevanje se javlja usled:

1. pojave novih sredstava čija je efikasnost veća od onih koja su u upotrebi2. pojave novih tehnoloških procesa efikasnijih od postojećih3. u slučaju prestanka proizvodnje nekog proizvoda

Prevremeno isključivanje sredstva za rad koje nije fizički dotrajalo naziva se ekonomsko ili moralno rabaćenje sredstava. Ukoliko su se troškovi amortizacije utvrđivali na osnovu fizičkog veka trajanja, jedan deo nabavne vrednosti sredstava za rad ostaje neproduktivan i on predstavlja trošak zastarevanja.

4.

Troškovi ekonomskog zastarevanja nemaju proizvode kao nosioce, i stoga preduzeće ima dve mogućnosti:

1. Da neprodukovanu vrednsot sredstava za rad obračuna u ceni koštanja budućih proizvoda

2. Da ih pokrije iz tekućih dobiti

Za reprodukovanje nabavne vrednsoti sredstava za rad treba uvek odabrati kraći vek trajanja. Ako je ekonomski vek trajanja kraći od fizičkog, uzima se za osnovu obračunavanja troškova sredstava za rad.

Troškovi sredstava za rad utvrđuju se sledećom formulom:

ili

Pri čemu je:

Gde je:

Ti – godišnja amortizacijaSi – nabavavna vrednost sredstava za radH – vremenska jedinica (godina)ΣH – ukupan vek trajanja sredstava za radrti – godišnja stopa amortizacija

5. TROŠKOVI GENERALNOG REMONTA I TEKUĆEG ODRŽAVANJA

Troškovi generalog remonta nastaju pri zameni dotrajalih delova sredstava za rad, u toku planiranog veka trajanja sredstava kao tehničke celine. Troškovi zamene dotrajalih delova se nazivaju troškovima generalnog remonta a obuhvataju nabavnu vrednost delova koji se zamenjuju, troškove materijala i radne snage koji nastupaju pri zameni i finansiraju se iz sredstava amortizacije.

Pored troškova zamene dotrajalih delova sredstava za rad javljaju se i troškovi tekućeg održavanja sredstava kao što je trošenje materijala i radne snage čišćenja, podmazivanja, otklanjanja kvarova, loma itd. Oni ne predstavljaju neposredni trošak sredstava za rad, već trošak materijala i radne snage i finansriaju se iz obrtnog kapitala i tretiraju kao režijski trošak materijala i radne snage. Visina ovih troškova zavisi od: tehničke strukture, stepena istrošenosti i organizacije njihovog održavanja.

Lom i kvar sredstava za rad predtavljaju tehnički udes koji dovodi do delimičnog ili trajnog onesposobljavanja sredstava za rad za proizvodnu funkciju. Troškovi nastaju pri otklanjanju loma i kvara sredstava za rad u organizacionim aktivnostima, i ako predstavljaju troškove sredtsava za rad uključuju se u režijske troškove.

5.

6. AMORTIZACIJA

Amortizacija , kao trošak osnovnih sredstava, ima dominantno mesto u strukturi ukupnih troškova.

Amortizacija ima tri osnovne funkcije:

1. odražava trošenje sredstava i smanjivanje njihove vrednosti2. služi za određivanje dela vrednosti sredstava koji se prenosi na ostvarene

proizvode i druge učinke koji se ostvaruju korišćenjem osnovnih sredstava3. služi za obnavljanje, tj. zamenu dotrajalih sonovnih sredstava

Iznos amortizacije se uračunava u prodajnu cenu gotovih proizvoda, odnosno usluga. Tako nabavljena novčana sredstva koriste se za zamenu dotrajalih ili zastarelih sredstava, za nabavku novih sredstava itd.

Troškovi sredstava za rad po jedinici proizvoda računaju se na osnovu obrasca:

Gde je:

Tiq – troškovi sredstava za rad po jedinici proizvodaSi – nabavna vrednost sredstva za radΣQ – mogući obim u veku trajanja

Troškovi sredstava za rad u određenom vremenskom periodu (mesecu ili godini), utvrđuju se pomoću sledećeg obrasca:

Ti = Tiq x q

Gde je:

Ti – troškovi sredstava za rad u određenom perioduq – ostvareni obim proizvodnje u istom periodu

Pošto sredstva za rad imaju duži vek trajanja, a u današnje vreme tržišna kolebanja su vrlo česta, postoji mogućnost da suma prikupljenih sredstava amortizacije neće odgovarati ceni osnovnih sredstava u momentu zamene. Kako bi se to izbeglo, neophodno je izvršiti revalorizaciju vrednosti odnovnih sredstava. Revalorizacija se vrši pomoču sledećeg obrasca:

Amortizacija sredstava za rad izračunava se na osnovu:

1. veka trajanja sredstava za rad – sistem vremenske amortizacije2. radnog učinka sredstava za rad – sistem funkcionalne amortizacije

6.

