ВЛАОЉИЦА— Љ. Б. KИЋИ

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

ВЛАШКО-СРПСКИРЕЧНИК

У нади да ће записане речи послужити да се поврате себи, ова књига јепосвећена Власима који се стиде свог језика и порекла

ВОРБАРЈУВЛАРУМЙЊЕСК-СРБЈЕСК

Овај речник не представља дефинитивни одговор на питање језика и обимфонда речи влашког говора, већ има за циљ да буде подстрек онима који

поседују усмену заоставштину својих предака, да допишу још понеку реч уфонду влашког народног стваралаштва.

______________________________________________________(Прва верзија влашког речника штампана на штапачу

27. 06. 2000.)

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сє афлє йн стратура а ђе ноуолу рамасатурљи ђе цйвиљизацйј ҹе са петрјекут. Трєбє афла, куношћа, аљеѫашй кићи парҹељиљи а лу єла мозаик ђе ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй

фије марје газдарије.

Говор Влаха је као Шлиманова Троја, налази се у деветом слоју остатака надошлих цивилизација.Треба наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог мозаика речи, које ће, након што се

подесе, бити велико богаство.

УВОД

Шалом Израел! Добродошли у Израел! Шалом је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и при растајању, шалом је реч са којомназдрављају послу и сваком добром делу. Шалом је једина реч што је још остала из говора Јевреја и из њесу поново оживеле речи јеврејског језика –Хебрејски. Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били расејани по целом свету, они су почели даговоре на језицима народа у чијим су земљама живели, тако да су они у периоду од око хиљаду идеветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А када је после другог светског рата обновљенањихова држава Израел и када су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се да они нису зналисви да говоре једним истим језиком, већ су говорили на језицима многих народа. Велика расправа је биламеђу њима на чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим језиком. У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи на корзо, а тмао је стално био и некистарац који није хтео са никим да разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са: шалом; аисто тако и при одласку. Чудили су се они старцу и љутили су се на њега, али временом су почели да муугађају и ко год би се срео с њим говорио је: шалом, а почели су и једни другима да кажу: шалом. И такосе међу Јеврејима нашло људи који су хтели да сазнају шта значи реч: шалом, и због тога су потражили устарим верским књигама из давнина, које су биле написанє у времену кад су Израелци имали својудржаву, и у њима су нашли да је то реч за поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старимкњигама записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су их поново научили и тако јепоново оживео јеврејски језик. Говор и језик Влаха није записан у старим књигама, јер таквих старих књига нема писаних на овомјезику; али у сваком влашком селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по неки старац или старажена, код којих је остала још нека реч незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и даих забележимо. Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену реч влашку? – Можемо да је нађемо упричама, у којима свака реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер иако су речи упесмама удешене за певање, оне имају своје казивање. Где би опет могли наћи реч влашку? – Можемо је наћи у надимцима људи, јер сваки надимак казујенешто. Где можемо опет да нађемо чисте речи влашке? – Можемо их наћи код имена животиња и биљака; јерВласи њих нису научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по шумама и пољима. Где можемо наћи реч влашку? – Можемо да је нађемо код имена посуда и послова по кућама сељана. Где опет можемо да нађемо непокварене речи влашке? -- Можемо да их нађемо код имена: брда,дубодолина, пропланака, потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су остала одстарих.

Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да саберемо и да сакупимона једно место речи влашког језика, и са њима писати књиге за учење нашојдеци.

ЙМПОРТУ

Шалом Израел! Бунвењиту йн Израјел! Шалом је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла йнтйлњит шй ла пљекарје, шалом је ворбаку карје мулцамјеск лукру шй фаҹерја бунє. Шалом је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин ворба Јеврејилор шйђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба Јеврејаскє -- Хебрејешће. Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц пи тото помйнту, јеји а лувато сйворбјаскє пи љимбиљи лу вилајтурљи йнтрє а куј царє а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о мије шй ноуосуће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор,Израиљу, шй Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пєрцйљи, са йнтймплат ђе ји нашћиут сй ворбјаскє тоцйнтро љимбє, нума а ворбит пи љимбиљи лу мулће вилајће. Маре тајнє а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбєсй порњаскє тоц сй ворбјаскє шй сй скрије кєрцйљи йнтро љимбє. Йн врун ораш йн тоатє сара ла врун лок са адунат уоамињи ла корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шйврун мош карје наврут ку њима сй тєјнује дакє ла йнтйлњалє ну ја мулцамит ку: шалом; да јар аша шй лапљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудє пи јел, ама ђила о врјеме а лувато сйј факє пи воје шйкарје год са йнтйлњит ку јел а ворбит: шалом, да а порњит шй јеји уњи кйтрє алцй сй ʤйкє: шалом. Шйаша йнтрє Јевреј са афлат уоамињ карје а врут сй шћије ҹе сє спуње ку ворба: шалом, шй пинтру аја акатат йн кєрц батрйње ђивродатє, карје а фост скрисє кйнд Израиљењи а авут цара а лор, шйн јеље аафлат кє је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй аша ји а гасйт кє йн кєрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисє тоаћеворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤєу, ђаколо ља пройнвацат шй аша а пройнвијатљимба Јеврејаскє. Ворба шй љимба Вларумйњаскє нује скрисє йн кєрц батрйње, кє ну јастє ђе а љи аша кєрц батрйњескрисє пи аста љимбє; ама йн тот сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатє каса, јастє унђе мајастє кйћеун мош ор мујерје батрйнє, ла карје а мйјрамас кйћо ворбє њезујтатє да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи аљи аша ворбе трєбє сй ље афлєм шй сй ље йнсамнєм. Ђикйт ђила лумја а батрйнє, унђе ам мйј пућа сй афлєм њезујтатє ворбє Вларумйњаскє? -- Пућем соафлєм йн повјешћ, йн карје тоатє ворба аре локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кє макєрсйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал лор. Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскє? – О пућем афла йн пољикриљи уоамињилор, кє тоатєпољикра спуње ҹова. Унђе јар пућем сй афлєм кураће ворбе Вларумйњешћ? – Ље пућем афла ла нумиљи лу жоавињ шйбујеʤ; кє Вларумйњи пи јеље ну ља йнвацат ујтйнду сє ла тєљевизор, нума ђила паринцй ај лор мјергйндпи досурј шй кймпурј. Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскє? – Пућем со афлєм ла нумиљи лу васурј шй лукрєрурј пинкєшйљи саћењилор. Унђе јар пућем сй афлєм њестрйкаће ворбе Вларумйњешћ? – Пућем сй ље афлєм ла нумиљи лу: ҹоҹ,боруѫ, појењ, огашє, кймпурј… Кє аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а рамас ђила ајбатрйњ.

Дакє во фи воја лу Думњеʤєу, шй дакє ње йндурєм, пућем сй астрйнѫем шй сй адунємлаунлок ворбиљи лу љимба вларумйњаскє, шй ку ја скрија кєрц ђи йнвацат ла копији ајноштри.

Љубиша лу Божа Кићи

Тотнат карје мйјшћије,ласє кйћо ворбє сй мйј скрије.

Аа -члан уз присвојне заменице иуз глаголски облик перфектаа'пєј, а пєј -е паабаће -скреће, усмераваабаће ворба –наговештавасє абаће -скрећеабја -једваабурија -испарењаабурјаʤє -испараваабуру -пара, испарењеабурє вйнту –ветар пириабуровйнту -поветарацабушйља -пузећиаверја -имовина, власништвоаверњик -имучанага -агаагањи -агеагєрє -удесио, натемпираоадаварат –потврђен; сагласанадаварє -потврђује; приклања сеадавєрјала –потврђивање;сагласностадавєрјала ла ворбє –сачекивање у разговору,одобравање саговорникуадавєру -потврдаадаоара -по други путадапатоарја –поилоадапату -појењеадапє -поји, напојиадйнк -дубокоса адйнкат -продубило сеадйнкимја -дубинаадйнкјаʤє -продубљујеадйнс -посебно, баш зато, изричито, конкретно,намерноадо -дај; донесиадунарја-окупљање, прибирање,сакупљање; скупштинаадунє -сакупљаадурмит -заспао, у снуадурмиторј –успављујућиадуҹе -доносиадуҹе йн парћаја –сличи,наликујеаʤєм -бесквасни; пресанађету -навика, обичајађиноарја -мало пре, малочасађинтйј -прва, претходна

ажунату –гладовање за Бадњиданажунѫе -стиже; долазиажунсє -стигао, стигло; досегнуо, додирнуо, дотакаоажунсу -стизање; сустизањеАжуну -Бадњи данажутату -помагање, помоћажутамйнту –помагање, помоћажутє -помажесй ажуће -да помогне (наздарављање уз пиће)ажуторју -помагач. Помоћникажутаторју -помагач, помоћниказвйрљит -разбацано; хитнутоазвйрљитура – хитац; оно што је хитнутоаиҹа -овдеаја -таајдац -хајдемоајде -хајдеајлалц –остали, другиајна -огртач, хаљина, тогааколо -тамо, онамо, ондеакоњерју –велика игла садршком (за шивење врећа,сламарица)акрјешће –киселиакрит -(за)кисељенакришор –киселкаст, накисеоакрјала-киселост; салата, туршијаакру -кисеоаку -иглаакума -садаакупат -ухваћен, обрлаћенакупаторју -окупаторакуша -ускоро, сад ћеал -члан уз присвојне заменицеала -ала, звералавиҹос –насртљив; халапљивалалалт -онај другиалалт -други (не овај)алалтєјерј -прекјучеалалтєсарє –прексиноћалам -алалалам сйј фије –да му је алалалан -претпрошле годинеалаузу -галама; кркљанацалб -беоалбањацє –са својством белине; белог тенаалбастра –врста биљке, различакалбєцу љемнулуј -бељикаалбина -пчела

албина урсаскє –солитарнапчелаалбиҹос –беличасталбитурљи –рубље, вешалбја -корито за веш; појилоалбјаца -белинаалбјаца окјулуј –беоњачаалбјешће –бели;постати беоалбуриу -беличаст; избледеоалбушу -беланацалдатє (алтє датє) –други пут,другом приликомалђинтйј –први, претходниалђилаурмє –задњи, последњиалмйјмаре -највећиалмйјмик -најмањиалмитриља -другојачијеалмитрја -другчијеалос -виловиталрєу -зли; нечастивиалта -другаалту -другиалтуја -туђе,туђиалтфјељ -друкчијеалтҹе -друго нештоалтҹева (алтє ҹева) –другонештоалтҹињива -други некоалће -другеалћиљи -друге, инеалувату (ђи пйње) –квасац припремљен са брашном затестоалувацєлу -квасацалуна -лешникалуну -лескаал уну -јединиалуњекос -клизав; клизавоалуњекушу–клизавица;

клизалиштеалуњету -лесковикалуњикє –проклизаваалцй -други некиаља -те, онеаљаргє -трчи, јуриаљеѫе -бирасй аљагє - да бирааљеѫерја –бирање, избор,изабирањеаљеѫири –изабирарачи, жириаљергату -трчањеаљергатура –јурњавааљес -биран; разговетанворбјешће аљес -говориразговетано

са аљес -издвоји(л)о сеаљесу -одабир; избораљесатура -оно што је одабрано, резултат бирањааљесура -одабирање, избор,селекцијааљиђинтйј -прве, претходнеаљин -алевпипарка аљинє -алаева паприкааљинат -умирен, смиренсє аљинє -смирује се, умирује сеам -имам; ја самама -алиамарала -горчинаамарє -горкоамарос -горакамараҹуња -горчина, горкостамарйт -горак, загорчанамарутє -прети; угрожаваамарутє ку пумну -претипесницомамбарју -амбарамерикан -америчкопйнʤа американ -америчкоплатноамйнат -касно, доцканамйнатат -одоцнео; закаснеоамйндој -оба, обојицаамйндоуо -обеамин -аминаминат -аминовано; суђеноамињаʤє -аминујеамјецала-вртоглавица;несвестицаамјецєшће -губи свестамјецйторј -опојан; вртоглавамјецйтура -пијанац;амнарју-кресало, огњило, оцилоамњаʤа нопцй -поноћнаутвара која пролази у обликунавиљка сена или тамне силуетенедефинисане животињеамњаʤу -подне; ужина; југйн парћа амњаʤулуј -премајугу; у правцу југаамњаʤу нопцй -поноћамњеʤєшће -ужинаваамњеʤйту -ужинањеаму -ам (прибор за вучу коња)амункє -тешко, мучнойј амункє -мука му је; устручава сеамурцала -утрнулостамурцйт -утрнутамурцєшће -трне

ан -прошле годинеан цєрц -претпрошле годинеандєрє -заподеваану -годинаану ал ноу -нова годинаањи -године; годовиањинє -закачиње, качиањину -ива, јова, јововинаапа -водаапа минаралє -минерална водаапа морцаскє -ледени знојла трекут апа -ознојио сеападуку -водовод, аквадуктапарала -брањење, заштита мам апарат -бранио сам се, одбранио сам сеапарија -водуринаапатос -водуњавапєрє -брани, штитисє апєрє -брани сеапипијату -пипањеапипије -пипаапљакє -сагињаапљакє мњији -подој јагњадиапљекат -сагнут; подојенапринђе -пали (користи се и усмислу уључује: сијалицу, шпорет)апринс -упаљенапроапје -близуапропијаʤє -приближаваапропијату -приближавањеапса -апсаапукату –започињањеапукє -започињеапукє йн лумје –иде (одлази) усветарама -бакарарамашу -опкладаарањешће -храниарањит -нахрањенарањиторј -хранљиварањиту -храњење; товљењеаратє -показујеаратарњик -за показивање; за пример, за угледаратат -показанарататорју -показатељ, који показује, показивачѫејту арататорј -кажипрстаратату -показивањеарату -орањеаратура -ораница; орањеарє -ореарєцу -кобац, ветрушкааргацйја -најам, печалба

аргаторју -најамник, печалбарардоу -аковАрђалу -топоним на путу између Горњане и Тандеарђе -гори; спаљујеарђаторј, арʤаторј –горљив,

са својством горењаарђерја -горење, горљивостарђију -паприка (љута)арѫинтарју –кујунџија; мењач новцаарѫинтат -посребренарѫинту -среброарѫинту ал виу -живаарйнгу -црквено звоноарймасарју -пастуварија -гумноариҹу -јежарје -(он) имаарјећиљи -приплодни ованарку -гудало; лукарку ла фјарє -лук на кљусамаарма -оружјеармамйнту -наоружањеарматорј -наоружавајући, који наоружаваарматорју -оружарармацйја -војска, армијаармуњика -хармоникаармуњикашй -хармоникашиармуњикуца -усна хармоникаармашу -армијац, војник; оружар, оружникАрнаглаоа -Рудна Главаарњик -марљив, реван; имућанарпја -крилоарс -изгорен; спаљен; загорео; прегореоарсура -огоретина; опекотинаарту -блиска околина, видокругја дат ун арт -обишао је около један кругфи йн арту луј -буди у близинињега (у његовом видокругу)арћија -хартија, папирарцагос -набусит, ђангризив,осоран, дрчан, свадљив,помаман; арогантанарцагурљи -дрчност, осорностарцоага -кљусина; старкељаарцу -месопусни данаршйца -присојаршоу -лопатаасарє -синоћаскултамйнту -служење; услуга

аскултаторју -(по)служитељаскултє -слуша; служисє аскултє -помаже се,служи сеаскуће -оштриаскуцйт -оштар; наоштренаскуцйтоарја -оштрилицааспрјала -храпавост; строгостаспру -храпав; строгасприт -похрапавео; строгоаста -овааставарє -летосастајарнє -зимусасталу -стоастаљору -сточићастаноапће -ноћасастарє -вечерасастатоамнє -јесенасастєʤ -данасастрйнѫе -сакупља; сажимаастрйнсура -збир, скупинааструкє -покривааструкамйнту -покривач,покривкааструкамйнту кєшй -кров, покривка на кућиаступє -зачепљујеаступушу -запушач, затварачатйрнє -(за)качи, закаћињеатйрнат -окачен

атйта -толикотот атйта -исто толикоатунҹа -тада, ондаау -јао; имајуау лєлє -јао леле, авајји ау -они имајуауђе -чује; дознајеауʤйту -чујењеаурарју -златарауратура -позлатаауру -златођи аур -од злата, златноафарє -напољеафиону -опијумафлє -налази, проналазиафумат -димљен; накресанафуматоарја -пушницаса афумат -загорео,

има мирис дима`са афумат`накресао се, напио сеафумє -дими; пуши се; пуши(дувани)афумјаʤє -дими; пушиафурисйт -анатемисан,ђаволисан; ђаволаст, лукав,незгоде наравиац -стеаца -конацаца киптори -конац који се

обмотава око дугметааца ла фириз -линија по којој сече тестераацйцйје -потпаљује; распирује; раздражујеацйцату-раздраживање;распиривањеаш -би, бихаша -да; тако, таквошй аша йнаинће -и тако даљеашаʤат -притиснут; слегнуташаʤє -притскује; сагињеашаје -тако јеашћа -ове(а лу) ашћија -дотичне(поменуте) дотичних (поменутих)ашћаптє -чека; нада сеашћептарја -чекање; ишчекивање, надањеашћептату -чекање, очекивањеашћерње -простире; положиашћернуту -простирка…ђе кулкат -постељина…ђе опинкє -уложак за опанкуаҹерє -вребааҹија -ту, тунааҹиљи -игле

_____________________________________________________________________________

Єєј -узвик при терању запрегеєја -они , тиєјс -узвик за скретање дешњака улево при терању запрегеєла -тајєлдује (йл дє алуја) -ђаволише

єста -овајєс (сйнт) -су (јесу)єће -етоєшћа -ови

_____________________________________________________________________________

Бба -маба ауʤ ту -ма чујеш тиба јо ну -ма ја неба уну, ба алту -ма један, ма други; те један, те другибаба -старицабаба оарбє -игра ћораве бакебабјешће -бабскиБабиљи -баба мартабабошћоајка -бабетинабагаторју -пуњач,

пунилац, угуривач

багє -меће, тура, уносибагє минћа -води рачунабагє сама -води рачуна, пазибаглама -баглама, шаркабадєју -бучкало за маслац, стапбажокура -лакрдија, шега,

исмејавање, ругањебажокурос -лакрдијаш, шеретбајатоњу -момчинабајату -момак, младићбајацєлу -момчићбајацєндру -момченцебајацйја -момаштвобајбараку -јелек, прслукбајбоку -збијена гомиламјерг бајбок -збијено крдо у трку

бајра -упртњача, рукохват (на корпи, кофи, цегеру, ташни)бакшйшу -бакшишбалан, бєлан -белацбалабан-балабан, огроман човекбаластру -розебалауру -смукбалбањит -оклембешен; поколебансє балбањеск -опхрвају себалбатаја -пламен; буктињабалбатаја фокулуј -пламенватребалмјежос -житакбалмушу -упржен млад прокисосир са пројиним брашном

балону -балонбалос -балавбалта -барабалтаку -дубока бара; језеробалтоака -баруштина, баретинабалуц -розе, белкастбалћина -мочварабалћинос -мочваранбаљига -балегабаљигарју -балегар; ђубребаљиљи -бале, слинебанда -трубабандашу -трубач; бандажбанка -банка; десет динарабанкарија -банкарствобанкарју -банкарбану -новчић; банкнотабања -бањабањи -новац, паребањиулуј -новчано, у новцубарабар - упоредо; подједнакобарака -баракабарба -брадабарба капри -бусика, типсинабарбарит -поравнат, уједначенбарбарјешће -поравнавабарбату -муж, супругбарбија -подбрадакбарбијерју -берберинбарбос -брадатбарда -брадвабардаку -бардакбарʤа -родабарјем -барем, макар толикобарка -барка, чамацбаркарју, баркаѫиу -чамџијабарна -распикућство, расипавање; лумперајбасама -ваљдабасамаку -степеникбасамаҹиљи -степеништебаскија -пречага у оградибатаја -туча; батине; борбабатајашу -борацйн батаје -у правцу, на ударубатајос -борбен; склон тучибатајосу -убојица, кавгађијабататарњик -борбен; упоран; насртљивбататарњиҹија -упорностбататорј -насртљив; борбенбататура -утабано место;поприштебататурит -утабан, утртбатєћеҹерју -убио те бог

батрйн -старбатрйна -старица; стара влајна (влашко коло)батрйњаца -старостбатрйњешће -старачкибатрйњи -стари; прецибаћала -поткабаће -бије; удара; набијабаће вйнту -дува ветарбаће ђин палме -аплаудирабаће ђин коадє -маше репомбаће кєрцйљи -игра картебаће коаса -клепа косубаће ку краҹи -рита себаће пјатра -пада градбаће ҹоариҹи -ваљави сукносє бат вйнцй -мешају се ветровийш баће жок -руга се, спрда себауторј -пилац, онај који пијебауту -пијењебаутура –пићебауца -белутак; кварцни песакбаш -башбашћаоа -башта, вртбашћеларју -баштованбашћелуку –баштованство, повртарствобаҹ -батлија (чобанин чије

стадо има највише млека)баҹија -станиште за испашу овацабєл -бео, белкастбєлан, балан -белацбєшка -засебно, одвојенобежйнарју -пролетер; избеглицабеј -светлосмеђ, драпбејка -куна златицабекерју -нежења, бећарбелҹугу -алка, беочугбељаоа -невоља, белајрє-бељаоа -страшна невоља, велики белај, катастрофабељит - огуљен од корео бељешће - награбусио је, надрљао јебељитура -огуљено местобербјеку -ованберегјата -душник; жила у месуберекјету -летина, род; изобиљебескекера -кревељко,бескекерат -искревељенбестрйга -у неповрат, недођијабећаг -нездрав; фаличанбећежйт -фаличан;хендикепиранбећежйтура -фаличност; ожиљак

бећешаг -болешљивбецйја -пијанкабецйјос -склон пићубецйјосу -пијанацбецйу -пијаницабешйка -бешикабешйкуцйљи –пурци, шљиве џанарикебешйкуца -плихбешйна -прдежбешйносу -прдоњабйза -зујалица; инсект који зуји; у Црноречју означава пчелубйзаиту -зујањебйзајка -зунзарабйзєје -зуји, зунзарибйзга -размаженко, плачљивкобйзгаит -размаженсє бйзгєје -пекмези сесє бйзгоање -пекмези себйзна -помрчина; тамницањегура бйзнє -мркли мракбйксала -гужва, стешњеностбйксйт -стешњен у гужвибйлбєје -трепери, пламсабйлбєје фоку -трепери ватрабйлҹу -вашарбйр-ица -узвик дозивања овацабйрдауш -максимална ватра, пуном паромбйркаиту -преметањебйркєје -премеће, претурабйрлогу -смеће; брлогбйрна -греда, брвнобйрнарјаца -брвнарабйрнашу -гајтанбйрца -кика, перчин, плетеницабйршйтура,вйршйтура -теренодакле почиње формирањепотока, удолина испод врха брдабйту -штапбйту ђи коастє -ребробйту ђи машйнє -палидрвцебйћикос -дрвенастбйшњешће-шикља,куља;избијабибану -гргечбибєје -угиба себигерју -вруљабику -бикбиковит -особина непотпуно уштројеног бикабикоњу -каменицабила -кугла; камарабила ђе фок -буктињабиљету -билет

биње -добро,бињиљи -благостање, добробитбињишор -полако, лаганобиолу -бивобиољица -биволицабироу -биров, телалбицу -прамен; чуперакбицос -праменаст,бишћала -луталица; битанга; џукац; беспосличарбиҹу -бичбја -пијебја тутун -пуши дуванбјеку -бренербјерја -пићебјецовану -пијандураблажйн -благ; кротакблана -даскаблањиу -пљоснатоблањиулуј-пљоснато, положенобластамат -проклетбластємє -куне, проклињебластєму -проклетство, клетваблйнд -питомблйнда, блйнʤйљи -копривњача, плих од алергијеблйнђаца -питомост, благост, добродушност, доброчудностбљау -неоштар, тупбљау на ʤйс -није лануобљеује кйнљи -повремено лајепасбљиду -чанак, зделабљож -туштма и тма, хрпабоала -болестбоала рє -епилепсија, падавицабоалкє -устајало, бљутавобоабиљи -зрневље, зрнадє ку боабиљи -гата у зрнабоамба -бомбабоаска -џибрабоата -маљ, чук, мочуга“боата” -“шипак”боарфиљи -изнутрицебобат -крупнозрнбобйту -округао водени вирбобику -клатнобобику ла клопєт -клатно звонабобицйљи -бобицебобој -као зрно, зрнастбобокоју -велико зрно,зрнчинабобоку -детелинабобоку ал алб -бела детелина

бобоку ал рошу-црвена детелинабоболоашйљи-шљиве џанарикебоболој -округао, округластбоболош -округао, акругластбоболошат -округао, заокругљенбоболошу -куглабобоћит -лоптасто набрекнутса бобоћит поарка -крмача тражи вепрабобу -зрнобобу ђе бобит -вешплавбобу ђе турб -врста биљкебобоҹелу -бела детелинабогдапрост -Бог да простибодоноасйљи -дрангулијебођикєје -чачка, џарабожу -бурјанбознакйт ђе марје - огроман, веома велики (служи за поређење живих бића: биљака, животиња)бојерјлуку -богаство; раскошбојерју -богаташ; великашбокат -широких боковабокалу -бокалбокофјеља -бућкуришбоку -бочни отвор на буретубоксај -смождено(воће, поврће)болбојат -избечен, разрогачених очијуболбојату -избечениболбора -врста травеболборосєшће -блебећеболбоћињиљи-зелениш;поврћеболду -шиљак; чиодаболђешће -подбада; подгуркујеболђију -пудлицаболнавит –болестанболнавитура -болешљивкоболнавиҹос -болешљивболобрјећиљи -водени инсектболовану-велики камен(облутак)бољешњица -болест, епидемијабољешће -болујебомбєрдује -бомбардујебомбикату -бокс; ударање песницомбомбоана -бомбонабомбонарју -бомбонџијабомбоњешће -гунђа, мумлаборгоцєлу -кукурекборђију -земуницаборйндєу -ајмокац од свињетинеборйшкаиту -праћакање, преметање са ритањемборкант -бабураст

пипарка борканатє -бабураборосу -маљ, мацола, чукборуга -дубодолина, вододеринаборцоју -велики камен,каменчугаборҹу -сирће од прокуванекомине (течни део џибре), увреме гладних година јело се сакачамакомбоскајит -умазан од воћабоскорођеше-богороди; блебећебостану -бостанботошат-заобљен;затупљен,тупоботу -њушка, губицаботу кйршйји -почетак кршаботуру -дебљи крај дрветаБоћаʤа -БогојављањеБоћеʤату -крштавањеБоћеʤу -крштењебоћит -затупљенса боћит уојљи -стадо овацасабијено у гомили због врућинебоцоака -лопта; чешљугабоцоку -лопта, куглабоу -вобоу баби -стрижибубабошћина -восковинабраду -бор; чамовинабразда -браздабрама -бравабрањишћа -шума високихстабалабраца -прса(ла)йн брацє -загрљај, у загрљајса луват йн брацє -загрлили сеса луват ла брацє -ухватили се у коштац, рвају себрацарја -наруквица; колутбрацарја ла коасє -косилобрацарја плугулуј -део плугабрацу -нарамак, дењакбрацу ђи туљењ -дењак шашебрашовиљи -гегови, скечевибраҹинарју -учкур; појасбраҹира -трака; тканицабраҹира ђи йнҹинс -тканицабрєцује фрунʤа-удењује лисникбребењелу -врста цвећабрйгла -брдило за ткање,набрдилобрйгларју -мотка на коју висибрдилобрйгљеће -чврсто и многоувезанбрйндуша –мразовац, каћун

брйндуша галбинє -златнишафранбрйнʤа -сирбрйња -колено (родбински) покољење, генерацијабрйу -појас; струкбрибјећиљи -врабацбриҹагу -бритва, ножићбриҹу -бријачброанка -конрабасброаска -жаба„броаска“ -сточна болест„броаска“ -део испод воденичног вретенаброаска ђи пи супарјеће -крастава жабаброаска рйпоасє -врста жабеброаска ку ҹован -корњачабробда -кромпир (локализам из Горњана)бронтавит -тврда отеклинабронцу -бронзаброскану -жабац (копнени)броскоју -велики жабац,жабетинабротаку -жабац (водени)брука -шило; шиљакбрума -сланабрумарју ал мик -октобарбрумарју ал маре -новембарбрумјаʤє -пада сланабрусу -конус, купа, купасти обликбруҹешће -чачка; џарабуба -рана, бубуљица, крастабубиљи -богињебубиљи а љи миҹ -мале богињебубиљи аљи марј -великебогињебубоју -чирбугарјаска -коло за игрубудингу -пудингбудуроју -воденична буквабуʤа -уснабуʤат -великих усана

буѫјаку -коровбужору -божурбујеђа -биљкабујеђа ђи ҹерњалє -вранилова травабујеѫет -коровштинабуката -плодбукаћиљи -летина, усеви,плодовибукатура -комад; комад месабукурија -радост, радовањебукљуку -згњечена хрпа воћабукурос -радостан, срећанбулʤєшће -шикљабулʤєшће сйнѫиљи пи нас

-шикља крв из носабулмаку -ајмокац од зечетинебумбаку -памукбумбу -дугмебумбури -тачкаста испупчењабумбури ђи гјацє -иње на водибумњица -буљинабун -добар, добро; уредубун-ажунсу -добро сустизањебун-вењиту -добродошлицабун-фаҹерја –доброчинство, добро делобунарју -бунарбунатаћа -добротабунаћик -прилично добарбунє -добрабунє-каља -добро сусретање(сйц фије)каља-бунє –срећан путбунє-сара -добро вече(рамйњ ку) сара-бунє -лакуноћбундуку -ступ, стуб у оградибурајала ђи плоаје -роница, ситна кишабурєје -сипи, ромињабургиу -бургијабургина -греда у оградибурдукаљиљи –неуредноодбачено старо покућство и стварибурдушу -ларва инсекта

бурику -пупакбурику ѫејтулуј -јагодица прстабурику помйнтулуј -центар светабурјећиљи -гљива на дрветубурјећиљи ђи пе фаг -буковачабурјећиљи ђи ступј -гљива којарасте на храстубурјец пјастрєʤ -врста буковачебурка -капутбуркјеш -капутлијабурма -наврткабурта -стомакбуртанос -великог стомакабурћиљи -изнутрицебурујана -биљкабурфєје -претура по нечемубусујоку -босиљакбутавит -надувен од отеклинебутавјала -надутост од отеклинебутоарка -дупља у дрветубутоју, бутоњу -буребуторкос -са дупљом, шупаљбуфану -дошљак, дођошБуфану -Мајданпечанинбуфњешће -фркће; сукља, куљабушћану -пањбушћану ђи вије -чокотбушћурог -страћарабуҹаоа -биксна, чаура; писак на инструменту буҹинбуҹину -рикало, пастирскимузички инструмент у обликуцеви, налик фанфарама; израђујесе од стабла биљке буҹин или одувијене липове коребуҹину -биљка цевастог стаблабуҹуми курулуј -дебело месо на задњицибуҹуму -високи пањ

____________________________________________________________________________

Ввага -вагавагарју -вагарвагауна -дубодолинавагону -вагонвагоњету -вагонет

вадра -ведроваду -газ на рециваʤуту -виђењевај -авајвај-ђе-јел -авај њему, јао њемуваја -река; долина поред рекевајала -ваљавицавајтату-кукање,јадиковање,вапајвајуга -дугачка долина поред реке

