Dik Leonard

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Glavni i odgovomi urednik MlLICXO MIJOVIC

Urednik Radivoje Mikic

Dizajn korica NATALIJA PETROVIC

Tehnicki t~rcdnik

DEl AN IvILADENOVIC

Dik Leonard

v

VODIC KRO

NARODNA KNJIGA ALFA 2004

Naslov originala Dick Leonard

GUIDE TO THE EUROPEAN UNION

Prevod Mirela Radosavljevic

Aleksandar Levi Lazar Macura

Copyright © The Economist Newspaper Ltd, lyg8, IY8Y, IYlJ2, IYY4, 1Y97, IY9X, 2000, 2002

Text copyright © Dick Leonard, 1988, 1989, 19Y2, IY94, IY97, 19Y8, 2()OO, 2()02

Translation copyright © za SCG Narodna knjiga-Alfa, 2004.

ISBN X6-331-12SY-O

Ova puhlikacija u eclini iii u dclovima nc smc sc umno/.avati, prcSlampavati iii prcllositi u hilo kojoj fonni iii hilo kojim sredstvom hel. dozvolc aurora iii izdavaca nili mozc bili na hilo koji drugi nacin iii hilo kojim drugim srcdstvom distrihuirana iii lImno/.avana bC/. odohrcnja izdavaca. Sva prava za ohjavljivanjc ove knjigc zadrzavajll aUlor i i/.davac po

odrcdhama Zakona 0 alltorskim pravima.

Clanstvo

1958. Belgija Francuska Nemacka ltalija Luksemburg Holandija

i 973. Danska Irska Ujedinjeno Kraljevstvo

1981. Grcka 1986. Portugal

Spanija 1995. Austrija

Finska Svedska

Kandidature za Clanstvo

1987. Turska 1990. Kipar

Malta 1992. Svajcarska J 994. MaClarska

Poljska 1995. Bugarska

Estonija Litvanija Letonija Rumunija Slovacka

1996. Ceska Republika Slovenija

Za vise od cetrdesct godina nakon potpisivanja Rimskog ugovora, Evropska unija je nametnula sebe kao glavnu silu na svetu, a njene aktivnosti danas svc vise utiCLl na zivot gradana njenih raznih drzava cjan­ica. Medutim, ono sto javnost zna 0 EU pomalo zaostaje.

o EU su napisane mnoge dobre knjige. VeCina jc namenjena strucnjacima iIi se bavi nekim odredenim aspektom uloge Unije. Ova knji-

. ga fiDa potpuno drugaciji cilj. Ona je namenjena Ijudima koji nisu strucnjaci i daje uprosccni prikaz porekla, istorijata, institucija funkcija Unije na nacin na koji citalac koji nema () ED moze to da shvati.

Knjiga je podeljena u pet del ova. Deo I sadrzi preglcd porekla EU, nakon cega sledi istorijat njenog razvoja u periodll do i poslc srupanja na snagu Ugovora 0 Evropskoj uniji, u novembru 1993. godine. U Delu II se detaljnije opisuju razlicite institucije Zajednice kao sto Sll Evropska koinisija, Sud pravde i tako daJje. U Delu III se opisuju njene naclleZll0sti, od poljoprivrcde do tehnoloskog razvoja. Deo IV razmatra neke specificne probleme, ukljllcUjuCi prosirivanje i stalne teskoce sa kojima se suocava Ujedinjeno Kraljevstvo u procesu prilagodavanja clanstvu u EU, i zavrsava se procenama za buducnost. U Delu V se nalazi niz priloga koji sadrze referentne materija1e 0 Uniji i njcnim institucijama. Na kraju se nalazc sugestije za citaoce koji zelc da sc detaljnije bave ovim pitanjem.

Izvor najveceg broja cinjenica i faktografskih infonmlcija koje se nalazc U ovoj knjizi predstavlja Evropska komisija i njene publikacije, to jest Evropsko izdanje, Evropska dokumentacija i Osnovni statisticki podaci 0

Zajednici. Zahvaljujemo na dozvoli da objavimo ove informacijc. ZeJeo bih da posvetim ovu knjigu dr Gertrudi Hajdelberger, mojoj

tasti, nepokoJebljivoj dami koja je otelotvorenje svega onog sto je najbol­je u evropskoj kulturi.

Dlk Leonard, Brisel, oktobar 1999. godine

Evropska unija iii Evropska zajednica?

U ovoj" knjizi se cesto naizmenicno koriste termini Evropska unija (EU) i Evropska zajednica (EZ). Preciznosti radi, EZ je postala deo EU u novembru 1993, kada je stupio na snagu U govor iz Mastrihta, ali se i dalje odnosi na sustinu aktivnosti Unije, za koje Evropska komisija deli odgovornost sa Savetom ministara, Evropskim parlamcntom j Sudom pravde (videti Dco III). Ostale aktivnosti Unije, prvenstveno spoljna i bezbednosna politika, kao i koordinacija pitanja u vezi sa imigracijom, policijom i pravosudem, organizovane su na meduvladinom l1Ivou.

Novcana jedinica

Svi novcani iznosi koji se navode u ovoj knjizi izrazeni su u eKljlma, evropskoj novcanoj jedinici, cija je vrednost zasnovana na ponderisanom proseku "korpe" novcanih jedinica drzava clanica, iIi u cvrima, cija je vrednost ista. Evro je nova valuta koja je zamenila nacionalnc val ute 12 drzava clanica januara 2002. Dana 15. jula 2002. evro je vredeo 0.64 £, 7.43 DKr, 9.24 SKr, 1.0024$ i 116.22 JPY.

IIDJE© IT

Hitler kao katalizutor

Adolf Hitler JC bio glavni katalizator stvaranja Evropske zajcdnicc, iako ga nijecian od lidera Unije ne bi tek tako primao za njcm:ig osnivaca. Na isti nacin kao Karlo Vcliki i Napoleon, Hitler jc ognjem i maccm obje­dinio celokupnu teritoriju prvobitne EEZ, unistavajuci pri tome samopuuz­danje nacionalnih clrzava od kojih je postala.

Drzave su rekonstruisane 1945. godine, ~li one samc sebe nisu vlse dozivljavale kao autonomne faktore na svetskoj sceni. Vlade tri najmanje

- siwalik SCi I pre no sto su oslobodcnc njihove terimrije, da su njihove privlcde nerask­idivo povezane. Unija Beneluks je nastala 1. januara 1948. godine kao carinska unija, s namerom da u kasnijoj fazi prcrastc u ekonol11sku Ul1lJlI.

Marsalov plan

SAD i Sovjetski Savez su energicno gurnuli drZavc zapadnc Evropc u pravcu jedinstva, jcdna sa ocigledno dobrim, a druga sa losim namerama. Organizaeija 1.a evropsku ekonomsku saradnju (OEEC) osnovana jc J 947. godine, kako bi medu drZavama clanicama rasporeclivala americku pomoc u skladu sa Marsalovim planom. Program pomoci jc okoncan u pcriodu od tri godinc, ali je OEEC nastavila da postoji kao forum za unaprcclivCln­je ekonomske saradnje i slohodnijLl trgovinLl izmcdu j,apddnocvl"opskih zemalja. Ona jc kasnije prosirila svoje clanstvo na svc naprccinc inciusln­jske zemlje nekomunistickog svcta i 196 j. gocline promcnila llne u Organizacija za ekonomsku saraLinju i razvoj (OECD).

Strah od SSSR-a ...

Ako su SAD, bez sumnje delimicno iz sopstvenog interesa, pobudile nade, \ Sovjctski Savez je pobudio strah. Njegovo ugnjctavanje zemalja istocne

12 DIK LEONARD

Evrope koje je kulminiralo prcLlzimanjem CehosJovacke od strane kornu­nista u februaru 1948. godine, nateralo je nekoliko zapadnoevropskih zemalja da se ujedine radi samoodrzanja. V ce 17. marta 1948. godinc, potpisan je Brisclski ugovor, kOjim je stvoren pedesetogodisnji sporazul1l izmedu Ujedinjenog Kra1.1evstva. FrancLlske, Belgijc, Holandijc I

Luksemburga. poznat pod imen0111 Zapaclnoevropska unija (WEU). To je omogucilo "saradnju u ekonornskoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti i ko1ck­tivnu samoodbramt. U praksi, WEU je u velikoj meri prevazidena stvaranjcm NATO-a 1949. godine. iako je nastavila cia i c1alje p'ostoji, a Zapadna Nemacka i ltalija su se 1954. pridruzile prvobitnim c1anicilmLl.

.. ,i Nemacke

U posleratnom periodu, strah od Sovjetskog Saveza bio je isti kao slrah oel Nemacke, koja je II Drugom svelskom ratu pokusaJa cia pokori Zapadnu Evropu, i vee vodila tri surova rata s FrancLlskom u periodu od 70 godina. Kako spreciti da se ovi ratovi ponove mucilo je mnoge u Zapadnoj Evropi i drugim dclovima sveta u periodu ncposredno posle rata. Postojala su dva rdcnja. Prvo, ne samo da Ncmacka ostane pocleJjcna (sto je u svakom slucaju poclela Evrope na istocnu i zapadnu mogb da obezbedi), veC i da bude svedena na sralno stanje pri vredne zaostalosti. Osim sto je izglcdalu malo vcrovatno, ovo reSenje je imalo ozbiljan nedostatak jcr se sukobi10 sa drugim prioritetom Zapaclne Evrope: odupiranje sirenju sovjelskog komu­nizma. Ovo je ukazivalo na potrebu da Nemacka pruzi ne samo vojni dopri­nos odbrani Zapada. veC i cia je potrebna snazna privrecla koja bi omoguCila cia se zadovolje rastuca materijalna ocekivanja stanovnika Zapadne Evrope. Ovakav nacin rczonovanja je konacno prevagnuo II korist drugog predloga za "nemacki problem". To je znacilo da Nemacka (iIi bar Zapadna Nemacka) treba cIa sc organski poveze sa svojim susedima, i da pokaze da je ta veza, nesumnjivo, kako u interesli Nemacke tako i elrugih naroda, te

. neCe biti moguC novi rat izmedu zapaclnoevropskih zemalja.

Moneova odlucujuca uloga

Kontinentalna zemlja koja sc naJvise opiraJa ovom konceptu bila je Franc~ska I sreCil Je sto je najviclovitiji i najubedljiviji zagovornik ovog

VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 13

pristupa bio jedan FrancHz, Zan Mone. Ako .lc Hitler clao poclsticaj stvaranju Evropske unije, Mone jc van svake sumnje bio njen glavni arhitekta.

Krasila ga JC izuzetna karijera Imp je, takore6, sasvim bib u vczi s mcdunarodnom saradnjom u prakticnom smislu. Poceo je kao prodavac u Ujeelinjenom Kraljevstvu i bio predstavnik porodicnc finne za proizvod­nju rakije. Pry! svetski rat je proveo kao drZavni cinovnik koordinirajuci doprinose francLlske i britanske privrede zajednickoj borbi protiv rata. Izmedu elva svetska rata bio je generalni sekretar Lige naroda, ali je 1939. gocline pozvan da nastavi sa svojom ulogom anglo-francuskog koordina­tora. On je bio autor plana francusko-britanske unije, koji jc Cercil pred­lozio 1940. godine U llzaludnom naporu da sprcci Francusku da se preda Nemackoj. Mone jc proveo ostatak rata u Londol1u i Vasingtonu, opel kao koordinator ekonomskog rata saveznickih dr;,ava.

U Francusku se vratio kao clan Dc Golove vlade I bio lla celLl francuske organizacije za planiranje. Godine 1950. sudbina rnu je kucnu­la na vrata: njegov predlog je omogucio pomirenje izmedu FrancLlske i Zapadnc Nemacke, sto je bio sustinski precluslov ZLl kasniji napreclak 1I

praveu stvaranja cvropskog jedinstva. Povod je bio francusko-nemacki spor u vezi sa Sarskom oblaseL1, koji je u velikoj meri izazvan francuskim strahom da ee Nemacka po novo postati dominantna u evropskoj privrecli ako se industrija celika i ugJja iz te oblasti integrise sa ostatkom te indus­trije u Nemackoj. FrancLlska je bezllspcsno pokusala da izvrsi aneksiju Sm'ske oblastI, gde Z.iVI veCinsko l1ernacko stanovnistvo, tako ela su sc odnosi izmedu ove dYe zcmlje zalwvali na iSIi nacin kao pusk 1919. godine.

Sumanov plan

Mone je uspco cIa pridobije paznju ministra inostranih poslova Francllske, Roberta Sumana, coveka koga jc sopstveno poreklo (Alzasanin roden u Luksemburgu) precIodreclilo da shvati preclnosti evropske integracije. Moneov prcdlog, koji je prezentirala francuska vlada kao Sumanov plan, sastojao se L1 tome da se zapadnonemacka i francLlska inclustrija celika i

. uglja stave pod jeclinstvenu\ Visoku upravu koja Ce nadgledati njihov

14 DIK LEONARD

razvoj. "Solidamost izmedu dye zemlje, kao posledica zajednicke proizvodnje, pokazace da je rat izmedu Francuske i Nemacke ne sarno nezamisliv vee i nemoguc sa materijalne tacke gIedista", izjavio je Suman kada je predocio svoj plan 9. maja 1950. godine.

Ostale evropske zemlje su pozvane da se pridruze ovom planll, sto je odmah u ime zapadnonemacke vlade prihvatio kancelar Konrad Adenauer, koji je to sa pravom video kao nacin da se ponovo pridruzi zajednici evropskih driava pod ravnopravnim uslovima. Italija j zemlje Beneluksa su takode brw reagovale i tako je 18. aprila 1951. godine potpisan Pariski llgovor, cime je formalno uspostavljena Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC), koja je poceJa sa radom 10. avgusta J 952. godine. Zan Mone je bio njen prvi predsednik.

Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje po strani

Ujcdinjeno Kraljevstvo je upadljivo ostalo po strani. Pozvano da se pridruzi, odlucilo je da to ne ucini, ne posveeujuci tom pitanju neku ozbiljniju paznju. Ovu odluku je donela laburisticka vlada Klementa Atlija (Clement Atlee), ali ju je potvrdila i konzervativna vlada Vinstona Cercila (Winston Churchill), izabrana II oktobru 1951. godine. Ujcdinjeno Kraljevstvo nije sebe u to vreme smatralo prcvashodno evropskom drzavom i gledalo je sa visine na novu organizaciju, sto se moze videti lz primed be koju je Cerci) privatno uputio svom doktoru u januaru 1952. godine: "Volim Francusku i Belgiju, ali ne smemo sebi dozvoliti da sc spustimo na taj nivo."

Odsustvo Ujedinjenog Kraljevstva je ubrzalo stvaranje zajednice koja se razlikovala od mnogih drugih mec1unarodnih organizacija osnovanih u torn periodu, kao sto su Savet Evrope, Severnoatlantski savez (NATO) jJi Opsti sporazum 0 carinama i trgovini (GATT). Svaka od ovih organizacija je osnovala stalni sekretarijat; medutim, nije se uopste postavljaJo pitanjc da Ii ce on imati neSto vise od administrativne ulogc. Donoscnje odluka je bilo rezervisano za sastanke predstavnika drzava clanica. ECSC se raz­IikovaJa po tome sto je imala Visoku upravu koja je bila vandrzavnog karaktera, sa sirokim ovlascenjima da usmerava dYe kljucne privredne grane sirom drzava clanica. Postojala je odredba za Savet ministara. kao

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 15

cisto Savetodavnu skupstinu (odnosno pm'lament koji sc bira posredno) i Sud pravde, ali je Visoka uprava bila j trebal0 da bude glavni organ za donosenje odluka.

Osnivanje ECSC, kako je precizirano u Pariskom ugovoru, verno jc odrazavalo gledista Monea, koji je u svojim memoarima istakao neophod­nost postojanja cvrste institucionalne baze koja ce omoguCiti realizaciju politickih namera: "Nista nije moguce bez coveka: nista nije trajno bez institucija." Namera mu je bila da ECSC bude pracena zajednickom evropskom odbrambenom snagom, koja ce prevaziCi nacionalne armije i pomoCi Zapadnoj Nemackoj da se ponovo naoruza bez stvaranja poseb­nih vojnih snaga Zapadne Nemacke. Ovih istih sest vlada - Francuske, Zapadne Nemacke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga - u maju 1952. godine potpisale su ugovor kojim je u tu svrhu stvorena Evropska odbrambena zajednica (EDC), ali je francuska Narodna skupstina u avgus­tu l Y54. godine odbila Cia ;'mifiKuje caj ugovor.

U pravcu ekonomske zajednice

Neuspeh EDC je imao dye znacajne posledice. Zapadna Nemacka je nas­tavila da se naoruzava na nacionalnoj osnovi, a prihvacena je kao puno­pravni clan NATO-a U oktobru 1954. godine. Mone je, sa svoje strane, dosao do zakljucka da put ka evropskom jedinstvu vodi pre kroz ekonom­sku nego vojnu saradnju. Na kraju prvog mandata predsednika Visoke uprave, u februaru 1955. godine, odbio je da prihvati drugi mandat. Umesto toga, postao je sef jedne snazne grupe za pritisak, Akcionog komiteta za ujedinjene evropske drZave (ACUSE), gde su se nalazile vodece licnosti iz socijalistickih, demohriScanskih i liberal nih partija svih sest drZava danica.

ACUSE nije morala dugo da ccka da njene aktivnosti urode plodom. Ministri spoljnih pos!ova sest vlada sastali su se Ll Mesini u junu 1955. godine i odredili komitet kome je predsedavao belgijski ministar inos­tranih poslova Pol-Henri Spak (Paul-Henri Spaak), ciji je zadatak bio da ispita mogucnost stvaranja zajednickog tdista. Komitet je napisao izvestaj koji je posluzio kao osnova Rimskog ugovora,potpisanog 25. marta 1957. godine, kojim je uspostavljena Evropska ekonomska zajednica (EEC).

16 DIK LEONARD

Drugim ugovorom koji je u Rimu potpisan istog dana uspostavljena je Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Svih sest parlamena­ta je ratifikovalo ove ugovore, koji su stupili na snagu 1. januara 1958. godine, sa Valterom HalStajnom iz Zapadne Nemacke, kao prvim predsed­nikom Komisije EEZ.

Ustav EEZ je licio l1a ustav ECSC, ali je naddriavni clemenat bin znatno manji. Komisija EEZ, pandan Visokoj upravi, imala je znatno manja ovlascenja, a Savet ministara znatno visa, nego sto je to bio slucaj u skladu sa Pariskim ugovorom. U prvim godinama postojanja EEZ ova razlika je bila jedva vidljiva, posto je samouvereni i odlucni HalStajn dominirao razvojem Zajednice. Medutim, u periodu 1965-66. godine, nje­gOY autoritet je u velikoj meri doveo u pitanje francuski predsednik SarI De Gol (videti stranu 20), tako da je on kasnije dao ostavku. Nijcdan od njegovih nasledl1ika nije bio mocan kao on i nakon njegovog odJaska postalo je jasno da je Savet ministara (predstavnika raznih driava clani­ca) moeniji od Komisije koja je imala vandrzavni karakter.

Spajanje

Tri zajednice - ECSC, Euratom i EEZ - fonnalno su se spojile 1. jula 1967. godine. Postale su poznate pod zajednickim imenom Evropska zajednica (EC), iIi kako se nekad kaze Evropske zajednice, iako je skraeenica EEZ ostala u opstoj upotrebi oznacavajuCi ovu kombinovanu organizaciju. J

II

1 I j !

l

l J

MogJo je doCi do toga da se EEZ raspadne vee u prvoj godini postojan­ja. Dana I. juna 1958. godine, pet meseci po osnivanju Zajednice, gen­eral Sari De Gol je postao premijer (a kasnije i predsednik) Francuske. Njegovi naslednici su se zestoko opirali njenom stvaranju; medutim, De Gol ju je video kao korisno sredstvo za sirenje francuskog uticaja i tokom . prvih godina njegove vlasti zalagao se za njen razvoj.

Tri me sec a po dolasku na vlast, imao je izuzetno vazan sastanak sa kancelarom Zapadne Nemacke Konradom Adenauerom, koji je, prema recima francuskog istoricara Alfreda Grosea, bio "ljubav na prvi pogled" Grose citira De Gola koji pise u svojim memoarima: "Od tad a do sredine 1962. godine, Konrad Adenauer i ja smo pisali jedan drugom oko 40 puta. Sastali smo se 15 puta ... proveli smo vise od lOO sati u razgovoru." Obostrane simpatije' su dovele do trajnog saveza, koji je od toga doba glavna pokretacka snaga Zajednice. Ona je ozvanicena ugovorom izmedu Francuske i Zapadne Nemacke od 22. januara 1963. godine, koji predvida saradnju· izmedu dYe zemlje u oblasti spoljne politike, odbrane, infonnisanja i kulture.

Ova koordinacija je bila neujednacena, ali kada god su Francuska i Zapadna Nemacka delovale zajedno u okviru Zajednice, njihov uticaj. je bio veliki i one su uglavnom uspevale da ostvare svoje ciljeve. Kada l11SU

uspeJe u tome, dolazilo je do cepanja U okviru Zajednice i bilo je tesko iIi nemoguee postici saglasnost 0 preduzimanju neke akcije. Zapadna Nem<lcckaccse._tQkom mnogih_ gQdina,_ iako_J~kQn~Qi11§kL nadmocllija~_Q(L Fra~cu~ke, zadovoljavala da igra podredenu ulogu. Kada su lideri Zapadne Nemacke imali drugacije stavove od svojih francuskih kolega, cesto su bili voljni da popuste ,iIi da se bar uzdrze od zestokog suprotstavljanja svojim partnerima.

18 DIK LEONARD

Ohrabrujuci pocetak

ImajuCi u vidu savez Francuske i Zapadne Nemacke, cinjenicu da je pos­tojao jak ekonomski rast u svih sest drzava clanica, kao i snaznu podrsku SAD, Zajednica je tokom prvih godina posle 1958. imala izuzetno dobar pocetak. Trgovina u okviru Zajednice je porasla, i povecavala se za 28,4% godisnje tokom prvih deset godina EEZ, pri cemu je prosecan fast uvoza iz treCih zemalja iznosio 10%.

Kalendar za uklanjanje svih unutrasnjih carina i kvota trebalo je prvo­bitno da bude okoncan u sukcesivnim fazama do 31. decembra 1969. godine. Medutim, proces je dvostruko ubrzan i okoncan je 18 meseci pre isteka roka, 1. jula 1968. godine. Uporedo sa uklanjanjcm unutrasnjih cari­na, uveden je zajednicki spoljni carinski sistem, na osnovu proseka prethodnih dazbina ddava clanica, ,uz odredeno priJagodeno smanjcnje. nvc; ;" t.-,ko tfa b ,1;" 15.( • -' • Z ' J" ". '-" \.-,' .Iv w0,_ .J' ... !\J 0 a\'iJ ..... nO 1,..; DIe 10Kel 1 <:ljeCHHca ie saraOlvaia sa

SAD u Kenedijevoj rundi GAiT-a, k'oja je dovel.a do dod~tnog prosecnog smanjenja spoljnih carina u iznosu od 35%. -

Drugi ekonomski cilj koji je detaljno formulisan u Rimskom ugovoru bio je razvoj zajednicke poljoprivredne politike (CAP), koji jc vise bio zasnovan na protekcionizmu nego na slobodnoj trgovini. U stvari, opste misljenje je bilo da dva glavna cilja EEZ slede politiku usluga za uslugu, kada su u pitanju Zapadna Nemacka i Francuska. Slobodnu trgovinu za industrijske proizvode, u skJadu sa interesima zapadnonemackih proiz­vodaca i garantovano trZiSte za poljoprivredne proizvode francuskih selja­ka. Uprkos odredbama Rimskog ugovora, CAP je u praksi bilo mnogo teze sprovesti nego carinsku uniju, ali je u januaru 1962. godine, nakon onoga sto se u publikaciji Komisije opisuju kao "dugacki i cesto nepri­jatni pregovori i najduzi pregovaracki maraton u istoriji Zajednice", Savet ministara usvojio osnovne propise za zajednicko tdisteu oblasti poljoprivrede.

Jaz u spoljnoj politici

Ekonomski napredak Sestorice (kako su nazvane zemlje osnivaci Zajednice) uskoro je skrenuo paznju na jedan propust Rimskog ugovora, a to je da se ubpste ne sp~minje politicka saradnja. Na samitu u febru-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 19

aru 1961. godine, sefovi vlada Zajednice su se sagJasili da izmedu Sestorice treba uspostaviti politicku zajednicu. Komitet kome je predse­davao francuski politicar Kristijan Fuse sacinio je dva sukcesivna plana kako bi se ostvario taj cilj. Medutim, ni Fuseov plan niti Drugi Fuseov plan nisu bili odobreni zbog sustinske razlike izmedu velikih j malih ddava clanica. Velike drZave, a narobto De Golova Francuska, mislile su da one treba da upravljaju spoljnom politikom Sestorice. Sa druge strane, manje zemlje Beneluksa, koje su se bojale eventualne dominacije, zelele su da se i njihov glas cuje. Na kraju, od tog predloga nije bilo nista, osim sto su se sefovi vlada dogovorili da oddavaju redovne sastanke radi opstih politickih konsultacija. Uprkos ovoj odluci, nijedan sastanak na vrhu nije oddan narednih sest godina. Tek nakon decembra 1974. godine, kada je Evropski savet formalizovan (videti stranu 72), sefovi vlada su poe eli redovno da se sastaju tri puta godisnje (svedeno na dva puta gomsny: : godine).

Druge evropske zemlje su pocele da uvidaju ekonomske uspehe Zajednice. Grcka i Turska su podnele zahtev za pridruzeno clanstvo 1959. godine, dok se vlada Ujedinjenog Kraljevstva, ciji je raniji pokusaj da obezbedi vecu oblast slobodne trgovine u okviru OECD zavrsio neuspe­hom, zabrinula zbog mogucnosti da bude ostavljena na cedilu. Ona je preuzela inicijativu da se osnuje Evropsko udruzenje slobodne trgovine (EFTA), u okviru koga se labavije povezala sa sest manjih zapadno­evropskih drzava. Zajedno sa Austrijom, Danskom, Norveskom, Portugal om , Svedskom i Svajcarskom, potpisala je Konvenciju lZ

Stokholma, kojom je 4. januara 1960. godine osnovana EFTA.

Ujedinjeno Kraljevstvo kuca na vrata

Tek sto je potpisana ova konvencija, vlada Ujedinjenog Kraljevstva, na ceIu sa Haroldom Makmilanom, ponovo je razmotrila svoj polozaj i shvatila da je EFfA suvise mala grupacija da bi mogla da zadovolji njenc trgovinske interese (ukupan broj stanovnika ne prevazilazi 90 miliona u poredenju sa 170 miliona u zemljama Sestorice). U julu 196 i. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo je podnel0 zahtev za punopravno clanstvo u EEZ, a ubrzo nakon toga, to su ucinile lrska, Danska i Norveska.

20 DIK LEONARD

Ovaj zahtev je pozdraviJo pet od sest driava, i uskoro se ispostavilo da predsednik De Gol ne sarno da nije odusevljen, vee je u stvari neprijateljski nastrojen prema ulasku "anglosaksonske" nacije. Detaljni pregovori 0 pris­tupanju zapoceli su u novembru 196 I. godine, ali su uskoro zapeli jcr su se britanski pregovaraci borili, verovatno pogrdno, da ostvare veliki broj specijalnih koncesija u oblasti poljoprivrede, trgovini u okviru Komonvelta i buduCim odnosima za zemljama EFTA. U meduvremenu je De Gol cekao pogodan trenutak i u januaru 1963. godine, nakon Makmilanovog ugovora iz Nasaua sa predsednikom Kenedijem 0 raketama "polaris", koji je potvr­dio staY francuskog predsednika da veze Ujedinjenog Kraljevstva sa SAD imaju prednost nad svim evropskim obavezama, odmah stavio veto na zahtev Ujedinjenog Kraljevstva na konferenciji za stampu u Parizu. Os tale tri zemlje koje su podnele zahtev odmah su povukle svoje zahteve.

OstaJih pet diZava clanica bile su uzasnute ovom francuskom akci­jom, aii nisu htele da forsiraju to pitanje. EEZ bez Ujcdinjenog Kraljevstva, po njihovom misljenju, nije dobro resenje, ali je bez Francuske nemoguee. Zbog toga su nevoljno pristale na De Golovu akci­ju i sarno nedelju dana kasnije potpisan je ugovor izmedu Francuske i Zapadne Nemacke. Tri godine kasnije, laburisticka vlada Ujedinjenog Kraljevstva, na celu sa Haroldom Vilsonom (Harold Wilson) ponovo je pokusala da obezbedi prijem u Zajednicu,· ali je De Gol opet upotrebio veto i njegovi partneri iz EEZ su se potcinili njegovoj volji.

HalStajn protiv De Gola

Tokom prvih devet godina, na celu Evropske komisije nalazio se profe­sor Valter HalStajn (Walter Hallstein), bivsi bliski saradnik i Adenauerov covek od poverenja, cije ime je ranije povezivano sa takozvanom HalStajnovom doktrinom, po kojoj je Zapadna Nemaeka odbijala da odrzava diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom koja prizna rezim II lstocnoj Nemaekoj. HalStajn je bio sef delegacije Zapadne Nemaeke na konferenci­ji posveeenoj Sumanovom planu 1950. godine, i na poeetku predsednickog mandata uzivao je veliko poverenje kako Francuza tako i Nemaca, sto mu je u velikoj meri pomoglo u radu. Medutim, nakon nekoliko godina, jaz izmedu njegovog sopstvenog verovanja u nadnacionalnu Evropu, nasuprot

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 21

nacionaJistiekom stavu predsednika De GoJa, sve vise je dolazio do izrazaja, i bilo je sarno pitanje vremena kada ee doCi do sukoba.

Prilika za to je moglo biti neslaganje u pogiedu spoljne politike iii odbijanje zahteva Ujedinjenog Kraljevstva za eJanstvo. U ovom sJucaju, do raskida je doveo proces donosenja odluka u okviru Saveta ministara. U samom pocetku, veeinu odJuka Zajednice, u skJadu sa Rimskim ugov­orom, trebalo je donositi jednoglasno. Od 1966. nadalje, na kraju prelaznog perioda, veliki broj odluka trebalo je doneti kvalifikovanom veCinom (videti stranu 52). Predsednik De Gol nije zeleo da razmislja 0

moguenosti da Francuska bude nadglasana kada se radi 0 vaznim pitanji­ma. Kada se u junu 1965. godine Francuska nasI a u manjini i bila jedi­na protiv predloga Komisije 0 finansiranju (CAP), davanju sopstvenih finansijskih resursa i prosirivanju budzetskih ovlaseenja Evropskog parla­menta, on je odbio da dozvoli da se donese odluka. U narednih sest mese­ci, Francuska je bojkotovala sve sastanke Saveta ministara i njena politi­ka "prazne stolice" napustena je tek u januaru 1966, kada je postignut takozvani kompromis iz Luksemburga (videti stranu 68). Ovo je praktieno omoguCilo svim drZavama elanicama pravo na veto kada su u pitanju "veoma vazni interesi". HalStajn je ubrzo nakon toga podneo ostavku, posto je ispravno shvatio da kompromis iz Luksemburga ozbi!jno ugrozava ulogu Komisije kao glavnog inicijatora politike.

Transformacija poljoprivrede

ledna od najdubljih promena u okviru Zajednice sezdesetih i sedamdesetih godina bila je transformacija poljoprivrede. Ne sarno da je doslo do poveeanja produktivnosti i proizvodnje, sto je Zajednici omoguCilo da se oslanja na sopstvene snage kada je u pitanju veCina proizvoda iz tih kra­jeva, vee je i broj ljudi koji su obradivali zemlju drasticno pao sa 15,2 miliona 1960. na 5,8 miliona 1984. godine u sest zemalja clanica osni­vaea. Taj proces bi otisao i dalje da je usvojen Mansholtov plan, koji je dobio ime po dr Siko Mansholtu (Sicco Mansho!t), komesaru za poljoprivredu i kasnije predsedniku Komisije. Ovaj plan, koji je prezenti­ran 1968, predvidao je veliku finansijsku stimulaciju za one koji poveeaju povrsinu imanja, mehanizuju poljoprivrednc radove i izuzmu iz obrade \

22 DIK LEONARD

oko pet hektara losije zemlje. Savet mmlstara je 1972. godine konacno usvojio mnogo razvodnjeniji program, ali, nazalost, program nije mogao nista da ucini za problem strukturalnih viskova, niti da olaksa opterecenje fondova Zajednice za proizvodne garancije.

Drugi vazan dogadaj bilo je zakljucivanje Konvencije iz Iaundea (Yaounde) . 1963, koja je potpisana u glavnom gradu Kameruna sa 18 africkih drZava, bivsih kolonija drZava clanica EEZ. Ova konvencija je omogucavala bescarinski pristup trZistu svih njihovih izvoznih artikala, osim odredenih proizvoda koji su bili obuhvaceni opstom poljoprivrednom politikom, kao finansijsku pomoc preko Evropskog fonda za razvoj i Evropske investicione banke. Prvu konvenciju iz laundea je zamenila 1969. godine Konvencija Iaunde II. Usledile su cetiri uzastopne konven­cije, Kojima su ukljucene mnoge zemlje Komonvelta u razvoju, koje SLl

potpisane u Lomeu (Togo) 1975, 1979, 1984. i 1989. (videti poglavlje r' •

jC

Pacifika (drzave ACP), nastavlja ovaj program do 2UOO. godine. Konferencija EZ na vrhu, odrzana u Hagu, decembra 1969, obeldila

je vazan korak napred. Konferencija je konacno odobrila predloge za finansiranje zajednicke poljoprivredne politike, formiranje sopstvenih finansijskih sredstava Zajednice (videti strane 109-110) i sirenje budzetskih . ovlascenja Evropskog parlamenta, sto je ranije Francuska blokirala. Postignuta je saglasnost da Zajednica treba da nastavi u pravcu stvaranja ekonomske i monetarne unije do 1980. (sto se pokazalo kao preterano optimisticki datum) i dat je zadatak da se sacini izvestaj 0

nacinima za unapredenje koordinisanja spoljne politike driava clanica. Ovaj izvestaj, koji je sastavio belgijski diplomata Etjen Davinjon, kasni­je uticajni komesar, odobren je deset meseci kasnije. Od tada se ministri inostranih poslova ddava clanica cesto sastaju "radi politicke saradnje", kao i visi funkcioneri ministarstava inostranih poslova, cija je ideja da se razmatraju i po mogucstvu usaglasavaju stavovi i aktivnosti u vezi sa spoljnom politikom (videti poglavlje 36).

Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo stupaju na scenu

Ostavka predsednika De Gola 1969. i njegova smrt naredne godine uklonile su glavnu prepreku za pristupanje Ujedinjenog Kraljevstva.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 23

Njegov naslednik, Zorz Pompidu bio je fleksibilniji i novi nemacki kance­lar ViIi Brant energicno ga je nagovarao da pristane na prosirenje Zajednice. Danska, irska, norveska i britanska vlada su obnovile svoje zahteve i nakon napornih pregovora, potpisani su ugovori 0 pristupanju u Briselu, 22. januara 1972. godine. Norveska je odbila ugovor nakon ref­erenduma koji je odrian u septembru 1972, (53% za, prema 47% protiv) , ali su ostale tri zemlje postale clanice I. januara 1973.

Danska i Irska su takode sprovele referendum 0 pristupanju EZ i veCina stanovnistva je bila za taj korak - 83% u Danskoj i 63% u Irskoj. Ujedinjeno Kraljevstvo nije to ucinilo u pocetku iako je pitanje pristupa dovelo do mnogih podela. Premijer Edvard Hit zalagao se sa velikim entuzijazmom za clanstvo i uspeo je da oko sebe okupi veliku veCinu clanova Konzervativne partije. Laburisticka partija je, medutim, bila zestoko pode1jena u vezl s ovim

laburista, clanova Parlamenta, na celu sa Rojem Dzenkinsom, insistirala je da se glasa po hitnom postupku u korist uslova koje je Hit predJagao u Donjem domu, u oktobru 1971. godine. Laburisticka partija je naknadno donela odJuku da sprovede referendum 0 tome da Ii da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane clanica u slucaju da Partija pobedi na narednim opstim izborima.

Vlada Harolda Vilsona, koja je dosla na vlast 1974, prvo kao man­jinska, a zatim veCinska sa malom veCinom, ispunila je ovu obavezu u junu 1975, PoSto je "izvrsila reviziju" uslova sporazuma. Glavna prome­na se sastojala u tome da se obezbedi institucija "korektivnog mehaniz­ma" ciji je cilj sprecavanje prevelikog doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva budzetu EZ. Kasnije se ispostavilo da ovaj mehanizam ne funkcionise, ali je rezultat referenduma pokazao da je velika veCina (67%) gJasaJa da se nastavi sa cianstvom i cinilo se da je to kontroverzno pitanje najzad reseno.

Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo su napustili udruzenje EFfA nakon pri­jema u EZ, ali se od njih nije traZilo da prekinu trgovinske veie posto su preostale Clanice EFfA uspele da sklope ugovore 0 slobodnoj trgovini indus­trijskih proizvoda sa Zajednicom i stvorile neku vrstu "spoljnog prstena", koristeCi povlastice bescarinske trgovine, osim kada su u pitanju poljoprivred-

24 DIK LEONARD

ni proizvodi, a da pri tome ne moraju da prihvate nijednu obavezu koja vazi za clanice EZ.

Problemi u vezi s prosirenjem

Ocekivalo se da ce prosiren je iz 1973. godine, cime se clanstvo Za jednice uvecalo sa sest na devet driava, a njeno stanovnistvo sa 191 na 255 mil­iona, dati novi podsticaj i omoguCiti Zajednici da se dalje i brze razvija tokom sedamdesetih godina. Ove nade su uglavnom o~tale neostvarene. Delimicno zbog toga sto je prosirenoj EZ nedostajao usaglaseni program srednjorocnog razvoja, koji je Rimski ugovor, svojim preciznim rokom za napredovanje u pravcu carinske unije i osnovnim elementima zajednicke poljoprivredne pcilitike, obezbedio u prvim godinama postojanja Zajednice. Osim toga, devet clanica su predstavljale manje kohezivnu grupu u odno­su na prvobitnih sest clanica, i uporni otpor . velikih segmenata stanovnistva u Ujedinjenom Kraljevstvu i Danskoj prema EZ je oteZavao . ovim zemljama da se ukljuce u sustinski proces kompromisa i politiku "daj, dam" koja je potrebna za efikasno funkcinisanje Zajednice.

NajveCi udarac razvoju Zajednice, medutim, nesumljivo je bila produzena ekonomska recesija nakon Jomkipurskog rata iz 1973. i cetvorostrukog porasta cene naftc. Sve drzave clanice patile su od rastuce inflacije i nezaposlenosti i vecina je dozivela veliki deficit platnog bilansa. Osim toga, propali su napori zemalja clanica za koordinisanje politike u oblasti energije, kao i pokusaji pronaJazenja zajednicke ekonomske strate­gije koja bi omoguCila Zajednici da prevazide recesiju. Sve vlade zemal­ja claniea su bile primorane, manje iIi vise, da sprovode energicne mere stednje u svojim zemljama i nije ih bilo lako ubediti da izdvoje sredstva za uvodenje novih zajednickih politika pod pokroviteljstvom Zajednice.

Pa ipak, na samitu EZ u Parizu, decembra 1974, postignut je dogov­or 0 osnivanju Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF, videti strane 193-195), ciji je eilj bio da pomogne premoscivanju jaza izmedu najsiro­masnijih i najprosperitetnijih regiona u okviru Zajedniee. Iako jc ERDF pruzio pomoc svim drzavama clanicama, njegovi glavni korisnici tokom prvih deset godina bile su Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i ltalija.

VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 25

Savet Evrope

Na istom samitu, donete su jos tri vazne odluke. Odluceno je da sesefovi vlada od tad a cesce medusobno konsultuju i osnovan je Savet Evrope (videti poglavlje 6), koji treba da se sastaje tri puta godisnje radi razma­tranja vaznih pitanja iz spoljne politike, kao i pitanja u vezi sa Zajednicom. Odluceno je da se Evropski pm'lament bira direktnim opstim glasanjem od 1978. pa nadalje (sto je naknadno odlozeno do 1979). Leo Tindemans, tadasnji belgijski ministar inostranih poslova, odreden je. da pripremi izvestaj 0 Evropskoj uniji do kraja 1975.

Tidemans je shodno tome podneo izveStaj godinu dana kasnije, pred­lazuCi niz mera, ukljucujuCi zajednicku spoljnu politiku, ekonomsku i monetarnu uniju, evropsku socijalnu i regionalnu politiku, zajednicku industrijsku politiku u pogledu industrijskog rasta, politike kojc uticu na gradane EZ i znatno jacanje institucija Zajednice. Savet Evrope je u ncko­liko prilika razmatrao izvestaj, ali nije preduzeta nikakva akcija, sto jc ishod koji odrazava da su se horizonti zapadnoevropskih lidera snizili kada je u pitanju Evropska unija.

Imenovanje Roja Dzenkinsa za predscdnika Komisije, na cetiri gociine, od januara 1977, smatralo se velikim ohrabrenjem. Veteran politickog zivota, zamenik vode Laburisticke strankc, kao i ministar finansija i unutrasnjih pos]ova, on je, zajedno sa Edvardom Hitom, bio najceSci i najdosledniji zagovornik pristupanja Ujedinjenog Kraljevstva EZ. Njcgovi obozavaoci iz mnogih drZava clanica nadali su se da cc njegov dolazak u Brisel dati novi podstieaj Zajednici, sto njeno prosirenje cetiri godinc ranije nije uspelo da ucini.

Dzenkins je bio ambiciozan predsednik pun ideja, ali delimicno zbog nedostatka podrske vlade Ujedinjenog Kraljevstva, prvo pod Dzemsom Kalahanom, a zatim pod Margaret Tacer, njegov mandat kao predsednika nije ispunio ocekivanja. Medutim, mogu mu se pripisati dva dostignuca. Uspostavio je pravo predsednika Evropske komisije da prisustvuje godisnjim ekonomskim samitima zemalja zapada kao predstavnik Zajednice, uprkos upornom suprotstavljanju predsednika Yalerija Ziskara d'Estena 1. mlakoj podrsci Kalahana. Osim toga, bio je jedan od arhiteka-

26 DIK LEONARD

ta evropskog monetarnog sistema (EMS, videti strane 148-149), koji je stupio na snagu marta 1979.

Evropski monetarni sistem

Evropski monetarni sistem (EMS) donekle je kompenzovao neuspeh prethodnog nastojanja da se uspostavi puna ekonomska i monetarna unija do 1980. Zasnovan na evropskoj novcanoj jedinici (eki), EMS ima valut­ni i interventni mehanizam, kreditne pogodnosti i instrument da se manje prosperitetnim zemljama Zajednice olaksa put. Predlozio get je Dzenkins u svom govoru u Firenci, preuzeo ga je zapadnonemacki kancelar Helmut Smit (Helmut Schmidt) koji je zajedno sa Ziskarom d'Estenom bio u moguenosti da obezbedi da ga prihvati Evropski Savet tokom tri uza­stopna sastanka 1978. Uprkos odbijanju Ujedinjenog Kraljevstva da pris­tupi ovom u prvih 11 godina njegovog postojanja, srnatra se da je on u velikoj meri zasluzan za ublazavanje monetamih fluktuacija i podsticanje saradnje u oblasti finansijske politike izmedu drzava clanica.

Tokom sedamdestih godina, medunarodni trgovinski odnosi su se neprcstano razvijali. U torn smislu, najznacajniji dogadaj bila je Tokijska runda pregovora GATT izmedu Evropske zajednice i 99 ostalih ucesnika. ImajuCi u vidu svetsku recesiju i rastueu nezaposlenost (koja je vee tada dostigla 10 miliona u Zajednici u celini, a kasnije i svih 16 miliona), rezultati ove runde su bili izuzetni, sto je dovelo do daljeg smanjenja carinskih dazbina, u proseku za jednu treCinu, koje je stupilo na snagu od 1980. godine.

Zajednica je u velikoj meri prosirila svoju mrezu bilateralne trgovine i ugovora 0 pomoCi sa zemljama u razvoju. Nakon ugovora sa zemljama Magreba (Tunis, Alzir i Maroko), koji su potpisani 1976. sklopljeni su ugovori sa zemljama Masreka (Egipat, Sirija, Jordan i Liban) 1977. godine. Sklopljen je ugovor sa Izraelom 1975. godinc, kao i S~l

J ugoslavijom 1980, sto je Zajednici omogueilo sprovodenje globalne mediteranske politke. U Aziji su zakljuceni ugovori nesto ogranicenijeg karaktera, sa Sri Lankom (1975), Bangladesom i Pakistanom (1976) i Indijom (1981), a zakljucen je i ugovor 0 saradnji sa pet zemalja ASEAN­a 1981.godine.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 27

U Latinskoj Americi, nakon ugovora sa Umgvajem (1973), Meksikom (1975) i Brazilom (1980), sklopljeni su ugovori 0 saradnji sa pet zemal­ja Andskog pakta 1983. godine. Treca konvencija iz Lomea, zakljucena 1984, odnosi se na trgovinu sa 66 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika, i obezbedila je pomoe u iznosu od 8.5 milijardi ekija za period od 1985-90

(videti poglavlje 35). Pokusaji da se stvori okvir za prosirivanje trgovine sa komunistickim

zemljama nisu ostvarili veliki napredak. Razgovori sa SEV -om, organi­zacijorn za ekonomsku saradnju pod dominacijom Sovjetskog Saveza, nas­tavili su se od 1977. do 1980, bez postizanja dogovora, a dijalog je nas­tavljen tek 1986, nakon dolaska Gorbacova na vlast. Trgovinski ugovori su, medutim, zakljuceni sa Kinom i Rumunijom,. kao i ugovori sa nekim drugim komunistickim drzavama u vezi sa odredenim sektorima (videti

strane 123-124).

Grcka pristupa Zajednici

U meduvremenu, dalje prosirenje EZ se naslo na dnevnom redu kada su tri zemlje koje su se nedavno oslobodile diktatorske i vojne vlasti pod­nele svoju kandidaturu za punopravno Clanstvo. Grcka je podnela kandi­datum 1975, a Portugal i Spanija 1977. Pregovori sa Grckom su isli rel­ativno glatko, delimicno zbog toga sto je grcka vlada smatrala da treba sebi da obezbedi ulazak po svaku cenu i zato nije mnogo zatezala oko usiova, smatrajuCi da ee imati bolju pregovaracku poziciju kad jednom postane clan Zajednice. Postal a je clan 1. januara 1981. godine.

Pregovori sa Spanijom i Portugalom su bili mnogo tcZi i to ne sarno zbog toga sto su obe zemlje zauzele tvrdi pregovaracki staY od Grcke. Njihovom clanstvu je bilo mnogo vise protivljenja u okviru same Zajednice, narocito u Francuskoj, jer su se poljopriv~ednici iz juzne Francuske ali i iz Italije i Grcke plasili konkurencije iz Spanije. Postojao je opravdani strah da ee Francuska ponovo uloziti veto na kandidaturu za prijem. Mada to nije bio slucaj, predsednik Ziskar d'Esten je 1980. godine

isforsirao spore pregovore. lako je Ziskar d'Esten u ovom kontekstu odigrao negativnu ulogu,

njegov ukupan uticaj na Uniju je bio pozitivan. U periodu od sedam god-

28 D1K LEONARD

ma dok je bio predsednik, tesno je saradivao sa nemackim kaneelarom Helmutom Smitom, sa kojim je delio mnoge stavove, uprkos razlicitoj politickoj pozadini. Mogli su da tecno medusobno razgovaraju na engleskom jeziku, sedeli su jedan pored drugog na sastaneima Saveta Evrope i cesto su ga usmeravali u praveu u kome su oni zeleli. Ako je iko obezbedio liderstvo Zajednici u toku tih sedam godina, oncla su to bili Smit i Ziskar.

U periodu 1981-82, obojiea su sisli sa vlasti i njihovi naslednici Fransoa Miteran i Helmut Kol oCigledno nisu uspeli da imaju odnos koji su negovali Smit i Ziskar. Kao rezultat toga, kada je Zajednica bila na vrhuncu, doslo je do vakuuma i pocela je bespomocno da pluta, kao cia nije u stanju da izade na kraj sa problemima sa kojima se suocava. Tome je doprinela i Cinjeniea da se u to vreme zavrsio Dzenkinsov mandat predsednika Komisije, a njegov naslednik Gaston Torn, iz Luksemburga, nije bio dovoijno jak cia popuni tu prazninu.

Lavirint problema

Pocetkom osamdesetih godina, Zajedniea se suocila sa nizom speeificnih problema koji su se s vremenom sve vise komplikovaJi; reSenje je pronadeno tek 1984. To su bila sledeca pitanja:

- izgledalo je da ce Ujedinjeno Kraljevstvo morati da pJaca nepro­poreionalno visoke doprinose budzetu;

- pretio je nedostatak budzetskih resursa, zajedno sa potrebom sman­jivanja izdvajanja za CAP;

- potreba reformisanja institueija Zajednice kako bi se ubrzao proecs donosenja odluka i preuzimanja oclgovornosti sa njih;

- potreba da se odgovori na tehnoloski izazov SAD i Japana ukoliko Evropa ne zcli tehnoloski da zaostaje;

- potreba uklanjanja unutrasnjih barijera u okviru Zajcdniee; - prcgovori sa Spanijom j Portugalom 0 prosirenju clanstva.

Tokom nekoliko godina izgledao je da budzetski problem Ujedinjenog Kraljevstva ima najmanje sanse da bude resen, delimicno zahvaljujuCi nekim licnostima, ukljucujuCi Margaret Tacer, cija je borbenost bila nepri-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 29

jatno otkrovcnjc za njene kolege, sefove vlada. Cinjenica da cc UjedinJcno Kraljevstvo morati da placa neprihvatljivo visok neto doprinos, po okoncanju prelazne faze, izasla je na videlo u poslednjim mesecima laburisticke vlade Dzemsa Kalahana, 1979. godine. Glavni raz]og je to sto je, uprkos odredenim naznakama tokom pregovora i ponovljenim pregov­orima u vezi sa clanstvom, poljoprivreda nastavila da odnosi lavovski deo budzeta Zajednice. Kao veliki uvoznik hrane, Ujedinjeno Kraljevstvo je placalo neproporcionalno visok iznos na ime uvoznih dazbina, a kao mali proizvodac hrane dobijala je nazad mnogo manjc na ime isplata po osnovu CAP.

Kada je Margaret Tacer postala prcmijer 1979, zauzeia je izuzctno tvrd stay u odbrani interesa Ujedinjenog Kraljevstva i uspela je da od drugih zemalja u maju 1980. godine isposlu je privremene ugovorc koji­rna se ogranicavaju doprinosi Ujedinjenog Kraljevstva II periodu oel dve­tri godine, dok se ne nade trajno resenje. Zlosrecna posledica tvrdc kam­panje gospode Tacer bilo je ozivljavanje negativnog raspolozenja prema EZ u okviru Laburisticke partije, koja je na godisnjoj konfereneiji 1980. godine donela rezoluciju, trazeci cia se Ujedinjcno Kraljevstvo povLlce. Pod rukovodstvom Majkla Futa ovo je tada postao deo manifesta Laburisticke stranke za opste izbore 1983. godine.

Dugorocno resenje se trazilo sve do 1984, sto je prakticno monopo­lisal0 dnevni red mnogih sastanaka Evropskog saveta i nadeno je resenje, koje je po misljenju mnogih bilo moguce i mnogo ranije da nije bilo uza­vrelih strasti.

Budzetska kriza

Budzetski spor Ujedinjenog Kraljevstva nuzno je bio povezan sa nadolazecom krizom u vezi sa opstim budzetskim pitanjima Zajednice, jer sepokazalo da "njeni sopstveni resursi" nisu dovoljni da se namire mnoga potrazivanja prema njenom pudzetu. Sredstva od carinskih dazbina i poljoprivrednih poreza svake godine su se smanjivala, i brzo se priblizavao dan kada ce jedini preostali resurs EZ - maksimalno zah­vatanje koje odgovara stopi VAT -a (poreza na dodatnu vrednost) od 1 % sirom Zajedniee - biti iscrpljen. DrZave clanice su se podelile na one koje

30 DIK LEONARD

su spremne da se limit V AT -a podigne i na one (naroeito Ujedinjeno Kraljevstvo) koje su vise bile zainteresovane za smanjenje budzeta, poseb­no velikog de1a budzeta (oko 70%) namenjenog poljoprivredi.