7. VREMENSKA AMORTIZACIJA

Vremenska amortizacija predstavlja metod obračuna prenete vrednosti sredstava za rad koja se zasniva na predviđenom veku trajanja sredstava, te se sredstvo treba amortizovati kroz moguć vek trajanja. Pretpostavaka je da se sredstva za rad ravnomerno troše u veku trajanja bez obzira bez obzira da li su u upotrebi ili ne.

Pošto stvarnu amortizaciju nije moguće tačno utvrditi, ona može biti veća ili manja od u odnosu na stvarno prenetu vrednost. U slučaju veće amortizacije dolazi do smanjenja dobiti i stvaranja latentnih rezervi, a u slučaju manje amortizacije dolazi do povećanja dobiti i skrivenog gubitka.

Godišnji iznos amortizacije izračunava se pomoću sledeće formuile:

ili

Pri čemu je:

Gde je:

Ti – godišnja amortizacija

Si – nabavna vrednost sredstava za rad

ΣH – ukupan vek trajanja sredstva za rad

rti – godišnja stopa amortizacije

100 – konstanta

Postoje tri metode za izračunavanje vremenske amortizacije:

1. linearna (ravnomerna) metoda2. progresivna metoda3. degresivna metoda

7.1. Linearna vremenska amortizacija

Linearna vremenska amortizacija polazi od pretpostavke da se sredstva za rad ravnomerno troše tokom čitavog veka trajanja, što znači da se u svakoj godini vrši jednako opterećenje amortizacije. Ona je po vremenu konstantna ali se po jedinici proizvoda menja obrnuto proporcionalno promeni obima proizvodnje tokom veka trajanja sredstva. Godišnja stopa amortizacije se izračunava na sledeći način:

7.

7.2. Progresivna vremenska amortizacija

Progresivna vremenska amortizacija polazi od pretpostavke da je vek trajanja unapred predviđen, ali amortizacija raste iz godine u godinu. Ovo je zbog toga što se smatra da je novo sredstvo za rad neuhodano, te radnici koji počinju da rade njime nisu u mogućnosti da u potpunosti iskoriste njegov kapacitet. S toga nije pravilno sredstvo opteretiti istom amortizacijom kao i onda kad se iskorišćava njegov pun kapacitet.

Kod progresivne vremenske amortizacije, amortizaciona stopa može imati:

Aritmetičku progresiju – , gde je

Geometrijsku progresiju – , gde je

7.3. Degresivna vremenska amortizacija

Degresivna vremenska amortizacija polazi od pretpostavke da nova sredstva za rad imaju veću efikasnost, da su troškovi eksploatacije niži jer su manji troškovi održavanja, a kvarovi i zastoji su ređi. Kod ove metode amortizacija iz godine u godinu opada, pošto dužom upotrebom sredstava za rad ona funkcionalno slabe.

Postoje dve metode utvrđivanja degresivne vremenske amortizacije, i to:

1. Metod iste osnovice, opadajuće amortuzacione stope2. Metod iste stope na opadajuću osnovicu

Kod prve metode osnovica na koju se obračunava amortizacija ostaje ista a amortizaciona stopa opada iz godine u godinu, dok se kod druge metode koristi ista stopa amortizacije za ceo vek trajanja ali se primenjuje na osnovicu koja se smanjuje oz godine u godinu za iznos amortizacije.

8. FUNKCIONALNA AMORTIZACIJA

Funkcionalna amortizacija kao osnov za određivaje amortizacije koristi aktivni radni vek sredstava za rad. Ovim metodom daje se prioritet fizičkom trošenju koje je proporcionalno obimu proizvodnje.

Troškovi sredstava za rad po jedinici proizvoda prema nabavnoj vrednosti sredstava za rad u istoj su srazmeri u kojoj je i jedinica proizvoda u odnosu na moguću proizvodnju u radnom veku sredstva za rad.

Tiq : Si = q : ΣQ

8.

Amortizacija po jedinici proizvoda računa se pomoću sledece formule :

troškovi sredstava za rad u određenom vremenskom periodu, utvrđuju se pomoću sledećeg obrasca:

T i = Tiq x Q’

Gde je:

Q’ – ostvareni učinak u posmatranoj jedinici vremena

10.