вака -крававакарјаца -говедарниквакарју -кравар, говедарваку -време трајања, временскаеравалушу -свитак, ролна; набојваља -река; долина поред рекеваља фундатє -река понорница

ваљењи -равничари, житељиравницавам ( ва ам) -сам вамвама -ујам, ушур ; таксавамна -царинарницавапаја -пара; врелинавапаја ђе абур -талас испарењавапаја ђе фок -јара, врелинавапору -брод, паробродвапорјелу -бродић, малипаробродвара -летовара, варујка -сестра од тетке (стрица)варга -пругаста шараварʤа -купусварʤарија -купусиштеварњикица -кречаницаварњица -кречанаварсату -повраћање; просипањеварсатура -бљувотинаварсатура ђи пјатре -сипар, обрушени каменварсату зори -сванућеварсє -излива, просипа; повраћавару -кречваруиту -кречењеварујала -резултат кречењаварујка -другарица, посестримавасарија -судови, посуђевасйљи -судови, посуђевасу -суд, здела, посудаватра -огњиште; обухватђе о ватрє -површина (обухват) величине огњиштаватра фокулуј -огњиште ватреватрају -лопатица за жарвєдув -удоввєдува -удовицавєдувоњу -удовацвєлу -копрена, вео; завојвємује -узима ушур (таксу)вєру -брат од стрица(тетке)вјерј ђин фрац -друго коленовјерја дојља -треће коленовјерја тријља -чеетврто коленовєрује -кречивеверица -веверицавеверицоју -веверацвеђења -призорвеђерја -светло, светлоствеђерја окјулуј -зеница; очњи видвеђерјаʤє -светли, осветљававеђерату -осветљавање

век -довека, занавеквекит -стар, остарео; избледелихбоја (односи се углавном на одећу иствари), похабан, изношенвекј -стар; похабанвенћилу -вентилвењирја -долазак;пи вењире -кад се може, када сеима слободног времена,у доколицивењинос -отрован; сукрвичаввењину -сукрвица; јед; животињски отроввењиту -долажење, приспећевересйја -вересијавероћику -нераст, вепарвесаљија -весељевеспја -осавеспарју -осињаквешћежйт -избледелих боја (односи се на платно или одећу)вешћељит -изношен, похабанвеҹина -комшикавеҹину -комшија, суседвеҹија -вечноствеҹињаца -старина; комшилуквйжаиту -шевање;вйжєје -шева, иде цик цаквйжоање -истиче млазомвйжоју -млазвйлва -вилавйлвос -виловитвйна -венавйнаторј -успешан у ловувйнаторија -лов; ловинавйнaторјеск -ловачкивйнаторју -ловацвйнату -ловинавйнацаоа -модрицавйнацєљиљи -врста цветавйнацйка -мала модрицавйнєт -плаввйнєт йнкис -тамноплаво, тегетвйнтєлатору -вентилаторвйнту -ветар; ваздухвйнту ал рєу -северацвйнтураторја –тријер, вејалицавйнтурату -вејање житарицавйнтуришу -јак ветар; ветрометинавйнтурє -веје жито или пасуљвйрє -угурава, утрпавасє вйрє -утрпава се, гура севйрдарја вјерђе -жунавйрдарја пистрицє -детлићвйрʤоб -уплетено, сплет

вйрʤоабиљи -петљавиневйрʤоабиљи ђи мјерс пи западє-обруч од шибе премрежен концима, са којим се хода по снегувйрʤоабиљи ла фјарє - деопремрежен испод кљуса где требада нагази животињавйркану -котлина, широка увалавйрколаку -демон који “једе” месец (сунце) при помрачењувйру, вйрфу -врхвигу -ролнавигу ђи апє -таласмјерѫе виг -иде ваљајући сефаҹе виг -намотава у ролнувидра -видравижуљијља -олуја, јак ветарвија -виноградвијала албє -бела вијалавијала њагрє -црна вијалавијаца -животвијаца ђи веҹије -вечни животла вијацє -наздрављевијорњица -вихор, ковитлац; олуја, буравијорос -буран; олујанвилајту -народвина -кривицавинарица -винска мушицавинарија -пивницавингла -винглавинʤарја -продајафакут ђи винʤаре -оглашен за продајувинʤаторју -продавацвинђе -продајевинђекат -залеченвинђекату -залечење, излечењевинђекатура -залечено местовизаку -нишанвину -виновинујала -кривица, оптужбавиње -долазивињерја -петакВињерја маре -ПетковицаВињерја њагрє -Црни петакВињерја уоулор -Велики петаквиорјаоа -љубичицависаʤє -сања, снивависату -снивањевисос -видовитвистєрија -ризница; сезам,пећина са благом, магична вратау стени кроз коју када се прођевреме стаје а човек не стари, док

унутра скривено злато изгледакао живи огањвису -санвита, вићиљи -стока, марвавитрєг -мума витрєгє -маћехататє витрєг -очухвиу -живвица -лозавицаоа -теле (женско)вицєлу -теле (мушко)вицйка -праменвишњала -псећа свадбавишњика -вишњавишњику -вишња (стабло)виҹуљит -затурен угуривањем испод нечегавјасєл -весео, радостан, ведарвјаста -најава, вестдє вјаста -најављујевјастйљи -вестифйрђе вјастє -изненада,безнајавевјеђе -видисє провјеђе -провиди севјеʤуру -јазавацвјеʤурина -јазбинавјердаћик -зеленкаствјерʤајка -жунавјерђаца -зелениловјерђе -зелено; сирово, незреловјерђик -зеленкаствјерманос -црвљиввјермиљи -црввјермушу -црв (велики), црв из стајњака, поткорњаквјерсу -мелодијавјеру -нераст, вепара воастрє -вашаа воаштрє -вашевој -ви

воја -воља; жеља; намисаовојвода -војводавојешће -воли, желивојиту -вољењевојитуље -љубљенивојњику -мушкарац; јунаквојњиҹеск -мушковојњиҹешће -мушки, храбровојњиҹија -јунаштво; снагавојњиҹији -врста јагорчевиневојос -љубазан; гостољубиввор -хоћеворба -реч; говорстє ла ворбє -од речи је, држи се договорафаку ворба -поставио питање, покренуо разговорворба куминће -саветворбиту -разговорворбиторј -говорљив, речитворбјешће -говориворбјешће ђе рєље -оговараворбјешће йн вйрфу љимби

-врска у разговоруворбјешће ку гура фрйнтє–говори безвољноал востру -вашвоуо -вамаај воштри -вашивражєшће -гата, врачавражйтоарја -врачаравражйторју -врач, врачарвражйту -врачањевракна -засвођени пролазвракњица -засвођена вратаврау -период, извесно времеврацу -пролазврацу ардоулуј -отвор на аковувредњик -достојанвредује -вредиврењик -вредан, радан

врењиҹија -вредноћа,марљивостврја -хоћеврјаду -начин, поступакврјежу -лозица,врјемја -времеврјемја рє -непогода, лошевремеврјемује -мења се времевродатє -некада; понекадврйсњику -врсник, генерацијаврйста -врста; узрастђе о врйстє -истог узраставрйстйљи -разнобојни конци, палета бојавртака -вртачавртопу -вирвртос -густврћажа -вртачаврћежу -вртлог ; завртањврћељњица -вито, вртешкаврунђива -негде; некудавруна -некавруну -нековруњи -некивруњиљи -некеврфу -врхвршйја -вршкара за риболоввува -мали бубањвувајиту -хучањевувајка-вуждало(дечија играчка)вувєје -хучи, брујивувєту -хукавулпја -лисицавулпоју, вулпоњу -лисацвултуру -ораовупит -бачен и затуренвурајала -прогон, гоњењевурєје -прогања, гони

____________________________________________________________________________

Ггавану -овална рупа, кратергавану ла љингурє -овални део кашикегазєшће -газигазда -газда, домаћингаздарија -богаствогаздарица -домаћицагаздє -богат

газдоћина -богаташгајина -кокошкагајинату -кокошији изметгајинуша -врста шумског цвећагајба -гајбагајка -спона, притегачагалбин -жутгалбинарја -жутицагалбинаћик -жућкастгалбину -дукатгалбинушу -жуманацгалбињаца -жутило

галопу -галопгаљата-кабао за мужу;цилиндаргаљата мори -ципон воденичнигаљата ђе лапће -кабао за мужугаљата ҹерапилор -део на чарапамагаљија -брод, галијагаоага, гаоаза -чмаргаозйна -блудницагаргарица -жичњакгаргаунарју -легло стршљенагаргауњиљи -стршљен

гарду -ограда, плотгарђину -цилинндрични плетаргарђину ла пућинє - цилиндрични део кацегасєљњица -восковни мољацгасєшће -налази, проналазигата -готовогаћешће -готови; припремагаћиторју -куваргаћитура -јело које се спремагаћиту -спремање, готовљење;

завршетакса гаћит -завршило се, готово јегаура -рупа; бушотинагауриҹа -рупицагаурос -рупичаст, шупљикавгєздује -газдујегйдалату -голицањегйдєлє -голицагйлгєје -гргољигйлгєје фоку -букти ватрагйлка -гукагйлтаку -вир (дубок и широк)гйлтйна -вир (миран и широк)гйлтопу -вир; језерогйлҹаоа -свађа, кавгагйлҹевјелњик -свадљивгйнгау -муцав, тепавгйнгєје -муца, замуцкујегйнгањи -“бубе; луткице”гйндаку -гундељја вењит гйндаҹи -дошле

му бубицегйнду -ум; мисао, помисаоам ђе гйнд -намеравамма гинђеск -мислим,размишљамгйрєје -гракћегйрга -плећагйсаку -гусангйска -гускагйту -грлогйту киљи -грлић флашегйћ-гйћ -узвик вабљења свињагйфаиту -задиханост, дахтањегйфајала –задиханост, дахтањегйфєје -тешко дишегйфља -јужни ветаргибура -остатак вуне након влачањагигиљиҹ -малецко и округластогижа -шушкагинда -храстов жиргинђешће -мисли

гинђиту -размишљање,мишљењегиоака -љуска ; љуштурагиоҹелу -висибабагиҹешће -одгонетава, погађагиҹитоарја -загонеткагјанца -зихернадлагјара -канџагјаца -лед; поледицагјаул -немирко, несташкогјему -клубегјемоток -склупчаногјемује -намотавагјергина -георгинагјеруца -канџица; врста лозицегјеурє -љушти (од љуске)гјецарија -ледара; поледицагјецоју -леденикгјорцоње -крекеће; крчигласу -гласйнтрун глас -у један глас, једногласноглєсује -гласаглоаба -глобаглоата -чедоглоаћиљи -чељадглобјешће –глоби, наплаћујеказнуглогина -плод глогаглогину -глогглуга -стог шашеглума -шаласє глумјешће -шали сеглумјец -шаљив, шаљивђијауом глумјец -шаљивђијагљија -груда ;бусенгљијос -бусенастгљонцу -кугла; танегоага -лобања; главуџагоана -парење говедадєј гоанє -најури га, гони гасє гоњешће -пари се (говеда)гоанга -бубагоанга путуроасє -смрдибубагогњужу -врста травегогољија -лобања, темегогоману -главешинагогоњец -обао, заобљен сферногогоњиу -овалан, у облику сводагође -годкйт гође поц-колико год можешкум гође шћиј -како год знашгозба -пировање, гозбагозбења -гозба, прославагол -празан; го

голаја -голи теренголану -гоља; протуваголаш -голуждравголашйт, голошйт - огољен; голуждравголймбаћик -голубије бојеголймбица -голубицаголймбу -голубголймбу домњеск -питомиголубгологану -бекрија; који узима или троши задњу паруголомоазйљи -отпаци налик онима у сифону судопереголомозу -галама; кркљанац, измешаностголокрак -разгаћенголопєру -калоперголопєру ал његру -жалфијаголопрешњица -ровацгоља -гоља, сиротињагољешће -празнигољит -испражњенгонгањи -бубе, бубетинеја вењит 'гонгањи' -дошле му 'бубице' у главигоњала -парење говедагорњаку -западни ветаргоровјала -мутљавинагоруну -храстгоруњица -млад витки храстгоруњишу -храстова шумагосту -гостгостйја -гозба, гошћењегостєшће -гостиграбирја -журба, хитњаграбјешће -журиграбовица -брзакуша, брзећаграбу -журба, хитњайн граб -у журбику грабу -журбом, хитњом, на брзинуграђина -башта; врт; градинаграђина ку флорј -цвећњакграђинарју -баштован, вртларграђинуца -баштица; вртићграју -глас, звукграмада -гомилаграмађешће -пласти, гомилавагрангуру -жуја, златкаграњица -границаграњиҹерју -граничарграпа -дрљачаграпату -дрљањеграпє -дрља

грапиш -вучен по тлуграс -угојен; дебео; масанграсймја -масноћа, сало; угојеност, утовљеностграсуна -товљеницаграсуну -товљењикграсуц -дебељкаст, пуначакграуру -чворакгреоање -гравидна, труднагреотаћа -тежина, терет; потешкоћагрецос -мучан;грешала -грешка, погрешкагрешєшће -грешигрешйт -погрешан, неисправангрешйтура -грешка; погрешкагржаб -грбавгрйнарју -житница, амбаргрйњиљи -житарице, житогрйњишћа -стрњикагрйу -пшеницагрижа -брига, забринутостај грижє -води рачунагрижєлњик -брижљив, пажљивгрижйт -брижан, забринутгријрју -зрикавац, цврчакгркалоду -гркљан, адамова јабучицагрлуга -дивља гускагрљиу -обор за свињегримна -гривна, наруквицагринда -гредагринђију ла плуг -грдељ плугагринђина -врх косине

грњица -храст китњакгрифу -део на потковицигрјаца -мучнинагрјебла -грабуљаГрјеку -Гркгрјеу -тешко; тегобно; напорногроаза -гад; протувагрозау -гадан, одвратан„грозау“ -досадан, наметљивгроапа -ископана рупа, јама;рака;грозавија -гадост; грозотагрозавјељњик -гадљивгрооћешће -грокћегрооћиту -гроктањегропану -рупчага; дневни коп у рударствугропишћа, гробишћа -гробљегрос -дебео, широког пресекагрос ла пјеље -дебелокожацгросймја -дебљина; обимгросу -деблогросу ђе љемње -дрвљаникгрунђину -комад; коцкагрунђину ђе мњереҹикє –коцка шећерагуга -незналица, будалагуѫуга -будала, будалетинагуѫуган -будаластгужба -уплетени обруч (венац) од лијане или жице

гуљеру -оковратник, крагнагуљерат -са шаром око врата

гунојарју -сакупљач смећа, ђубретар; ђубровникгуноју -смеће; сметилиштегунојос -запрљан са смећемгура -устагура вєј -уток реке, ушћегургоју -врх (кљун) опанкегурјеш -галамђија; гласан;речитгурајала -жамор, удаљени говоргустату -опробавање устима, узимање залогајагустє -опробава устимагустє одатє -узми залогајгустос -укусангусту -укусгустарју (луна а густулуј кйндсє густє ђин берекјету ал ноу,порњинд ђила Сймпјтру) -јулифйрђе густ -неукусно, без укусагутйја -дуњагутйју -дуња (стабло)гуша -гуша; гукагуша ђин апє -водена хидракончастог облика, по веровањуако се попије од ње настајегушавостгушавит -направљен са гукамагушаит -задављиван,покушано је задављивањейл гушєје, йл гушајешће -дави га, стеже му вратгушат -са гушом (гукама)

___________________________________________________________________________

Дда -а (као свеза)давасєлу -врста цвећадада -секадај (да ај) -а јеси, јеси лидајка -сека; драганадакє -акодакум -јакако, него шта; даклемдакума (да акума) -а сададалаку -демон; антракс, злић, црни пришт, бедреница, пострелдалаҹица -врста оседалта -длетод'ам (да ам) -а јесамданаку -нежења, момак за женидбу

данга -линија, цртадаљиу -делијадаоага -дуга на бурету (каци)даогарју -бачвар, качардаорат -надомештен; поновљенмума даоратє -маћехатата даорат -очухдар -зардара -дарадараку -оквирдараку ђе дараҹит -чешаљ

за вунудараку ђе ферјастє -футер на прозорудараку ла ушє -футер на вратадарапу -отсечак, део површинедараҹешће -влача вунударја -давањедарњик -дарежљив

дару -дар, поклондаруиту -даровањедаскаљија -учитељовањедаскаљица -учитељицадаскєлу -учитељдат -дато; удареноса ђидат -привикао седаторија -дугдаторњик -дужандаторњику -дужникдату -давањедауњиљи -обаддаћина -правило, поредак;природадацйја -порез, дажбинадє -даје; удрадє бунє ʤєоа -назива добар дандє ворба -шаље поруку, упућује позивдє ку краку-удара ногом,рита се

дє мйна -рукује седєм -дај ми; дајемо; ударамодємил -дај ми гадєјнєје -љуљадєрује -даруједйлму -испупчење; узвишицадймйзлуку -приплоддймпу -успондйнамјенту -динамитдйнфу -запух, таласваздуха са смрадомдйрєје -вуче се по тлудйрєјитура-траг након стругањадйрєшће -дирадйрдајала -вибрирањедйрдєје, дйрдоање -вибрирадйржаоа -државадйрзйљи -одећадйрйту -дирањедйржњик-смео, храбар,одважандйрка -дрипац, фукарадйркуцйљи -прњедйрматори -кресачи лисникадйрмату -кресањедйрматура -окресана грана, лисковинадйрмокса -врста шибљадйрпєје, дйрпоање -стружија ла дйрп -узима отимањемсє дйрпєје -чеша сєдйрпјела -протувадйрпјељит -похабан; иструган;

отрцан, одрпандйрпјељњик -изјелица,

склон отимачинидје -дедје мє -де моредје ласєл -де остави гадједа -дедадоамна -госпођа, дамадоамњик -госпоствен, достојанствен ; частанДоамње ферјешће - Божесачувајдоарје -болидоармје -спавадовљећиљи -бундевадобйнда -добитдобйнђешће -задобијадобоарє, кобоарє -силази,

спушта седодола -додоладодорка -врста влашког коладој -два; двојица; двојеа дојља -по други пут

дојспрјеҹе -дванаестдолапу -орман; долапдомну -господиндолма -кућа од сазиданихцигала између дрвених стубовадомњирја -господа; господстводомњишоара -госпођицадопу -запушачдоранга, дорйнгу -мотка зазамандаљивање положенапопреко иза вратадорит -жељан; чежњивдорјешће -чезне, желидорке -зар; ваљда; осимдору -сета, туга; чежња, жељадорҹа -незасит, незајажљив (неиспуњених жеља)досйшћа -залеђе; несунчана страна, осој; полеђинадосњик -забачен; из залеђа;повуччен (затворен) човекдоспит -осушен на сунцу

или промајисє доспјешће пйња -хлеб печенна недовољној температури, нијеиспечен него се просушиопруње доспиће -осушенешљиве испод стабла након дужегстајања на сунцу и ветрудосу -шума (унутрашњост шуме)досу пєлми -надланицадоуо -дведо’оʤєҹ -двадесетдо’оспрјеҹе -дванаестдрага -вољенадрагалаш -умиљат; миодрагостос -драг; вољен; омиљендрагу -радост; вољењедрагуста -љубав, вољењедраку -ђаво, врагдраковина -скаламеријадрєкује -ђаволишедрйгавију -зељедрйглобу, дрйгљећиљи - чешаљ за гребенање кучинедрйнду ђе тајат кољаша - на дрвеном луку затегнут конац са којим се сече качамакљегат дрйнд–чврсто везан, фестса факут дрйнд –напио се, пијан до бесвестидрјава -лајснадрјава ла мйнє -лакатна костдрјешу -вршалицадруга -полуга; клип

друга ђе кукуруʤ -клип кукурузадруган - дугајлија, дугоња,клипан, суклата; дугуљаст;корпулентанпруње другоање -врста шљивадрумајала -путовањедрумашу -путникдрумєје -путуједруму -пут, друмдруму ал маре -јавни путбаће друму -преваљује пут,тешко и заморно преваљивањепутадугаја -продавницадугајашу -продавацдугоарја -воњ, смраддугурја(ла) -јара, врелинадугурје -трепери јарадуда, дуʤйљи -цев; свираљкадуда, дуђиљи -дудињкадудєје -изгонидудєу -коров, травуљинадуду -дуддудуљејка -цев; свиралица од дршке бундевиног листа, дипладулу -таласасто испупчењепєру йндуларит -ондулирана косадулҹаца -слаткост; сласт;

слаткиш, посластицадулҹе -сладакдулҹерја -слаткоћадулҹин -сладкастдумбраоа -шумарак, дубравадумикат -удробљенодумикату -удробљени хлеб ујелодумикє -ситни, удробљујеДумњеʤєу -Богдумињика -недељадумња -его; личност; госпостводумња тја(воастрє) –тбоја(ваша) личност, ваше господстводунарјанцу -ветар са Дунава, дунавацДунєрја -Дунавдунєрје -налик дунаву, обилно,непрегледно (описни придев којисе обично користи за опис родапшенице или кукуруза на њиви)дунга -ивица; бридпус йн дунгє -на кантдупа -изадунда -буцмасто, незграпно

дупа аја -иза тога, накондупа ҹе -пошто, накондупло -двострукодурајала-грмљавина; тандркањедурєје -грми; тандрчедурбину -двоглед

дурјерја -болдурмиторју -спавачдурмиту -спавањедушманос -зао; злопамтилодушману-душманин,непријатељдушмањешће-душмански;мрзи

душмањија -мржња, непријатељстводуҹе -носи; води;сє дуҹе -одлазистє дус - у трансу, у коми

___________________________________________________________________________-

Dzʤала -верига, беочугʤаланца -чипкаʤаларју -ланчаник;мотка на којој су окачене веригеʤаларју плугулуј -део плугаʤама -чорба

ʤама ђе варʤє -расоʤамос -чорбаст, разређенʤаљиљи -вериге; ланацʤаљиљи ђе ҹас -ланче за сатʤаљиљи ђе ла гйт -ланче око вратаʤаљиљи ђила камин -веригеʤара -млечика из маслаʤаҹе -болујеʤєоа -данʤєоа марје-благдан, светковина

ʤєру -сурутка некуванаʤєу -бог, божанствоʤєу мє -богами, тако ми богаʤєҹе -десетʤйнʤєје ђи фриг -скакуће одзиме (хладноће)ʤйҹе -кажеʤйҹе йн флујер -свира насвирали

_____________________________________________________________________-

Ђђа (ђе а) -зађабја (ђе абја) -једвађадаоара -поново, по други путђадоуо -попреко, укосођадојља -по други пут; удвостручен, удвојенођажунс -довољно, потаманђазврљит -пустимицеђаиҹа (ђе аиҹа) -одавдеђај (ђе ај) -зађај ти -за твоје, о твојимађаколо -отуда, одандеђакоастє -косо, укосођакума -за сада, од садађал (ђе ал) -о, одђал аша -о таквомђалдатє -други путђалу -побрђе, горађаљењи -брђани, гораниђапорйнка -удвојено ношење терета на моткиђапроапје -изблизађаранга -полеђушке, положенођарйнду -свудађасарє -од синоћђасњацє -јутросђаставарє -летошњиђастаноапће -од ноћас,ноћашњиђастатоамнє -од јесенас

ђатунҹа -од тадађафарє -спољађафјећа -узалуд, доцканђашћамата -врлудавомјерѫе ђашћамата -вуцарање;неконтролисано померање, иде унепредвиђеном правцу; расколђ'аҹија -одатлеђе (ђи) -од, за; да; неђе ар фи -да би билође мє -не бре, не моређеаја -затођевинє -кривђевиу -уживо; на живођеѫјаба -узалуд; бадава, џабеђежгинат -очењен; расцепљенђежгјецат -одлеђенђежгјеорат -ољуштен од љускеђежугат -распрегнутђезармат -разоружанђезбајрат -одвезаних упртњачађезбатут -разлоканђезбракат -разодевен,раскомоћенђезбракє -свлачиђезбурдат -непокоран;

разметљив, раскалашанђезвєлуит -одвијен, одмотанђезвйнтат -просушенђезвйрʤєшће -отпељавађезвйрјат -окопнео, без снегађезвйршйт -начетђезљегат -одвезанђезгољит -разоткривен, разгртан

са ђезгољит - разгрнуло се , сам од себе се откопаођездаторат -раздуженђездорит -минула га жељађезљегат -одвезанђезљинат -распреден; опуштенђезљипит -одлепљенђезмјаћик -раздвојено нерегуларно, поремећеномјрѫе ђезмјаћика -иде раздвојенођезробирја -избављење од

ропствађеизноу -поновофакут ђеизноу -обнововљенђеистйна -заиста, истинито, уистина, стварно, доистађекйнд -откадађекурйнд -скоро, недавнођемижлок -средњи, осредњиђемперу -џемперђемпреуна -заједнођенадйнс -намерно, с томнамеромђеокјат -урекнутђепартарја -удаљавањеђепартат -удаљенђепартаћа -удаљеностђепарће -далекођес -збијен; честођесарат -расољен,

умањене сланоћеђесйш -збијенођесйшу -честар, шикара

ђескаљекє -сјахујеђескаркарја -истовар; растерећењеђескаркат -истоваренђескрецйт -изгубљених наборађескујат -откључан; раскованђескумпарат -откупљенђескусут -отшивен, рашивенђеспадурит -огољен, без шумеђеспикат -отпаднут, трошанђеспринс -откован; отшивенђестйрнат -откаченђестрамат -опаранђестрйнс -олабављен, опуштенђестрйнѫерја -попуштањеђестул -доста, довољнођесфєшурала -одмотавањеђесфєшурє -одмотавађесфундат -одглављен, отпушенђетоаће -свачега; свачемуђетот -сасвим, потпунођеуна -једнострукођеунђе -одаклеђешалат -разглављенђешкејат-раздвојен, разглављенђеҹија -одатлеђи (ђе) -зађиврјеме –благовремено, навремеђивродатє -од некадађиврунђива –од некудађидат -предат, задат; привикнутса ђидат -навико се, приклонио сеђидоуо -двострукођидос (ђиндос) -полеђинађижос -исподђизвєлује -одмотавађизвєцу -одвикађизвигује -одмотава ролну(тубу) тканинеђизбокат -распаднутодвајањем комада у виду љуспиђизгарђинат-разграђенђизграђит -неограђенђизмјердат -размаженсє ђизмјардє -извољевађизнодат -одвезаног чворађизнодамйнту -расплет, исходђизњинє -откачињеђизунфлат -спласнуођизфакут -разграђенђикє -уколико, акођикє вреј –уколико желиш, ако хоћешђикйт -изузев, једино; него

ђила -одђилаваље -од низводнођилађал -од узводнођилок -одмах, сместађиљеће -без сметњедєће йн ђиљеће –склони се устрану (на безбедно место)вино ку ђиљеће –дођи сабајле; дођи благовременолукру пи ђиљеће –рад када сеима слободног времена, неометанођимикє -ситни, дробиђимикат -удробљенођимињаца -јутрођимињацє -у јутру, јутређимпреуна -уједно, заједнођимулт -одавнођин -из; сђинаинће -испред, спредађинапој -отпозади, позадиђинапроапје -изблизађинафарє -споља, изванђинваље -одоздолеђингє (ђе йнгє) -од поредђинграб -журно, ужурбанођиндарєт -отпозади, позадиђиндатє -од скорођиндос -залеђе, полеђинађинђал -одозгођинђипарће -издалекађинжос -одоздо, одоздолеђинкйта -умалођинколо -отуда, с оне странеђинкотро -одакле, откудађинкотрова -однекудађиноапће -рано (пре сванућа)ђинсус -одозго, одозгоређинтйј -претходно, ранијеђинтрє -измеђуђинтроворбє -од једне речиђинтродатє -одједанпутђинтрофугє -на брзину, хитрђинћиљи -зубђинћиљи кйњеск -очњакђинунтру -изнутрађинурмє -позадиђинфацє -с лица,сунчана странађинфуга -на брзину, у тркуђиокјату -урокљивостђиору -творђипєје -иде скакутајућиђипифуга -веома брзо, хитрођирјапта -деснађирјеѫе -поправљађирјесу -поправка

а ђирјес уоала -направиозапршкуђирјепт -правођирјептаћа-правда,правичностђискалцат -изувен, босђискйлҹит-отпетљан,размршенђискйнтє -бајеђискйнћику -бајалицађискйнћиҹиљи -бајањађискићешће -демонтира, распакује, разлажеђискулц -бос, босоногђирјесу -поправкађискрецйт -опуштених (поравнатих) наборађискуркат -извукао се изнеприлика; распетљан,размршенђиспанат -отклињенђиспарцйт -раздвојен;растављенђиспарцйту-раздвајање; разводђиспикат -отпаднут, распаднутђиспљећит -расплетенђиспре -према, предђиспринс -отковано, одвојенођисприпоњит -одвезан саиспашеђиструкат -откривено,отклопљенођистул -достађиступат -отчепљен, отклопљенђиступє -отчепљује, отклопљујеђисупра -изнад, гоређисфакут -начет; разграђен; опаранђисфаҹе -одваја; разграђујесє ђисфаҹе -отвара се сам одсебеђитоаће - свашта (свих врста)ђиунђе -одакле, откудађишкиђерја -отварањеђишкингат -отпасаног коланађишкис -отворенђишкјептурат -откопчанђишћептат -расањен; разборит,проницљивђишћептат ла кап –разборит,оштроуман, интелигентан,проницљивсє ђишћаптє –разбуђује се,

долази к себиђишћептаћа –оштроумност, интелигенцијађишћинѫе -отпасује

ђишћинѫе кураоа -oтпасујекаишђешћинс -отпасанђиҹ (ђаиҹа) -одавдеђодатє -одједном, нагло,наједанпут

ђопарће -по страни, са странеђопотривє -подједнако, равнођосамє -вршњаци, истоггодишта или старостиђи сама мја -мог годиштађувеку -четвороугани плех за печење

ђутура -погодба отсеком, ђутуре

___________________________________________________________________________-

Ееј -хеј

еј лумјо -хеј људи

___________________________________________________________________________-

Ѫѫавла -дангуба; празнословѫаму -прозорско окно; оквирѫамйна -рачва; рогафакуц ђе ѫамйнє -близанциѫана -трепавицаѫана уокјулуј -очна јабучицаѫевлєје -олајава; лајеиспрекиданоѫеѫерат -промрзаоѫеѫература-промрзлина,озеблинаѫеѫејтарју -напрстак

ѫеѫецєљиљи -прстићиѫејту -прстѫејту ал марје -палацѫејту ал мик -мали прстѫејту арататорј -кажипрстѫеманарат -рачвастѫемєнарос -рашљаст, рачвастѫемињиљи -рачвеѫемје -стење, јеца; потмуло грмиѫемуту -јецање; потмулагрмљавинаѫенункиљи -коленоѫерарју -новембарѫерос -мразанѫеру -мраз

ѫиндарјешће -узима жандарому карташкој игри; узимапрекомерноѫиндарју -жандарѫинѫијљи -десни (код зуба)ѫињерју -зетѫјаба -џабе; узалудѫубану -посуда за прихват испечене ракијеѫугастру -маклен (врстадрвета)