Oni koji' su zeleli da uvecaju budzet, isticali su da je pozeljno, sto je i Komisija stalno tvrdila, da se znatno povecaju izdvajanja Zajednice za tehnoloski razvoj, kako bi omoguCili evropskim firmama ucdee na svet­skom triistu koje ee u suprotnom monopolizovati americki i japanski proizvodaci "trece industrijske revo]ucije". Istovremeno je preovladaJo uverenje da, ako hoee da se sa njima takmiCi, Zapadna Evropa mora da postane "zajednicko trziste" kako je dogovoreno, i da se oslobodi bezbro­jnih prepreka slobodnoj trgovini koje su postojale i eetvrt veka po osni­vanju Zajednice,

Napredak u pravcu uklanjanja ovih prepreka na unutrasnjem trzistu jc

o velikom broju predloga za lioeralizaciju koje je Komisija godinama pod­nosila, Ovaj zastoj, koji je u velikoj meri rezultat toga sto Komisija nije zelela da primenjuje pravila 0 veCinskom glasanju u skladu sa Rimskim ugovorom, aktivirao je predloge za ubrzavanjem i demokratizacijoll1 procesa donosenja odluka, za sta se narocito zalagao Evropski parlament. Na kraju, u Spaniji i Portugalu je opasno rasla frustracija usled sporog tempa njihovih pregovora 0 pristupanju, i mnogi u Zajednici su mislili da ove dye nove dcmokratske zemlje ne dobijaju podrsku koju zasluzuju.

Miteranova inicijativa

Kao i njegovi prethodnici, predsednik Francuske Fransoa Miteran je na kraju dao znacajan licni doprinos EZ. Posto se 0 svim navedenim prob­lemima neprestano godinama raspravljalo, bez ikakvog efckta, on jc oeigledno doneo odluku da se reSenja za neke nadu dok Francuska predse­dava Savetom ministara, sto je hila u prvoj polovini 1984, Da bi to ost­vario, moran je da se izdigne iznad uskih francuskih interesa, kada su u pitanju prijem Spanije i povraeaj iz budzeta za Ujedinjeno Kraljevstvo. Uspeo je da ovo uradi na samitu u Fontenblou, juna ! 984. godine, kada je postignut dogovor 0 budzetskom pitanju Ujedinjenog Kraljevstva, 0

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 31

uvecavanju sopstvenih resursa Zajednice, 0 smanjivanju izdvajanja za poljoprivredu i otvaranju puta za prijem Spanije i Portugala.

ReSenje za UK je zasnovano na godisnjem povraeaju od 66% razlike izmedu doprinosa na osnovu VAT-a i njenog dela u troskovima EZ. U zamenu za ovo, gospoda Tacer se saglasila da opsti limit za doprinos na ime V AT -a treba podiCi sa ! % na 1,4%. Takode je postignuta saglasnost da ubuduce troskovi za poljoprivredu godisnje rastu sporije od ukupnih izdataka, sto je znacilo da ce se procenat budzetskih izdvajanja za CAP smanjivati svake godine.

Program za 1992. godinu

Godinu dana kasnije, na samitu u Milanu, ostvaren je napredak u vezi sa druga dva pitanja: dogovoren je rok od sedam godina za uklanjanjc 300

na Se odrzi meduvladina konferencija fadi razmatranja amandmana Rimskog ugovora, kao i drugih nacina za ubrzavanje i demokratizaciju procesa donosenja odluka. Ovo je dovelo do Jedinstvenog evropskog akta, koji je usvojen u Luksemburgu, decembra 1985. i sproveden posto ga je rati­fikovalo svih 12 nacionalnih parlamenata (u Danskoj i Irskoj je sprove­den referendum), u julu !987. (videti stranu 52).

Program za zaokruzivanje unutrasnjeg trzista EZ postao je poznat pod imenom Program za 1992, iIi u nekim zemljama clanicama Program za 1993. Do neslaganja je dosl0 zbog datum a 31. decembra 1992, kada je trebalo da bude sprovedeno svih 300 mera. Prvobitna ideja je potekla od Zaka Delora, ali priznanje za detaljno planiranje i entuzijazam sa kojim je program zapocet treba da pripadne tadasnjem komesaru Ujedinjenog Kraljevstva za pitanja unutrasnjeg triista, lordu Kokfildu. Uprkos pocernom skepticizmu, uskoro je posta]o jasno da ce program u velikoj meri biti realizovan u zadatom roku i da ce drzavama clanicama doneti velike ekonomske pogodnosti. Osim toga, on je Zajednici dao nov smisao postojanja i pomogao da se stvori atmosfera u kojoj su inicijative prosiri­vanja i produbljivanja EU izgledale i prakticne i pozeljne. Do kraja decembra 1992, skoro 95% program a je u stva~i uneto u zakone.

32 DIK LEONARD

U meduvremenu je postignut sporazum 0 nekoliko istrazivackih pro­grama EZ (videti poglavlje 21), kao i 0 programu Eureka koji jc ukljucivao i nekoliko evropskih zemalja koje nisu clanice EZ, iako su dogovoreni budzeti za njih bili znatno manji nego sto je Komisija zelela. IzgledaJo je da se EZ probudila iz sna, i da je konacno pocela da se bavi najakutnijim problemima sa svog dnevnog reda. Nazalost, pojavile su se nove prepreke koje su ugrozile neke od postignutih sporazuma. Pregovori o pristupanju Spanije i Portugala su uspesno okoncani, ali je njihova rat­ifikacija u poslednjem trenutku dosla u pitanje zbog lukave taktike grcke vlade. Ona je odbila da podrzi uslove za njihov prijem ukoliko Grcka ne dobije vecu ekonomsku pomoc Zajednice. Grcka jc na kraju kupljena Institucijom integrisanih mediteranskih programa, koja je obezbedivala 6.600 miliona ekija za period od sedam godina. Veci deo ovog iznosa trc­balo jc upotrebiti za modernizaciju grcke privrede, ali SLl korisnici takodc bile Italija i juzna FrancLlska.

StEiu Spanija i Portugal i nova budzetska kriza

Cim su Spanija i Portugal zauzeli svoja mesta u Zajednici, januara 1986, budzetske mere dogovorene u Fontenblou su poceJe da zakazuju. Imajuci u vidu pad cena Ll svetu, kao i veliki pad vrednosti dolara tokom 1986. i 1987. godine, troskovi na ime povracaja za izvoz hrane EZ dramatic no su porasli. Postalo je politicki nemoguce pridrzavati se smernica za poljoprivredne rashode, u roku od godinu dana od kako je podignut limit V AT-a sa 1 % na 1,4% i budzetska sredstva Zajedinice SLl bila ponovo iscrpljena. Pocetkom 1987, postalo je jasno da ce Zajednica biti suocena sa budzetskim deficitom za tu godinu u iznosu od 5-6 milijardi ekija, sa poljoprivrednim rashodima koji znatno premasuju planirana izdvajanja, bez ikakvih izgleda da se dovedu u sklad politicki i finansijski ciljevi EZ u okviru postojeceg budzetskog okvira. Pod rukovodstvom Zaka Delma, Komisija je tada pripremila program koji je postao poznat pod imenom "Delorov paket", ciji je cilj bio da se sredstva Komisije stave na sigurniju osnovu, pri cemu je trebalo ojacati kontrolu poljoprivrednih rashoda i obezbediti sredstva za prioritetne ciljeve, ukljucujuCi narocito istrazivanja i povecavanje takozvanih strukturalnih fondova (regionalni i socijalni fon-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 33

dovi i sekcija sa smernicama EAGFF), za koje je Komisija smatrala da ih treba udvostruciti, u realnim uslovima, do 1992. godine.

Novi pocetak

Bila su potrebna tri sastanka Evropskog Saveta da se dode do sporazuma o Delorovom paketu, delimicno zbog oklevanja Margaret Tacer da prih­vati predloge za kontrolu buduCih rashoda koje je ona smatrala neadek­vatnim; a delimicno zbog njenog tvrdog stava da svaka nova osnova za budzetske doprinose treba da saddi aranzmane koji ce smanjiti doprinos Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da ti aranzmani budu povoljni i sigurni kao aranzmani koji su dogovoreni u Fontenblou 1984. Konacno, na vanrednom sastanku u Briselu, febmara 1988, ona se sagJasila sa ostalih 11 nacionalnih lidera 0 predlozima koji su u velikoj meri zasnovani na predlozima koje je godinu dana ranijc podneo Delor.

Dogovor iz Brisela znacio je novi pocetak za Zajednicu. Utvrden je novi budzetski limit na 1,2% ukupnog BNP Zajednice, koji odgovara 1,9-2,0% doprinosa po osnovu VAT-a, obracunato na ranijoj osnovi. Ovo je omoguCilo da se za 1988. dogovori budzet od 43,8 milijardi ekija, pri cemu su realni rashodi prethodne godine iznosili 37 milijardi ekija. Do 1991, budzet se uvecao na 55,6 milijardi ekija. U skladu sa postignutim dogovorom, na tri postojeca izvora prihoda dodat je cetvrti izvor, koji se neposredno zasnivao na nacionalnom ucescu u BNP. Dogovor iz Fontenbloa, u skladu sa kojim se refundira 66 % neto doprinosa Ujedinjenog Kraljevstva, otpao je.

Ostali glavni clementi ovog dogovora su podrazumevali udvostrucavanje strukturalnih fondova, Ll real nom iznosu do 1993, pri cemu je veca paznja usmerena ka ekonomski zaostalim oblastima i strozijom kontrolom poljoprivrednih rashoda. Ubuduce, trcbalo je da nji­hoy rast ne prede 74% godisnje stope rasta GNP, a takozvani "stabiliza­tori" da budu progresivno primenjivani kako bi se smanjile subvencije za suficitarne proizvode. Osim toga, bila su predvidena placanja "sa zadrskom" kao podsticaj za farmere koji prestanu da obraduju manje plod­nu zemlju.

34 DIK LEONARD

EMU se vraca na dnevni red

Sa dogovorom u dzepu, lideri EZ su sada mogli da se posvete uspavanom projektu ekonomske i monetarne unije. Na samitu u Hanoveru, juna 1988, kada je Zak Delor ponovo imenovan na dodatne dye godine pocev od jan­uara 1989, forrniran je komitet pod njegovim rukovodstvom ciji je man­dat bio posveeen tome da prouci nacine za pripremu monetarne unije i podnese izvestaj 0 tome. Samit je konstatovao da je postignut napredak u praveu ostvarivanja programa za 1992. i da je zaokruzivanje unutrasnjeg trzista sada "nepovratan proees" i da je Jedinstveni evropski akt uspeo da ostvari svoj eilj ubrzavanja proeesa donosenja odluka. Na narednom sami­tu u Roudsu, u deeembru 1988, konstatovano je da je Savet ministara usvojio skoro polovinu zakona u vezi sa programom iz 1992. i na sas-

aspekata jedinstvenog rfzista. Komisija je pripremila predloge za povelju osnovnih soeijalnih prava Zajedniee, i nadala se da ee ona biti potpisana na samitu u Madridu, juna 1989. Medutim, u meduvremenu se Komisija ponovo suocila sa okJevan­jem Ujedinjenog Kraljevstva da se prepusti proeesu tesnije evropske inte­graeije. Novu krizu, ako je to uopste bila kriza, izazvao je ostri napad u govoru gospode Tacer na Evropskom koledzu u Brizu u septembru 1988, kome je dat sirok publicitet: EZ je optuzena da uzurpira vlast za svoje ciljeve i pokusava da stvori "svoj evropski identitet".

Nakon govora gospode Tacer (koji su mnogi okarakterisali kao "golisticki"), doslo je do srnisljene politike eepidlacenja u vezi s predloz­ima Komisije, sto je lose primljeno ne sarno u drugim drzavama clanica­rna, vee i u Ujedinjenom Kraljevstvu, narocito u slucajevima gde se sma­tralo da je to u direktnoj suprotnosti sa specificnim britanskim interesima. Jedan od primera za to bilo je odbijanje, iz legalistickih razloga, da se podrii program za ucenje stranih jezika Lingua, ciji bi glavni korisnik evi­dentno bilo Ujedinjeno Kraljevstvo. Kampanja gospode Tacer, koja je ocigledno dovela u neprijatnu situaeiju nekoliko njenih ministara, dostigJa je vrhunac za vreme treCih izbora za Evropski parlament u junu 1989.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 35

godine, kada je, na njenu inieijativu, zahtev Konzervativne stranke odbacen na osnovu uskogrudih naeionalistickih poriva.

Los rezultat Konzervativne stranke na tim izborima i jaka podrska koju su dobile Laburisticka stranka i Zeleni, izgleda da su otreZnjujuce delovali na premijera Ujedinjenog Kraljevstva. avo je bilo evidentno na samitu u Madridu, koji je usledio nakon nedelju dana. Glavna tacka dnevnog reda bio je izvestaj Delorovog komiteta 0 monetarnoj uniji. Komitet, koji je bio sastavJjen uglavnom od 12 eentralnih banaka iz drzava clanica, predlozio je proees od tri faze, koji ee voditi monetarnoj uniji i evropskom sistemu centraJnih banaka. Dogovoreno je da prva faza, koja ukljucujc svih 12 driava claniea koje se pridrzavaju valutnog meh­anizma EMS, pocne 1. jula 1990, i da se zapocnu pripreme za meduvJad­inu konferenciju koja treba da pripremi dYe naredne faze i potrebne amandmane na Rimski ugovor. Iako se smatralo da ce Ujcdinjeno Kraljevstvo glasaLi odrzavanja konfere:ncijc, ali del 11a popustiti, gospoda Tacer se saglasila sa tim odlukama i potvrdila da ee U jedinjeno Kraljevstvo pristupiti mehanizmu kada se ispune odredeni uslovi za to. Medutim, ona je odbila da poddi Socijalnu povelju koju je odobrilo 11 ostalih lidera, i koju su oni godinu dana kasnije potpisali.

Pad komunizma

U meduvremenu je u Istocnoj Evropi doslo do ogrornnih promena koje su imale veliki uticaj na Evropsku zajednicu. Do leta 1989. godine, Poljska i Madarska su bile na dobrom putu ka mirnoj tranziciji iz komu­nizma ka demokratiji, a tokom narednih meseei tvrdokorna komunisticka vlast srusena je u lstocnoj Nemackoj, Cehoslovackoj, Bugarskoj, a nakon zestokog otpora i u Rumuniji. Nove, oslobodene ddave su se instiktivno okrenuJe ka Zajednici ne sarno kao izvoru ekonomske pomoCi, vee i kao poteneijalnom garantu njihovog demokratskog razvoja.

Zajednica je odgovorila pruzanjem hitne pomoCi i zajmova Poljskoj i Madarskoj, a na ekonomskom samitu zapadnih zemalja, jula 1989, od Evropske komisije se trazilo da koordinira mnogo siru operaciju pruzanja pomoCi od strane zapada, u koju su ukljucene 24 zemlje donatora (clan­ica OEeD). Ovaj program je kasnije prosiren n~ Cehoslovacku, Bugarsku,

36 DIK LEONARD

Rumuniju i Jugoslaviju i sve ove zemlje su potpisale ugovorc 0 trgovini i saradnji sa EZ, kao i Sovjetski Savez, u decembru 1989.

a slicnom ugovoru je pregovarano sa komunistickom vJadom lstocne Nemacke, ali pre no sto je stupio na snagu, Nemacka se ujedinila, 3. okto­bra 1990. Sest meseci ranije, sefovi vJada EZ, na vanrednom samitu u Dablinu, dogovoriIi su se da, u skladu sa aranzmanima 0 tranziciji, teri­torija bivse Nemacke Demokratske RepubJike bude integrisana u Zajednicu bez ikakve revizije ugovora, nakon legalnog ujedinjenja. Tako je Istocna Nemacka pristupila EZ, kao deo Savezne Republike, bez dugo­trajnih pregovora koji su uvek vodeni kada se clanstvo Zajednice prosiri­valo.

Srednja i Istocna Evropa

Takav brz prelaz nije ocekivao druge zemlje srednje i istocne Evrope, iako su svi njihovi Iideri, ukljucujuCi Jugos1aviju, a pocetkom 1991. i Albaniju, izjavili da su njihovi dugorocni ciljevi da postanu clanovi Zajednice. Umesto toga, sa Poljskom, Madarskom i Cehoslovackom, U

decembru 1991, potpisani su ugovori na de set godina 0 pridruzivanju, koji ukJjucuju trgovinske koncesije, finansijsku pomoe i saradnjll u velikom broju aktivnosti. U ovim sporazumima se posebno konstatovalo da ee odnosne zemlje na kraju biti kandidati za punopravno clanstvo. Pregovori za slicne ugovore su uskoro usledili sa Rumllnijom, Bugarskom, Albanijom i tri balticke zemlje - Estonijom, Letonijom i Litvanijom -koje su priznate kao nezavisne driave u septembru J 991. Do pocetka 1994. potpisani su takozvani evropski ugovori sa svim ovim zemaljama, kao i sa Ceskom Republikom i Slovackom, umesto prethodnog ugovora sa Cehoslovackom. Ukrajina je u martu 1994. potpisala ugovor 0 part­nerstvu sa EU, a u to vreme su vee poodmakli pregovori za slicne ugov­ore sa Rusijom, bivsim sovjetskim republikama Belorusijom, Kazahstanom i Kirgistanom. Za razliku od drugih istocnoevropskih zemalja, ovi llgov­ori nisu predvidali clanstvo. Medutim, ovo je bilo predvideno ugovorom o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji koji je potpisan sa Slovenijom u aprilu 1993. Slicni ugovori ce mozda biti ponudeni i drugim bivsim jugoslovenskim republikama kada se tamo uspostavi mir.

VODIC KROZ EVROPSKU UNfJU 37

EZ je u stvari bila skora od pocetka veoma angazovana u naporima da se ostvari mimo resenje za sukobe koji Sll nastali nakon sto su S!ovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost u junu 1991. Evropski Savet, koji je od 28. do 29. juna 1991. zasedao u Luksemburgu, odmah je uputio tim ministara inostranih poslova koji su pokusali da se dogovore 0 prekidu vatre. Kasnije je pod pokroviteljstvom EZ zapocela mirovna konferencija u Hagu, ciji je predsednik bio lord Karington, bivsi ministar inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva. Tim posmatraca EZ je upueen II

Jugoslaviju radi nadgledanja prekida vatre. Prekid je postovan u Sloveniji, ali ne i u Hrvatskoj gde je prekrsen nekoliko puta, i gde Sll srpske snage i savezna jugoslovenska armija osvojile treCinu zemlje. Vee je bilo dosta ubijanja i llnistavanja, tako da je doslo do diplomatskc intervencije Ujedinjenih nacija i mir je konacno konsolidovan kada su rasporedene jake mirovne snage UN u martu 1992. avo je bio prvi pokusaj EZ u ulozi medunarodnog posrednika van svojih granica. Kasnije se s1icni sce­nario dogodio 1992. godine u Bosni i Hercegovini, ali je uloga EZ bila manja i Ujedinjene nacije su intervenisale u pocetnoj fazi, iako bezuspesno.

EZ je bila veoma angazovana u pruzanju humanitarne pomoei i pos­matrackim aktivnostima, ali je glavnu ulogu u pokusaju da se konflikt zaustavi odigrao NATO, na zahtev UN. Medutim, tek nakon odluke da se upotrebe jaki vazdusni udari protiv bosanskih Srba, u avgustu 1995, doslo je do obustave neprijateljstava, sto je dovelo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma. EU je preuzela glavl1u ulogu u pruzanju pomoCi za rekonstrukciju, i bila je direktno ukljucena u privremenu upravu za grad Mostar, popriste zestokih sukoba izmedu Hrvata i Muslimana. Slicno tome, posle sukoba na Kosovu 1999, EU u saradnji sa Svetskom bankom, preuzela je veliku finansijsku odgovornost za obnovu, osnivajuei Evropsku agenciju za rekonstrukciju, koja je preuzela direktnu kontrolu nad napor­ima za izgradnju.

EZ se takode ukljucila u napore Zapada da se obezbedi materijalna pomoe bivsem Sovjetskom Savezu. Vee u junu 1990, sefovi vlada EZ su zatrazili od Komisije da se konsultuje sa sovjetskom vladom j pripremi predloge za kratkorocne kredite idugorocnu pomoc za strukwralne

38 DIK LEONARD

reforme. U deeembru 1990, odobreni su programi pomoti u iznosu od 750 miliona ekija za hranu i 400 miliona ekija na ime tehnicke pomoei za 1991, iako je ovaj drugi program bio privremeno suspendovan u znak protesta protiv sovjetske represije u baltickim drzavama.

Nakon neuspelog drzavnog udara u avgustu ! 991, inieiran je ambi­eiozniji program pomoti, koji je nakon rasp ada Sovjetskog Saveza u deeembru 1991, sem Rusije prosiren i na bivse sovjetske republike. Njih sest· tvrdi da su evropske ddave: Jermenija, Azerbejdzan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Nekoliko njih je vee nagovestilo in teres da postanu claniee EU, ali nijedna od njih ne izgleda kao perspektivan kan­didat za clanstvo cak ni pocetkom sledeeeg veka, iako veeina drugih drZava srednje i istocne Evrope verovatno mogu da postanu kandidati do 2002. iIi cak pre.

U meduvremenu, EZ je preduze]a iniciiativu za osnivanie EVfODske banke za obnovu i razvo] sa pocclnirn kapitalurn od 10 n1il1jar-di dolara, koje ee dati 40 zemalja. Njen eilj je da pomogne bivsim komu­nistickim zemljama da razviju tdisnu privredu (videti stranu 99).

Meduvladine konferencije

BrlO okoncanje nemackog ujedinjenja bilo je moguee jedino zato sto su druge zemlje verovaJe u miroljubive namere Zapadne Nemacke i snagu njenih demokratskih institucija. Ipak, kaneelar Helmut Kol, koji je preuzeo na sebe forsiranje ovog procesa, bio je uveren da sarno ujedinjena Nemacka, cvrsto integrisana u demokratsku Evropsku zajednieu, moze biti prihvatljiva svojim susedima. Tako je pred samit EZ u Oablinu, aprila 1990, zajedno sa francuskom, nemacka vlada pokrenula inieijativu za pre­duzimanje novih i odlucnih koraka u praveu tesnijeg evropskog jedinstva. Narednog juna je dogovoren sledeCi samit u Oablinu, kako bi se osnovala druga meduvladina konferencija (IGC), paralelno sa konfereneijom 0

ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU), da bi dala prcporuke za promene koje ce voditi ka "politickoj uniji" u okviru Zajedniee. Dogovoreno je da obe konfereneije budu zakazane za deeembar 1990, kako bi njihov rad bio zavrsen na vreme i omoguCio ddavama clanicama da ratifikuju nji­hove predloge do kraja 1992.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 39

lake su se sve ddave claniee sagJasile sa odrzavanjem ove dye kon­ferencije, bilo je ocigledno da britanska vlada, i dalje sa premijerom Margaret Tacer, pokazuje najmanje entuzijazma j da verovatno neee pri­hvatiti dalekosezne predloge za promene koje su druge ddave claniee, sa Franeuskom i Nemackom na celu, hitno predlagale. Iako se gospoda Tacer pocetkom oktobra 1990. konacno saglasila da funta ude u valutni meha­nizam EMS, tek jedanaest i po godina posto je ustanovljen, njeno nepri­jateljstvo prema EMU nije jenjavalo. Tri nedelje kasnije, na samitu u Rimu, nadglasana je, 11 prema 1, u vezi sa datumom pocetka druge faze EMU. Njena neodmerena reakeija na ovaj potez dovela je do toga da je krajem nov em bra zameni Ozon Mejdzor.

Mejdzor je prionuo na mircnje sa svojim kolegama liderima EZ na drugom samitu u Rimu, koji je odrzan 14. i 15. deeembra 1990. Tada su formalno zakazane dve meduvladine konfereneije, na Kojima su ucestvo­vah rninislri iinansij;::l i AZ 1 L l~ d.ko ie njihov rad odmicao tokom narednih meseei, postal0 je ocigledno da vi~e ne postoji ozbiljan rizik da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane potpuno ilOlo­yanG na obe konfereneije. Izgledalo je mnogo verovatnije da ee doCi do kompromisa: ostvaren je nesto sporiji napredak u praveu EMU no sto je predlozeno, a promene izazvane politickom unijom bile su manje no sto su Franeuska i Nemacka trazile.

Ugovor iz Mastrihta

To se pokazalo kada se Evropski savet sastao u Mastrihtu, deeembra 1991, radi razmatran ja naerta sporazuma zasnovanog na radu dve meduvladine konfereneije. Posle dva dana teskih pregovora, odobren je Ugovor 0 Evropskoj uniji,ali tek nakon sto je Ozon Mejdzor isforsirao dye klauzule za izuzeee Ujedinjenog Kraljevstva. Mozda prakticni efekat ovih klauzula nije velik, ali je simbolika ista - Ujedinjeno Kraljevstvo, iIi bar njena vlada, jos se ne oseeaju prijatno u evropskoj porodiei.

U govor iz Mastrihta je detaljnije opisan u glavama 18, 23 i 36. On nesumnjivo predstavlja najvazniji dogadaj u istoriji EZ od potpisivanja Rimskog ugovora. Ne sarno da je postavio preeizan rok za ostvarivanje ekonomske i monetarne unije, najkasnije do 1999, vee je predvideo razvoj

40 DlK LEONARD

zajednicke spoljne i odbrambene politike, i dao novi koncept institucija EZ. Protokol koji je potpisalo 11 drZava clanica iz koga se Ujedinjeno Kraljevstvo samo iskljucilo, otvorio je put za sprovodenje zakona na osnovu Socijalne povelje u tih 11 zemalja. Na kraju, u skladu sa ugov­orom, EU je trebalo da organizuje jos jednu meduvladinu konferenciju 1996, kako bi se razmotrilo funkcionisanje promena predvidenih Mastrihtskim ugovorom i formulisala osnovna pravila koja ce vaziti kada Unija zagazi duboko u 21. vek.

Sumnje u vezi sa Ugovorom iz ·Mastrihta pojavile su se u junu 1992, kada je uz malu razliku na referendumu u Danskoj odbijeno da se ugov­or ratifikuje (50% prema 49,3%). Iako je na referendumu u Irskoj, ndto kasnije istog meseca, velika veCina bila za to da se lIgovor ratifiklljc, pojavio se strah da ce i francuski glasaci mozda odbaciti ovaj projekat na referendumu u septembru 1992. Mada je javnost u velikoj meri podrzavala tesniju evropsku integraciju, postojao je ozbiljan rizik da ce glasaci isko­ristiti ovu priliku da zadaju udarac nepopularnoj socijalistickoj vladi koja je potpuno nepotrebno zakazala referendum. Na kraju je, jedva (51,05% prema 48,95%), ugovor odobren.

Postojale su i ozbiljne teskoce da se obezbedi ratifikacija II Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je premijer Dzon Mejdzor bio suocen sa velikim problemi­rna da izade na kraj sa protivnicima 1I sopstvenoj Konzervativnoj partiji. Posto nije hteo da se odrekne klauzula 0 izuzecu koje je obezbedio u vezi sa Socijalnom poveljom, nije mogao da racuna na doslednu podrsku Laburisticke i Liberaldemokratske partije iz opozicije, za otpocinjanje dugotrajne proce­dure ratifikacije ugovora u Donjem domu. Posle mnogih odlaganja, koja su iskusavala strpljenje evropskih partnera Ujedinjenog Kraljevstva, Donji dom je konacno odobrio ratifikaciju 20. maja 1993, a Gomji dom 20. jula, sto je omoguCilo da ratifikacioni instrument Ujedinjenog Kraljevstva bude depono­van pocetkom avgusta.

Devet meseci pre toga, na samitu u Edinburgu, decembra 1992, uCinjeni su ustupci danskoj vladi, sto joj je omoguCilo izuzece iz jedin­stvene evropske val ute, na slicnim osnovama koje su dogovorene za UK. Osim toga, postignuta je saglasnost 0 odredenom broju - uglavnom kozmetickih - tumacenja ovog ugovora, kako bi se podstakli danski

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 41

glasaCi da razmotre prethodnu odluku. Kao rezultat toga, na naknadnom referendumu u maju 1993, Danci su odobrili ugovor sa 56,7% glasova prema 43,3% .

Doslo je do jos jednog odlaganja, kada su nemacki protivnici ugov­ora trazili da se donese presllda da je ugovor u suprotnosti sa nemackim Ustavom, iako ga je usvojila ogromna veCina u nemackom parlamentu. Ovaj pokusaj je osujetio Ustavni sud Nemacke 12. oktobra 1993, i nemacki ratifikacioni instrument je deponovan istog dana. Ovim je lIklon­jena poslednja prepreka i ugovor je konacno stupio na snagu 'J. novem­bra 1993, deset meseci kasnije nego sto je planirano. Od tada je Evropska zajednica uglavnom poznata pod imenom Evropska unija (EU).

TeSkoce u vezi sa ratifikacijom ugovora u Danskoj, Francllskoj, Nemackoj i Ujedinjenom Kraljevstvu mnogi su videli kao potvrdu toga da su politicki lideri EZ otisli mnogo dalje od javnosti u svojim zemlja­rna kada su donosili odluke u pravcu tesnije evropske intcgracije. Bivsi britanski premijer Margaret Tacer okarakterisala ga je kao "ugovor koji je otisao predaleko". Ova kritika je imala odredenu teZinu. lako je tacno da javnost nije mnogo znala 0 odredbama Ugovora iz Mastrihta, verovat­nije je da su tri druga razloga prouzrokovala nedostatak entuzijazma za EU. To su: ekonomska recesija, koja je pogodila prakticno sve evropske zemlje, iako ne u istoj meri, izmedu 1990. j 1994; nestabilnost valutnih trzista, sto je dovelo do povlacenja Ujedinjenog Kraljevstva i Italije iz valutnog mehanizma u septembru 1992, i napustanje uskih margin a u okviru ERM nakon de set meseci; i nelagodnost zbog ncuspeha EU da se ponovo uspostavi mir u bivsoj Jugoslaviji.

Novo prosirenje

U januaru 1995, tri clanice EFTA - Austrija, Finska i Svedska - postale su punopravne clanice EU. Ovo je predstavljalo vrhunac procesa koji je zapoceo iniciranjem programa za 1992, jos 1985. godine. Svih sedam clanica EFTA koje SlI zelele da ne budu iskljucene iz razvoja jedinstvenog trZista koje obuhvata vise od 370 miliona ljudi, trazile su nacin da koriste pogodnosti koje su se ocekivale. Na inicijativu Zaka DelOl·a, EZ je popudila pregovoreza uspostavljanje Evropske ekonomske oblasti (EEA),

42 DIK LEONARD

koja bi omogueila drzavama EFTA da postanu clanice program a za 1992, po cenu da prihvale mnoge obaveze drzava clanica EZ.

U govor 0 EEA je potpisan 1992, ali je odbacen na referendumu u Svajcarskoj. Kada je konacno stupio na snagu, u januaru 1994, on je pored Austrije, Finske, Svedske ukljucio i NorveSku, i te zemlje su vee poodmakle u pregovorima za punopravno clanstvo u EU. Otvorena vrata su ostavljena za Lihtenstajn da se naknadno prikljuci, kada revidira svoje ekonomske odnose sa Svajcarskom. Svajcarska je takode podnela zahtev za punopravno clanstvo, ali je njen zahtev bio privremeno suspendovan nakon odluke koja je na referendumu doneta za EEA. Cetiri ostale drzave kandidati okoncale su pregovore u martu 1994, i uslovi za clanstvo su odobreni kasnije te godine na referendumima u Austriji, Finskoj i Sved­skoj, sto je omogueilo ovim zemljama da zauzmu svoje mcsto u Uniji. Referendum u Norveskoj je imao negativan ishod, i Norveska ee jos neko vreme ostati izvan Unije, iako je clanica

Medutim, cini se da ee Unija primiti oko desetak novih drzava pocetkom 21. veka. Cim su okoncani pregovori sa zemljama EFTA, Madarska i Poljska su podnele zahteve za prijem u Clanstvo. Dve godine kasnije, dosE su zahtevi Rumunije, Bugarske, Slovacke, Ceske Republike, Slovenije i tri balticke drzave. Kipar i Malta su vee ranije podneli svoje zahteve, a na sastanku Evropskog saveta u Madridu, decembra 1995, dogovoreno je da pregovori sa svih 12 driava mogu da pocnu u roku od sest meseci po okoncanju meduvladine konferencije koja je poceJa marta 1996. u Torinu i zavrsila sa radom u Amsterdamu juna 1997. U meduvre­menu, novoizabrana laburisticka vlada na Malti najavila je da ne ostaje pri kandidaturi. U maju 1995, Komisija je izdala Belu knjigu Ll kojoj navodi precizne smernice za drZave kandidate za clanstvo u pogledu izmena koje se zahtevaju u oblasti privrede, kao i pravnog i administra­tivnog sistema. Takode je jasno stavljeno do znanja da su uvodenje slo­bodnog tdista, cvrste garancije demokratskih j Ijudskih prava neophodni uslovi za prijem. Ubrzo nakon samita u Amsterdamu, Komisija je dala preporuku da pregovori 0 prijemu u clanstvo otpocnu u martu 1998. sa sest zemalja kandidata - Kiprom, Ceskom Republikom, Estonijom, Madarskom, Poljskom i Slovenijom. Saopsteno je da preostali kandidati

VODIC KROZ EVROPSKU UNULJ 43

jos ne ispunjavaju uslove za otpocinjanje pregovora. Treba im i dalje pomagati u pripremama za clanstvo, a stav Komisije 0 tome treba redovno preispitivati. Na samitu u Luksemburgu, decem bra 1997, prihvaeena je ta preporuka, ali je odluceno da svih I 1 kandidata (plus Turska) bude pozi­vano na godisnje evropske konfercncije, od kojih je prva trcba]o da bude odrZana u martu 1998. Turska vjada, uvredena zbog toga sto za razliku od ostalih pet kandidata (Bugarske, Litvanije, Letonije, Rumunije i Slovacke) nije dobila uveravanja da ce na kraju postati clan, odlucila jc

da bojkotu je konferenciju. Pregovori sa sest favorizovanih kandidata su otpoceli II martu 1998 ..

a u februaru 2000. sa pet preostalih, plus MalJa. U meduvremenu, na samitu u Helsinkiju decembra 1999. konacno je priznat status Turske kao punopravnog kandidata, iako pregovori nece poceti dok se ne ispune odredeni preduslovi. U leto 2002. pregovori sa 12 aktivnih kamlidata - sa ""i",A o"im Q "v"r~K'?p i 1< )lTY,' 'LIn; ie - oovol1· no su naprcciovall da daju ~ T .l~,l.la u... 1J<.-~_t-t ul '-' _ ..... 11Jt ~.Lj ...-

razumnu nadu d~ ee biti zavrseni do kraja godine, sa izglectima za pri-jem u clanstvo I. januara 2004.

Meduvladina konferencija u Torinu

Meduvladina konferencija koja je otpocela u Torinu marta 1996, bila je prvobitno zamisljena kao konferencija koja treba da oceni kako funkcionise U govor iz Mastrihta. Medutim, mnogo pre njenog pocetka postalo je jasno da ee njen dnevni red biti obimniji nego sto je bilo pred­videno. IGC je trebalo da izvrsi sustinsku procenu institucionalnih aranzmana Unije koji su prvobitno zamisljeni za sest clanova, U

meduvremenu poveeani na 15, sa izgJedima da ih bude 27 iIi vise u narednoj deceniji. NaroCito je trebalo da razmatra sledeea pitanja:

- Da Ii u SavetL! ministara vise odluka treba donositi vecinskim glasanjem, imajuCi u vidu da je sa sve veCim brojem clanova tesko doneti jednoglasnu odluku?

_ Da Ii treba ponovo odmeriti glasove u SavetL! ministara kako bi se onemofJuCilo da veee drzave clanice budu nadglasanc kombinaci-

I:>

jom malih zemalja Cije je ukupno stanovnistvo mnogo manje?

44 DlK LEONARD

NaroCito, da Ii bi trebalo ojacati odredbe protiv blokiranja odluka od strane manjine?

- Koliko bi velika trebalo da bude Komisija ubuduee i da Ii svaka driava, cak i ako je mala, treba i dalje da ima pravo na komesara?

- Da Ii ovlaseenja iz Treeeg stuba (pravosude i unutrasnji poslovi) treba da budu razmatrana na meduvladinoj osnovi iIi da budu pod jurisdikcijom svih institucija EU?

- Kako da zajednicka spoljna i bezbednosna politika, pod meduvla­dinim Drugim stubom postani..l efikasnije?

Kako je IGC proticala, postalo je jasno da postoje znacajne razlike izmedu drzava clanica 0 svim ovim pitanjima. Narocito je izgledalo da se interesi velikih i malih drzava sukobljavaju, ali je postaIo jasno i da pos­toji jaka voIja da se uspe i da se 0 svim vaznim pitanjima postigne kon­senzus. Medutim, uz jedan vazan izuzetak: tadasnja vlada UK se orotivi­la hilo kakvom poveeanju ovlaseenja EU i ostro se suprotstavljala da dode do povecanja broja veCinskog gJasanja. IGC, od koje se inace ocekivaJo da zavrsi rad u prolece 1997, obustavila je rad. Os tale drzave clanice su se neformalno rnedusobno saglasile da sacekaju opste izbore I. rnaja 1997. u Ujedinjenom Kraljevstvu i vide da Ii ee nova vI ada biti spremnija da sa svojim partnerima nalazi kompromisna resenja.

Izolacija Ujedinjenog Kraljevstva okoncana pobedom Blera na izborima

Nekooperativan stay britanske vlade u IGC predstavljao je kulminaciju citavog niza dogactaja koji su Ujedinjeno Kraljevstvo progresivno udal­javaIi od evropske matice. Dogactaji iz perioda Tacerove vee su navedeni, ali, uprkos nadanjima da ce Mejdzorova vlada uspeti da premosti taj jaz - izgleda da se dogodiIo obrnuto. Sustinski, radilo se 0 tcSkocama sa koji­ma se Mejdzor suocio kada je trebalo da natera clanove parlamenta, konz­ervativce iz svoje partije da ratifikuju Ugovor iz Mastrihta. ZakIjucio je da se, sarno ukoliko zauzme veoma neprijateljski staY prema svojim part­nerima iz EU, moze nadati da ce odoleti pritisku sve veeeg broja evroskeptika u sopstvenoj partiji. To je bila ozbiljna grcSka. Svaki ustu­pak koji je ucinio da udovolji njihovim zahtevima, samo je pojacavao nji-

VODlC KROZ EVROPSKU UNlJU 45

hoy apetit i oni su trazili jos, drasticno podrivajuci uticajkoji je vlada Ujedinjenog Kraljevstva mogla da ima U okviru EU.

Neke od Mejdzorovih akcija bile su izrazito nerazumne. Na samitu na Krfu u junu 1994, on je stavio veto (koji su podrzale sve ostale drzavc clanice) na kandidaturu belgijskog premijera Zan-Lib Deena Oean-Luc Dehaene) za predsednika Komisije, kao naslednika Zaka Delora. On je to pravdao time sto je Deen navodno evropski federalista koji zeli da pretvori Evropu u superdrzavu. Medutim, nekoliko nedeJja kasnije, ~aglasio se sa kandidaturom Zaka Santera, premijera Luksemburga, koji je izjavio da ima identicne stavove kao Deen. Zatim je u aprilu 1996. pribegao politici opstrukcije Saveta ministara (poput De Golovc taktikc "prazne stolice" od pre 30 godina), te su njegovi rninistri stav]jali veto na svaki predlog koji je razmatran - cak i na predloge koje je podnelo Ujedinjeno Kraijevstvo. Bili su to bezuspesni pokusaji da se EU primora da ukine zabranu na izvoz britanske govedine. Britanska vlada je posle sest nedelja napustila ovu taktiku koja je bila pogubna za nju, ali je i dalje imala general no negativnan stav, sve do I. maja 1997, kada je dozivela katastrofalni izborni poraz. Novoizabrana laburisticka vlada je odmah najavila "novi pocetak" u odnosima sa EU, a to je omogucilo meduvladinoj konferenciji da slozno okonca svoj rad, a njene preporuke su usvojene na samitu u Amsterdamu u junu 1997. Mectutim, ugovor koji je potpisan bio je skroman dokumenat, a odlozen je ugovor 0 vaznim institucionalnim pitanjima koje je trebalo resiti pre prijema novih kandi­data iz srednje i istocne Evrope. Ta pitanja su podrazumevala premera­vanje gIasova u Savetu ministara, velicinu Komisije i glasanje kvalifiko­vane veCine 0 svim pitanjima osim onih najvaznijih. Sledeca IGC je odriana tokom 2000. godine i konacno je doslo do sporazuma na dugom i tcSkom samitu u Nici 2000.

Ekonomska i monetarna unija

U meduvremenu je postalo sve izvesnije da ce treca faza ekonomske i monetame unije (EMU), koja vodi ka jedinstvenoj valuti, poceti kako je planirano, 1. januara 1999. kao i da ce vecina driava clanica u tome uOcstvovati. N a samitu u Madridu, decem bra 1995, dogovoreno je da ce

46 DlK LEONARD

se nova val uta zvati evro i da ce biti jednaka vrednosti evropske noveane jedinice (eki), zasnovanoj na Korpi nacionalnih valuta i da ce se koristiti za obraeun placanja u okviru budzeta EU. Godinu dana kasnije, na sami­tu u Dablinu, dogovoren je pakt stabilnosti, sa ciljem da se zemljama koje zadovoljavaju kriterijume za ulazak u EMU obezbedi da to i dalje Cine. Konaeno, kako je opisano na stranicama 156-158, specijalni samit EU koji je odrian u Briselu 1. i 2. maja 1998, odobrio je preporuke Komisije i Evropskog monetarnog instituta da 11 od 15 drZava elanica treba da pristupe trecoj fazi EMU i da ueestvuju u jedinstvenoj valuti, od 1. jan­uara 1999. Greka je iskljueena jer nije ispunila kriterijume iz Mastrihta, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Svedska odbile da pristLlpe -uglavnom iz politiekih razloga. VI ada UK je nagovestila da Ll principu zelj da pristupi, ali da to nece ueiniti dok ne odrzi referendum, sto se verovatno nece dogoditi ore 200!. iIi 2002. Na samitu je takode imeno-van Vim Duizcnberg (VYim za prvog predsednika Ccntraine evropske banke, koja je zamenila Evropski monetami institut I. juna 1998.

31. decembra 1998. Ekonornsko-finansijski savet odredio je kurs evra za II nacionainih vaJuta (vidi stranu 158). Od 1. januara 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebe, a Ll januaru 2001. Grcka je posta­Ja dvanaesta zemlja koja se prikljuciia zani evra. Posebna paznja posvecena je pripremama za uvodenja novcanica evra u januaru 2002. i za povlacenje nacionalnih valuta u narednom meseCLl.

Povlacenje Santerove komisije

Decembra 1998. ispaljeni su prvi hici u zahuktaJoj raspravi izmedu Evropskog parlamenta i Komisije, koji su doveli do povlacenja Komisije eetiri meseca kasnije. Parlament je odbio da odobri zavrsni raeun budzeta za 1996. godinu zbog zabrinutosti u vezi s proneverama, losim ruko­vodenjem i prijateljskim vezama, u koje su navodno bili ukIjueeni neki e1anovi Komisije, posebno Edit Kreson, bivsa premijerka FrancLlske, koja je bila odgovorna za istrazivanja i obrazovanje. Pet "mudraca" saeinili su izveStaj zapet nedelja, kako je Parlament zahtevao. U izveStaju je ostro kritikovana gda Kreson zbog toga sto je prijatelju wbaru namestila fikti-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 47

van posao i zbog toga sto je traljavo rukovodila Leonardovim programom za prekvalifikacije, ali su drugi e1anovi Kornisije dobili samo sitnije zamerke. Uprkos tome sto se ispostavilo da ima malo aktivne korupcije, u izvestaju je zapisana ostra fraza, "sve teze je pronaci bilo koga ko pose­duje i najmanji osecaj odgovornosti".

Parlament nije imao snage da osudi pojedinaeno e1anove Komisije, a gda Kreson je odbi1a da podnese ostavku, iii da pokaze bilo kakvo kajan­je, a ni Santer se nije potrudio da zatrazi njenu ostavku. Samo dan-dva posle pojave ovog izvestaja postalo je jasno da ce Parlament biti sposoban da prikupi potrebnu dvotrecinsku veCinu da zahteva raspustan je ceIe Komisije, tako da je u oeekivanju toga svih 20 clanova Komisije podne-10 ostavke 11. marta 1999. Dve nedelje kasnije sefovi vlada EU, na sas­tanku u Berlinu, nominova1i su bivseg italijanskog premijcra Romana Prodija. za Santerovog naslednika, ali je tek u septembru Evropski parla-ITlenl lzgtasao rqegovo 1 bilo sarno 4 elana Santerove komisije, da odsluze preostala eetiri meseca Santerovog mandata i zatim jos pet godina, do januara 2005.

Novi budzet

Drugi vazan posao na Berlinskom samitu bio je donosenje budzeta za EU za sedmogodisnji period, 2000-06. Novoizabrani nemacki kancclar, Gerhard Sreder, nadao se da ce obezbediti znaeajno smanjenje doprinosa njegove zemlje budzetu EU, koji je uveliko prevazi1azilo doprinos svih drugih 14 clanka zajedno. Mcdutim, na kraju, u intereSt! postizanja opstcg sporazuma slozio se sa samo marginalnim smanjenjima, a godisnji bri­tanski popust (koji su druge elanice ostro kritikovale) ostao je netaknut (vidi stranu 116). Postignuti sporazum omogucice prosirivanje aktivnosti EU u skromnom obimu za ovaj sedmogodisnji period, dok ce obezbediti pomoc za pripremni paket za prijem zemalja kandidata iz srednje i istocne Evrope, od kojih bi neke trebalo da udu Ll EU 2006.

Konvencija 0 reforrni ED

Postojao je veliki stepen nezadovoljstva s vodenjem sam ita LI Nici 2000, gde je Zak Sirak, francuski\ predsednik, ,bio ozbiljno kritikovan za osiono

48 DIK LEONARD

i netakticno predsedavanje. To je dovelo do usvajanja, po misljenju mnogih, isprcvarenih zakljucaka, narobto u vezi sa nekoliko odredaba Ugovora iz Nice, koje su, barem delimicno. bile odgovorne za njegovo odbacivanje na referendumu u Irskoj 200 I. Takode je postojala zabrinu­tost 0 sve vecim dokazima razocaranosti javnosti EU, koja se manifesto­vala rekordno niskim procentom izaslih giasaca na izborima za Evropski parlament 1999. Zbog toga je, uglavnom po zapovesti nemacke vlade. odluceno da se sledeCi IGC odrzi 2004. Tada ce biti razmatran sirok raspon moguCih buduCih reformi, ukljucujuci ustav koji ce zameniti iIi dopuniti Rimski ugovor i ugovore koji su usledili kasnije, i koji ce pred­stavljati pojednostavljeni dokument koji ce biti razumljiv obicnim gradanima.

Na Lekenskom samitu decembra 200 I, odluceno je da pre IGC treba da se odrii konvencija, cijih 105 ucesnika treba da ukljuce ne samo nacionalne vlade, nego i clanove parlamenata i Evropskog parlamenta, kao i predstavnike 12 zemaija koje trenutno pregovaraju 0 ulaskll u instituci­je EU. Dobrovo!jnim organizacijama date su mogucnosti da daju priloge konvenciji, kojom ce predsedavati Valeri ZiskaI' d'Esten. bivsi predsednik Francuske. Konvencija je pocela da zaseda februara 2002. i od nje je zatrazeno da zavrsi rad do kraja godine, s tim sto bi dobila jos godinu u toku koje bi njene preporuke mogle da budll raspravljene do same IGC. Ovaj proces treba da dovede do najvecih promena u istoriji EU, podu­darajuCi se verovatno s prijemom deset novih clanica.

Rimski ugovor

. Biblija Evropske zajedince, vrhovni autoritet za najveCi broj njenih odlu­ka i odgovornosti jeste Rimski ugovor, koji su 25. marta 1957. potpisali predstavnici Belgije, Francuske, Zapadne Nemacke, Italije, Luksemburga i Holandije. U pitanju je, u stvari, samo jedan od dva ugovora koji su istog dana potpisali svi ovi predstavnici; drugim je uspostavljen Euratom, Evropska zajednica za atomsku energiju. Sest godina ranije, 18. apriJa 1951, ovih sest zemalja je potpisalo Pari ski ugovor kojim je uspostavlje­na Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC).

Rimski ugovor je obiman dokument sa 248 clanova i dodatnih 160 strana u vidu aneksa, protokola i konvencija. Prva cetiri clana, koji su ovde u potpunosti citirani, definisu ciljeve Evropske ekonomske zajednice i glavne institucije koje treba osnovati kako bi se obezbedila njihova real­izacija.

Clan 1 Ovim ugovorom, VISOKE STRANE UGOVORNICE medusobno uspostavljaju EVROPSKU EKONOMSKU ZAJEDINICU.

Clan 2 Zajednica ce imati zadatak da, uspostavljanjem zajednickog trzista i progresivnim usaglasavanjem ekonomskih politika drzava clanica, sirom Zajednice, unapreduje skladan razvoj ekonomskih aktivnosti, kontinuirano i uravnoteieno sirenje, povecanje stabilnosti, ubrzano povecanje zivotnog standarda i blize odnose izmedu drzava clanica.

Clan 3 U svrhu realizacije ciljeva navedenih u clanu 2, aktivnosti Zajednice, kako su predvidene U govorom i u skladu sa rokovima koji su tamo navedeni, ukljucuju:

50 DIK LEONARD

(a) uklanjanje, izmedu driava clanica, carinskih dazbina i kvantitativnih ogranicenja na uvoz i izvoz robe i svih drugih mera koje imaju isti efekat;

(b) uspostavljanje zajednickih carinskih dazbina i zajednickc trgovinske politike prema treCim zemljama;

(c) ukidanje, izmedu drzava clanica, prepreka slobodnom kretanju Ijudi, usluga i kapitala;

Cd) usvajanje zajednicke politike u oblasti poljoprivrede; (e) usvajanje zajednicke politike u oblasti saobracaja; (f) uspostavlajnje sistema koji' ce obezbediti da ne dode do distorzije

konkurencije na zajednicKom trzistu; (g) spmvodenje procedura kojima se mogu koordinirati ekonomske poli­

tike drZava clanica i ublaZavati neravnotde u njihovirn platnirn hi lan-

(h) usaglasavanje zakona diZava clanica u rneri koja je potrebna za pravil­no funkcionisanje zajednickog triista;

(i) stvaranje Evropskog socijalnog fonda kako bi se poboljsale mogucnosti za zaposljavanje radnika i doprinelo podizanju njihovog standarda hvota;

U) uspostavljanje Evropske investicione banke koja treba da olaksa ekonomsko sirenje Zajednice koriscenjem novih resursa;

(k) udruzivanje prekomorskih zernalja i teritorija kako hi se povecala trgovina i unapredio ekonomski i socijalni razvoj zajednickim snaga­rna.

Clan 4 i. Zadatke koji su povereni Zajednici obavljace sledece institucije:

- SKUPSTINA - SAVET - KOMISIJA - SUD PRAVDE

Sve institucije ce delovati U okviru ovlascenja koja im daje ovaj ugovor.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 51

2. Savetu i Kornisiji ce pomagati Ekonornski i socijalni komitet koji ima Savetodavnu ulogu.

Clanovi 5-248 Ovi Clanovi se bave sledeCirn pitanjima.

- 5-8 Uspostavljanje Zajednice u prelaznom periodu od 12 godina. - 9-11 Slobodno kretanje robe. - 12-29 Uspostavljanje Carinske unije. - 30-37 Uklanjanje kvantitativnih ogranicenja. - 38-47 Odredbe u vezi s poljoprivredorn. - 48-73 Slobodno kretanje lica, usluga j kapitala. - 74-84 Zahtevi za zajednicku politiku u oblasti saobracaja. - 85-102 Politika u oblasti konkurencije, poreza i usaglasavanje

zakona. I j 6 EkonoDlska i

- i 17-128 Socijalna politika. - 129-130 Uspostavijanje Evropske investionone banke. - 131-136 Udruzivanje sa prekomorskim zernljama i teritorijama. - 137-198 Sastav i ovlascenja raznih institucija Zajednice. - 199-209 Finansijske odredbe. - 210-248 Zajednica kao pravno lice, prijem novih clanova,

uspostavJjanje institucija i razna druga pitanja. clan 240 kaze "da se U govor zakljucuje na neogranicen vremenski period". U govor stupa na snagu I. januara 1958.

Ostaii ugovori

Tokom vise godina, ddave clanice su potpisale odredeni broj drugih ugovora, protokola i konvencija koji dopunjuju prvobitne odredbe Rirnskog ugovora.

Najvazniji su:

1. Ugovor kojim se objedinjavaju tri Evropske zajednice (ECSC, EEC i Euratom), potpisan 8. aprila 1965. u Briselu, obicno poznat pod imenom Ugovor 0 EZ.