ZAKLJUČAK

Troškovi su kategorija ulaganja koja predstavlja osnov ekonomije i funkcionisanje svih kompanija. Oni predstavljaju kontrolni instrument efikasnosti poslovanja i instrument odlučivanja u razvojnoj politici.

Pod troškovima se podrazumeva cenovni ili novčani izraz utrošaka elemenata proizvodnje, odnosno materijala, sredstava za rad i predmete rada. Trošak se dobija kao proizvod utroška i cene po jedinici utroška.

Elementi proizvodnje su zastupljeni u proizvosnji svakog proizvoda i zato predtavlja najznačajniju klasifikaciju.postoje tri osnovne grupe ovih troškova:

1. Troškovi materijala2. Troškovi sredstava za rad3. Troškovi radne snage

Osnovna sredstva obuhvataju materijalnu i nematerijalnu imovinu preduzeća koja je pribavljenja sa ciljem uspešnog obavljanja poslovnih aktivnosti u dužem vremenskom periodu, i prema svojoj ekonomskoj suštini predstavljaju dugoročno imobilizovana finansijska sredstva.

Troškovi sredstava za rad se kvantitivno utvrđuju kao proizvod utroška i cena po jedinici utroška:

Ti = I x Ci, odnosno Ti = ƒ(I,Ci)

Gde je:

Ti – troškovi sredstava za radI – utrošci sredstava za radCi – cene sredstava za rad po jedinici utrošaka

Sredstva za rad imaju specifičan način trošenja pošto ciklus reprodukcije proizvoda višestruko je kraći od ciklusa reprodukcije sredstava za rad. Drugim rečima, sredstva za rad svoju vrednost ne prenose na proizvod odjednom i u potpunosti u jednom ciklusu proizvodnje, već samo delimično. Ona zadržavaju svoju upotrebnu vrednost do momenta fizičke istrošenosti. Zbog specifičnosti trošenja sredstava za rad razlikujemo tri grupe troškova ovih sredstava:

1. Troškovi fizičkog trošenja, habanja2. Troškovi ekonomskog zastarevanja3. Troškovi generalnog remonta i tekućeg održavanja

Troškovi fizičkog trošenja sredstava za rad nastaju kao posledica upotrebe, funkcionisanja i rabaćenja tog sredstva, pri čemu oni postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode sve dok se u potpunosti ne istroši njihova upotrbena vrenost.

Troškovi ekonomskog zastarevanja sredstava za rad nastaju usled tehnoloskog napretka. Ekonomsko zastarevanje se javlja usled: pojave novih sredstava čija je efikasnost veća od onih koja su u upotrebi, pojave novih tehnoloških procesa efikasnijih od postojećih, u slučaju prestanka proizvodnje nekog proizvoda.

11.

Troškovi generalog remonta nastaju pri zameni dotrajalih delova sredstava za rad, u toku planiranog veka trajanja sredstava kao tehničke celine.Pored troškova zamene dotrajalih delova sredstava za rad javljaju se i troškovi tekućeg održavanja sredstava kao što je trošenje materijala i radne snage čišćenja, podmazivanja, otklanjanja kvarova, loma itd.

Zbog specifičnosti trošenja sredstava za rad i nemogućnosti kvantitativnog utvrđivanja utrošaka, trošenje sredstava za rad se moze utvrditi samo vrednosno kao pretpostavljana veličina. Vrednosno trošenje sredstava za rad predstavlja amortizaciju, odnosno novčani iznos koji se u toku veka trajanja sredstava za rad obračunava i izdvaja za nadoknadu i reprodukciju sredstava za rad.

Postoje dva sistema amortizacije:

1. sistem vremenske amortizacije (linearna, progresivna, degresivna)2. sistem funkcionalne amortizacije

12.

LITERATURA :

1. PENEZIĆ, Nenad: Ekonomika preduzeća sa osnovama mikroekonomske analize, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.

13.

SADRŽAJ :

Uvod ... 11. PODELA TROŠKOVA ... 22. TROŠKOVI SREDSTAVA ZA RAD ... 33. TROŠKOVI FIZIČKOG TROŠENJA ... 44. TROŠKOVI EKONOMSKOG ZASTAREVANJA ... 45. TROŠKOVI GENERALNOG REMONTA I TEKUĆEG

ODRŽAVANJA ... 56. AMORTIZACIJA ... 67. VREMENSKA AMORTIZACIJA ... 7

7.1. Linearna vremenska amortizacija ... 7

7.2. Progresivna vremenska amortizacija ... 8

7.3. Degresivna vremenska amortizacija ... 8

8. FUNKCIONALNA AMORTIZACIJA ... 8

Zaključak ... 9

Literatura ... 10