___________________________________________________________________________-

Жжалба -жалба; тужбасє жєлбује -жали се, вајка сежалоста -врста цвећажај -хрпажаљешће -жали, у црнини јежапина -удолина, улегнућежєгју -огањ, жеравицажєљњик -у жалостижєљу -жалост, покоражєпєјала -бат, одјек од ударцажєпєје -одјекује батжгибина -раселинажгјабу -жљеб; олук;жгјабу ђе урујале -валов зајармужђеру -куна

жйвєцу -здравица тлажйвєцу љемнулуј -језгро дрветажйгла -део на јармужйгоарја -џукац, џукелажйгу -жигжйгуиту -жигосање, маркирањежйгујала пе гйт -горушицаЖйдану -Жидовжйжаку -танак млаз кроз рупицужйжєје -истицање млазомжйжгау -кржљав (плод, семенка)жйла -жила у месужйлау -жилавжйпану -младо витко дрвожйру -буков жиржйца -жицажйцарју -жицар, радник налинијама далековода илителефонажњапу -мотка за ударањежоавина -животиња; створење

жоака -игражоакє -плеше, игра (коло,фудбал)жоарє -заклињежоарда -прут, шибажоја -четвртакЖоја вјерђе -зелени четвртакЖојмарљи -Велики четвртакжокарија -играријажоку -игра; плес; играњежос -долежосњик -низак, приземан; подао, подмукао, гнусанжугу -јарамжуђекарја -суђењежуђикє -кара, куди; судижуђекаторју -судијажукарија -играчка; играријажукаторј -воли игру; живаханжукаторју -играчжуљешће -жуља

жуљитура -ожуљено местожумарјећиљи -чваракжуматаћа -половинажуматаће, жумаће -полажуматацйт -преполовљенжумуље -чупа; черупажумуљит -исчупан, почупан

жумуљиту -отрцани, усуканижумуљитура -усуканко, чупавкожунгејат -болно прободенжунгју -срси, трнац, жмарац, болно пробадањежункану -јунацжунку -јуне

жуњинка -јуницажупоаје -дере; гулижупуит -одран, огуљенжупуиту -драње; гуљењежурамйнту -заклетва,заклињање

___________________________________________________________________________-

Ззабавит -окаснео; задржаванзабаоа -одуговлачење, кашњењезабуну -капут без рукавазавйрње -залазизавйрњиту –залазак; западзавјећина-заветина, светковиназавоју -шумарак поред реке, лугзадорит -ужелео се, жељанзађина -сметња, узнемиравањезађинє -задржава; замајава;ометазајћину -зејтинзаклопу -замка за птице убундевизаљећит -загубљен; залутаоса заљећит –случајно сезатекао, задесио или загубио(залутао) негдезаману -судње време, судњи данзангија -узенгијазаносйт, стє заносйт -у трансузапада -снегуому ђе западе -снешкозапишћит -закржљаоса запишћит апа -сига на водизапрйстоку -минијатурно јаје са којим се прекида ношењезаприт -са затвореним цревимазапарјала -опстипација,запу -присила, форсирањеја дат зап –форсирао, навалиозапуку -врућина, жегазапушала -оморина, врућиназатка -мотка за отпуштање ткачког вратила на разбојузатону -устава; устављена водазатоњит -устављен, зајажензатрјешће -уништава, затирезаујтат -заборављензаујтє -заборављазафлату -докучивање, закључак

зафлє -докучи, проникне,дозна из сплета околности(анализирајући)збатуту -цимање, копрцањесє збаће -цима се; батрга сесє збаће окју -игра окозбаће вицєлу -теле цима при сисањузбйрнајиту -зунзарење,ландарањезбйрнєје-зунзари; ландара;лапрдазбйрҹит -наборан, са борамазбйрҹитура -набор; боразбиҹиту -цимање, истресањеса збиҹит -истресао се; отео се; цимнуо сезбиҹулє -просушујезбјарє -вичезбјерєту -вика, викањезбоарє -летизбур-збур -лет-летзбураторј -полетарацзбурату -летење, летзбуҹумату -ломатање; смућеностзвйкаиту -севање од болазвйнтат -просушензвйпаиту-цимање, размахивањезвйпоњату-цимање,размахивањезгајба -незалечива раназгајца -маза, кревељкозгарда -огрљак, оковратник заузицузгйитура -оно што је искеженозгйјит -искежен, накежен; размажензгймбит -полунакежензгймбиту ђен гуре -накеженостзгймбиту ђе рйс-суздржан осмехзгйндєраторју -тресач; жарачзгйндєрє -тресе, потресазгйрєје -гребезгйрєјатура -огреботиназгйцаиту -дрмање; цимање; потресање

зглоту -зглобзглоаћиљи -зглобовизгоада -згода; повољностзгоадњик -повољанзгођешће -погађазгођит -погођен, удешен;повољан(з)горна -труба(з)горњак –горњак (ветар)згорњала -изгонзгорњит -изгнан, протеранразјурен, натеран у бекствокафа згорњајка-кафасиктерицазгргорит -коврџав, са увојцимазгргуру -коврџа, увојакзгребенарју -чешаљ за кучинузгребењи -остатак кучине након влачањазгрҹелу -ластишзгрҹит -сковрђан; цицијазгрҹитура –циција, тврдицазгрҹу -укочење мишићазгугуљит -погурен, увученихраменазгура -згура, шљаказгурау -сипљивздйрнєје -звецка, клопараздокшйт -упропашћен; зарушен, урушенздравєн -здрав; једарздравица -пиће са којим се позивају гости на славу илисвадбуздрєнкєње -звецка, клопараздрєнкєње ђинцй йн гурє - цвокоћу зуби у устимаздрјанца-дроњак,фронцла, ћипаздрјенцурос-одрпан, удроњцимаса здренцуит-подеран уфронцлездробит -здробљен, смрвљенздробу -одломакздрумикє -дроби, уситњаваздрумикату -мрвљење

здруҹит -здрузганздумпајала -лупа, тресакзйдарија -зидарство; грађевиназйдарју -зидарзйдовина -зидиназйду -зидзйђешће -зида; изграђујезйђиту -зидање, грађењезйђитура -грађевиназймбри -зазубицезйна -вилазйнаћик -виловит; луцкастзйну -вилењакзйрзаљија -кајсијазйрзаљиу -кајсија (стабло)зйпостйту -почетак постазйпостйту ал мик -меснепокладе

зйпостйту ал маре -белепокладезйрцйљи -наочарезмєу -змај; звезда падалицазмйкєје -цимазмйкњешће -цимазмйку -распоњац на разбојусй фаҹем (ла) ун змйк -даурадимо на орукзмйнтйна -кајмакзминта -сметња; погрешказминћала -сметњазминћешће -прави погрешкезминћит -са грешком, погрешанзминћитура -грешка у послузмјаорату -мјаукањезмјаорє -мјауче

змоаћику -исчупани бусенбиљке змулѫе -чупа; истрзазмулсу -тргање,чупање;истргањезобу -зобзобјешће -зоби; уситњваса зобит -смрвило сезобњица -зобницазорзоањиљи -украси, ђинђувезорзонат -накинђурензорљи -зора, праскозорјеварсату зори -сванућейн зорј -у сванућезорљиу -јогунаст, неукротивзорту -хитња, журбазујтамйнту -заборавзујтєљњик -забораван

____________________________________________________________________________-

Ййј -му (њему)йл -га (њега)йм -ми (мени)ймбајерат -увезан узицом ради ношењаймбалбањит -оклембешен;

поколебанймбатат -напит, пијанймбататорј -опојан, опијајућиймбатрйњит -остарео, застареоймбешйкат -са плиховимаса ймбешйкат -добио плиховеймбйзгојат -распекмеженймбйзнат -утамниченймбијбат -добро нахрањен,накљукан, добро напуњеногстомака; може се користити усмилу: импрегниран, запуњенймбјецйт -напит, пијанймбјецйторј -опојан, опијајућиймбјецйтура -пијаницаймбланат -пљоснатймблйндат -са плиховима од алергијеймблйнʤйт -припитомљен, укроћенймблйнʤйторју -укротитељймболнавит -оболео, болестанймбомборат -зловољанймботошат -отупљен, затупљенймбраздат -забраздан

ймбраздатура -започето орањеймбракє -облачи, одева; навлачиймбракамйнту -одело; оплатаймбрацйша -загрљено;обухваћеноймбрацйшат-загрљен;обухваћенймбрацйшарја-загрљај,грљењеймбраҹинат -опасан појасомймбраҹират -оопасан; ушниранймбрукат -прободен, набоденймбукє -прождире; обухватаи прекрива, преклапаймбунат -обећанймбунатацйрја –побољшање,побољшавањеймбунатацйт -побољшанймбуњаʤє -обећаваймбурицат -изокренут, наврнутймбуфнат -надуренймпадукјат -вашљивймпадурит -пошумљен, зарастао шумомймпакарја-помирење, измирењеймпакату -мирење; утехаймпакаҹуња -помирење; утехаймпакє -мири; умирује; тешиймпанат -учвршћен клиновимаймпарату -цар, императорймпараћаса -царицаймпарацйја -царство, империја(ми сє) ймпаре -чини ми сеймпарјекјешће -саставља пар,спарујеймпарће -дели

ймпарће фиризу -подешава зупце на тестериймпарцарја -дељење; поделаймпарцєња -деоба, делењеймпарцйт -подељен, раздељенймпарцйторју-делитељ,делилацймпатрат -учетворострученймпашоњаʤє -премошћује, преспајаймпашйт-премошћен,преспојенймпєтурат -пресавијен;спакованймпєтурє -пакује пресавијањемймпелмат -разблаженоймпелум -разблажујућиймпецєња -заруке, веридбаймпецйт -зарученймпецйтори-сватови наверидбиймпйшкавит -тачкастоиструљенймпинѫе -гураймпинсоарја -гурањеймпијит -задебљане кожеймпискат -заглављен иприкљештенймпистрит -исшаран, пегастймпистрйҹуња -шараймпјеђекат -закочен; спутанймпјеђекушу -заплетка,спотицање; прибор за кочењеймпјелмјаʤє -разблажује;врши утицај, утиче

ймпјетрит-скамењен, окамењенймпљећешће -плетеймпљећит -исплетен, плетенймпљећитура -плетивоймпљињешће -испуњава;допуњава, надопуњава; навршаваймпљињит -испуњен, достигнутймпоартє -уводиймподобит -удешен, дотеранймпопљећит -испреплетенймпорту -уводймпотковит -поткованймпотковјешће -поткиваймпотривє –на исти ниво; подједнако, равномерноймпрашйнат –запрашен,прашњавймпреуна -заједно, скупаймпреунату -састајање; спајање; уједињењеймпреунє -спаја, састављаймпрећењит -спријатељенймпрјажма –супростављеност, сучељавањеймпрјажмат –супростављен, сучељен; противанймпрјажмє–наспрам, насупрот,ймпрјемеʤйт -преграђенймпропођит-забрађенмарамомймпроцапит -укипљен,укрућен; укљештен и попреченймпрумут -на зајамймпрумуту -зајам, позајмицаймпрумутату -зајмљењеймпујаʤє -бокори се биљака;украшава тканину са украсимаймпујату,ймпујиту – бокорењебиљака; украшавање на тканиниймпујит -урађен вез, украшенорнаментима; биљка сапуштеним младаримаймпунѫе -убада, бодеймпунѫе боу -боде воймпунс -прободен, избушенймпунсура -убодймпупиту -пупљењеймпупјешће -пупиймпућерњиҹија -пуномоћје,опуномоћење, овлашћењеймпуцйнат -смањен, омалиоймпуцйт -усмрђенймпушкат -устрељен, упуцанймпушкатура -рана од хицайн -у; на

йнабушйља -пузећи,четвороношкейнадйнс -намерно, хотимицейнаинташу –претходник,претечайнаинћа -пред, испред; прейнаинће-раније; напред, испредшй аша йнинће -и тако даљейнакрит -укисељенйналбит -бељен; напудерисанйналбјељиљи -белила, шминкайналбјешће -белийналт -високйналтат -повишен, уздизанйналфјеље -другојачијейналцймја -висинайналцйт -повишен, узвишенйнапој -уназад, натраг; контра, обратнойнапојњица –напојница,бакшишйнармарја -наоружавањейнармат -наоружанйнваље -на доле, низбрдойнваљиту -бокорење; ваљаваа йнваљит фоку –запртао жара йнваљит ҹоариҹи -ваљавио сукноса йнваљит варʤа -оформила се главица купусайнваргат -са пругастим шарамайнвацамйнторју -наставник; инструкторйнвацамйнту -настава, обукайнвацат -наученйнвацатарју -ученикйнвацату -учењейнвацатура-оно што је научено;навика; наобразба; наука; поукайнвацє -учи; обучавасє йнвацє -привикава се, учи сейнвацйја -поука, саветйнвєлујала -увијање, намотавањейнвєлује-увија, омотава;обавијайнвєцу -навика; савет; наукйнвекит -остарео, похабанйнвењинат -затрованйнвесаљит -развесељенйнвйнацйт -помодрео,поплавеойнвйрʤйт -упетљан, запетљанйнвйрʤйтура -петљавинайнвйртошат -згуснутйнвйрћешће -обрће, врти;заокреће

йнвйрћирја -обртање, окретањейнвигујит -омотан у ролнуйнвијаʤє -оживљавайнвијат -оживљенйнвијерја -оживљавањейнвјерʤйт -позеленео, озеленеойнврјеме -ранойнгаздарит -обогаћенйнгалбињит -пожутеойнгаурит -пробушенйнгє -покрај, поред, узйнгєдујала -сачекивањейнгєдује -сачекујейнгєурє -бушийнгйнату -опонашање говорайнгйнє -имитира, потсмешљиво опонаша говорйнгиће -гутайнгјецат -смрзнут, слеђен,залеђенйнгјецатура -смрзотина;залеђењейнгљимпє -боцкайнграђит -ограђен, заграђенйнграшат -утовљен, угојенйнгреоњат -отежаойнгреунат -отежан, оптерећенйнгрижат -забринутйнгрозавит -згађенйнгропат -затрпан, закопан, покопан; сахрањенйнгрошат -задебљаойнгуст -узанйнгустат -стешњен, сужен; узанйндалаҹит -закомпликованйндамйнат -припремљенйндамйнє -при руци, на дохатйндамйњала -припрема; услугайндараћиш -контра; уназадйндараћишйља -унатрашкейндарєт -назад, уназад, натрагйндатє -ускоройндаторат -задуженйндйржйт -ободрен, охрабрен; разјарен, раздраженйндојит -удвојен, удвостручен; разблажен пола: полаку гйнду йндојит -премишљати, колебати сейндоуо -на пола, преполовљенойндопат -сит до гушеса йндопат -накркао сейндразњала -смелост,одважностйндразњељњик -смео, одважан

йндразњешће -сме, усуђује сейндуларит -ондулиранйндулат -валовит, таласатйндулҹирја -заслађивање; сластйндулҹит -заслађенйј са йндулҹит -засладило му сейндупљекат-удвојен,удвострученйндурарја -залагање,настојање, старање, трудсє йндурє -залаже се, настоји; стара се, труди сейнʤалат -закачен алком, везан ланцемйнђал -нагорейнђамнє-наговара, захтева;подстичейнђамнє ку сйла -приморава,принуђава, присиљавайнђасє -набија, угуравайнђељеће -натанане, полакойнђепартарја -удаљавањейнђепартат -удаљенйнђесйт-збијен,набијен;утиснутсє йнђасє -напиње сейнђесйшу -збијеностйнђирјаптє -исправља, равнайнђирјаптє йнсус -усправљаувисйнђисарє -поподне, предвечейнѫеманарат -рачвастйнѫенункјат-на коленима,клечийнѫеру -анђеойнжйлавит -ожилавиойнжос -надоле, у дубинуйнжугат -подјармљен, упрегнутйнжуматацйт -преполовљенйнжурату -псовањейнжурє -псујейнзапушйт -постало је врућейнздравењирја -оздрављењейнздравењит -оздравеойнзорзонат -накинђуренйнзорзоњаʤє -кинђурийнјербату-лечење кукурекомкоји се ставља испод коже у уветустокейнкајерату -сукоб, тучайнкајерат -испреплетен; сукобљенйнкалʤєшће -грејейнкалʤйт -загрејан, угрејанйнкалʤйту-грејање,загрејавањейнкалʤйтоарја -грејалица

йнкалцат -обувенйнкалцамйнту -обућайнкаљекат -зајахан; опкораченйнканунат -озакоњенса йнканунат ку мујерја - озаконио брак, венчао сейнкаркамйту -товар, теретйнкаркат -натоварен; укрцанйнкаркатє -натоварена; ако сеговори о жени значи да је труднайнкаркатура -товар; утоварйнкарунцйт -оседео, седйнкатушат -окован, закованйнкацалат -иритиранса йнкацалат буба -рана која сеиритирала (збрчкала и набубрила)йнкє -јошйнкејат -закључан, забрављен;

склопљен, уклопљена йнкејат мйна-савио лакт рукеа йнкејат палма -стегнуо је шакуса йнкејат ун ан -навршила се једна годинайнкејатура -зглоб; саставйнкејатурљи уоасйлор -

зглобови костијуйнкептурат -закопчанйнкербељит -упетљан, спетљанйнкйлҹит -замршен, умршенйнкйрдуит -спетљан, удруженйнкйржйјат -увијенйнкйрљигат -искривљен, испреплетенйнкйрҹијат-изувијен,заковрђанйнкйт -уколикойнкиʤаторју -затварачйнкиђе -затвара; закључавайнкиђерја -затварање, затворйнкинату -поклоњење, клечање, метанисањейнкингат -опасан коланомйнкис -затворенса йнкис досу -у потпуностиолистала (озеленела) шумайнкисоарја -оно чиме се

затвара; затварање, затворйнкјапє -стаје, може статийнкјегат -усирен, желатинисанйнкјептурє -закопчавайнкљештат -укочених зглобовайнкљинат -уклињен, уметнутйнкоа -амойнкоаҹа -овамойнковијала -савијањейнковијат -савијен

йнкодатє -још једном, поновойнколаҹит -увијен у котурйнколо -тамо, онамо, на тамойнколцйт -проклијао; угризнутйнколцйтура –отисак зуба на

угризуйнконђијат -ишаран, исцртанйнконтра -напротивйнкорбељит -извитоперен; изопаченйнкорбојат -извитоперенйнкордатє -набреклог вименайнкотро -камо, кудайнкремењит -скамењен,окамењенйнкренгарат-разгранат,рачвастйнкрестат -изрецкан, усеченйнкрецйт -наборанйнкрецйтура -набор, борайнкрошйнат -бременитйнкруҹит -укрштенйнкруҹиш -унакрстсє ујтє йнкруҹиш -разрокшєђе йнкруҹиш -седи као Турчин прекрштених ногуйнкруҹишаʤє -укрштавайнкујетоарја -бравайнкујала -забрављивање; оно чиме се закључавайнкујат -закључан; закованйнкујбат -угнежђенйнкуминцйт -опамећенса йнкуминцйт -опаметио сейнкуришкапиће -наглавачкейнкуркарја -збрка, пометњайнкуркат-испреплетен,запетљанйнкускрарја -женидбена везайнкускрат -опријатељенйнлєтурј -на страну, изванйнлок -уместойнљемњит –занемео, запањен, запрепашћен; скамењенйнљеношат -са йнљеношат -олењио сейнљивјеʤйт -заливађенйнљимпјеʤйт -избистренйнљикурат -обасјанйнљикурє -обасјавайнљинат -умирен, смиренйнмарецйт -украшен, нагизданйнмормйнтарја-сахрана,погребйнмормйнтат -сахрањен

йнмулцймја -умножавање; намножавање; множењейнмулцйт -умножен; множенйнмулцйторју -множитељйнодат -везан у чворйнојит -поновљен, обновљенйноптат –замрко, зашао у ноћйнопћаʤє–смркава, пада мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћуйнрадаҹинат -укорењенйнрушйнат -постиђенйнсамнат -обележен, означенйнсамнату -бележење,означавањейнсамнатура -белега; белешкайнсањинат -разведрено (ноћу)йнсарат -касно увечейнсараҹит -осиромашеойнсарјаʤє -смркава, пада мракйнсарҹинат-са бременом налеђайнсатошат -ожеднеойнсйлє -тшко, отежанойнсйнатошала -оздрављењейнсйнатошйт -оздравеойнсйнгурат -осамљенйнсйнѫерат -окрвављенйнскимбат-преобучен; замењенйнскорбељит -улубљенйнскријат -написан, уписанйнскрис -написменойнскрисоарја -пописйнсоцйшат -удружен; спариванйнспинат -убоден трномйнстрймбат -искривљенйнстрймтат -стешњенйнстринат -отуђен,йнсурамйнту -женидбайнсурат -ожењенсє йнсоарє -жени сейнсуцйт -устострученйнтарйтат -раздраженйнтарит -стврднут, очврснуойнтарјешће-стврдњује; утврђујейнтйј -прейнтйлњала-сусретање, састанакйнтйлњешће -сусрећейнтймпларја -догађај, случајса йнтймплат -догодило се, десило сейнтйплаторј –случајан; који је могућ, који се дешавайнтйрʤйјат -окаснео, одоцнео,позан(односи се на летину,прираст)йнтоарҹе -враћа; заокреће

йнтоатєʤєоа -свакодневнойнтођиуна -увек, свагдайнторс -враћен; окренутйнторсу -враћање; повратакйнторсура -бајање против урокайнтортојат -избечен, кочоперанйнтотану -сваке годинейнтотлоку -свуда, свагдейнтотфјељу -свакакво, разнолико, различитойнтраколо -на ону страну, тамойнтратйца -међу толикойнтрє -међу, измеђуйнтрєвєј -међуречје (локалитет на Малинику)йнтрєуна -уједно, исцелайнтрєуш -предсобље, предворјейнтрєушє -двориште, у дворишту пинтрєушє -кроз двориштейнтребаҹуња -питањейнтрекуту-сустизање; надметањейнтристат -растужен, снужденйнтрјабє -пита, запиткујейнтрјег -цео, исцела, читавйнтрјеҹе -претиче, престиже; превазилази, надмашујейнтрјеҹерја -претицање; такмичење, надметањейнтропарће -на једну странуйнтуњекат -затамњен, мрачан, смркнуто, тамно; загаситойнтуњекала -затамњење, замрачење, помрачењейнћинѫе -испружа, развлачи, растеже, распростиресє йнћинѫе -испружа се,сй'нћинѫе -протеже сейнћинѫе ку пйња -намаче хлебом у тањирйнћинѫерја -протезање; разапињање, растезањейнћињерјешће -подмлађује сейнуварат -наоблаченойнунтру -унутрайнурмє -натрагйнфацйшала -суочењейнфацйшат -предочен, суочен, сучељен; упоређенйнфєшурат -увијен, обавијенйнфипт -забоденйнфјербинцйтє -врела (течност)йнфјерјекат -окован гвожђемйнфламйнʤйт -огладнеойнфлурит -процветаойнфлуриту –цветање, процват

йнфојат -раширеног перја; разбарушенйнфокат -раздражен, разјаренйнфрикошат -заплашен, застрашенйнфрумошат -пролепшан, улепшанйнфрунʤйт-олистао, пролистаойнфрунтамйнту-прекор,замеркайнфрунтарја -прекоревањейнфрунтат -покуђен, прекоренйнфрунтаҹуња -укор, прекорйнфундарит -основан; постављеног днайнфундат -набрекнут, запушенйнфурисйт -йнфуришат -йнцаљеѫе -разуме, разазнајейнцаљеѫерја –разумевање,схатање, интелигенција, разумйнцаљеѫос -мудар, разуман, интелигентан; разборитйнцаљеѫуња-мудрост,разумностйнцаљес -јасно, разговетноворбјешће йнцаљес -говори

јасно (разговетно)йнцаљесу-разумевање,схватањейнцапењит -ојачан; укрућенйнцаркату -прекид дојења; безмлечностйнцастйт -стврднуто земљиштекоје се орањем раздваја у блоковейнцєљинат -запрложен, неоранйнцйклат -заглављенйнцйпат -забоден, заривенйнцйпаторј -бодљикав,шиљаст; са својстовом пробадањайнцйпатура-убод;рана од убодайнцйпораʤє -пробада бодљамайнцйфнат -надуренйншйрат -нанизанйнҹелуит -преварен; опаученйнҹелујала -превара, обмана, подвалайнҹелује -упетљава; заокупља;обрлаћује (може да се односи ина неки посао у смислу да јеурађен на једвите јаде илискарабуџен)йнҹелујос -варљив, преваранйнҹепе -почиње, започињейнҹепу -мустра; почетакйнҹепут -започет

йнҹепуту -почетак, зачетакйнҹеркарја - покушај; провера, пробайнҹет -споро, полако; опрезнойнҹетуњел -полагано; тихойнҹецошат -замагљенйнҹингатоарја –појас, учкурйнҹинѫе -опасујейнҹинс -опасан каишемйнҹинтат –јако угрејан, врео

ла йнҹинтат –јако га угрејао;опаучио га (прутом, каишем,дланом)йнҹинтаторју -грејачйнҹишторат -опасан појасомйњакє -потапа; гуши, давийњакє ла сйлє -гута на силуса йњекат -удавио сесє йњакє кйњи -даве се псийњекала -гушење; дављење; утапањейњекатос -загушљив

йрбјељишће -крнтијайрб -неоштар, тупйрбјељишћа -крнтијайрбу -крнтијайркоњала -хрчање; кркљањейркоње -хрчи; кркљайркоту -испљувак шлајмайркоцй -испљувци шлајмайрку -мала ручна тестерайрћиљи -хрчак, мишйц (цйје) -ти (теби)йҹ -иш, узвик терања живине

____________________________________________________________________________-

Иибомњика -љубавницаибомњиҹија -прељубаивиту -јављање; појављивањеса ивит -појавио се; јавио сеивјенку -евенакигљиҹији -јагорчевинаизбинђит-остварен, реализованизбитура -одломак који је отскочиоизбјешће -запљускује; отскакује(са)избит -отскочио, одбацио сеизбоћит -изџикљаоизвйнтє -преврће, премеће(ради изалгања промаји да сепросуши)изводу -мустра; образацизвору -извор, врелоизворјаʤє -извиреизгорит -самозапаљенса изгорит -самозапалио сеиздацоајка -кантариониздату -измјењиљи -гаћеикљан -лукав, препреден, промућураникљењија-лукавство,препреденост

икњала -покрет у грлу при испуштању душеикњешће -губи дахикоана -иконаикра -икра, кавијариљиљаку -јоргован; слепи мишиљињишу -мир, тишинаимала -прљавштина, блатоимат -прљав, запрљанимос -прљав, прљавоинату -инат, пркосинацєљњик -инађија, пркосанинацйја -инаћењеину -ланиншй -особе, личностидој триј инш -две три особеињеларју -прстенђија; прстењак, домали прстињелат -завојит, спиралан; прстенаст; локнастињелу -прстенињија -паприкашињима -срцеђила ињимє -срдачно, од срцаку ињима рє-тужан, депресиванфйрє ињимє -бездушан, безосечајан, без срцаирибица -јаребицаиријану -ренИристосу -Христосируга -канал за воду,

иригациони каналируѫит -избраздан каналимаисйка -јасикаискаљитура -потписса искаљит -потписао сеиспапу -еспап, робаиспасйту -избављењеИспасу -Спасовданиспасу -избавитељиспита -испит; искушењеиспитаку -посуда за испирање златаиспићешће -испитује; искушаваисправит -завршен; на свомместу, савршендо исправит -завршен коначноиспраоа -тестаментистйна -истинаисто -истоицйку -врста птицеицйљи -нити за ткање(и)шкоала -школа(и)школаит -шклован(и)школари -ученици,школарци(и)школарија –школоањеизлазу -утрина, јавни пашњакизлугу -положена даска на зид трема

_________________________________________________________________________--

Јја -она; узима; узмија (йј а) -му (му је)јаду -хад

јазу -брана на реци, јаз;вештачко језеројакє -етојакє-аша -ето такојакєтєц -ето тијапа -кобилајапарју -кобилар, коњушарјапос -кобиласт

јар -опет, поново; такођејарба -травајарба ђи шап -врста травејарба кйњаскє -врста травејарба њагрє -милерамјарба фјарлор -мандрагора,расковник, чаробна трава која

отвара све катанце и налазиблагајарбошйт -затрављенјарна -зимајасє -излази, излазејасєља -јаслејаска -трудјастє -имајатагану -јатаганјау -узимам; узимајује -је, јестејегја -турпијаједу -јарејеђерја -бршљанјеји, ји -онијепћењија -јефтиноћа

јепћин -јефтинојепурашу -ловацјепуроајка -зечицајепуру -зецјепуру домњеск -кунићјербарија -травуљинајерј -јучејерја -бејашејернаћику -зимница;сточна храна за зимску исхранујерњаʤє -зимујејеће -ево, ето, глејећец -ево тијеу, јо -јајефтјика -туберкулоза

јешйрја -излаз; излазак;испадањејешйту -излажењејешкја -ивер, треска, шушкајешћ -јеси, сијубирја -љубав(телесна), обљубајубиту -љубав(телесна), сексјубјешће-води љубав, обљубљујејут -брзојуту -брзина, хитринајуће -љуто, папрренојуфа -врућ шамарјуцала -љутина, заљућеностјуцєшће -убрзава; заљућујејуцймја -брзинајуцйт -заљућен; убрзан; ужегнут

____________________________________________________________________________-

Кка -каокада -бачва; када за купањекадйлма -калдрмакадйлмјешће -калдрмишекадйр -кадаркаʤйтура -падкаʤуту -пад, падањеказанѫиу -казанђијаказану -казанказањија -пецаракајешће -жали, окајавакајинћа -покајање, жаљењекајру -канура, освојак, повесмокакаљаора -говнаријакалаподу-део плећера исподҹапсекаларјецу -јахач, коњаниккалариту -јахањекаларјешће -јашекалаузу -кључ за све бравекалєрј -јашућикалбјаʤа -метиљкалд -топлокалдарарју -бакрачаркалдарит -бљутавкалдарја -котао, бакрачкалдарјешће -бљутавикалдура -топлотакалдурос -топаокалкану -калканкалкє -газикалкйју -пета

калкйју мори -део на воденицина коме лежи врх воденичкогвретенакалу -коњкаји ла дрјеш -део на вршалици који избацује сламукалцуњи -чарапе шивене одсукнакаља -пут, путања,саобраћајница; сусретањекаља бунє -срећан путбунє каља -добро сусретањедє каља ку јел -сусреће се сањим, среће се на путу са њимйј јасє йн каље –излази му напут, пресреће га на путукаљаторју -путниккаљешће -каликаљитура -каљењекам -донекле; отприлике; већкам аша -отприлике такокам (кй ам) фост -да сам биокамаша, кимјаша -кошуљакамаша ҹуми -обредна кошуљаза бајање, за једну ноћ израђују једевет жена почев од влачања вуне,предења, ткања и шивењакамину -камин, оџак; оџаклијакантарју -кантаркантарјешће -мериканцаларија -канцеларијакануну -закон, канункањала -кану, црнило за косукањешће пєру -боји косукапаку -поклопацкапара -аванс, капаракапарисєшће -капарише