52 DIK LEONARD

2. Ugovor u vezi sa prijemom Danske, Irske, Norveske i Ujedinjenog Kraljevstva, potpisan 22. januara 1972. u Briselu (Norveska je refer­endumom odbila da ratifikuje ovaj ugovor).

3. Ugovor 0 pristupanju Grcke, potpisan 1980; ugovori sa Spanijom Portugalom, potpisani 1985. i sa Austrijom, Finskom. Svedskom Norveskom, potpisani 1994. (Norveska opet nije ratifikovala).

4. ledinstveni evropski akt, potpisan 1986, cije odredbe, izmedu ostalog, sadrZe izmene i dopune nekih clanova Rimskog ugovora u vezi sa proeedurama glasanja u Savetu ministara, u odredenoj meri povecavajuCi zakonodavna ovlascenja Evropskog parlamenta. Glavni eilj je da se omoguCi lakse usvajanje program a od skoro 300 mera u eilju stvaranja unutrasnjeg trzista Zajedinee (videti poglavlje 16). To su bile prve sustinske izmenei dopune Rimskog ugovora u njegovih prvih 30 godina postojanja.

5. Ugovor 0 Evropskoj uniji, inace poznat pod imenom Ugovor iz Mastrihta, iz decembra 1991, potpisan u februaru 1992. Mnogo

I Tri stuba EU

. aziia

J imigral'ija

:borha pruti\ . j dl"Oge t i samcillju U ~ J policiji

itd.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 53

sveobuhvatnija revizija Rimskog ugovora, sadrzi dYe glavne grupe odredaba: one koje imaju za eilj uspostavljanje ekonomske i mone­tame unije (EMU) najkasnije do 1. januara 1999. godine; j one koji se definisu kao koraei u praveu uspostavljanja politicke unije, ukljucujuCi zajednicku spoljnu i odbrambenu politiku. Ostale odredbe prosiruju iii preciznije formulisu nadleznosti Zajedniee u drugirn obJastima njene politike i revidiraju ovlascenja raznih institueija EZ. Ugovor predvida tri stuba Evropske unije. Prvi stub obuhvata tri pos­tojeca ugovora 0 Evropskim zajednicama (ECSC, EZ i Euratom). Drugi stub sadrzi nove odredbe 0 zajednickoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (CFSP), a TreCi stub predvicia saradnju izrnedu driava clani­ea u oblasti pravosuda i unutrasnjih poslova. Drugi i TreCi stub ne podleZu institueijama EZ i organizovani su na meduvladinoj osnovi (videti ilustraeiju 2). Ovaj ugovor je prikazan u prilogu 8.

6. Arnsterdamski ugovor, iz juna 1997, potpisan u oktobru 1997, stupa na snagu kada ga ratifikuju. sve strane ugovornice (verovatno krajern 1998. iIi pocetkom 1999). Ovaj ugovor je u velikoj meri pokusaj da se "poprave" neke stvari - donosenje odluka je prebaceno sa Treeeg na Prvi stub; poboljsani su aranzmani za zajednicku spoljnu i bezbed­nosnu politiku; Protokol 0 socijalnoj politici i Sengenski ugovor stavl­jeni su u okvir EZ, prosirena su ovlaseenja Evropskog parlamenta i predsednika Komisije; dod ate su klauzule 0 zaposljavanju i "fleksi­bilnostj"; obezbedena je vee a transparentnost. Ovaj ugovor je takode prikazan u prilogu 8.

7. U govor iz Nice, donet dee em bra 2000 i potpisan februara 200 I, koji ee stupti na snagu tek kada ga budu ratifikovale sve ugovome strane . Odbacen je na referendumu u Irskoj 2001 i bice nistavan ukoliko ne bude potvrden na sledecem referendumu koji se ocekuje krajem 2002. Ovaj ugovor, koji je rezimiran u Prilogu 8, ugJavnom se bavi reviz­ijom clanstva i glasackih ovlascenja institucija ED u skladu sa oceki­vanim velikim povecanjem broja claniea u prvoj deeeniji XXI veka.

lID~® JIll

U skladu sa Rimskim ugovorom, uspostavljene su cetirt glavne instilucije kako bi se sprovele njegove odredbe. Slede kratke definicije njihovih junkcija.

tiku. - Savet ministara donosi odluke iii zakone na osnovu predloga koje

podnosi Komisija - Evropski parlament ima uglavnom savetodavnu ulogu, ali su nje­

gova ovlaseenja naknadno matno uveeana. - Evropski sud pravde daje tumacenja odluka Zqjednice i odredaha

ugovora u slueaju spora.

Institucije Zajednice nastavljaju da obavljaju svoje jimkcije u skladu sa Ugovorom 0 Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta) i Amsterdamskim ugovorom. Osim toga, Evropska unija je stekla ovlaseenja koja ne pod/eiu institucijama EZ, vee se resavaju na meduvladinoj osnovi. Tu spadaju zajednicka spoljna i bezbednosna politika (videti poglavVe 36) i saradll­ja u pravosuau, unutrasnjim poslovima i imigracionim pitanjima (videti poglavlje 29). Strogo uzevsi, EU je sada hibridna organizacija koja se sastoji od EZ, sa precizno rasporeaenim ovlaseenjima izmeau njenih sas­tavnih institucija, i od dodatne meauvladine komponente. Drugi deo ove knjige detaljnije opisuje glavne institucije EZ.

Evropska komisija je izvrsni organ zajednice. Nju cesto vide kao otelovljenje evropske ideje jer njene c\anice, iako ih imenuju nacionalne vlade, nemaju obavezu prema njima i njihova lojalnost je usmerena ka interesima Zajednice u ceiini. Svaki komesar se, prilikom preuzimanja funkcije, svecano obavezuje na sledeCi nacin.

Svecano se obavezujem: Da eu svoj posao obavljati u potpunosti nezavisno, u opstem intere­

su Zajednica; U obavljanju svojih duznosti necu niti traziti niti primati instrukcije

od bilo koje vlade iIi tela; Uzdrzavaeu se da radim sve ono sto nije u saglasnosti sa mojim

duznostima; Formalno primam k znanju da se svaka drZava cianica obavezuje cia

postuje ovaj princip i da neee uticati na clanove Komisije U obavl­janju njenih pos!ova;

Dalje se obavezujem da eu postovati, kako za vreme svog mandata tako i kasnije, duznosti koje pwisticu iz njega, a nawcito cia posteno i na diskretan nacin prihvatam, po prestanku mandata, odredene aktivnosti iIi povlastice.

U meri u kojoj se realnost razlikuje od ovih aspiracija, komesari neee uspeti da odigraju ulogu koja im je namenjena, a ciljevi Zajednice neee biti ostvareni kako treba.

Komesari

Komisija se trenutno sastoji od 20 clanova: po dva iz svake velike drZave (Francuske, Nemacke, Italije, Spanije i Ujedinjenog Kraljevstva) i po jedan jz svake od de set manjih ddava (Austrije, Belgije, Danske, Finske,

S8 DIK LEONARD

Grcke, lrske, Luksemburga, Hoiandije, Portugaia i Svedskc). Savet min­istara ih imenu je na period od pet godina, na predJog njihovih nacional­nih vIada. Pre 1995, mandat je obicno trajao sarno cetiri godine. Mandat se moze obnoviti, i dosad je na kraju svakog cctvorogodisnjeg mandata obicno polovina komesara bila ponovo imenovana, a ostaJi su bili zamen­jeni novim kandidatima. VeCina komesara su politicari, obicno iz vlada­juce partije (iIi partija) driava clanica, pri cemu je praksa Ujedinjenog Kraljevstva uvek bila da jedan od njenih kandidata bude iz glavne opozi­cione partije, iako izbor vrsi aktuelni predsednik vlade. Manji broj kome­sara su visi drzavni funkcioneri, vade sindikata iIi poslovni ljudi.

Predsedavanje

Predsednik Komisije je u pocetku bio imenovan na period od dYe godine, iako se u praksi to obic!1(l produzavalo na cetiri godine. automats-ki. Svaki mandat Komisije se u obicnom govoru naziva po imenu predsednika; na primer, Dzenkinsova Komisija, Tornova Komisija, Delorova Komisija. U skladu sa ugovorom iz Mastrihta, aranzmani za imenovanje Komisije su promenjeni. Od 1. januara 1995. mandat Komisije i njenog predsednika je produzen na pet godina. Od vlada drzava clanica se sada trazi da se konsultuju sa Evropskim parlamentom pre nego sto predloze predsednika Komisije. One takode moraju da se konsultuju sa predsednickim kandidatom pre no sto kandidu ju ostale komesare. Predsednika i druge clanove Komisije treba da odobri, kao telo, Evropski parlament glasanjem. Sarno u slucaju pozitivnog glasanja, predsednik i Komisija mogu formalno da budu imenovani od strane vlada drzava clanica.

Kada Sll sefovi vlada EU kandidovali Zaka Santera (Jacques Santer) u julu 1994, on je jedva preiiveo pokusaj u Evropskom parlamentu da se odbaci njegova kandidatura. Parlament je zatim nastavio da proverava sve predlozene komesare i odobrio imenovanje cele Komisije velikOlT' vecinom u januaru 1995. Posle povlacenja Santerove komisije, marta- 1999 (videti str. 46-47), sefovi vlada zemalja EU nominovali su Rom~p~

Prodija za njegovog naslednika nakon konsultacija s Prodijemi 19 dwgih komesara. Njih je takcxle proverio Parlament, koji jc septembra ]999. /

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU S9

izglasao njihovo imenovanje odnosom 3 prema I da odsluze preostalih 4 meseca mandata Santerove komisije, kao i svoj puni petogodisnji mandat

od 2000. do januara 2005. U govor iz Mastrihta je takode promenio odredbe u vezi sa pot­

predsednicima Komisije. Od tada Savet ministara imenuje sest komcsara kao potpredsednikc, sto predstavlja razliku od malog prakticnog znacaja, osim cinjenice da imaju nesto vece plate od svojih kolcga. Trcnutno, u skladu sa ovim ugovorom, sarna Komisija "moze da imenuje potpredsed­nika iIi dva potpredsednika iz redova svojih clanova". Komesar (iIi kome­sari) izabran na taj nacin zamenjuju predsednika ,kada to prilika zahteva. Septembra 1999. Komisija je izmedu svojih clanova izabrala dva pot­

predsednika, Nila Kinoka i Lojolu de Palasija. Predsednik Komisije se cesto pogresno poredi sa predsednikom

vlade neke drzave kada je u pitanje ,~:i kabinet IT stvari, predsednik obicno mnogo manje dominira U odnosu na svoje kolege. Niti ih on bira niti razresava duznosti, takode nc odluClljC 0

oblasti koju ce oni pokrivati. Njegov uticaj u tom pogledu je velik, s obzirom da daje svoj predlog za raspodelu odgovornosti na pocctku svakog mandata, ali pravu odluku donose sami komesari, po potrebi, veCinom glasova. U buducnosti cc predsednik nesumnjivo imati vise uti­caja, delom zbog veCih ovlascenja prema Amsterdamskom ugovoru (vidi str. 53), ali najvise zbog okolnosti nominovanja Romana Prodija. Kriza koja je usledila posle povlacenja Santerove komisije omogucila mu je da uzme vise vlasti od svih svojih prethodnika. Bio je u mogllcnosti da insistira na pravu da odrecl:llje portfelje i da ih kasnije, ukoliko bude smatrao za shodno, zamenjuje. Isto tako je trazio i dobio uveravanja svih komesara da ce podneti ostavku, na njegov zahtev, ukoliko bude smatrao

cia je to u interesu EU. Po Ugovoru iz Nice vece zemlje clanice ce izgubiti pravo na drugog

komesara kada sledeca Komisija preuzme duznost u januaru 2005. Kada broj clanica EU bude 27 iIi vise, zemlje clanice nece imati pravo da imenuiu komesare, koji ce biti rasporedivani po sistemu rotacije, II kojem ce sv~ zemlje biti ravnopravno tretirane. Predsednik cei dalje biti nomi-

60

PROCES ODLUCIV ANJA U UNIJI

S/'l. \'ETOVi\,NJE

STAVI"JANJE NA SNAGr"

Knmis-ija

DIK LEONARD

E".-<>p"ki Pmtamerrt

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 61

62 DIK LEONARD

novan od Evropskog saveta, ali u buduenosti kvalifikovanom veCinom, a ne jednoglasno.

Odgovornosti komesara

U skladu sa ovim ugovorom, svaki od komesara ima oblast za koju je odgovoran i delovi administrativnog aparata su im direktno podredeni (videti Prilog 3 za trenutnu raspodelu odgovornosti). Njima takode stoji na raspolaganju mali kabinet od sest, licno izabranihsluzbenika koji nisu sarno savetnici vee povremeno intervenisu u ime komesara na svim birokratskim nivoima Komisije.

Odgovornost Komisije

Odgovornosti Komisije su navedene· u elanu 155 Rimskog ugovora. One

Inicijativa. Ugovor uopsteno zaduzuje Komisiju za sprovodenje njegovih odredaba, ali joj daje i posebno pravo da Savetu ministara podnosi pred­loge, koji u veCini slucajeva nije u mogucnosti da donese odluku u odsustvu takvog predloga.

Sprovodenje. Komisija je zaauzena za sprovodenje odluka koje usvoji Savet. Sto se tice industrije uglja i celika, sarna Komisija ima sirok spek­tar ovlaseenja za donosenje odluka, koji je nasledila od Visokog organa ECSC, koja moZe da koristi bez obracanja Savetu ministara. Ona takode ima znacajna autonomna ovlaseenja koja se odnose na politiku konkuren­cije u vc.ctenju zajednicke poljoprivredne politike. Komisija upravlja razliCitim fondovima koje je osnovala Zajednica (Fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi - EAGGF, Socijalni fond, Regionalni fond, Kohezioni fond, itd). Ona priprema predlog budzeta koji mora da odobri Savet i Evropski parlament. ana takode obavlja pregovore za medunaro­dne ugovore u ime Zajednice iako njih moze da zakljuci sarno Savet.

Nadgledanje. Komisija nadgleda kako drzave clanice sprovode zakone Zajednice. Kad god zakljuCi da je neka drzava clanica prekrsila svoje ugovorne obaveze, od nje se trazi "misljenje" u vezi s tim ona moze pro­tiv odnosne drZave podneti tuzbu kod Suda pravde.

I

I I I r

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 63

SediSte

Komisija ima sediste II Briselu i obicno se nalazi u zgradi Berlejmon sa staklenom fasadom koja je namenski sagracl:ena 1969. godine. Pocetkom 1992, zgrada Berlejmon je zatvorena i treba da bude potpuno rekonstru­isana, sto ce trajati najmanje sedam-osam godina, zbog velikih kolicina azbesta koji je ugraden u prvobitnu konstrukciju. U meduvremenu su Komisija i najnuznije osoblje smdteni u obliznju Brejdelovu zgradu, dok je preostalo osoblje smdteno na nekoliko drugih lokacija. Kada je sepetembra 1999. duznost preuzela Prodijeva komisija kancelarije poje­dinih komesara premestene su u zgrade svojih uprava, tako da je u Brejdelovoj zgradi ostao sarno predsednik sa generalnim sekretarijatom.

Osoblje

Komisija zaposljava 1 / od tumacenjem iIi prevodenjem na 11 zvanicnih jezika Zajednice (engleski, francuski, nemacki, italijanski, holandski, danski, grcki, spanski, portugal­ski, svedski i finski). Uz to, jos 4.000 lica zaposlenih u Komisiji bavi se naucno istrazivackim radom u gradu Ispra, u Italiji, Kalamu u Ujedinjenom Kraljevstvu, Helu u Belgiji i mnogim drugim centrima.

Osoblje, koje je delimicno smesteno u Luksemburgu, organizovano je u 36 ministarstava i general nih direkcija, koje su odgovorne jednom iIi vise komesara (vidi prilog 4).

NaNn rada

Komisiia se kao telo sastaje sV2.ke srede izjutra i ako ima veliki dnevni red, sa~tanak maze biti nastavljen posle rucka. Cesto se zakazuju dodat­ni sastanci, povremeno u opustenijoj atmosferi, radi razmatranja odredenih pitanja iIi dugorocnih perspektiva.Odluke u okviru Komisije obicno se usvajaju prostom veCinom, a kasnije se primenjuje princip kolektivne odgovornosti.

lako se zvanicna dokumenta prevode, a sastanci na kojima uccstvuju funkcioneri iz drZava simultano tumace na svih II jezika, vecina dnevnih poslova Komisije obavlja se na ,francuskom iIi engleskom jeziku.

Ako je Komisija institucija koja zastupa opste evropske interese, Savet ministara je sigumo institucija u kojoj dolaze do izrazaja posebni intere­si svake drZave clanice. On je nesumnjivo najmocnijii organ Zajednice i, kako kaze generalni direktor Evropskog parJamenta za razvoj: "On je sada postao stvarni centar politicke kontrole u Evropskoj zajednici".

Struktura

Savet se sastoji od predstavnika iz svake od drzava clanica i njegovi~ sastancima takode prisustvuju najmanje jedan komesar i osoblje iz nje­govog sekretarijata. Medutim, clanstvo se neprestano menja. Ako se na dnevnom redu nade poljoprivreda, prisustvuju ministri poljoprivrede; min­istri industrije prisustvuju sastancima posveeenim industrijskim pitanjima; ministri finansija prisustvuju kada se razmatra budzet.

Sastanak ministara inostranih poslova, koji se odrzava najmanje jed­nom mesecno, osim u avgustu, poznat je pod imenom Savet za opsta pitanja. Pored toga sto razmatraju pitanja u vezi sa spoljnom politikom, ministri inostranih poslova treba da koordiniraju rad ostalih ministarskih Saveta, kao i da se bave posebno slozenim i/ili hitnim stvarima koje nuzno ne spadaju u delokrug njihovih kolega strucnjaka. Njihov zadatak je i da pripremaju sastanke sefova vlada, koji se sada odrZavaju dva puta godisnje, poznate pod imenom Savet Evrope (videti poglavJje 6).

Predsedavanje

Savet ima rotirajueeg predsednika ili predsednistvo, pri cemu se mmlstri iz svake drZave cJanice smenjuju na period od sest meseci na mestu predsedavajuceg. Ministar inostranih poslova odnosne zemlje preuzima funkciju predsednika Saveta minis tara, a ministarstvo inostranih poslova njegove zemlje preuzima, uz pomoe sekretarijata Saveta, organizaciju rada Saveta za period od sest meseci. Tako se odredeni periodi nazivaju predsedavanje Francuske, predsedavanje Holandije i tako dalje, zavisno od toga koja drzava predsedava.

VODIC KROZ EVROPSKU U~lJU 65

Podrazumeva se da je jedna od obaveza predsednistva da podmazu je tockove Zajednice i da se zalaze za postizanje sporazuma za sto veCi broj pitanja. Stoga se od predsednistva ocekuje da se angazuje u pravcu kom­promisa kada se zapadne u eorsokak i da natera svoje nacionalne pred­stavnike, kao i predstavnike drugih zemalja clanica da modifikuju svoje zahteve.

Tokom svakog predsedavanja, odriava se sastanak na vrhu (ili Savet Evrope) sefova vlade u odnosnoj zemlji, pri cemu veCina specijalizovanih Saveta odrZava neformalne sastanke, obicno u nekoj skrovitoj kuCi na selu, kako bi poglede 0 nekim dugorocnim pitanjima razmenili neoptereceni perifernim stvarima koje obicno zatrpavaju njihov dnevni red. Takvi neformalni skupovi su poznati u evrokrugovima kao sastanci tip a Gimnis, po mestu S!os Gimnis (Schloss Gimnich) u zapadnoj Nemackoj, gde je odrZan prvi takav sastanak.

Nacin rotiranja predsednistva je ranije odredivan po abecednom reou, ali je od J 996. godine uspostavljen nov nacin, u prvom redu zbog toga da se ravnomerno rasporedi predsedavanje velikih zemalja, sto ranije nije bio slucaj.

Tabela 1 Predsedavajuce zemlje, od 1996 do 2007.

januar-jun jul-decembar

1996. Itaiija Irska

1997. Holandija Luksemburg

1998. Ujedinjeno Kraljevstvo Austrija

1999. Nemacka Finska

2000. Portugal Francuska

2001. Svedska Belgija 2002. Spanija Danska

2003. Grcka Italija

2004. Irska Holandija

2005. Luksemburg Ujedinjeno Kraljevstvo

2006. Austrija Finska

2007. Nemacka Portugal \

66 DIK LEONARD

Stalni predstavnici

Mali broj pitanja dode na dnevni red sastanaka Saveta a da prethodno ne budu razmatrana, obicno veoma detaljno, na nizem nivou. Svaka drzava clanica ima veliku delegaciju u Briselu koje se zove Stalno pred­stavnistvo. Ono se sastoji ne sarno od diplomata vee i ad funkcionera iz svakog od lokalnih ministarstava na koje mogu da uticu odluke koje donosi EZ. Jos im pomazu funkcioneri u njihovim zemljama koji su odredeni da prate njihov rad.

Koreper. Sefovi delegacija, stalni predstavnici,koji imaju zvanje opunomocenih ambasadora, sastaju se bar jednom nedeljno u Komitetu stalnih predstavnika, koji se po pocetnim sJovima na francuskom jeziku zove Koreper. Koreper detaljno proraduje sva pitanja koja ocekuju min­istarsku odluku. Ukoliko se u skladu sa instrukcijama koj;; dobiju od svojih vlada stalni predstavnici u potpunosti slazu sa nacrtom predlo­ga, on se obicno staY Ija na dnevni red Saveta pod tackom "A". U tom slucaju, osim ako se neka vI ada u poslednjem trenutku ne predomisli, sto nije verovatno, on se usvaja bez diskusije na narednom sastanku Komisije. Cesce se desava da stalni predstavnici imaju prilicno razlicita glediSta pa se predIozi upucuju ekspertskim grupama, nizeg nivoa, na detaljnije razmatranje. U veCini slucajeva, kada se sarno jedna iIi dye vlade ne slazu, to pitanje se upueuje Savetu ministara u nadi da ce sc doCi do odluke.

Os tale radne grupe. Iako Sil stalni predstavnici veoma verzirani za svoj posao, oni ne mogu da imaju ujednacen nivo strucnog znanja 0 raznim pitanjima na dnevnom redu. Veliki broj Ipitanja se poverava njihovim zamenicima koji takode jednom nedeljno odrZavaju sastanke, pod imenom Koreper II, dok poljoprivredna pitanja tradlicionalno razrnatra Specijalni komitet za poljoprivredu (SeA), koji se sastoji od visih funkcionera nacionalnih rninistarstava iIi Savetnika za poljoprivredu pri Stalnom pred­stavnistvu. Veliki broj radnih grupa koje se sastoje od nizih funkcionera ima redovne sastanke radi detaljnog razmatranja prakticno svih predlozenin zakona Zajednice.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 67

Zakonodavna uloga

Za razliku od nacionalnih drzava, gde je parlament zaduzen za donosenje zakona, zakonodavnu ulogu u EZ vrsi Savet ministara. Zakonske propise Zajednice, poznate pod imenom direktive iIi propisi (videti stranu 61), moze da iricira sarno Komisija. U veCini slucajeva mora se traiiti misljenje Evropskog parI amenta , a cesto i Ekonomskog i socijalnog komiteta, ali pred­loge usvaja (i1i ne usvaja, zavisno od slucaja) Savet. Isto tako, suprotno prak­si nacionalnih parlamenata, zakonodavna funkcija se odvija iza zatvorenih vrata, iako ne u tajnosti, posto portparol svake od nacionalnih vlada, obicno posIe svakog sastanka, detaljno informise veliki broj novinara u Briselu.

Sastanci

U razlicitim formama, Savet se sastaje oko 80-90 puta godisnje, obicno na jed an dan, nekad dva, a rede na Obicno se istovremeno odvijaju dva iIi tri sastanka, pri cemu SU, na primer, ministri inostranih poslova u jednoj saIi, a ministri finansija u drugoj.

Donosenje odluka

Kada neki predlog dospe do sastanka Saveta, osim ako je tacka dnevnog reda "A", to ne znaCi da ee on u svakom slucaju biti usvojen. Rimski ugovor precizira pravila za donosenje odluka u okviru Saveta, ali ona se ne primenjuju na nacin kako je to prvobitno zamisljeno. U skladu sa clanom 148 ugovora, odluke mogu biti donete prostom veCinom, kvali­fikovanom veCinom (trenutno sa 62 glasa od 87), iIi jednoglasno.

Odluke koje se donose prostom veCinom ograniceRe su na manje vazna pitanja, cesto sarno proceduralne prirode. U skladu sa Ugovorom iz Rima, bilo je predvideno da se veCina odluka donosi kvaiifikovanom veCinom, a da se jednoglasno odlucuje 0 organicenom broju pitanja od izuzetnog znacaja. Tokom prelaznog perioda koji je trebalo da se zavrsi 1965. godine, jednoglasno donosenje odluka je bilo odredeno za mnogo veCi broj pitanja, ali bas u trenutku kada je Zajednica trebalo da prede na kvalifikovanu veCinu, doslo je do velike krize izmedu De Golove vlade u Francuskoj i pet ostalih prvobitnih cianica EEZ.

68 DIK LEONARD

Kompromis iz Luksemburga

Kao rezuitat ove krize, pet clanica je nevoljno pristalo na takozvani "kom­promis iz Luksemburga" , kako bi Francuska daIje ostala clanica Zajednice. Ta operativna recenica glasi:

U slucaju da odluke, koje se donose veeinom glasova na predlog Komisije, zadiru u veoma vazne interese jednog iii vise partnera, Clanice Saveta ce nastojati da u razumnom vremenskom periodu nadu re.senje koje mogu usvojiti sve clanice Saveta, postujuCi svoje medusobne interese kao i interese Zajednice, U skladu sa Clanom 2 Ugovora.

Da je naknadna praksa bila u saglasnosti sa stvamom fonnulacijom "kompromisa", ona vrlo cesto ne bi mogla da utice na proces donosenja odlu­ka. U praksi je, medutim, Savet cesto oklevao da bilo koje pitanje staY! na glasanje i tako se jednoglasno odlucivanje u stvari prosiril0 na veliki bmj odluka koje oCigledno nisu uticale na "veoma vazne interese" drzava clani­ca. Na taj nacin se retko formal no pribegavalo kompromisu iz Luksemburga. Jednom je to bilo u maju ! 982. godine, kada je vlada Ujedinjenog Kraljevstva pokusala da blokira utvrdivanje cena za poljoprivredne proizvode iz Cisto taktickih razloga koji su se odnosili na sasvim drugo pitanje (spor Ujedinjenog Kraljevstva oko budreta). Druge clanice su odbile da prihvate opravdanost zahteva Ujedinjenog Kraljevstva i odobriJe su sve nacrte propisa, oko dvadesetak, glasanjem kvalifikovanom veCinom.

Izmene i dopune u skladu sa Jedinstvenim evropskim aktom

ad tog doba je pocelo da raste uverenje, koje je delila i francuska vlada, da glasanje kvalifikovanom vecinom treba cesce koristiti. Iako kompromis iz Luksemburga, koji nema zakonsku snagu, i dalje vazi, Jedinstveni evropski akt koji je stupio na snagu u julu 1987. godine uvodi amand­man na Rimski ugovor pri cemu se smanjuje broj pitanja za koja se trazi jednoglasno donosenje odluka. Preciznije, glasanje kvalifikovanom veCinom se odobrava za najveCi broj od oko 300 mera koje treba usvo­jiti da bi se ratifikovao program za 1992. godinu, kojim se zaokruzuje unutrasnje trziste EZ. Vgovor iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u jan-

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 69

uaru 1993. godine, takode prosiruje broj pitanja na koja se primenjuJe glasanje kvalifikovanom veCinom, ukljucujuCi saobracaj i zivotnu sredinu, a spisak je dalje prosiren Amsterdamskim ugovorom koji je poceo da deluje u maju 1999. Kao posledica toga, u tim oblastima nije vise moguce da se odredeni predlozi godinama odlazu zato sto im se protivi jedna iIi dve drZave clanice.

Sprovodenje odluka

Stoga je tesko shvatiti kako se bilo koja odluka uopste donese, kad se ima u vidu koliko je tesko ubediti 15 raz!icitih nacionalnih drZava da zab­orave na razlike. U stvari, mnoge odluke se provode na bazi ustupaka, pri cemu vlade odustaju od odredenih pitanja do kojih ne dfze mnogo u zamenu za ustupke u vezi s nekim drugim pitanjima.

Podela glasova

U skladu sa sistemom glasanja na osnovu kvalifikovane veCine, driavama clanicama se dodeljuju glasovi otprilike na osnovu njihove velicine. Nemacka, Francuska, Itaiija i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju svaka po deset glasova, Spanija ima osam, a Belgija, Grcka, Holandija i Portugal imaju po pet, Austrija i Svedska po cetiri, Danska, Finska i Irska po tri, dok Luksemburg ima dva glasa. Posto su potrebna 62 glasa (od 87) za usva­janje nekog predloga, proistice da "manjina koja moze da blokira" mora da sakupi 26 glasova. Shodno tome, tri velike driave koje deluju zajed­no, iii dYe velike driave i dYe male (osim Luksemburga) mogu da bloki­raju odredeni predlog, ali je potrebno bar sest malih drzava (sa po pet glasova iIi manje) da bi to ucinile. Ova racunica se promenila u januaru 1995. godine kada su tri nove drzave pristupile Zajednici. Ranije je, sa 76 glasova, bilo potrebno 54 glasa za kvalifikovanu vecinu, a. za bloki­ranje 23. Nakon primedbi vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Spanije, koje su zelele da se otela donosenje odluka vecinom glasova, Savet ministara je u martu 1994. godine postigao saglasnost da u slucaju ako izmedu 23 i 25 glasova bude protiv odredenog predloga, odluka bude odiozena za "razumm vremenski period", dok se ne nade komprQmis.

70 DIK LEONARD

Na samitu u Nici decem bra 2000, dosio je do sporazuma 0 znacajnom prekomponovanju glasova da hi se povecao relativni znacaj vecih drzava, kao i da bi se donela odredba u vezi s 12 kandidata koji vode pregovore o ulasku u clanstvo Unije. Novi sistem, koji ce stupiti na snagu sarno ako Ugovor bude ratifikovan od svih zemalja clanica, prikazan je u Tabeli 2.

Osmle odgovornosti Saveta

Pored usvajanja zakonodavstva EZ, Savet deli odgovornost sa Evropskirn parlamentom (cija je uloga, medutim, podredena) za usvajanje budzeta Zajednice. On takode ima ovlascenja da vrsi imenovanja za druge insti­tucije, kao sto su Ekonomski j socijalni komitet i Odbor revizora. Raznorodnu prirodu njegovih aktivnosti najbolje je definisao bivsi britan­ski stalni predstavnik, ser Majkl Batler, koji je napisao:

,[," . i:..ui"C]};..:F i

forum za stalne pregovore izmedu viada drzava (lonica 0 §irukoli1 spektru pitanja istovremeno. U drugom Slnislu, oni predstavljaju zakonodavce Zajednice. U trecem Slnislu, oni su visi odbor direktora koji svakodnevno donosi mnoge odluke u vezi S politikomA

Tabela 2, Broj mesta u parlamentu po ugovoru iz Nice

(:Ian ice Bro) (Janice Broj Saveta glasova Saveta glasova Nemacka 29 Svedska 10 Ujedinjeno Kraijevstvo 29 Bugarska 10 Francuska 29 Austrija 10 Italija 29 Slovacka 7 Spanija 27 Danska 7 Poljska 27 Finska 7 Rumunija 14 Irska 7 Holandija 13 Litvanija 7 Grcka 12 Letonija 4 Ceska Republika 12 Slovenija 4 Belgija 12 Estonija 4 Madarska 12 Kipar\ 4

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Portugal 12

Ukupno EU-27 345

Sediste

Luksemburg Malta

4 3

71

Savet i njegov sekretarijat su smesteni u zgradi Justus Lipsius u Briselu, velikom i neukusnom mauzoleju preko puta Berlejmona. Zgrada je otvore­na 1995. godine, a Savet je prethodno bio smesten u zgradi Karla VeJikog (Charlemagne), pored Berlejmona. U periodu ad tri meseca (april, jun j

oktobar) njegovi sastanci se odIiavaju u Luksemburgu, sto je posledica spajanja tri Zajednice iz 1965. godine, jer je ECSC bio smesten u Luksemburgu.

Rirnski ugovor ne sadrzi nijednu odredbu u vezi sa sastancirna sefova vlada ddava clanica, i tokorn prvih de set godina postojanja EEZ oni su se sastali sarno tri puta. Medutim,bivalo je sve jasnije da je potrebna redovnija razmena misljenja, kako bi se Zajednica strateski usmerila i kako bi se resili problemi za koje Savet ministara i Evropska komisija nisu mogli da nadu resenja kroz uobicajenu proceduru EZ.

Formiranje

U decembru 1974. godine, na samitu u Parizu formal no je don eta odluka da se sefovi vlada sastaju tri puta godisnje pod nazivom Savet Evrope.

PosIe prvog sastanka u Dablinu, marta 1975. godine, Savet Evrope se redovno sastajao na taj nacin do decem bra 1985. godine, kada je postignut sporazum da se od tada odrZavaju dva sastanka godisnje. Medutim, od 1990. godine, kada su oddana dva dodatna, "hitna" sastanka na vrhu, pri­hvaceno je da se svake godine mogu odrzati tri iIi cetiri sastanka Saveta Evrope. Ovi sastanci se oddavaju u ddavi C1anici koja je aktuelni predse­davajuCi Saveta ministara, a njen premijer (odnosno, u slucaju Francuske, njen predsednik), predsedava sastanku i odgovoran je za njegovu organi­zaciju. Po Ugovoru iz Nice, sve sednice Evropskog saveta odrzavace se u Briselu, kada broj clanica Unije dostigne cifru 18 iIi vise, sto ee se verovatno desiti 2004.

Status

ledinstveni evropski akt, usvojen u decembru 1985. godine, pravno je reg­ulisao Savet Evrope ali nije definisao njegova ovlaseenja. U stvari, on ima isti status kao i obicni sastanci Saveta ministara, iako je obicno izbegavao da formalizuje svoje odluke, ostavljajuCi ministrima inostranih poslova da ih usvoje po automatizmu na narednim sastancima. Istini za volju, glavni

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 73

cilj Saveta Evrope je da vodi neformalne rasprave. One se odvijaju bez prisustva nacionalnih funkcionera, a sefovi vlada u drustvu svojih min­istara inostranih poslova sede za okruglirn stolom, dok predsedniku Komisije pomak sarno jedan potpredsednik. Osetljivije rasprave se obicno odvijaju u intervalima izmedu pravih sastanaka (koji traju dva dana), narocito za vreme i nakon vecere prvog dana, kada veeina, ako ne i svi sefovi vlada, govori na engleskom jeziku, tako da ne postoji potreba za simultanim prevodenjem.

Njegov rastuCi uticaj ...

Savet Evrope je u velikoj meri zamenio Komisiju, kao pokretac Zajednice. Ovo je bilo narocito evidentno u periodu 1974-81. godine kada su predsednik Valeri Ziskar D'Esten i kancelar Helmut Kol tcsno saradivali i vodili glavnu fee. Kada su u periodu od nekoliko meseci obo­jica sisli sa scene, u narednom periodu od dve-tri godine Savet Evrope je doneo malo znacajnih odluka. Ovaj zastoj je prekinut u Fontenblou juna 1984. godine kada je, najvise zahvaljujuCi inicijativi predsednika Fransoa Miterana, konacno piOnadeno resenje za problem budzeta Ujedinjenog Kraljevstva (videti strane 28-31) koji je mucio Zajednicu nekoliko godi­na i kada je osloboden put za prijem Spanije i Portugala II clanstvo.

Od tad a su odobrene i druge vazne nove inicijative Zajednice, kao sto su Program za 1992. godinu, prijem ujedinjene Nemacke u EZ, zakazane su meduvladine konferencije 0 ekonomskoj i monetarnoj uniji, kao i poli­tickoj uniji, ponudena je ekonornska pomoc bivsim sovjetskim republika­rna i doneta principijelna odluka da se na sastancima Evropskog saveta vode pregovori 0 clanstvu sa zemljama centralne i istocne Evrope. Evropski savet je takode odobrio Iedinstveni evropski akt u Luksemburgu decembra 1985. godine, Ugovor 0 Evropskoj uniji u Mastrihtu decembra 1991. godine i Ugovor iz Amsterdarna u junu 1997. godine.

Tako vazna i teska pitanja mogu se resavati same na sastancima na vrhu, posto same sefovi vlada imaju ovlascenja i politicku moe ne sarno da namecu neprijatne odluke, vee i da ih tumace politickim snagarna i grupama za pritisak u svojim zemljama.

74 DIK LEONARD

... usporava donosenje odJuka 0 manje vaznim pitanjima

Sa druge strane, nesporna je cinjenica da odrZavanje redovnih sastanaka na vrhu u stvari sprecava donosenje odluka 0 mnogim pitanjima koja imaju manje dalekoseZne posledice i koja bi inace bila resavana na nizem nivou. Mnogo puta su sefovi vlada bili pozvani da razmatraju tehnicka pitanja 0 Kojima njihovi saradnici nisu uspeJi da se dogovore jer nisu hteli da preuzmu odgovornost. Savet Evrope nije trebalo da postane apelacioni sud krajnje instance, osim za najvaznija pitanja, ali izgleda da je na to osuden.

Svrha Evropskog parlamenta je da unese odredenu meru demokratske kon­trole i odgovornosti drugim institucijama EZ. Njegova ovlaseenja su, medutim, strogo' ogranicena; on nema zakonodavna ovlaseenja Zajednice, a njegov status se poredi sa statusom nacionalnih parlamenata u razlicitim ddavama clanicama. Evropski pariament je nasledio Skupstinu ECSC. Osnovan je u Strazburu kao cisto savetodavno tela u septembru 1952. godine i imao je 78 ciano va, pri cemu su SVt cJanovi nacionalnih parla­menata odredeni da prisustvuju Skupstini, sto im je dodatna duznost

funkcije. 1958, Skupstina je prosirena na 142 ciana, kada su njena ovlaseenja prosirena na EEZ i Euratom, koji se sp.ojio sa ECSC sedam godina kasnije. Njegovo clanstvo se poveealo na 198, godine 1973, nakon pristupanja Danske, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, a njegova ovlascenja su (naroCito u oblasti budzeta) skromno uvecana u skladu sa ugovorima koji su potpisani u Luksemburgu aprila 1970. godine i u BriseJu juJa i975.

Neposredni izbori ustanovljeni 1979. godine

Mnogo vaznije je bilo uspostavljanje neposrednih izbora za Pm'lament u junu 1979. godine, kada je izabrano 410 clanova, u periodu od cetiri dana, iz devet ddava cianica, za znatno veCi Pm'lament. U drugim neposrednim izborima juna 1984. godine, 434 c!ana (iIi Euro-MPs - evropska poslani­ka) izabrano je iz deset drzava clanica, ukljucujuCi po 81 iz Francuske, Zapadne Nemacke, ltaiije i Ujedinjenog Kraljevstva, 25 iz Holandije, 24 iz Belgije i Grcke, 16 iz Danske, IS iz Irske i 6 iz Luksemburga. Kasnije im se pridruzilo 60 clanova iz Spanije i 24 iz Portugal a , pri cemu se uku­pan broj popeo na 518. Pa ipak, ovaj znatno veCi Parlament, sa 518 stal­nih clanova koje neposredno bira preko 100 miliona glasaca, nije dobio vee a formalna Qvlascenja od prethodne Skupstine cijim clanovima je to \

76 DIK LEONARD

bila dodatna duznost. (Kasnije se ukupan broj c]anova povecao na 626, ukljucujuCi 59 clanova iz Au strije, Finske i Svedske.) Kao sto se mogIo predvideti, izmedu parlamentaraca i Saveta ministara vode se stalni suko­bi, sto izaziva veliku frustraciju evroclanova Parlamenta.

Evropski poslanici

Evropski poslanici biraju se na odredeni period od pet godina, a sledeci izbori odrzace se juna 2004 .. godine. U skladu sa clanom 138 Rimskog ugovora, trebalo bi da postoji zajednicki izborni sistem u svim driavama clanicama, i sam Parlament je predlozio takav sistem 1982. i kasnije, 1993. godine. Medutim, Savet ministara nije bio u mogucnosti da se sa tim saglasi, u velikoj meri zbog oklevanja vlade Ujedinjenog Kraljevstva da napusti svoj veCinski sistem u korist proporcionalnog (PR). Tako su prva cetiri neposredna izbora odrzana po razlicitim sistemima, vazeCim u driavama clanicama, iako su svi osim Ujedinjenog Kraljevstva koristili varijacije proporcionalnog sistema. Laburisticka vlada koja je pobedila na izborima q Britaniji maja 1997. godine, saglasila se da i Ujedinjeno Kraljevstvo usvoji proporcionalni sistem za naredne evropske izbore koji je trebalo da se odrze 1999. godine. Na taj nacin, uprkos tome sto su izbori odrzani pod 15 razlicitih sistema, svi evroposlanici su prvi put izabrani po proporcionalnom sistemu.

Plate. Evropski poslanici primaju istu platu kao parlamentarci u njihovim zemljama, sto znaci da postoje velike razlike, pri cemu Portugalci prima­ju najmanje, a Francuzi i Nemci najvise plate. Pored toga, postoje izdasne nadoknade, za putne troskove, dnevnice, za istrazivanje i sekretarijat, koje se svim clanovima placaju po istoj osnovi. Sredinom 2002. ocekivalo se da ce se uskoro potpisati sporazum po kojem ce svi poslanici dobijati iste plate.

Politicke grupe. Evropski poslanici ne sede u okviru nacionalnih dele­gacija, vee u politickim grupama koje prevazilaze nacionalne razlike. Godine 1998. bilo je osam grupa i 36 clanova koji su odlucili da se ne prikljuce nikome. Clanstvo je bilo sledece.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Evropska narodna partija (Demohriscani EPP)

Partija evropskih socijalista (PES)

Evropska liberalna, demokratska i refoll11isticka grupa (ELDR)

Zeleni/Evropska slobodna alijansa (EF A)

Evropska ujedinjena levicaINordijska grupa

zelene levice (EULINGL)

Unija za Evropu nacija (UEN)

Demokratska i raznovrsna evropa

Nezavisni (neopredeljeni)

Ukupno

77

233

180

50

48

42

30 16

27

626

Dve najvece grupe mogu zajedno da daju gotovo dye trecine clanst­va Parlamenta i kada rade skupa mogu da dominiraju njegovim radom. Evropska narodna partija obuhvata demohriscanske i partije desnog cen­tra, ukljucujuCi Gelsku partiju iz Irske i Unionisticku partiju iz Alstera. Britanski konzervativci pripadaju toj grupi, ali nisu u vezi sa samom par­tijom. Partija evropskih socijalista sastoji se od laburistickih, socijalistickih iIi socijaldemokratskih partija iz svih 15 drzava clanica, ukljucu juci i bivsu Komunisticku partiju Italije, koja je promenila ime u Partija demokratskog socijalizma. Evropska liberalna,demokratska i reformisticka grupa, u kojoj je trenutno najveCi broj clanova iz Britanskih liberalnih demokrata, ukljucuje i jednog irskog nezavisnog kandidata, koji je voda grupe.

Grupa ZelenilEFA obuhvata 38 clanova Parlamenta iz zelenih partija u 11 driava clanica, kojima se pridruzilo jos deset clanova iz vladajucih ili separatistickih partija u Skotskoj, Velsu i Baskiji, Galiciji i Andaluziji. Konfederalna grupa Evropska ujedinjena Jevica/Nordijska zelena leva grupa ukljucuje predstavnike levihlz~lenih part~ja iz Danske, Finske, Nemacke, Grcke, Italije, Holandije, Spanije i Svedske, kao i clanovc komunistickih partija Francuske, Grcke i PortugaJa. Grupa Unija za Evropu nacija obuhvata clanove Evropskog parlamenta iz Francuske, Italije, Irske, Danske i Portugala koji se protive daljoj evropskoj inte­graCiji. Grupa Evropa demokratija i raznolikosti ima sest clanova iz

78 DIK LEONARD

Francuske grupe za odbranu seoskih tradicija, tri clana iz Nezavisne par­tije Ujedinjenog Kraljevstva, cetiri clana Danskih antievropljana i tri clana Holandskih kalvinista. Neudruieni clanovi su uglavnom pripadnici ekstremnig desnih grupa, ukljucujuCi lana Peslija iz Demokratske union­istieke partije, zajedno sa Italijanskim radikalima i jednim baskijskim sep­aratistom. (Vidi takode Prilog 6, koji odrazava male brojcane promene u snazi partijskih grupa do april a 2002.)

Glasanje u Evropskom parlamentu podrazumeva manje discipline nego u nacionalnim parlamentima i za pojedina pitanja se cesto formiraju ad hoc koalicije koje su iznad uobicajenih ideoloskih i nacionalnih prepreka. Zbog toga cesto nije izvesno kako ce paJ'lament glasati.

Izbori za Evropski parlament

Od 1. 979. qodjn~~ EvroDski Darlament se istovreme.no bira u arza'vanla traje pet goriina i ne postoji odredba 0 pre-vremenom raspustanju. Trebal0 bi da postoji zajednicki izborni sistem, ali, kako je vee reeeno, 0 tome jos nije postignut sporazum. Zbog toga, svaka drhva clanica koristi sopstveni sistem, koji u veCini siucajeva lici na onaj koji se koristi prilikom izbora nacionalnih parlamenata.

Tabela 3 Izbori za Evropski parlament 1999.

Driava Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemacka Greka lrska

Italija . Luksemburg Holandija

Broj mesta 21 25 16 16 87 99 25 is

87 6

31

Metod glasanja proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, regionalne liste proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, regionalne liste proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, pojedinacni prenosivi glasovi proporcionalni, regionalne liste proporcionalni, nacionalne liste proporcionaIni, nacionalne lisle

.]

I

I i

I I

-1

l

VODIC KROZ EVROPSKU UNTm

Portugal 25

Spanija 64

Svedska 22

Ujedinjeno Kraljevstvo 87 od kojih

Severna Irska 3

Oddani su sledeCi izbori:

79

proporcionalni, nacionalne liste proporcionalni, regionalne liste proporcionalni, nacionalne liste

proporcionalni, regionalne liste

proporcionalni,

- Izbori iz 1979. godine odrzani su u devet zemalja clanica od 7. do 10. juna 1979. godine. Grcka, koja se naknadno prikljuCila Zajednici 1. januara 1981. godine, naknadno je izabrala 24 clana,

18. oktobra j 981. godine.

. iz 1 i. u 14. do

17. juna 1984. godine. Spanija i Portugal, koje su postaie clanice EU 1. januara 1986, naknadno su izabrale 60 odnosno 24 clana,

10. juna j 19. jula 1987.

- TreCi izbori u kojima su ucestvovale sve zemlje istovremeno, odrZani su ad 15. do 18 .. juna 1989. godine.

- Cetvrti izbori za uvecani Parlament od 567 clanova odrZani su od

9. do 12. juna 1994. godine

- Tokom 1995. i 1996. odrZani su posebni izbori da bi se izabralo jos 59 clanova iz novih drzava clanica - Austrije, Finske i Svedske - eime je ukupan broj clanova dostigao 626.

- Peti izbori, za Parlament od 626 clanova, odrzani su od 10. do 13. juna 1999. u svim drzavama clanicama.

Ovlascenja Evropskog parlarnenta

Evropski parlament ima ovlascenja da nadgleda Komisiju i Savet, ima pravo na ucesce u zakonodavnom procesu, kao i ovlascenja u vezi, sa

budzetom.

-----~~------~- ~~----

80 DIK LEONARD

Tabela 4 Evropski parlament: revidirana podeJa braja mesta

Zeml}a Bra} mesta Zemlja Bra} mestu Nemacka 99 Svedska 18 Francuska 72 Austrija 17 Italija 72 Bugarska 17 Ujedinjeno Kraljevstvo 72 Danska 13 Poljska 50 Finska 13 Spanija 50 Slovacka 13 Rumunija 33 Irska 12 Holandija 25 Litvanija 12 Belgija 22 Letonija 8 Grcka 22 Slovenija 7 Portugal 22 Kipar 6 Ceska Republika 20 Estonija 6 Madarska 20 Luksemburg 6

Malta 5 Ukupno 732

Ovlascenje nadgledanja. OVO ovlascenje je definisano u Rimskom ugov­om, kao pravo Pariamenta da Komisiji postavija pitanja, pismeno iIi usmeno, da razmatra opsti godisnji izvestaj, da raspolaze godisnjim budzetom i usvaja predloge za raspustanje skupstine koji bi dove Ii do ostavke Komisije kao tela. Tako je 200 I. Komisiji bilo upuceno 3.302 pismena i 673 usmena pitanja, kao i dodatnih 413 pismenih i 421 usmenih pitanja Savetu ministara. Na ova pitanja su odgovarali ministri iz zemlje koja je u tom trenutku predsedavajuca, jer oni u tu svrhu predsedavaju svakoj plenarnoj sednici Parlamenta. Od decem bra 1981. godine postala je praksa da premijer te zemlje licno podnese izvestaj Parlamentu nakon svakog sastanka Evropskog saveta. Parlament moze da nadgleda Komisiju intenzivnije nego sto predvicla ugovor, posto clanovi i visi funkcioneri Komisije prisustvuju sastancima njenih komiteta, a Komisija unapred pod­nosi Parlamentu svoj godisnji program, kao i godisnji izvestaj, koji moze da se koristi isk~jucivo kao osnova za retroaktivnu proveru.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 81

Ipak, ovlascenje Parlamenta da raspusti skupstinu ostalo je, bar dosad, uglavnom na nivoli teoretske pretnje. Prediog za raspustanje maze biti izvrsen sarno uz dve treCine glasova, sto predstavlja veCinu evroclanova Parlamenta. Nije moguce smeniti odrecl.enog komesara, sto bi verovatno bilo efikasnije. U praksi, evroclanovi Parlamenta smatraju da je ovo ovlascenje isto kao da posedujete nukleamo oruzje, pri cemu su posledice eventualne upotrebe suvise strasne da bi se 0 njima razmisljalo. Osim toga, Parlament je retko bio u situaciji da se ne slaze sa Komisijom u celini; primedbe su uglavnom bile usmerene protiv Saveta ministara, a protiv njega Parlament ne moze da preduzme tu vrstu sankcija. Ipak, u martu 1999. postalo je jasno da je, buduCi da je ParIament bio frustriran nemogucnoscu da smeni Edit Kreson, francuskog komesara optuzenog za nepotizam i druge propuste, veCina clanova spremna da glasa za smenu cele komisije. PredvidajuCi takav ishod, cela Santerova komisija podnela je ostavku, izazivajuCi veliku krizu u poslovima EU. ledna ad posledica bila je nesumrtjivo podizanje vaznosti Parlamenta i upozorenje Savetu ministara i Komisiji da se cuvaju konflikta s njim.

U skladu sa Ugovorom iz Mastrihta, Parlament je ovlascen da imenu­je evropskog ombudsmana koji razmatra zalbe na rad institucija EZ (osim Suda pravde). Prvi ombudsman, Jakob Sederman, imenovan je u julu 1995. On je ovlascen da prima zalbe od bilo kog gradanina iz Unije, od bilo kog fizickog lica koje boravi u ddavi clanici, iIi pravnog lica (to jest, kompanije ili organizacije) koje tamo ima registrovanu kancelariju. Do kraja 1997. godine, ombudsman je primio 2 257 zalbi, ali je sarno jedna cetvrtina biia prihvatljiva posto ostale nisu bile u nadleznosti insti­tucija EZ. Ombudsman trenutno pruza informacije siroj javnosti 0 onome sto radi, da ne bi podgrevao lazne nade 0 tome sta moze da uradi.

Zakonodavna uloga. Zakonodavna uloga Parlamenta je sustinski saveto­davna. U govori predviclaju veliki braj oblasti za koje Savet minis tara ne moze da donese zakone bez prethodnog konsultovanja sa Evropskim par­lamentom. U praksi, osim obaveze konsultovanja, od Parlamenta se obicno trazi da podnese misljenje 0 svim nacrtima direktiva iii propisa koje Komisija predlozi. Izmene i dopune koje (arlament predlozi, Komisija

82 DIK LEONARD

moze da uzme u obzir prilikom podnosenja revidiranog naerta Savetu, i ana je U obavezi da Parlamentu pruzi objasnjenje razloga zasto neka izme­na iii dopuna nije usvojena.

Zakonodavna uloga Parlamenta je u velikoj meri ojacana ledinstvenim evropskim aktom, koji je stupio na snagu u juju 1987. godine, kao i U govorom iz Mastrihta, koji je stupio na snagu u novembru 1993. Ovo omogueuJe Parlamentu da ucestvuje u proeesima savetovanja i zajednickog donosenja odluka, sto jaca njegovu ulogu u izmenama zakona, a procedurom "negativnog stava" daje mu se pravo da stavi veto na neke zakone veCinom glasova svojih clanova. U govor iz Mastrihta daje Parlamentu pravo na inicijativu koju ranije nije imao, pri cemu moze veCinom glasova da trazi od Komisije da predlozi neko delovanje u bilo kojoj oblasti. Ugovor takode daje pravo svakom gradaninu EU da se obrati Parlamentu za pitanja koja ga se direktno iIi litTIO tieu, i ovlascuje Parlament da imenuje ombudsmana koji prima zalbe 0 propustima admin­istracije institucija EU. Parlament moze, na zahtev cetvrtine svojih clano- . va, da obrazuje privremeni komitet kako bi ispitao tvrdnje da je doslo do gresaka iIi da se zakoni Zajednice lose sprovode, osim ako pitanje nije u sudskoj nadleznosti. Po Amsterdamskom ugovoru, koji je stupio na snagu maja 1999, proeedura suodlucivanja, koja omogucuje Parlamentu da stavi veto na predlozeno zakonodavstvo, prosirena je na najveCi deo politickih podrucja u Kojima EU ima kompetencije. Uprkos ovim promenama, Parlament jos nije ravnopravan partner Savetu ministara u zakonodavnom proeesu.

Budzetska oviascenja. Budzetska ovJascenja Parlamenta su mnogo veca. Zvanicno je imenovan da sa Savetom ministara uziva budzetska ovlc:scenja, i nijedan budzet ne moze biti usvojen bez njegovc saglasnos­ti. Cak i tada, njegov uticaj, iako velik, ocigledno je manji od uticaja Saveta, kao sto ce se videti iz kratkog opisa proeesa.

Budzetski proces ima pet faza:

1 .. Iznosenje preliminamog nacrta budzeta, za sta je odgovoma Komisija. On se predaje Savetu ministara do J. septembra prethodne godine.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 83

2. Savet unosi izmene i dopune u preiiminarni nacrt, uvek smanjujuCi predlozene izdatke, i formu1ise naert budzeta koji podnosi Pariamentu do 5. oktobra.

3. Parlament ima 45 dana da iznese svoj staY; on moze da predlozi mod­ifikaciju obaveznog dela budzeta kao i izmene i dopune neobaveznog dela. Obavezni deo (trenutno 66 % od ukupnog budzeta) sastoji se od rashoda u vezi sa sprovodenjem politike kojaneposredno proizilazi iz ugovora, uglavnom za poljoprivredu. Neobavezni deo pokriva druge politike koje usvaja EZ, i Parlament moze da menja ove rashode, ali ne moze da ih uveca vise od tzv. "maksimalne stope" koju Savet utvrduje svake godine.

4. Savet donosi konacnu odluku 0 modifikaeijama koje predlozi Parlament na obavezne troskove, i moze da ih odbije. Ako modifikaeije ne podrazumevaju povecanje rashoda, potrebna je sarno kvalifikovana veCina da ih Savet prihvati; ako je u pitanju bilo kakvo povecanje, potrebna je ubedljiva veCina za odbijanje. Savet takode moze da odbaei izmene i dopune koje podnese Parlament u vezi sa neobaveznim deiom. U tom slucaju, mora se postiCi kompromis izmedu ove dve institueije putem "procedure mirenja".

5. Parlament moze da vrsi izmene modifikaeija i onda usvaja budiet. Moze da ne ucini to dvotreCinskom vecinom onih koji glasaju, koji predstavljaju vecinu svih clanova.

Par1ament je odbio da usvoji budzet tri puta, sto je imalo za rezultat da Zajednica zapocne novu kalendarsku godinu bez odobrenog budzeta. Kada se ovo desi, ukupni troskovi se svakog meseca ogranicavaju na iednu dvanaestinu ukupnog budzeta za prethodnu godinu. Svaki put, Parlament je naknadno usvojio revidirani naert koji se veoma malo raz­likovao od budzeta koji je prethodno odbio. Uopsteno gledano, bio je uspesniji kada je pribegavao ustanovljenim procedurama za trazenje kom­promisa i kada je navodio drzave clanice da se sukobljavaju u Savetu ministara, nego kada odmah odbije predlog. Medutim, svake godine Savet i Parlament se sukobljavaju, pri cemu ovaj drugi uvek trazi veCi budzet, i da bude manje okrenut poljoprivredi. Evropski poslanici su veoma

84 DIK LEONARD

nezadovoljni zbog toga sto ne mogu da menjaju obavezne troskove, kao i zbog toga sto Savet ima ovlascenje da odredi "maksimalnu stopu".

Sediste

DrZave elanice nisu jos ispunile svoju obavezu u skladu sa ugovorima da uspostave stalno sediste Parlamenta, a njegova efikasnost je podrivena zbog geografske fragmentacije njegovog posla. Meseene plenarne sednice se odrZavaju u Strazburu (sa dodatnim sastancima u Briselu), vecina komiteta odrzava sastanke u Briselu, a veCi dec sekretarijata je u Luksemburgu. Osim toga, aktivnosti se obavljaju na 11 razlieitih jezika sa simultanim prevodenjem i sva dokumenta se prevode na svih 11 jezi­ka, sto u velikoj meri povecava troskove funkcionisanja upravljanja ove institucije. Troskovi za 1997. godinu su iznosili nekih 884 miliona ekija (1.020 miliona dolara iIi 630 miliona funti).

VeCina Evropskih poslanika bi nesumnjivo viSe volela da aktivnosti Pariamenta budu skoncentrisane u Briselu, ali vlade Luksemburga i Francuske se zestoko tome opiru i spreeile su donosenje odluke 0 stal­nom sedistu. U skladu sa ugovorima, ovo bi trebalo da bude jednoglasna odluka. Protokol uz U govor iz Amsterdama, usvojen u junu 1997. godine, potvrduje da ce 12 plenamih sednica godisnje, ukljucujuci sednicu o. budzetu, nastaviti da se odrZavaju u Strazburu, dok se dodatne plenarne sednice i sastanci komiteta odrzavaju u Briselu, a da sekretarijat ostane u Luksemburgu.

Sednice

Parlament se obieno sastaje za plename sednice jednom nedeljno, svakog kalendarskog meseca osim u avgustu, uz dodatne sednice u martu i okto­bru radi razmatranja cena za poJjoprivredne proizvode i godisnjeg budzeta. VeCi deo njegovog posIa, medutim, odvija se u komitetima i potkomite­tima, kojih trenutno ima 4S. Oni obieno odriavaju sastanke svake druge sedmice u mesecu, ostavljajuCi bar jednu sedmicu za aktivnosti partija iIi izbomih okruga.

~<> IEl1!®ID®IDl~lkft ft ~®~mlllllft lk®rmfiQ~(t ft I[®rmftQ~ll Jf~~nn~

lake je Ekonomski i socijalni savet (ESC) cisto savetodavno telo, Evropska komisija i Savet ministara moraju da ga konsultuju 0 velikom broju pitanja. Rimski ugovor precizira koje je konsultovanje obavezno pre no sto se mogu odobriti direktive i propisi, ail se Savet ministara i Komisija obieno konsultuju sa ESC i 0 mnogim drugim pitanjima. Uopsteno gledano, nema prepreka da ESC da svoje miSljenje 0 bila kom pitanju 0 kome njegovi clanovi zele da se izjasne.

Clanstvo u ESC cine interesne grupe IZ cele Zajedniee i ovaj savet pred­stavlja korisno mesto gde njegovi predstavnici mogu da izraze svoje misljenje kada je u pitanju zakonodavstvo koje se odnosi na njih. Clanovi su podeljeni u tri grupe:

- Gmpa I predstavlja poslodavee - Grupa II predstavlja radnike; - Grupa III predstavlja razlicite interesne grupe, kao sto su potrosaCi,

farmeri, samozaposlena iiea, strucnjaci, i tako daije.

Clanove imenuje Savet ministara na predlog njihovih vlada, koje se normalno konsultuju sa odnosnim interesnim grupama (naroeito sindikati­rna i organizacijama poslodavaca) pre imenovanja svojih kandidata.

Trenutan broj elanova je 222, po 24 iz Francuske, Nemacke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva, 21 iz Spanije, po 12 iz Austrije, Belgije, Grcke, HoJandije, Portugaia i Svedske, po 9 iz Danske, Finske, lrske, i 6 iz Luksemburga. Clanovi se imenuju na period od 4 godine koji se moze obnoviti; trenutni mandat se zavrsava u septembru 2002. ESC bira svog predsedavajuceg Ciji mandat traje dye godin,~, i obieaj je da se funkcija

86 . DIK LEONARD

predsedavanja rotira izmedu ove tri grupe. Clanovi ESC nisu stalni sluzbenici i dozvoljava Jm se da zbog ESC odsustvuju sa svog uobicajenog posla.

Sediste i rad

Sediste ESC je u Briselu i sastanci se odrZavaju svakog meseca. Medutim, njegov posao se odvija u specijalizovanim sekcijama (trenutno ih ima 9), a one pripremaju nacrte misljenja koje odobrava ESC na plenarnim sed­nicama. Postoje sledece sekcije:

- Poljoprivreda - Saobracaj i komunikacije - Energija i nuklearna pitanja - Ekonomska i finansiiska nitania

" " 0

- Indusrrija, usluge - Socijalna pitanja - Spoljni odnosi - Regionalni razvoj - Zastita covekove sredine, zdravstvo i potrosacka pitanja

Kada se radi 0 pitanjima kao sto su radnicka prava na konsultovan je iIi na ucesce u upravljanju, ESC se obicno podeli na liniji levica-desni­ca, pri cemu clanovi grupa I i II obicno zauzmu suprotne stavove. U tom slucaju, obicno clanovi grupe III presude u glasanju i cesce budu na strani sindikata nego na strani poslodavaca. Medutim, u vezi sa mnogim pitan­jima koje razmatra ESC, do podela obicno dode u okviru same grupe, a ne izmedu njih. Uticaj ESC, koji je do 1998. godine dao vise od 2.500 misljenja, cesto nije od znacaja kada su u pitanju kontroverzna politicka pitanja. Tamo gde moze i gde utice na zakone Zajednice, obicno se odnosi na tehnicka pitanja i tu cesto dolazi do izrazaja strucnost njegovih clanova.

Komitet region a

Slicno teio, poznato pod imenom Komitet regiona, osnovano je u skladu sa odredbama U govora iz Mastrihta i prvi put se sastalo marta 1994. godine. Od ovog komiteta je trazeno misljenje 0 p~edlozenom zakono-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 87

davstvu EZ, koje je trebalo da ima uticaj na razlicite regione drzava clan­ica. Komitet narocito mora da bude konsultovan u pet oblasti, a to su:

- politika obrazovanja, profesionalna obuka i omladina; - kulturna politika; - zdravstvena politika; - transevropske saobracajne, telekomunikacione i energetske mreze; - ekonomsko i socijalno jedinstvo.

Kao i ESC, Komitet ima 222 dana, oni se imenuju na cetvorogodisnji mandat koji se moze obnoviti. Vaze iste nacionalne kvote za clanstvo kao i za ESC. Komitet ima sediste u Briselu i u pocetku je delia prostorije i sekretarijat sa ESC. Medutim, od 1997, ima sopstvenu zgradu.

Sprovodenje zakona sirom Zajednice u skladu sa odredbama ugovora, povereno je Evropskom sudu pravde, sa sedistem u Luksemburgu.

Sastav

Sud trenutno Ima 15 sudija (po jednog iz svake drzave clanice) i devet pravobranilaca.

Sudije bira Savet ministara, na predJog drZava clanica, iz redova "lica cija nezavisnost ne dolazi u pitanje i koja poseduju potrebne kva!ifikaci­je za najvise sudske funkcije u njihovim zemljama iIi koja su pravni savetnici priznatog renomea" (clan 167 Rimskog ugovora). Oni se im~nu­ju na mandat od sest godina koji se moze obnavljati, pri cemu se polov­ina Suda obnavlja svake tri godine. Pravobmnioci se imenuju na istoj osnovi.

Sudije izmedu sebe biraju predsednika Suda na period od tri godine koji se moze obnoviti. U vaznijim slucajevima, a uvek kada slucaj pokrece neka drZava clanica iIi institucija Zajednice, Sud zaseda kao jedinstveno telo. Ostali slucajevi se upucuju komorama koje su osnovane u okviru Suda: trenutno postoje cetiri komore koje imaju po troje sudija i dYe komore koje imaju po sestoro sudija. U svakoj fazi, komora moze da poveri slucaj Sudu u celini, ukoliko smatra da su u pitanju odredbe zakona koje zahtevaju konacnu presudu.

Jurisdikcij a

Uopsteno gledano, sest vrsta sJucajeva moze doCi pred sud iii nJegove komme:

- sporovi izmedu drzava clanica; - sporovi izmedu EZ i drZava clanica; - sporovi izmedu institucija;

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 89

- sporovi izmedu pojedinacnih Jiea iIi korporacija Zajednice (ukljucujuCi slucajeve koji se odnose na osoblje);

- davanje misljenja 0 medunarodnim ugovorima; - preliminarne presude za slucajeve koje proslede nacionalni sudovi.

Ovo poslednje je od kljucnog znacaja za obezbedivanje da se zakoni Zajednice na isti naCin sprovode sirom EZ. Tu ce se videti sustinska raz­lika izmedu Suda pravde i Vrhovnog sud a SAD sa kojim ga cesto porede. Oba suda su vrhovna, sto znaci da se 'protiv njihovih odluka ne mogu ulagati zalbe. Ali, americki sud se nalazi na vrhu piramide saveznih, driavnih i orkuznih sudova, i na presude svih ovih sudova se mogu pod­neti zalbe tom sudu. Za razliku od toga, Sud pravde je jedini sud u okviru Zajednice, i nema hijerarhije prema nizim sudovima, koji su dec 15 razlicitih pravnih sistema. Kada pred neb nacionalni sud dode slucaj koji se odnosi na zakoD Zajednice, a ovaj ima prednost nad nacionalnim zakonom, i ako postoji bilo koje pitanje u vezi sa zakonom Zajednice, slucaj se upucuje Sudu pravde radi donosenja preliminarne odluke, koju zatim sudije nacionalnog suda moraju uzeti u obzir pri donosenju odlukc. Za sprovodenje i tumacenje nacionalnih zakona, koji Cine vecinu slucajeva u drugim sudovima, Sud pravde nema nikakvu nadleznost.

Sudski postupak

Postupak pred Sudom moze da pokrene driava clanica, neka institucija Zajednice (najcesce Komisija) iIi korporacija iIi pojedinac (pod uslovom da ima direktan interes za predmetni slucaj). Sudski postupak ima dye odvojene faze, jednu pismenu i jednu usmenu.

U prvoj fazi, po prijemu pismenog zahteva od tuzioca, Sud treba da ustanovi da li to spada u njegovu nadleZnost i da Ii je podnet zahtev u vremenskom roku predvidenom ugovorima. Zahtev se zatim urucuje suprotnoj strani, koja obieno ima me sec dana na raspolaganju da pismeno saopsti sta ima da kaze u svoju odbranu. Podnosilac zahteva zatim dobi­ja narednih me sec dana za svoj odgovor, a tuzeni jos mesec dana za svoj odgovor.

90 DIK LEONARD

Svaki s!ucaj nadgleda sudija-izvestilac koga imenuje predsednik. Po prijemu svih dokumenata, sudija-izvestilae podnosi preliminarni izveStaj Sudu, koji donosi odluku 0 tome da Ii je potreban preliminarni pretres (sto podrazumeva pojavljivanje strana, zahteve za podnosenje dodatnih dokumenata, usmena svedocenja, itd.), i da Ii ce se slucaj razmatrati pred Sudom u punom sastavu iIi pred jednom od komora. Predsednik zatim utvrduje datum za javni pretres, na kome se obe strane pojavljuju pred sudijama, predocavaju argumente i izvode dokaze po zelji. Sudije j pravo­branilac (cija uloga donekle lici na ulogu javnog tuzioea u francuskim sudovima) postavljaju stranama pitanja. Posle nekoliko nedelja, pravo­branilae daje svoje misljenje na naknadnom saslusanju, detaljno analizira cinjeniee i pi-avne aspekte i predlaze resenje za spor.

Misljenje pravobranioca obicno daje jasne indieije u kom ce praveu iCi presuda, ali to ne mora nuino da bude tako. Sudije razmatraju svoje presude bez prisustva javnosti, na osnovu naena koji priprema sudija­izvestilac. Ukoliko prilikom razmatranja budu potrebne dodatne informa­cije, postupak se moze ponovo otvoriti i mogu se traziti dodatna obavestenja od strana, usmena iIi pismena, iIi naknadno sasJusanje.

Presude Suda se donose veCinom glasova; ako su glasovi ravnomer­no podeljeni, misljenje sudije najnizeg ranga se zanemaruje, iako se u veCini slucajeva organizuje da predsedava neparan broj sudija (pun kvo­rum je sedam sudija). Presuda se donosi na javnom pretresu, obicno 18 meseci po prijemu zahteva.

Broj parnica

Od osnivanja Suda pravde 1953, broj slucajeva stalno raste. Do 3l. dee em bra 1999. godine Sudu je podneto ukupno 11 406 slucajeva. Na tabeli 5 je prikazan detaljan pregled parnica za 1999. lmajuci u vidu znacaj i slozenost zajednicke poljoprivredne politike, ne iznenaduje cinjenica da je poljoprivreda na prvom mestu, sto se desava svake godine od 1953. Pa ipak, imajuCi u vidu pravo na slobodu kretanja i osnivanja, sto je ojacano zakonima 0 jedinstvenom triistu u skladu sa Programom za 1992, Sud je trenutno najaktivniji bas u tim oblas.tima - i sve vise u oblasti oporezivanja i zivotne sredine.

--~---------------~---... ~-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 91

Donedavno, najveci broj slucajeva se odnosio na zalbe, koje su pod­nosila liea zaposlena u razlicitim institueijama EZ, u vezi sa pitanjima kao sto su zaposljavanje, plate, napredovanje, disciplinski postupci itd., sto bi u skladu sa nacionalnim zakonima obicno islo sudovima za radne odnose. Anomalija je da Sud pravde, cija bi prevashodna funkeija trebalo da bude donosenje presuda 0 vaznim pitanjima u vezi sa zakonima Zajedniee, bude pretrpan gomilom nevaznih slucajeva od kojih bi veCina mogla biti resena na zadovoljavajuCi nacin od strane sudova nize instance.

Prvostepeni sud

Jedinstveni evropski akt (videti stranu 52), koji je stupio na snagu u ju1u 1987. godine, predvida uspostavljanje Prvostepenog suda, koji pretresa odredene slucajeve koje pokrecu pojedinei, ukljucujuci i slucajeve koje Dokrecu sluzbenici Zaiedniee. Ovaj sud koji se sastoji od IS sudija, poceo Je sa radom u septe~bru 1989. Kada slucajeve u vezi sa osobljem ne bi resavao glavni sud, skratili bi se rokovi za donosenje presuda 0 drugima slucajevima. Godine 1997, Prvostepeni sud je pretresao 636 slucajeva, od

kojih se 155 odnosilo na osoblje.

Podnosioci tuzbi

Tuzbe koje se odnose na zem1je clanice, koje obicno tvrde da nisu u mogucnosti da ispostuju svoje obaveze u skladu sa ugovorima, cesto pokrece Komisija. Ponekad se desi da neka driava clanica tuzi Sudu drugu clanieu. Kao sto je prikazano na Tabeli 6, Italija se cesto pojavlji­vala i kao tuzilae, a jos cesce kao tuzena strana. Italijanski parlament je poznat po sporom usvajanju zakona, i u velikom broju ovih siucajeva radilo se 0 nemogucnosti da se u predvidenom roku sprovedu direktive Saveta ministara. Komisija se cesto nalazi na vrhu spiska tuzenih, ali i kao tuzilac. Ona snosi odgovornost za preduzimanje postupaka i protiv pojedinaea i protiv kompanija i protiv driava clanica, kako bi se obezbe­dil0 postovanje ugovora; na primer, u slucajevima koji se odnose na konkurenciju. Medutim, Komisija je i tuzena strana u skoro svim slucaje­virna navodnog gubitka iIi stete nastale sprovodenjem politike EZ. \

92 DIK LEONARD VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 93

Tabela 5 Sud pravde: pamiee iz 1999, analizirane po predmetima Ponekad se desi da se tuzba odnosi na jednu institueiju koja podnosi

PredmCI ruihe Dirckrno Zahtev za talha Ukupno Zahtel' za zalbu protiv druge. Savet ministara je mnogo puta podneo tnzbu pro-

dclomnje ohl1OVII l'osllIpak tiv Parlamenta zbog navodnog prekoracenja budzetskih ovlascenja, a

posrupka Parlament je podnosio tuzbu protiv Saveta zato sto zajednicku poli-

Poljoprivreda 49 18 13 80 tiku u oblasti saobracaja ne sprovodi u vremenskom roku

Uskladivanje zakona 26 16 42 predvidenom Rimskim ugovorom.

Asocijacija prekomorskih Presude su korisne

zemalja i teritorija I Presude Suda su pomogle Zajedniei da se ucvrsti i omogucile su da njeni

BriseIska konvencija 2 2 gradani, kao i nacionalne vlade uzivaju zastitu, ali i da pod1ezu odredba-

Komercijalna politika 11 11 rna zakona Zajedniee. Mnoge presude su uspele da sprece vlade da zane-

Resursi zajednice I I mare obaveze koje su one (iIi njihovi prethodnici) preuzele prilkom pot-

Zakon 0 prednzeCima I 9 10 pisivanja ugovora. Takode, iako Sud nema na raspolaganju mnogo sankci-

Konkurencija 9 7 13 29 ja protiv ddava clanica - ne moze, na primer, da posalje u zatvor min-

Energija 2 2 istre koji ne rade dobro svoj posao - njegove presude se skaro uvek

Ekologija i potrosaCi 34 7 41 ispostuju, ponekad posle odredenog odl aganj a , a ponekad nakon dodatne presude. Ugovor iz Mastrihta je dao Sudu ovlascenje da protiv driava

Evropsko drzavljanstvo 2 2 Spoljni odnosi 10 2 12 Tabela 6 Tuzbe zbog neispunjavanja obaveza Sloboda kretanja lica 11 57 69 Podnete protiv 1999. 1953-99. Sloboda davanja usluga 14 9 23 Belgija 13 238 Slobodno kretanje kapitala 3 3 Danska 22 Slobodno kretanje roba 6 15 2 23 Nemacka 9 131

Industrijska politika 4 5 Grcka 12 172

Intelektualna svojina 2 Spanija 7 67

Zakon 0 institucijama 7 4 11 Francuska 35 220

Principi prava zajednice 4 4 Irska 13 97

Procedura Italija 29 384

Regionalna politika 2 2 Luksemburg 14 100

Socijalna poJitika 11 19 3 33 Holandija 1 60

Ddavna pomoc 13 15 Austrija 8 13

Oporezivanje 6 55 61 Portugal 13 54 Svedska I 2

Saobracaj 16 5 1 22 Ukupno 211 254 42 507

Ujedinjeno Kraljevstvo 6 47 1 Ukupno 163 1608

94 DIK LEONARD

clanica, koje u predvidenom vremenskom roku ne ispostuju njegove odluke, izrekne nov cane kazne.

Jedna presuda je narocito posluzila kao koristan stimuJans za uklan­jan je bescarinskih prepreka za trgovinu u okviru Zajednice. Godine 1979. i 1980. Sud je doneo presudu u slucaju "liker od borovnice" (Cassis de Dijon), pri cemu prodaja jednog proizvoda (ovde vrsta alkoholnog pica, ali se to kasnije primenilo na odredene prehrambene artikle), ukoliko je legalna Ll jednoj drfavi clanici, ne moze biti zabranjena u drugoj clanici, osim ako postoji zdravstveni rizik.

Najmanje poznata institucija EZ je Sud za finansijsku reviziju, sa sedistem u Luksemburgu. Osnovan je 1977. godine, zamenivsi ramJl Odbor za finansijsku reviziju koji je imao manja ovlascenja.

Clanstvo

Sud ima 15 clanova, po jednog iz svake drZave clanice, koji se biraju iz redova onih lica koja su radiJa iIi rade u odeljenjima za reviziju spol­jasnjih finansija u njihovim zemljama, ili koja imaju druge kvalifikacije -u, . posao. Savet ministara ih imenuje na period od sest godina koji se moze obnavljati. Oni iz svojih redova imenuju predsednika na period od tri godine, koji se moze obnoviti.

Odgovornost

Zadatak ovog suda je da kontrolise sve prihode i rash ode institucija Zajednice i svih drugih tela koje ustanovi EZ, da obezbedi da svi priho­di i svi rashodi budu u skladu sa zakonom. Sud takode odgovora za zdra­vo finansijsko poslovanje. Obavlja slicne funkcije kao finansijski kotrolor iIi odeljenje glavnog finansijskog kontrolora u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Uticajna uloga

Sud podnosi godisnje izvestaje, kao i periodicne specIPJne izvestaje na zahtev bilo koje institucije Zajednice iIi na sopstvenu inicijativu. Cesto pruia dokaze 0 nepotrebnim troskovima, narocito kada su u pitanju pomoc poljoprivredi iIi, ponekad, lose finansijsko poslovanje. Ima veoma utica­jnu ulogu i njegovi izvestaji su doprineh znacajnoj racionalizaciji proce­dura EZ.

Evropska investiciona banka (EIB) istovremeno je institucija Zajednice i banka. Osnovana 1958, u skladu sa clanom 130 Rimskog ugovora, ona predstavlja banku EZ za finansiranje kapitalnih projekata, koji unapreduju ujednacen razvoj Zajednice. VeCi dec svojih finansijskih resursa ostvaru­je na trZistu kapitala (gde ima rejting AAA), iz kojih daje zajmove, na neprofitnoj osnovi, za kapitalna ulaganja koja su u skladu sa ciUevima EZ. Glavni dec njenih aktivnosti, u vezi sa zajmovima, llsmeren je ka manje prosperitetnim regionima Zajednice. Ona takode daje doprinos real­izaciji razvojnih program a EZ, u skladu sa ugovorima 0 saradnji iIi pridruzivanju koje je Zajednica zakljucila sa 12 zemalja u regionu Mediterana, kao i sa 70 zemalja iz Afrike, Kariba i Pacifika, u skladu sa Konvencijom iz Lomea (videti Poglavlje 35). Banka takode daje i velike zajmove u skladu sa EU programima Ph are i TACIS, zemljama srednje i istocnc Evrope, kao i bivsem Sovjetskom Savezu, i jednom broju zemal­ja iz Azije i Latinske Amerike, a od 1995. i Juznoj Africi, ali su u pitan­ju manji iznosi.

Clanstvo i finansijski resursi

Clanicc EIB su 15 drzava clanica EZ. One su preuzcle kolektivnu obavezu da uloze srcdstva u kapital banke u iznosu od 62 milijarde ekija (od kojih je uplaeeno 6 milijardi ekija). Do kraja 2001. banka je na ime zajmova ostvarila oko 340 milijardi evra. Tokom 2001. je pozajmila 32.3 milijarde evra i dala u vidu zajmova 36,8 milijardi evra. Banka je trenutnodaleko najveCi poverilac i duznik na medunarodnim finansijskim trzistima.

Aktivnosti u EZ

Zajmovi se odobravaju svakoj drzavi clanici. Italija i Ujedinjeno Kraljev$tvo su dugo bile glavni korisnici, ali Spanija i Portugal (koje su

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Finansijska sredstva koja je obezbedila Evropska investiciona banka, 1983-2001. Milioni ekija pri tekucim cenama

illITl Ukupno

• U okvinl Zajcdnice

• lzv~\n Zajednice

;'::::~~~~~::~;::;i:::~::~=::)' .. :":.: ;:;;;:,:, :!~:~!'::o{;:::;:#~::::,,:::::::;::: :':;:::::':WJd .•...•.•.... : ... :.::.: .•... : .. : ..•......... -.. :."".:':: .... , -,. :

_ ·::::'::·::::'::V:,;,:::·:::·::: :::,::.:.: '::::':::::;':'::::: ::.::.i::::.} :.: •• :;::::::::::::;:..:::\;25 : ~ ... .-. .. ":'::": 1"::";':.: .:.,.:\.::;.:::.,:,{::.:.:.:::::.:.:'~:'l::~:%l'f: :::.:::::,.:::::.:.:.:.:.:m;r:J:::::r~"···ij :

::~-O"J. ..:;.': '!::'IF::;;'t:Z;:;::;;'T;:;;~:;:;;Z:;;;;r:;;:;;;:;;;::F;::::;;:::;::~;,:::;:::;;;::~ . .. :"':: ~;··:::;;;:::::ij:::~::;;:;;;;;.::;:;;;::;:;;;Z~:;:::;:::;~::;;:;;;i::;;··::;;;;;;:::;::t:;::::i:;:;;;;::r·-··::~·::;:'j

. ··:···I::;·:i;:·;·;~::::·:·:F;;:~:;;:;:r:.::«:;;::;:;;.:~;:.:.;;:;;;:;;:::::::;:;;.:.::t;.:r:;'.0:d:;::::.:7:;F~:::::::":::1 : ...... iij;;;:··:::::::'·::::;;1::::;,{;;:);;'~:::t;;::,;:;;;:;:::<·:;;:::;;;·~;::::t:::;:;·;:;;:;:::;j;::;·:;;::,::;::::;~;;;;:;;;;::'f::"::'::':7'~-'~

.... , ... fiii{'i::;:;;···:-·g:;;ijZ::;;:;;;;r;;;:::;;;:;;,;:;;;::::;:;::;;;;;::~;:;;::::;:;::ij;;;::;::~0::;;:::;;;;::;;::;;T:"':::77:;,,;q

[zvor: Evropska investiciona bajka

97

vee dobijale zajmove EIB, pre pristupanja Zajednici) brzo su poveeale dugovanja prema banci. Nemacka je nakon ujedinjenja takode postal a jedan od velikih duznika, uglavnom usled investiranja u Istocnu Nemacku, tako daje 1998. bila na prvom mest~.

98

Tabela 7 Geografski erikaz datih zajmova, 2001. i 200!.

mil. evra %

U okviru EU Belgija 365 1.2 Danska 1,172 3.8 Nemacka 6,017 19.3 Grcka 1,658 5.3 Spanija 4,559 14.6 Francuska 3,825 12.3 Irska 525 1.7 Italija 5,488 17.6 Luksemburg 10 0.03 Holandija 787 2.5 Austrija 820 2.6 Portugal 1,799 5.8 Finska 695 2.2 Svedska 953 3.1 Ujedinjeno Kraljevstvo 2,337 7.5 Ostali 174 0.6 Ukupno unutar EU 31,184 100.0

lzvan EU Zemlje kandidati za ulazak 2,659 47.6 Mediteranske zemlje 1,401 25.] Africke i karipske zemlje 520 9.3 Juzna Afrika 150 2.7 Azija i Latinska Amerika 543 9.7 Balkan 319 5.7 Ukupno van ED 5,592 100.0 Svega 36,776 Primedba: ukupni iznosi se mazda ne slaiu zbog zaokruzivanja. lzvor: Evropska investiciona banka .

DIK LEONARD

1997-2001. 1 997-200l.

mil. evra %

3,091 2.3 4,536 < ,.,

J • .J

26,045 19.1 6,271 4.6

18,592 13.6 16,908 12.4 1,454 I.l

22,901 16.8 511 0.4

2.156 1.6 3,045 2.2 8,098 5.9 2,668 2.0 3,695 2.7

15,626 11.4 1,058 0.8

136,655 100.0

11,898 52.4 5,366 23.7 1,896 8.4

776 3.4 2,124 9.4

625 2.8 22,685 100.0

159,340

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 99

Zajmovi EIB u okviru Zajednice tokom 1998. bili su uglavnom za region­alni razvoj, energetiku, industriju, visoku tehnologiju, modernizaciju i kon­verziju preduzeca, saobracaj, telekomunikacije i ostale oblike razvoja infrastrukture i zastite okoline.

Sediste i struktura

EIB ima sediste u Luksemburgu. Njen Odbor guvemera se sastoji od min­istara finansija drZava clanica, koji se sastaju jednom godisnje. Ona ima i nestalni Odbor direktora (24 clana koje imenuju drZave clanice i jedan clan koga imenuje Evropska komisija), i stalni RukovodeCi komitet, predsednika banke i sedam potpredsednika. Njih imenuje Odbor guvern­era, na predlog Odbora direktora, na mandat od sest godina koji se moze obnavljati.

Evropska banka za obnovu i razvoj

Od 1990, EIB odobrava zajmove zemljama istocne Evrope, koje su u tranziciji ka trZisnoj privredi. EIB je dala doprinos osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj, u aprilu 1991. (EBRD) sa sedistem u Londonu, ciji je zadatak da odobrava zajmove u te svrhe. Iako je u njenom osni­vanju ucestvovalo 40 zemalja, vise od polovine kapitala EBRD, u iznosu od 10 milijardi dolara, dala je Evropska zajednica i njene ddave clanice. UCeSce EIB u kapitalu banke iznosi 3%.

Osim glavnih evropskih institucija koje su vee opisane, postoji jedan broj specijalizovanih agencija, fondacija i centara, koji su osnovani odlukama Evropske komisije iii Saveta Evrope. VeCina je osnovana 1994. iIi. 1995, nakon odluka sa samita u Briselu decem bra 1993, iako su dYe od njih osnovane dvadeset godina ranije. Evropski monetarni institut, osnovan II

skladu sa U govorom iz Mastrihta kao prethodnik Evropske centralne banke, spada u razlicitu kategoriju. On ima sediste u Frankfurtu i njegove funkcije su opisane na stranama 155-157.

Evropska agencija za vrednovanje medkinskih proizvoda (EMEA)

Sa sedistem u Londonu, EMEA je pocela rad 1. januara 1995. Njen zadatak je da obezbedi da se na jedinstvenom trzistu EU farmacelltski proizvodi koriste pod istim uslovima, i da se koriste pogodnosti nezav­isne naucne evaluacije koja stiti, kako korisnika tako i industriju.

Evropska agencija za zivotnu okolinu (EEA)

EEA i njena sira mreza EIONET osnovane su II Kopenhagenll 1994. radi pruzanja visokostrucnih informacija u vezi sa zivotnom sredinom u drZavama clanicama EU, kao i javnosti u celini. Glavni ciljevi agencije su da proceni trenutno stanje Zivotne sredine, da predvidanja za buducnost i obezbedi odgovarajuce podatke radi sprovodenja ekoloske politike Zajednice.

Evropska fondacija za obuku

Evropska fondacija za obuku jc osnovana u Torinu januara 1995. godine. Formirana je radi koordinacije i podrske svim aktivnostima ED u oblasti srednjeg i univerzitetskog obrazovanja. Ovo je bio dec ukupnog progra­rna Phare i TACIS (videti stranu 287) u cilju ekonomske obnove u part­nerskim drzavama· srednJie i istocne Evrope i centralne Azije.

\ .

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 101

Evropski centar za razvoj profesionalne obuke (CEDEFOP)

CEDEFOP je osnovan u Berlinu 1975, ali se nedavno preselio u Solun. Centar doprinosi razvoju profesionalne obuke u Evropi kroz akademske i tehnicke aktivnosti. ~

Evropski centar za drogu i zavisnost od droga (EMCDDA)

EMCDDA je osnovan 1994. i nalazi se u Lisabonu. Cilj Centra je da obezbedi "objektivne, pouzdane informacije koje se mogu porediti na evropskom nivou u vezi s drogama, zavisnoscu od droga i njihovim posledicama". Posto fenomen droga u sebi sadrzi mnoge slozene i tesno povezane aspekte, Centar ima zadatak da drzavama clanicama i instituci­jama Zajednice pruza sveobuhvatnu statisticku, dokumentarnu i tehnicku sliku problema droga, s obzirom na njihovo preduzimanje mera za borbu protiv tog problema.

Evropska fondacija za unapredenje zivotnih i radnih usiova

Fondacija je osnovana u Dablinu 1975. i ima za ci1j "da doprinese pJani­ranju i uspostavljanju boljih zivotnih j radnih llslova, kroz akciju ciji je cilj unapredenje i sirenje znanja koje moze da bude od pomoCi u tom pogle­du". Sustinski je Savetodavno telo i njen glavni zadatak je da Komisiji drugim evropskim institucijama stavi na uvid naucnei tehnicke podatke.

Kancelarija za usaglasavanje na unutrasnjem tdistu (OHIM)

ORIM (zastitni znaci i dizajn) otpocela je svoje aktivnosti i. septembra 1994. u gradu Alikante.. Kancelarija je odgovorna za registrovanje i naknadnu upotrebu zastitnih znakova zajednice, kao i za buduCi njen diza­jn sirom EU. Cilj OHIM-a je da doprinese usaglasavanju na unutrasnjem trZistu u oblasti intelektualne svojine, narocito zastitnih znakova i dizaja.

Kancelarija Zajednice za pravo na biljnu raznolikost

Ova kancelarija je pocela sa radom 27. aprila 1995. i pnvremeno Je smestena u Briselu. Nezavisna je od. institucija EU i iskljucivo je odgov-

102 DIK LEONARD

orna za sprovodenje novog rezima Zajednice u pogJedu prava na biljnll raznolikost, kao sto su patenti i autorska prava. Uzgajivaei biljaka mogu da traie zastitu sirom EU, jednostavno podnosenjem zahteva Kancelariji Zajedniee za pravo na biljnu raznolikost.

Evropska agendja za bezbednost i zdravstvenu zastitu na radu

Agencija ima sediste u gradu Bilbao i poeela je sa radom 27. oktobra J 995. Njen glavni prioritet je stvaranje mrde koja povezuje informacije na nacionalnom nivou i olaksava distribuiranje informacija u oblasti bezbednosti i zdravstvene zastite na radu.

Prevodilacki centar, za tela Evropske unije

Prevodilaeki eentar za tela Evropske llnije osnovan Je 1994. u

cija.' Osnivanje 12 drugih agencija EU je odobreno II principu, ali je nji­

hovo formiranje odlozeno zbog nesposobnosti Saveta Evrope da se usa­glasi 0 njihovom sedistu. Poslednji takav neuspeh bio je II Lehenu deeem­bra 2001, kada je, medutim, dogovoreno da tela za eijim radom postoji hitna potreba rade u "privremenim" sedistima. Ageneija za bezbednost hrane pocece da radi u Briselu, a Evropravda (ageneija za evropsku sud­sku saradnju) ce se pridruziti Evropolu u Hagu.

1l~~ JEdIr®[l!rrmtInD~H ~fimn~IDft~~~ @®cllm~ d ilir®~lli:®wd

Broj zaposlenih

Uprkos primedbama koje se eesto UPUCllJU na raeun EU, da ima velikll birokratiju, njen platni spisak je skroman u poredenju sa naeionalnim drzavnim slllzbama drzava elaniea. Evropska komisija ima manje od 17.000 zaposlenih ne raellnajuCi oko 4.500 liea koja su zaposlena ll. nauenoistrazivaekim institutima i drugim jedinicama, dok ostale instituci­je zajedno zaposljavaju oko polovinu tog broja. Ukupan broj zaposlenih

1. god me prikazan je na Tabeli 8.

Tabela 8 Zaposleni u EU, krajem 2001.

Stalni Privremeni

Komisija 16.999 588 Istrazivaeki instituti 4.556 127 Savet ministara 2.497 63 Parlament 3.550 635 Sud pravde 785 290 Sud finansijskih revizora 457 95 ESC j Komitet regiona 830 Ukupno 29.647 1.846

Zaposijavanje

Osoblje Komisije, osim ogranieenog broja visih mesta za koje nacionalne vlade kandiduju predstavnike, popunjavaju se javnim konkursima koji se objavljuju periodicno u Zvanienom glasniku Zajedniee i vodeCim novina­rna ddava elaniea. Obieno postoji gomja starosna granica za elanove koji se· zaposljavaju prvi put, sto znaci da veCina eurokrata ran~ zapoeinje

104 DIK LEONARD

svoju karijeru, u dvadesetim godinama iIi pocetkom tridesetih. Imenovanja se vrse bez obzira na rasu, uverenja iIi pol, i, u principu, nijedno mesto se ne rezervise za drZavaljane odredene drZave. U praksi postoje nez­vanicne nacionalne kvote, da bi se obezbedilo da svaka clanica dobije razumno ucesce na mestima u svim nivoima uprave. Inace, opste kvali­fikacije za kandidate sadrzane su u clanu 28 Propisa Zajednice 0 osobiju.

Neko moze biti imenovan samo pod uslovom da je:

(aJ da je driavljanin jedne od driava Clanica Zajednica, osim ako organ koji ga imenuje ne odobri izuzetak, i uiivasva gradanska prava;

(b) da je regulisao sve obaveze u skladu sa zakonima i u vezi sa vojnom obavezom;

(c) da ima odgovarajuce iiene karakteristike , koje ukazuju da je pogo-dan za vrsenje odredenog posla;

(d) da je poioiio kvalifikacioni ispit ili testove, iIi i jedno i drugo: (e) da je jizieki podoban za obavljal~je tog posta; i (f) da je podneo dokaze 0 temeljnom poznavanju jednog od jezika

Zajednice i pokaie zadovoljavajuce znanje drugog jezika Zajednice, na nivou koji je potreban za obavljanje tih poslova.

Kandidati za tumace iIi prevodioce moraju da imaju solidno znanje dva jezika Zajednice, koji nisu njihovi maternji jezici.

Obuka

Osim za stalno osoblje, Komisija svake godine omogucava obuku na licu mesta za oko 200 stazista. Obuka traje tri do pet meseci, a mesta su otvorena, na bazi konkursa, uglavnom za studente koji su upravo diplomi­rali. Nema garancija za buduce zaposlenje, ali' "obuka u fazama" pruza odlicno iskustvo onima koji su zainteresovani za buducu karijeru na evropskom nivou, u Zajednici iIi nekom drugom mestu.

Plate

Nadoknada clanova Komisije vezana je za maksimum sa raspona AI. Predsednik Komisije prima 138% od ovog iznosa (250 250 eyra), pot-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 105

predsednici 125 % (226 683 evra), a komesari 112,5% (204 000 evra). U svakom slucaju, imaju imaju pravo i na razne dodatke kao sto su prilog za zivot van zemlje, sto predstavlja dodatnih 14% na ove iznose, za svc sem za belgijskog komesara.

Zaposleni u EU placaju porez na prihod Zajednici (trenutno po stan­dardnoj stopi od 25%), a ne zemlji u kojoj su zaposleni, a plate su im znatno vece od plata nacionalnih drzavnih cinovnika, kako bi im se kom­penzovalo to sto rade i zive u stranoj zcmlji. Osim osnovnih plata, pos­toje porodicni dodaci i dodaci za zivot u inostranstvu, kao i odredene povlastice, recimo, besplatno skolovanje za decu u nekoj od evropskih skola koje drzi Komisija. Rasponi plata se povremeno objavljuju u Sluzbenom glasniku, gde se one iskazuju mesecno u evrima. Najnoviji iznosi koji su stupili na snagu 1. jula 2001. prikazani su na Tabeli 9.

Tabela 9 Osnovne plate za svaku kategoriju 2001 (izrazene u cvrima)

Kategorija A

Al Generalni direktor A2 Direktor A3 Sef odeljenja A4 Glavni administrator A5 Glavni administrator A6 Administrator A 7 Administrator A8 Pomocnik administratora

Kategorija B

B I Glavni administrativni pomocnik Visi administrativni pomocnik

B2 Visi tehnicki pomocnik B3 Visi pomocnik u Sekretarijatu

Administrativnipomocnik .

11,940.71 - 15,112.21 10,596.40 - 13,622.75 8,775.74 - 12,481.82 7,372.55 - 10,265.23 6,078.30 - 8,599.00 5,252.79 - 7,258.99 4,521.59 - 5,646.54 3,998.94 - 4,160.21

5,259.79 - 7,258.99

4,551.14 - 6,044.73

106

B4 Tehnicki pomocnik B5 Sekretarski pomocnik

Kategorija C

Cl Izvrsni sekretar Glavni sekretar Glavni administrativni sluzbenik

C2 Sekretar-daktilograf/stenograf C3 Sluzbenik C4 Daktilograf C5 Administrativni pomocnik

Kategorija D

D 1 Sef jedinice 02 K valifikovani sluzbenik 03 K valifikovani radnik

Nekvalifikovani sJuzbenik 04 Nekvalifikovani radnik

DIK LEONARD

3,301.76 - 4,378.78 2,951.34- 3,324.87

3,367.66 - 4,311',.26

2,929.16 - 3,800.31 2,732.35 - 3,478.69 2,468.89 - 3,168.96 2,276.47 - 2,556.31

2,572.75 - 3,360.18 2,345.85 - 3,045.22

2,183.37 - 2,837.52 2,058.62 2,3 I 1 .88

Beleska: I. maja 2002. evro je vredeo 0.62 funti i 0.92 doJara

, I

'~l

I

IIDlE([D 111111

N&}])J1IE~N@~1rIT

Evropska unija je jos daleko od toga da postane politicka unija, cemu .I'll

tdiU njeni osnivaci, sto je potvl"cteno mnogo puta i sto su nedavf10 U

Amsterdamu juna ] 997, sejovf vlada EZ, odredili kao svoj konacni ciIj. Daleko je i od toga da bude evropska vlada i napredak koji je ostvarila vidno je neujednacen. Uklanjanje carinskih dazbina izmedu drzava Clani­ca i razvoj zajednicke poljoprivredne politike dugo su bili f1(~j/wnkretnija dostignuca Zajednice, ali postoje mnoge oblasti ekonomskih aktivnosti za koje je nadleina, koje cesto deli, u razliCitoj meri, sa driavama Clanica­rna. Ugovor iz Mastrihta sadrZi princip "supsidijanwsti" kojim se tvrdi da odluke treba donositi "sto blize grad anima ", ali je ipak prosirio nadleinosti institucija EZ u nekoliko pravaca. Deo m daje pregled osnovnih oblasti delovanja Zajednice, sto verovatno nUe sveobuhvatna slika svih njenih aktivnosti.

Budzet EU je shoman u poredenju sa budzetima drzava clanica i iznosi sarno 2,5% iznosa nacionalnih budzeta. Prema Evropskoj komisiji, 1997. godine svaki gradanin EU je placao Uniji 220 ekija, a verovatno 50 puta vise svojoj zemlji. Uprkos tom disparitetu, budzet EU povremeno izaziva sporove medu ddavama clanicama, kao i izmedu njih, Komisije i Parlamenta.

Prihodi Izvori

Izvor prihoda EZ menJao se tokom godina. ECSC, koja ima sopstveni operativni budzet (196 miliona ekija 1999), uvek se finansirala od dazbina proizvodaca uglja i celika. Opsti buMet Zajednice je u pocetku finansiran sistemom nacionalnih doprinosa, koji su uglavnom bili zasnovani na BNP dciava clanica. Godine 1970. odluceno je da se ovi doprinosi postepeno zamene "sopstvenim izvorima" Zajednice. Oni se sastoje od izvora priho­da, koji pripadaju Zajednici kao njeno pruvo, iako se uglavnom prikuplja­ju u ddavama Clanicama. To su trenutno cetiri odvojena elementa.

1. Carine za proizvode koji se uvoze izvan Zajednice. 2. Poljoprivredne dazbine za uvoz razlicitih prehrambenih proizvoda,

kako bi se cene izjednacile sa cenama Zajednice, plus dazbine na suficitarne proizvode.

3. ledan den poreza na dodatnu vrednost. Ovo je daleko najveci element. U pocetku je bio utvrden na maksimalan iznos od i % konacne pro­dajne cene na zajednickoj osnovi mba i usluga (to je bilo potrebno posto su stope i VAT u velikoj meri varirali od zemlje do zemlje). Limit je podignut na 1,4% 1986, ali se postepeno vratio na i o/c 1999.

4. Doprinosi drZava clanica. Na osnovu ucesca ddave cJanice u ukup­nom BNP ZaJednice, iznos ovog doprinosa se ogranicava, !ito ce uku-

110 DlK LEONARD

pan prihod EZ dovesti na maksimum od 1,2% BNP Zajednice 1993. i 1994, koji ee postepeno rasti do maksimuma od 1,27% 1999. godine.

Tabela 10 Budzetski prihodi, 2001-02 (u milionima evra)

2001. 2002. Poljoprivredne dazbine Dazbine na seeer i izoglukozu' Carinske dazbine Troskovi prikupljanja sopstvenih sredstava -Sopstveni izvori V AT

Sopstveni izvori po osnovu BNP Raziika izmedu V A T i sopstvenih

izvora osnovu Ostatak iz budzeta od

prethodne godine Ostali prihodi Ukupno

% BNP

iz prethocine godine

Maksimum sopstvenih resursa koji mogu biti izdvojeni za budzet

Sopstvena sredstva koja su stvarno izdvojena za budzet

a - podatak ncpoznat

lzvor: Evropska komisija

Budzetska reforma

1,132.9 - 1,121.7 839.8 - 770.9

14,237.3 - 15,765.9 1,621.0 - 1,765.8

30,625.1 - 36,603.9

34,460.2 - 42,318.7

a

11,612.7 a 1,284.0 783.2 93,615.0 - 95,598.5

1.27 1.27

1.07 1.07

Cetvrti izvor je dodat 1989, nakon sporazuma 0 budzetskoj refom1i koji je postignut na samitu u Briselu februara 1988. Prvi put je u nekoliko godina Zajednica bila u moguenosti da raspolaze budzetom zasnovanim na iznosu sopstvenih sredstava, koja su bila dovoljna za finansiranje svih politickih, ekonomskih i socijalnih poslova. Tokom prethodnih godina, sve

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU III

veCi nedostatak sredstava je morao da bude nadoknaden ad nepovratnih priloga driava clanica. Tabela 10 prikazuje predvidene prihode za 200 I. i 2002. godinu.

Prethodne metode finansiranja budzeta nisu vise bile zadovoljavajuce, pa su hudzeti za 1986. i 1987. godinu izbalansirani sarno zahvaljujuCi kreativnom racunovodstvu. Prihod od carinskih dazbina se polako smanji­vao, sa smanjenjem spoljasnjih tarifa Zajednice, poljoprivredni nameti su smanjeni posto je EZ pocela da se oslanja na sopstvene snage za sve veCi broj proizvoda. Ovo je dovelo do pritiska na doprinose od VAT-a, koji su vee dostigli maksimum od 1,4% vrednosti za kupovine u Zajednici u roku od godinu dana otkako je plafon podignut sa 1 %. Cetvrti izvor je omoguCio dugorocno planiranje budzetskih obaveza do 1992, sto je kasnije produzeno do 1999, kada je postao najveCi pojedinacni izvor prihoda.

Rashodi IJustracija 5 prikazuje rashode koji su predvideni U opstem budzetu EU za 1999, i porede se sa 1973, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo postal0 clan. Glavni elementi budzeta su:

Poljoprivreda i ribarstvo. 45,5% predvidenih rashada za 2001, sto predstavlja nagii pad U odnosu na prethodne godine. Glavni razlog sto poljoprivreda apsorbuje tako veliki deo budzeta nalazi se bas u tome sto dobar deo javno finansirane podrske prolazi kroz budzet EU. Postoji rizik da ona onemoguei programe u drugim oblastima, na primer tehnoloska istrazivanja, gde hi Unija trebalo da pruzi daleko veCi doprinos. Poslednjih godina se ulazu napori da se smanje troskovi za poljoprivredu, iIi da se bar obezbedi da rastu sporije od troskova EU u celini.

Regionalna politika. Nekih 16,3% predvidenih rashoda za 200 l. Godine 1973. nije bilo regionalnih izdataka u budzetu. Evropski fond za regionaini razvoj je osnovan 1975, nakon pristupanja Ujcdinjenog Kraljevstva, Danske i Irske 1973. godine. On pomaze finansiranje razvo­jnih programa, infrastrukturna ulaganja, kao j projekte u oblasti industri­je i usluga u siromasnijim regionima i narocito oblastima koje pate od

\ recesije. Fond obicno funkcionise na bazi odgovarajuCih doprinosa iz

112 DIK LEONARD

odnosnih zemalja Clanica. U skladu sa U govorom iz Mastrihta, osnovan je novi Kohezioni fond (3,3% predvidenih rashoda za 2001), radi obezbedivanja pomoCi za infrastruktuma ulaganja u cetiri najsiromasnije ddave clanice: Grcku, Portugal, Spaniju i Irsku.

Socijalna politika. OtpriIike 6.9% predvidenih rashoda Zet 200 I, pro­centualno je malo povecanje u odnosu na 1973, uprkos velikom rastu nezaposlenosti u meduvremenu. Veci deo rashoda ide preko Evropskog socijalnog fonda, koji sufinansira obuku i projekte za prekvaJifikaciju i pomoc za zaposljavanje. Godine 1988. dogovoreno je da ukupni rashodi za "struktume fondove", odnosno Regionalni fond, Socijalni fond i Fond za poljoprivredu budu udvostruceni do 1993. Do 2001. oni su, zajedno sa Kohezionim fondom, dostizali do 34.2% ukupnog budzeta.