капатату -добијањекапатйју-јастук; завршетак, крајкапатйју помйнтулуј -крајсветакапацйна –главуџа; главицакапацйна ђи варʤє -главицакупусакапацйна ђи ҹапє (устурој) – главица лукакапацйна роцй-главчина точкакапацйњоара -главичицакапєстру -уларкапєтє -добијакапијаʤє -губи разумкапијат -умоболан, изгубљеног разумакапитану -капетанкапјећиљи -посуда за ушур,кутаокаплама -бетонски испуст испод стрехекапра -коза; ногарекапра шутє (кашута) -кошутакапрарјаца -козарниккапрарју -козаркапријоара –срнакапријору -срндачкаптарју -покривало на трнкикапу -главамоцєје ђин кап -клима главомфаҹе ђин кап -прети климајући

главомфаҹе ку капу -даје знак главомкапу вакулуј -судњи данкапу ла поманє -део на даћикапу пјептулуј -плексускапшору -поглавље

капућиљи,капуцйљи-зокницекапутарјешће-плете врх чарапакапуцйшће -плете врх чарапакапуша -крпељ (велики)капуљећиљи -капуљачакараба -дипла, свиралокарабашу -гајдашкарабоју -зелена галицакарабиту -карабиткаракошњица -искривљених и климавих ногукарарја -раздељаккараћења -грдња, карањестє ђи караћење –узнемирава,стално грди, изазива свађукарату -вожња, вожењекараушу -рингшпил; љуљашкакарє -возикарєбиљи -гајдекарбуњи -жар; ћумуркарбуњиљи -парче жаракарбунарју -ћумурџијакарвану -камара, хрпакарје -који, кокарју -сипацкарнос -меснаткарња -месокарос -изгрижен од сипацакарпину -бели грабкартаѫиу -картарошкарћа -књига; писмо; картакарћиторју -књижевниккару -колакаруца -кочијакаруцу -колицакарунт -седкаса -кућакаса нароадє -лудницакасарју -домаћин; пазикућакасйторија -брак, склапањебракакасйторј -кућеван, штедљивкасйторит -ступио у браккаскату -зевање; раздвајање нечега што је било залепљенокаскє ђин гурє -зеваса каскат -раздвоило секасуца -кућица; касицакатарама -копчакатарја -нега; прођа; тражњакатє -тражи; гледакатє ђила јел -тражи од његакатє ла јел - тражи код њега; гледа гакатрану -катранкатрањица -посуда за катран

катуша -оковкатуша процапулуј -оков на вучној рудикауку -круна, свештенича капакацаоа -кучкакацєлу -штенекацєлу ђе ступ -пчелиње леглокацелу ђе устурој -чешањ белог лукакацйји ла брамє -уложци у механизму бравекафа -кафакафа згорњајка -кафа сиктерицакафана -кафанакафењаоа -кафанакафењиу -кафенасте боје, браонкафјен -браонкашу -усирено млеко, грушкаҹула -шубаракє -јеркєн (кє йн) -јер укєрцйљи -карте; књигекєшњик -кућеван, домаћинкйј -осакаћене рукекйлћишу -конђакйлцану -кошуља (од кучине)кйлцй -влати кучине; остаци кучине након влачањакймва -теккймпија -пољско пространствокймпјењи -равничари, становници поља и равницакймпу -пољекйнд -кадакйнљи -паскйнтарја -свирањекйнтату -певање; запевањекйнтаторју –певач; свирачкйнтє -пева; свиракйнтє ђин гурє -певакйнтє ђин лаутє (флујер)

-свира на виолини (свирали)сє кйнтє -запева, лелечекйнћикатоарја -песмарицакйнћику -песмакйњипа -конопља; кучинакйњипишћа -конопиштекйрамида -ћерамидакйрамидарју -црепаркйрєје, кйроање -крчи; неправилно изговара слово ркйрєје гајинљи -упозоравајућеили умилно оглашавање кокошикйрду -крдо, стадо; чопор

кйржйја -штап са увијеномдршкомкйрк сй ну ʤйҹ -да не писнешкйркєје -комешају секйркота -гужва, кркљанац;игранка тј.масовно окупљањекйркоћешће -крчкакйркуша -кркушакйрљачка -искривљене ногарекйрљигу -кукакйрљигу ђе фок -жарачкйрљигу ђе паје -кука зачупање сламе или сена из пластакйрљоамба -рагакйрма -крма, кормилокйрмарју -кормилар, крмарошкйрмањешће -крмани; управљакйрнату -кобасицакйрнарју -месар, кобасичаркйрњешће -залама изданкекйрњит -заломљеног врхакйрпа -марамакйрпа ђе нас -марамица за носкйрпитура -закрпакйрпјешће -крпикйртогу -легло у трави, логакйрћица -кртицакйрћицоју -кртичњаккйрцајит -изрецкан, исецканна краће комадиће, гризањемољца и сл.кйршйја -кршкйрҹагу -тестијакйрҹагу ђе ракиу -бардаккйрҹоаба -крпељ (мали)кйрҹу, крҹурј -изувијенипрамен косе или вуне, коврџа,локна, увојаккйт -коликокйта -мало, малчице, не многокйтє -коликакйтєва -мало нештокйтгод, кйтгође -коликогодкйтрє -према, какйћа -мало њих (за женски род)кйће -колико (за женски род)кйћева -мало њих, неколикокйћевродатє -понекипуткйћекйта -помалокйћодатє -понекад, понекипуткйц -колико (за мушки род)кйца -мало њих (за мушки род)кйцєва -неколико, мало њихкиђа -китина, слана на гранамакика -витица, прамен, чуперак

кика ђе кукуруʤ -кукурузна свилакикирјаʤа -брабоњаккикоту -кикоткикоћала -кикотањесє кикоћешће -кикоће секикоћиту -кикотањекила -кило; флашакилавица -крампкилому -шпицаста секиракимєта -обавеза, дужност,кинга -пречагакинга калулуј –колан, попругкинђија -половина поподневакину -мука, мучењекинуиту -мучењекинује -мучи, злостављакињежйја -кнезовање, кнештвокињезу -кнез, сеоски прваккиоање -кликће, подврискујекион копији -кликћу децакион копоји -кевтају керовикиптоарја -закачка коју чинидугме око кога се обавија конацкипторљи гури -крајеви устакириѫиу -кириџијакирија -кирија, станаринакироањату -врискање, врискакирцєје -цичикисаљица -компот од шљивакисєрју -кесеркита -букеткићала -украс; ређањекићешће -кити; ређакићешће варњица -озидавакречану, слаже камен у кречаникићит-окићен,украшен;поређанкићија -кићанкакицєља -прегачакишњица -задњи део копитакјагу -сирилокјаја -кључкјамє -зове, позивакјамє гајинљи -ваби кокошкекјеба -капуткјелерају -шанккјелеру -келнеркјељија -ћелијакјемату -позив, позивањекјесу -кеса; новчаник; торбицакјефељит -накресан, поднапиткјефљиу -весељак, склон пићукјефу -ћеф ,прохтев, хир; добро расположењекјецу -задњи у колу; кец

кјешкету -качкеткјор -ћоравкјорйт -оћорављенкјорђиш -гледати попрекокјортау -разроккјортој -разрококјору -ћоравикјосау -ћосавклаја -пластклака -прело у виду мобеклањету -кларинетклаћинє -клати; таласаклєтариту -испирањеклєтєрє цоаљиљи -испира вешклокоту -клкот, кипљењеклокоћешће -клокоћеклокоћишу -клокочикаклопєту -звоноклопотњица -звононараклопоцєлу -звонцеклоца -квочкаклоцйје -квоцаклоҹешће -лежи на јајимаклоҹит -са клоҹит пуји-излегли сепилићиуоу клоҹит -мућак, покварено јајестє врјемја клоҹитє -тмурновреме са неизвесним променамасє клоҹеск нувјери -дуготрајногомилање облака пред непогодустє клоҹит йн пат -не устаје из кревета, илежава се у креветуклоҹитоарја -инкубатор пилићаклупа -клупакљанца -засун на бравикљанцу -стена, громадакљенцєње -шкљоца; зановетакљенцоњу -велика стенакљету -остава, шпајз; клјеткљешћиљи -клештакљеҹу -рачвасто чвориштекљинћит -уздрман, мрднут, помакнуткљину -уметаккљиос -глетав, лепљивкљиу -глет, лепљива масакљомпєње -бућкакљуку -измуљано грожђе иливоћекоада -реп; дршка; петељкакоада ваҹи -дивизмакоада карулуј -срчаницаунфлє коада -надима реп;

хвата тутањ

коажа -коракоака -штап изувијене дршкекоакица -морско грожђекоама -гривакоама мунћилуј -повијарац планине, планински гребенкоапће -печене; зрелекоарда -струна; основа у ткањукоарда лауцй -струна навиолиникоарна -дрењинакоаса -коса (за кошење)коасє -шијекоаста -косина, стрма обалабйту ђе коастє -реброкоафа -кофакоаҹе -зри; пече; гнојикобилка -обрамицакобиту-злослутња,мамљење зла,ишћикивање зла опонашањемкобја -тртица код живине; задњи леђни пршљенкобјешће -предодређује злокобоарє -силази; спушта; скидакоборйту -спуштање; силажењекоборйшу -низбрдица; силазакковањица -кућа бондручараковасала -срањековашњица -ковачницаковаҹу -ковачковеју -окука, кривинаковила -окука, завијутак, завојковрагу -стабљика, надземнидео кртоластог биља или увијушаковйлћиру -слемековйрћигу -витло на бунаруковицаоа -застругкодалбица -горска плискакодрјешће -комадакодру -комад, парче; шумараккодру кукулуј -врста цвећакођала -шишање вуне око репакођешће -шиша вуну око репакођина -вуна око репа овцекоѫја -приличнокожокарју -ћурчијакожоку -кожухкожурит -са покорицомкоикєје -свњско цичањекока -удубљење у бедему, чкаљкокалаја -кука, кривајакокљећиљи -петља на плетивукокљинца -мисирка, бисеркакокоана -каћиперка, кокета

кокоана,скалдаруша -врстацвећакоколану -груменкоколош -као грудвакоколошйт -направљен каогрудвасє коколошєшће -котрља се, ваља секоколошу -грудвакокоњаска -врста кола за игрукокорју -увојаккокоћала -удешавање;замајавањекокоћељиљи -угађања, извољевањакокошат -погрбљен, грбавкокошатура -погрбљенко, грбавкококошєшће -петао гази кокошкокошй -кукурузне кокицекокошй ђе гјацє -ледено ињекокошйји -шумски нарцискокошу -петаококошу ла пушкє -ороз на пушциколакарју -организатор идоносилац свечарског колача назаветиниколаку лу празњик -славски колачколаку, колакурљи -котурколаку, колаҹи -погачица,

мали хлебчићколаҹерју -колачар,посластичарколаҹији -колачиколо -тамоколцарју -велики ексер за гредеколцат -великих зуба, зубатколцй -псећи зубиколцоману -велики зубколцу –изданак семена, клицабиљке; спољњи ћошак зграде;избочина (геометријско теме)колцу кєшй -ћошак кућекоља -тамо, тудакољаша -качамаккољера -ковиљекољешєрју -качамилокољиба -кућа, колибакољинда -ишаран божичништап, изрђује с еи намењује наБадњиданкољиндарја -обикаљањекољиндарју -јануар

кољиндєје -обикаља, тумаракољиндрјецй -коледари(рас)кољњица -сталажа; постољена коме се обрађују дрвенипредмети (точкови запрежнихкола)команда -наредба, командакомарњику -хранилицакомат (коама) -гриваст, косматкомєндује -наређујекомина -коминакомјенђа -комедија; чудокомпоту -компоткомшйја -суседкомшуња -ливадска јагодаконаку -зграда; преноћиштеконда -ознака; слово; црта(йнконђије) -исцртаваконаҹерју -намерник који коначиконаҹешће -ноћива, коначикондрјећиљи -црв; црв кодоваца у шупљинама костију главеи роговаконђија -црта, шара, кривуља;слово; писаљка, држаљица пераконђију -посуда са истопљенимвоском за шарање ускршњих јајаконкоу - заразна полна болестконку -трем; ходникконтра -супротно; противкопаит -прекопан, фрезирана копаит грађина-након орањамотиком се прекопава изоранабашта да би се земља уситнила иприпремила за садњу или лејекопији -деца; дечацикопиландру -дечачина, младићкопиларија -детињствокопилашу -дечачић, дечкићкопила -копиљачакопилє -која је родила копилекопилу -дечаккопилу -копилекопиљит -рођен као копилеса копиљит -родила копилекопита -копито; папаккопитарју -труд на дрветукопицаоа -ћопка сенакопицйту-скупљање сена у ћопкекопоју -керкопорану -копоранкопт -печен; зрео; загнојенкоптура -гнојкопторју -печница, пекаракопту -сазревање, зрење

коптуарју -август, месец зрењакопҹа -прибадача, шпенадлакорабија -брод, лађа; мршаво живинчекорбу -велики орао, лешинаркордарју -део на виолини за подешавање струнакоркану -гавранкоркомањењшће -гракћекоркоту -змијарник, место гдегмижу змијекоркофала-глиб, водуњавоблатокормањешће-кормани,управљакормйну -управљач, кормилокормйну плугулуј -део плугакорну, коарњиљи -рог,-овикоарњиљи ла плуг -ручицеплугакорну, корњи -дрен,-овикорну, корнурљи -крај,-евикорнут -рогаткорнуту -рогати; у значењу ђавокада му се не жели поменути имекорња -рогоњакорњету -терен где расте дренкорњицу -мала троугластаженска марама за везивање косе,носила се испод главне марамекорњишору -јасминкороамбє -мршаво и спеченокортари -чергарикорту -караван; чергакоруба -коритасти жљебкосару -сококосатура -шавкосєшће -косикосйторјешће -леми, калајишекосйторју -косиоцкосйтору -калајкосйту -кошењекосйтура -оно што је покошенокосйца -витица, кикакосњица -укосница, шналакостаив -коштуњавкостолу -тврђава, кастелкотарица -корпакотйрлану -момчић, адолесценткотоју -велика коскакотороман -крупан, огроманкотору -канатекоту, котурљи -угао, угловикоту, коаћиљи -лак-ат,-тови;унутрашњи ћошкови просторијекотуљецу -углић

котуну -крај, областкоћецу -преградаккоферту -ковераткоцкарија -лукавство, преваракоцкарј -лукав; преваранткоцољешће-обикаља и завирујекоцофана -свракакошаоа -кошавакошєрја -шталакошу -димњак; кош за житокошу мори -воденични кошкошу пјептулуј -грудни кошкошурљи -бубуљице, гнојнеакне (првенствено важи зарупичасте гуке на леђима кодговеда)кошурљи -оџаци кукуруза нањивикоҹина -свињацкоҹињаца -свињацкоҹоаба -страчаракоҹоманда -кућеринакраканат -кракаткраку, краҹи -ног-а,-екраку, краҹиљи -брег,-овикрапату-напрскавање;размицањейн крапату ђе ʤй-у освит зорекрапє уша -одшкрини вратакрапатура-пукотина,напрслинаКраҹуну -Божићкренгарју -хрпа гранакрескут -израстао; развијенкрескуту -раст, развићекрестєʤу -зарез, засек, урезкрецану -наборана сукњакрјецу -набор, фалтакрјешће -расте, повећава секрјешћету -теме, врх главекрйкњешће -сй ну крйкњешћ -да не писнешкрймпјелу -кромпиркрймпијишћа -кромпириштекрймпоту -одломак, одсечак, парче од штапа или концакрймпоћешће -комадакрйнгу -шумарак, грмље; луг,гај (шумско пространство)кријри -мозаккрину -љиљан, кринкриҹала -порука, поручивањекриҹешће -поручујекрјанга -гранакрјангу -грана (већа)крјаста -креста

крјеђе -верујекрјеђерја -вера, поверењекрјенгат -гранат, разгранаткрјешће -расте; уздиже секровану -велико левкасто удубљење, кратеркровицу ђин образ -јамица на образукројешће -кројикројиторјаса -кројачицакројиторју -кројачкројиту -кројењекроју -кројкроу, круу -левкасто удубљењекруурљи -удубљењакрошйња -бреме на леђимакрставјећиљи -краставацкруд -незрео; непечен, сировкруцє -шпара; помало јестикрушєцу -крупицакруҹа -крсткруҹија -слава божијакруҹија прйнʤулуј -славскиколачку -сакудрисала -штеловањекудрисєшће ҹасу -дотерује или навија саткуђадйнсу -намерно, хотимицекуђеистйна -заиста, истинитокуђељеће -сабајлепи ђиљеће -благовремено, без журбекуђетот -свегакузњица -ковачницакуј -чије, чији; комеа куј је -чији јекуј фаҹ -коме чинишкујбу -гнездокујбурит -угнежђенкују -клинкукєје -дремакуку -кукавицакукују -поткожна чворуга;избочина на равној површини;џомба на путусє кукује -ишчекује нестрпљивокукумјелку -пужкукуруʤу -кукурузкукута -кукутакула -кулакула ђе паје -стог сламекулкарја -починаккулкату -лежање; савијањекулкубєу -дуга на небу

кулкушу -место спавања, легло; лежиптекулмја -повијарац, уздужни врх брда, планински венацкулмја кєшй -слемењачакуљеѫе -берекуљеѫаторју -берачкуљесу -бербакум -какокум је -како јекум јешћ ку трају -како сикум трајешћ -како живишкумва -некако, на неки начинкуминће -паметан, разборитфи куминће -буди миран (не прави глупости)куминцйја -мудросткумната -свастикакумнату -девер; шураккумнату ђе мйнє -девер на свадбикумпарату -куповина, куповањекумпєрє -купујекумпєратура –куповина; оно што је купљенокумпйна апилор -вододелницакумпйна -ђерам на бунару;равнотежа; теразије; либелакумпйнат-уравнотежен;умерен;присебан, сталожен; уздржљивла кумпйнє -на прекраткуноашће -познајекуноскут -познат, знаменит,чувенкуношћерја -познанствокунћинат -прекинуткунуна -венац; крунакунунату -венчавањекунуњија -венчањекупринђе -заузима, обухватакупринс -обухваћенкупринсу-обухват; област; власткуптушала -постава; оплатакуптушєшће -облажекураоа -каиш, ременкураста -колострум, прво млекокурат -чист, незагађенкурацату -чишћење; комишањекурацату ђе кукуруʤ - комишање кукурузакурє, курје -цури, процеђује секурєцє -чисти; комишакурва -курвакурвалуку -курвалуккурвија -курварствокурењику -кокошињацкурка -ћурка

куркану -ћуранкурманос -велике задњицекурмат-пресечен, одрезан,офикаренкурматура -превојкурмјаʤє -пресецакурмјеʤйш -оштро засецајућикурпину -павиткурт -кус, без репакуртє -кратикурту -кусавикуру -задњица; доњи део посудедат ку куру йнсус -преврнуткускра -пријакускру -прика

кустура -метални део ножа, остатак пропалог ножакусуру -кусурла кусур-на крају, на завршеткукусут -шивен, зашивенкусуту -шивењекутаре-дотични: онај, коме, томекуткурјаʤє -кокодачекуткурјеʤату -кокодакањекуткурјегју -кукуреккутрупјала -затрпавање;прекривањекутрупит -затрпан; прекривенкутурисйт-курталисан,ратосиљан

кућа -брусйј дє куће -бруси, оштрикућаʤє -сме, усуђује секућеʤату -смелосткућељешће -свуда завирује и забада носкућија -кутијакуферу -коферкуфоарја -проливкуфурит -унеређен од проливакуфурјала -проливкуцйту -ножкуцйтоаја -нож за рендањедрвета

____________________________________________________________________________-

Лла -код;лаба -шапалабда -похвала; хваљење; понослабдарја -хвалисањелабдаторј -похвалан, за похвалулабдє -хвалиђи лабдє -за похвалу, за понослабдурос -хвалисав, разметљивлаваље -низводнолавору -лаворлада -ковчег; сандук; шкрињалађал -узводнолакєту –катанац, лакотлаком -похлепан, грамзив ;лаком; ненасит, халапљив;лакомија-лакомство;грамзивост, похлепност;халапљивост;лакомица -отвор за испуштање воде из каналалаку -језеролакуста -несит, јато скакавацалакрємја -сузалакрємјаʤє -сузилакрємјоара -сузицалакрймјос -сузанлала -лала, тулипанламба -лампаланцу -ланацлаланцйшору -ланчићлападат -бачен, одбаченлападаторју -бацачлападату -бацање,одбацивање

лападатура -отпад; оно што је баченолапєдє -баца, одбацујелаптарија, лапћарија -млекаралаптарју -млекарлаптоасє -млечнаку лапће -музна, са млекомлаптука -млећика; маслачаклапћељи -млеколапћељи кйњилуј -врста травелапћишору -млечларг -широк по обимуларѫешће -шири, проширујеларѫимја -ширина (по обиму)ларѫиту -ширење, проширењеласат -остављенласє -остави, некайј сє ласє -волео би, желиластарју -садница; изданак, младицаластарјешће-растање избојакаласу-површ пукотине кроз стенулат -широк, пространлатраторј -лајавлатрату -лајањелатратура -лавеж, лајањелатрє -лајелату -шириналатургија -литургијалатурљи -помијелатуроања -жвалелатурој -врста грубог ткањанавађит латурој -удешено за грубо ткањелаузйт -излапео, сениланлаунлок -заједно, на исто местолаурмє -на послетку, на крајулаута -виолина

лаутари -музиканти, свирачилаутарју -свирач, музикантлацєшће -шири, проширујелацймја -ширина (попречно)лацу -омча, замкалєлаиту, лєлєту -лелекањесє лєлєје -лелећелєлєту -лелеклйна -вуналйнгє -покрај, поред, узлйноасє -има вуну обилнолоазйљи -бесмислицелобу -ресица; округласти деолобу урјеки -ушна ресицалобода -врста травеловит -повређен, ударенловитура -повреда, раналовјешће -удара; повређујелоза -лоза увијушелозовица -увијушалоитра -литра, лотралоку -њива; местоломану -трун; остаци од грањаломањиљи -труње; лом; отпаци од грањафаҹе лом-прави лом,чини нередломјешће ку пєлмиљи -мрви длановималому -трунлопата -лопата; веслолопата ђе багат пйња йнфурунє -лопатица за убацивање хлеба у пекарилопатйку –лопатицалопатйку ђе адунат фајина -лопатица за сакупљање брашналопоћица-лопатна кост, плећкалор -њима

лорберу -ловорлубарју -младица дрвета,шибљикалубењица -лубеницалувату -узимањелугаҹица -чешљугарлугаҹу -врста биљкелуј -њемуЛукја -Лукалукрамйнту -дело; посао, радлукрарја -дело; посао, радлукраторј -раданлукраторју -радниклукрє -радилукру -рад, посаолула -лулалула ђе казан -лула за казанлуманарја -свећалуманарја рајулуј-рајска свећа,пали се онима који су умрли умраку и само она може данадомести свећу која се палипокојнику при умирању

лумина -свећалуминарњику -свећњаклуминє -обасјава; осветљавалуминос -сјајан; обасјан месечиномлумињаʤє -одсјај од свеће, сијање месецалумја -људи; светпи лумјаја -на онај светпи лумјаста -на овај светЛуна -Месецлуна ђе ʤйље -месец даналуна рє -децембарлунаћик -месечарлунг -дугачаклунгујат -дугуљаст, издуженлунѫимја -дужиналунѫит -продужен, настављенса лунѫит -издужио селунка -равница издужехогобликалунос -месечина

луњ (Lunis dies = месечев дан) - понедељак

луњинє -обасјава месечиналуњинос -објасјно месечиномлупјаскє -вучијалупјешће -као вук; лупешкилупоајка -вучицалупта -рвање, коштац; борбалуптаторју -борац; рвачлупу -вуклуспина -љуспалуспина ђи варʤє–полуткекупусалуҹ-сјајан,који сјаји, пресијава селуҹафєру -сјајна звездалуҹафєру ђе ʤй -зорњачалуҹафєру ђе сара -вечерњачалуҹед -сјајан, блиставлуҹешће -сјаји, блисталуҹиторј -сјајан, блистав

____________________________________________________________________________-

Љљагє -везује, вежељагєну -колевкаљагєну ђе моарће -мртвачки ковчегљагйнє -љуљасє љагйнє -љуља сељаку -лекљандру -олеандерљау -грађевинаљегамйнту -завет; обавеза;уговорљегат -везан, привезан, завезанљегаторју -везачљегатура -веза,љегумја -кувано јело, варивољеѫја -сорта, врстаљекујиторју -лекарљекуиту -лечење, излечењељекује -лечиљемнарија -дрвенаријаљемну -дрво; стаблољемњиљи -дрва; дрвећељенос -лењ; безвољанљеносу -лењивац, нерадникљења -лењостљепшйт -шандрцав

љергатоарја ђе урʤйт - сноваљкаљесњик -лако, ласнољесњиҹија -лакоћаљеспеђа -плочаљетка -арбија, бодило, гвоздена зашиљена шипка која се усијава ињом пробада кроз даскуљетрика -електрика; електично светлољеука -левча на запрежнимколимаљешйја -цеђљешйјат -испран са цеђ;љешйјаʤє -пере са цеђљешйнат -зацењен; онесвешћенљешйнату -зацењивање, губљење дахаљешйњаʤє -онесвешћује се ; зацењује сељибдєјє -належе, пријањаљивађа -ливадаљивеʤйт -заливађенљига -младежљигау -пробирљив у јелуљикоарја -сјај, пресијавањељикурат -сјајан, прозрачанљикурату -сјај, пресијавањељикурє -сјаји, пресијава сељикурос -сјајан, са својством сјаја

љикса -сјајЉиксандру -Александарљикуриҹу -свитацљиљаҹиу -љубичаст, лилаљимба -језикљимба ђи фагур -заперак саћаљимбрику -стомачна глистаљимбурику -реса у ждрелуљимпјеʤймја –прозрачност, провидност, бистринаљимпјеʤєшће цоаљиљи – испира вешљимпјеʤйт -избистренољимпјеʤйтоарја -пралиштељимјеђе -бистро; прозрачнољин -миран; спокојан; тихапа љинє -тиха водаљинаја -линијаљингєје -мацка, шминкасє љингєје мйцу -„умива“ се мачкаљингєу -лижисаханљингура -кашикаљингура попи -пуноглавацљингурица -кашшићицаљингушала -додворавање, улизивањељингушаторј -улизив, ласкављинђина -јајашце од вашкељинѫе -лиже

љинс -лизан, олизан; зализанљинс ђи мољ -изгрижен одмољацаљинћа -сочиво (за јело)љину -мир, тишина, спокојствољињијару -лењир, линијарљињишћа -мир, тишина, спокојствољињишћит -смирен, успокојен; утишан, стишан

љипит -лепљен, залепљенљипитоарја -пијавицаљипитура -лепило, премазљипиҹос -лепљивљипјала -лепак, лепило; премазљипјешће –лепи, залепљујељипсйт -изнемогао, без снсгељис -са белом белегом на главиљисє блана -даска са (пегама)фугама

љиу -лев; лејљитра -флашаљифєје -хлапћељоафа -причалица, блебеталољорда -црембрушљордаћик -зеленопругаст, налик тигруљофєје -прича без везе, блебеће; начин свињског гутања хранељошћану -врста поврћа

____________________________________________________________________________-

Мма -ме (мене)ма дук -идемма спєл -умивам сема стрйгє -зове мема (ама) -ма (ама)магарју -магарацмазарат -зрнаст, крупнозрнсарја мазаратє -крупнозрна сомазєрја -грахорицамајастє (мйј јастє) -још имамајдану -рудник;Мајдану -МајданпекМајдањанцй -Мајданпечанимајдањерју -рудармајзла -секач за челикмајина -матицамајка (ма јакє а) -мајка је аша? -дал' је тако?мајка во фи аша? -дал' ће бититако? Јел могуће?Мајкапрјастєҹе -Богородицамају -тучак; пракљачамајут (мйј јут) -бржемакєрє -иако, мада, макармакараоа -направа; уређајмакришу -кисељакмаку -мак; дивљи мак, булкамалајец -мекан, сипљивмалају -пројамалају ал дулҹе -слатка пројамалдєру -свежањ; хрпа, гомиламалдарјешће -нагомилава,

прави свежњевемалаоа -засеок, махаламалоҹану -становник засеокамалу -окомита обала, засек,бедеммалу апи -речна обала

мама -баба, бака (мајкина мама)мамаљига -качамакмамоаћиљи-прибор за враџбине; ситнице од свега и свачегамана -медљика; пламењачаманастирја -манастирманга -маза; мангупманйнкє -једеманйнкє ла кйнтарј -закида на кантарума манйнкє пјеља -сврби ме кожамануша -рукавицамануша ђе кйњипє -греница, руковет при чупању конопљемаору -врста травемарарју -ким, мирођијамараҹину -воћка са бодљикавим израштајима: глог, шљива,трњина или трн од горе поменутихмардєфиљи -ђинђувемарѫаоа -зрно из огрлицемарѫелат -са огрлицоммарѫељиљи -огрлицамарѫина -обала; окрајакмарѫина апи -обаламарѫинат -окрајиченмарѫињинца -окрајкамарје -велики, големмаримја -величинамарит -увећанмаритату -удајамарјец -лепо обучен, кицошмарјецйја -кицошење, гиздањемарјецйјљи-ствари за кицошењемарјецйшу –украси; луксузмарјешће -мари; увећавамармурит -занемео, није могао да проговоримармуру -мук, занемелостмарос -надмен; поносан, сујетанмартурија -сведочењемартурјешће -сведочимартуру -сведокмарунт -ситан, ситномарунтат -уситњен

марунцйјљи -ситнице; баштенско биље које се сејемарунцйк -малечак, ситанмарунцйшу -ситнишмаруц -великачакмарфа -робамарца -уторакМарца васйлор -уторак иза белих поокладамарцйнос -острашћен, пожуданмаса -софра, трпезамасају -рибарска мрежамасаоа -кутњакмаскєра -урнебесмасљина -маслинамасљињиу -маслинастмасура -мерамасурамйнту -мериломасурату -мерењематака -матицаматањешће -ради ручне радовематањиљи -алат и предмет ручног радаматаса -свиламатасос -свиленкастматаҹина -жабокречинаматаҹина -матичњак (биљка)матаҹинос -са жабокречиномматаҹину -матичњак код пчеламатуша -тетка; стринаматушоњу -стриц; тетакмау -замах; преимучствоа луват мау -надвладао, превладаомацу, мацйљи -црев-о,-амацу,-рљи-црев-о,-а (вештачко)машйна -машина, справамашйна ђе апринс фоку-шибицамашйна ђе воз -локомотивамашйна ђе кусут-шиваћа машинамашйна ђе мице -вуновлачарамашйна ђе трєјрат -вршалицамашйна ђе факут ђемпере - штрикаћа машинамашйњерју –машинистамаҹи -слуз

маҹинат -самлевенмаҹинату -млевењемаҹинє -мељемаҹињишу -мељава, мливомє -море (узречица)мєјдо -скоро, већ, само што нијемєре -море (узречица)мєринарју -морнармєрју, мєрљи -море (океан)мєру -јабука (дрво)мєршује -измарширамєтура -метламєтурат -пометенмејана -кафана, механамељик -малог раста, кепецменѫиу -кафеђијамећаоа -сметња, ометањемеҹит -угњећен, изубивенмеҹитура -убој, озледа од ударамйзга -мезграмйзгйитура -мазарија;бљузгавица, клиски слој блата насмрзнутој подлозимйј -још; најмйјадйнк -дубљемйјађиноарја -мало премйјамйнат -доцнијемйјбиње -бољемйјбун -бољимйјђеалан -прекланемйјђеан -ланемйјђиврјеме -раније (премрака)мйјђинврјеме -благовременомйјђиноапће -раније зороммйјђиноарја -мало премйјйнврјеме -раније, пре рокамйјйнтйј -најпремйјкйта -још мало; мало каснијепуње мйјкйта –стави још маловино мйјкйта -дођи мало каснијемйјламарѫинє -најкрајњимйјлаурмє -најзад, на крајумйјмарје -највећи, већимйјмик -мањимйјмулт -вишемйјнаинће -раније, скоромйј йнаинће -још напредмйјрєу -лошијимйјтарје -јаче; тврђемйна -рука; прегршто мйнє ђи сарје -прегршт солимйнатура -терање; надметањео мйнатурє ђи арат -један период орања без одмора