Energetika, istrazivanje, industrija, saobracaj i zivotna sredina. Oni odnose sarno 6.3% rashoda Unije za 1997, sto je ocigledno mali deo koji drzave clanice trose za ove oblasti. NajveCi deo je odlazio na istrazivan­ja, iako se uglavnom smatra da je to malo u odnosu na istrazivanja koje vrse SAD i Japan. Pokusaji Komisije da ubedi ddave clanice da radikalno povecaju izdvajanja za istrazivanje do sada su imala sarno delimican uspeh.

Saradnja u oblasti razvoja. 8,7% predvidenih rashoda za 200 I, uglavnom je bilo za programe saradnje sa zemljama srednjc i istocne Evrope, bivseg Sovjetskog Saveza i bivse Jugoslavije i mediteranskim zemljama. Tu spadaju hitne isporuke hrane i pomoc azijskim i lati­noamerickim zemljama. Osim toga, Konvencija iz Lomea predvida finan­sijsku i tehnicku pomoc za 78 zemalja iz Afrike, Kariba i Pacifika, sto se u praksi finansira odvojeno od budzeta EU, preko nacionalnih dopri­nosa i zajmova Evropske investicione banke (videti poglavlje 35).

Izdvajanja i rashodi

Procedura odobravanja godisnjeg budzeta opisana je na str. ?? Ukupna izdvajanja za 2001 bila su 96 238 miliona evra, ali su predvideni rasho­d( 76 863 evra, buduCi da svake godine stvarni troskovi pada.ju buduCi da

VODIC KROZ EVROPSKU UNrJU

Budzet Zajednice, 1973 i 2001 Opsti hmL/:et, lekllce cene, II % od lIkllpnog

administr;)cija 5.S£Jc qttJII~11111IL,;1, L.. ostali troskovi 5.5(j{;

razvojna saradnja I A9c

;·istrazivanja. energija induslrija i transport I.VIc llskbdivanje 34.'].flr

113

se ne preuzlmaJU sve obevaze. Glavna izdvajanja za 200 i. prikazana su u Tabeli II.

Tabela 11 Opsti budzet EU, izdvajanja za 200 I (cene iz 200 1)

Sektor

Zajednicka poljoprivredna politika Strukturne operacije (uklj. Kohezioni fond) Unutrasnja poJitika (osim strukturnih operacija) Spoljno delovanje Administrativni rashodi Rezerve Ukupno

Potrebna izdvajanja za placanje u % BNP Plafon sopstvenih izvora u % BNP

Izvor: Evropska komisija

ei" • nUllom evra

44,530 32,270 6,272 4,735 4,776

916 96,238

1,09 1,27

114 DIK LEONARD

Planirani rashodi za period 2000-06. Do 1999. godine Savet ministara trebalo je da usvoji dugorocno finansijsko planiranje, na period od pet iIi sedam godina, pocevsi sa 2000. godinom. U julu 1997. Komisija je podnela svoj izvestaj "Dnevni red 2000", koji je zakljucio da neee biti potrebno podizati sadasnji plafon rashoda u visini 1.27% BNP. Na bazi ocekivane prosecne stope rasta od 2.5% u okviru EU i 4% u zemljama kandidatima, Komisija je ocekivaia dodatne izvore do 2006. u iznosu od oko 20 milijardi ekija. Projektovani ukupni troskovi bi porasli za 17%, sto bi ostavilo znacajne rezerve zato sto je manje od 24% predvidenog rasta BNP. Komisija je predlozila da za sedmogodisnji period (2000-06) ukupni rashodi EU treba da sepopnu na nekih 684 milijarde evra, od kojih bi 21.84 milijarde trebalo da se daju kao pomoe zemljama kandi­datima za Clanstvo iz srednje i istocne Evrope. Na Berlinskom samitu 1999. sefovi vlada su smanjili iznos za 6.6%, na 640 mil ij<JJ'di, ali su sumu za pomoe kandidatima osravili netaknutom. Tabela 12 daje detaljan finansijski plan, onaka kako je odobren na Berlinskom samitu, za 2000; 2003 i 2006.

Ko dohija; ko gubi?

Vise godina nije bilo preciznih infonnacija 0 davaocima i korisnicima budzeta EU. Svima je bilo poznato da je Nemacka daleko najveCi davalac, da su davanja Ujedinjenog Knlljevstva znatno umanjena godisnjim popustom koji je UK dobilo 1984 i da je Irska, u odnosu na svoju velicinu, najveCi korisnik. Rasprava 0 izvestaju "Plan 2000" dovela je do zahteva za pre­ciznijim detaljima, buduCi da je nemacko javno mnjenje, u zelji da se sman­ji teret Nemacke i drugih Clanica, zahtevalo ukidanje popusta za Ujedinjeno Kraljevstvo. U skladu s tim Komisija je objavila procenu nacionalnih dopri­nosa (vidi Tabelu 13) u novembru 1998, koja je pokazaJa da Holandija, Svedska i Austrija takode daju doprinos koji je vise ad "postenog ucesca" u budzetu. Dogovor koji je postignut u Berlinu doveo je do malog popusta za ove cetiri zemlje, Kojima je odobreno placanje tri cetvrtine ukupne sume koju bi normal no placale, U odnosu na popust Ujedinjenom Kraljevstvu. Ostatak ce nadoknaditi preostaie zemlje clanice (njih deset). Sto se tice Ujedinjenog Kraljevstva, njegov popust - u trenutnom iznosu od 3 milijarde evra - ostao je netaknut, ali je u zamenu za to vlada UK morala da se odrekne 240 miliona evra koje bi dobila iz drugih budietskih promena.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Tahela 12 Finansijske perspektive, cenama za 2000.)

Izdvajanja 1 Poljoprivreda Zajednicka poljoprivredna politika (bez razvoja sela) Razvoj sela i pratece mere

2 Stukturne operacije Strukturni fondovi Kohezioni fond

3 Unutrasnja politika 4 Spoljna akcija 5 Administrati vni rashodi 6 Rezerve Monetame rezerve Rezerve u slucaju nepogoda Zagarantovane rezerve

7 Pomoc kandidatima za ulazak u EU Poljoprivreda Strukturni instrumentarijum PHARE (za kandidate za ulazak u EU)

Ukupna izdvajanja za obaveze

Potrebna izdvajanja za placanja Izdvajanja za placanja u procentima ENP Na raspolaganju za prijem novih clanica

(izdvajanja za pJacanja) Poljoprivreda

Drugi rashodi Plafon, izdvajanja za placanja Plafon, pJacanja u % BNP-a Granica za nepredvidene troskove Piafon sopstvenih izvora

Izvor: Evropska komisija

115

2000-06 (u milionima evra, prema

2000. 2003. 2006.

41,738 44,646 42,493

37,352 40,219 38,306 4,386 4,427 4,457

32,678 30,882 29,746 30,019 28,223 21,193

2,659 2,659 2,553 6,031 6,366 6,712 4,627 4,658 4,688 4,638 4,882 5,187

906 406 406 500 203 203 203 203 203 203

3,174 3,174 3,174 529 529 529

1,058 ! ,058 J ,058 1,587 1,587 1,587

93,792 95,014 92,406

91,322 96,714 91,347 1.13% 1.11% 0.98%

6,842 14,501 2,071 3,468 4,771 11,033

91,322 103,556 105,848 !.l3% 1.19% 1.13% 0.14% 0.08% 0,14% 1.27% 1.27% 1.27%

116

Tabela 13 Budzetski bilansi clanica ekija; posie popusta UK)

Davaoci Nemacka 11.46 Francuska 1.76 Holandija 1.22 Svedska 1.20 Austrija 0.87 UK 0.66 Italija 0.56

lzvor: Evropska komisija

EU, plan za 1998

Korisnici Spanija Grcka Irska Portugal Belgija Luksemburg Danska Finska

D1K LEONARD

(u milijardama

5.54 4.31 2.80 2.68 UI 0.72 0.09 0.001

Uklanjanje carinskih barijera

Rimski ugovor predvida uklanjanje svih carinskih barijera U okviru Zajednice u periodu ad 12 godina i sest prvih zemalja clanica su okoncale ovaj proces 18 meseci pre roka, 1968. godine. Clanice koje SD naknadno pristupile nastavile SD to da cine u fazama: Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska do 1977, a Grcka do 1986. Spanija i Portugal, koje su postale clanice Zajednice 1986, ukinule su sve svoje carine prema drugim clani­cama EZ do kraja 1992. Austrija, Finska i Svedska su vee ukinule bari-jere, mnogo pre no sto su 1995. pristupile EU. Para1elno sa uklanjanjem unutrasnjih tarifa, uvedena je zajednicka spoljna tarifa za robu iz drugih zemalja. U pocetku utvrdena na prosecan iznos od oko 10 %, postepeno je smanjivana, nakon uzastopnih rundi pregovora u okviru Opsteg spo­razuma 0 carinama i trgovini (GATT), i ponderisani prosek carinskih daZbina EU pao je na nesto ispod 5%, sto je malo nize nego u SAD, ali viSe nego u Japanu. U skladu sa sporazumom U okviru Urugvajske runde GATT iz decembra 1993, ovaj ponderisani prosek ee pasti na oko 3% i trebal0 bi da se dalje smanjuje u skladu sa stalnim pregovorima U okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), koja je zamenila GATT 1995. godine.

Ubrzo posle Urugvajske runde EU je najavila planove za drugi niz globalnih trgovisnkih pregovora i pokusala da isposluje podrsku ostalih clanica STO. Medutim, pregovaracke muke, sumnje u to ko profitira iz STO, slaba javna podrska i organizacione slabosti, sve to je dovelo do fijaska sastanka STO u Sijetlu krajem 1999. U okruzen ju nereda koje su izazvali antiglobalisti, razgovori u Sijetlu su prekinuti u uzajamnim optuzbama i protivoptuzbama izmedu bogatih i siromasnih drzava u smis­Iu nastavka rada.

118 DIK LEONARD

Porast trgovine unutar EU, 1960-2001.

••••••••.•••••••••••••••.••..•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••.•••.••••••.••..••••••••••••••••••.•••••••••...•.••.•••.••••••• ~!~~

1,400 ....................... _ ................ ~ ••• __ ... __ .. _._ .• _ .. _ ....... ......... ___ . ___ .............. _ ........ _ .... _ ......... _ ..... _ ........ _._.0."_- " .. _. .. _ ..... __ . __ .... .

1,200

1,000

800

600

400

200

EU je bila bolje pripremljena 2001, na ministarskom sastanku STO u Dohi, Katar. Nakon sto je veliki deo prethodne dve godine proveo u gradenju saveza sa siromasnijim zemljama, Paskal Lami, komesar EU za trgovinu, pomogao je uvodenje tzv. Razvojnog plana Doha, sirokog plana za pregovaranje koji bi trebalo da bude na redu krajem 2005. ledna od najvaznijih tacaka bila je, sasvim ocekivano, poljoprivreda. Delegati su na kraju prihvatili tekst sa opredeljenjem za podelu subvencija u poljoprivre­di na faze, ali njemu su prethodile reci "bez uslovljavanja ishoda pre­govora", sto znaci da nije bilo nikakve potrebe za postizanjem tog cilja. Izgledalo je da se sve uklapa na svoje mseto: rascisceni su ekoloski planovi koje je forsirala EU, kao i nova pitanja ulaganja, konkurencije i realizacije.

EU predstavlja drfave Clanice

Ugovor predvida da EZ zastupa svoje c1anice u vezi s pitanjima spoljne trgovine i driave clanice su formal no prenele neka svoja- slrverena ovlascenja na Zajednicu. Kao rezultat toga, 164 zemalje su uspostavile diplomatske odnose sa EZ. VeCina njih ima u Briselu ambasade iIi misi-

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 119

je koje obicno dele prostor sa ambasadama akreditovanim u Belgiji, iako je uloga EU u veCini slucajeva mnogo vaznija. EU, koju obicno pred­stavlja Komisija, govori u ime drzava claniea u STO i Severnoatlantskoj organizaciji za ribarstvo.

EZ je potpisala ugovore sa preko 120 zema1ja, kao i tridesetak mul­tilateralnih ugovora. VeCina njih se odnosi na trgovinu EZ i oni su u velikoj meri modifikovali taj model. Trgovinski aranzmani spadaju u cetiri glavne kategorije: evropska ekonomska oblast (EEA); ostale razvijene zemlje; bivse komunisticke zemlje; zemlje u razvoju.

EFTA Najveci trgovinski partner EU

Godine 1973, EZ je formirala industrijsku zonu slobodne trgovine sa sedarn za Austrijom, Finskom, Islandom, Lihtenstajnom, Norveskom, Svedskom i Svajcarskom. Ukinute su earinske dazbine i ogranicenja na trgovinu indus­trijskom robom, uz uzajamne koncesije za poljoprivredne proizvode. Ovo je sustinski povecalo velicinu zajednickog trZista za industrijske proiz­vodace na 370 miliona Ijudi.

Evropska ekonomska oblast

Nakon iniciranja programa jedinstvenog tdista EZ, zemlje EFTA su izrazile zelju za tesnjim vezama sa Zajednicom. Pregovori su poceli u decembru 1989. radi uspostavljanja Evropske ekonomske oblasti (EEA) u okviru koje je trebal0 da clanice EFTA-e preuzmu mnoge obaveze i dis­cipline EZ, ukljucujuCi prihvatanje slobodnog kretanja kapitala, Ijudi i usluga, u zamenu za povlastice predvidene programom jedinstvenog tdista. Pregovori su zavrseni u jesen 1991, i EEA je trebal0 da stupi na snagu 1. januara 1993. Medutim, taj ugovor je odbacen na referendumu u Svajcarskoj decembra 1992, i posle naknadnih pregovora sa preostalim zemljama stupio je na snagu tek u januaru 1994, pri cemu je Svajcarska izostavljena, a clanstvo Lihtenstajna je odlozeno za kasnije (1995). Za ove tri zemlje, medutim, EEA je bila kao usputna stanica\ ka punom clansivu

120 DIK LEONARD

u ED. Austrija, Finska i Svedska su postale cIanice EU u januaru J 995. Norveska je takode pregovarala za punopravno clanstvo, ali su njeni glasaci to odbili na referendurnu u decernbru 1994, tako da je ostala u EEA, zajedno sa Islandorn i Lihtenstajnorn. Svajcarska vlada je bila u pro­cesu pregovaranja bilateralnog sporazurna sa EU, pri cemu je njena kan­didatura za clanstvoodlozena na neodredeno vrerne (videti takode strane 308-309). Svajcarska je sada drugi po veIiCini trgovinski partner EU, odmah iza SAD.

Ostale razvijene zemlje

Severna Amerika

Trgovinski odnosi sa SAD su u velikoj meri uredeni ugovorima sa GATT i STO. Obe strane propovedaju principe slobodne trgovine, ali jedna drugu cesto optuzuju za protekcionizam ilili davanje nezasluzenih pogodnosti sopstvenim izvoznicima putem drzavnih subvencija. Sporovi u vezi s poljoprivredom i celikom narocito su ucestali osamdesetih godina, sto je povremeno dovodilo do uvodenja kontramera, koje bi se obicno povlacile kada drug a strana naknadno ponudi ustupke. Slicne rasprave u vezi sa uvozom hormonski tretiranog mesa i diskriminacijom protiv uvoza banana od strane americkih kompanija u Latinsku Ameriku razresene su nedavno u STO, cije su ocene u oba slucaja favorizovale poziciju SAD. Trgovinski rat sirokih razmera, koji bi bio veoma stetan za obe strane, kao i za svet­sku trgovinu u celini, u nekoliko navrata izgledao je kao sasvim izvesna mogucnost, ali su barem do sada prevladavali smireniji tonovi kada bi doslo do najveCih napetosti.

Medutim, vodile su se i druge rasprave. SAD su uspele da u okviru STO stave na dnevni red rezim uvoza banana EU i zabranu uvoza hor­monski tretirane govedine, sto je dovelo do sankcija SAD u iznosu od 191 milion evra, odnosno 117 miliona evra. Godine 200 I. EU je reformisala rezim uvoza banana i SAD su skinule sankcije, ali su mere u vezi sa mesom tretiranim hormonima os tale na snazi. U januaru 2002. STO je potvrdila stav da su izvozni krediti SAD poznati kao Korporacije za prodaju u inostranstvu (FSCS) nezakonite subvencije, koje trasiraju put milijardama dolara usankcijama EU. A marta 2002 Busoya administraci- .

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 121

ja je uvela carine na siroku lepezu celicnih proizvoda, podsticuCi Evropsku komisiju da nametne sopstvene kovote na celik i da zapreti protusankci­jama SAD u iznosu od 2.5 milijarde evra.

Kanada je u slicnoj situaciji kao SAD, iako je 1976. zakljllcen okvimi sprazum kojim su spostavljeni mehanizmi za trgovinsku i ckonomsku saradnju. U novembru 1990, EZ, SAD i Kanada su potpisale transatlantsku deklaraciju, kojom se predvida tesnja saradnja u oblastima od zajednickog interesa i redovniji dijalog, u cilju resavanja iii zaustavljanja trgovinskih sporova kojih bi sigumo bilo i dalje. Usledio je novi transatlantski plan rada koji su potpisali predsednik KEnton i lideri EU u Brisclu decem bra 1995, sto je trebalo da dovede do jos bEzih odnosa. Ali, kada jc Kongres SAD usvojio Helms-Bartonov zakon, doslo je do ostre rasprave sa EU (koja ga smatra nelegalnim u odnosu na medunarodno pravo), u vezi sa trgovinom sa Kubom, Iran om i Libijom. U maju 1998, medlltim, na sami­tu ED-SAD, predsednik Klinton je pristao da zatrazi od Kongresa SAD da izmeni taj zakon tako da ne ugrozava zcmlje EU. U meduvremenu je reScn spor sa Kanadom u vezi sa pravom na ribarenje, u junu 1996, sto je dovelo do zakljucivanja zajednickog plana akcije za tesniju saradnju i druge odnose, a to je dogovoreno u Otavi decembra 1996.

Japan

Trgovinski odnosi EU sa Japanorn su otehni, uglavnom zbog znatnog trgovinskog deficita. Japan uvozi upola manje iz Unije nego sto tam a izvozi. Ovaj debalans je narocito bolan zato sto je japanski izvoz uglavnom usmeren na relativno mali broj sektora - automobile, elektron­sku robu, audio-vizuelnu opremu, racunare i telekomunikacije - dok se evropske firme najcesce bore da zadrze iIi ostvare kontinuirano prisustvo na svctskom trz.istu. Iako su japanske carine prosecno nize od onih u EU, Unija se neprestano zalagala za uklanjanje necarinskih barijcra i za to da se japanske vlasti odlucnije zaloze da se njihovo domace trziste otvori za uvoz stranih proizvoda.

U meduvremenu je japanski izvoz obuzdavan razlicitim merama, od kojih su neke preduzimale pojedinacne zemlje, a ne sarna ED, kao sto su "samovoljni" ugovori 0 ogranicenju broja japanskihautomobila koji se

122 DIK LEONARD

godisnje mogu uvoziti. Komisija sve vise pribegava merama antidampin­ga, kako bi ograniCiIa uvoz robe kao sto su masine za fotokopiranje, stampaci za kompjutere i elektricne pisace masine; uvoz kolor televizora, masinskih alata sa digitalnom kontrolom, CD uredaja, video rikordera i mikrotalasnih remi. Tokom poslednjih godina uvoz ove robe je formalno iIi neformalno ogranicen.

Sastanci na visokom nivou sa japanskim ministrima i zvanicnicima odrzavaju se redovno, kao i sastanci cetiri strane, na Kojima ucestvuju SAD i Kanada. Pritisak na tim sastancima je doveo do japanske inicijative da se podstaknu uvoznici i da se smanje iIi uklone prepreke na njihovom domacem trzistu. Japanski trgovinski suficit prema EU u periodu od pet godina opao je za vise od polovine, ali je ponovo porastao 1991. i nared­nih godina. EZ je vrsila pritisak da Japan preduzme dalje mere za otvaran­je svog trzista, a Japan je krivio izvoznike iz EU da ne uspevaju da pro­dm na to triisre jer dovolJno preduzimljivi. U 1991, EZ i Japan su potpisali zajednicku deklaraciju koja predvicta tesnju buducu ekonom­sku i politicku saradnju. Mehanizam za ocenu trgovine (TAM, Trade Assessment Mechanism) osnovan je 1993. kako bi ustanovio zasto kom­panije iz ED, koje dobro prolaze na medunarodnom trzistu Josije uspeva­ju u Japanu, i da predlozi akciju za uklanjanje unutrasnjih trgovinskih prepreka. D meduvremenu su nastavljeni pregovori za postepeno ukidanje ogranicenja za izvoz japanskih automobila u ED, mada se nije ocekivalo da dobiju potpuno slobodan pristup trzistu EU pre 1. januara 2000.

Australija i Azija

Australija i Novi Zeland nemaju nikakve trgovinske ugovore sa EU. Medutim, oni su vazni trgovinski partneri, snabdevaci hrane i sirovina i uglavnom uvoznici industrijske robe iz Unije. Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo postalo clanica EU, to se negativno odrazil0 na izvoZl hrane iz Australije i Novog Zelanda u UK. Novi Zeland je delimicno kompen­zovan odobravanjem privremenih kvota za izvoz sira i putera. K vota za sir je istekla nakon pet godina, aii su aranzmani za uvoz ogranicene kolicine putera praduzeni, uprkos tome sto ED i sarna proizvodi vise nego sto joj je potrebno.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 123

Godine 1997. EU i Australija su potpisale deklaraciju (od cetiri stran­ice), koja pokriva trgovinu i saradnju u sirokoj lepezi oblasti. Ali do njene realizacije moglo je doCi sarno kada Kanbera potpise drugi okvirni spo­razum, koji je vise obavezujuCi i koji saddi standardnu klauzulu 0 ljud­skim pravima kojom se obe strane obavezuju da se slazu sa principima Deklaracije 0 ljudskim pravima UN. Tada se Australija zalila, govoreCi da to ostavlja zemlju otvorenu prerria trgovinskim sankcijama ukoliko bude krsila bilo kakva ljudska prava. Ova deklaracija ukljucuje vise oblasti saradnje, kao sto je trgovina robom i uslugama, pristup investici­jama i trzistu j redovni kontakti u sektorima kao sto su poljoprivreda, rib­arstvo i industrija, tehnologija i informacije, rudarstvo, saobracaj i encrgi­ja, kao i konkurencija i zastita potrosaca. Novi Zeland je ! 998. potpisao deklaraciju sa ED, kojom se dve strane obaveluju na saradnju na polju medunarodnih, ekonomskih i poiitickih pitanja. Ovaj dokument od tri stranice izlaze kratak niz zajednickih i navodi podrucja buduce ekonomske i politicke saradnje dye strane.

Bivse komunisticke zemlje Trgovina sa zemljama centralne i istocne Evrope pre pada komunizma 1988-90. bila je onemogucena zbog nedostatka normal nih trgovinskih odnosa i poznatih mana komandne privrede. Sporazum 0 medusobnom priznanju sklopljen je u junu 1988. sa Comecon-om, ekonomskom orga­nizacijom koja povezuje veCinu komunistickih zemalja, a koja je prestala da postoji 1991. Ovo je otvorilo put za uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedu EZ i pojedinacnih istocnoevropskih zemalja kao i sa Kubom. Sporazumi 0 trgovini i saradnji su naknadno potpisani s Poljskom, Madarskom, Cehoslovackom, Bugarskom, Rumunijom i Sovjetskim Savezom. Istovremeno je za prve tri zemlje obezbedena ekonomska i tehnicka pomoe, a humanitarna pomoc je upucena Bugarskoj, Rumuniji i Sovjetskom Savezu.

Ugovori 0 pridruzivanju

Pregovori,koji su zapoceli 1990-91, u cilju zakljucivanja dalekoseZnih ugovora 0 pridruzivanju (poznati kao evropski ugovori) sa novonastalim

124 DIK LEONARD

demokratskim zem1jama centralne i istoene Evrope, trebalo je da im obezbede pristup bez carina za veCinu njihovih industrijskih proizvoda, zadrzavajuCi ogranieenja na siobodan izvoz tekstilnih i poljoprivrednih proizvoda. Prva tri ugovora su potpisana sa Cehoslovaekom, Madarskom i Poljskom u decembru 1991. U govor sa Cehos]ovaekom je naknadno zamenjen odvojenim ugovorima sa Cdkom Republikom i Slovaekom, a potpisani su i ugovori sa Bugarskom i Rumunijom. Manje sveobuhvatni ugovori su potpisani naknadno sa Albanijom, Slovenijom, i tri baltieke ddave, kao i bivsim sovjetskim republikama Ukrajinom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Gruzijom. Jermenijom, AzerbejdzanoJi1, Moldavijom i Uzbekistanom, a zgpoceti su preliminarni razgovori sa Turkmenistanom. Ugovor 0 partnerstvu i saradnji, koji moze kasnije vodi­ti ka zoni slobodne trgovine izmeciu EU i Rusije, potpisan je sa ruskim predsednikom, Borisom Jeljcinom, na samitu 'na Krfu 1994. Trgovinski sporazum sa bivsom Jugoslavijom vise ne vazi. Unija ima veliki deficit sa bivsim clanicama SEV -a, u velikoj meri zbog prodaje sovjetskih ener­genata Zapadnoj Evropi, a zelela bi da poveea izvoz industrijske robe. Medutim, napredak je spor. Na njega je dodatno negativno uticao gotovo potpuni kolaps ruske privrede.

Zemlje u razvoju

Mediteran

Zajednica je zakljucila ugovore 0 pridruzivanju iIi saradnji s 12 mediter­anskih zemalja (osim sa Albanijom i Libijom). To omogueuje svim zeml­jama, odnosno veCini, bescarinski pristup za industrijske proizvode, posebne koncesije za neke poljoprivredne proizvode i izvesnu finansi jsku pomoe u vidu bespovratnih zajmova i kredita. Sliean ugovor je stupio na snagu u januaru 1990. sa zemljama clanicama Saveta za saradnju zemal­ja Zaliva.

Tri zemlje imaju zakljueene ugovore 0 pridruzivanju. Godine 1987. Turska je podnela kandidaturu za punopravnog elana (videti strane 306-307), i stupila u carinsku uniju sa EU 31. decem bra 1995. Prethodni ugovor iz dye faze za carinsku uniju, koji je obuhvatao i poljoprivredne .

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 125

proizvode, stupio je u potpunosti na snagu 1997. godine. Kipar je 1990. podneo kandidatum za clanstvo u EU, kao i treea zemlja koja ima ugov­or 0 pridruzivanju, Malta (videti stranu 307-308).

ACP

Odnosi EU sa sedamdeset osam zemalja Afrike, Kariba i Pacifika reg­ulisani su Ugovorom 0 partnerstvu na 20 godina, potpisanom u KotonilU, Benin, 23. juna 2000. Sve zemlje ACP potpisnice su Kotonuskog spo­razuma: 48 afriekih zemalja, ukljueujuCi sve podsaharske zemlje, 15 karip­skih zemalja i 14 pacifiekih. Od 49 najnerazvijenijih zemalja koje pokri­va inicijativa EU "Sve osim oruzja", njih 40 pripada ACP-a. Juzna Afrika je potpisnica Kotonuskog sporazuma, ali se njeno clanstvo u ACP grupi utvrciuje. Godine 2000. trgovinska razmena EU sa zemljama ACP-a iznosila je 55 milijardi evra, pri cemu je EU uvezla nekih 28.6 milijardi evra i izvezla 26.4 milijarde. Za veeinu zemalja ACP-a - i prakticno za sve africke zemlje koje pripadaju ACP-u - EU je glavni trgovinski part­ner, predstavljajuCi jednu treCinu uvoza i izvoza. Zemlje ACP-a vee izvoze oko 93% svoje robe u EU bez carina.

Medutim, iako EU tvrdi da razne inicijative za otvaranje tdista pomazu zemljama u razvoju, brojke pokazuju da njihovo ucesee u svet­skoj trgovini opada. Izvoz zemalja ACP-a pao je na globalnom planu sa 3.4% 1976. na 1.1 % 2000, a njihovo ucesee u izvozu u zemlje u razvo­ju sa 13.3% 1976. na 3.6% 2000. Trgovina sa EU sledila je sliean obrazac: iako se u stvamom iznosu udvostrucila tokom prethodne deccni­je. Ueesee EU u uvozu iz zemalja ACP paJo je sa 6.7% 1976. na 2.8% 2000.

Azija

Zemlje kao sto su Indija, Banglades, Pakistan i Sri Lanka koriste pogod­nosti opsteg sistema preferencijala EU, sto zemljama u razvoju omogueuje bescarinski pristup za finalne proizvode i poluproizvode. EU takode ima odvojene ekonomske ugovore i ugovore 0 razvoju sa Indijom i Pakistanom, kao i ugovor 0 saradnji sa Udruzenjem zemalja jugoistoene Azije (ASEAN): Bruneju, Indonezija, MaJezija, Filipini, Singapur,

126 DIK LEONARD

Vijetnam i Tajland. Na prvom samitu izmedu Azije i Evrope (ASEM) koji je adrian u Bangkoku marta 1996, kome su prisustvovali Japan, Kina i Juzna Koreja kao i sedam zemalja clanica ASEAN-a, nije ucinjeno mnogo u smislu poboljsavanja ekonomskih i politickih veza na kratak rok, ali je uspostavljen okvir za stalne konsultacije na nivou sefova vlada svake druge godine. Drugi samit ASEM-a, odrian april a 1998. u Londonu, pokrenuo je nekoliko novih inicijativa, ukljucujuCi stvaranje Fonda ASEM-a pri Svetskoj banci, eVfopsku mreiu finansijskih eksperata u cilju olaksanja finansijskih refonni u Aziji, akcione planove za unapredenje trgovine i ulaganja i "Vizionarsku grupu", ciji je zadatak da ispita dugorocne perspektive odnosa izmedu Azije i Evrope. Osnovan je i Azijsko-evropski ekolosko-tehnoloski centar u Bangkoku i Azijsko-evrop­ska fondacija u Singapuru.

Sa veCinom vainih zemalja postoje ekonomski ugovon I ugovori 0

trgovinskoj saradnji, ukljucujuCi pet clanica Andskog pakta i sest zemal­ja centralne Amerike. Sve latinoamericke zemije koriste pogodnosti opstih preferencijala.

Trgovinska politika

Industrijski proizvodi

Spoljnotrgovinska politika EU se zasniva na slobodnoj trgovini, odnosno na tcZnji da se ona realizuje za industrijske proizvode, iako je ovaj staY u velikoj meri izmenjen kada je u pitanju Japan. Znacajni izuzeci su brodogradnja, celik (videti poglavlje 25) i tekstil. Uvoz tekstila u EU je regulisan dogovorom 0 multifiberu (MFA). MFA je dogovor izmedu SAD, EZ i snabdevaca sa niskim cenama, nastao 1973, kako bi se otvorila triista za proizvodace iz zemalja u razvoju zbog iscrpljenosti tekstilne industrije u industrijskom svetu. Medutim, uskoro je postalo ocigledno da je to protekcionisticka mera da se uvoz iz zemalja u razvoju zadrii na skromnomnivou. D skladu sa Drugvajskom rundomMFA, MFA ce poste-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 127

EU u svetskoj trgovini

fAPAN

I SAD 19.3% SAD 14.2%

i Izvor: Svctska trgovinska organizacija

peno biti ukinut u periodu od deset godina i triiste ED ce se progresivno otvoriti za uvoz tekstila.

Sredinom devedesetih godina ED je takode pocela pregovore u vezi s Medusobnim sporazumima 0 priznavanju (MRAS) sa svojim glavnim

128 DIK LEONARD

trgovinskim partnerima. Cilj tih sporazuma bio je smanjenje birokratskih poslova kod standarda 0 bezbednosti i testiranju, uspostavljanjem jedin­stvene procedure izdavanja sertifikata za razlicite proizvode. Na primer, u slucaju SAD to je znacilo da kompanije mogu da testiraju svoje proizvode u ED prema americkim praviIima za sertifikaciju da bi dobili ulaz na americko tdiste i obrnuto. ED ima MRAS sa SAD u vise sektora kao sto su hemijski proizvodi, medicinski aparati, hrana, farmaceutski proizvodi, automobi1i, gume i kozmetika. EU je takode sklopila slicne sporazume s Australijom, Kanadom, Japanom i Novim Zelandorh.

Poljoprivreda

Trgovina u oblasti poljoprivrede obiluje protekcionizmom. Osim spccijal­nih aranzmana za kupovinu secera iz Indije i zemalja ACP, po garanto­vanim cenama, prakticno se nijedan sezonski poljoprivredni proizvod ne uvozi u ED jer nisu konkurentni zbog poljoprivrednih dazbina. Ubuduce to ne mora da bude tako, sto bi bila posledica Urugvajske runde (videti poglavlje 20). Medutim, ED ostaje najveCi uvoznik hrane na svetu. Ona jos uvek ima znatan deficit u poljoprivrednoj razmeni jer kupuje tropsko voce i hranu za zivotinje.

Tokom 2001. otkriveni su planovi za otvaranje trzista EU za uvoz proizvoda iz 48 najsiromasnijih ddava sveta pod incijativom "Sve osim oruzja" (EBA). Medutim, ED je pomalo pokvarila svoje dobre namere dodajuCi da ce se njeno trZiste za secer i pirinac otvoriti tek 2008, dok ce trziste banana imati do 2006.

EU, najveci svetski trgovac

Rezultat ovih aranzmana jeste to da je EU najveCi svetski trgovac. Gna mora toliko da trguje zbog nedostatka energije i sirovina. Skoro 45% njenih energetskih potreba se zadovoljava uvozom, kao i tTi cetvrtine drugih vaznih sirovina. Da bi to mogla da plati, mora da izvozi uglavnom gotove proizvode ostatku sveta. Iako se unutrasnja trgovina izmedu drzava clanica znatno uvecala od osnivanja Zajednice 1958. godine, njeno ueesce u svetskoj trgovini je nesto smanjeno zbog jake konkurencije iz Japana i nOvih industrijskih zemalja kao sto su Juzna Koreja, Brazil i Singapur.

I

"Zajednicko triiste" - nedostiZan cilj

Pocetkom osamdesetih godina porasla je zabrinutost jer je j posle ! 5 god­ina otkako su zemije osnivaci EZ, njih sest, ukinule sve restrikcije u pogledu kvota i dazbina na unutrasnju trgovinu, Zajednica jos bila daleko od toga da postane "zajednieko trziste", kako se obieno naziva.

- Graniene formalnosti su izazivale kasnjenje i .uvecavanje troskova prevoza robe iz jedne driave clanice u drugu.

- Jos nije bilo moguce da mnogi driavljani EZ obavljaju svoje pro­fesionalne duznosti u drug oj driavi elanici uprkos odredbama Rimskog ugovora, u vezi sa slobodom kretanja.

- Usluzne delatnosti, kao sto je osiguranje, nisu mogle da funkcionisu

na nivou Zajednice.

- Diferencijalne indirektne poreske stope su dovodile do distorzije trgovine U okviru Zajedniee.

. - D govori za drzavne nabavke u svakoj driavi claniei bili su rezervisani za nacionalne proizvodace umesto da budu predmet jayne ponude.

U utieajnom izvestaju Evropskom parlamentu dvojice vodeCih ekonomista, jednog franeuskog i jednog britanskog,6 izracunato je da takva ogranicenja kostaju svakog radnika u Zajedniei jednu nedeljnu platu svaker godine. Bilo je oCigledno da Zajedniea ne uspeva da ubira plodove koje je jedin­stveno trziste od 321 miliona ljudi (po pristupanju Spanije i Portugala 1986) trebaIo da obezbedi u odnosu na manji broj stanovnika njenih

glavnih industrijskih rivala, SAD i Japana. \

130 DIK LEONARD

Savet Evrope preduzima akciju

~robl~m . je ra~matran na nekoliko uzastopnih sastanaka Saveta Evrope Izmeuu 1982. 1 1985. Na nekim od ovih sastanaka sefovi vI ada su se obavez~li .~a uspostavljanje zajednickog trzista bude prioritet, sto je dalo malo vldlJIVOg efekta, Veliki broj naerta direktiva i propisa koje je pod­nela v Evropska komisija nagomilao se u Savetu ministara, koji je cesto biu sprecen da donese odluku zbog otpora iIi oklevanJ'a sarno J'edne driave VI ' c.amce.

Konacno, 1985. je preduzeta odlucnija akcija na dva uzastopna sas­tanka Saveta Evrope (u Briselu u martu i u Milanu u junu). U Briselu je d?n~ta odluka da se Komisiji nalozi da pripremi detaljan program sa pre­Clzmm kalendarom za jedinstveno trziste do 1992, U Milanu je doneta odluka da se sazove meduvladina konferencija radi razmatrania, izmedu ostalog, potrebe da se izmeni Rimski ugovor, kako bi se omog~cilo da se gJasanje kvalifikvanom vecinom primenjuje na glavnmu pitanja u vezi sa unutrasnjim trzistem, za sta je ranije bila potrebna jednoglasna odluka. avo je. n~ kraj,u doveI~ d~ Jedinstvenog evropskog akta, koji je stupio na snagu 1. Jula j 987. (vIdetl stranu 68).

Bela knjiga 0 jedinstvenom triistu

Na apel iz Brisela uskoro je odgovorila Komisija Belom knjigom lorda Kok,fIlda, k~mesara zaduzenog za jedinstveno triiste, koja je odobrena na samJt~ u ~llanu. Ovaj dokument sadrii tridesetak akcija koje treba pre­dUZ,~tl da bl se ostvarilo jedinstveno triiste. One su podeljene u tri kate­gonJe:

- uklanjanje fizickih barijera; - uklanjanje tehnickih barijera; - uklanjanje fiskalnih barijera.

Fizicke barijere. Bela knjiga ima za ciIj potpuno ukidanje, a ne samo ublazavanje, granicnih kontrola do 1992. Tu su navedene mere koie bi ubl~zile i uprostile postojece kontroJe - pocev od uvodenja takoz;anog Jedmstvenog administrativnog dokumenta (SAD) 1988, koji zamenjuje do

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 131

70 formulara koji su bili potrebni vozacima kamiona koji prelaze unutrasnje granice EZ, sto je pripremilo teren za potpuno uklanjanje svih restrikcija na robu i pojedinacne putnike na kraju tog perioda,

Tehnicke barijere. Drugi dec Bele knjige ima za cilj uklanjanje bar­ijera koje stvaraju nacionalni propisi i standardi. Komisija je predlozila da se njen ambiciozni program uskladivanja nacionalnih standarda za hiljade razlicitih proizvodnih procesa zameni sistemom rnedusobnog priznavanja medunarodnih standarda, dok se ne usvoje evropski standardi. Umesto toga, EZ treba da se ogranici na minimum zdravstvenih i bezbednosnih zahteva koji bi bili obavezni za sve driave clanice. Drugi predlozi su ukljucivali:

- liberalizaciju javnog snabdevanja; - usposravljanje zajednickog trzista za usluge kao sto su saobracaj,

bankarstvo, osiguranje i marketing informisanja; - slobodno kretanje kapitala sirom Zajednice; - uklanjanje pravnih ogranicenja na osnivanje kompanija na nivou EZ; - usvajanje sistema zastitnih znakova Zajednice.

Fiskalne barijere. TreCi deo Bele knjige se uglavnom bavio usaglasavanjem VAT i akciznih stopa sirom Zajednice. Komisija nije sma­trala da je za unutrasnje triiste neophodna potpuna harmonizacija. Bila bi zadovoljna da vidi da stope variraju +1-2,5% u odnosu na bilo koju izabranu ciljnu stopu iIi normu.

Utvrdeni rokovi

Rokovi za unutrasnje triiste utvrduju datume za svaki od 300 predloga, kako za Komisiju da podnese nacrt direktiva iIi propisa tako i za njiho­vo usvajanje od strane Saveta ministara. Uprkos entuzijazmu sefova vlada, postojal0 je dosta skepticizma u pogledu realizacije programa. Ipak, pro­gram je krenuo, zahvaljujuci zalaganjima Zaka Delora ilorda Kokfilda da Se predlozi iz Bele knjige sprovedu. Zadata godina, 1992, je izazvala veliko interesovanje, kako mOOu zemljama clanicama, tako i u drugim

132 DIK LEONARD

zemljama. Njihove vlade i trgovci strahovali su od posledica integrisanog evropskog tdista iz koga bi oni bili iskljuceni. Lord Kokfild nije ponovo imenovan u januaru 1989. u drugoj Delorovoj komisiji, ali njegov pro­gram se vee sprovodio bez prepreka, uz pomoc novih procedura glasan­ja, u skladu sa Jedinstvenim evropskim aktom koji je ubrzao rad u Savetu ministara. Ovih 300 mera su naknadno ojacane kroz 282 predloga direk­tiva iIi propisa. Do 31. decem bra 1992, datuma koji je i bio utvrden, Savet ministara je usvojio ukupno 258 direktiva iIi propisa (preko 90%), a drzave Clanice su vee sprovodile 79%. U nekim slucajevima, na primer kada je u pitanju usaglasavanje indirektnih poreza (videti poglavlje 19), doslo je do razvodnjavanja originalnog predloga, ali se nije moglo poreci da. je veliki deo programa unet u zakone kako je planirano.

Sengenski ugovor

Uprkos tome sto su 1. januara 1993, sve carinske kontrole ukinute na robu na unutrasnjim granicama EU, najveCi neuspeh je bio sistematska pasoska kontrola koja se i dalje vrsila na mnogim granicnim prelazima, narocito u morskim lukama i na aerodromima. Nekoliko godina ranije, neke vlade, narocito vlada Ujedinjenog Kraljevstva smatrale su da ce ukidanje granicnih kontrola izazvati probleme u vezi s borbom protiv terorizma, ilegalne migracije i trgovine drogama, kao i sprecavanje sirenja zivotin­jskih bolesti. U cilju prevazilazenja ove vrste otpora, pet drzava clanica je u junu 1990. odlucilo da same sprovode ugovor kojim se ukidaju sve unutrasnje granice EU, a da se pri tome jaca kontrola na spoljnoj grani­ci. Tako su Belgija, Francuska, Nemacka, Luksemburg i Holandija zakljuCile Sengenski ugovor, nazvan po selu u Luksemburgu gde je pot­pisano Ugovor pokriva dye sledece vazne oblasti.

Spoljasnje granice. Cilj je usagJasavanje zahteva za vize i izdavanje viza koje ce vaziti za sve zemlje Sengena. Predvideno je da se saCini spisak ad oko 100 zemalja za cije ce ddavljane biti potrebne ulazne vize. Takode ce se napraviti zajednicki spisak sumnjivih lica i motrice se na njih na spoljnim granicama. A usaglasice se po stupak za sticanje pol i­tlckogazila.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 133

Pravosudna pitanja. Postoji odredba za tesniju saradnju u slucajevi­rna koji se odnose na nepravilnosti u porezima, akcizama i placanju carine, pri cemu se kazne izrecene u jednoj drfavi clanici mogu izdrzavati u zemlji u kojoj boravi prestupnik. Policijske snage ce bliZe saradivati i imace pravo na aktivno gonjenje prestupnika preko granica, iako Francuska ne dozvoljava da strane policijske snage vrse hapsenja na njenoj teritoriji. Sengenska informativna sluzba, u Strasburu, vodi dosijee o licima i robi koje trazi policija u ddavama clanicama. Dogovoren je nacin za cuvanje poverljivosti ovih dosijea. Clanice Sengena ce usaglasiti svoje zakone 0 posedovanju i upotrebi oruzja i tesno ce saradivati na suzbijanju trgovine drogom.

Ugovor je trebal0 da stupi na snagu pocetkom 1992, ali je doslo do mnogih odlaganja, pa je uvazen tek krajem 1994. Do ]997. godine, 13 od 15 ddava clanica se saglasilo da pristupi, zajedno sa Norveskom i Is]andom, koje su izvan EU. Jedina zemlja clanica koja se upomo protivila ukidanju gnmicnih kontrola bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je i Irska ostala van Sengenskog ugovora jer je zelela da zadrii postojece aranzmane, po kojima irski drzavljani nece prolaziti pasosku kontrolu pri ulasku u Veliku Britaniju i obrnuto. U skladu sa Arnsterdamskim ugovorom, koji je zakljucen u junu 1997, Sengenski ugovor je inkorporiran u EU, sa Velikom Britanijom i Irskom koje su izabrale da ostanu izvan njega.

Cekinijev izvestaj i njegove posledice

Program za 1992. je iniciran iz uverenja da ce dovesti do znacajnih ekonomskih povlastica zemljama i narodima Zajednice. U pokusaju da kvantifikuje ove povlastice, Komisija je odredila komitet eksperata kojim je predsedavao Paolo Cekini (Cecchini), visi funkcioner EZ koji se upra­vo penzionisao. Njegov izvestaj, objavljen 1988, zasnovan na istrazivan­ju 11.000 industrijalaca i ekonometrijskom modelovanju, proracunao je da ce u periodu od pet-sest godina kumulativni uticaj mera dovesti do povecanja BNP u iznosu od 4,5%, da ce smanjiti nivo cena za oko 6%, stvoriti dodatnih 2 miliona novih poslova i "da ce Evropa krenuti uzlaznom linijom ekonomskog razvoja, sto ce se nastaviti i u sIedecem veku". U oktobru 1996, Komisija je saCinila izvestaj 0 napretku, koji je

134 DIK LEONARD

pokazao da je tokom prve tri i po godine BNP porastao izmedu 1,1 % i 1,5%, da je ulaganja bilo 2,7% viSe i da je stvoreno 900.000 novih poslo­va. Inflaeija je takode znacajno smanjena, ali je bilo nekoliko emih rupa, uglavnom zbog toga sto neke driave claniee nisu adekvatno sprovodile zakone 0 jedinstvenom triistu. Ovo je narocito bio slucaj u vezi sa javn­im snabdevanjem. Nernoguenost da se dogovori zajednicki sistem priku­pljanja V AT znacio je da su proizvodaci i dalje morali da se suocavaju sa ogromnom papirologijom, a to sto je izostao napredak u usaglasavan­ju poreza nesumnjivo je delovalo ogranicavajuce na trgovinu.

U martu 1997, Mario Monti, komesar odgovoran za unutrasnje triiste, zahtevao je energicniju akeiju kako bi se stvorilo jedinstveno trziste do planiranog pocetka ekonomske i monetame unije, l. januara 1999. Montijevi ciljevi nisu u potpunosti postignuti, ali je ucinjen znacajan napredak, narocito na polju oporezivanja, gde je uspesno suzbijena stetna trl:a U oporezivanju. te na lnleleKmalne svojine i sprecavanja pinl­terije i falsfikovanja, te na polju finansijskih usluga usvajanjem opsteg okvira zakonodavnih mera. Sve u svemu, jedinstveno trziste sustinski funkcionise sa nekoliko praznina.

Lisabonski samit

Godine 2000. bilo je jasno da ima mnogo nezavrsenog posla u pogledu navodnog kompletiranja jedinstvenog trzista 1992, buduCi da je Evropska komisija pokrenula zapanjujuCih 1 500 pamica protiv evropskih vlada, zbog toga sto nisu postovale pravila jedinstvenog tdista. Sarna Komisija je koncentrisala paznju na prakticne mere poboljsanja funkcionisanja jedinstvenog trzista; ona je isposlovala simpatican prijem od saveza drzava clanica. Toni BIer, britanski premijer, udruzen sa portugalskim i belgi­jskim premijerom, pomogao je u resavanju dnevnog reda ciji je cilj bio' da se uhvati u kostac s finansijskim barijerama, efikasnim trzistem rada i da preobrazi ED u najkonkurentniju regiju u svetu.

Lisabonski samit iz marta 2000. postavio je cilj da EU ucini najkonkurentnijim ekonomskim podrucjem u svetu do 2010. Lideri su se sloziIi da stvore barem 20. miliona novih radnih mesta u toku decenije, izjednacujuCi se \ sa americkim rekordom otvaranja novih radnih mesta i

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 135

uprezanja tehnologije prakticnim koracima. Glavni korak je ukidanje lokalnih monopola u telefoniji - otvaranjem "lokalne omce" konkurenciji, da se izrazimo u zargonu - tako da konkurentski telefonski operatori mogu da pruze veoma brzu uslugu potrosacirna direktno i da instaliraju opremu. Ovaj samit je takode zahtevao zakonodavstvo na nivou EU, koje ce uspostaviti zakonski okvir za elektronsku trgovinu, elektronski novac i vrsenje finansijskih usluga na daljinu. Medutim, Lionel Zospen, francuski premijer, blokirao je planove za bavljenje transportom i energijom, govoreCi da liberalizacija transporta i energije nije vaina za "novu ekonomiju".

Lideri su se takode slozili da zastite mere Evropskim planom soci­ja1ne politike, koji ima za cilj i da liberalizuje triiste rada i da pruzi kljucne garaneije radnieima. Slozili su se da stopa zaposlenosti mora da se podigne sa 61 na 70% do 2010, te da se u isto vreme broj zaposlenih zena podigne sa 51 na 60%. Zakonodavstvo koje je kasnije doneto sadrzavalo je konsultativnu direktivu koja sindikatima d'lje ociredena prava u donosenju odluka, ukljucujuci otpustanje radnika i restrukturiranje pre­duzeea, potpuna prava privremeno zaposlenih i zakone 0 polu i rasi. Lisabon je takode pokrenuo ideju redovnog proleenog samita 0 ekonom­skim i socijalnim pitanjima radi stvaranja strategije za ekonomsku i soci­jalnu politiku u toku godine, davanja mandata ministrirna EU u raznim savetima i obezbedivanja efikasne primene odluka.

ledna od glavnih odluka u Lisabonu bila je odobravanje Akeionog plana finansijskih usluga (FSAP), koji je Komisija pokrenula 1999. U njernu su se nalazile 42 mere, odobavezujucih propisa do neobaveznih kodeksa ponasanja i bila je pokriveno celo polje finansijskih usluga, od bezbednos­ti i banaka do osiguranja, te od finansijskih institucija do potrosaca. Glavni cilj ovog velikog projekta bio je da usaglasi propise - iskorenjujuCi razlike koje bi mogle da koee trgovinu na jedinstvenom trzistu i kontrolu zemlje porekla, gde kompanije koje rade zakonito na domaeem trZistu mogu da upotrebe "pasos" finansijskih usluga da bi obavljaJe trgovinu drugde u EU. Lisabon je odredio cvrste rokove u cilju obezbedivanja primene FSAP-a do 2005, kao i Akcionog plana 0 riziku kapitala do 2003.

Za triista kapitala pojavio se precizan plan u februaru 2001, kada je baron A1eksandr Lamfalisi, bivsi glavni bankar Belgije i predsednik

136 DIK LEONARD

Evropskog monetarnog instituta, podneo konacan izvestaj 0 reformi propisa bezbednosti. Lamfalisijev izvestaj ponudio je perspektivu mikroekonomskih dobitaka u smislu racionalnije raspodeIe kapitala; vece Iikvidnosti i konkurentnosti, koje olaksavaju kompanijama finansiranje poslovnih aktivnosti, vise neto dobitke za potrosace i jeftiniji preko­granicni kEring. On je takode predstavljao sredinu izmeduzelje nekih vlada ED da vide da Evropa uspostavlja Komisiju za bezbednost i raz­menu americkog stila i onih koji su neprijateljski raspolozeni prema ideji stvaran ja nove centralne institucije EU.

Na Stokholmskom samitu marta 2001. lideri EU su resili neke od problema kada su se slozili da pokusaju da donesu zakone 0 bezbednos­ti preko jednostavnijih okvirnih zakona, ostavljajuCi detalje da ih kasnije ubaci Evropski komitet za bezbednost, ciji su savetnici eksperti za propise. Evropski komitet za bezbednost sastavljen je od visokih predstavnika zemalja clanica EU i savetovace Komisiju po pitanjima politike bezbed­nosti. U kasnijoj fazi, kada ovlascenja primene budu preneta na nju putem procedure suodlucivanja, ona ce takode delovati kao komitet za propise. Evropski komitet za bezbednost (CESR) je nezavisno savetodavno telo koje se sastoji predstavnika ddavnih vlasti kompetentnih na polju bezbed­nosti. On ce savetovati Komisiju po pitanju tehnickih detalja bezbed­nosnog zakonodavstva i pomagace jacanje saradnje izmedu nadzornih tela, radi obezbedivanja svakodnevne primene zakonodavstva EU u zemljama clanicama.

Napredovanje Akcionog plana finansijskih usluga odvija se i na zakonodavnom i nezakonodavnom planu. Usvajanje direktive 0 pranju novca, sporazum 0 propisima placanja preko granice, usvajanje Evropskog statuta preduzeca, politicki sporazum 0 direktivi marketinga na daljinu i osnivanje Komiteta za bezbednost, koje je predlozio Lamfalisijev izvestaj, predstavljaju neke od znacajnih prodora. Akcioni plan za sprecavanje pronevera ce na slican nacin omoguCiti povecanje poverenja javnog mnjenja u sisteme prekogranicnog placanja i u razvijanju elektronske trgovine - cak iako se mnoge evropske berze koje obezbeduju sopstvena trzista plase da ce izgubiti ovu ulogu u korist jedinstvene vlasti, koja se nalazi korak od"zlocina". Od EU se ocekuje 4a nastavi da igra vodecu

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 137

ulogu u Ekspediciji za finansijsku akciju, globalnoj organizacIJl CIJI Je zadatak da se bori protiv pranja novca. Isto tako se odvijaju rasprave 0

prekogranicnom prenosu gotovine i 0 labavljenju bankarskih zakona 0

tajnosti, tako da finansijski tragovi terorista mogu efikasnije da se prate. Medutim, jedna od glavnih reformi dosla je izvan EU, u svajcarskom

finansijskom centru Bazelu. Bazelski Komitet medunarodnih bankara for­sira nove propise - koji moraju da budu ugradeni u novu direktivu EU -za promenu sum a kapitala koji se ddi u rezervi radi pokrivanja losih dugova, odrazav'ajuCi evoluciju koju industrija alata ima na raspolaganju za merenje rizika zajmova. Decembra 2001. Komitet je najavio reviziju procesa za finalizaciju tzv. Saglasnosti 0 kapitalu, koja je povezana sa standardima kapitala. Ovo ce dati dodatan uvid u ukupan uticaj nove saglasnosti pre objavljivanja treceg konsultativnog dokumenta. Komisija ce sa svoje strane pomeriti objavljivanje sopstvenog konsultativnog pake­ta 0 standardima kapitala u skladu s kalendarom Bazelskog komiteta.

Medutim, ima tu jos izazova. U izvestaju 0 napredovanju, u vezi s FSAP-om, decembra 2001, Komisija je tvrdila da postoje hitni razlozi da se taj projekat zavrsi. Uvodenje evra, usporavanje privrednog rasta, poremecaji na finansijskim tdistima posle 11. septembra i borba protiv terorizma, sve to zahteva hitne mere zastite finansijskih tdista od nesta­bilnosti, vracanja poverenja potrosaca i stimulisanja razvoja. Postovanje rokova FSAP-a predstavljalo je problem. Predlozi za penzione fondove, programi, finansijski elaborati i medunarodni racunovodstveni standardi, te novi predlog 0 Ponudama preuzimanja koji je usledio posIe reakcije Evropskog parlamenta u julu 2001, bile su mere koje treba da sc usvoje do kraja 2002 ukoliko njihova primena ima nameru da ispostuje dogov­mene rokove. Bio je to staY Komisije.

OsnivaCi EZ su smatrali da nema mnogo svrhe u osnivanju earinske unije, ako ce karteli i restriktivni ugovori ogranicavati slobodnu konkurenciju izmedu kompanija iz raznih drzava claniea. Tako su u Rimski ugovor ubaceni clanovi 85 i 86. Prvi zabranjuje poslove izmedu kompanija koji­rna se fiksiraju cene, vrse podele triista, ogranicava proizvodnja, tehnicki razvoj i investiranje, kao i drugu restriktivnu praksu. Drugi clan zabran­juje "zloupotrebu dominantnog polozaja" od strane fim1i iIi grupa firmi. Clanovi 92-94 zabranjuju drzavne subveneije koje vode ka distorziji iIi

Kornisija ima siroka ovlascenja

Moc da spreci takve zloupotrebe nalazi se u rukama Komisije, koja moze delovati bez obraeanja Savetu ministara, iako njene odluke moze, sto je cesto slucaj, dovesti u pitanje odnosna kompanija preko Suda pravde. Komisija fadi iIi na sopstvenu inieijativu iIi u skladu sa zalbama drzava claniea, kompanija iIi liea. Svake godine se obradi nekoliko stotina slucajeva u Kojima figuriraju cuvene firme, kao i manje poznate - neke iz obe kategorije koje imaju sediste izvan EU - koje pokrivaju sirok dijapazon industrija i proizvoda.

Cesto se slucajevi resavaju tako sto zemlje iii kompanije dobrovoljno promene svoju politiku. Cuveni slucaj je kada je IBM 1980. godine optuzen za zloupotrebu dominantnog polofaja na kompjutcrskom trzistu zadriavanjem informacija 0 novim proizvodima i "povezivanjem" svojih proizvoda (to jest prodavanjem nekolikQ proizvoda zajedno u paketu, tako da potrosaci moraju da kupe nekoliko proizvoda iIi nijedan). Posto je potrosio citavo bogatstvo na advokate, IBM je konacno popustio 1984, i dobrovoljno sklopio sporazum. sa Komisijom da promeni svoju trgovinsku praksu. U drugim slucajevima, Komisija donese presudu ukorist

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 139

optul,enog iIi da je zalba opravdana i nalozi da se promeni politika iIi plati kazna, koja ponekad iznosi nekoliko miliona ekija (za ove kazne nema ogranicenja, iako one ne smeju iznositi vise od 10% realne prod a­je, koja trpi us1ed zloupotrebe za koju se neka firma tereti).

Komisija ima siroka istrazna ovlascenja. Njeno osoblje moze da poseti kompaniju bez najave i da trazi pristup dokumentima, da ih fotokopir~ kao dokazni materijal. Ona zatim saslusava kompanije i razmatra odredem slucaj pre donosenja presude. Firme protiv kojih su donete presude mogu da se zale Sudu pravde i protiv same presude i iznosa kazne, koja nekad bude smanjena posle zalbe. Sud vee ima dosta materijala po osnovi presedana. Zakon EZ u vezi s konkurencijom ima prednost nad nacional~ nim zakonima i direktno se primenjuje u drzavama clanicama. Poslovm subiekti i Iiea koja misle da su zrtve krsenja pr@pisa 0 konkurenciji EZ, mo~u direktno podnositi tuzbe nacionalnim sudovima.

~ Komisi ia m~ra biti unapred obavestena 0 svakom ugovoru za koji se smatra da Je u suprotnosti sa odredbama Rimskog ugovora. Kompanije mogu da traze "negativno odobrenje", sto znaci da se ne dovodi u pitan­je slobodna konkurencija, iIi da traze "izuzeee", koje onemogueava da restriktivni ugovor bude u celosti zabranjen, ukoliko se moze dokazati da iz njega proistice neka znacajna javna korist (kako je preeizirano u u~ov~ oru). Komisija ima ovlascenje da u svako doba proglasi nezakomtrm 1

nalozi da se otkaze neki ugovor iIi odredena neprihvatljiva praksa. Slede ugovori koje je Komisija zabranila.

_ Ugovori 0 podeli trZiSta. Na primer, kininski kartel (1969), koji je komisiiu naveo da uvede prve novcane kazne; kartel proizvodaca seeera -(1973); karteli proizvodaca einka i ravnog stakla (1984), koji su kaznjeni novcanom kaznom od ukupno 4 miliona ekija.

_ Ugovori 0 fiksiranju cena. Na primer, kartel za boje (1969), koji ie kontrolisao 80% evropskog trziSta. To je bio prvi s!ucaj firme koja je imala objekte izvan Zajedniee, a koju je Komisija novcano kaznila. Godine 1998. Britanski secer i druge tri firme, koje su kontrolisale 90% trzista Ujedinjenog Kraljevstva, kaznjene su sa 50.2 miliona evra zato sto su zakljuCile ugovore 0 odredivanju eena

140 DIK LEONARD

za beli secer u zrnu. U juiu 2001. kaznjeno je osam kompanija u iznosu od 855.2 miliona evra za odredivanje cena i prodajnih kvota vitamina.

-Ugovori 0 ekskluzivnoj kupovini. Ovi ugovori su zabranjeni za veliki broj proizvoda, od gramofonskih ploea do opreme za gre­janje.

- Ugovori 0 imovinskom pravu nad industrijskim i potrosackim proizvodima. Ekskluzivno pravo na koriscenje patenata, zastitnih znakova i umetniekih dela nije nuzno izuzeto od pravila konkuren­cije. U slueaju iz 1982, u vezi sa semen om kukuruza, Sud pravde je doneo presudu protiv potpune teritorijalne zastite koju pruZa ugovor 0 patentiranju licence.

- Ugovori 0 ekskluzivnoj iii selektivnoj raspodeli. Na primer, kom­panije koje zele da ograniee· paralelan uvoz, kao sto su trgovci motomih vozila. U kompanije koje su platile velike noveane kazne iii na neki drugi naein bile kaznjene zbog ovakvih ugovora, spada­ju Ford, AEG-Telefunken i Moet-Henessy grupa. Godine 1998, na primer, Folksvagen je kaznjen sa 102 miliona evra zato sto je zabranio svom italijanskom zastupniku da prodaje kola stranim kupcima.

Sprovodenje je postaio strozije

Komisija je bila malo komotna u sprovodenju politike u vezi s konkurencijom do 1977, kad su se njene aktivnosti znacajno povecale. Ovo se desilo uglavnom zbog toga sto su pojedini komesari, koji su drzali resor konkurencije, zeleli da budu revnosniji u sprovodenju svog manda­ta u odnosu na svoje prethodnike. Medutim, Komisija je nastaviia' da koristi svoje ovlascenje da omogucava izuzetke za neke grane iIi ih masovno odobrava, ako smatra da ne postoji velika pretnja konkurenciji iIi da je nema uopste, a da ce od toga doCi do neke jayne koristi. Ona je posebno vodila racuna da ne ometa saradnju izmedu malih i srednjih preduzeca i identifikovala je odredene tipove ugovora za koje je smatrala da treba da budu izuzeti od opste zabrane. Tu spadaju:

- ugovori 0 ekskluzivnom predstavljanju za t{govinske predstavnike;

VODIC KROZ EVROPSKU UJ\TIJU 141

- ugovori malog obima, zasnovani na prometu (ne vise od 50 mil­iona ekija) i ucescu na trZistu (ne vise od 5%);

- sporazumi 0 podugovaranju; - razmena informacija izmedu kompanija, zajednicke studije i zajed-

nicko koriscenje fabrika.

Komisija takode uzima u obzir ekonomsku klimu u kojoj se nalaze kom­panije koje traze pojedina izuzeca. Ako za nekim proizvodom postoji dugorocni pad potraznje, ona obieno dozvoli firmama da koordiniraju smanjenje kapaciteta. To se, na primer, desilo sa sektorom sintetickih vlakana 1984.

Nadleznost u pogledu spajanja ...

Do 1990. Komisija nije imala nikakva specijalna ovlascenja da sprecava spajanja, iako je intervenisala . u nekoliko slucajeva, koristeCi opste ovlascenje koje joj je dato u skladu sa clanovima 85 i 86 Rimskog ugov­ora(sada su to clanovi 81 i 82 po Ugovoru iz Nice), kada je smatrala da predstavljaju pretnju efikasnoj konkurenciji u Zajednici. Davne 1973. je trazila saglasnost za propis koji bi joj dao ovlascenje da unapred ispituje prekogranicna spajanja, a da se drZavama clanicama ostavi da same vode racuna 0 spajanjima na njihovim teritorijama. Ovaj predlog je ozivljen 1987, i nakon detaljnih pregovora sa drZavama clanicama, konacno je stu­pio na snagu 21. septembra 1990. On je Komisiji dao nadieznost nad spa­janjima velikih kompanija i preuzimanju, koji uticu na vise ad jedne drzave clanice i koja prevazilaze odredene granice. Ove granice su:

- 5 milijardi ekija za promet na medunarodnom nivou odnosnih kom­pamJa;

- 250 miliona ekija za pojedinacni promet u okviru EZ za bar dye odnosne kompanije, pri cemu u okviru jedne ddave ne sme biti koncentrisano vise od dye treCine prometa.

Predvidena spajanja koja zadovoljavaju ove kriterijume moraju da budu unapred prijavljena Komisiji, koja treba u roku od me sec dana da donese odluku 0 tome da Ii postoji mogucnost krsenja pravila konkuren­cije u EZ. Ako ne postoji takva mogucnost, spajanje se moze obaviti; u \

142 DlK LEONARD

suprotnom ce se sprovesti istraga, koja mora biti okoncana u roku od naredna cetiri meseca.

Kada je promet na medunarodnom nivou manji od 2 milijarde ekija, Komisija nije nadJezna. To spada u nadleZnost dri;vnog antitrustovskog tela, kao sto je Komisija za monopole i spajanje u Ujedinjenom Kraljevstvu. Za raspon od 2 do 5 milijarde ekija, odgovorni su nacional­ni organi, osim ako ne traze od Evropske komisije da za njih obavi istragu. Komisija je smatrala da su ovi pragovi suvise visoki i objavila je da ee pre 1993. predloziti da se glavni prag snizi sa 5 milijardi ekija na 2 milijarde ekija.

Tako je Komisija podneJa izvestaj, u ju1u 1993, za izradu propisa 0

kontroli spajanja i daia preporuku da se ovi pragovi ponovo razmotre do 1996. U prve dye i po godine rada, ona je primila 164 zvanicnih obavestenja 0 prcdJozenim sDajaniima. od koiih 17 slucaieva ni ie sDada-

~ - ,< -' • ,;.

1011 njen delokrug. Od 147 slucajeva, za 131 (skoro je odobrenje u inieijalnom roku od me see dana, a za ostalih 16 je otvore­na istraga. Od tih 16 sedam je naknadno uslovno odobreno, dva bezuslovno, dok je pet povuceno. Sarno u jednom slucaju predlozenog preuzimanja 1991. godine kanadskog avio-proizvodaea De Havillend od strane franeusko-ita1ijanskog konzoreijuma, Aerospaee-Alenia, zabranjcno je spajanje.

Kasnije se poveeao broj obavestenja 0 spajanju. Godine 1996, bilo ih je ! 31, pri cemu su za 125 donete konacne odluke. U tri slucaja spajan­ja su zabranjena, jer nisu bila u skladu sa zajednickim tdistem, a za tri ostala Komisija je trazila da se ispune odredeni uslovi za spajanje. Uprkos preporukama Komisije, 1996. nije dosl0 do revizije pragova i oni su ostali onakvi kako su prvobitno utvrdeni. Godine j 997, broj notifikaeija se ponovo povecao, na 172, a usvojeno je 135 konacnih odluka. ledna ad njih je bila preuzimanje korporaeije McDonnell Douglas ad strane Boinga, sto je bilo u nadleznosti Komisije zbog obimnih evropskih poslova ove dve aviokompanije. Spajanje je na kraju odobreno, ali tek nakon sto ie Boing u velikoj meri izmenio svoj prvobitni predlog i obavezao se" u pogledu nekoliko specificnih elemenata, ukljucujuCi okoncanje postojeCih i budueih poslova 0 ekskluzivnoj nabavci, "zaokruzivanje" aktivnosti \

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 143

MeDonella u vezi s proizvodnjom putnickih aviona i davanje licenci za patente drugim proizvodacima mlaznih aviona.

Tokom 1998. dosl0 je do daljeg povecanja spajanja kompanija, sa 225 prijava i 238 konacnih odluka. Odobreno je spajanje izmedu fannaceut­skih kompanija Hofman-La Ros i Beringer Manhajm, pod uslovom da se La Ros liSi poslova klinicke hemijske dijagnostike. Pos1e istrage odobreno je i spajanje izmedu dye od sest velikih racunovodstvenih firmi, Prajs Voterhausa i Kupers&Libranda, ali je. spajanje dYe nemaeke firme, Bertelsmana i Dojce teIekoma, bilo zabranjeno zato sto bi u tom s]ucaju stvorile monop01 u sektoru pretpiatnicke televizije.

Ove brojke su neprestano rasle, tako da je do 2001. Komisija dobila 335 najava i usvojila 322 konacne odluke. Najkontroverznija odluka te godine - kao Mekodonel Dag1as/Boing - odnosiia se na dve americke kompanije i avio sektor: Dzeneral elektriks (GE) je planirao da preuzme

Ovaj takode ukazao na u ce~lu je konkurentska politika EU tezila ka sprecavanju dominantne pozicije, a americki pristup je bio liberaIniji. Spajanje u vrednosti 47 miliona evra vrlo lako je odobreno u SAD, tako da je Dzek Velc, ushiceni predsednik GE, pretpostavljao da ce odluka EU biti prava formalnost. Medutim, Komisija je imala drugaCije misljenje, obrazlazuCi da ee doCi do stvaran­ja nezdravog dominantnog vazdusnog kolosa, sa svim izgledima da e1im­inise konkurenciju. Bio je to prvi slueaj u kojem je Komisija sprecila spa­janje dye amerieke kompanije koje je vee bilo odobreno u SAD.

Ni Rimski ni Pariski ugovor ne prave nikakvu razliku izmedu firmi u privatnom i ddavnom vlasnistvu, tako da ni naeionalizacija ni privati­zacija, same po sebi, ne mogu da dOOu u konflikt s njima. Medutim, firme u drzavnom vlasnistvu moraju da postuju Zakon 0 konkurenciji EZ, na isti naCin kao svaka kompanija u privatnom vlasnistvu. Godine 1980. usvojena je direktiva koja obezbeduje finansijsku "transparentnost" u poslovima izmedu ddava claniea i preduzeea u drzavnom vlasnistvu.

.. J driavne subvencije

. Ddavne subvencije javnim iIi privatnim finnama obieno su zabranjene ukoliko dovode do distorzije· iIi prete cia izvrse distorziju konkureneije.

144 DIK LEONARD

Neke vrste pomoci su izuzete od kontrole, ukIjucujuCi: speeijalnu pomoc za vreme prirodnih nepogoda, pomoc osiromasenim regionima i pomoc za razvoj novih ekonomskih aktivnosti.

Drzave claniee treba da obaveste komisiju 0 planiranoj pomoCi i ona odlucuje da Ii ta pomoc moze biti izuzeta iz odredaba ugovora. Ona ima ovlascenje da nalozi da se vrati pomoc primljena bez odobrenja i maze novcano da kazni drzave clanice koje prekrse te propise. Godine 1988. bila su dva primera kada je komesar zaduzen za pitanja konkurencije, ser Leon Briten, trazio da francuska i britanska vlada obezbede du se vrati nezakonita drzavna pomoc koju su dale. Francuska je nerado pristala da ponovo uzme 6 milijardi franaka (oko 600 miliona funti) koje je isplati­la Renou, a on nije uspeo da ispuni uslove koje je Komisija utvrdila za taj projekat. Britanska vlada je takode bila primorana da trazi vracanje tajnih "podmazivaca" u iznosu od 44 miliona funti, koje je platila British Aerospace kako bi ga navela da kupi automobilsku kompaniju Rover.

Tokom sedamdestih i pocetkom osamdesetih, Komisija je odobrila smernice za driavnu pomoc industrijama koje su posebno pogodene rece­sijom. Ona insistira na tome da je takva pomoc izuzetak, da je ogranicenog trajanja i da je direktno usmerena ka vracanju dugorocne efikasnosti, smanjivanjem kapaciteta u problematicnim sektorima. Za cetiri industrije koje su najvise pogodene - brodogradnja, tekstil, sinteticka vlak­na i celik (videti pogJavlje 25) - donete su specijalne odredbe. VeCi den pomoCi koja se odobrava u skladu je sa semama koje su odohrene pre mnogo godina, tako da je Komisija, 1990, preuzela na sebe da revidira sve sisteme pomoCi koji postoje u drzavama clanicama. Ova revizija, koja se vrsi u skladu sa clanom 93 (1) Rimskog ugovora (sada CIana 88 (1)

Ugovora iz Nice), treba da omoguCi promene u ekonomskom i industri­jskom pogledu zbog unutrasnjeg trzista sto se mora uzeti u obzir. U prin­cipu, Komisija veruje da sve kategorije drzavne pomoCi treba da budu svedene na minimum, i dok ona ulaze napore da striktno primenjuje ove propise, oni sve vise dolaze u sukob sa nacionalnim vladama koje su pod politickim pritiskom da sacuvaju radna mesta za sopstvene gradane. Godine 1998. Komisija je otvorila proces reSavanja 100 slucajeva driavne pomoCi, koji su mozda u sukobu sa Clan om 93 (2) Rimskog ugovora.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 145

(sada Clana 88 (2) Ugovora iz Nice), pa je u 40 slucajeva obustavila real­izacIJu.

Jula 2001. Evropski parlament se podeho U odnosu 273-273 po pitan­ju planova u vezi .s donosenjem nove direktive kojom se uspostavIja prekogranicni kodeks za preuzimanje kompanija u Evropi. Po parlamen­tarnim propisima smatralo se da ova mera nije prosla. Izgledal0 je da je ovim glasanjem okoncan dvanaestogodisnji rad na direktivi 0 preuziman­ju, cija je svrha bila da se evropskim bosovima otda sprecavanje pro­tivne ponude bez prethodnog konsultovanja sa deonicarima (sarno 2% preuzimanja u Evropi je protivno). Medutim, Evropska komisija je posIe toga formirala ekspertsku grupu za izradu novog zakona 0 preuzimanju za koji se nada da ce biti donet do kraja 2002.

ll~~ IElk~l]l®Wl~lki!l l1 fflll]lWJl~ilJj~lki!l

IPcwlll1lt11Il!m

Nedostatak saradnje u oblasti ekonomske politike ...

lake Clan i03 Rimskog ugovora zahteva od drzava clanica da utvrduju svoju ekonomsku politiku u medusobnim konsultacijama, nije ostvaren veliki stepen koordinacije. Ako je verina vlada sprovodila slicnu politiku sedamdesetih i osamdesetih, to je zato sto su odgovarale na rnedunarodne ekonornske pritiske, a nije rezultat zajednickog planiranja ukupne strate­gije. Stoga, uprkos redovnim razgovorima izmedu ministara, niie Dosto­jala zajednicka evropska politika 0 udruzivanju energeIskih izv~'ra," zaus­tavljanju inflacije iIi smanjenju nezaposlenosti. Godisnji ekonornski izvestaji Komisije davali su savete nacionalnirn viadarna, ali ni u kom slucaju nisu bili za njih obavczujuCi.

Izmedu sefova vlada se odvijaju siroke diskusije na sastancirna Evropskog saveta, pri cemu je "ekonomska i socijalna situacija u svetu i u Zajednici" neizbezna tacka dnevnog reda. Detaljnije razmene misljenja se odvijaju izmedu ministara privrede i finansija, koji se sastaju, otprilike svaka dva meseea, na Savetima Ecofin, i nesto cesee u komitetima za monetarnu i ekonomsku politiku. Guverneri centralnih banaka drzava clan­ica takode se redovno sastaju u svojim konsultativnim komitetima. Nacionalni Eden su na taj nacin dobro infonnisani 0 stavovima i politici drugih i nesumnjivo ih uzimaju donekle u obzir, mada je svaka vlada i dalje zaduzena za ekonomsku poJitiku svoje zemlje.

... maCi da je element EU sporedan

Budzet EU nije dovoJjno velik da vrsi znacajan makroekonomski uticaj na privredu Zapadne Evrope, na nacin na koji nacionalni budzeti usrner­avaju svoje privrede u praveu ekspanzije iii inflacije. Ukoliko postoji el~

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 147

menat EU u ekonomskoj politiei ddava clanica, on je nesumnjivo sporednog karaktera, i izgledi su da ee takav ostati j u bliskoj buduenosti.

Zajmovi instuticija EZ

Postoje, medutim, dYe oblasti u Kojima EZ igra znacajnu ulogu. Jedna je podizanje zajmova u ime drzava clanica, a druga je regulisanje fluktuaei­ja deviznih kurseva. Tokom 1996, na primer, institueije EZ su obezbedile 23 milijardi ekija, uglavnom kroz sledeee" kanale.

_ Evropska investiciona banka (videti poglavlje 11) dala je zajmove od 21 milijardu ekija u okviru Unije. Skoro dve treCine je otislo na razvoj privrede manje razvijenih regiona. Drugi projekti koji su primili pomoe EIB ukljucuju stednju energije, modernizaciju i stimulisanje industrijskog raLVoja, Dove 1:ehnologijc i zastitu covekove sredine. Osim toga, EIB je dala zajrnove u iznosu od 2,5 milijardi ekija zemljama van Unije, narocito u regionu srednje i istocne Evrope i Mediterana.

- Evropska zajednica za ugalj i celik dala je oko 280 miliona ekija na ime zajmova, uglavnom za proizvodne investieije u industriji uglja i celika. Osim toga, ona je finansirala projekte koji imaju za cilj pobol­jasavanje rnarketinga i prevoza uglja i celika, kao i seme da se u podrucja koja imaju ugalj i celik dovedu nove industrije. Takode je finansirala izgradnju i modernizaciju radnickih stanova.

_ Euratom, koji ima moguenost davanja zajmova u iznosu od 4 mil­ijardi ekija, uglavnom za investiranje u sektorima za nuklearnu energiju i nuklearna goriva, nije od 1992. dao nikakve nove zajmove, zbog nepo­voljne situacije u toj industriji.

- Inicijativa za razvoj, koja je dogovorena u decembru 1992. na sami­tu u Edinburgu, u skladu sa kojom je uspostavljen privrerneni fond od 5 milijardi ekija za finansiranje u okviru EIB, pri cemu je osnovan Evropski fond za investicije (ElF) sa kapitalom od 2 milijarde ekija, koji je treba­lo da pokrije garancije izmedu 2 milijarde i 16 milijardi ekija. Do kraja 1996, odobrena su sredstva za projekte u ukupnom iznosu ad 2,3 mili­jarde ekija. ElF je usmerio svoje aktivnosti na velike infrastrukturne pro-

148 DIK LEONARD

jekte koji su povezani sa transevropskim mrezama (TENS) i na mala i srednja preduzeea (SMES).

Takode postoji moguenost kratkorocnih zajmova drzavama clanicama za privremene teskoee u vezi sa platnim bilansom. Godine 1993, dato je 8 milijardi ekija, kao zajam, u celokupnom iznosu ItaIiji. Od tada, nijed­na zemlja nije koristila ovu pogodnost, a do 1998 EIB je bila odgovorna za cak 98.6% od 29.95 miIijardi evra koje su posudile institucije ED.

Evropski monetarni sistem

Evropski monetarni sistem je zamisljen prvenstveno kao sredstvo za sta­bilizaciju valutnih fluktuacija u okviru EZ, nakon sloma fiksnog valutnog sistema pocetkom sedamdesetih, koji je uspostavljen ugovorom iz Breton Vudsa, iz 1944. godine. Prvi pokusaj, 1972. godine, da se evropske valute regulisu u okviru tzv. "zmije" koja je dozvoljavala fluktuacije od +!-2,25% bio je u velikoj meri neuspesan. Sarno su Zapadna Nemacka, Danska i zemlje Beneluksa mogle da ostanu u ovim okvirima. EMS koji je prvobitno predlozio Roj Dzenkins u oktobru 1977, bio je ambiciozniji projekat, u kome je mehanizam valutnih kurseva (ERM) ojacan razliCitim mehanizrnima finansijske solidarnosti i zajednickom valutom (eki).

D skladu sa ERM, svaka va]uta koja ucestvuje u njemu ima utvrdcn srednji kurs u odnosu na eki. U pocetku je bilo sarno osam valuta, Ujedinjeno Kraljevstvo je "privremeno" bil0 izvan sistema kada je uspostavijen, u martu 1979. Naknadni kandidati - Grcka, Spanija i Portugal - sami nisi bili spremni da mu pristupe. Spanija je na kraju pris­tupila u junu 1989, a Ujedinjeno Kraljevstvo je ucinilo isto u oktobru 1990, jer je raniju odluku stalno blokirala gospoda Tacer, koja je prista­la na taj korak oko mesec dana pre no sto je napustila svoju funkciju. Portugal je pristupio u aprilu 1992, sto je ostavilo Grcku na cedilu. Srednji kurs za svaku valutu moze biti preureden po potrebi, medusobn~ im dogovorom zemalja ucesnica. Na osnovu srednje vrednosti ekija, racunaju se srednje vrednosti za svaku valutu prema svakoj zemlji ucesni­ci. Svakoj valuti se dozvoljava fluktuacija od +/- 2,25% u odnosiU na sred­ilju vrednost, iIi +/- 6% uslucaju funte ipezete.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 149

Ukoliko neka val uta dostigne minimalnu ili maksimalnu vrednost, centralne banke imaju obavezu da intervenisu na deviznom trzistu kako bi je odrzale u okviru dogovorenih limita. U praksi, ovo znaCi prodaju valute koja je dostigla najvisu stopu i kupovanje val ute koja ima najnizu stopu. Kada se ovo desi, stupaju na scenu razliciti mehanizmi kreditiran­ja U okviru EMS, kako bi se obezbediia kratkorocna pomoc zemljama koje su zapale u teskoee. Aka valuta ostane na najnizoj iIi najvisoj stopi duzi vremenski period, iIi izgleda da ee se to desiti, to je jasan signal da je treba "preurediti". U tom slucaju, sastaju se ministri finansija EU, obicno preko vikenda u Briselu, da odobre preuredivanje. Ovo najcesee nema oblik obicne revalvacije iIi devalvacije za odredenu valutu, vee je to prilika da se obave marginalna prilagodavanja, U oba pravca i sa drugim valutama. PoSledica ovoga je da se izbegavaju iznenadnc, cesto konkurentske devalvacije, sto je bio slucaj u proslosti, a valute u okviru ovog sistema manje fluktuiraju od ostalih (ukljucujuCi funtu) koje nisu deo sistema.

Vrednost EMS se smanjila U odredenoj meri zbog toga sto se Ujedinjeno Kraljevstvo dugo drzalo po strani kada je u pitanju pristupan­je funte ERM, sto je pogresna odluka za koju mnogi ekonornisti smatra­ju da je naneia vise stete Ujedinjenom Kraljevstvu nego EZ. Ipak, cak i sa politikom Ujedinjenog Kraljevstva gde "je 25 penija usIo, a 75 nije"; kako je to izjavio stalni predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva ser Majkl Batler (Michael Butler), EMS je donosio korist koja je prevazilazila sta­bilizaciju valute. On je uticao na usaglasavanje privreda drZava clanica, a disciplina koja je karakterisala ovaj sistem igrala je ulogu u znatnom smanjenju inflacije pocetkom osamdesetih godina u svim drzavama ucesnicama. U proseku je inflacija smanjena sa 12% 1980, na 5% 1985, pri cemu su prosecne razlike izmedu zemalja smanjene sa 6,2% na 2,8%. Druge zemlje shvatile su vrednost ERM jer uvodi striktnije smernice za ekonomsku politiku u njihovim zemljama. Tri nordijske zemije - Finska, Norveska i Svedska - sve su vezale svoje valute za eki J 990. iIi pocetkom 1991.

ERM je 1992. bio izlozen velikom pritisku, delimicno zbog recesije i delimicno zhog toga sto je uklanjanje finansijskih kontrola· znacilo dci

150 DIK LEONARD

ogromna kolicina novca svakodnevno menja vlasnike, omogucujuCi speku­lantima da zloupotrebljavaju sistem. Situaeiju je pogorsala cinjeniea da je funta usIa u ERM pri nerealno visokom kursu i da se britanska vlada zestoko opirala pritisku devalvaeije. Kao poslediea toga, u septembru 1992, masovne spekulaeije su isforsirale devalvaeiju nekoliko valuta, a funta i lira su potpuno povucene iz ERM i dozvoljeno im je da plutaju. SHean napad je sprecen u juIu 1993. odlukom da se privremeno prosiri graniea fluktuaeije u okviru ERM na 15% sa obe strane bilateralnog sred­njeg kursa. U praksi, val ute nisu fluktuirale mnogo izvan prethodnih uskih limita, sto sugerise da, za razliku od prethodne godine, nijedna valuta nije

. bila ozbiljno preeenja iIi poteenjena. Mehanizam je nastavio da funkeionise, ali bez ucesca Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Grcke. Italija je ponovo stupila u ERM u novembru 1996, a finska marka i austrijski

tJ martn 1997. 12 od 15 zemalja hi]o )e u ce:nu Stl UJ

1edinieno Kraiievslvo, Grcka i Svedska bile izvan. " . Italija se prikijucila ERM u novembru 1996, a Grcka u martu 1998, kada su UK i Svedska jos ostali' neukljuceni. ERM je mnogo izgubio na znacaju 31. deeernbra 1998, kada je kurs val uta 11 zemalja koje usvaja­ju evro neopozivo odreden (vidi str. 158), ostavljajuCi mogucnost sarno grckoj drahmi i danskoj kruni da mogu da variraju u dogovorenim grani­cama.

Eki

Eki (evropska novcana jedinica) ima jos nekoliko funkcija osim sto je oznaka za nacionalnu valutu EZ. On je zauzeo mesto EUA (evropska obracunska jedinica), cisto knjigovodstvene mere za uspostavljanje rela­tivne vrednosti placanja na racun i sa racuna EZ. Ali eki (koji zvuci lepse, a ima i isto ime kao poznati franeuski novcic iz predrevolueionarnog peri­oda) , ima podrsku velikog fonda za rezerve, Evropskog fonda za rnone­tarnu saradnju (EMCF) , U koji ddave clanice treba da uplacuju 20% svo­jih zlatnih rezervi i 20% svojih dolarskih rezervi.

Kao rezultat toga, eki je uzivao velika poverenje na medunarodnom nivou, a koristio se u mnogim poslovima i kad nisu u pitanju bili fon­dovi EU\ (1986, on j~ bio treca valuta koja se koristila za medunarodne

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 151

emisije obveznica, posle dolara i nemacke marke). Sve vise kompanija i lica koristilo je eki za svoje bankovne depozite i putnicke cekove, iIi za trgovacke racune i placanja. avo je bilo prilicno veliko dostignuce za val­utu koja nije postojala, posto nisu postojali ni metalni novae ni novcaniee u ekijima. Njegova prednost za privatne i komercijaIne transakcije IdaIa je u cinjeniei da je bilo malo verovatno da ce njegova vrednost fluktuirati u meri u kojoj se to moze desiti svakoj naeionalnoj valuti.

Ekonomska i monetarna unija

lake se totaIno usaglasavanje (iIi "kohezija", kako se to sada kaze u evro­zargonu) nacionalnih privreda verovatno nece desiti jos nekoliko godina - zbog odsustva krupnih finansijskih transfera sa severa na jug U okviru Unije - institueija EMS je bar korak na tom putu. ana je nesumnjivo

i ;noneta::n~· (EI\1U), ~oji je EZ napravila do juna 1988, kada je don eta odluka na samitu u Hanoveru da je dos10 vreme za novi podstieaj. ana je od komiteta evropskih eentralnih banaka i nekih nezavisnih eksperata za monetama pitanja, na celu sa predsednikom Komisije Zakom Delorom, naruCila izvestaj 0 tome kako se moze ostvariti EMU. Delorov komitet je podneo izvestaj u aprilu 1989, i predlozio proees od tri faze u praveu unije, bez vremenskih rokova.

Prva faza. Treba poboljsati saradnju i koordinaeiju na ekonomskom i monetranom polju. avo ce, izmedu ostalog, dovesti do jacanja EMS, uloge ekija i mandata Komiteta guvernera eentralnih banaka. Uvodenje procedure za multilateralno nadgledanje pripremice put za efikasniju koor­dinaciju i bolje usaglasavanje nacionalnih ekonomskih politika i ucinka.

Druga faza. Ova faza ne moze poceti dok se ne obezbedi novi ugov­or (iIi izmeni Rimski ugovor), koji treba da formulise osnovna institu­eionalna i operativna pravila potrebna za realizaeiju EMU. On bi se sas­tojao od mera za konsolidaeiju i procenu koje su preduzete u skladu sa Programom za 1992. (videti poglavlje 16) i predstavljao bi period uho­davanja za nove procedure. Tokom ovog prelaznog perioda mogio bi se otpoceti sa postepenim prenosenjem ovlascenja za donosenje odluka sa naeionalnog nivoa na nivo Zajedniee. Najvaznija odlika druge faze bila bi

152 DIK LEONARD

uspostavljanje Evropskog sistema centralnih ban aka (ESCB iIi Eurofed) saveznog tipa, koji bi, u svetlu iskustva, postajao sve nezavisniji u pogle­du monetarne politike i politike intervencionizma na triistu stranih valu­tao Medutim, nacionalne centralne banke bi i dalje zadrzale konacnu odgovornost za donosenje odluka.

Treca faza. OtpocinjuCi sa korakom nepovratno povezanih valutnih kurseva i prenosenjem odgovornosti kako je predvideno u novom ugov­om, ova faza ee na kraju dovesti do usvajanja jedinstvene val ute.

Opsti pristup Delorovog komiteta je bio prihvatljiv za 11 od 12 driava clanica, ali je vlada Ujedinjenog Kraljevstva, pod rukovodstvom gospode Tacer, reagovala hladno i bila prilicno neprijateljski nastrojena prema konceptu jedinstvene valute, iako su autoritativne studije pokazale da ee ovo dovesti do velikih ekonomskih pogodnosti, u iznosu od 15 mil­ijardi ekija godisnje, odnosno 0,4% BNP. lake se slagaJa sa prvom fazom procesa koja je otpocela 1. jula 1990, ona je bila izricito rezervisana u vezi sa drugom i treeom fazom.

Uprkos primedbama gospode Tacer, sefovi vI ada EZ su na samitu u Strazburu decem bra 1989, doneli odluku da postoji potrebna veeina za zakazivanje meduvladine konferencije (IGC) kako bi se odlucilo 0 prom­enama ugovora koje su neophodne za drugu i treeu fazu. Kasnije je dogovoreno da treba odrzati dYe IGC, jednu 0 EMU i drugu 0 politickoj uniji, obe u Rimu decembra 1990, kako bi posao bio zavrsen za izvestaj na samitu u Mastrihtu, koji je bio planiran za decembar 1991.

Pre toga, na prvom samituu Rimu odrZanom u oktobru 1990, -uprkos zestokom protivljenju gospode Tacer, dogovoreno je da druga faza EMU, sa stvaranjem EuroFed, otpocne 1. januara 1994. Neodmerena reak­cija gospode Tacer na ovu odluku inicirala je lanac dogadaja koji su doveli do njene ostavke mesec dana kasnije. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva se saglasila da ucestvuje u dye IGC i njen staY je postao mnogo pomirljiviji nakon odlaska gospode Tacer. U okviru IGC 0 EMU, ona je podnela plan za 13. valutu, iIi "konvertibilan eki" koji je trebalo da zauzme mesto jedinstvene val ute za koju se zalagao Delorov izvestaj. lake su aspekti ovog predloga dobro primile neke zemlje cJanice, pre­vladivalo je misJjenje da je potrebna jed,instvena valuta ako se zele ost-

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 153

variti pogodnosti EMU. Ocekivalo se da ee Dzon Mejdzor, koji je lan­sirao predlog "konvertibilnog ekija" dok je jos bio ministar finansija, na kraju povuCi taj predlog i saglasiti se sa kompromisom po kome ee se prihvatiti promene ugovora koje dozvoljavaju jedinstvenu valutu, ali da ce Parlament Ujedinjenog Kraljevstva zadriati pravo da odluci da Ii ce i kada ee ova valuta zameniti funtu.

Ugovor 0 Evropskoj uniji

To je sustinski odluceno na samitu u Mastrihtu decem bra 1991, kada je dogovoren Ugovor 0 Evropskoj uniji. Ovaj ugovor ima cetiri poglavlja koja se odnose na EMU: ona 0 ekonomskoj politici, 0 monetarnoj politi­ci, 0 institucijama i transnacionalne odredbe. Poglavlje 0 ekonomskoj politici zahteva od zemaija clanica da vode svoju ekonomsku politiku tako da se ostvare ciljevi EMU i "u skladu sa principom privrede sa otvoren­im trzistem uz slobodnu konkurenciju". DrZave Clanice treba da sagle­davaju svoju ekonomsku politiku kao zajednicko pitanje i da koordinira­ju preko Saveta Ecofin. Siroke smemice za ekonomsku politiku treba da definise Savet Evrope (to jest, sastanci na vrhu EU), i da ih onda usva­ja Savet Ecofin kvalifikovanom veCinom.

Procedura multilateralnog nadgledanja je vee bila uspostavljena i nju, u cilju obezbedivanja tesnje koordinacije i kontinuirane harmonizacije ekonomskog ucinka drzava clanica, vrsi Savet Econfin-a na osnovu izvestaja Komisije, fadi praeenja ekonomskog razvoja u svakoj drzavi clanici. Ukoliko smatra da ekonomska politika nije u skladu s sirokim smernicama koje su dogovorene, Savet ima pravo da kvalifikovanom veCinom daje drZavi clanici preporuke u vezi s politikom, kao i da ih javno objavi. Ako ubuduce neka zemlja clanica uporno nastavi da pri­menjuje politiku koja nije u skladu sa ovim smernicama, a narocito ako nastavi sa velikim budzetskim deficitom, ona moze biti izlozena sankci­jama cak i onima kakve su: zamrzavanje zajmova od strane institucija EZ, zahtevi za deponovanjem beskamatnih sredstava i, konacno, nametanje "novcanih kazni u odgovarajueem iznosu". Ugovor jasno stavlja do znan­ja da nema sanse da EZ "izbavlja" driavu clanicu koja zapadne u finan­sijske teskoee, iako finansijska pomoc moze da se dobije u sl\ucaju

154 DIK LEONARD

"prirodnih nepogoda" iIi drugih problema koji nisu izazvani nes­motrenoscu odnosne zemlje.

Kada je u pitanju monetarna politika, kaie se da je gJavni cilj "da se odrti stabilnost cena", to jest minimalni nivo inflacije. U tom cilju treba da se formira Evrpski sistem central nih banaka (ESCB), u cijem ee sas­tavu biti nacionalne centralne banke (NCB) driava clanica, koje sve treba da budu nezavisne od svojih nacionalnih vlada, kao i nova Evropska cen­traIn a banka (ECB), koja treba da bude uspostavljena na pocetku treee faze EMU.

Ugovor potvrduje da ee druga faza EMU poceti 1. januara 1994, do kog datuma se od drzava clanica ocekuje da sprovedu mere koje ee obezbediti slobodno kretanje kapitala, kao i da usvoje visegodisnje pro­grame, kako bi se obezbedilo stalno usaglasavanje potrebno za EMU,

u ccna 1 finansija. r.~a pocetku druge faze, osnovan je Evropski monetarni inslitut (EMI) kao prethodnica ECB. Njegove c1anice su razlicite evropske banke, i on je zamenio Komitet guvernera j Fond za evropsku monetarnu saradnju koji su prestali da pos­toje. Njegov zadatak je bio da pripremi put za treeu fazu i da ojaca sarad­nju izmedu NCB u cije ime moze da drii monetarne i devizne rezerve.

Trebal0 je da EM! zajedno sa komisijom podnese izvestaj Savetu Ecofin 0 napretku koji drzave clanice ostvaruju u praveu donosenja zakona u skladu sa EMU, kao i da do stave infomlaeije 0 tome kakav im je uCinak u vezi sa stabilnoseu cena, budzetskim deficitom, valutnim kursevima, indikatorima usaglasavanja i dugorocnim kamatnim stopama. Savet je tada trebalo da oeem koje drzave clanice ispunjavaju cetiri uslova za usvajanje jedinstvene val ute, koji su definisani u protokolu uz ugovor:

. - inflacija tokom prethodne godine ne sme biti visa od 1,5% preko proseka tri najuspesnije zemlje;

- valuta mora biti U okviru uskih granica ERM u najrnanje dye prethodne godine i da u tom periodu nije devalvirala;

- da dugorocne kamatne stope prethodne godine nisu presle za vise ad 2% prosek 5ri najbolje zemlje;

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 155

driava clanica nije podloina zakljucku Saveta da Ima preterani budietski deficit.

Preterani deficit je definisan u protokolu kao deficit koji prevazilazi 3% BNP u godisnjem budietu, iIi akumulirani driavni dug koji prevazi­lazi 60% BNP. Pa ipak, ovi kriterijumi su ublazeni kvalifikaeijama u samorn Ugovoru iz Mastrihta, omogueuju se izuzeci za zemlje koje su "dostigle nivo blizu" 3 % nivoa godisnjeg deficita ili ako je visak nastao usled faktora "vanredne i privremene prirode". Slicno tome, kada je u pitanju akumulirani deficit - koji je za nekoliko driava clanica, posebno za Belgiju i Italiju, bio daleko iznad 60% - ugovor pominje sarno neophodnost da se deficit "smanjuje u dovoljnoj meri i da se priblizava referentnoj vrednosti zadovoljavajuCim tempom". Ovim se obezbeduje da zemlje cije su privrede general no cabre i koje daju cak natprosecne re.zu­late u. drugim oblastima, ne budu iskljucene iz EMU ako strikmo ne ispunjavaju zahteve u pogledu deficita.

Ugovor iz Mastrihta predvida: ako do 1996. Savet rninistara odluci da je veCina zemalja clanica ispunila ova cetiri uslova, treca faza treba da otpocne 1997; u suprotnom, ona ee definitivno otpoceti 1. januara 1999. Uskoro je postalo jasno da je 1997. godina nerealna za pocetak, pa su se 1995. driave claniee saglasile da ee 1999. poceti finalna faza.

Pre 1. jula 1998, Ekonomsko-finansijski savet ee doneti odluku koja driava clanica ispunjava uslove za usvajanje jedinstvene valute. Specijalni protokol daje Ujedinjenom Kraljevstvu pravo da se iskljuci, cak i u slucaju da ispunjava ove kriterijume. On predvida da Ujedinjeno Kraljevstvo ne bude U obavezi za ulazak u treeu faw bez posebne odluke njegove vlade i parlamenta da to llcini. Slicna moguenost je naknadno data Danskoj .

Na pocetku treee faze, EMI je zamenila ECB, ciji su izvrsni odbor imenovale drZave clanice koje su bile spremne da ucestvuju u jedinstvenoj vaJuti. Savet Ecofin, koji funkcionise na osnovu jednoglasnih odluka zemalja clanica, usvojiee devizne kurseve, pri cemu ee njihove val ute biti nepovratno fiksirane, tako da ee pri tom kursu eki biti zamenjen za nji­hove valute i postati sam po sebi val uta.

156 DIK LEONARD

ECB, zajedno sa NCB sa kojima ce saeinjavati ESCB, bice odgovo­ran za upravljanje novom valutom, ali Ugovor iz Mastrihta predvida:

Zemlje Claniee mogu izdavati metalni novae u skladu sa odobrenjem ECB za koliCinu. Savet moie, u skladu s kvalifikovanom veeinom predlo­ga Komisije i nakon konsultaeija sa ECB, a u saradnji sa Evropskim par­lamentom, usvojiti mere za 'usaglasavanje denominaeija i tehnickih speei­fikaeija svog metalnog novea u prometu, u meri koja je potrebna kako bi se omoguCio neometan promet metalnog novca u okviru Zajednice.

Na samitu u Madridu deeembra 1995, doneta je odluka da nova mon­etarna jedinica treba da se zove evro, i da u odnosu prema ekiju treba da se razmenjuje jedan prema jedan. Bice podeljen na 100 eenti. U februaru 1996. raspisan je konkurs za izgled noveaniee evra i predlozi koji su pobedili izlozeni su na samitu u Dablinu deeembra 1996. Postojace noveaniee od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra, kao i metalni novae od 1, 2, 5, 10 i 50 eenti, 1 i 2 evra. Iako ce se od 1999. nadalje mnoge bankarske transakeije obavIjati u evrima, metalni novae i noveaniee se nece pojaviti u opticaju do kraja 200l. iIi poeetka 2002. jer ce stamp an­je i kovanje val ute biti ogromna operaeija: zajedno sa zamenama, bice potrebno 12 rnilijardi noveaniea i 70 milijardi noveica za optieaj u Uniji. Postojace period od najvise sest meseei tokom kojeg ce biti U optieaju i stara i nova valuta pre no sto stara valuta prestane da bude sredstvo placanja.

Konacan pocetak operacija EMU

U proJece 1998, Komisija i EMU su pregledaJe podatke svih 15 arzava elaniea i podnele izvestaj da 11 ispunjava uslove iz Mastrihta i da su na taj naein postale kandidati za trecu fazu EMU, koja poCinje 1. januara 1999. To su Austrija, Belgija, Finska, Franeuska, Nemacka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Spanija. Druge dYe zemlje, Ujedinjeno Kraljevstvo i Danska, takode su ispunile kriterijume, ali su iskoristile svoje pravo da budu izuzete, bar na pocetku trece faze. I Svedska je ispunila ekonomske kriterijume, ali nije \preduzelakorake da obezbedi

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 157

nezavisnost svoje centralne banke, sto je takode zahtev za clanstvo u EMU. Greka nije ispunila kriterijume, iako je ostvarila napredak u tom

praveu. Ove preporuke su prihvacene na speeijalnom sastanku Evropskog

saveta koji je odrian u Briselu 1. i 2. maja 1998. Taka je 11 zemalja usvojilo zajednicku valutu 1. januara 1999. Grckoj je omoguceno da se prikljuCi dYe godine kasnije, 1. januara 2001. Britanska vlada je zauzela oprezniji stav, isticuCi da je u principu za pristupanje, ali da verovatno nece sazvati referendum pre sledeCih opstih izbora koji ce biti odrzani najranije juna 2002. U meduvremenu, konzervativna opozieija i njen novi lider Vilijam Hejg, ponovo su potvrdili da su protiv i zarekli su se da nece razmatrati Clanstvo bar narednih deset godina, ako to uopste ueine. Postoji verovatnoca da ce laburisticka vlada, koja je ponovo izabrana 2001, zatraziti prikljucenje, ali sarno pod uslovom da se takva odluka izglasa na referendumu koji je planiran za prvu polovinu 2003. godine. Vecina posmatraea veruje da ce i Danska i Svedska slediti primer UK.

Na samitu u maju 1998. takode je imenovan prvi predsednik i cetiri potpredsednika Evropske eentralne banke. Predsednik ce biti Vim Dujzenberg, bivsi holandski ministar finansija i guverner centraine banke, koji je bio na celu Evropskog monetarnog instituta od 1996. Cetrnaest od 15 sefova vlada zelelo je da on bude imenovan na pun mandat ad osam godina, kako je precizirano Ugovorom iz Mastrihta, ali ovorne se tvr­doglavo opirao franeuski predsednik Zak Sirak, koji se uzalud borio za imenovanje Zan - Kloda Trisea, sefa franeuske eentralne banke. Na kraju je postignut kornpromis, prema kome ce se Dujzenberg, iako je nominal­no postavljen na period od osam godina, tokom mandata povuCi i omoguCiti Triseu da odsluzi punih osam godina mandata. Postojalo je opste misljenje da ovo nije dobra odluka, ali je Dujzenberg jasno stavio do znanja da je na to pristao nerado, i da ce on sam odrediti kad ce da ode, umesto da prihvati franeusko turnacenje da treba da se povuce nakon cetiri godine. 31. deeembra 1998. Ekonomsko-finansijski savet je don eo neopoiivu odluku 0 kursu valuta u odnosu na evro (vidi Tabelu \4).

158 DlK LEONARD

Tabela 14 Kurs val uta u odnosu na evro

IE 13.7603 austrijskih silinga 40.3399 belgijskih fran aka 40.3399 luksemburskih franaka

1.95583 nemaekih maraka 166.386 spanskih pezeta 5.94573 finskih maraka 6.55957 francuskih franaka 0.787564 irskih funti 1 936.27 italijanskih lira 2.20371 holandskih guldena

200.482 portugalskih eskudosa 34Q}SO

Uvodenje evra

Tri godine izmedu EMU i uvodenja fizicke valute bile su izrazito beznacajne. Vrednost nove valute neprestano je padala U odnosu na dolar tokom pocetnih nedelja, ali se onda stabilizovala na 85 centi. Evro se koristio u izvestajima kompanija i njime se obavljala trgovina na finansi­jskim trZistima i u razmeni sa inostranstvom, iako su mnoge finne, kupci na malo i potrosaci nastavili da obavJjaju poslove u lokalnoj valuti. Postojali su stalni zahtevi Dujzenburgu da se smanje kamatne stope i tako ozivi privreda EU, ali ih je on obieno ignorisao. Ministri finansija zone evra su se redovno sastajali kao Evrogrupa, dan pre sastanka Ekonomsko - finansijskog saveta.