мйнє -терај, терамйнгајала -миловање, мажењемйнгєје -милује, мазимйндајала -мућкање, мешањемйндєје -мућка, меша варјачоммйндра -лепојка, лепотицамйндрија -лепота, красотамйндрјаца -лепота, красотамйндрјец -диванмйндру -леп, лепомйндруца -лепотицамйнʤа -ждребицамйнʤу -ждребемйнжєшће -маже, размазујемйнжйт -умазан, размазанмйнка -ојед; оштећењемйнкаримја -сврабмйнкарја -јело, хранаса пус пи мйнкарје -отпочео са јелом, навалио на јеломйнкаторија -изјелиштво; корупција; закидања; отимачинамйнкаторј -јешан; изјелицамйнкатура -место где је изједеномйнљи -рукемйнљи карулуј -део на запрежним колимамйњаца -сутрашњицамйње -сутрамйњија -љутњамйњију -ручица, дршкамйњиос -љут, љутитмйњика -рукавмйрєје -реже; мрмљамйрза -мржња, омразамйркоање -шмркање стоке или оглашавање зецамйрлоага -мрцина, кљусинамйрљешће -мрчи, мркамйрмајиту -мрморење, мрмљањемйрмєје, мйрмоање -мрмљамйрмоака -особа која говори кроз носмйрмоњату -мрмљање, мумлањемйрмоћешће -мрмори, мрмљамйроање -режемйроњату -режањемйртаку -кровни роговимйртану -мачормйртањала -парење мачакамйтка -миксермйткєје -меша, миксирамйца -мачкамйцу -мачакмйцу србаћик -дивља мачка, рис

мйршау -мршавмйршйја -стрвина, мршамйшњику -мучњакмйҹоку -мачорми (мије) -ми (мени)ми сє ймпарје (ми сймпарје)

-чини ми семигєје -петља нешто; пипљиворадимигйјос -пипљивмигујала -пипљив радмижајка -украсна тиквицамижлоку -срединамижлоҹин -осредњи, средњимија -хиљадамије -менимију -просомик -малимикса -зумбулмиксандра -шебојмикућел -малечакмикућик -малецакмикшор -мален, малечакмила -милост, сажаљењемилос-благо; милостиво; чежњивомилостйја -милостињамиљигоҹу -чмичакминћа -памет, умминће -лажеарје минће -паметан је; свестан јецйње минће -памти, сећа семинћиљи -памет, разумминҹинос -лажљивминҹиносу -лажљивацминҹитура -лажа, лажацминҹуна -лаж; варкайј фаҹе минҹунє -заварава, прави смешке дететумиразу -миразмирарја -чуђењемирату -чуђењемирєрљи -чуда, чудесамиријор -полаганомирикуц -полаганомиришћа -стрњикамирја -младожењамирјаса -млада, невестамироасйљи –мирисимиросату -мирисањемиросаʤє -намирисујесє миросаʤє -парфемише семиросу -мирисмирусє -миришеми'с (ми сйнт) -сам , јесаммистрија -мистрија

мићикулат -умањен, смањенмицйљи -вуна за вуновлачарумишєлу -кржљав клип кукурузамишкату -мрдањемишкє -мрда, помера семјара (мара) -јабукамјастєкє -меша, мућкамјастєкє ђин гурє -жваћемјеʤу -средина; језгро, сржмјезаоа -мезе; салатамјезєје -мезети, једе салатумјездрјала -глодање коре шибљамјездрјешће -глође кору шибљамјелку -унутрашњи меки део рога код животиња; пужмјерѫе -иде, ходамјерѫерја -кретање, ходање, ход; покретмјерла -црни космјерњик -миран, кротакмјерњица -посуда за сипање жита у воденични кошмјерњиҹија -мирноћамјерсу -ходање, ходмјерсура -ходање, ходо ʤй ђе мјерсурє -дан ходамјерћигу -добробит, напредак, просперитет, прогрес; успехмјерћинѫерја -напредовањемјестакатура -мешавина, смесамјетру -метармладајала -гибање и повијање; модулацијасє младєје -повија се и угиба, осцилаторно угибавањесє младєје жоарда -њихање и пресавијање прута (грана)младу -кашасто тестомљаскєје -мљацкамњелу -јагњемњеоара -јагње (женско)мњеорица -млада овцамњереҹика -шећермњерја -медмњерја ђе пи прун -смола са стабла шљивемњеркурја -средамњерос -меденмоаје -смекшава; успорава;утихњујемоаје цоаљиљи -потапа вешмоака -мочугамоангє -спор, пипљиво радисє монгєје -замајава се, споро радимоара -воденица

моара ђе карње- машина замлевење месамоара ђе кафє -млин за кафумоарє -морамоарје -умиремоарћа -смртпи ҹасу морцй -на самртимоаша -жена која пресеца

пупак детету; бабицамогйнђаца -силуета, тамна приликамодува -срж, мождина; језгромодува уосулуј -коштана сржмодува плајвазулуј -графит оловкемодур -кафенастможђешће -пасираможђит -сможден; пасиранможђитоарја -муљачамолавина - омекшавање снега кад задува југо, ојужњењемолау-мекан;спор;миран и питоммолйн -меканмолкуц -меканмолофан -мекан; млитавуом молофан –млакоња;флегматик; добродушан човекмолофљећиљи -туњавкомољећиљи -мољацмољибда -света водицамољибђит -освештенмомјала -мамац; мамљењемомит -намамљен, примамљенмомјешће -мамиМораоа -Мораваморарица -воденичаркаморарјешће -воденичариморарју -воденичарморишка -вртешка која се обрће воденим млаземморкошу -ризом, кртола; чичока, морска репамормйнту -гроб, хумкаморминцй -гробљемормодану -хрпа блатамороајка -вампирицамороју -вампирморт -мртав, цркнут, угинуоморту -мртвацмортаҹина -цркотина; лешмортаҹуња -слаботињамортура -слаботињаморугє -смртносарат моругє -претерано засољенморҹила -блато

морҹиљит -прљав, блатњавМосна -Мосна (село),топоним настао од моснени узначењу слободни сељаци тј. којинису кметовимосору -коленика; шпулнамостофјељњица -мотка -канура, штрингламоткєје -намотава кануремоцєје ђин кап -клима главоммоцу -чуперак; висуљак; прамен; ћуба; пунџа; врхгомилемоцу курканулуј -врста цвећа; висуљак на ћурановој главимошй -покладемошй ђе грйу -мошй ђе пипћиј -мошй ђе фраѫ -мошйја -посед, имање;наследствомошйјанка -удавача саимањем, наследницамошйјерју -земљопоседник; наследникмошйту -одсецање пупкасє мошєшће -замајава семошмоана -мушмуламошмону -стабло мушмулемошоју -бабичин муж; акушермошоју -воштаница, усукана кучина натопљена воском, служи за осветљењемошу -старацмошу ку баба -закачка на појасу панталонамрамору -мермер, мрамормугурјала -пупљење лишћамугурјешће -пупимугуру -пупољак листамуѫјала -мукањемуѫешће -мучемујерја -жена; супругамујерја греоање (гроасє,йнкаркатє) -гравидна, труднамујка -матер, мајкамујтарја -заборавност; заборавмујтє -заборавља; превиђамукја -ушица (секире, мотике)мукос -слинавмуку -пикавац; огоретина на концу од свеће или фитиљулампе; пухер, пепео са цигаретемуку -стврднути слинац у носумулѫе -музе

мулсоарја -мужа, мужењемулсу -мужамулт -многоку мулту -на великомулцаминд -благодарећи, захваљујућимулцамјала -благосиљање; захвалност, захваљивањемулцамјељњик -захваланмулцамјешће -захваљујемулцймја -мноштвомума -мајка, мама, матимума падури -шумска утварачија је висина у нивоу највишегдрвећа а женска јој се косаповлачи по земљи; док онапролази шума хучи а дрвеће серазмица и лелуја.йн амйнса -у мајчинумунка -посао; обрада; трудмунћану -планинац, горштакмунћиљи -планинамунҹешће -обрађујемунҹиторј -радан; обрадивмунҹиторју -радник, делатник; обрађивачмура -купинамурє-загасита; са тамним пегама

уоаја мурє (муранє) -овца сатамним пегама на глави-ноздрвамамуран -таман, загаситмурат -потопљен у воду (усаламури)муратура -саламурамураћик -загасите боје, тамнастмург -таман, мркйн капу мургулуј -у сумракмурѫа -мркимурѫешће -смрачује семурѫилє -мркоњамуриторј -смртанмуриторју -смртникмурјаʤє -потапа и притискамурјаʤє кйњипа -потапаконопљумурса -медовинамурсакат -изгњечен у течностимурсєкє -гњечи, муљамурсєкє пин гурє -муља поустимамурсєкє цоаљиљи -потапа вешмурсољит -преметан по устимамуска -мушицамускица -мала мушица; врста црно-белог везамуска кајаскє -коњска мушицамуска вјерђе -зунзара

мустаца -бркмустаҹос -бркатмустра -узорак, мустрамусту -шира; воћни сокмут -нема муцйт -постао је неммутавјела -мутавкомутату -премештање; сеобамутє -помера, премештамуцйја -немост; ћутњамуцйт -занемео; без моћи говорамуцуцоју - купаста хрпа;сталактит, сталагмитмушама -мушемамушкат -уједен, угризнутмушкатура -огризак; ујед; угризмушкє -уједа, гриземушки -мишићимушкјецй -леђни мишићи; печеницамушкју -маховинамушумјаоа –велика марама убрадачамушуроју -кртичњак; гомилица земљемуҹа -слиња, слинавко, балавацмуҹи -слинцимуҹед -буђавмуҹеʤала -буђ; мемламуҹеʤйтура -буђавост, буђ

____________________________________________________________________________

Нна -ево (држи)на (ну а) -нијенабојњику -маљнавађала -мустра за ткањенавађиту -увођење нити кроз чешаљ за ткањенавйрљијљи -луткице, пошастнавјец (ну авјец) -нематенавут (ну а авут) -није имаонада плугулуј –део раониканадајала -промућурност, разборитостсє надајешће -разабиранадој (ној ај дој) -ми обојенадојна -обострано, узајамнонадушала -загушљивост; запаранадушйт -загушеннадушйторј -загушљив; спаран

нађежђа -нада; очекивање; поуздањетраѫе нађежђа -ишчекујенађешће -саставља, настављанађитура-наставак;састав;спонанај (ну ај) -немаш; нисинајба -немаштинанајка -бата, батко; драгагннаказу -мука; напор; тешкоћами наказ-криво ми је,мрско ми јенакла -дубоко блато, живо блатонаклајит -замашћен и прљавнаклају -згуснута масноћа са прљавштиномналбјељиљи -шминка, белилосє налбјешће -шминка сеналоага -навалица, гужвађе налоагє -изобилноса налоѫит -закрчило сеналука -привиђење; сабласт;утварасє налуҹешће -привиђа сеналуҹала -привид

нам (ну ам) -немам; нисамнамјећиљи -сметнамјецй -сметовинамјецйт -завејан сметовиманамолос -муљевитнамолу -муљнамољит -замуљеннана -бата, старији братнапаста -невоља; зло, зла кобнапарит -има гризлицунапарјала -гризлица, оједнаплату -сегмент бандажанапраћитура -напастса напраћит -навалионапрљиту -лињање; митарењенапрљит -олињао; омитареннапустйту -навала; устремљењеса напустйт ла јел -устремио сена њега, јурнуо на њега; напао ганаравиҹос -лоше нарави,намћорастнарау -наравнарја -ноздрва

нарје -неманарод -луднародос -немиран; луцкаст, помаманвйнт народос -помамни ветарнароду -лудак; лудинароʤйја -лудорија; глупост; лудостнаројит -затрпан блатом;испрљанса наројит извору –извор сезапунио нанесеним матерјаломнароју -блато, глиб; наноснарокос -срећне руке, срећаннароку -срећа; успехнасйпу -песакнасйпос -песковитнасоћиу -носетинанасу -носнарје нас –безочан, бестиданнасфишоара -кечиганауд (ну ауд) -не чујемнауђе (ну ауђе) -не чујенаурља -бесмисленоворбјешће наурља -говори безвезе, говори без памети, лупетанац (на йц) -ево ти;нац (ну ац) - нистенаша -куманашу -кумсє нашєшће -замајава сенйкажала -мука; тешкоћа, мучење; угњетавањенйкажйту -мученикноатє -пливаноапћа -ноћ; ноћу

ноапћаста -ове ноћи, ноћасноаћину-прошлогодишње јагњенодат -везан у чворнодйлка -гука; чворнодймбљеће -грубо урађеннодовйлка -чворетина;чвориштенодорос -чворноватноду -чворнођицу -зглобнођицу пиҹорулуј -глежањ, скочни зглобној -ми; новинојит -обновљен, иновиранно’оʤєҹ -деведесетно’оспрјеҹе -деветнаестнопйрка -змијанопйрка пистрицє -шарканопйрка ђе апє -белоушканоптат -заноћио, омркнуонора -снајанотату -пливањенотаторју -пливачноу -новноуо -девет; наманоутаћа -новина, новитет; новостну -нену рогуће -не молим тенувєру -облакнуверјала -облачностнујаоа -шиба, савитљиви прутнује -нема; нијенука -орахнуку -орах (стабло)нула -нуланум (ну йм) -није ми, немој ми

нума -једино, само; негонумајастє -нема, нема вишенумарала -бројање; бројевинумараторју -броилац, броитељнумарату -бројањенумєје -нема, нема вишенумєратура -набрајање; пребројавањенумєратура марје-врстабајалиценумєрє -бројинумєру -бројнумйј -не, не више; немој вишенумиљи -име, именанумиљиторју -именитељнумит -намењеннумја -именумјала -намењивање;именовање; наименовањенумјера -номер, кућни број, број ципеланумјерасєшће -нумерише, обележава бројевиманумјешће –намењује; одређује поимениценумјешће помана -намењује даћунунта -свадбанунташй -сватовинус -нисунусйнт -нисам; нисунуц (ну йц) -није тинушћиу -незнајунушћу -незнам

___________________________________________________________________________

Њњагра -црна, црнкињањагрє -црна, црне бојењаму -род, родбина; нацијаЊамцу -Немацњаоа -снег, мечавањауʤйт -нечујно; нечувено, што се није чулоњеабатут -неусмеренњеадурмит -будан , није заспаоњеапарат -незаштићен,небрањенњеаскултарја -непослушностњеаскултарњик -непослушан

њеашћептат -неочекиван, не чекан

њебун -зао; лош; није добарњебунаћик-несташан,враголастњебуњаца -зло; злобностњеваʤут-невиђено; непримећенњеваста -супруга, удата женањевастујка -ласицањевинђекат -неизлеченњевинуит -невин; без кривицењевоја -невоља; нуждањегина -кукољњегрешйт -без грешкењегриҹос -црнкаст; црномањастњегру -црн, црно; црнинадуҹе његру -носи црнинуњегура -мрак, тама, тмина

његура бйзнє -мркли мракњегурјаʤє -смркавањегурјаца -тама, мракњегусторија-трговина;трговањењегусторју -трговацњезаујтат -незаборављенњезгоадњик -незгоданњезгођит -незгодноњедорит -непожељан, немиоњеђиспарцйт -нераздвојен;

неразведенњейнблйнʤйт-неприпитомљенњейндамйнат -неприпремљенњейндојит -неудвојен;неразблаженњейндупљекљт -неудвојен

њейнкејат -незакључан, незабрављен; неуклопљенњейнкјегат -неусиренњейнкрјецйт -ненаборанњейнпакат -неудовољен;неутешенњейнсамнат -необележенњейнфрикошат -неуплашенњейнцаљеѫерја -неспоразум; непослушност, тврдоглавостњейнцаљес -неразумљив, несхватљивњейнҹепут -незапочет; неначетњеисправит -незавршенњекасйторит -безбрачан, није у бракуњекређерја-неповерење; неверањекређерњик -неповерљивњекљинћит -непомерен; непомичанњекопт -непечен; незреоњекреʤут -невероватанњекруҹату -нечастиви, некрстњекуноскут -непознат, незнанњекунћинат -непрекидан, непрестанњекупринс -бескрајан; необухваћенњекурат -нечист, прљав;нечастанњекуратаћа-нечистоћа;нечасностњекурацат -неољуштен;неочишћенњемарѫинат -неограниченњемасурат -неизмерен;

бескрајанњемерњик -немиранњемйнгйјат -није милованњемйнкат -непоједен

њеможњик -немочан; трапавњемулс -непомузенњемцєск -немачкињемцєшће -немачки (језик)њенумарат -неизбројенњеобасйт -неуморан, чиоњеом -нечовек, изродњеомењија -непоштење; нечовечностњепарјекит -није у паруњепотривє -неравно,

неуједначеноњепотривит -нераван; нескладанњепофћит -ненаручен;

непожељанњеприҹепут -неприметноњепућерја -немоћ, слабост, онемоћалост, изнемоглостњесакат-непресушен;неисцрпенњесаманат -непосејанњесапат -неокопанњесарат -несланњесатул -несит, незаситњесатурат -ненасићенњесйгурат -несигуран,

неизвестанњесймцйт -непримећен;неосетноњесймцйторј -неосетљивњескалдат -неокупанњесокоћит -непромишљен, несмотрен, бесмисленњесомну -несаницањеспалат -неопран; неумивенњеспуркат -незагађенњеспус -неисказан; неизреченњесташњик-немиран,несташанњестймпарат -неутољен,

незагашенњестйнс -неугашен; неугасив

њестрабатут -непробијенњестретњик -несрећанњестрймбат -неискривљенњетрєбуит -лењњетрєбуитура -ленштинањећед -гладак, раванњећеʤєшће -поравнава, глачањеферикит -несрећан,злосрећанњеҹопљит -неотесанњефйршйт -незавршенњиѫелу -брадавицањиковала -наковањњима -никоњимика -ништањинѫе -пада снег, снежиа њинс -нападао снегњинсоарја -снежна падавинањипоата -унука; нечакињањипот ђи њипот -чукунунукњипоту -унук; нечак; синовацњиту -нитна, закивакњитује -нитнује, закивањицйна -отворена жива ранањиш -ни, нитињишкйнд -никадањишкйт -нималоњишкота -немаштина;ништавилоњишкотрјабє -беспотребноњишкум -никако; нипоштоњишлауна -ниједнојњишодатє -ниједномњишпик -нималоњиштује -поништава, ништињишће -неки; некењишуна -ниједнањишунђе -нигдењиҹ -ни, нитињоа -узвик за прогањање пса

____________________________________________________________________________

Ообада -цилиндаробада ла сйтє -ободни део ситаобадєју -цилиндаробасала –изнуреност неиспаваност и преморобасєлњик -заморан, напоранобасйт -изнурен, клонуо

обасйт ђе сомн -изнурен од неспавањаобʤєҹ -осамдесетобйркат -испентранну ће обйрка -не пентрај сеобјала -обојакобла -равњача (зидарска алатка)обљага -неизорана њива која се оставља на ”одмор”обљиҹала-адет;зареченост,табуобљиҹит -заречен

ободоку мори -цилиндричнидео око воденичног каменаобороку -овална или цилиндрична посуда (канта)обороҹит-опседнут;напаствованобору -двориштеобразу -образобраѫору -обрашчићобрања -узица за торбуобрєцу -узвратина

обринћала -упала ране због прехладеовєску -овасовєску дрогулуј -врста биљкеогару -кракати пас; хртогашєлу -поточићогашєљиљи -поточићиогашу -потокогљинда -огледалоогоада -слогасє огођеск –слажу се; уклапајусе; подударају сеогођешће -намешта, подешаваогојешће -смирује; намирујеогоју-починак; спокој,спокојствоса огоит -смирио се; починуоогору -њива након бербекукурузаогорєшће локу -преоравастрњикуограисйт-пострадао, награбусиоогринка -калем за конацогришћана -невенодатє -једном, једанредодєјљи -кућне посетеса дус пин одєј -отишао по туђим кућама на сусретањеодолану -велика коскаодрйкњешће -одустаје; поричеођина -одморођињешће -одмараоѫјаку -оџак; оџаклијаој -узвик одазивањаојдана -офрље, немарномјрѫе ојдана -иде офрљеокаоа, окјељиљи -ока, океокарала -хуљење; вређање са псовкамаокйрҹала -запињање уз заокретањеокйрҹешће -запиње и заокрећеокјат -ошацованла окјат -ошацовао га,угледао гаокјелари -наочареокјенат -крупних очијуокјећиљи -преградакокјецй -преградциокјецйт -преграђен, одељенса окјецйт запада -местимично окопнео снегокјешєљиљи -врста цвећа(у)окју -окоокју боулуј -врста цветаокна -окно; рудникокнарју -рудар, окнар

окол -около; заобилазноокољешће -обикаља; заобикаљаокољи -окољи мори -заостало брашно око воденичног каменаокољи гури -жвалеокољи ђинцулор -зубни каменацокољит -опкољенокољиту -заобилажењеокољишу -околинаолају -уљеоларија -лончарствооларју -лончар, грнчаролба -округласта посуда; чајниколтавит -поново израстао, регенерисанолтавјешће -поново израста, обнавља се, регенерише се

олтану -калемолтањешће -калемиолтарју -жртвеник, олтаролтау -инвалид; регенерисаниорган са умањеним способностимаољећит -заблудео; затекао се туољикајинд -лелекајућиомењеск -људски, човечијиомењешће -људски, човечанскиомењија -људскост, поштење, хуманост, човечностомида -губаромоарє -убијаоморйту -убијањеомору -убиствоондоросєшће-клопара,цангрља ‘ондоросєшће’ -лупетаопа-здрйнк -врста влашког колаопарит -обарен, ошуренопарјала -летња жега са много испарењаопарјала пиҹоарилор - напаравање ногу на врелој води испод покривке са инхалацијом у воденој париопарјешће -бариопинка -опанакопинкарју -опанчаропинћала -упињање, напрезањеопинћиту -запињање, напрезањеоправјешће -протерује; упућујеопритоарја -прекидачопритоарја мори -воденична уставаоприту-заустављање; задржавањеопрјегу -прегача (задња)опрјешће -задржава; зауставвљаопт -осам

оптак -осмакоптспрјеҹе -осамнаестор, оре -илиорашану -варошанин, грађанинорашу -варош, градОрашу -Доњи Милановацорашањеск -варошки, градскиорб -слепорбија -беда; незнање;слепилоорбиҹос -заслепљујућиорбјеск -слепачкиорбјећиљи -слепићорбјешће -слепачки; на слепоорбу -слепац, слеп човекоргоата -полулоптаста кантаоргоцй -кломпе; старе изгуљене ципелеорʤу -јечаморизйшћа-рижиште,пиринчанаоризу -пириначортаку -ортакортаҹија -ортаклукорш -узвик бола од убода или опекотинеостањала -умор, заморостањешће -замара се, умара сеострову -острвоотавјешће -поновни раст травеотаоа -отаваотарєшће -граничиотарѫиу -граничар; међашотарак -правилно, складно,уређено, јединствено, регуларноотараку -правило, регула, складотару -граница; међаотравит -отрован отровомотравиторју -тровачотравиҹос -отрован, ина својство тровањаотравјала -тровањеотравјешће -трујеотраоа -отровотуљешће -бежи, збрисаоса оћешйт -разишли се,

више не навраћајуоћикњала -нагон за повраћањеоћинҹала -прибор за спутавањеоћинҹешће -спутаваоф -узвик дивљењаоцєлу -челикоцєту -сирћеоцєшће –хајдучки, лупешкиоцйја -хајдучија; лоповлукоцйрє -мало, лецке

оцйрйшоарє -малко, лецкеош -члан уз глаголски облик

ошћаʤє -уздишеошћеʤату -уздисање, уздах

оҹис -угруван, убивеноҹисатура -повреда од убоја

___________________________________________________________________________

Ппадукиљи -вашкападукјат -вашљивпадукјос -вашљивпадукјосу -вашљивкопадурарју -шумарпадурја -шумападурја ђи касе -дрвена грађа за кућупадурит -пошумљен, зарастао дрвећемпадурос -шумовитпађина -удолина, долинапаза -опрез, пажња; чувањепазару -пазар, трговинапазарјешће -пазари, тргујепазєљњик -чуваран; штедљивпазєшће -чувапазйторју -чуварпазйту -чувањепаздарја -сува влат конопљепаздєрљи -поздерпаздєрљи пи ҹерј -кумова слама, млечни путпајос -сламнатпајта -група, друштво, клапапајташ -садруг, саучесникпају -сламкапајуга -сламнасто сено (трава)пајљи -сламапакалє -угурсузпакаљит -злосрећан; намагарчен, насамаренпакат -жалосно; грехотнопакатос -грешанпакатосу -грешникпакату -грехпакаћиљи -греховипакјету -пакетпакоста -беда; патокапакурарија -чување овацапакурарју -пастир, чобанинпала -балапала ђе фйн -бала сенапаларија -шеширпаларијерју -шеширџија

паласка -кожна торбица која се носи о рамену, ковчежићпалата -дворац, палатапалма -длан; шамарпалмуиту -шамарањепалћину -платанпалуга -моткапалуит -избалиранпаљаца -мотка, палицапаљецос -шандрцавпаљит -увенуопаљит ла фок -осмуђенпана -перо; клинпанарју -мастионица; кутија за писаљкепангањешће -загађује, прљапангањит -онечишћен, загађенпанжањит -са паучиномпанжєну -паук; паучинапанжєњи -паучинапанжйњи ђе клаје -лемези, мотке са неокресаним врховима које се везују на врх пластапанталоњи -панталонепанушу -опнапанушйт -кус (отпалог перја)сє панушєск гаињиљи -кокошке на сунцу кљуном премећукроз перјепаоду -поплавапаоду помйнтулуј -потопвиње пи паоађе –долази у таласима, наизменичнопапара -попарапапукариту -израда ципелапапукарјешће -израђује ципелепапукарју -обучар, ципеларпапуку -ципелапапура -трстикапапуша -луткапапушарју -луткарпапушйка -луткицапапуҹ ку калкйј -ципеле са потпетицамапара (фокулуј) -јара, усијани ваздухпарада -парадапарађиш -параднопараману -парчетинапараоа -пара, новчић

парасйт -напуштен, запуштен тј препуштен зубу временаса парасйт -опустеоПараскија -Параскевапараула -скитница, опајдара,дрољапардон -извини, пардонпардоњамє -извини мема пардоњеск -извињавам сепаринтаћа -отаџбиапаринцєшће -родитељскипаринцй -родитељиПарјасймиљи -Ускршњи постпарјекја -парпарјекит -у пару,изабран за парпарјећиљи -зид собе (куће)парке -као да, наликпарке вјеʤ ту -кобајагипарњица -парницапарњиҹери -парничарипарос -длакавпартаљиљи -прњепарћа -део; странапарћинарј –партнер, деоничарпаруту -жал, жалостйм паре рєу -жао ми јейм паре биње -мило ми јеми сє ймпаре -чини ми сепару, парљи -чаша, чашепару, пари -колац, колчевипару ђе поркоњ -мотка сакојом се преноси навиљак сенапарҹелу -комад, парчепарҹељит -искомаданпаса -брига, скрбнум пасє -није ме брига, немаримпасалєу -папазјанијапасарика -птичицапасарјелу -птичуракпасароју -дух некрштеноумрлог детета. На даћама месе сепосебни хлепчићи који се предаће намењују овим духовима дане би дирали даћупасат -спљескан, здробљенпасєрја -птицапастрала -штедњапастрєљњик-штедљив, чуваранпастрјаʤє -штедипастрјала -штедња

пастрйма -пастрма, суво месопасују -пасуљпасују ал вјерђе -боранијапата -мрља, флека; пегапатамушу -јастученце, тампон, тупферчићпатат -исфлеканпатицйљи -патикепатрону -метак за сачмарицупатру -четирипатруʤєҹ -четридесетпатруʤєҹиљи –даћа зачетиридесет дана након смртипатруспрјеҹе -четрнаестпату -кревет, постељапатулу -пласт сена или тулузине на дрветупауну -паунпацала -патња, паћењепацєшће -патипацймја -патња, паћењепацйт -напаћен; искусанпацйту -паћењепашапорту -пасошпашєшће -корачапашйту -корачањепашће -пасепашћељиљи -врста пролећногцвећа; по веровању кад се првипут угледа у пролеће, деца прекоњега требају се поваљати како неби имала главобољу токомгодинеПашћиљи -Ускрспашћиљи -причест за Ускрспашћуња -испаша, пашапашу -коракйј дє ку пашу -мери коракоммјерѫе ку пашу -иде лагано, корак по коракпаҹа -мирпє (пй) -папєкује -пакујепєлмује -шамарапєрос -длакав, рутав, косматпєру -длака, коса; стабло крушкепєру ђин кап -косапєру поркулуј -раставићпєру порҹеск -дивља крушкапєтура -поњавапєтурјељиљи -фалте; лиснато тестопе (пи) -на; попедаља -педалапеиҹа (пе аиҹа) –овдека, овде

пеларина -пелеринапељаг -ћелав, без длакепељину -пелинпенѫету -пенџетпенѫетује -пенџетирапердут -изгубљенпериту -изгинуће; нестанака перит -погинуоса перит -нестало само од себеперћица -петриш–(као придев): каменито тле, земљиште са пуно каменапетришагу -камењарпетрјеҹе -испраћа; (с)проводипетрјеҹерја -испраћајпетрос -каменитпећејка -шлицпећекос -у закрпама; у ритамапеҹету -печатпеҹетује -печатирапеҹинѫина -лјешница, росопас, руса; кожна болест у облику пегапйламида -паламидапйлњаку -левак (велики)пйлњија -левакпйлпєје -лепрша, прхти; титра, пламсапйлпу -јатопйнакума (пйнє акума)-до садапйнє -до; докпйнєће (пйнє єће) -дотлепйнєћакума -ето до садапйнʤа -платнопйнʤа ла фириз -лист тестерепйнʤуит -као платно, налик платнупйња -хлебпйња уојлор -бела радапйњишоара -хлепчићпйраиту -праскање, прштањепйраитура -прасак, тресакпйрєје -пуцкета; прштипйрєшће -клевеће, оговарапйрвењаку -првенацпйргау -напрасит, пргавпйргу -дрвена полуга, ћускијасє пйргујешће -сазрева, почињеда румени воћепйргујала -почетак зрења воћапйрдањику -злосрећник, проклетињапйржєшће -пржипйржйтура -запршкапйржол -спечено, спрженопйржолу -пакао; пожар