Prelazak na uvodenje evra - logisticki i administrativni zadatak bez presedana - pedantno je isplaniran. 15. deeembra banke i poste su dobile "pocetne pakete" evra u obliku kovanog novea namenjene prodaji zain­teresovanima. 3]. deeembra veCina banaka je zamenila naeionalne novcanice evrima u svojim automatima za gotovinu. Do tada je izdato oko 56 milijardi kovanog i 13 milijardi papirnog novea u evrima. Do 4. jan­uara 99% automata za gotovinu prebaceno je na evro. Crna predskazanja

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 159

o pljackama, 0 poplavi laznih novcanica i 0 haosu prilikom prilagodavan­ja prodavniea i musterija na novu valutu nisu se obistinila zato sto je vodena dobra kampanja obavestavanja javnosti. Do 15. januara vise od 90% gotovinskih placanja obavljano je u evrima. Sve zemlje zone evra imale su prelazni period u kojem su evro i nacionalna valuta bili legalno sredstvo placanja, sa dvostrukom denominacijom cena. Ovaj period je imao razlicito trajanje, pri cemu su Holandija, Irska i Francuska imale kraCi rok, ali do J. marta 2002. sve nacionalne valute nisu vise bile legal­no sredstvo placanja u zani evra.

Novcanice su bile iste u celoj zoni evra, ali osam raz!icitih novcica imalo je na jednoj strani nacionalno obelezje. Kao i 12 zemalja zone evra, Monako, San Marino i Vatikan imali su "nacionalne" valute. Mnoge zeml­je van EU, kao sto je Makedonija, najavile su da ce usvojiti evro, mada nisu bile ucesnice u procesu donosenja odluke 0 novoj vaillti.

1'", '-'

osmogodisnji mandat na mestu predsednika ECB i da ce se povuCi u juiu 2003. Njegov pocetni naslednik, Trise, vee je bio umesan u skandal, u vezi sa ulogom koju je imao u Kredit lionez pre jedne decenije, ali cak i ako on ne bude izabran na to mesto, Dujzenbergov naslednik bice goto-vo sigurno Francuz.

Porez se od samog pocetka smatrao pitanjem koje je rezervisano za suv­erenitet diZava clanica, osim ukoliko bi on mogao izazvati distorziju konkurencije u okviru Unije iIi diskriminaciju protiv drzavijana drugih zemalja EU. Shodno tome, u pitanjima kao sto su izbegavanje dvostrukog oporezivanja, odluke EZ 0 poreskim obavezama ticalc su se iskljucivo indirektnih poreza: carinskih dazbina s jedne strane, i V AT i akciza, s druge strane. Prakticno, svaka odluka koja se odnosi na poreze zahteva jednoglasne odluke u Savetu ministara, a ovaj zahtev nijeublazcn nj u Iedinstvenom evorpskom aktu, koji je u velikoj meri prosirio dijapazon odluka za koje je potrebna kvalifikovana veCina. Sami porezii njihov obim veoma se razlikuju u okviru Unije, pri cemu su najvisi u Svedskoj i Danskoj, a najnizi u Grckoj i lrskoj (vidi Ilustraciju 8).

Opsta primena VAT-a

Glavna poreska promena jeste opsta primena poreza na dodatnu vrednost (VAT), koja je zamenila veliki broj razlicitih indirektnih poreza u drzavama clanicama. Dve direktive usvojene 1967, omogucavale su onim zemljama koje nisu primenjivale VAT da ga uvedu u odredenom vre­menskom roku, a nove zemlje kandidati morale su shodno tome da promene svoje poreske sisteme. Spanija se saglasila da primenjuje VAT od pristupanja 1986, Grcka je pocela da ga primenjuje 1987, a Portugal je usaglasio svoj sistem 1989. Austrija, Finska i Svedska su uvele V A T pre pristupanja EU 1995 . VAT je dobar za Zajednicu zbog svoje ekonomske neutralnosti. U svakoj fazi proizvodnje i prodaje proizvoda, porez koji se placa u prethodnoj fazi odbija se od poreza koji placa kupac. Na taj naCin, porez ostaje srazmeran vrednosti robe i usluga, bez obzira kroz koiiko je transakcija prosao ..

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Porezi i socijalni doprinosi u % BNP Tekuce eene

Svedska llil Danska .

Finska '

: :

Belgija hI:~~:~:~mm~~8~d:~~~m:~I:~::::::::~:::~::;:::::::;~::~:;:§[r:::::::::::::::::::::::;i:;::::~~;:;W::;:::::::w~m~m~~tm~m~~l .~ .. ::.:' ;

Austrija

Italija .

Luksemburg I: •• Iii~iDliliDlilii.

Portugal IIIIIII Ujedinjeno kraljevstvo

Spanija

lrska

Grcka

:.(:

.';.',::.

~ .. :~ . ";:

161

~ ..... ::,

Drzave clanice su 1977. godine postigle sporazum 0 zajednickoj osnovi za odredivanje V AT-a, iako je bilo dosta izuzetaka. Medutim, to je bilo dovoljno da omoguCi EZ da na toj osnovi ubira dec svojih "sop­stvenih resursa", pri najvisoj stopi od 1 %, koja je 1986. podignuta na 1,4%. DrZave clanice se i dalje razlikuju u nivou VAT-a, broju razlicitih

\ .

162 DIK LEONARD

stopa i robi i uslugama koje su iskljucene iIi na koje se primenjuje nulta stopa.

Akdze

Drugi oblik indirektnog oporezivanja koje su drzave clanice nastavile da ubiraju jesu akcize na odredene proizvode, kao sto su alkoholna pica, industrijski duvan i goriva. Uprkos mnogim predlozima Komisije, jedini zajednicki propisi usvojeni pre jula 1991, odnosili su se na strukturu dazbina za cigarete. ReagujuCi na zalbe Komisije, Sud pravde je, medutim, doneo presude Kojima su naterane neke drZave clanice da promene broj svojih dazbina kako bi bile sprecene da favorizuju domaea piva, vina iIi alkoholna pica na stetu uvoznih proizvoda.

Komisija je takode uspostavila zajednicku osnovu 0 tome kako se put-placanja

(duty free). U principu, ovo je trebalo da bude postepeno potpuno ukin­uto posle 1. januara 1993, po okoncanju uspostavljanja unutrasnjeg trZista EU. Medutim, odJuceno je da se nastavi sa ovom vrstom prodaje na aero­dromima i feribotima za putnike koji iz jedne ddave clanice putuju u drugudo 30. juna 1999.

Usaglasavanje indirektnih poreskih stopa

Snazan podsticaj usaglasavanju indirektnih poreskih stopa dat je 1985, usvajanjem specificnog cilja za uspostavljanje unutrasnjeg trzista Zajednice. Lord Kokfild, prilikom prezentiranja svoje Bele knjige u junu 1985. godine zestoko se zalagao za to da se ove stope "usaglase", ako se tezi uklanjanju svih unutrasnjih kontrola na granicama. Pod usaglasavan­jem on je podrazumevao da razlike budu tako maie da ne moze doCi do znacajnije distorzije trgovine. Uzeo je kao model SAD, gde drZave pri­menjuju razlicite stope poreza na promet, ali su razlike premale da bi nat­erale kupee da prelaze granieu sarno zbog plaeanja manjeg poreza na promet.

U juiu 1987. godine, Komisija je podnela svoje predloge, uz zahtev . da ih drzave clanice sprovedu najkasnije 31. decembra 1992. \

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 163

V AT. Predlozene su dve vrste stope: standardna stopa ad 14-20% i redukovana stopa za "osnovne artikle" od 4-9%. Predlozeni artikli za ovu stopu su prehrambeni proizvodi, gorivo za grejanje i osvetljenje, voda, far­maceutski proizvodi, knjige, novine i magazini, kao i putnicki prevoz. Ddave clanice mogu same da utvrduju svoje stope u okviru ovog raspona od 5-6%. Prilikom prezentiranja predloga, lord Kokfild je izjavio da "imajuCi u vidu osetljivost odredenih sektora kao sto je kultura, Komisija preporucuje drzavama clanicama da utvrde stope u okviru nizeg dela redukovane stope".

Akcize. Komisija je predlozila potpuno usaglasavanje jer, posto se pored akciza primenjuje i VAT, to ce u sustini prosiriti obim stopa VAT­a, ukoliko se dozvoli slicna fleksibilnost. Zbog toga je precizirala iznos dazbina za sve proizvode za koje se placa akciza.

Predlozi Komisije su imali za cilj da ne poremete funkcionisanje ...

Predlozi Komisije, za koje je bila potrebna jednoglasna podrska Saveta ministara, po prijemu misljenja od Evropskog parlamenta, imali su za cilj da izazovu sto manje problema ddavama clanicama. Iako su sve zemlje morale da izvrse neka usaglasavanja, Komisija je smatrala da ee tri drZave clanice (Belgija, Italija i Holandija) moei i da!je da dobijaju isti povraeaj na ime poreza od VAT-a i akciza. Jedna drZava clanica (Francuska) iskusiee mali budzetski gubitak, a tri drzave clanice (Nemacka, Grcka i Ujedinjeno Kraljevstvo) dobiee mala iIi umerena uveeanja budzeta. Dve . drZave clanice (Danska i Irska) pretrpeee velike budzetske gubitke, a pre­ostale drZave clanice (Luksemburg, Spanija i Portugal) dobiee znatna poveeanja iz budzeta.

Osim Danske i lrske, koje ee morati da nadoknade "velike budzetske gubitke", zemlja koja bi imala najvise teskoca zbog ovih predloga nesum­njivo je Ujedinjeno Kraljevstvo, koje trenutno nema nikakav porez na mnoge artikle, ukljucujuCi hranu, decju odeeu i knjige (kao i Irska). U izbornoj kampanji iz 1987. godine, Margaret Tacer je izjavila da ee stavi­ti veto na svaki pokusaj da se ubuduee spreci nulti porez u Ujedinjenom Kraljevstvu.

164 DIK LEONARD

... ali je bilo potrebno vreme da se postigne sporazum

lake Kokfildovi predlozi nisu sadrzali nijednu odredbu za nastavak nul­tog poreza, bilo je jasno da ce se nekoliko drzava clanica naci u ozbiljn~ im "politickim, socijalnim iIi budzetskim" teskocama pri sprovodenju predloga u celini. Komisija je stoga pozvala drzave clanice, posto je

. prouCila te teskoce, da predloze "derogacije" (izuzetke na direktive iIi propise koji mogu, u principu, da budu sarno privremeni, ali koji se u praksi mogu stalno sprovoditi) kako bi im se omoguCilo da ne sprovode neke delove ovih predloga.

Bilo je potrebno cetiri godine cenkanja da drZave clanice postignu bilo kakav dogovor 0 Kokfildovim predlozima. U junu 1991, ostvaren je poli­ticki dogovor u Savetu ministara da ih treba usvojiti, iako u veoma izmen­jenom i razvodnjenom obliku.

Tabela 15 Harmonizacija stopa V AT -a, 1987. i 1997.

1987. 1997. Maks. Stand. Maks. Stand.

Austrija 20 20 Belgija 33 19 21 21 Danska 22 22 25 25 Finska 22 22 Francuska 33.3 18.6 20.6 20.6 Nemacka 14 14 15 15 Grcka 36 18 18 18 Irska 25 21 21 21 Italija 38 19 19 19 Luskemburg 12 12 15 15 Holandija 20 18.5 17.5 17.5 Portugal 30 17 17 17 Spanija 33 12 16 16 Svedska 25 25 Ujedinjeno Kraljevstvo 15 15 17.5 17.5

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 165

Predlozi V A T se menjaju

Izmenjeni predlozi predvidaju da od 1. januara 1993, standardna stopa

VAT-a bude utvrdena na minimum od 15% u svim drZavama clanicama;

ne sugerise se maksimum. Osim toga, za dvadesetak proizvoda i usluga, koji se smatraju sustinski znacajnim, koji se ne razmenjuju u velikoj meri

preko nacionalnih granica (ukljucujuCi hranu, lokalno grejanje i osvetl­

jenje, putnicki saobracaj, knjige i novine), treba da se primenjuje jedna iIi vise redukovanih stopa od bar 5%. Kao veliki ustupak Ujedinjenom

Kraljevstvu dogovoreno je da nulta stopa i druge stope manje od 5%

mogu i dalje da se primenjuju ako su vee bile na snazi I. januara 1991. Specijalne derogacije su odobrene za Luksemburg, Portugal i Spaniju,

drzave koje ce morati da uvedu velike promene da bi ovo ispostovale. U

slucaju Ujedinjenog Kraljevstva, kao rezultat ovog sporazuma, nije treba-10 uvoditi velike promene. Izmenjeni predlozi su konacno usvojeni u julu

1992, u direktivi koja je predvidala minimalnu standardnu stopu VAT-a od 15% za cetvorogodisnji period. Svi aranzmani su bili vezani za

prelazni period, koji je trebalo da se zavrsi najkasnije 1. januara 1997, tokom kojeg ce VAT na robu koja se izvozi u okviru Zajtdnice biti

naplaCivan u zemiji destinacije a ne u zemlji porekla. Posle tog datuma, sva roba ce biti oporezovana na istoj osnovi, bez obzira na to gde se pro­

daje. Komisiji je receno da pripremi predloge za stalni sistem, koji ce to omoguCiti do kraja 1994. Iako je Komisija ispostovala ovaj rok, ddave

clanice nisu mogle da postignu sporazum 0 stalnom sistemu prikupljanja,

i prelazni aranzmani su nastavljeni, sa malim izgledima da se nesto usko­

ro promeni, uprkos zeljama poslovnih i potrosackih grupa za jedinstven­

im sistemom. Kao sto prikazuje tabela 15, doslo je do znacajnog slagan­

ja stopa V AT -a izmedu 1987. i 1997, delimicno zbog delovanja trzisnih

principa, ali i zbog usvajanja direktive iz 1992. Opseg maksimalnih stopa

izmedu drZava clanica smanjen je sa 26% na 10% i sve stope iznad stan­

dardne stope su ukinute.

166

Tabela 16 Minimalne akcize

Goriva Olovni benzin Bezoiovni benzin Dizel Mazut Metan gori vo za industrijsku upotrebu za greJanJe

Alkoholna pica Pivo Obicno vino Penusavo vino

Poluproizvodi

Preraaeni duvan Cigarete (100)

Drugi preradeni duvan

eki/'OOO litara 337 287 245

o 100 36 o

DIK LEONARD

ekil'OOO litara 1.87 po stepenu alkohola o o 450

Porez 57% ad cene na malo

(sa svim dazbinama) najpopularnijih cigareta

20%

Napomena: Grskoj i Luksemburgu bio je odobren prelazni period od dye godine do kraja 1994, za mini maIne akcize na dizel goriyo u iznosu od 195 ekija/'OOO litara. Luksemburgu su takode odobrene minimalne stope na oloyni benzin (292 ekija/'OOO litara) i bezolovni benzin (242 ekija!'OOO litara).

Predlozi akciza su prakticno napusteni

Ako su predlozi za usaglasavanje VAT-a u velikoj meri modifikovani, predlozi za akcize su prakticno napusteni. Umesto pune hannonizacije koju je predlozio lord Kokfild, Savet ministara sagJasio se, u junu 199 J, da minimalne dazbine, uglavnom nize od onih koje se placaju u drzavama clanicama, treba da budu usaglasene posle 1. januara 1993. Ni je bilo moguce postiCi sporazum izmedu drzava Clanica na severu, koje su pri­rhenjivale vel ike dazbine na alkohol i duvan' zbog veCih prihoda j

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 167

zdravstvenih razloga, i mediteranskih zemalja, koje su veJiki proizvodaci vina i duvana i koje tradicionalno primenjuju nultu iIi nisku stopu. U tabeli 16 se navode minimalne dogovorene stope.

Drugi oblici poreza

Komisija je bila zabrinuta zbog toga sto neki drugi porezi uticu na konkurentnost kompanija koje se nalaze u razlicitim drzavama Clanicama, i izgleda da ce to u odredenoj fazi dovesti do predloga za usaglasavanje poreza kompanija, iako verovatno ne poreza na prihod, bar ne u bliskoj buducnosti. Godine 1989, na zahtev francuske vlade, Komisija je pokusala da obezbedi uvodenje zajednickog "poreza sa zadrskom" na prihod od investicija, ali je predlog povucen kada je postal0 jasno da se veCina drugih zemalja clanica nece sloZiti. Godine 1990, ona je uspela, posle 111110g0 odlaganja~ tii

obezbediti zajednicki poreski sistem, koji ce se primenjivati na spajanja, kao i na subsidijarne iIi pridruzene kompanije ako su one locirane u razliCitim drZavama clanicama. Do 1997. godine, veCina drZava clanica bila je za uvodenje usaglasenog poreza sa zadrskom, i u maju 1998. Komisija je odobrila nacrt direktive kojom se predlaze minimalna stopa od 20%. Ovo je zaustavljeno na sastanku Saveta ministara, na kojem je 14 zemalja clanica bilo za predlog, ali je vlada UK imala ozbiljne rez­erve. Ona se plasila da ce direktiva imati negativne pos1edice po evrop­sko trZiste obveznicama, koje se uglavnom nalazi u londonskom Sitiju. Duze od godinu dana ulagani su veliki napori da dode do kompromisnog resenja koje bi bilo prihvatljivo i za UK, ali ni U oktobru 1999. sporazum nije postignut.

Takode u maju 1998. 15 drzava clanica uspele su da postignu dogov­or 0 kodeksu ponasanja, kojim se ogranicava poreska konkurencija. Osnovana je studijska grupa sastavljena od funkcionera drZava clanica i clanova Komisije pod presedavanjem Don Primarolo, britanske ministarke finansija, s mandatom da u toku 1999. podnese izvestaj u vezi sa efekti­rna siroke skale zasebnih poreskih serna unutar EU. Po ovom kodeksu sve

. seme koje budu stetne moraju se povuCi do 1. januara 2003.

168 DIK LEONARD

U novembru 2000. EU je dosla do politickog sporazuma 0 nacrtu direktive na oporezivanje stednje. Po uslovima ovog sporazuma svaka drzava clanica ce automatski obavestiti ostale 0 prihodima od stednje svo­jih gradana. Medutim, Belgija, Luksemburg i Austrija ce biti oslobodene na prelazni period od sedam godina. One ce umesto toga primenjivati odlozeni porez na kamate na stednju stranih drzavljana. Za prve tri godinc ta stopa ce iznositi 15%. Zatim ce se popeti na 20%, a procenat prene­tog prihoda na drzavu clanicu stedise iznosice 75%. 0 vreme decem­barskog zasedanja Evropskog saveta u Nici, lideri EU su dali nalog Komisiji da pocne pregovore sa SAD i drugim zemljama u cilju trazenja odgovarajuCih medunarodnih mera. U zavisnosti od ishoda tih razgovora, trebalo bi da Savet ministara bude u mogucnosti da donese odluku povodom direktive do kraja 2002. godine.

Biio je, medutim, malo pomerarija u porezima na energiju unutar EO. U saglasene poreze na energiju zatrazio je najpre 1993. Mario Monti, tadasnji komesar za unutrasnje trZiste, a 0 njima se raspravlja od 1997, uglavnom kao 0 ekoloskoj meri koja ce pomoCi ispunjenje obaveza EU u skladu sa Protokolima iz Kjota.

CAP je hila prva sprovedena zajednicka politika

Zajednicka poljoprivredna politika (CAP), zajedno sa carinskom unijom. predstavlja cilj koji je najdetaljnije opisan u Rimskom ugovoru. Dugo je bila jedina zajednicka politika koju je Zajednica mogla da sprovede. Sa gledista evropskih farmera, to je bio spektakularan uspeh, ali je taj uspeh proizveo ogromne probleme za Zajednicu. S jedne strane, CAP je apsorbovao veoma veliki dec budteta, tako da je razvoj ostalih politika bio napusten. S druge strane, subvencionisani izvoz odredenog broja suficitarnih proizvoda izazvao je distorziju svetske trgovine, sto je dovelo EU u sukob sa SAD i drugim tradicionalnim izvoznicima hrane i sa zemljama u razvoju, cije su privrede orijentisane ka poljoprivredi i mogu biti pogodene ovim izvozom.

Uticaj na poljoprivredu EU

Ciljevi CAP-a, kako je navedeno u clanu 39 Ugovora, su:

1. Povecanje poljoprivredne produktivnosti; 2. Obezbedivanje pristojnog standarda za stanovnistvo kojc se bavi

poljoprivredom; 3. Stabilizovanje triista; 4. Garantovanje redovnog snabdevanja. 5. Obezbedivan je razumnih cena prilikom snabdevan ja potrosaca.

CAP je u velikoj meri doprineo transfonnisanju strukture poljoprivrede u Uniji. Obimna podrska cenama i tehnoloske inovacije dovelc su do ogromnog povecanja proizvodnje i produktivnosti. EU se prakticno oslanja na sopstvene snage u svemu sem za tropsko voce, odredeni broj biljnih belancevina i skroba za zivotinjsku ishranu. ZahvaljujCi Cinjenici da se od 1958. broj ljudi koji zive od zemlje smanjio za dye treCine, prosecan zivot-

. ni standard onih koji su preostali drasticno se povecao. lako ~e ova politika

170 DIK LEONARD

pomogla da se realizuju prva dva od navedenih ciljeva, to je izgJeda bilo na racun petog cilja. Podrska ED poljoprivrednim cenama dovela je do toga da su one nuzno vise od svetskih, cesto u velikoj men. Potrosac u EU stoga mora da placa uspeh poljoprivrednog sektora ne samo kroz vise cene, vee I

putem poreza, koji su doveli do toga da je budzet EU prevashodno usmeren na pomoc poljoprivredi.

CAP Ima tri glavna elementa:

jedinstveno trziste za poljoprivredne proizvode (sloboda kretanja sirom Zajednice 1 zajednicke cene); preferencijali Zajednice (zajednicka carinska barijera za uvoz Izvan EU); zajednicka finansijska odgovornost (troskovi se pJaeaju IZ zajed­nickog fonda u koji sve clanice uplaeuju doprinos)

Sredstva za novcanu nadoknadu

Zajednicke cene za glavne poljoprivredne proizvode uvedene su izmedu 1962. I 1967, ali modifikacije deviznih kurseva su od tada navele Zajednicu da uspostavi takozvane "zelene val ute" kako bi odrzala ovu zajednicku struktu­ru cena. Za grupe glavnih proizvoda razlika u vrednosti izmedu "zelenih" 1

realnih val uta pokriva se za novcane nadoknade (MCAs - monetary com­pensation amounts) koji se primenjuje za trgovinu unutar Zajednice 1 prema treCim zemljama. U zemljama sa negativnim MCA, farmerima se placaju nize cene; u zemljama sa pozitivnim MCA placaju se vise cene nego sto bi inace bile. Posto je veCina deviznih kurseva EZ tokom poslednjih godina stabiini­J3 (delimicno zahvaljujuCi uvodenju Evropskog monetfu'11og sistema, videti strane 148-149), znacaj MCA je opao, i poljoprivredne cene su, kao posled­lca toga, od zemlje do zemlje manje varirale nego sedamdesetih godina. Varijacije u cenama su konacno nestale 1999. godine uvodenjem jedinstvene valute, ali vee 1996. godine one su predstavljale mali deo budzeta CAP-a.

Fond za usrneravanje garancije u poljoprivredi

Zajednicki. fond, pod imenom Fond za usmeravanje 1 garanClJe u poljoprivredi (EAGGF, poznat kao FEOGA, po francuskom akronimu),

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

t­-

~tq'\"'"4O! tri ..... ....0 ClO "t"1 ...-j ~ "O;"""f.