пйржољит -изгорен, спржен; спеченпйрйту -клеветање; тужакањепйрйторју -клеветникпйроање -пуцкета, праштипйрпорица мори-део воденицена коме стоји воденични каменпйрпорјешће грйу -фунгицидно тртирање семенапшенице пре сетвепйрҹоака -патока; лоша ракијапйрҹу -јарац; неизорана земљаизмеђу браздиа пйрҹит локу -лоше изораоњивупйсла -густо растиње; умршена косапйтпалака -препелицапйтпєје -пйтпоање -пйћикє -ваљда; зарпйшкавит -тачкасто иструљење на воћупйшкавитура -тачкасто иструљено воћепйшњица -израз за стање воћаи поврћа након измрзавања,

посебно за бундеву и кромпирпйшљећиљи -пухпйҹос -плавозеленопива -ступапива ђе кар -дрвена полуступа,ставља се испод точка радикочењапигуље -требипигуљит -требљенпиђисупра -одозгорепизма -злоба; надметањепизмаш -завидљив, злобанпијацу -пијаца; тржиштепикатура -оно што је канутопикє -капље; падаса пикат -покапао се, кануо сепику -каппикура -тачка; капљицапикура ђе мускє -испљувакмувепикурє -пада у капљицамапикуц -сћушно, као зрнцепикуцу -капљицапи-ла -око; допила -турпијапилйнгє -око, около, поредпиљешће -стружи, турпијапиљитура -струготина

пин -кроз; попинтрє -измеђупингє -мимо, поредпинтрєушє -кроз двориштепинтру -због, радипинтру ҹе -зашто, због чегапинћин -са пегом на нозипиоање -пијуче; пиштипион пуји -пијучу пилићипион урјекиљи -пишти уушимапипарка -паприкапипарка брошћи -љутићпипаркат -запапрен; ољућенпипаркуца -љутићпипијуга -прашинаста земљапипота -бубацпироју -ексерпироћешће -куња, одолева снупироћит -куњав, неиспаванпиру -пиревинаписат -изгњечен, пасиранписаʤє -притиска и гњечипискоаја -свирало (од врбе)писковица -клисура; сужењеписку -сужењеписку ла клањет -вршак на кларинетуписку карулуј -део запрежних колапистє -над; прекопистрйҹуња -шаре, ишараностпистриц -шаренписумунће -подножје планинеписупт -испод, по исподпита -лепињапитулат -сакривенку питулату -кришом, тајнопитулє -кријепитуљик -патуљастпитуљику -грмуша; кепецпићит -погурен, сагнут; малог растапићиш -погурено; кријући сепиу -ступапиурмє -после, потомпицйгаја -сеницапицйгаја бјешйноасє -плава сеницапицйгојат -променљивог обимаворбјешће пицйгојат -говори променљивим пискавим гласомпишату -мокраћа; мокрењепишаҹосу -упишанко

пишљеѫиљи -дрвени чепићи (типлови) за спајање дасакапишћаʤє -притиче у капљицамапишћолу -пиштољпиҹа (пи аиҹа) -овде, овдекапиҹору -ногапиҹороаѫиљи -штулепјара (пара) -крушкапјарє стрнопјацє-врста крушкепјарсєка -бресквапјатра -каменбаће пјатра -пада градпјатра ђи вар-кречњачки каменпјатра мори -воденични каменпјатра шарпјаскє -гранитпјеђика -кочница; заплеткадє пјеђика -саплићепјелушйна -кожуринапјеља -кожайн пјља гоалє -го, необученпјенђера -прозор (локализам из Црноречја)пјепину -дињапјептарју -грудњак, пуловерпјепту -грудипјепћенату -чешљањепјепћинатура -фризурапјепћину -чешаљпјепћиш -директно; наспрам; прса у прсапјердут -изгубљенпјердуту -губљење; изгубљенипјерђе -губипјерђерја -губитак; губљењепјесєкос -песковитпјесйку -песакпјетрарју -каменорезацпјетриљи -камењепјетриҹика -каменчићпјећику -парче платна; закрпапјешкарјешће -риболовипјешкарија -риболовпјешкарју -рибар; ковач (птица)пјешкуцу -рибицапјешћарија -рибарницапјешћера -пећинапјешћиљи -рибапјеҹина -кртинаплајвазу -оловкаплајвазу ла дарак -лајсна на футеруплаку -укусплакуту -слаткост, сластпламаду -тесто; смесапламађешће -меси

пласєљиљи-кориценожа(књиге)пласта -сегмент ограде одтарабамјерг пластє -кордонско, фронтално кретањеплата -платаплаћешће -плаћаплаћика -деверикаплаћиту -плаћањеплаҹегјаца -сладоледплаҹерја -укус; задовољство, уживањеплаҹинта -влашка гибаницаплєнује -планира; разматраплйнгарјец -плачљивплйнѫе -плачеплйнѫе лумина -окапавање воска са свеће која гориплйнѫерја -плач, плакањеплйнсу -плач, плакањеплоаја -кишаплоаје -пада кишаплојат -покисао; покуњенплоинће -кишовитоплојос -кишовитплокону -поклон, дарплокорјаца -даровањеплопу -тополаплоска -буклија, пљоскаплосканат -пљоснатплотогу -парче коже (гуме)плотоѫана -парадајзплотоѫина -боквицаплотожйт -утиснута прљавштина на платноплугарју -орач, ратарплугу -плугплумбу -олово; куршум, танеплумбу ђе кољашє -згрудвано брашно у качамакуплута -јаблан; плутапљакє -полазипљаоа -плевапљекарја -полазак; одлазакпљесњит -блесав, шандрцавпљесњитура -блесавкопљеурос -са плевомпљећера –увијене плетенице косе на потљку женапљећери –плетенице косепљеша -ћелавипљешйу -ћелав

пљивишоара –дугуљасти листтраве, заперак на биљци(кукурузу)пљивјешће -плевипљин -пунпљоду -пљусњешће -распрскава сепљусњит -распукнутпоађиљи -грудвице длакапоакњиту -пуцањпоала -скут;поала помулуј -доњи део крошње код воћкейн поалє -у крилопоаљиљи -подсукњапоама -плод воћкепоарка -крмача, свиња; чобанска игра са штаповима и иверком, наликује голфупоарта -врата, капијапоартє -усмерава, водипоартє грижа -води рачунапоартє цоаљиљи -носи одело на себипоаће -можепоаће-фи-може бити, вероватноповаста -прича, приповеткаповастаторју -приповедачповестєљњик -причљивповестйту –причање,приповедањеповјестєшће -прича, приповедапоган -ђаволастпогањија -поганштинапогану -демон; врста болестипогањиту -нечастивипоговорјала -зановетање; обесвећењепоговорјешће помана - обесвећује даћуподвалу -подметач у обликугредицеподмарєшће -примораваподос -длакав, космат, рундавподруму -подрумподу, подурљи -мост; таванподу гринʤй -плафонподу ђе фйн -сеникподу кєшй -таванподу пєлми -надланицаподу пиҹорулуј -горњи деотабанаподу,поађиљи-гомилица длакепођала -патоспођала подулуј -таваница

пођина -доња половина пластапођит -патосиранса пођит апа -вода се прекрила леденом коромса пођит лйна -усукала се вунапођишу -висораванпознарју -џеппојана -пољана, пропланакпојандра -лајсна, пречагапојма -појмапојмйње -прекосутрапокаинћа -кајање, покајањепоклађа -јастук за седење; јастук испод седла на коњупоклод -прљавштином утиснуто и улепљено платнопокњешће -пуца; прштипокњитура -пукотинапокорала -покоравањепологу -руковетполока -пола литраполошћа -кућа на имању, салаш, појатаполу -дукатпољежњик -раван, без успонапољи -дукатипољијимја -позлата; политурапољијит -опточен златом,

позлаћен; полиранпољикра -надимак; презимепољикрит -са надимкомпољику -чоканчепољимит -зачет; појавио сепољица -полицапољица жугулуј -доњи део јармапомана -даћа, подушјепомана ђи вијацє –подушје којесе намењује за животапомана марје -даћа за седамгодинапомењала –сећање на умрле, призивање умрлихпомењит -буданпомењиту -буђењепомењешће -будисє помењешће -буди сепомйнтос-онечишћен са земљом;тешко обрадиво земљиштепомйнту -земља, тлопомњата -платно на коме се сипавода када се намењује за покојдушепонојит, пронојит -реновиран; поново обновљенса понојит извору -снажење извора након суше

нум поносєшће -није ми повољи, не свиђа ми се, не прија мипонурљи-отпаци при вејањужитапонтурљи -набуситостђин понтурј -набусито, осорнопопа -поппопашњица -несташкопопику -дрвени рајберпопику ђе расуҹит -витлић,комад дрвета којим се упредаконацпопиљњику -копитњакпопицу -попацпопјаса -попадијапопоју, пуцоју -уситњен сирубачен у врелу грудву качамакапопоросйт -упропашћено; сфућканопопта, пофта -жеља, прохтевпопћешће -жели; захтевапопу –потпорањ, дрвени стубић у конструкцији кровапорєу (порњиту рйулуј) -врело, извориште рекепорєу рєҹе -хладни извор,хладне воде, топоним од кога јевероватно настао назив Пореч(порєу рєҹ =порєҹ) на Дунавуи у Далмацији где нема рекапорймба -трњина (плод)порймбарју -шибљак трњинапорймбак -граорастпорймбаћик -граорастпорймбу -трњина (стабло)порйнка -захтев; заповед;налог;наруџбина; наредба; порукапорйнҹешће -наручује;поручујепорйнҹиторју -наручилац; наредбодавацпоркарјаца -свињацпоркоњиту -дењање сенапоркоњу -навиљак (стог) сенапоркарју -свињарпоркица -врста травепоркотос -безобразан, бесраманпорку -крмак, свињапорку сйрбаћик -дивља свињапорњешће -почиње, започињепорњитура -почетакпортамйнту -понашање,

опхођењепорту -ношњапорћица -враташца, капиџик

порумбишћа -кукурузиштепорумбу -кукурузпорҹеск -свињскипорҹешће -свињски, као свињапорҹија -свињаријапосађина -део на воденици,греда у коју је усађено воденичновретенопосйкљит-умашћено (вуна,косапоставица -коританцепоставица мори -део на водениципостајка -махунапостаоа -коритопостата - фронтални наступжетеоца или копача на њивипостєшће -постипосту -постђе пост -посноПосту круҹи -Часне веригепосумарйт -потиштен, утучен нерасположен, суморан,пот -могупоткоава -потковицапотковјала -поткивањепотковарју -поткивачпотковјешће -поткивапотољит -спокојан; стишан;утољенпотривє -равно, уједначенопотривит -погођен; уједначенпотривјешће -погађа; равнапоћака -стаза, путањапоћекуца -стазица, путањицапофта, попта -жеља, прохтевпофћешће -жели; захтевапофћељњик -који извољевапофћим -желимо; захтевамопофћим? -желимо (ли)?Обраћање госту у смислу: желители, чекамо захтев, извољевајтепошта -поштапоштарју -поштарпошћељешће -поштујепошћељњик -поштен, којипоштујепошћењија -поштењепошћењит -поштенпоҹала –порука прекопосредника, може значити:препорукапоҹешће –поручује; опомиње порукомпоҹиту -забрана испаше знакомпоҹу - порука; опоменапоруком; грана са лишћем

забодена насред ливаде сазначењм забране испашепоҹумбу -високи пањ настао заламањем или преламањемдрветапоҹунгарит -заломљених гранапрагу -прагпрагєрју -надвратникпражйна -дугачка мотка, шипкапразњику -празник, славапразњиҹери-гости; слављениципразу -празилукПраова -Праховопрападу -беда, пропастпрапађит -упропашћен, пропаопрапасту -понор; пропастпрапєстује -упропашћавапрапору -опна и сало наживиотињским цревимапрасарє -посипапрасарјаʤє -посипапрасйла -приплод, расплодпрасйту -размножавање, расплодњапраћка -праћкапрау -барутпрафирє -пребира, преглеђује, претражујепрафирє ку окји -осматрапрашйна -прашинапрашйту -окопавање (кукуруза)а прашйто -награбусаопрашйторју -плуг за браздање између редова; култиваторпрашу -трун; зрнце прашинепрєзнује-празнује, светкује, славипремењит -преобучен у чисто или свечано оделопрйваљија -авлија; двориште;тргпрйваљија сатулуј –сеоски тргпрйнʤу -ручакпрйнʤйшору -доручакпрйнʤєшће -руча, ручавапрйсњешће -прйсњирє йн тоаће пєрцйљи-раштркаше се (разбежаше се) насве странеприбоју -здравацпривјегју -велика обредна ватрапривјешће -посматрапригивитоарја -славујпригољиҹу -вампир, демонприда -аванс, придеприђиђала -принуда

ла приђиђит -принудио га; надвладао га, савладао гапријеру -априлпримиту -примањепримјежђа -препрекапримјежђа рє -опасност,претњапримјеʤйт -преграђенпримјеʤу -преграда, преграднизидпримјешће -примапримовара-пролеће (прво лето)примошу -првак; старешинапринʤаторју -држач; штап накоме се везује и затеже основа наразбојупринђе -хватапринс -ухваћен; учвршћенприпашєшће -прикључује се, приступа; повинује сеприпашу -испечено бравче; жртвено јагње (прасе)припит -лоше испчен, опеченса припит ла соарје -опекао сена сунцу; добио опекотинеодсунчањаприпитоарја -кукурузнихлепчић који се пече ослоњенпоред ватреприпјала -припека; јараприпјешће -припекло, жариприпону -везивање стоке напашуприпоњешће -везује стоку на пашуприпору -узбрдица, успон на путупрископала -пуцаљка од зовеприспит -ухваћен у шкрипцупристєлка -кецеља, прегачаприҹепиће -присети сеприҹепјерја -опажање; предосећајприҹесту -причестприҹина -повод, узрок, разлогприҹјепе -осећа; предосећапрја -префикс: пре, сувишепрјабиње -предобропрјабун -предобарпрјажма -правац, смерйн прјажмє -у правцу, на ударупрјамулт -премногопрјанкаркат -пренатоваренпрјапљин -препунпрјастєҹе -престоно

прјасту -престопрјаћимпуриу -сувише раностасанпрјаумплут -пренапуњенпрјаҹинста -причестпрјенцу -ручна кочницапрјенцује -кочи ручномкочницомпрјеса -пресапрјескура -прополиспрјесуиту -пресовањепресура -врста птицепрјће -важније, претежнијепрјећењија -пријатељствопрјећину -пријатељпрљит -опрљен, осмуђен; има изначење: обршћен; јаданичакпро -префикс: поновопроаспєд -тазе, свежпроба -проба; пробање; узоракпробјешће-испробава;покушавапроваʤуту -провера; поново виђањесє провјеђе -провиди се кроз ...проварсарја -преливањепровинʤаторју -препродавацпровиндут -препроданпроворба -преводпроворбиту -поновни договорпрогинђиту -предомишљање; поновно размишљањепродус -поново отишаопройнћињерит -подмлађенпроймпинѫе -потискујепроймпинс -уметнут; сам од сбе се помериопрокљету -демон, сотонапрокљецйт -проклетпроковєцу -поњава од козједлакепрокумпарат -поново купљенпролука -прозлав између њива,просечен пролаз кроз шуму,живицупролука йн дос-пропланак ушумипрољинсу -подлевањесє прољинѫе -подлевапромају -промајапронумит -преименован, поново именованпропоада -марама убрадачапропта -подупирач, потпорањпропћала -потпорапропћешће -подупире

са пропћит ђадоуо -препречиосе попрекопропус -поново стављенпрорупт -прекинутпроскрис -поново написан; преписанпрост -глуп(ав), наиван, затуцанпростала -праштањесй ње простйм-да се праштамотј. да опростимо један другомепростйт -опроштен; помилованпростйту -праштањепростйја -глупост, незнање,просту -наивчина, тупавко,глупакпроумбларја -излет; шетњапроумблат -препакован;прошетанпроумблє кукуруʤу - претражује кукуруз од мишевапроумблє црјепу -препакује цреп на кровусє проумлє -шета сепроумплут –поново напуњенпрофакут -пново направљен, обновљен, преправљенпрофек -без грешке, перфектнопрофекос-савршен,беспрекоранпроцапу -руда за вучупроцапу ђи батут кйњипа -

трлицапрпаку -шипка, полуга, ћускијапрпориту -прпорењепрпорица мори -део на водениципрпороашйљи -џанарикепрпорос -бубуљичастпрпору -црвене бубуљицепрћа -пртинапрунду -шљунковито приобаљепруну -шљивапруну ал марунт -џанарикапруну ђе варє -пожегачапруну ђе тоамнє -шљива јесењкапруњишћа -шљиварпувєје -одзвања од ударацапујка -кокица (млада кокошка)пују -младица; младунче; пиле;украспујицу-пиленце; украшчић, шарапулбєру -прашинапулборос -прашњавпулбу -прахпулбу флори -цветни прахпулпја -виме

пулпја пиҹорулуј -лист на нозипуља -пуља шй суља -курта и муртапуљаора -неумесне шале,изругивање и шиканирање (ужаргону =зајебанција)пумну -песница; прегрштпунга -кеса на појасупунга ђе бањ -новчаникпунћа -ћупријапуње -ставља, мећепупє -цмаче, љубакапупєʤа -пупавацпупу -пупољакпупулоанка -луткица;девојчицапупуцоју -гомилица житке масепурику -бува; звркпурјекјаʤє -треби бувепуртарја -понашање; владањепуртат-вођен; изношен(о) оделопуртату -ношење; вођењепурҹелу -прасепус -стављена пус уокји пи јел -уочио га, фиксирао поглед на његапуста -пусто, празнопустарє -пусто, ненасељенопустйј -пусто, опустелопустйја -пустињапутоарја -смрад, смрдљивост; има и значење: ленштинапутрегају-иструлелодрво,трулежпутрегајос -трулежанпутред -труопутреʤала -труљењепутреʤєшће -трулипутреʤйтура -трулежпутурос -смрдљивпуће -смрдипућерја -моћ, снага;могућностпућерњик -моћан, у сназипућина -каца, бачвапуфоање -пухћепуфу -врста гљиве; хладна проја упржена на мастпуцйн -мало, малко; недовољнопуцйњија -немаштина; по малопушка -пушкапушкарју -пушкар

___________________________________________________________________________

Ррабдарја -трпљење; толерисањерабдаторј -издржљив; стрпљиврабдє -трпи, подносираварасат -растреситравєн -влажан, овлажен,упиоо влагу из ваздуха (околине)равењала -влагаравењија -влажнострага -кљусе, рагарагазу -предах, тајм аутја дат рагаз -дао му предах,одморфйрє рагаз -без предахараʤа -зрак; полупречниксє рєʤује -пресијава се зрацимараʤйматоарја -наслон; ослонац; гелендерраʤймє -ослања, наслањарађе -стружи; бријарађикє -диже, подижерађикату -дизање, подизањерађина -подлокана обаларажоакє -трепери; разиграва; размрдавасє ражоакє фоку -трепериватра, пламса пламенразбит -побеђен, савладан надвладан; сузбијенла разбит фоамја -савладала (надвладала) га гладса разбит боји -надвладали се волови у борбиразбјала -надметање; рат; биткаразбјешће -побеђује, надвлађујесє разбоаје -размеће серазбојерју -победникразбоју -разбојразбуна -освета; разведрењеразбунат -разведрено (дању)разбунату –разведрење, развадравање; осветаразлогу пе поманє -обредни хлепчић на даћиразлоѫала -објашњење,

расуђивањеразлоѫиту -разјашњење;расправа о чињеницамаразњала -одвајањеразњешће -одваја, раздваја

разору -супротан отклон бразди на средини њиверају -рајракита -шибљаста врбаракитарју -врбакракиу -ракијаракиу профакут -препеченицаракла -рачвараклат -рачваст, разгранатракоариторј -освежавајући; расхлађујућиракоарја -свежина; освежењеракоарје -свежеракорјаоа -ладолежракорјешће -расхлађује,освежавараку -ракрамас -заостао, остаорамасатура –остатакрамашйту -неваљалкорамйње -остаје; заостаје;преостајерамњику ал алб-хајдучка траварамњику ал галбин -врста траверана -храна, крмиворапаѫику -арпаџикрапуње -(по)убија; уништаварапунсу -умирање; убијањеса рапунс -преминуорапусала -уништење; поморрапусйт -упокојен, преминуорапусйту -преминули, покојникрапҹуњу -септембаррар -ретко; редакраринћа -чистина; пропланакрарит -проређен, разређенраритура -место где је проређенораришу-пропланак,чистина ушумирарjaца -реткост, раритетрарјешће -проређујерарунки -бубрезирарункју, рарункиљи -бубреграс -обријан; саструганрасаду -расадрасађељњица -расадник;садилицарасађешће -пресађује, расађујерасапат -прекопанрасарит -пресађен, сађенрасариторј -клијав, који ничерасариту -ницање; исток

расариту соарљилуј -истокрасєљњица -расадникрасєре -ниче, клијарасйпирја-разбацаност;расејањерасйпит -разбацан, расејан, раштрканрасйпу –расејање, раштркање, разбацање; дисперзија; сипарраскајат -раскреченраскобоала -раздор, неслога;побунарас(колњица) –ногаре (тезга)на којима се израђују точковизапрежних коларасколу -у земљу пободенадрвена рачва у коју се стављакрупица соли међу стадо оваца;исти низраз важи се и за чивилуку облику сталкараскопт -добро испечен изнутрараскројит -расечен по дужинираскуноашће -распознајераспєлу -раскол; расцепраспйнћику -раскрсница,раскршћераспинћикє -расеца, распорираспрйнжйт -разбацанораспунсу -одазивање; одговоррастєу -парожакрастйту -брецање,са растйт -обрецнуо серастоака-водени рукавац, каналза преусмеравање тока рекерастоарнє -преврће; претурарастурнарја -превртање; преокрет; превратрасу -бријањерасунату -одјекрасунаторј -звучан; резонантанрасунє -одјекује, јечирасурит -налик сурутки, млеко које се претворило у суруткурасурљи -скувана суруткарасуфларја -незаптивенострасуфлатоарја -одушкарасуфлє -не дихтује, пропушта ваздухсй расуфлу -да предахнемрасуҹит -упреденрасфират -размакнутрасфирє -размица, раширује

расфоаје -раздваја, расклапа; прелиставарасфоаје пјенљи -надима перјерасфрйнт -подавијен, заврнутратосала -ратосиљањератунсу -потшишивањератунѫе -подшишујераћеʤат -пресечен, отцвикованраћка -ногарерафија -рафијарафту -рафт, полица, сталажараца -пловка, паткарацоју -плован, патакрашламу -врста крупног лукарашћинѫе -разапиње; растежерашћинс -разапет, растегнутраҹала -јело од качамака, наконшто се направи качамак у бакрачсе ставља грумен качамака и додахладна вода(или расо) и малосира.раҹала -хладноћа; прехладараҹешће -хлади; прехладђује сераҹит-охлађен;прехлађен,назебораҹитоарја -хладњачараҹиторју -хладњакраҹуну -рачун; математикараҹуњешће -рачунараҹуњитоарја -рачунаљкараҹуњица -рачуница,математикарє -зла, није добрарєгушала -промуклострєгушйт -промукаорєʤује -зрачи испушта зракерєпјеђе -брзо, хитро; наглорєпјеʤйна -брзакрєпјеʤйт -хитнут; убрзан, узалетуса рєпјеʤйт -залетео серєпјеʤйш -у залетурєтаҹала -залутање; заблударєтаҹит -залутао,рєу-зао,опак;зло;страшно;веомарєу бун -страшно (веома) доброрєу таре -страшно (веома) јакокатє рєу -невесео је, тешко му јеал-рєу -зли, у значењу ђавола чије име не жели да се изговорирєуру -украс (шара) на тканинирєутаћа -зло; невољарєфаҹерја -злодело, злочинрєфаҹеторју-злочинац,злотворрєҹе -хладно, хладанрєҹелос -хладњикав, прохладан

ресто -остатак; кусуррецјепису -рецепт; признаницарйбиѫит -закржљаорйгєје -подригујерйдаҹина -коренрйђе -ликује; веселих бојарйђе ђи драг -ликује, усхићенрйза -крпа, дроњакрйзгйит -размаженрйзгйитура -размаженкорйзйла -брука,рйзйљешће -срамоти; оговарарйзйљитура -ништаријарйзоку -дроњакрйкєје -чепрка по земљирйја -шуга; сврабрйјос -шугаврйкањелу -жаба крекетушарйкйитура-оно што је чепрканорйкњала -рйкњешће -рйма -глистарймује -ријерймуитура-оно што је изривенорйнгу -ћускијарйнду -редрйндурика -ластавицарйндујала -сређивање; уређењерйндурјаоа -ластавицарйндује -сређује; прави редрйнʤа -део желуца, сириштерйнђешће -прави ред; ређа;сређујерйнжєшће -њишти, рзарйнкаҹ -фаличанрйнкјаʤє -њишти, ржерйнкјеʤату -њиштање, рзањерйнса -реса на дрвећурйња -зло; невоља; напастрйње ђе уом -злотвор, протуварйњешће -чисти ђубрерйпа -стрмовити теренрйпагуш -стрмовиторйпагушу -избраздани траг на стрмом теренурйпајала -диринчење, ринтањерйпајешће –диринчи, ринтарйпу -штрокарйпос -штрокаврйсу -смех; смејањерйту -врх свињске њушке; рилорйу -рекарйуљецу -речица

рйшкєје -гребе шапама,гребање и шум који се ствара(пацов, миш)рйшкйјитура–траг огребашапамарйшкиторју -мотавилорйшкијаʤє -намотава канурерйшкоање -стружирйшкоњату -стругањерйшњиту -проклизавање потлусє рйшњешће -заноси се клизањем по тлурйшњица-воденица; ручнимлинрјеза -засунрјекла -женска блузароа -росароаба -ручна колицароагє -нуди, нуткасє роагє -моли, моли сероађе -глођесє роађе -изједа сероата -точакроата мори -воденички витаоробија -робијаробијаʤє -робија (робијање)робирја -оробљавање; пљачкаробјешће -оробљује, пљачкаробоајка -робињаробу -робровина-ров, ископано удубљењеровињ -ровови, удубљењаровица -росицарогозу -рогозрогожйна -асурарогожйнарју -произвођач асурароду -материца; плодрођешће -рађа, доноси плодрођиторј -родан, плоданројба, ројбера -броћроју -ројројешће -ројирокија -венчаница, венчанахаљинаромањица -камилицаромпєје -звук зобљењаронцу -хрсксвицаропану -репушинаропота -врста влашког колађ'о ропотє -један обухат (круг величине кола)ропоту-бат корака, тропот;тутањропоћину (марца драҹаскє) - ђавољи уторак

рос -изгрижен, оглоданросољит -излизан, отрцан,похабанросољитура -отрцано место натканини или изгрижено одмољацаростєшће -намешта, сређујеростйт -сређен, намештен,удешенросту -поредак; смисао; систем;росту ђи цасут -намештене нити при ткањуротари -колари, изрђивачиточковаротат -лоптаст, у облику лоптеротка -бусенроткє -у облику бусенаротокол -у облику кругарошаца -црвенило, руменилорошєцу љемнулуј -језгродрветарошєцу помйнтулуј -здравицатларошєшће -црвени

рошйт -поцрвенеорошйт фјеру -усијано гвожђерошкаћик -црвенкастрошкобјећиљи -човек црвен у лицу који пуца од здрављарошу -црвенругамйнту -молба, мољењеругату -мољење; нуткањероагєл -понуди гароагєће ђи јел -замоли гаругос -са купиновом лозомругу -лоза купинеругуматура -оно што је прежваканоругуматура ђе фириз-струготина од тестереругумє -преживаруда -род, фамилијарударј -сродници, рођацируђина -огољен црвенкаст теренруѫама -купињарруѫина -рђаруѫињит -зарђаоруѫињитура -рђа

руѫинє ђи уом -рђав човек; ветропир; неваљалац

рују -руменилорујан -румен, риђружа -слезрумењит -поруменеорумйњешће -румунскирупт -исцепанрупту -исцепанкоруптура -подеротинаруптурос -одрпанрупћигос -одрпанрусаљиљи -русалкерусєск -руски (присвојни придев)русєшће -руски језик; по рускирусфају -нередруфиљи -похабана одећа (веш)рушйнос -стидљив, срамежљиврушйња -срамота, срам, стид; брукарушйња -врста цвећарушћу -бесплодни терен са коровом

___________________________________________________________________________

Сса (сє а) -се јесабја -сабља, мачсадапє (сє адапє) -поји сесађешће -садисађина -врста травесађинат -китњастсађиту -сађењесаѫата -стреласаѫататорј -стреловитса6ататорју -стрелацсајинє -сиво-бело платнодобијено ткањем потке и основеод којих је једна црна а другабеласајка -хаљетак за децусајна -санка, саоницасајњећиљи -саониксајњиш -клизећи попут санкесакара -ражсакарјаца -врста травесакє -испарава; опада ниво; копни; пресушујема сакє -у значењу: осакатио месаку -џак, врећа

сакурја -секирасалка -врбасалкиму -багремсалкуца -врста цвећасаљишћа -раштркано насељесама -пажњаај самє -води рачуна, пазибагє сама -води рачуна, пазимйј ку бунє сама - са посебномпажњом, нарочито, особито,посебносй јеј йн самє -да имаш у видусаманату -сејање, сетвасамару -самарсамєнє -личи, сличисамйнатоарја -сејалицасамйнаторју -сејачсамйнатура -оно што је посејаносамйнє -сејесамйнца -семесамйнцйјљи-семе поврћа, цвећа, ситно семе баштенских биљакасандала -сандаласандуку -сандуксантјиму -сантим; трака замерењесањин -ведро (ноћу)сањињаца -ноћна ведринасапа -мотика

сапаљига -будаксапатори -копачисапату -копањесапатура -оно што је окопаносапє -копасапуну -сапунсапуњала -сапунање; сапуницасапуњешће -сапуњасара -вече; увечесарак -сиромашан, убогсаракаҹос -сиромашан, бедансарат -сољен; слансарамура -саламурасаратура -пресолац; сланоћасараҹија -сиромаштвосарбєд -прокисеосарбјаʤє -светкује, не ради за празниксариту -скакањесаритура -скакање; скок;избојаксарја -сосарјаʤє -солисарутамйнту -целивање, поздрав уз целивањесарутату -целивањесарутє -целивасарҹина -бреме сена (лисника)

сарҹињерју -окресана грана илитанко дебло које служи као стубасатара -сатарасатос -жедансату -селосатул -ситсатурат -сит, нахрањенсатурату -засићење, ситостсаћењи -сељани, сељацисаћењеск -селскиСау -Сава;од библијског имена SaulСаука -Савкасацу -ситост, заситљивостсє -сесєк -сакат; усахнуосєкатос -сушан, сушносєкирацйја -секирација, бригасємну -белег; знаксємну ђе ђескйнтат -белег који се носи врачарисєптамйна -недеља, седмицасєре -скачесєћа -жеђсєу -лојсєҹера -српсєҹератоарја -жетелицасєҹератори -жетеоцисєҹерату -жетвасєҹерє -жање, жањусєҹерујка -гладиоласєҹета -суша; жегасєҹетос -сушансй -дасйгурат-сигурно, осигуран;поуздансйгурацйја -осигурање,тестамент; поузданост; сигурностсйла -сила; мучнинасйлос -отужанми сйлє -мука ми је, имаммучнинусйљешће-принуђава,приморавасйм (сй йм) -да мисймбєта -суботасймбєта албє -субота пре Ђурђевданасймбєта лу Лаза -Лазаревасуботасймбрија - зарада, најам, платасймбријарју -најамниксймбуру -језгро коштуњавогвоћасймйњикарица -путујућа трговкиња по селимасймйњику -смиље

сймпаре -изгледа, чини сеСймпјетру -Свети Петарʤєоа лу Сймпјетру -Петровдансймптє -осећа; наслућујесймцала -осетљивост; осећањесймцамйнту -чувство, осећање; свест

сймцєшће -осећа; предосећаСймцй -Младенцисймцу -осећај, осећање; разумсйнатаћа -здрављесйнатос -здравсйнгур -самсйнгуратаћа -самоћасйнгураћик -усамљен, издвојенсйнгурјаца -самоћасйнѫерат -крвавса сйнѫерат -са изливом крвисйнѫерос -крвав, окрвављенсйнѫиљи -крвСйнѫорʤу -Ђурђевдансйнт (єс) -јесу (су)Сйнтємарија -Велика Госпоинасйнтоађиру -демон,сйну -недрасйну мори -средишњи део наводеничном камену где падајузрнасйнҹаоа -обучарски нож; косирсйнћем -јесмосйрба, сйрбоајка -српкињасйрбатоарја -благдан, празниксйрбаћик -диваљ, дивљи (који живи у шуми, неприпитомљен)сйрбаћику-дивљак (није питом)сйрбјеск -српскисйрбјешће -српски језик; посрпскисйрбоћиу -србендасйрма -срмасйрман -бедан, злосрећан, јадан, убогсйрујала -уређивање, чишћењесйрује -уређује, чистисйрујељњик -уредансйрујит -уредно, чистосйта -ситосйтарју -ситарскаʤамйнту -опадање; снижењескађе -опада, сплашњаваскађерја -опадање; снижење, смањењескајећиљи -чичакскалану -клип кукуруза за семескалдаруша -врста цвећа

скалдатоарја -купатилоскалдату -купањескалушу -скакавацскамну -столицаскапарја -спасење, спасскапє -утече; омаче се; избављасескапєрє -варничи; палацаскапєрє ђин уокј -трепћеочимаскапєтє -залази, замиче, спушта се изайш дє дупа скапєт –залази

(спушта) се иза превојаскапєту -заклонскапєу -збег; уточиштескара -стуба, лествицаскарманату -ручно чешљањевунескармєнє -ручно влача вунускармушєшће -растресујеутабане влати (сламу, сено, вуну,кучину)скармушйт -растресен,натапиранскарпинє -чешескєрљи -стубе; степеништескйлбу-неугодност, устручавањескйлбјељњик -устручљивскйндуру -удлага; дашћицаскилоњату -цвиљење, кевтањескилоање -кевта, цвилискимбат -промењен; измењенскимбату -замена , мењањескимбатура -замена; оно што је замењеноскимбарја -замена, мењање, променаскимбаторј -променљив, заменљивскимбаторју -мењачскимбє -мења, размењујескимбурљи -вешскимотосйт -поремећенскинћија -варница, искраскинћијос -искричавскинҹоање -кевта, цвилискинҹоањату-цвиљење,кевтањескладу -каскада, степенасте неравнинескоаба -спона, закачка; кукаскоабица -чачкалицасє скоалє -устаје, диже сескоаће -вади; извадискобикура -шипурак (плод)

скобикуру -шипурак (стабло)скобитура–издубљење (оддлета)скобјешће -чачка; дуби длетомскобјешће локу –пробијањемотичицом покорице земље приницању семена (кукуруз, пасуљ)сковарда-у значењу:оклоп,штитсковарда ђи коажє –коритасто(полуцилиндрично) ољуштенакора дрветасковардє-изувијен налик коритускокорйт -кочоперан,накострешенскоку мори -ископаноудубљење испод воденице заводенични витаоскопарју -штројачскопјешће -штројискоражйт –скореноскорбељит -улубљен и огуљенскорпија -шкорпијаскоруша -оскорушаскорушу -оскоруша (стабло)скорфит -улубљенскос -извучен; извађенскосу -извлачење; вађењескофйрљија -чашица зглобаскређит -скрозиранскрйнҹоб -оно што је испреплетеноскрижајка -писаљкаскрижєје, скрижоање -огребујескрижєјитура -огреб,скријаторју -писацскријатура -рукопис; текстскрије -пишескринћит -уганут, ишчашенскринћитура -ишчашење,уганућескрипушу -део на плугускрис -писан, написанскриса -буба мара; суђеницаја факут ку скриса -бајалицакоја ће разоткрити будућегсупружникаскрисоарја -белешка, текст;писањескрису -писањескрисура -запис, текстскрјемуту -напињање;напињање са напрезањемсє скрјеме -напиње се; упиње сескроафа -крмача

скробјала -припремљени скробскробјешће -скробискробу -скробскрофица, ицйку -врста птицескртавјећиљи -краставацскрума -мрваскрумат -намрвљен; умрвљенса скрумат -измрвио сескрумос -мрвичаст; умрвљенскруму -измрвљени прахса факут скрум -измрвљено упрахскрцајитоарја -чегртаљкаскрцајиту -шкрипањескрцєјє, скрцоање - цигуља; шкрипи; шкргућескрцєје ђин ђинц -шкргућезубимаскулату -устајањескуљиљи-прње; направе,приборскумп -скупо; драгоценоскумпатаћа -скупоћаскумпина -ува, рујевинаскумпињишћа -рујиштескумпит -поскупљенскумпјешће -поскупљујескунт -плитак; низак; сићушанапа скунтє -плитка водаскурѫе –дренира, одлива кроз растресит слојскурс -оцедан; оцеђенскурсу -излучење; цеђењела скурсоарје-на оцедиво местоскурт -кратакскуртат -скраћенскуртє -скраћујескутурат -потресен, истресенса скутурат ла буртє–грчеви и болови у стомаку услед стресаскутурату -тресање; потресскутурату помйнтулуј -земљотресскутурє -тресе; дрма; потреса,отресаскућику -пелена, повојскуфељит-запретен, смандрљанскуфундат -загњурен, уроњен; потонутслаб -слаб; нејак; мршавслабаног -слабуњав; кржљавслабатура -слаботињаслабина -слабинаслабјешће -слаби; мршави; олабављујеслабуц -слабашан, слабачакслаина -сланина

слаит -стињенслаиту -стињавањеслајецй -оно што је стињенослајецй ђе гјацє -ледена корасламњаку -сламарицаслаоа -вино за славски колачсласта -мрссластујит -умазан са мрсђе сластє -мрснослоата -лапавицаслобєд -слободно; опуштенослобоађе -ослобађа; пуштаслобоʤйја-слобода; ослобођењеслуга -слугаслугарија -слугарењеслугарњик -готованкослужєшће -служи, двори; иманамену, служи нечемуслужба -служба, намештењеслужбашу -службеникслут, слућит-нагрђен; унакаженслуцєшће -унаказује, нагрђујеслуцйту-обогаљење,унакаженостсљинос -штрокавсљину -штрока, слепљенизној и прашинасмедарујка -хризантемасмоала -смола; штрокасмокина -смоквасмољау -штрокав, неуредансмољњица -смоницаснопу -снопснопјешће -комада, касаписнопјешће карња -комада месо сатаром или секиромсоакра -таштасоарбе -срће, сркућесоарљи -сунцесоарћа -постељицасовону -младин веосода -содасојца -крејасокоћала -направа; згодасокоћешће-промишља,срачунавасокоћит -срачунат, подешенсокру -тастсоку -зовасоларју -сланиксолдату -војниксолдацйја -војскасолʤу -крљуштсолʤос -крљуштастсоломйздра -даждевњак

сомнорос -сањив, поспансомну -сан, сањивостла фурат сомну - задремао,преварио га сансомођива -смртсопа -моткасора -сестрасорйку -сланина са кожурицомсоријоара –сестрица, секицасорица -сестрица; другарицасорит -исунчан, опечен на сунцуса сорит -исунчао се; опекао се на сунцусороаҹиљи -чиниоци, битсуштине; враџбинесорокоҹешће -баје; утаначујесоцй -парњаци; супружницисоцйја -друштво; парњакђе соцйје-ради друштва,заједносоцйјоара-другарица,дружбеницасоцу -парњак; супружникспајмала -преплашеност, узнемиреност, усплахиреностспајмат -преплашен, узбуњен, узнемиренспалаит -испиран, испошћенспалат -испран, опран; умивенспалатоарја -умуиваоницаспалє -пере; умиваспарглујала -раздор; разлаз; растур, растурањеспарѫе -разбијаспарт -разбијенспартура -крнтија, старудијаспата -брдо, чешаљ за ткањедє фирљи пин спатє -уводинити у брдо за ткањеспатарју -проивођач брдаспацу -зев, простор испред брдапри ткању где пролази чунакспећаʤа -дашчица у видупреслицеспећаʤа ђе мјестакат -варјачаспећаʤа ђе факут ицйљи - посебна преслица на којој сеплету нити за ткањеспеҹата -мачспеҹит -располућен; скљокнутса спеҹит-располутио се;кљокнуоспйнʤєраторја -вешалоспйнʤурат -обешен, који висиспйнʤурє -виси; бесиспйрлошат -накострешен

спику -класспинарја -кичмауосу спинєри -кичмена костспинљи -трнспинос -трновит, бодљикавспнћекат -распорен, расеченспињеҹи -трњарспица -паокспјекма -канчела, смотуљак ишчешљане вунеспљина -слезинаспоит -замазан, размазанспоитура -размазотинаспомйнтату -плашење, страхспорјешће-има учинка (ефекта)спорју -ефекат, учинакнарје спорј ла лукру -нема учинка у послуспорњик -ефектан; штедљивспрема -опремаспрйнжєшће -растура; расејаваспрйнжйт -разбацан; раштрканспрйнжйтура -расејање, растурспрйнҹана -веђа, обрваспрйнҹенос -великих веђасприжоање -прихвата,придржавасприжоњала-прихват, подршкаспријос -диваљ; неукротивспримјала-спремање, припремаспримит -спреман, приправан; способанспуʤа -жеравица са пепеломспуʤарија -много(гомила)пепела; мноштво, као мрави„спуʤє“ -мноштво, небројеноспулбєрє -веје, ковитласпулбєру -вејавицаспума -пенаспумјаʤє -пени, пенушаспумос -пенушав, пенастспуње -кажеспурђисйт -разбацан, распрснут

растурен, разнетспусє -речеспусу -казивањеспуркат -онечишћен, загађен; оскрнављен;спуркат уом -кваран човекстагарју -барјактар, заставникстагу -барјак, застава, стегсталпјецй-бочни делови каминастамйна -недеља, седмицастамйна албє -бела недељастаоа -звезда

стапйнарија-господарење;властстапйну -господар; владарстапйњаца -господарење, властстапйњешће -господари, владастарја -мировањенаре старје-нема мира, немирујестарпє -јалова, без плодастарпит -изјаловљенстарпиту -побачај, изјаловљењестарпитура -јаловицастату -воштана свећа у обликуспиралног котура, при сахранистоји на грудима покојникастатут -устајао; мемљавстацйја -стајалиште, станицастаҹунат -зарушен, урушенстє -стоји'стє пи лок' -мирује, ишчекује;мирује, без променестєњ -громадестєрп -јалов, стериланстєрујељњик-савестан; истрајанстєруиту-вођење рачуна,старањестйкла -стаклостйкларија -стакларијастйкларју -стакларстйклос -стакластстйкљешће -бљешти, пресијавасе на сунцустйлпу -стуб, дирек; струкстймпарат -утољен; загашенстймпєрє -гаси, утољујестймпєрє вару -гаси кречстймпєрє сєћа -гаси жеђ, утољује жеђстйна -бачијастйнга -левастйнгаҹ -левакстйнʤе -гасистйнʤерја -гашењестйнжйну -перуникастйнс -угашенстйнсу -гашење; у пренесеном значењу: несречник, невољник'ма стйнс' - у пренесеномзначењу: пресекао (унаказио) местйрку -ждралстйрмина -стрми теренстйрминос-стрм,великог нагибастйрћикоту -наказа; кепецстйрҹит -чучнутсто -узвик за терање запрегеуназад

стоарҹе -цеди гњечењемстобору -стубстогу -стогстокњешће -тера уназадстокњиту -терање уназад, рикверц; повлачењестолу -громадастомна -ћупстопења -уништење (предмета)нарје стопење -неуништивосторєња -уништење живих бићасторєшће -уништава, усмрћујесторйту -уништење, усмрћењесторс -исцеђен; изгњеченсторҹерја -цеђење гњећењемстрабаће -пробија, продире; надолазистрагјаца -желатин, желестража -стража; надзорстражєрју -стражар, чуварстрајин -срећан; срећкостракина -чинија, зделастралуҹешће -пролети; бљеснестралуҹиторј -сјајан, блистав; муњевитстраљица -стеницастрамоаћиҹиљи -обојени праменови вуне са којима се кити стабло шљиве које се носи на сахрани покојникастрамутарја -премештање; измештање, промена местастрамутат-премештен; измењенстрамућешће –унаказује,промена личног описа одповреда или удесастрамућит -унакаженстранутє -кијастранутату -кијањестрапјеʤйту -са страпјеʤйт ђинцй -трнузубистрапунѫе -пробија, скрозирастрапунсаторј -пробојан,продоранстрапунсу -пробадање,скрозирањестрату -лејастратура -слој, наслага; спратстрєжује -стражаристрєкатоарја -цедиљкастрєкњету -пробадање, севањеболастрєкурє -цеди, процеђујестрјећа -срећа

стрйвјешће -расипастрйвиторј -нечуваран, расипникстрйга -велики ноћни лептирстрйгату -дозивањестрйгє -зове, дозивастрйжњику -мужјак стоке дорастао за парењестрйка -штета, кварстрйкат-покварен; гњио; кваранстрйкаҹуња -опарано плетивострйкє -кваристрйкњала -пробадање од боластрйкњешће -пробада(сева) болстрймб -крив, искривљенстрймбатаћа -кривда, неправдастрймбє -искривљујесє стрймбє–криви се; крервељисе; извољева,нешто му није повољистрймбовјела -кривак,стрймпт -тесан, узан, скученстрймптат -сужен, стешњенстрймтоарја -теснац; шкрипацстрймптура -сужењестрймћала -теснац; шкрипацстрйнѫе -стежестрйнсоарја -стега; стешњеностстрйнсу -стезање, стисакстрин -туђ, странстринатаћа -туђинастрину -туђинац, странацстрјашй -лед на гранамастрјашйна -стрехастрјећа -срећастрјекја -штркаљстрјепјеʤй -ситни црви на месу или сирустропиту -прскањестропитоарја -прскалицастропу - капстропу ђи плоаје -кишна капстропјешће -прска, шкропистругуру -гроздструнга -обор за овцеступарија -пчеларствоступарју -пчеларступєʤу -део запрежних коластупу -кошницастурʤу -дроздстутаиту -пујдање, хушкањестутєје -пујда, хушкасу -под, исподсувејка -чунак за ткањесугарј -одојче, сисавацсугарњик -сисавац

сугитоарја -јагорчевинасугицату -штуцањесугицє -штуцасугрумат -скрушенсугрумјаʤє -копни, скрушавасудому -провала облака; стихијасудому помйнтулуј -пропаст светасудумит -обрушен, уруршенсудумитура -рушевина;

оно што је обрушеносуђаʤє -овлажује се, влажисуђала -влагасуѫе -сише; упија; посисавасуиту -пењање; подизањесуиш -узлазно; пењући сесуишу -узбрдица; пењањесукала -цевљаник, чекрк за намотавање концасукала ђе торс -машина за предењесукна -сукњасулу -ваљак, вратило; оклагијасулу ђе ймпотковит -део поткивачког приборасулу ђи ла разбој -ткачко вратилосулу ђе плаҹинц -оклагијасумерњик- прикладан;потаман; скроман; умерен;комотан; уздржљив;сунату -јекасунє -одзвања, одјекује, јечисупарала -љутња, бес, срдитостсупарат -гневан, љут, срдитсупарєљњик -раздражљив,

свадљивсупрјажма -супротностйн супрјажмє-насупрот,наспрамсупт -испод,под; исисан, испијенсупту -сисање, дојењесупцйјат -истањен; разређенсупцйрје -танак, танкосупус -подвучен испод нечега; потчињен; уметнутсур -сивсурд -глувсурдавјела -глувач, глуварасурдан -глувастсурдомут -глувонемсурдопина -провалија,зарушено место; клизиштесурду -глуви, глувачсурʤала -глувоћа

сурʤєшће -глуви, губи слухсурупишу –клизиште; место гдесе рони (обрушава) камен илиземља,сурупјала -обрушавање; кидање под дејством сопствене тежинесурупт -подлокан, одроњенпод дејством сопствене тежинесурҹелу -срдац, штапић учунку за ткањесус -горе, увиссуспинє -јецасуспинату - јецање, јецај сауздисањем, испрекидано јецањесут (супт) - исподсута - стотинао сутє -сто, једна стотинасутуљија -стрмина, провалијасуфлату -дисање; дувањесуфлє -дише; дувасуфлє насу - издувава нос

суфлє пи нас -дише кроз носсуфљету -дах; душафиҹор ђе суфљет -посинаксуфєрє -подноси, трписуферинћа-подношење, трпљењесуҹешће-упреда; заокреће; увијасуҹит -увијен; упреден, усукансуҹит уом -незгодан човексуҹитура -оно што је увијеносфарно -стварносфару -стварсфйју -устезање, устручавањесфйнту -свети; светацсфйнћа –дух; духовностсфйнцєњија –светостсфйр -ономатопеја кипљењаили пролетења неког хитнутогпредмета (хица), брзе вожњебицикласфйрајала -цврчање; кипљењесфйрєје -цврчи; кипи; прозуја

сфйрлогу -парче кожема сфйраји ла буртє -пресечеме (од страха), штрецнуло ме јесфйрлоаѫиљи -опанци од нештављене кожесфйрљигу -штап који је хитнутсфйру -трепет, хипсфијала-устручавање;женирањесфијос -устручљив; бојажљивсфику -кијамет, мећава, снежна олујасфињаку -црни грабсфоара -конопац, ужесфорарју -ужарсфређелу -сфрдло, бургијасфрјанга -сифилиссфулѫерє –сева муњасфулѫеру -муњасфулѫерјала -севање

___________________________________________________________________________

Ттабарйт -малаксао, преморен; клонуо; сустаоа табарйт -малаксао, премориосесє тєбєрє -наваљује; насрћетабла -таблатаблуца -таблицатабљета -пилула, таблетатаваљешће -ваља, котрљатаваљиту -ваљање по тлу, котрљање трупцатаваљиш -котрљајући, ваљајућитаваљиҹу-ваљак; осовина са дваточка на којој се извлаче трупцитаишу -сечиво, оштрицатајату -сечење, сеча; клањетајатура -засек; пресек;посекотинатајка -отац; бабајкотајна -разговор, дискусијатајфа -дружина, друштво; групатакут -ћутљивталап-талап -ономатопеја незграпног ходањаталогу -талогталому -трун у течноститалону -талон

талпа -табан; стопалоталпа гйшћи -врста цветаталпина -основаталпјећиљи -подножје; подлога подметач; темељталпицйљи -подношци наразбојутаљига -таљигатаљиру -талиртаљиу -срећне руке; срећоносантаман -управо, потаман; већтамањешће -намешта, удешаватамйја -тамјантамйјату -кађење; одлазак на гробље ради кађењатамйје -кадитамйјерју -кадионицатамйјоара -љубичицатањерју -тањиртапшану -удубљена зараванкоја има нагиб према срединитараба -тарабатарауцйљи -дранглијетарга -канате; носиљкатаре -јако, снажно; тврдо; громкотарйцйљи -трице, мекињетарйҹерју -перуттаримја -јачина; снагатартору -старешина ђаволатасу -тастата -татататарју -сирак

татјика -татицатаҹе -ћутитаҹерја -ћутање, шутњатаҹуњиљи -угарак; гар на кукурузу, главница на житутаҹуњит -са гарежом; потуљентєвєље -ваља, котрљатєјнујала -разговор, причањетєјнује -разговара, дискутујетєљефону,таљифону -телефонтєљевизору -телевизортєнгујала -јадиковање, вајкањетйлва -вис, узвишењетйнжала -руда за вучутйнжєшће -стагнира, заостој у развоју и расту живих бићатйрајала -торокање; вуча по тлутйраузу -калабалк, прдак нагајдаматйрр -ономатопеја звукатандркањатйрєје -тороче; вуче се по тлутйрєје кару -тандрчу колатйрбану -желудац, шкембетйрбанос -шкембасттйрʤйу -касан, позан, доцнијитйркау -са проредом, проређенпєру тйркау -проређена косаиљиљак тйркау -цвет јоргована са ретким латицаматйркол -обилазак трком,оптрчавање

тйрла -појата за овце напашњакутйрна -корпатйрна ђе ступј-вршкара запчелетйрнакопу -будактйрну -метла од прућа, жбунаста грана за метењетйрнује -мете са метлом одпрућатйрпија -дрхтањетйрсєшће -трси, окопаватйрсйту -окопавањетйртајбуфу -шкембатйрфа -дробтйрфоју -детелинатйрфоју ал алб -бела детелинатйрфоју ал рошу -црвенадетелинатйршу -сува неокресана гранатоа -узвик при гоњењу вука илипсатоака -клепетало; вртешка са клепеталомтоамна -јесентоарнє -сипа; излива; наливатоарта -полукружни рукохват на бакрачу или кофитоарҹе -предетоаће -светоба -бубањ, добоштобла -дебело истесана даскатобларју -тортобљит -патосиран дебелим даскаматобошєрју -добошартојагу -мотка, тољагатоју -сезона, право времетокат -исецкан, иситњентокатоарја -сецкалицатокатура -ситнеж; пиљевинатокјаʤє -ситни, сецкатокма -погодба, споразумтокмак -пуначак, набијентокмит -најмљен, погођентокмјала -погађање, погодбатокмјешће -погађа, уговаратолдєу -тољагатолҹерју -левактома -чак; тектонт, тонтау -блесав, шашавтонту -шандрцави, шашавитопила (ђе кйњипє) -мочило, базен у коме се потапа конопљатопиту -топљење; отапање

топитура -отопина; раствортопитоарја -топионицатопјешће -отапа, раствара; топитопорану -секирица, већесекирчетопорйшћа -држаље за секирчетопору -секирчетопу -дењак, паковање(салвета, пешкира, новчаница)топҹа -батко, батлија; победник, првакторсу -предењеторсура -предиво, оно што јеиспредено; начин и предмет радаторту -предивоторту пєсєри -вилина косицатот -сав, светотйлкајиту -котрљање точка или куглетотйрла -круг, кружница, котуртотйрлат -кружног обликатотйрљиу -кружно, округластототнат -свакототнатє -свакатоторосєшће –звук котрљајућег предметатоту -укупноствиње ку тоту -обрушава се, надолази хрупимицетотуна -свеједно; једнако, подједнакотофлогос -тофља -тоц -свитоҹала -тоциљањетоҹешће -точи; тоциљатоҹила -тоцилотоҹиту -точење, истакање; тоциљањела тоҹит сйнѫиљи -искрвариоса тоҹит -изјело се стругањемтраганат -мелодичан; развучен гласкйнтє траганат -развучен напев,пева развученог гласатрагєрју-вучни део на дрљачаматрагла -кркуље, постоље за вучутеретатрагула -натегатраѫе -вуче, теглитраѫе нађежђа -нада сетраѫе наказ -мучи сетраѫе суфљету –издише науморутраѫе рєу -злопати се

траѫерја -вуча; вучењетрајста -торба упртњачатрајешће-живи;станује; пребиватрајњик -трајан; постојантрају -живот; живљење; начин животатракса -струг за обраду дрветатрама -парче концатрампа -разменатранка-фљанка-идими-дођимитрападату -потуцањетрасњешће -удара громтотнат -свакотраса -траса (линија)трасу -вуча, вучењетрасура -вуча; правацтрєбє -требатрєбујала -потребатрєбује -треба, има потребутрєбујелурљи -посебне погачице на даћитрєбујељњик -потребан, нужантрєјрату -вршидбатрєјрє -вршитрєјру -тријертрєнкєје -звецка, клопара(углавном звук чаша, посуђа)трєнкањељиљи -патерицетрєнкањиту -куцање чашаматрєкајиту -клопарање точкова, ролни на машинама исличнотрєкєје -клопаратрєкєје кару -клопарање назапрежним колима када се ствараспецифичан звук у главчиниточка интеракцијом осовине иглавчине (очевидно је да речводи порекло од трачке речи trac= точак)трєсњету -громтрйгољала -играријатрйкељиҹу -котрљантрйкњала -штрецањетрйкњешће -штреца се, трза сетрймурарја -дрхтањетрймуратура-дрхтање,дрхтавицатрймурату-дрхтање,подрхтавањетрймурє -дрхти, подрхтаватрймуриҹу -врста цвећатрймурљи -дрхтавица,грозница; потреситрймуру –дрхтање; дрхтавицатрйнтору -трут

трйндафиру -ружатрйнћала -обарање, рвањетрйнћешће -обаратрйнћит -оборен, поваљентриј -тритријспрјеҹе -тринаесттријʤєҹ -тридесеттримјес -послантримјесатура-пошиљка; порукатримјеће -шаље, одашиљетрист -жалостан, суморан, тужантрјаба -потреба; ствар; згодатрјаз -трезантрјапу -валовтрјезйт -истрежњен; изветренса трјезйт-истрезнио се;испарио(изветрио) алкохол из пићатрјезйту -трежњењетрјекаторј -прелазан; пролазантрејкєта -пролазйн трејкєт -у пролазу, успут;узгредтрејкут -презрео; застареоа трејкут -прошао је; презрео јела трејкут апа -ознојио сетрејкут ђе апє -ознојенла трејкут пишєци йн ҹоариҹ

-упишкио се у панталонетрејкуту -пролазактрјену -возтрејену ал рєпиђе -брзи возтрјеҹе -пролази; протичетрјеҹерја -пролаз, пролажење; пролазносттроака -тикватроака гушатє-тиква судовњачатроанкућиљи -клепетала

тројањик -јунак, херојтројењиҹија -јунаштво, подвигтрокица -тиквицатроку -чаша од тикветронкєње -куца, лупатропајала -тропот; топоттропєје -лупа ногама о тлотроскоцєлу -троскоттросњала -пуцкетање, прасактросњешће -пуцкета, праскатрпија -патња, мучеништвотруђиту –труд; покушајсє труђешће –труди се; покушаватрупица ла плуг -део плугатрупу -тело; главнина,главни деоту -титугла -циглатугларју -циглартулбурарја -замућење; смутњатулбурат -замућен, мутан;узбуркантулбурє -мути, замућујетулцу -тулац, део запрежних колатуљану -кочанак, чокањ, окомактуљењи -тулузина; шашатунарју -тобџијатунє -улазитунѫе -шиша; стрижетунс -ошишан; остригантунсу -шишање; стригањетуну -топтуњелу -тунелтупајала -лупањетупєје -лупатурбат -побеснео, бесантурбјаʤє -оболева од беснилатурбу -беснило

турнат –насипан, наливентурта -лепиња, погача;пљескавицатуртурјаоа -грлицатурћељиљи -младарипокошеног шибља на ливадитурћиљи, турцйљи –преснихлебићи који се намењују запокој душетурћит -спљескан, спљоштентуршйја -туршијаТурҹи -Турцитурҹит -потурчентуса -кијавицатуса магарјаскє -хрипавацтута -узвик при терању свињатутору -намесник, тутортутуку -балван, трупацтутунѫиу -пушачтутуну -дувантутуњешће -дувани, пушитуфа -жбун, грмљетуфајала -шуштање по лишћутуфану -младо дрвотуфара-шибљак,шикара,шипрагтуфаришу –шибљак од грмљатуфарјецу -шума од жбунастог грмљатуфєје -шушти по лишћутуфјегју -неокресани штаптуфјеку -душек, сламарицатуфос -жбунаст, лиснат; бујантушала -кашљањетушєшће -кашље, искашљаватушйту -кашаљтуҹоајка -тучани котаотуҹу -туч, ливено гвожђе

____________________________________________________________________________

Ћћа -узвик при терању запреге за скретање левака удесноћака -канија, футролаћаску -решеткаћаску ђе варʤє -решетка којапритиска купус у каци закисељењећаску ђе сторс -преса за цеђењећаршау -чаршавћауд (ће ауд) -чујем тећеза -чезе

ћејат -обучен, опремљен; утегнутћејка -теткаћеју -чајћејушу -липар, липикћеме -плаши; претићемељњик -страшљив, плашљивћемјала -страх, стрепња,зебња; прретња, застрашивањећемуту -плашење, страхћесала -ћешагијаћесалат -натимаренћесаљаʤє -тимара, тимарићесла -теслаћећу, ћићу -тетак, течаћешйт -засечен косоћешйтура -коси засек

ћи, ће -те (тебе)ћиби -шибе, узвик за терањепсаћибрику -врста винове лозећивигарја –попречна мотка на камину о којој су окачене веригећивитура -опшивка; порубћивјала -порубљивање, порубћивјешће -порубљујећиву -поруб, шавћигаја -тигањћигорјала -суздржавање од јела и пићаћигориту –не конзумирање онога што се желићизу -имењак

ћијос -са ликомћију, ћеју -липа; ликаћикарју -шибљак, шикараћикаришу -шибљак, шикараћикна -спокој(ство), смиреностћику -врх кљуна; вршакћим -истог махаЋимоку -Тимокћимпу -година, лето; летинала ћимп -догодинећимпуриу -раностасанћинєр -младћинда -тремћинда кашкетулуј -штитник на качкетућиње -тебе

ћињерика -млађанаћињеришу -омладина, младићињерјаца -младостћињерјеск -младалачкићипка -ћипкаћипса -стипсаћипсйја -тепсијаћипшйна -бусика, типсинаћираку -шегртћирикаиту -цвркутањећирикєје -цвркућећишна -мртваја, баруштина поред рекећоака -штап са угаоном дршкомћокєје -кљуцаћокњала -оштећење; судар

ћокњешће -удара кљуномћокњитура -оштећење одударцаса ћокњит -оштетило се; сударили сећоку -кљун; шиљати врхћоку ђе сапат -мотичицаћоку ђе куће -кутлицаћокушу -футролаћу -узвик негодовањаћушкиљи -уштипци; ниски ударција дат о ћушкє –ћушнуо га, задао му притајени ударацћушу -ћук; будала, мамлаз

___________________________________________________________________________

Ууд -мокар, влажан, наквашенудат -наквашен; наводњаванудату -квашење; наводњавањеудє -кваси; наводњава, заливаудубоју -велики орао;птичуринаудудоју -лавина, усовуђала -влагауђелос -влажануђешће -остаје, заостајеујка -ујакујна -ујнаујтату -гледање, посматрањеујтатура -погледујтук -забораван; расејанујће -глеула -скитница, луталицаулмє -опажа (њухом, слухом); предосећаулмјаʤє -осећа, предосећаулму -брестулмишу -брестикулог -непокретан, шлогиранулоѫит -шлогирануљу -јастреб; ораоумєру -рамеумбларја -кретање, пролазакумблатура -кретање, пролазакумблє -хода, пролазийј умблє дупа пєр -угађа муумбра -сенка; хладовина, ладумбра кукулуј -врста травеумбрарју -кишобран; сунцобран

умбрит -засењено, покривен сенкомумбришћа -сеновито место,засенакумбрјешће -засењујеумплут -пун, напуњенумпље -пуниумпљерја -пуњењеуна -једна; стално, једнакоунгица -удицаунгја -нокат; папакунда -талас; вал кључањаунђе -гдеунђе ва фи -где ли јеунђива -негде; некудаунѫе -маже, подмазујеунс -намазан, подмазанунсоарја -мазиво,унспрјеҹе -једанаестунсура -мазиво; масноћаунсурос -замашћен; намазанунту -маслац, масло, бутерунтура -маст (свињска)унтурос -мастанунће (унђе ће) - где ти (те)унфлат-отечен; надувен; надменунфлатура -отеклина, отокунфлє -надуваваунфлє коаада -надима реп; имаи значење: да хвата тутањ тј.бежиуну -једануњеорј -понекадуњи -некиуњиљи -некеуоаја -овцауоала -лонацуоакиш -црнкаст, црнопураст;

са црним пегамауопа -опауоарђе-намотава основу заткање; у преносном смислу: честопролазиуоарљи -живина(у)ора, уорј -коло, колађи доуо-триј уорј–два-три путађадаоара -(по) други путуоасйљи -костиуојљи -овцеуому -човек(у)осатура -костур, скелет(у)осйја -осовина(у)осос -кошћат; пун костијууосу -кост; коштицауосу морцєск -тврда поткожна израслинауосу спинєри -кичмена костуоу -јајеуоує -сноси јаја(у)оцоману -лоповчинауоцу -хајдук; лоповурала-невољност, досада;омразаурєшће –досађује; постаје немиоурвина -провалија, обрушеностурда -провара, фурдаурдєрњица -мрежица заскидање фурде са скуване суруткеурдорљи -крмељурдукєје -клопараурђинарја -пролив;ускомешаностурђинату -често пролажење; често вршење нужде, проливурʤаоа -опутаурʤала ђе цасут-основа у ткању

ку урʤала питулатє-врстаткањаурʤйка -коприваурʤйка микє-врста малекопривеурʤйка морцаскє -мртвакоприваурʤйкарју -коприварурʤйкуца -врста цвећаурʤйнє -црнка, црномањастаурʤйту -припрема основе заткањеурʤйҹ торофљанцє -врста чорбе од коприва

урйт -ружанми сє урй -досадило мими урйт-не волим; неугодно мијеурйцала -омраза; ружноћаурйцйт -поружнеоурйҹос -непријатан, досаданурйҹуња -омразауријоҹи -остаци посеченеоснове по завршетку ткања

урјеʤату -кликтање, покличурјаʤє -кликћеурјекја -уво; ушка, ушицаурјекја акулуј -ушица иглеурјекја сакури -ушка секиреурјекјељњица -ухолажа, ушурлату -урлање, завијањеурлє -завија, урлаурма -траг; отисак стопалаурматорју -следбеникурмашу -потомак; следбеникурмјаʤє -иде у стопуурњала -обрушавањесє урњешће -обрушава сеурњисйт -упропашћен; обрушенурњит -обрушенурњиту -обрушавање, сурвавањеурса -судбина, кобурсат -судбином суђеноурсатоарја -суђајаурсаторљи -суђајеурсоајка -медведицаурсу -медведурсуљецу -медведић

урујала -јарма, прекрупаурҹору -крчагускат -сув; осушенускатура -суварак; сувоћаускатура -сушица, туберкулозаускаҹиу -сувоњав, мршавускє -сушиустурјала -пецкањеустурє -пецкаустуроју -бели луккацєлу ђе устурој -чешњак белог лукаусукос -масан од сјеринеусуку -сјеринаутрина -утринауша -врата, улазушарју -вратар, портирушйца -вратанцаушор -лак, лакоушурјала -лакоћа; олакшањеушурат -олакшан; ублаженушурјаʤє –олакшава; ублажујеушурјала -олакшање

____________________________________________________________________________

Ффа -море (узречица за жен. род)фагањица -млада витка буквафагу -буквафагуру -саћефаѫету -букова шума; мноштво буквифаина, фањина -брашнофаинос -брашњав, брашнастфајњик -изврстан, квалитетанфајно -финофакатура -враџбинафакут -направљен; рођенфакуту -постанак; рађање; стварањефала -понос, дика; похвалафалка -вилица, чељустфалосйја -дика, поносфаљешће -фалифаљија -кришкафаљинка -грешка; мана; недостатакфамеја -жена, женска особафамејеск -женскифарашћина–трака (коже,сланине, гуме)

фарймє -озлеђује, повређујефасују, пасују -пасуљфата -девојка; кћи, кћеркафата марје -девојка удавачафатат -рођен, порођенфатє -порађа сефаурарју -фебруарфаца -лице; сунчана странафацада -прочеље; фасадафацйш -нескривено, отворено, лицем у лице; очитофацос -сунчан, осунчана странафаша -повој; завој; тракайнфєшурє -повија, завија; увија

фашйјоара -повој, повојацфашйу -пашеногфаҹе -прави; рађафаҹе ђин кап –клима главомфаҹе ђин окј –даје знак очимафаҹе ку капу –даје знак главомфаҹе ку окју -намигујефаҹерја -дело; изглед; стварање; рађање; чињењефедарешће -федерирафеја -кћерка, кћифејмја (феја а мја) -моја кћифемељија -фамилијафемељазу -школски служитељферикит -срећан, блажен

ферикос - усрећљив; диван, бајан, чаробан;ферику -срећа, блаженствоферику ђе јел -благо њемуфериту -заштита, заклањање, чување од нечега, избегавањеДоамњеферјешће -Божесачувајсє ферјешће -зазире, чува сеферићиҹија-срећа; блаженство;чаробни пизор, чаролијаферјала-зазирање,чување;поштедаферјаста -прозорферјешће -чува, штитифермекатоарја – вештица, чаробницафермекатоарјешће -баца чинифероајка -тучани котаоферфељит - склепан, урађенофрље, фушерисан, смандрљанфећица -девојчицафећинѫаоа -девојчуракфећићоју -девојчурафйлфастану -оно што лепршафйлфастањешће -лепрша,вијорифйлфєје–звук лепршања крила,платна или летећег предмета

фйнарија -сеништефйнкє -пошто, узгредфйнтйна-уређени извор, зденацфйнтйњоара -зденчићфйну -сенофйрє -безфйрђе -безфйркоање -фркћефйрмат -повређенфйрматура -повреда, ранафйртаљу -фртаљ, четвртинафйртату -побратим, другфйрфа -блебеталофйрфєје -блебеће, тртља; крчкафйрфоћељњица –алапачафйрфоћешће -блебеће, тртљафйрцајала-цик-цак;ескивирањефйрцєје -врда, иде лево десно; врцка; ескивирафйрцєје ђин коадє-машерепомфйрцоање-врда;врцка;ескивирафйршатура -завршетакфйршєшће -завршава,фйршйт -завршенфйршйту -завршетак, крајфйсєје -шишти; врскафйсоање -шиштифйстану -прегача са дугим кончаним ресамафйца -чиков, пешфйшєје -шиштифйшњешће -шикља;фи -будифије-карје -било кофије-ҹе -било шта; икаквофикату -џигерицафикату ал алб -бела џигерицафикату ал његру -црнаџигерицафина -кумафинка -левакфину -кумфиоање -фијуче; звиждифиоларја-кожа испод врата кодволафионфиу,фојонфиу -врстацветафиорљи -језа, страхота, ужасфиорос -језив, ужасанфиризу -тестера; стругарафиризу ла апє -стругарафиризу ку жуг -тесарскатестера

фирја -бит; изглед, обличије;лик; датост, природа

са скимбат ла фирје-пребледео, променио се у лицуфироанга -завесафиру -нит, струк; влатфируит -поређан, класиран, разврстанфићилу -фитиљфиу -синфишкоање -звижди (у прстима)фишкоњату -звиждањефиштаљка -пиштаљкафиҹору -син, синакфиҹор ђе суфљет -посинакфјарљи -замке, кљусефјакеру -фјакерфјалу -врста; сортафјарњик -вештфједєру -федер, опругафјељу -врста; начинфјерарија -гвожђуријафјербе -кипи, ври, кувафјербинће -врело, врућефјербјерја -кување, кључањефјерига -папратфјерја -жучфјерт -скуван; заварена фјерт фјеру -заварио гвожђефјертура -варфјертура љемнулуј –чвориште унутар дрветафјеру -гвожђефјеру ал лунг –цртаало плугафјеру плугулуј -раоникфламйнд -гладанфламйнʤйја -гладфламйнѫос -несит, гладанфламйнѫосу -гладницафлоарја -цветфлоарја ђила ферјастє –мушкатлафлоарја сйнѫорʤулуј -врстацвећафлоарја соарљилуј -сунцокретфлоаҹиљи -стидне длакефлоку -стидна длака; власфлокос -длакавфлокошєљиљи -мачији бркови(врста цвећа)флорану -багремфлорарија -мноштво цвећафлорарју -мај месецфлораћик -цветног дезенафлорљи марј -врста цвећа

флорљи турҹешћ -лепе катефлотаку -крупна пахуљафлујерашу -свирац на свиралифлујру -свиралофлујру пиҹорулуј -цеваницафлурија -зелнкадаФлуријљи -Цветифлутуру -лептирфљака -блебетало, брбљивкофљакурљи-блебетања,брбљањафљекєје -блебеће, брбљафљеҹ -са факут фљеҹ -напио се скрозса удат фљеҹ -покисао до кожефљинта -шмизлафљиту -врх њушке код свињефљоарка -шљапћауд фљоаркє -мокар до кожефљоашка -шљагафљонкањит -клонуофљоркєје -шљапће; блебећефљошкєје -шљапче по води или са водомфљошњит -спљоштенла фљошњит -пљеснуо га; ударио му шамарфљошњица -пљескавицаса факут фљошњицє -спљескао сефљуца -шамарчић, пљускафљуцајала -шамарање; пљескање по водифоаја -лист; страница, табакфоаја ла карће -лист књигефоаја ђи пєтурє -део поњавефоаја ђе ҹапє -перо од лукафоаљиљи-ковачки мех; мешинафоамића -глад, гладовањефоамја -гладми фоамје -гладан сам,огладнео самфоанфа -особа којанеразумљиво изговара речифоарфиҹиљи -маказефоарфјека -маказефојећиљи -учаурена ларвафојецй -мешине; ковачкимеховифокарија -ватруштина;врућинчинафокорјелу -буктиња; ватра на велики четвртакфоку -ватра; повишена телесна температура

фоку ал виу -искрице одупаљене чађи на бакрачу док јена огњиштуфоку ал виу–врста алергије увиду грознице која избија наконсвраба на кожи; по веровању онајкоји је облизао, угасио језиком'живу ватру' са бакрача има моћда када пљуне на алергичноместо, исто излечифољҹа -трбоња, шкембафонфєје -неразумљиво говорифрага -јагодафрага старпє -вирак, вркутафраѫед -свеж; једар; крт; нежан,нејак; (важи за биљке и месо)фрај -бесплатнофракє, фрјакє -трља; утрљавасє фракє -чеше сефрамйнтє -мрви, дробифрангија -конопац; струк нитифрасањица -младо дрво јасенафрасањишћа -јасењарфрасйну -јасенфраћа -братац, брацафраће ђи круҹе -побратимфраћиљи -братфрацєшће -братскифрацй -браћафрацйја -братимство, браствофрекарја -трљање, трењефрекату -трљање, трењефрймбја -струк нитифрйнѫе -ломифрйнт -сломљен, поломљенфрйнтура –прелом; оно што је поломљенофрйу -уздафриг -хладно, студенофригарја -ражањфригу -мраз; хладноћафригурљи -грозница

фригурос-зимљив, зимогрожљивфриѫе -печефрика -страх, плашњафрикос -плашљив; опасно,страшно, страховитофрикос је јел уом -плашљив (страшљив) је он човекєла је уом фрикос -онај јеопасан (страшан) човекфрикошала -страхфрипт -печен, испеченфриптура -печењефрумос -леп, диван, красанфрумошаца -лепотафрунʤа -лист биљкефрунʤа ђе уој - лисникфрунʤарија -листиш, хрпалишћафрунʤарју -стог лисникафрунћа -челофу -би, био јефуга -бег; бежање; брзина; брзодє фуга -бежи, хвата маглуйнтро фугє -на брзинуфугарју -бегунац, одметникфуѫе -бежифуѫиту -бежање, бекствофујору -дугачке влати кучине; ваздушни млаз, струјањефулгєје -падање снега у ретким пахуљицамафулгу -пахуљица; паперјефумарија -смог; испарењафумјаʤє -дими; пушифуму -димфумуриу -сивкаст, пепљастфундаменту -темељ, основафундоања -дубодолинафунду -дно; основа; поклопацфунду ђе аструкат -поклопацфунду ђе пйње -лопарфунду помйнтулуј -бездно, дноземље, највећа дубина у земљи

фунду ҹоариҹилор -тур на панталонамафуња -уже; поводацфуњиѫина -гар, чађфуратура -крађа, лоповлукфурє -крадефурисєшће -сатанише,ђаволишефурисйт -ђаволастфурисйту -сатанафуриш-крадом,потајно,кришомку фуришу -потајно; изненадаса йнфуришйт -постао је лукав;навикао се да нешто радикришомфурка -рачва; вилафурка ђи торс -преслицафурка ђи фйн -вила за сенофурка ђи фрунʤє -рачва у којој се удењује лисникфурка помйнтулуј -рачва на којој по веровању стоји земљафуркоњу -рогуљафуркуљица -виљушкафурњига -мравфурњигарју -мравињакфуртуна -олујни талас, непогодафуртунос -олујан; буранфуру -лоповлук, крађафуруна -пећ, фурунафуруна ђе пйње -пекарафуруна ђе топит -топионицафусйкла -зокна, зокницафусоју (ла ҹапє) -цветно стабло

лукафусу -вретено; вратилофусу ђе торс -вретено за пређуфусу мори -воденично вратилофуфан -ветропирастфуфєје -њушка и пухћефуфу -ветропирфуҹија -тулум, тулумпина

___________________________________________________________________________

Цца (цй а) -ти јеца дат -дао ти јецакњала-напрскивање, кврцањеа цакњит -напрснуло; кврцнуло, цакнуло

цамтаље (йц мулцамјеск ладумњиљи тјеље) -отпоздрав при сусретању, (захваљујем твоме господсту)цангљиљи -моторцанглецандєра -ивер; крхотина;цепаницацаоа -цевцапа -бодља; стожерцапа ђе клаје -стожер за сеник

цапењија -јакост, јачина; снагацапйн -јак, снажанцапику -јарчићцапљига -ивер, цепаницацапос -бодљикав, пун бодљицапу -јараццара -домовина, земља порекла,постојбинацара,царйна–дача након укопа

царан -земљак, из истог краја; земљорадник, сељакцарина-пролаз-врата за пут којииде преко ограђеног земљиштацарйна -уситњена земљасйј фије царйна ушоарє -лака му земљацарйна -вечера након сахранецарйноју -зрнасто земљиште; пешчарцарку -ограђени простор малих димензија, циркцаркузанту -циркузантцарку клєји -ограда око пластацарку пућињи-ободни део кацецару -цар, цезарцарушу -шиљак, бодљацасуту -ткањецасуту йн доуо ицє-лито ткањецасуту йн патру ицє - четворно ткањецєкајиту -цактање; шкљоцањецєкєје -цакће, шкљоца; цвокоћецєлєје-лаје испрекидано;олајавацєљина -ледина; парложинацєпиљи -поздер; осат на класјуцєрује -царује, владацєсаторју -ткач, ткалаццєсатура -ткање, тканинацєсє -ткајецєсту -вршник, сачцй (цйје) -ти (теби)цйганка -врста травеЦйгану -Циганинцйгањеск -циганскицйгањешће -по цигански

сє цйгањешће -цигани се, погађасе као на вашару, гласно ценкањецйгарја -цигарета, цигарацйје -тебицйка -врста, сортацйкљећиљи -врста птицецймјенту -цементцймпуру -мехурић у течностицйнаторј -постојан, издржљив;држећи, добродржећи;цйнуту -држањецйнцарју -комарацЦйнцарју -Цинцаринцйње -држи; не пропуштацйњелњик–постојан,издржљивцйњерја -издржљивост,истрајностцйоање -пиштицйон урјекиљи-пишти у ушимацйпату -цика; вриска; вапајцйпє, цйпєје-цичи; вапи; кричицйпоање -цичи; вапи; кричицйперигу -нишадорцйпоразу -бодља, шиљакцйрајала -звецкање; ситнишцйрєје -звецка; звоницйру -срча (од стакла)са факут цйр -разбило се упарампарчадцйркоање -музе; звук при мужикада млаз млека удара о зидовепразне посудецйрмуру–пешчар; пешчано брдоцйроање -звецка,цйрцари -ледена киша,циганчићи

цйрцарица -ледена кишацйфна -прзницацйфнос -прзничавцйца -сиса; сисакцйца кйрҹагулуј -сисак тестијецйцєје -убада; шеткацйцєје йн лок -шетка у место, не држи га местойл цйцєје -боцка га, пробада гацйцйна -шарка на вратимацйшњала -бризгање; избијање; искакање; шикљањецйшњешће -бризга; избија;шикљацйшњитура -млаз; штрцај; мувало, трчкалоцоала -одевни предметцоаљиљи -одело; одећацопєје -гаца по блатуцофєје -шљапће, бућкацрјепарју -црепарцрјепу -црепцујка -ракијацупајала-поскакивање, цупкањецупєје -поскакује, цупкацурєјаторј -течан; текућицурєје -цури у млазуцурфа -танко и изгужвано платно или оделоцуцєје йнлок -поскакује у местуцуцєје копилу -уљуљкује детецуцуроју -сталагмит; сталактитцуцуру -вршак настао стврдњавањем отопине

___________________________________________________________________________

Шшађерја -седење; боравак, становањешађинћа -боравак, становањешај (шй ај) -и си (и јеси)шајба -шајбнашајʤєҹ -шесдесетшајспрјеҹе -шеснаестшајтєу -навој; славинашаларју -седларшалу -шалшалу мујерјеск–женски великизимски шал

шаљан -са пругастим шарама,углавном се односи на животињешаљитру -шалитрашантау -шепавшанцу -шанац, ров, јаракшаоа -седлошапће -седамшапћеʤєҹ -седамдесетшапћеспрјеҹе -седамнаестшасє -шестшатра -шаторшашау -шашавшашавитура -шашавкошєʤйтоарја -седељка, поселошєђе -седишєљиљи -леђа, крсташєрпарија -змијарник

шєрпиљи -смук; змијашєрпиљи орбјеск -слепићшй -и; па; тешйвица-узана трака; појас, зонашйвица ђе нувєр -праменоблакашйкиру -шећершймйј -јошшйна -шина, трачницашйндра -шиндрашйпу -клин, шипшйрој -непрекидно, у колонишйроју -млаз; колонашйру -низ, ред; поворка; венацшйта -шихташйфону –шифоншйфоњерју -орман, шифоњершйшєје -шишти; шушти

шйшєје ла ворбє -врска уговорушкарпина -засечена косинашкипат -попљуван, испљуваншкипє -пљујешкипитоарја -пљуваоницашкипјецй -пљувачкашкјоп -ћопав, хромшкјопјаʤє -ћопа, храмашкјопу -ћопави, хромишлєјфује -бруси, глача; проклизава, шлајфујешљампау -аљкав, неуредан немарно обученшљау -пут са тврдом подлогомшљинга -тракашмйркєје -шмрћешмйркоање -шмрћешобијељиљи-гранчице за ватруујутру на Велики четвртак,узимају се од родоноснихстабљика или воћкишоболану -пацовчинашоболу -пацовшоварит -од жеге изувијени лист биљкешовйлкајала -ексцентрично кретање

шојмањит -бесомучаншојмањиљи -зле вилешокйћиљи -миш;

врста влашког колашолду -бут, бутина; кук, бедрошоп -битанга, злочест, подмукаошопйрла -гуштершопйрла вјерђе -зеленбачшопоћешће -шапуће; жуборишопоту -жубор; шапутшофљанка -поткошуљашполу -шпулнашпорету -шпоретштамбиљу -печат, штамбиљштацйја -штацијаштєвује -штављаштрафу -шрафштрєфује -зашрафљујештука -штукашћергаторју -брисачшћерѫе -бришешћерс -(о)брисан, збрисан;излизаншћета -штеташћетујит -штетиошћије -зна; уме; познајешћимос -са ситном длаком

шћиму -слој ситне длаке насвињишћирє -јалова, нероткињашћирја -знање; познавањешћирб -безуб; шкрб; окрњеншћирбитура -окрњено местоса шћирбит -окрњио сешћирку -штиракшћиркуит -уштирканшћирњика -вештицашћиру -штиршћиуту -знање, познавањешћоју -еја - ноћна птицашћубеју -кладенацшћумпу -високи пањ, ступшуба -дугачки гуњ од сукнашујерату -звиждукањешујерє -звиждућешукијат -ударен мокромчарапом, није при здравој паметишукуру -буљук, јато, групашупа -шупашут -шут, без роговашушњала -шуштање; хуктањешушњешће -шушти; зашуми;хукћешурљигаја -птица (углавном сеодноси оне које кликћу)

__________________________________________________________________________-_

Ҹҹапа -црни лукҹапа аѫемє -врста лукаҹапа саракє -врста лукаҹапа ҹори -дивљи лукҹапса -троугласта женска капаҹапу -мера и шаблон за обраду дуга за каце и бурадҹара -восакҹаркє -проба, покушава; испробава, искушаваҹасњику -часовникҹасу -сатҹафу -потиљак, затиљакҹаца -маглаҹашма -драмлијаҹе -шта, штоҹеј (ҹе йј) -шта муҹеје -шта јеҹекајала -штектањеҹекаћешће -звоцаҹекєје -штекће,

ҹелује -жамор, свако прича за својрачун; цвркут у јату птица(врабаца)ҹенуша -пепеоҹенушос -пепељав; пун пепелаҹепу -чеп; запушачҹерапу -чарапаҹерєту -пустара, ненасељенитеренҹербу -јеленҹерје -тражи, искаҹерјеск -небескиҹерју -небоҹерју гури -непциҹеркарја -испробавање, кушњаҹерку -обручҹерку ђе пєр -рајфҹерку ђе сукње -жипонҹеркуит -обручен, притезаних обручаҹеркујала -обручавање, притезање обручаҹернуту -просејавање, сејањеҹерњала -црна боја за сукноҹерње -сеје (брашно)

ҹерњешће -боји тканину у црноҹероњу -церҹероњишу -церик, церова шумаҹеруту -тражење; молбаҹерҹелу -минђуша, наушницаҹет -мирно; тихо; тајацстє врјемја ҹет -мирно време без дашка ветраҹетаћа -утврђен град, тврђава, цитадела=cetateҹецос -магловитоҹижма -ћизмаҹикє-ҹикє -узвик за вабљењеговедаҹикоарја -цикорија, водопијаҹимбуру -врста мирођијеҹимбуру калулуј -мајчина душицаҹимпит -чучнутҹина -вечераҹинє -вечераваҹинста -(по)част; дика;поштовањеҹинстєшће -частиҹинстйт -почашћен

ҹинҹ -петҹинʤєҹ -педесетҹинспрјеҹе -петнаестҹинҹида -зеба, чинкавицаҹињива -некоҹириња -црепуљаҹирипит -лоше испеченҹирипјала -лоше (бедно) јелоҹирипјешће -трпи у оскудици; храни се бедном храномҹирјаша -трешњаҹирјешарју -јунҹирјешу -стабло трешњеҹирофјалє -житко, кашастоҹиру -кашаҹићешће -читаҹићиторју -читалацҹићиту -читањеҹиштоарја -широка тканицаҹишторљи -широка тканицаҹоака -брдо, ћувикҹоара -вранаҹоара пйҹоасє -смрдивранаҹоарику -сукно; ногавицапанталонаҹоариҹи -панталонеҹоафа -полулоптаҹоафє -налик листу купусаҹобйлкйје -шљапће у водиҹобйрњаку -мотка на којој двоје носе теретҹобу-крхотина; део глиненепосудеҹобу ђе флорј -саксијаҹова -нештоҹовата -оклопҹовану -оклопҹовика -ноћна утвараҹоју -вангла; чаша са дршком; дрвена здела са дршком која јепредстављала меру млекачобанину за његов оброкҹоканарју -клепач, ковачҹокану -чекићҹокањешће -чекића, клепа

ҹокањитура -клепањеҹокйрљија -шеваҹокйрта -сецкоҹокйрћешће -сецка; резбариҹокйрцйјљи -резбаријеҹокица -брдашцеҹокјану -корен купусаҹокоту -клепетало, чекеталоҹокоту мори -воденичночекеталоҹомбуру -патрљакҹонт -крњҹонтавела -крњавкоҹонћешће -крњиҹонћит -окрњенҹонћитура -крњавкоҹопљешће -тешеҹопљит -истесан,отесанҹопљитура-оно што је истесаноҹопору -чопорҹоркарјец -свадљив, џангризивҹорковјала -свађа; галамаҹоркомањешће -галами; свађасеҹорнопјећиљи -подмуклицаҹорносєшће -транжираҹоробаја -птица грабљивицаҹороју -гавранҹорҹол -китњасто, гроздастоҹотка -пањ са корењем; чворновато парче дрветаҹотрњаку -део на воденичнојбукви у који се углављује у ципонҹофу -неформирана главицакупусаҹубєру -чабарҹубјеран -већи чабар, чабретинаҹубла -крнтија, крхотинаҹубљит -окрњенҹубрєд -ломан, крхак; трошанҹугуље -штрпкаҹугуљешће -штрпкаҹугуљитура-оно што је штрпканоҹуда -мржња; јед; гнев

йј фаҹе ла ҹудє -тера му инатҹударњик -мрзовољан, мрзитељҹукарју -каменито брдашцеҹукуру -реса на одећиҹул -клемпав; без ушијуҹулама -гулашҹулпану -пањ од тањег дрветаҹулпаку -пањ од тањег дрветаҹулу -клемпави, клемпаҹуљимјаоа -гулашҹуљину -чкаљ, плаветникҹуљит -клемпавҹума -кугаҹумагу -мотка, тољагаҹумпоју -гајдеҹунг -сакат, инвалид; заломљених гранаҹупагу -женска кошуљаҹупе -штипаҹупиту -штипањеҹупјерка -печуркаҹур -лијући млазомҹурајала -цурење у млазевимаҹурєје -лије; иде у млазевимаҹурјаʤа -настрешница од грањаҹурјеʤу -еја (ноћна птица)ҹурјелу -ђевђирҹурој -лијући млазомҹуроју -млазҹуру -решетоҹутура -бунарҹутурица -чутурицаҹуҹук -малог растаҹуҹулану -врста гљивеҹуҹулајка -склониште одневремена направљено од грањаили шаше у коме се можеборавити само чучећиҹуҹурјајка -место где тече и пада водопадҹуҹурјајка -млазница; ципонҹуҹуру -водопад; млаз; чесма

_____________________________________________________________________________

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо ипочитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и

украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умносаједињавати; не прелива се у други, не пропада.

Вук Караџић

ВЛАОЉИЦА— Љ. Б. KИЋИ

ВЛАОЉИЦАтрєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рекао: “За текст написан влахољицом Власима је потребно петминута да науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна

минута да га прочитају, и додатних три минута да се чудом начуде како су брзои успешно савладали читање на влашком језику.”

аА Єє бБ вВ гГ дД ʤDz (зЗ) ђЂ еЕ ѫѪ (џЏ) жЖзЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉ мМ нН њЊ оОпП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ ҹ Ҹ (чЧ)

У заградама су алтернативна слова која се користе у царанској варијанти говра.

єЄ галбинє (жута), албє (бела), бунє (добра)ʤDz (ʤ = дз) ауʤ (чуј), вјеʤ (види), ʤама (чорба)ѫѪ (ѫ = жј) ѫејту (прст), фуѫ (бежи), ѫемје (стење)

йЙ йнтрјег (цео), йнаинће (напред), мйна (рука)ҹҸ (ҹ = шј) ҹоака (брдо), ҹерју (небо), ҹара (восак)

У фонту Roman Cyrillic већ постоје сва слова која се примењују у влахољици, преостаје једино да ихприхватимо и користимо. Међутим, ако нећемо, показаће се да то није први пут да Власи пропуштају воз

чекајући да им неко нареди укрцавање.Аутор Љубиша лу Божа Кићи

ПОРЕКЛО РЕЧИ

Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој основи индо-европске групе језика, ауз то, како је дошло и до међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не треба даизненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи са истим значењем. Лингвистима је познатода има речи које се појављују у више говорних језика и то са истим или сродним значењем, тако да јетешко дефинисати из ког језика потичу. Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектранародних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине речи. На основу тога може се сматратида речи циркулишу међу народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се каоизмењене поново враћају матичном народу. Мешање речи најинтензивније је било на просторима где сусе народи мешали услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским просториманајизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског, арапског, турског, немачког, италијанског,француског, енглеског па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик домицилних народа,поред грчког и латинског, највећи утицај је имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског иарапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на Запаноевропске земље ојачан јепродор речи из немачког, италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама, излатинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима науке и технике, саобраћају икомуникацијама, банкарству и трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су заједничке зате народе, а раније их је било и много више него данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међуразним етничким групама за време владавине турског, византијског или римског царства. Међутим, саослобађањем и развојем националних лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривалезаједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих националних подручија, како би се оформиои истакао национални карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан у писменој -књижевној форми, њиме се није могло манипулисати па зато је у њему остало доста речи из претходнихпериода у виду архаизама.

Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и присилни учесници многобројнихнајезди и миграција становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а има примера дазаосталих речи има чак из келтског језика. На таквом простору где су се вековима таложили људски и

језички амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година суживота словенског ироманског становништва, развили су се српски и влашки језик, који су се формирали на истом

географском простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни утицај, што је имало запоследицу појаву великог броја речи истог облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто

тако и речи које су исте форме али различитог значења. Такав равноправан развој ова два језика постојаоје све до краја XIX века, односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена комуникација.

Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко новина и књига, а крајем века преко радија ителевизије емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик оставши и даље само у

усменој форми, а уз то и административним мерама злонамерно потискиван из употребе, губиравноправни статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и бива потиснут из употребекод Влаха. С друге стране, непостојање и непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало

усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед незаписивања, довело је до губљења инестанка речи за појмове делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су током

времена изашли из употребе, па због престанка њиховог коришћења падају у заборав, тако да младегенерације више нису свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког фонда влашкогговора. Поред тога, оргиналност и фонд речи влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем

школства и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на влашки језик у задњихтридесетак година XX века учинили су електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у

сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик. Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је уoчљиво у влашком језику који сезбог непостојања одговарајућег писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику. Међутим,мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је ипак очувао своју оргиналност за коју се можерећи да је на вишем нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика. Потврду ооргиналности, самобитности и архаичности у влашком језику делимично поткрепљује занимљивост да сусе до караја XIX века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије постојање сеже у далекупрошлост у времену од преко две хиљаде година. Мушко име Киркë идентично је женском именучаробнице Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë може се претпоставити даводи порекло од имена грчког бога Пана. У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и свестраних комуникација преко медија укојима је велика употреба интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а савремениначин комуницирања условљава њихово коришћење, потребно је да се термини првенствено преузму изизворних језика одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени влашком изговору. Притоме треба се орјентисати на речи које формом и изговором највише одговарају влашком говору.

Тоатє пасєрја, кйнтє йн љимба ји.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласє, стрину с’ауђе йн касє.