~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

~~~g~~~~~~~~~cn;:~$

J,(').c;:o.s~.f'V).~~O)o'-O..q..r-....~;r-.... -..:s-cr...o ~ ~ ~ N m ~ ~ N ~ W ~ ~ M ~ ~ ~ ~

171

172 DIK LEONARD

predstavlja najkontroverzniji aspekat CAP-a. Deo fonda zaduien za upravljanje, koji plaea za modernizaciju i unapredenje, sada obuhvata manje od 10% ukupne sume, a njegove aktivnosti ne izazivaju nikakvo protivljenje. Medutim, dec koji se bavi garancijama apsorbuje lavovski dec troskova i njegove aktivnosti su ozbiljno opteretile finansije Unije.

Glavni cilj sektora za garancije jeste da podrZi, po potrebi, cene gIavnih evropskih poljoprivrednih proizvoda kako bi se obezbedilo odrZavanje prihoda farmera. Ovo se vrsi kroz eetiri razlieita mehanizma zavisno od toga 0 kom se proizvodu radi. Ovi mehanizmi zajedno pokri~ vaju 94% svih poljoprivrednih proizvoda u Evropi, od kojih su preostali prepusteni funkcionisanju slobodnog trZista.

1. Oko 70% proizvoda (ukljueujuCi psenicu, jeeam, rai, kukuruz, piri­nae, seeer, mleene proizvode, govedinu i oveetinu) uzivaju povlaseene cene, u viau stalne iIi uslovne garancije za cenu i prodaju. Kada trzisne cene pa~nu ispod odredenog nivoa i ispune se drugi uslovi, organi koji mtervemsu kupuju sve proizvode koji im se nude, skladiste ih i na kraju prodaju u skladu sa propisima Unije. TrZiste moze takode biti pomagano fleksibilnijim sredstvima, kao sto su pomoe za skladistenje svinjskog mesa, subvencije za destilaciju stonog vina i pomoe za otkup viska voea i proizvoda od strane proizvodnih organizacija.

2. Oko 21 % proizvoda (ostale zitarice, kvalitetna vina, odredene vrste voea i povrea, kao i svinjetina, jaja i zivina) zastieeno je sarno u meri spreeavanja uvoza izvan Unije sa nizim cenama.

3. Direktne subvencije jedne iIi druge vrste koje se primenjuju na veeinu drugih proizvoda (durum psenica, maslinovo ulje, uljarice i duvan). U slueaju proizvoda koje Unija uglavnom uvozi, drze se niske cene za potrosaee, pri eemu se garantuje minimalna zarada za farmere. U slueaju uljarica, koje su predmet promenljivih uvoznih dazbina, isplate za defici­tame proizvode premoscuju razliku izmedu svetskih trzisnih cena i zagarantovane cene proizvodaeu.

4. Pausalna pomoe zavisno od broja hektara pod usevima iIi proizve­dene kolieine obuhvata manje od 1 % proizvodnje (pamuk,konoplja, hmelj, dudov svilac, semenje i ~toena hrana u prahu).

VODIC KROZ EVROPSKU UJ\l1JU 173

Sporni elementi CAP-a

Sistem garantovanih cena. Ovo Cini sustinu CAP-a. Ministri po\joprivrede EU utvrduju cene svake godine i svi su pod pritiskom njihovih poljoprivred­nih zajednica da cene utvrde na najvisem mogucem nivou. Kao rezultat toga, stalno se podstiee hiperprodukcija, pri eemu dolazi do ogromnih gomilanja nekih proizvoda ("planine putera", "vinska jezera"), dok troskovi skladistenja i odlaganja dodatno optereeuju fond. Najproblematieniji su poljoprivrednici

. koji proizvode mleene proizvode, eiji su viskovi 1980. apsorbovali 43% garantnog fonda iako su mleeni proizvodi ueestvovali sa manje ad 20% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zitarice (15,8 %) i seeer (10,2%) takode su apsorbovali neproporcionalno visoke iznose fonda. Od tada se ti proizvodi tretiraju stroie prilikom godisnjeg utvrdivanja cena i do 2002. ueesce mleenih proizvoda smanjcno je na 4,3%, a seeera na 3,2% (vidcti tabelu 18). Oeigledan veliki porast troskova u vezi sa zitaricama (do 40.5%) nastao je usled kratkoroenih kompenzacija farmerima koji napustaju indus­triju iIi napustaju plodnu zemlju. Normalna garantovana plaeanja farmerima koji proizvode zitarice smanjuju se i to ee se odraziti u statistiekim podaci­rna narednih godina.

Tabela 18 Izdvajanja za garancije EAGGF, po proizvodnim grupama, 2002 (% od ukupnog)

Poljoprivredni usevi Govedina, oveetina, kozje i svinjsko meso Voce, povree, vino, duvan Mleko i mleeni proizvodi

Secer Maslinovo ulje Drugi sektori Ostali troskovi

. lzvor: Evropska komisija

40.5 20.2

9.1 4.3 3.2 5.3 8.2 9.2

174 DIK LEONARD

Izvozne subvencije. Drugi skup i kontroverzani element CAP-a jeste plaeanje izvoznih subvencija (poznat pod imenom "restitucije" iIi takoz­vano refundiranje), kako bi se evropskim proizvodima omoguCilo da budu konkurentni na svetskom tdistu. Izvoznicima se refundira razlika izmedu unutrasnjih cena po Kojima kupuju svoje proizvode i nize cene po kojoj moraju da ih prodaju na svetskom trzistu. Godine i 986. troskovi izvoznih restitucija su iznosili 8.600 miliona ekija, skora 40% ukupnih troskova iz garantnog fonda, iako je taj iznos do 1994. pao na manje od jedne cetvr­tine.

Ova vrsta dampinga je izazvala velike proteste SAD i drugih izvozni­ka konkurenata kao sto su Argentina, Australija j Novi Zeland. Takode je postojalo siroko rasprostranjeno uverenje da subvencije i besplatna pornO(; EU u hrani najsiromasnijim zemljama u razvoju sprecavaju te zemlje da razvijaju sopstvenu poljoprivredu.

Tabela 19 Rashodi EAGGF za garancije, 1973-2002 (u milionima ekija)

1973. 3.928 1977. 6.830 1980. 11.315 1985. 19.744 1989. 25.873 1990. 26.522 1994. 32.970 1995. 34.502 1996. 39.108 1997. 40.423 1998. 38.748 1999. 39.541 2000. 40.994 2001. 39.529 2002. 39.660

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 175

Pritisak na budzet ...

Komisija je vee nekoliko godina potpuno svesna potrebe da se smanje poljoprivredni trosko'l'i koji su godisnje rasli mnogo brze od ukupnih res ursa Zajednice. Njena omiljena taktika je pokusaj da natera farmere da sami plate za neZeljene viskove,. nametanjem poreza na proizvodne viskove (narocito za mleko). U pocetku su njihove napore da se ocuva privreda u velikoj meri onemogucavali ministri poljoprivrede, ali su budzetska kriza EZ i. odlucnost nekoliko zemalja clanica, narocito Ujedinjenog Kraljevstva, da se smanje ukupni troskovi, doveli do odluke, na samitu u Fontenblou juna 1984, da poljoprivredni troskovi sporije rastu u odnosu na budzet u celini. Pokazalo se da ovu nameru nije bilo moguee sprovesti, s obzirom na veliki pad dolara tokom 1986-87, sto je automats­ki poveealo troskove restitucija za izvoz (proracunato je da svaki pad vrednosti dolara ad 1 % optereti budzet Zajednice za 150 miliona ekija 1.

. .. doveo je do nekoliko izmena ..

Osim pritisk1t na budlet, sve je jasnije da CAP mora hitno da se modi­fikuje. On je doveo do strukturnih viskova velikog broja proizvoda, i sada su potrebne drasticne promene da bi se proizvodnja dovela u saglasnost sa zahtevima trZista. U idealnim uslovima, ove promene trebalo bi da se koncentrisu na eliminisanje marginalne proizvodnje, i to usmeravanjem veCih sredstava u sektor FEOGA za upravljanje i izuzimanjem velikih povrsina relativno lose zemlje iz proizvodnje. Nazalost, ekonomska kriza je od 1973. dovela do toga da je preostalo malo izvora za zaposljavanje Ijudi koji napuste poljoprivredu i ovaj proces je namerno usporen, iako se poljoprivredna radna snaga jos uvek smanjuje za oko 2,5% godisnje.

Neogranicene proizvodne subvencije, koje obezbeduje sistem garanto­vanih cena, produzene su u odredenoj meri uvodenjem garantnih pragova i zajednickim nametima za neke proizvode; narocito uvodenjem kvota za mleko od 1986. U avgustu 1987, Komisija je objavila predloge za pri­menu sistema "stabilizatora" za svaki proizvod. To bi znacilo automatsko ukidanje cenovne podrske kad god odredeni usev premasi utvrcleni plafon. Uvodenje takvih stabilizatora za zitarice i dugacak spisak drugih proizvo­da poddan je na samitu u Briselu, februara 1988,. kao deo ukupnog

176 DrK LEONARD

resenJa za budzetsku reformu. Nova pravila su takode odobrena za ogranicavanje poljoprivrednih rashoda, tako da godisnja stopa rasta ne treba da premasi 74% rasta BNP. Cilj je bio da se obezbedi progresivno smanjenje dela rashoda EZ koji se izdvajaju za CAP.

... ali su devedestih godina usledile velike reforme

Tokom 1990-91. poljoprivredni budzet EZ je ponovo bio izlozen pri­tiscima, delimicno zbog troskova u vezi sa ukljucivanjem poljoprivredni­ka iz Istocne Nemacke u zajednicku poljoprivrednu politiku. Ovo je bilo praeeno zahtevima drugih zemalja poljoprivrednih izvoznika da se u EZ dogovore 0 veCim smanjenjima u svim programima subvencija. Ovi zahte­vi su kulminirali u decembru 1990, u vreme zavrsne faze Urugvajske runde trgovinskih pregovora GATT, koji su odrzani u Briselu. Predvodene SAD, druge zemlje poljoprivredni izvoznici su predlozile da EZ smanji za 75% sve tri oblasti pomoCi za poljoprivredu: domace subvencije, prist­up trziStu i izvoznu konkurenciju. Najbolje sto je EZ mogla da ponudi, nakon produzenih pregovora izmedu ministara poljoprivrede drzava clan­ica, bilo je smanjenje od 30% u periodu od 10 godina, retroaktivno od 1986. Ovaj eorsokak je bio glavni razlog za neuspeh pregovora GATT, koji su uz velike teskoee nastavljeni tek u leta 1991.

U meduvremenu je Evropska komisija izasla sa predlozima za poljoprivredne cene za 1991/92, koji su jedva uspeli da ostanu u okviru budzetskih smemica, uz smanjivanje kvota i zamrzavanje cena. Komesar za poljoprivredu, Rej Mekseri, kasnije je izneo energicne predloge za velike reforme CAP-a, koje ee zameniti garantovane cene direktnom finansijskom podrskom manje uspesnim farmerima. Ovo je trebalo ne sarno da smanji buduee rashode EZ, vee i da pomogne da se smanji jaz izmedu EZ i svet­skih cena, a da se pri tome olaksa postizanje sporazuma u poljoprivrednom sektorn, nastavljenih pregovora u okviru Urugvajske runde GATT.

Predlozi Mekserija su bili izmenjeni, delimicno da bi se zadovoljile primedbe Ujedinjenog Kraljevstva da se na taj nacin vrsi diskriminacija velikih, uspesnijih poljoprivrednih proizvodaca, i oni su na kraju usvojeni u maju 1992. Glavni deo ovog paketa bilo je smanjenje od 29% cena zitarica, u periodu od trigodine. Ovo je dovelo do jeftinije stocne hrane,

VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 177

i omogueilo smanjenje cena od 15% z:1 govedinu, 20% za svinjetinu i zivinsko meso, 7-8% za puter i oko 3% za hleb.

Poljoprivrednici su kompenzovani za gubitak prihoda direktnim plaeanjem prihoda. Medutim, ta plaeanja su bila uslovljenja time da "ostave po strani" 15% svoje obradive zemlje kako bi omogucili sman­jenje viskova u Evropi. Prema prvom planu Mekserija, ova plaeanja su bila ogranicena na male poljoprivrednike, ali su sada bila dostupna za sva poljoprivredna dobra bez obzira na velicinu. Efekat ovog smanjenja cena bilo je sustinsko smanjenje razlika izmectu unutrasnjih cena EU i onih koje vaze na svetskom trZistu. To znaci da su do 1997. godine drasticno smanjene izvozne subvencije, koje EU koristi da smanji svoje proizvodne viskove. Ovo bi trebalo da smiri nezadovoljstvo velikih poljoprivrednih izvoznika, kao sto su SAD i Grupa Kerns (Cairns) od 14 zemalja (ukljucujuCi Argentinu, Australiju i Kanadu), zbog toga sto im ED 9duz­ima trziste. Novi reformski program je omoguCio EU da se dogovori sa vladom SAD, u skladu sa Sporazumom iz B1era (Blair House agreement) od novembra 1992, 0 zajednickom pristupu slozenom poljoprivrednom delu Urugvajske runde GATT, svetskih trgovinskih pregovora. Uprkos greskama nove francuske vlade koja je izabrana u martu 1993, sporazum se odrZao i omogucio da se runda uspesno zavrsi u decembru 1993.

Daije modifikacije CAP-a su imale za rezultat prosirivanje razgovora na Austriju, Finsku i Svedsku, koji su zavrseni u martu 1994. Sve tri zemlje su svojim poljoprivrednicima obezbedile veeu finansijsku podrsku nego sto bi CAP dozvolio, pravdajuCi to teskim klimatskim uslovima (arktickim iIi alpskim) koji su pogadali njihovu poljoprivredu. ED je insi­stirala na tome da cene u sve tri zemlje treba odmah uskladiti sa cena­rna u Uniji, ali se saglasila s tim da se farmerima isplati direktna kom­penzacija, pod uslovom da to bude 0 trosku konkretne nacionalne vlade.

Predvidena je mnogo radikalnija promena CAP-a od strane Komisije, s obzirom na prosirenje clanstva EU po pristupanju zemalja centralne i istocne Evrope. D saopstenju "Agenda 2000", objavljenom u julu 1997, konstatuje se da ee potencijalni uticaj biti poveeanje od 50% poljoprivrednog zemljista i udvostrucavanje poljoprivredne radne snage. Ipak, odluceno je da se trenutni godisnji limit na rast rashoda zadrzi na

178 DIK LEONARD

74% rasta BNP. Bice ulozeni i dodatni napori za smanjenje razlika izmedu cena EU i cena na svetskom trzistu. Predvidena su smanjenja od 20% u interventnim cenama za zitarice 2000. godine, skoro 30% za garan­tovane cene govedine izmedu 2000. i 2002, i povlascenih cena za mleene proizvode od 10% do 2006. VeCi naglasak ce se takode staviti na rural­ni razvoj i stvaranje altemativnih poslova za poljoprivrednike.

Pripreme za prosirenje

Jedan od ciljeva izvestaja "Dnevni red 2000", usvojenog maja 1997, bio je da se postavi plafon potrosnje na poljoprivredu u sedmogodisnjem periodu (2000-2006). Svrha je bila da se ona zarnrzne na nivou iz 1999. u iznosu od 40.5 milijardi evra. Ovaj predlog naisao je na zestok otpor nekih elani­ca, tako da je konaean ishod, dogovoren na Berlinskom samitu marta 1999,

na nel nesto viscm nivGu, U proseku od 42.5 milijardi evra u toku sedam godina (vidi Tabclu 20). Na ovom samitu je takode dogovoreno osnivanje Specijalnog prograrna za pomoc tazvoja poljoprivrede i sela (SAP ARD) kojim ce se pruzati pomoc kandidatima za ulazak u EU iz srednje i istocne Evrope, u cilju pripremanja njihovog poljoprivrednog sektora za clanstvo u Uniji. Dogovoreno je da se dodeli 520 miliona evra na godisnjem nivou, a detalji su prikazani u Tabeli 21.

SAP ARD moze konkretno da obezbedi finansiranje sledeCih mera:

- ulaganja u poljoprivredna dobra: - poboljsanje metoda proizvodnje i prodaje poljoprivrednih i rib-

arskih proizvoda . - kontrola zdravlja zivotinja i bilja, kvaliteta hrane i zastita potrosaca - unapredenje metoda proizvodnje kojima se stiti okolina i cuva

seosko naslede - razvijanje raznovrsnih ekonomskih aktivnosti i alternativnih izvora

dohotka - pomoc~ u radu i rukovodenju poljoprivredom - formiranje grupa proizvodaea - obnova sela i ocuvanje seoskog nasleda - poboljsanje kvaliteta zemijista i preparceiisanje

modernizacija katastra

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 179

strucno usavrsavanje - poboljsanje infrastrukture u seoskim podrucjima - projekti za posumljavanje, ulaganje u privatna sumska dobra,

proizvodnja i prodaja sumskih proizvoda - tehnieka pomoc (studije, nadzor, informisanje, reklame)

Tabela 20 Potrosnja za CAP u periodu 2000-06 (u milionima evra) po cenama iz 1999

Ukupna Od toga za Od toga za ulaganja trziste razvoj sela

2000. 40.920 36,620 4,300 2001. 42,800 38,480 4,320 2002. 43,900 39,570 4,330 2003. 43,770 39,430 4,340 2004. 42,760 38 i4}O 4.350 2005. 41,930 37,570 4,360 2006. 41,660 37,290 4,370 Ukupno 297,740 267,370 30,370

Izvor: Evropska komisija

Tabela 21 SAPARD: godisnja izdvajanja za budzet (u milionima evra) po cenama 2000

Bugarska Cdka Republika Estonija Madarska Litvanija Letonija Poljska Rumunija Slovenija Slovaeka Ukupno

53.026 22.445 12.347 38.713 30.345 22.226

171.603 153.243

6.447 18.606

529.000

180 DlK LEONARD

Kriza ESE (,Jude krave")

U martu 1996. je doslo do ozbiljnog sukoba, kada je Komisija zabranila izvoz svih vrsta zive stoke, proizvoda od govedeg i teleceg mesa iIi onih, koji vode poreklo od govedine iz Ujedinjenog Kraljevstva, u druge zeml­je EU ili drugde u svetu. Ovo je bilo praceno priznanjem vlade Ujedinjenog Kraljevstva da, mozda, postoji veza izmedu sunderaste ence­falopatije (BSE) i odredenih oblika Krojcfeld-Jakobove bolesti koja pogada Ijude. VIada Ujedinjenog Kraljevstva je bezuspesno pokusavala da spreci zabranu pred Evropskim sudom pravde i blokirala je proces donosenja odluka u EU, sto je trajalo skoro dva meseca, dok nije na sami­tu u Firenci, juna 1996. dogovoren program za postepeno ukidanje ove zabrane, pod uslovom da Ujedinjeno Kraljevstvo ispuni stroge uslove vet­erimm EU, da bi dobila uveravanja da ce CAP obezbediti veCi dec finasi­jskih sredstava za obavezno sprovodenje politike klanja zivminja koja se od nje trazila. Do sredine 1998, Ujedinjeno Kraljevstvo je uspelo da ispostuje veCi deo ovih uslova, tako da je ukinuta zabrana na izvoz gove­dine iz Severne Irske, ali je opsta zabrana ukinuta tek posle vise od god­inu dana, iako su krajem 1999. Francuska i Nemacka jos ddale zabranu, uprkos zakljucku Komisije da za to nemaju razloga.

Delimicno zbog toga da bi se EU bolje pripremila za slicne krize poput BSE i da bi se· obezbedila bolja zastita potrosaca, Franc Fisler, komesar zaduzen za poljoprivredu, trazio je u decembru 1996. da se formira Agencija za hranu i lekove EU, nesto slicno americkoj Agenciji za hranu i lekove. Ovaj predlog ce drzave clanice sigurno ozbiljno raz­motriti, ali ce verovatno proteci jos nekoliko godina pre no sto se osnu­je agencija, cak i ako se odobri.

Ovo nije bila jedina kriza u poljoprivredi koja je uticala na UK: godine 200 1. epidemija slinavke i sapa dovela je do radikalnih mera pre­dostroznosti sirom EU. Izvoz zivotinja i njihovih proizvoda (izuzev mleka i mlecnih proizvoda) iz UK bio je privremeno suspendovan. Ove mere su podrazumevale zabranu prodaje svih papkara, a sva vozila koja su dolazi­la iz UK u druge zemlje clanice bila su dezinfikovar.1a. Kako su se slicne epidemije pojavile u drugim zemljama, najavljene su slicne mere.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 181

Opsti nedostatak poverenja u bezbednost hrane bese vee zatrovao javno mnjenje u odnosu na genetski modifikovane organizme (GMO) koji su proizvodeni u SAD. Sredinom devedesetih godina mnogi genetski mod­ifikovani usevi dobili su odobrenje u SAD, ali je 1998. proces odobra­vanja u EU obustavljen. Uprkos tome sto je mogla da izazove trgovinski rat sa SAD, EU je ostala pri zabrani uvoza genetski modifikovanih useva. Jula 2001, Komisija je donela dva propisa Kojima se zahtevaju nova prav­ila otkrivanja genetski modifikovanih organizama u celom lancu ishrane i etiketiranja genetski modifikovane hrane u cilju inforrnisanja potrosaca. Slicna strahovanja su dovela do zabrane uvoza hormonski tretirane gove­dine u EU iz SAD. lako je EU kasnije izgubila spor u okviru STO i treba da plati 117 miliona evra na godisnjem nivou, zabrana je daieko od toga da bude skin uta.

~1l~ lI~fur~wWJJJJ~ II ID.®\f~ fiill~\ID.~1tIrij~

Industrijska politika EU je usmerena u dva glavna pravca: da pomognc starijim industrijskim granama koje su u opadanju, kao sto su tekstil, brodogradnja i celik (videti poglavlje 25), da se restrukturiraju na najbezbolniji naCin i da se izbegne zastoj U fadu; da pomogne razvoju i sirenju novih tehnologija koje su os nova daljeg ekonomskog razvoja.

Industrijski razvoj EZ poceo je osamdesetih godina

Iako je Zajednica tokom mnogih godina bila veoma angaz.ovana u osnovnom i primenjenom istrazivanju u oblasti nuklearne industrije, njeno angazovanje u industrijskim istrazivanjima zapocel0 je tek pocetkom osamdesetih godina, kada je EZ shvatila da ozbiljno zaostaje za SAD i Japanom i da joj preti opasnost od novih, ekonomski prosperitetnih zemal­ja kao 8to su Juzna Koreja, Singapur i Tajvan. Evropska komisija je u izvestaju navel a da se vise od polovine potreba EZ za mikroprocesorima, 75% video rikordera i 80% mikrokompjutera namiruju uvozom.

Evropska saradnja je vee dala rezultate U odredenom broju oblasti sa velikim kapitalnim ulaganjima i tamo gde je osvajanje svetskog triista preduslov za uspeh. Primeri za to su Airbus i Ariane, u sektoru svemirskih istrazivanja, koji su dobili zajmove EIB, i JET, U sektoru temlOnuklearne fuzije, snazna institucija za eksperimentalna istrazivanja koju jc izgradila i kojom upravlja EZ (videti strane 220-221). lpak, Komisija je bila nezadovoljna zbog nepotrebnog dupliranja tro8kova za istrazivanja, koji su, gledani zajedno na nivoll EZ, mogli da izdrze poredenje i sa SAD i sa Japanom, ali su sllvise lIsitnjeni da bi dali rezultate koji mogu da se porede sa njihovima.

Cilj Komisije je bio stimulisanje saradnje izmedu pos!ovnih subjeka­ta, ,laboratorija i univerziteta sirom Evrope u razvoju novih tehnologija 1

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 183

novih proizvoda koji zadovoljavaju postojece iIi potencijalne trzisne potrebe. Ono sto je trebalo stimulisati, po njenom misljenju, nije bio osnovni razvoj koliko zajednicka akcija u pretkonkurentskoj fazi tehno­loskog razvoja. Na biznisu je da preuzme stvar u svoje ruke u fazi proizvodnje i marketinga, koristeCi konkurentnije i dinamicnije komerci­jalno okruzenje, koje ce biti stvOieno planiranim unutrasnjim trzistem.

Evropski strateski program za informacionu tehnologiju (ESPRIT)

ESPRIT je bio petogodisnji program (1984-88) ciji je cilj bio da pomogne Evropi da odgovori na izazove strane konkurencije u oblasti informacione tehnologije. Zajednica je finansirala do 50% aktivnosti u vezi s pretkonkurentskim istrazivanjem i razvojom, koje su zajednicki preduzi­male najmanje dYe driave clanice, univerziteti i istrazivacki instituti. ave

sr:

- mikroelektroniku u visoko integrisanim kolima; - softverske tehnike; - sIozenu obradu podataka; -, kancelarijsku kompjuterizaciju; - kompjuterski kontrolisane proizvodne tehnike.

Program je imao i "infrastruktumu" stranu, koja Je omogucavala efikasno sprovodenje sistemom razrnene informacija izmedu ucesnika, koordinaciju aktivnosti, razmatranje problema standarda i distribuciju rezultata istrazivanja. Do kraja programa ESPRIT I 1988, sprovedeno je ukupno 227 projekata. U njima je ucestvovalo 536 kompanija, univerziteta i istrazivackih instituta i oko 3.000 istraZivaca. ad 326 kompanija koje su ucestvovale, skoro 45% su bile firme koje zaposljavaju manje od 500 Ijudi (a dye od pet su zaposljavale manje od SO). Ukupni troskovi programa ESPRIT I su iznosili 1,5 milijardi ekija, od kojih je 750 miliona ekija platila EZ.

Budzet za ESPRIT II, za godine 1989-93. vise je nego udvostrucen, iznosio je 3,2 milijarde ekija, sto su po novo finansirale Zajednica i ucesni­ci u programu, u odnosu 50:50. Strategija ESPRIT-a u drugom petogo­disnjem periodu bila je usmerena na tri tehnoloske oblasti:

184 DfK LEONARD

- mikroelektroniku i peri ferne tehnologije; - stvaranje tehnologija i oruda za dizajniranje sistema obrade podata-

. ka; - unapredivanje kapaciteta za koriscenje i integrisanje informativne

tehnologije, u prvom redu radi sirenja obima njene primene.

Shodno tome ESPRIT je postao deo cetvrtog i petog okvirnog pro­grama EU za istrazivanja. Njegov rad sada se deli na osam oblasti, pokri­vajuCi dugorocna istrazivanja, tehnologije softvera, tehnologije za kompo­nente i podsisteme, multimedijalne sisteme, otvorene mikroprocesorske sisteme, kompjuterizaciju i umrezavanje, tehnologiju za poslovne tokove i integraciju u industriji.

Program Eureka

Veliki broj firn1i EZ, univerziteta i istrazivackih instituta takode profitira od programa Eureka, koji je predlozio predsednik Miteran 1985, delimicno kao evropsku altemativu inicijativi predsednika Regana za ratove zvezda. Eureka, medutim, nije program EZ i otvorena je ucestvovanju drugih zapadnoevropskih zemalja, ukljucujuCi clanice EFf A-e.

Petogodisnji okvirni istrazivacki programi

Uprkos ovim pojacanim naporima, Evropska komisija je ostala nezado­voljna stepenom posvecenosti drzava clanica koordinaciji istrazivackih programa. Godine 1986. predsednik Komisije Zak Delor predlozio je da za istrazivanja u budzetu Zajenice (ukljucujuCi sumu koja se trosi na nuk­leama istraiivanja, vidi strane 220-221) treba izdvojiti vise nego dvostruku sumu, sa 3 na 8%. Kaoprvi korak Komisija je predloiila peto­godisnji okvirni program za 1987-91, sa ukupnim iznosom od 7.7 mili­jardi ekija, jako je to na kraju smanjeno na 5.4 milijarde ekija. Godine 1989. koncept petogodisnjih programa je prihvacen, tako da je odobren pojednostavljeni okvir za 1990-94, s povecanjem na 5.7 miIijardi ekija.

Evropski savet, na Edinburskom samitu u decembru 1992, istakao je potrebu da se EU i dalje koncentrise na genericka, predkonkurentna istrazivanja sa uticajem na vise sektora. Ministri su najzad odobrili paket

\ .

VODIC KROZ EVROPSKU UNiJU 185

istrazivackih mera, cetvrti okvirni program, sa budietom od 12.3 milijarde ekija - sto je kasnije podignuto na 13.1 milijardu, kada su Svedska, Finska i Austrija usle u EU. Peti okvirni program, koji je pokrivao peri­od 1998-2002, predlozila je Komisija u apriiu 1997. Trebal0 je da njegov budiet bude 16.3 milijarde ekija, sto je znacilo povecanje za 3% BNP-a u odnosu na cetvrti program. Kada je konacno usvojen od Saveta min­istara u decembru 1998, suma je smanjena na 14.96 milijarde ekija. Cilj ovog programa je bolja koordinacija izmedu istrazivackih oblasti i kon­centrisace se na manji broj kljucnih projekata, koji su grupisani pod devet velikih naslova (vidi Tabelu 22).

Tabela 22 Peti okvirni istrazivacki program, 1998-2002, u milionima ekija

Kljucne akcije i druge aktivnosti i K valitet zivota & upravljanje zivotnim resursima 2 Infomaciono drustvo 3 Konkurentan & odriiv razvoj 4 Energija, ekologija & odrziv razvoj 5 Evratom: nuklearna energija 6 Potvrda mectunarodne uloge istrazivanja Zajednice 7 Unaprectivanje inovacija i podsticanje ucesca malih i

srednjih preduzeca 8 Poboljsanje Ijudskog istrazivackog potencijala &

drustveno-ekonomske baze znanja 9 Zajednicki istrazivacki centar: direktna akcija

Ukupno

2,413 3,600 2,705 2,125

979 475

363

1,280 1,020

14,960

Godine 2001. EU je sacinila finansijski plan unutar petog okvira od 3.9 milijardi evra za nekih 4 800 potpisanih ugovora koji ukljucuju 23

000 ucesnika. Sesti okvirni program (2002-06) ima budzet od 17.5 milijardi evra -

sto je nominalno povecanje od 17% u poredenju sa prethodnim pro­gramom - u kojem na Evratom otpada 1.23 milija[de (vidi Tabelu23).

186 DIK LEONARD

Tabela 23 Sesti okvirni istrazivacki program, 2002-06 (u milionima cvra)

I 1ntegrisana istraiivanja 13 ,285 1 Genom i biotehnologija zdravlja 2,200 2 Tehnologije informatickog drustva 3,600 3 Mikrotehnologije, inteligentni materijali, nove proizvodne metode 1,300 4 Aeronautika i kosmos 1,075 5 K valitet hrane, bezbednosni i zdravstveni rizici 685 6 Energija, odrZiv razvoj, bioraznolikost i globalne promene 2,120 7 Gradani, demokratija, politicke i socijalne institucije 225 8 Obrazovanje naucnika i predvidanje naucnih i tehnoloskih potreba 1,320 9 Zajednicki istrazivacki centar za nenuklearne aktivnosti 760

II Strukturisanje evropskog istraiivackog podru~ja i lst;'azivanja i inovacije 2 Ljudski resursi/medunarodne aktivnosti 3 Istrazivacka infrastruktura 4 Nauka i drustvo

III Jacanje temelja evropskog istraiivackog prostora J Podrska aktivnostima koordinacije 2 Podrska trajnom razvoju politickih mera

Okvirni program Evratoma 1 Tennonuk1earna fuzija i drugi prioriteti 2 Os tale aktivnosti na nuklearnoj bezbednosti i obuci 3 Akcije Evratoma u zajednickom istrazivackom centru

Evropsko istrazivacko podrucje

2,655 300

1,630 665

60

330 280 50

1,230 890

50 290

Lisabonski Evropski savet oznacio Je istrazivanje i razvoj kao nesto veoma vazno za stvaran je ED, kao "najkonkurentnije i najdinamicnije privrede u svetu koja se zasniva na znanju·'. Kao den ovog projekta, lid­eri su podrzali plan Komisije da stvori Evropsko istrazivacko podrucje (ERA), gde trustovi mozgova i univerzitetske katedre drZava clanica rade

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 187

skupa, redovno i efikasno, dovodeCi potencijal EU za inovacije do mak­simalnog nivoa. Ovaj plans e koncentrisao na Internet, postavljajuCi ambi­ciozne ciljeve da se ova mrda uvede u skole, u administraciju i domaCinstva.

Medutim, prema jednoj studiji predstavljenoj na samitu u Barseloni 2002. ispostavilo se da je doslo do zastoja sirenja Interneta u domaCinstvi­ma EU; da samo beznacajan deo Ijudi koristi elektronsku postu u komer­cijalne svrhe; da masovan pristup mrdi nije omogueen; i da bezbednost Interneta nije nista bolja nego u SAD. Ova studija je pokazala da je Evropa izgubila u proseku izmedu OJ i 0.5 % poena, u godisnjem razvo­ju, u poredenju sa SAD, zbog nedostatka ulaganja u informaticku tehnologiju. Veruje se da je to razIog zbog kojeg je BNP ED po glavi stanovnika u EU pao na 65%, sto je najnizi nivo za poslednjih 30 godi­na. Medutim. DosIe Lisabona zabeleZeni su uspesi. Bmj komercijalnih

, .).. f~

korisnika lnterneta moze da se poredi sa onim u SAD. Gotovo sve skoie su povezane na mrezu, a procenat domaCinstava koji u EU ima pristup Internetu skocio je sa 18% 2000. na 36% godinu dana kasnije, pre nego sto je poceo da usporava. Ipak, lideri su shvatili da nesto treba da se uradi. Slozili su se da izdvajanja za istrazivanja,· razvoj i inovacije podignu sa 1.9% BNP-a na 3% 2010, s tim sto ee dye treCine ulaganja dolaziti iz privatnog sektora. Takav porast bi Evropu svrstao uz bok SAD, gde ulaganja za istrazivanje i razvoj iznose 2.6% BNP-a, s tendencijom naglog porasta, i Japanom, koji vee trosi 2.9% svog nacionalnog bogatst­va na istrazivanja.

Telekomunikacije

Evropa bi mogla postiCi znacaJan uspeh negujuCi standard mobilne tele­fonije poznat kao GSM (globalni sistem mobilnih komunikacija). GSM je bez premca kao uspesan primer zasluga panevropskog pristupa industri­jske politike tehnoloskim istrazivanjima, koji je rezultirao iz sporazuma 0

tehnologiji mobilne telefonije unutar Evropske konferencije za poste i telekomunikacije (CEPT). Tamo gde je usvajanje analognih sistema bilo pojedinacno, ogranicavajuei korisnike mobil nih telefona na nacionalne granice, GSM je prihvaeen n~ celom kontinentu. On je omoguCio veze od

188 DIK LEONARD

mreze do mreZe u raznim zemljama i doziveo je uspeh ivan Evrope. On je takode pomogao finskoj Nokiji i svedskom Eriksonu da postanu dYe mocne svetske kompanije.

Iako je EU bila sarno indirektno ukljucena u uspostavljanje standarda GSM-a, ona je implicitno bila deo procesa za ubrzanje koriscenja mobil­nih telefona u Evropi. Paket telekomunikacija 1993 koji je pokrenut u jan­uaru 1998. predstavlja datum otvaranja mreze EU za slobodnu konkuren­ciju. Za neke zemlje, kao sto je UK, tdiste je vee bilo otvoreno. Luksemburg, Spanija, Portugal, Grcka i Irska bili su izuzeti najkasnije do kraja 2000. da bi zavrsili liberalizaciju. Ali sve u svemu, ovaj paket je pomogao razvoj konkurencije, stavio je naglasak na potrosace i obaran­je cena i ohrabrio nove, hrabre operatore, koji su uskoCili da izadu u sus­ret iznenadnom interesovanju za mobilne telefone. Neverovatno je da se Evropa nasla na ivici noza tehnoloskog razvoja, mnogo ispred SAD, kada je u pitanju mobilna telefonija.

Ova tehnologija omoguCila je GSM-u razvoj tzv. trece generaci­je (3G), koji je dogovoren 1998. na konferenciji 0 standardu evropskih telekomunikacija u Parizu. Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem (UMTS), koji je u EU uveden I. januara 2002, nudi korisnicma napred­nije karakteristike, kao sto su video slike i pristup Internetu, i sve to 200 puta bde od predasnjih standarda. UMTS je inicijativa ED koja se opisu­je kao Sveti Gral mobilne tehnologije, a moze da uradi sve sto mogu mreze optickih vlakana. Medutim, cena dobijanja licenci 3G na nacional­nim aukcijama dostigla je 180 milijardi evra.

Primenjene su dalje mere ciji je cilj pospesenje tdista ED. Paket iz decembra 2001. zahtevao je od ddavnih vlasti da se medusobno konsul­tuju po pitanjima kao sto su aukcije za mobilnu telefoniju 3G, dao je kompanijama i potrosaCima pravo da se zale protiv odluka i garantovao je Komisiji pravo da primeni zajednicke tehnicke standarde za digitalnu te1eviziju ukoliko industrija ne uspe da se hannonizuje.

Informaticko drustvo i elektronska Evropa

Kada su nove multimedijalne tehnologije poeele da se zahuktavaju poeetkom devedesetih gQdina, Evropska komisija je brzo shvatila da je

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 189

bitno negovati preduzetnicki duh da bi one mogle da procvetaju u Evropi. Dok su SAD razgovarale 0 infonnatickim autoputevima koji presecaju celu planetu uzduz i popreko, Komisija je izasla sa konceptorn "infor­matickog drustva", koje je manje-vise bilo ista stvar sa malo vise poli­tiekog konteksta. Umesto da polazu optieke kablove iIi ukljucuju rnreZu kompjutera, od elanica EU se ocekivalo da pokrenu nove informatieke tehnologije, na takav naCin da svaki den drustva moze da ih koristi. lako je shvatila ogroman potencijal interaktivne primene, Komisija je upozo­ravala da ce te privilegije biti neravnomerno rasporedene ako drustvo ne bude sprernno za novu generaciju tehnologije. U smislu zakonodavstva, Akcioni plan za informaticko drustvo pokrio je siroku lepezu pitanja, ukljucujuCi telekomunikacionu deregulaciju, razvoj transevropskih mrda (vidi stranu 222) u mobilnim telekomunikacijama i Integrisanim usluga­rna digita1ne mreze (ISDN), standardizaciju, medusobnu povezanost, intelektualno vlasnistvo, privatnost i bezbednost mreze j zastitu podataka.

Kada se pojavio Internet i nove tehnologije, otkrivajuCi daleko nasu­micniji fenomen koji pokrece tdiste, ED je promenila pristup. Na sas­tanku Evropskog saveta u Fjeri, juna 2000, lideri ED su dali podrsku Akcionom planu Elektronska Evropa 2002 kao deo lisabonske strategije (vidi stranu 207). Njegovi ciljevi su da:

- razvije jeftiniji, bdi i bezbedniji Internet, na primer, razvezivanjem tzv. lokalne omce i omogucavanjem koriscenja beZicnih frckvenci­ja

- ulaze u vestine Ijudi i pristup Internetu (uprkos milionima onih koji traze posao, EU ima ogroman nedostatak profesionalaca)

- podstiee koriscenje Interneta razvijanjem mera poverenja, kao sto je zakonodavstvo 0 zastiti izdavaekih prava, pruzanje finansijskih usluga na daljinu, elektronski novac.

Ovaj plan je ostvario neka jasna dostignuca: lieno ukljucivanje na Internet u Evropi se udvostrueilo (sa 18% u martu 2000. na 36% Ll junu 2001), a 90% skola prikljueilo se na mrdu. Sirokopojasni pristup poste­peno hvata maha, iako postoje dispariteti izmedu seveme i juzne Evrope. Uprkos tome, komercijalni poslovi elektronsko1{l postom msu zaziveli,

190 DlK LEONARD

skole su povezane na mrdu ali nisu ukljucene u program, postoji stalna zabrinutost u vezi sa bezbednoscu, a personalna upotreba Interneta dostigla je odred:en nivo, uz porast od sarno 2% u toku od sest meseci do decem bra 2001, dostigavsi tako 38%. Zakljucak Komisije bio je da se napori moraju pojacati, a u februaru 2002. ministri telekomunikacija EU podrzali su Akcioni plan Elektronska Evropa od 2003. do 2005.

.EU

U martu 2002. ministri telekomunikacija EU odlucili su da stvore .EU vebsajt i e-mejl adresu. Ovaj potez, koji je deo plana Elektronska Evropa, trebalo hi da poslovima da panevropski pecat za e-mail i veb adrese .. EU podrucje ce dopuniti postojecu porodicu ddavnih kodova i imena kao sto su .uk za Ujedinjeno Kraljevstvo, .ff. za Francusku i .de za Nemacku, kao • v

1 onsta sto .sl~ .('om j

rade SirOITl EVfOpC., On irna takode cilj da stvori vise nrr,<,u,,·'.' za ve,bsaj-tove, buduci da se koriscenje Interneta sve vise povecava.

Ranije su institucije EU na vebsajtu koristile -int, koji se nalazi u Los Andelesu i rezervisan je za meduvladina ugovoma tela kao sto je NATO i UN: Novi sufiks treba da omoguCi evropskim kompanijama i organi­zacijama da. istaknu evropski identitet na Internetu i da se odvoje od americkih naziva. Vazan aspekt regulative odnosi se na registar, na celinu koja poseduje organizaciju, administraciju i upravu .EU TLD. Novo zakonodavstvo utvrduje da ce ova organizacija biti neprofitna, da ce Komisija odrediti pravila koja se odnose na postupak registrovanja. On ce ukljucivati vansudsku regulativu ugovornih strana, spekulativni postupak registracije i zloupotrebu imena podrucja, politiku koja se odnosi na konacan opoziv imena podrucja, probleme jezickih i geografskih kon­cepata i rukovodenje pravima na intelektualnu svojinu.

Patent Zajednice

Registrovanje patenta u EU je SpOTO i skupo: u proseku staje 49 900 evra, u poredenju sa iO 330 evra u SAD i 16 450 evra u Japanu. Prevod u Evropi ucestvuje sa 40%. U proteklih 25 godina svi se - vIade, industri­ja, radnicke organizacije - slazu da bi zajednicki, direktan i jeftiniji sis-

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 191

tern odobravanja patenata u Evropi podstakao konkurenciju jacanjem ino­vacija. Napredak je, med:utim, spor zato sto dotice pitanja pravde i jezi­ka, koje mnoge zemlje smatraju pitanjem suvereniteta.

Ideja 0 patentu Zajednice, koja je najvaznija za planove Iiberalizaci­je, poddana na dva uzastopna ekonomska samita EU, treba da garantuje izumiteljima automatsku zakonsku zastitu u svih 15 ddava clanica: paten­ti EPO mogu da sc osporavaju od zemlje do zemlje. Patenti u EU se dodeljuju iIi na ddavnoj osnovi iIi preko Evropskog patentnog ureda (EPO) u Minhenu. EPO dodeljuje "eviOpske patente" jednostavnom pro­cedurom, ali da bi bili primenjivi na celom podrucju EU moraju da budu prevedeni na 11 zvanicnih jezika. Dalja komplikacija sastoji se u tome da nacionalni sudovi imaju nadldnost u slucaju spora, tako da je moguca primena 15 razlicitih zakonskih propisa. Uz smanjenje troskova prev(YJenja, trebal0 bi da patent Zajednice omoguCi Evropskom sudu nravde da hude za . "l\'ieautim, nreoirke u s jezici­~a uspori1e su te planove. Do pocetka 2002. Sp~nija, Grcka, ltalija i Portugal jos uvek su blokirali sporazum 0 patentu Zajednice, zbog primed­aba na to sto se procedura primenjuje samo na francuskom, engleskom i nemackom.

Regionalna politika EZ nije prvobitno bila direktno zasnovana na Rimskom ugovoru, iako se u preambulamom delu ugovora pominje potre­ba "smanjivanja .razlika izmedu razliCitih regiona i zaostajanja manje favorizovanih nacija". (Jedinstveni evropski akt je ugradio regionalnu poli­tiku u ugovor i formal no ju je priznao kao jedno od sredstava za jacanje ekonomskog i socijalnog jedinstva Zajednice.) Podsticaj za razvoj region­alne politike potekao je posle prvog prosirenja, 1973, kada su Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pristupile Zajednici. Jedan od novih bri­tanskih komesara, D;~ordz Tomson (sada lord Tompson of Monifita) dobio je specijalno zaduzenje da nadgleda politiku EZ prema regionima.

Velike razlike meau regionima

On. je ~~.krio ~a postoji velika razlika izmedu najsiromasnijih i najpros­pentetmJlh reglOna, kako u okviru zemalja tako i u okviru Zajednice u celini. Prema podacima koje je Komisija objavlila nekoliko "odina kasni­je, odnos je varirao od 1: 1,4 u Zapadnoj Nemackoj, I :2,4 ~ Francuskoj; 1:3,1 u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1:3,8 u Italiji i 1:5,1 u Zajednici u celi­ni (ukupan opseg se uveeao usled pristupanja Grcke, Spanije, a narocito Portugala).

Siromasniji, koji obuhvataju jednu cetvrtinu populacije EU, mogu se podeliti u dYe glavne grupe.

- Nerazvijene ruralne oblasti, cija privreda uglavnom zavisi od poljoprivrede. Ovi regioni imaju nizak dohodak, visok stepen neza­poslenosti i cesto lose razvijenu infrastrukturu. Oni obuhvataju veIi­ki dec Grcke i Portugala, juznu Spaniju, italijansku oblast Mecodorno, Irsku, Severnu Irsku, Korziku i francuske prekomorske teritorije.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 193

_ Oblasti ciji je raniji prosperitet bio zasnovan na industrijama koje su U opadanju, i koje karakterisu zastarele fabrike i velika neza­poslenost. VeCina se nalazi u Belgiji, Francuskoj i Ujedinjenom

Kraljevstvu.

CiIjevi regionaine politike

Glavni ciljevi regionalne politike Zajednice su sledeCi:

_ obezbediti da se regionalni problemi uzmu u obzir U okviru drugih

politika EZ; _ nastojati da koordiniraju regionalne poiitike drZava cianica; _ obezbediti 5irok spektar finansijske pomoCi razvoju siromasnijih

regiona Zajednice.

Radi ostvarenja ovih ciijeva, Komisija redovno prati ekonomske i socijalne uslove svih regiona i proucava posledice svih politika EZ na regione. Utvrdeno je, na primer, da je zajednicka poljoprivredna politika usmerena ka pruzanju pomoCi prosperitetnijim poljoprivrednim regionima, pa je d0510 do promena koje su smanjile, ali nisu potpuno uklonile ovu anomaliju. Socijalni rond (videti poglavlje 23) bio je okrenut ka siro­masnijim regionima i razradeni su specijalni regionalni programi kao podrska politici koju Zajednica sprovodi u drugim oblastirna.

Kada je u pitanju koordinacija napara na nacionalnorn nivou, cilj kame se tezilo bio je spreciti drZave clanice da se prepustaju pogubnoj praksi nadglasavanja uveeavanjem iznosa pomoei. Opsta pravila omogucuju Zajednici da izbegne traeenje sredstava, kao i usaglaseniji model regionalnog razvoja. Komisija je utvrdila gornju granicu za drZavnu pomoe koja moze biti ponudena potencijainim investitorima u nerazvijene regione. Pomoe moze biti na kliznoj skali od 10 do 100 procenata iznosa ulaganja, zavisno od ozbiljnosti problema U odredenom regionu.

ERDF je glavni element regionaine politike

Glavni element regionaine politike Zajednice jeste naravno Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) , kojije osnovan 1975. Posto je vee postal0

194 DIK LEONARD

jasno da postoji rizik da Ujedinjeno Kraljevstvo postane veliki ncto kon­tributor budzetu EZ (videti strane 28-29), osim ako ne nade nacin da privuce Zajednicu da trosi U okviru njenih granica, vlada Ujedinjenog Kraijevstva je ulozila izuzetne napore da koristi ERDF, sto su ucinile i Irska i Italija, u to vreme dye najsiromasnije clanice EZ. Ipak, od pocetka je dogovoreno da se sva sredstva Fonda nece usmeravati ka najsiromasnijim regionima u najsiromasnijim zemljama. Svakoj drzavi Clanici je odredena kvota i njeni najsiromasniji regioni ostvaruju pravo na pomoc~, cak i ako su prosperitetniji ad siromasnijih iIi prosecnih regiona u drugim zemijama. Ipak, siromasnije zemlje su s pravom dobijale vece kvote, i u prvoj deceniji, do kraja 1984, vise od 91% troskova ERDF odlazilo je u pet zemalja: Francusku, Grcku, Italiju, Irsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Belgija Danska Francuska Nemacka Grcka Irska Italija Luksemburg Holandija Portugal Spanija

Donja granica 0.61 0.34 7.47 2.55 8.35 3.81 2J.59 0.04 0.68 10.65 17.95

Ujedinjeno Kraljevstvo 14.48

Izvor: Evropska komisija

Gornja granica 0.82 0.46 9.96 3.40 10.64 4.61 28.79 0.06 0.91 14.20 23.93 19.3 1

ImajuCi u vidu izdatke po ;glavi stanovnika, Irska je dobila najvise, a posle nje Grcka, uprkos tome f';to je pristupila Zajednici tek 1981; ltalija je bila na trecem mestu. Polovina svih zajmova ERDF potrosena je u pri­oritetnim regionima: Mecodorno, Grcka (osirn\ Atine), Irska, Severna lrska,

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 195

Grenland (koji je napustio EZ nakon referenduma 1985, ali je prethodno apsorbovao celokupnu kvotu za Dansku) i francuske prekomorske teri­torije. Tokom prvih deset godina, budzet ERDF se uvecao osam puta i dostigao 2.140 miliona ekija (7,8% budzeta) 1984. godine, sto je ipak sarno jedna osmina troskova koje Zajednica izdvaja za CAP. Do 1997, sredstva za ERDF su iznosila skoro 13 milijardi ekija (iIi 14,6% budzeta), odnosno oko 30% troskova za poljoprivredu.

Menjaju se pravila za izdvajanja ERDF

Godine 1985, nakon produzenih pregovora izrnedu Komisije i driava clan­ica, pravila koja se odnose na ERDF su promenjena kako bi postala flek­sibilnija i bila usmerena vise ka siromasnijim regionima. Urnes to fiksir­anih nacionalnih kvota, svakoj zemlji je odreden raspon izrazen u pro­centima. Revizija je izvrsena i 986. godine, kako bi se uzel0 U obzir clanstvo Spanije i Portugala, i uenutno stanje je prikazano na Tabeli 22. SaCinjene su posebne odredbe, 1995. godine, za tri nove drzave -Austriju, Finsku i Svedsku - ali, s obzirom da sve tri spadaju u bogatije ddave u Uniji, iznos pomoCi koju dobijaju njihovi siromasni regioni izuzetno je mali (videti tabelu 26).

Manja cifra predstavlja minimum godisnjeg bud zeta ERDF koji se garantuje svakoj driavi clanici, pod pretpostavkom da se Komisiji pod­nese dovoljno adekvatnih zahteva. Variranje u izdacima svake godine, u okviru datog raspona zavisi od toga koliko su projekti ddava clanica, koje Komisija razmatra, od znacaja za Uniju.

Troskovi program a ERDF

S:redstva fonda se izdvajaju za programe, projekte i studije. U svakom s'lucaju, ERDF namiruje 50% iIi 55% ukupnih troskova, pri cemu ostatak daju ddave Clanice iii ddave na koje se troskovi odnose. U izuzetnim slucajevima, ERDF sada moze da preuzme 75% ukupnih troskova, odnos­no 80% u slucaju Grcke, Portugala, Irske i Spanije. Programi se mogu odnositi, zajedno iIi odvojeno, na infrastrukturu, zajmove za industriju, zanatstvo iIi usluge, iIi sredstva za utvrdivanje razvojnih potencijala u okviru samih regiona. Postoje dve vrste programa.

196 DIK LEONARD

Programi Evropske unije. Preduzeti na inicijativu Komisije, ovi pro­grami imaju za cilj da pomognu u resavanju ozbiljnih socijalnih i ekonom­skih teskoca u jednom iIi vise regiona. Oni se sastoje od usaglasenih grupa projekata, rasporedenih na period od nekoliko godina, usmerenih ka specificnim ciljevima Unije iIi na sprovodenje njene politike. Uopsteno gledano, programi Unije ce imati uticaj na nekoliko drzava clanica uz nji­hovu saglasnost (na primer, oblast Loren, gde se proizvodi celik, ukIjucuje delove Francuske, Belgije, Nemacke i Luksemburga).

Nacionalni programi od in teresa za Uniju. Ove programe Komisiji predlazu nacionalne vlade i oni ostvaruju nacionalne ciljeve, iako istovre­meno doprinose ciljevima Unije. ERDF moze da finansira programe ove vrste sarno u oblastima iIi regionirria koje odrede driave clan ice u okviru svojih serna regionalne pomoCi. Posebna vrsta ovih program a ima za cilj istrazivanje unutrasnjih potencijala regiona, mobilisanjem malih lokalnih sredstava, ukljucujuCi razvoj turizma. Daleko najveCi iznos sredstava se, medutim, izdvaja za samostalne projekte drzava clanica, cesto za njihove lokalne organe, druga driavna tela iIi komercijalna preduzeca.

Tabela 25 Obaveze za strukturne fondove, 2001 (u milionima evra)

Cilj I Regioni koji zaostaju u razvoju 2. Ekonomski i socijalni preobrazaj 3. Obrazovanje, obuka i zaposljavanje

Druge strukturne operacije (spoljni cilj 1) Ukupno

Izvor: Evropska komisija

Ostaia bespovratna pomoci zajrnovi EU

20,832 3,613 3,575

164 28,184

Osim od fondova ERDF, regioni takode dobijaju pomoe od niza drugih izvora EU, u koje spadaju sledeCi:

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 197

- bespovratna pomoc i zajmovi obiastima uglja i celika iz fondova ECSC;

- zajmovi Evropske investiclone banke i drugih fondova EU;

- zajmovi pod povoljnim uslovima iz Evropskog monetarnog sistema za projekte u Irskoj i Italiji;

- bespovratna pomoc Evropskog socijalnog fonda i sekcije za usmer­avanje Evropskog poljoprivrednog fonda (EAGGF).

Regionalni fond, Socijalni fond, kao i sekcija za usmeravanje EAGGF, poznati su pod zajednickim imenom kao strukturni fondovi Unije i, u skladu s Jedinstvenim evropskim aktom, dogovoreno je u februaru 1988, da ih treba udvostruciti u realnom iznosu, do 1993. Obeeane su dodatne 3 milijarde 1990, kako bi se obezbedila regionalna pomoc istocnoj Nemackoj u periodu 1991-93. Do 1993, bilo je predvideno da strukturni fondovi iznose jednu cetvrtinu budzeta EU.

U periodu od 1989-93, ukupno 73 milijarde ekija izdvojeno je na ime strukrurnih fondova. U periodu 1994-99 ova suma ce porasti na 141 mil­ijardu ekija (po cenama iz 1992). Za sedmogodisnji period 2000-06 izd­vojeno je 195 milijardi ekija (po cenama za 1999). Raspodela ovog novca izmedu razlicitih ciljeva fonda u toku 200], kada je izdvojeno preko 28 milijardi ekija, prikazana je na Tabeli 25. RaspodeJa izmedu zemalja clan­ica sume dodeljene za 2001. prikazana je na Tabeli 26.

NajveCi dec potrosnje kod strukturnih fondova koncentrisan je na regione Cilja 1, koji su definisani kao podrucja koja imaju zivotni stan­dard manji od 75% prosek a EU. Kako su neka od ovih podrucja napre­dovala, delimicno kao rezultat pomoCi strukturnih fondova, prestala su da budu ukljucena u izbor. Godine 1999. Komisija je revidirala listu izbornih podrucja, koja ee zajedno primiti ukupno 127.5 milijardi evra od struk­tumih fondova u toku sedmogodisnjeg perioda (2000-06). Ona podrucja koja vise nisu ukljucena dobice pomoc za tranziciju, po fazama u toku cetifi godine.

198 DIK LEONARD

Tabela 26 Raspodela sredstava strukturnih fondova po driavama za 200l. (u milionima evra)

- Ciljevi -J 2 3 Ukupno 0/0

Austrija 39.1 222.4 78.5 340.0 0.9

Belgija 22.1 159.4 250.6 432.1 1.2

Danska 30.0 54.2 84.2 0.2

Finska 136.0 75.0 59.9 270.9 0.7

Francuska 654.2 ] ,925.4 674.8 3,254k 9.0

Nemacka 4,075.0 921.8 680.9 5,677.7 15.7

Grcka 3,113.4 3,113.4 8.6

Irska 652.0 652.0 1.8

Italija 3,363.6 412.0 556.5 4,332.1 12.0

6.0 <;;:.. 11.6 0.Q3 _'.\.l

432.1 ' A ,- ~, ... '1'11 159.4 250.6 . .'

rlOi3fiGIJ& .1 • ..;.,.

Portugal 3.124.4 3,124.4 8.6

Spanija 9,553.5 804.0 505.8 10,863.3 29.9

Svedska 106.6 73.2 107.0 286.8 0.8

UK 1,107.7 1.554.0 678.9 3,340.6 9.2

Ukupno 26,203.1 6.260.2 3,7623 36,225.6 100.00

Ukupni iznosi se ne slazu u potpunosti zato sto oni ukljucuju male sume kojc nisu dodcl-

jcnc drl:avama clanicama Izvor: Evropska komisija

Podrucja koja su ukljucena u Cilj 1 su seldeea:

- podrucja gde je BNP po glavi stanovnika nizi od 75% proscka Zajednice;

- retko naseljena podrucja Finske i Svedske (manje od 8 stanovnika na km2

);

- najudaljenija podrucja (francuski prekomorski posedi, Kanarska ostrva, Azari i Madera)

Neka priobalna podrucja Svedske takode Sil pokrivena (u skladu sa Aktom 0 prijemu Svedske), zajedno sa Severnom Irskom i pogranicnim

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 199

grofovijama lrske, gde postoji poseban program za mlr pomirenje do 2004: MIROVNI program.

- Austrija: Burgenland - Finska: istocna Finska, centralna Finska (delimicno), severna Finska

(delimicno) - Francuska: Gvadelupe, Martinik, Francuska Gvajana, Reunion - Nemacka: Brandenburg, Maklenburg-zapadna Pomeranija,

Saksonija, Saksonija-Anhalt, Turingija - Grcka: istocna Makedonija, Trakija, centralna Makedonija, zapadna

Makedonija, Tesalija, Epir, Jonska ostrva, zapadna Grcka, konti­nentalna Grcka, Peloponez, Atika, severni Egej, Krit (ceJa grcka teritorija).

- Irska: pogranicno podrucje, srednji i zapadni deo . l:t;:npanija, Kalabrij[:: Sardinija

Portugal: sevemi, centra1ni, Alenteho, Algarve, Azori, Madera - Spanija: Galicija, Asturijska kndevina, Kastilja-Leon, Kastilja-la

Manca, Ekstramadura, Valensija, Andaluzija, podrucje Mursije, Seuta-Melila, Kanarska ostrva

- Svedska: severna i centralna Svedska (delimicno), centralni Norland (delimicno), Gornji Norland (delimicno)

- Ujedinjeno Kraljevstvo: juzni Jorksir, zapadni Vels i kotline, Kornvol i ostrva Sili, Mersejsajd

Pomoc za tranziciju

Novi propisi omogueuju pomoe za tranziciju u podrucjima koja su bila ukljucena u Cilj 1 u periodu 1994-99, ali su to prestala da budu 2000. Ovaj sistem smanjene pomoCi moze da izbegne iznenadni prestanak podrske Zajednice i da konsoliduje dobitak od strukturne pomoCi u prethodnom periodu.

Mora se imati u vidu sledeee: - podrucja koja zadovoljavaju osnovne kriterijume Cilja 2. Ona imaju

podrsku za tranziciju od cetiri strukturna fonda do 31. decem bra 2006;\

200 DIK LEONARD

- ostala podrucja u kojima ce pomoc ERDF prestati 31. decem bra 2005. Ona ce imati podrsku za tranziciju od ESF, vodece sekcije EAGGF i FIFG do 31. decembra 2006.

Tabela 27 Stanovnistvo pokriveno Ciljem I, 2000-06 ('000 stanovnika)

Austrija 275 Finska 1,076 Francuska 1,644 Nemacka 14,153 Grcka 10,476 Irska 965 Italija 19,302 Portugalija 6,616 Spanija 23,219 Svedska 452 UK 5,079 EVROPAll 83,258

Podrucja koja dobijaju prelaznu pomoc: - Belgija: Eno - Francuska: Korzika i okruzi V a1ensij an , Duej i A van - Nemacka: Istocni Berlin - Irska: Molize - Holandija: Flevolan - Portugalija: Lisabon i dolina Tejo - Spanija: Kantabrija - UK: Severna lrska, planinski dec Skotske i ostrva

Od sredstava iz Cilja 1 finansirace se i dva specijalna programa: - MIROVNI program koji ce podrzavati mirovni proces u Severnoj

Irskoj i pogranicnim podrucjima Irske (period 2000-04) - specijalni program pomoCi za neka svedska podrucja koja zadovol­

javaju kriterijume niske gustoce stanovnistva predvidene u Protokolu 6 Akta 0 prijem~ Svedske (period 2000-06).

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Tabela 28 Izdvajanja Kohezionog fonda, 2001.

Grcka Irska Portugalija Spanija Tehnicka pomoc Ukupno

Izvor: Evropska komisija

Integrisane operacije

milioni evra 696,574 115,000 528,886 1,784,766 7 3,125,333

%

22.28 3.68 16.92 57.11 0.01 100.0

201

Trebalo bi takode spomenuti integrisane operacije Zajednice, koje imaju za cilj usmeravanje pomoCi na oblasti koje pate od visestrukih problema. Prve dye integrisane operacije su otpocele u Napulju i Belfastu, 1979. i 1981, a pos1e toga i u cetiri druge oblasti Ujedinjenog Kraljevstva, kao i u Belgiji, Francuskoj, Holandiji, Portugalu i Spaniji.

Integrisani mediteranski programi

Mnogo veceg obima su Integrisani mediteranski programi, 0 kojima se konacno dogovorio Savet ministara 1985, kao rezultat pritiska iz Grcke, tokom zavrsne faze pregovora 0 prosirenju clanstva sa Spanijom i Portugalom (videti stranu 32). U periodu od sedam godina, EZ je treba-10 da potrosi 4,1 milijardi ekija na ime bespovratne pomoci i da obezbe­di 2,5 milijardi ekija na ime zajmova za programe ciji je cilj poboljsanje socijalno-ekonomske strukture juznih del ova Zajednice, kako bi se ti regioni prilagodili prosirenju clanstva. Regioni koje je Komisija izabrala kao korisnike tih programa su: Langedok-Rusion, Korzika, Provansa na Azurnoj obali, Akvitanija, srednji Pirineji u Francuskoj, Mecodorno, Lacio, Toskana, Umbrija, Marke, Ligurija i Emilija-Romanja u Italiji, kao i citava Grcka.

202 DIK LEONARD

Kohezioni fond

U februaru 1992. Komisija je objavila predloge za potrosnju u toku peto­godisnjeg perioda (1993-97). Ona nije, kao sto je bilo predvideno, pred­lozila dalje udvostrucavanje ukupne regionalne potrosnje, ali je obezbedi­la udvostrucavanje potrosnje u podrucjima cetiri najsiromasnije zemlje: Grcke, Irske, Portugal a i Spanije. Ona se takode postarala za stvaranje Kohezionog fonda, u skladu sa dogovorom postignutim na samitu u Mastrihtu, iz kojeg su se mogE zadovoljiti troskovi za transport, energiju i telekomunikacije u najsiromasnijim clanicama. Tabela 28 pokazuje pro­jektovano smanjenje potrosnje u Kohezionom fondu za 2001.

ESF je centralni deo socijalne poHtike

Centralni deo socijalne politike EU je Evropski socijalni fond (ESF), koji je osnovan u skladu sa clanom 123 Rimskog ugovora. Cilj ovog fond~l je definisan na sledeCi nacin:

Da se unapredi mogucnost zaposljavanja za radnike na zajednickom trhl:tu i da se na taj natin dop'rinese poboUsanju iivotnog standarda ... Njegov zadatak ce biti do olokSa zaposlja­vanje radnika i povda njihovu geograj:I'!w i profesionalnu l71obil­nost if oKviru Z(~jednice.

Na samom pocetku, ESF je funkcionisao u malom obimu i obezbedivao pomoc za prekvalifikaciju radnika, koji su ostali bez posla usled strukturnih promena. Posto se nezaposlenost uvecala sest puta u periodu izmedu 1970, i 1986. i dostigla rekordni nivo od 16 miliona Ijudi ili 12% radne populacije, finansije i obim fonda su se znatno povecali, Tokom 1986, skoro 25 miliona Ijudi (85% ispod 25 godina zivota) postali su korisnici ESF, cije su finansijske obaveze za tu godinu iznosile vise od 2.500 miliona ekija, iii 7% ukupnog budzeta EZ, Do J 999, taj lznos se povecao na 9 611 miliona ekija, odnosno 10.1 % budzeta EU,

Glavni prioriteti ESF

Godine 1983, Savet ministara je doneo odluku da ESF ima dva glav­na prioriteta, i od tada je veti deo njegovih sredstava usmeren na te pri­oritete (koji se preklapaju).

Mladi ljudi. Od ESF se trazi da veti deo svojih sredstava utrosi na obuku i zaposljavanje Ijudi ispod 25 godina Zivota. Cilj je da se pomogne Savetu ministara u nameri da obezbedi nove mogucnosti za obuku za sve mlade Ijude koji to zele, a narocito za one Kojima su smanjene

204 DIK LEONARD

mogucnosti za zaposljavanje zbog nedostatka iIi neadekvatnog obrazovan­ja iIi profesionalne obuke.

Najugrozeniji regioni. Oko 44.5% troskova ESF koncentrisano je na

sedam zona "apsolutnih prioriteta", koje zajedno obuhvataju jednu sestinu radnog stanovnistva Unije (23 miliona Ijudi). Osim toga, iako troskovi iz fonda obicno pokrivaju najvise 50% odobrenih izdataka i ne premasuju ukupni finansijski doprinos koje daju driavni organi odnosne zemlje, u slucaju regiona "apsolutnih prioriteta", pomoc ESF moze biti povecana na 55 % izdataka.

Podrska ESF za programe obuke mladih ...

VeCi deo pomoCi koji se izdvaja za mlade rasporeduje se preko glavnih planova koje sprovode neke drzave clanice. l'Ja primer, u Francuskoj su desetine hiljada mladih Ijudi imali koristi od ugovora 0 zaposljavanju i obuci, sto im je omogucilo, uz pomoc ESF, da rade i da se istovremeno obucavaju. U Irskoj je znacajna pomoc data Instituciji za industrijsku obuku koja pomaze u pripremi opseznih programa za obuku mladih.

S druge strane, svake godine Komisija preko nacionalnih vlada prima hiljade zahteva za podrsku malim projektima. Obicno se odobrava polov­ina ovih zahteva.

.•. odredene kategorije odraslih ...

Osim napora koji se ulazu u vezi s mladim Ijudima, ESF daje prioritet i odraslima u sledeCim kategorijama:

- nezaposlenima iIi neadekvatno zaposlenim radnicima, narocito onima koji su nezaposleni tokom duzeg vremenskog perioda;

- zenama koje zele da se ponovo zaposle;

- hendikepiranim Ijudima koji su sposobni da pristupe triistu rada; - radnicima migrantima iz EU i imigrantima koji su se tamo nastanili

zbog posla, zaje,dno sa porQdicarha;

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 205

- radnicima, narocito u malim i srednjim preduzeCima, koji su suoceni sa problemom prekvalifikacije zbog uvodenja novih tehnologija iIi novih tehnika upravljanja;

- Ijudima koji su zaposleni u oblasti unapredivanja zaposljavanja; strucnjacima za profesionalnu obuku iIi zaposljavanje, iIi agentima za razvo].

••• 1 druge specificne operacije

Na kraju, u specificne operacije u ESP, za koje mora biti rezervisano 5% budzeta, spadaju:

- operacije tipa Evropske unije, koje su deo integrisanih program a koji ukljucu ju pomoc iz drugih fondova EU (videti stranu 156);

- oDeraciie koie pomazu profesionalnu obuku i zaDosliavanie mladih: .1. J .J... .1- .) oJ '

- operacije koje su povezane sa industrijskim iIi sektorskim restruk-turisanjem i uvodenjem novih tehnologija, iIi sa razvojem tdista rada;

- zaposljavanje zena tamo gde su manje zastupljene u radnoj snazi; - pomoc hendikepiranim licima i radnicima migrantima i obuka

instruktora, savetnika i strucnjaka za zaposljavanje; - specificne inovatorske operacije koje obuhvataju manje od 100 lica.

Socijalna povelja 0 radnickim pravima

Drugi glavni elemenat u socijalnoj politici Zajednice jeste Socijalna povel­ja 0 radnickim pravima, koju je u Strazburu decem bra 1989, potpisalo 11 od tadasnjih 12 sefova vlada. Margaret Tacer, tadasnji premijer, odbila je da potpise zato sto su predlozi predvideni poveljom bili u supwtnosti sa merama koje je uvela njena vlada, u cilju deregulacije triista rada i vodili bi ka rastu nezaposlenosti, jer bi odvracali poslodavce da otvaraju nova radna mesta.

Socijalnu povelju je prvi zamislio 1ak Delor, koji je smatrao da ce od sprovodenja Programa za 1992. uglavnom imati koristi evropske kom­panije, ciji ce profit rasti paralelno sa nestajanjem barijera u Evropi. On je uspeo da ubedi sve vlade, osim Ujedinjenog Kraljevstva; da ce Program

206 DIK LEONARD

za 1992. biti poddan paralelnim merama koje ce poboljsati radne i soci­jalne uslove zaposlenih liea.

Sama povelja je imala cisto deklarativni karakter, ali je trebalo da bude pracena programom Socijalnog delovanja sa 47 zakonskih propisa koji bi, ako ih usvoji Savet ministara, bili obavezujuCi za ddave clanice, ukljucujuCi i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Veliki dec programa Soeijalna akcija mogao je da bude odobren glasanjem kvalifikovane veCine i bio bi prihvacen, uprkos suprotstavljan­ju UK. Nacrt Ugovora 0 Evropskoj uniji, predstavljen na samitu u Mastrihtu, takode bi ucinio preostaJe predloge podiozne veCinskom glasan­ju, a ne obavezi jednoglasnog usvajanja. Medutim, Dzon Mejdzor je adbio da to prihvati, tako da je drugih 1 I clanica potpisalo Protokol 0 socijal­noj politici (poznat i kao Socijalna povelja), koji je omoguCio donosenje odluka PO ovim pitanjima kvalifikovanom veCinom izmcdu niih ali UK

o ~" ~. ~

nece fiiti ooavezivati ishod glasanja. Ova izuzetna odlu­ka, po kojoj 11 drzava clanica mogu da koriste institucije i mehanizme EZ za donosenje odluka koje se De odnose na i 2. clanicu, predstavljala je presedan i mnogi posmatraci su izraziIi sumnju u njeno dugo trajanje. Ona je efikasno okoncana pobedom Laburisticke partije na opstim izbori­rna u UK I. maja 1997. Novoizabrana vlada nije ni casa casila da objavi da ce se drzati Protokola, koji je sledeceg meseca bio rormaIno ugraden u Amsterdamski ugovor.

Do sada su se glavne direktive, usvojene po programu Socijalna akci­ja, bavile zastitom prava zaposlenih trudnica; ogranicavanjem broja casova rada U odredenom periodu; specijalnim odredbama za ogranicavanje nocnog rada; garantovanjem istih prava radnicima preuzetim iz drugih zemalja (u pogledu zdravstvene zastite j sigumosti, istih sansi i otpustanja sa posla) kao i domaCim radnieima; i omogucavanjem prava delimicno zaposJenim na pisani ugovor.

Novi program

Na sastanku Evropskog saveta u Lisabonu, lideri EU su usvojili siroki dnevni red ekonomskih i socijainih reformi (vidi str. ?). Oni su postavili ambiciozne ciljeve za povecanje stope zaposlenosti u EU do 2010: na

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 207

70% radne snage u celini, na 60% za zene i na 50% za starije radnike. Kao deo tzv. Lisabonskog procesa, Evropski socijalni program je pokrenut u cilju izgradnje aktivne socijalne drzave, investiranja u Ijudske resurse i poboljsanje kvaliteta i kvantiteta poslova. U junu 2000. Komisija je otkri­la detalje novog programa, petogodisnji plan za 2000-05 koji se bavi novim socijalnim izazovima, kao sto su uvodenje fleksibilnog tdista rada, borba sa iskljucenjem iz drustva, usvajanje kljucnih zakona 0 zdravstvenoj zastiti i sigurnosti, posveCivanje paznje problemu penzija, poboljsanje obuke i dozivotno ucenje. Usvojen je dijagram na kojem se moze pratiti ostvarivanje programa i sacinjeni su planovi za koordinaciju socijalnog programa sa paketom zaposljavanja, kao i okvirna uputstva i budzet. Medutim, sredstva ostvarivanja lisabonskih ciljeva ostaju kontroverzna: na primer, u januaru 2002. Komisija je objavila planove za promovisanje "aktivnog starenja", isticuCi da 5 miliona starijih radnika mora da ostane na posiu jeve.

Clanom 117 Rimskog ugovora driave clanice su se saglasile da je potreb­no poboljsati uslove zivota i rada radnika, a clanom 118 Komisija je dobi­la zadatak da pod stice blisku saradnju izmedu driava c1anica u socijalnoj oblasti, a to su narocito sledeca pitanja:

~ zaposljavanje; - radno zakonodavstvo i uslovi rada; - osnovno i vise strucno osposobljavanje; - socijalna sigurnost; - sprecavanje povrcda na radu i profcsionalnih oboljcnja; - profesionalna higijena; - pravo na udruzivanje i kolektivno pregovaranje izmedu poslodava-

ca i radnika.

U praksi, Zajednica je bila najaktivnija u resavanju pitanja prava stranih radnika, izjednaeavanju plata muskaraca i zena (videti stranu 209), i u pogledu sigurnosti na radu. I pored aktivnosti ESF (poglavlje 23) i ERDF (poglavlje 22), nije mnogo postignuto u obezbedivanju radnih mesta za radnike Zajednice, i nezapos!enost je krajem i 986. porasla na 15 miliona, iIi oko 11 % radne snage. Ova brojka se postepeno smanji­vala, pa se u 1990. broj nezaposlenih smanjio na 12 miliona (8,3%), ali je u decembru 1997. taj broj iznosio oko 18 miliona (10,7%), sa slabim izgledima za smanjenje. U julu 1999. pao je na 15.8 miliona (9.3%) i jos odriava tendenciju pada. Pokusaji da se usaglase sistemi socijalne sig­urnosti imali su sarno delimican uspeh, a inicijative Komisije, u obezbedivanju sireg ucesca radnika u odlucivanju, blokirana su zbog nespremnosti nekih vlada elanica (naroeito vlade UK) da se zakonski reg­ulise ova oblast.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 209

Prava stranih radnika

Bliw 5 miliona gradana EU trenutno zivi u nekoj drugoj zemlji Unije (kao i gotovo 8 miliona stranih radnika iz zemalja van ED). Prema zakon­odavstvu Unije, strani radnici koji dolaze iz zemalja EU imaju ista prava kao drZavljani zemlje domaCina. Garantovano im je pravo sJobodnog kre­tanja iz jedne zemlje clanice u drugu, i svaki vid diskriminacije na nacionalnoj osnovi je zabranjen, bil0 da se radi 0 zaposljavanju, socijal­noj sigumosti, sindikalnim pravima, uslovima zivota i rada, stanovanju, obrazovanju iii strucnom osposobljavanju. Radnicima iz zemalja Unije, koji odlaze da rade u druge zemlje EU, nije potrebna dozvola za rad i oni imaju pravo na status rezidenta u trajanju od pet godina, koji se automatski obnavlja eak i posle njihovog odlaska u penziju.

Pravo na rad teorijski se uskracuje sarno u dva slucaja:

- kada postoje "opravdani razlozi" - da bi se sprecilo ugrozavanje javnog reda, zdravlja iIi sigurnosti;

- kada su u pitanju neke jayne ustanove.

U praksi, zemlje clanice su pokusale da spreee zaposljavanje kandi­data iz inostranstva u svim javnim vladinim ustanovama. Medutim, nizom odluka koje je donee Sud pravde, postepeno je smanjivan broj radnih mesta rezervisanih sarno za gradane zemlje domacina.

Medusobno priznavanje strucnih kvaUfikacija

Mnoo-o JOe vremena bilo Dotrebno da se drzave clanice saglase 0 pitanji-b 1

rna medusobnog priznavanja strucnih kvalifikacija, i godinama mnogi rad-nici nisu mogli da se bave svojom strukom u zemljama EU, osim u sop­stvenaj zemlji. Medutim, sada doktori, sestre, veterinari, hirurzi, stoma­tolozi i babice imaju prava na rad u zemljama Unije, pod uslovomda su drzavljani druge zemlje EU i da su svoju diplomu stekli u nekoj od zemalja EU. Od 1987. godine, advokati sa kancelarijom u jednoj zemlji clanici mogu nuditi svoje 0 usluge u drugoj zemlji, bas kao i arhitekte i

210 DIK LEONARD

farmaceuti. Proslo je skoro 20godina dok Savet ministara nije postigao dogovor 0 ovom pitanju.

Poboijsanje uslova rada

Predlozi oko poboljsanja uslova rada razmatrani su sa nesto vise azurnos­ti. U Dablinu je 1975. godine osnovana EFILWC CEvropska fondacija za unapredenje zivotnih i radnih uslova), koja od tada pomaze u formulisanju politike EZ U ovoj oblasti. NajveCi znacaj je dat bezbednosti i zdravlju na radnom mestu, buduCi da svake godine u nesreeama na radnom mestu vise od 100.000 Ijudi izgubi zivot, a preko milion se povredi. ECSC se bavio ovim pitanjem od samog pocetka. Osnovana je MSHC (Komisija za bezbednost i zdravstvo u mdnicima), tela koje sacinjavaju predstavni­ci vlada, poslodavci i radnici, sa zadatkom da pomogne u pripremi pred-

koji se na rudllike. i druge grane rudarstva. Slicno tela za resavanje nesto opstijih pitanja, ACSHHPW (Savetodavni komitet za bezbednost, higijenu i zdravstvenu zastitu na radu), osnovano je 1974.

U svom drugom akcionom programu 0 sigurnosti na radu, usvojenom 1984. godine, EZ se koncentrisala na:

- donosenje pravila za rukovanje opasnim materijama; - ergonomske mere i principe u sprecavanju nesreca opasnih

situacija; - unapredenje u oblasti organizacije, obuke i informisanja; - probleme koje donose nove tehnologije.

Usvojeno je nekoliko uputstava 0 znacima upozorenja, 0 upotrebi elektricne opreme u rudnicima u kojima ima zapaljivog gasa, kao i 0

zastiti od hemijskih, fizickih iIi bioloskih sredstava kao sto su olovo, azbest, buka i vinil-hlorid monomer. Prema Jedinstvenom evropskom aktu, ubuduee dogovori oko novih direktiva iIi propisa koja se tieu unapredenja radne sredine, kao j odredbe u vezi sa zdravljem i bezbednosscu, nece vise zahtevati konsenzus u okviru Saveta ministara . Ovo treba da vodi brzem donosenju odluka U ovoj oblasti.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 211

Prava radnika u preduzeCima

Jos od sredine sedamdesetih Evropska komisija ulaze vel ike napore da unapredi zastitu interesa radnika i u drugim oblastima, prvenstveno u pre­duzeCima. Od 1977. su na snazi direktive, kojima su postavljeni minimalni zahtevi u slubJu pojave velikih viskova radnika; od 1979. su zagaranto­vana prava prilikom preuzimanja radnika, a od 1983. su obezbedene isplate zarada i drugih potrazivanja kada se poslodavac povuee iz posla.

Medutim, tri znacajnija predloga Komisije naisla su na odlucno odbi­janje organizacija poslodavaca i dovela do skupe, provokativne, ali po njih uspesne kampanje lobiranja. U ovoj kampanji nije ucestvovalo sarno osnovno Udruzenje evropskih poslodavaca UNICE, vee i velike multina­cionalne kompanije pod kontrolom SAD, kao i japansko udruzenje poslo­davaca Keidanran. ETUC (Konfederacija evropskih sindikata) je pokusao da obezbedi podrsku za predloge Kornisije, ali su se sva predloga zaglibila na nivou Saveta ministara (.gde se do Dose jednoglasnim odlucivanjem). Izgledalo je da nijedan predlog nema sansu da bude usvo­jen u blizoj buduenosti, i pored cinjenice da ih je veCina ddava clanica prihvatila sa odobravanjem i da su neke vee priiagodile svoje zakone u tom smeru.

Slede tri pomenuta predloga.

Statut Evropskog preduzeca. Nacrt ovog statuta dao je okvire indus­trijskih odnosa potencijalnih evropskih preduzeca, kao npr. u slucajevima spajanja preduzeea iz razlicitih zemalja. Prvobitni nacrt, podnet 1975. godine, uglavnom se zasnivao na iskustvima Nemacke. Po njemu bi kom­panije imale dva odbora, upravni odbor i nadzorni odbor, a u nadzornom odbom bi se nalazili neposredni predstavnici radnika.

Peta direktiva 0 strukturi preduzeca sa ogranicenom odgovornoscu. Ovo uputstvo, prvobitno podneto 1972. godine, odnosilo se na preduzeea u okviru EZ sa vise od 500 zaposlenih. I ono je predvidalo neposredno ueesee radnika u nadzornom odbom.

Vredelingovo uputstvo. Ime je dobilo po nekadasnjem holandskom komesaru za socijalna pitanja, Henku Vredelingu, Cije je predloge Komisija prihvatila 1980. godine. Nacrt ovog uputstva odnosio \ se na

212 DIK LEONARD

"s]ozena" preduzeca (koja imaju vise filijala), mada je on ocigledno imao u vidu multinacionalna preduzeca, koja se zbog njihove prirode vrlo tesko mogu kontrolisati sarno na nacionalnom nivou. Cilj ovog uputstva je bio da se zahteva od uprave da svojim zaposlenima pruza opste podatke 0

preduzecu, a narocito da se konsultuje sa njima 0 svim pitanjima koja bi uticala na njihova radna mesta (zatvaranje, pojava viska radnika, reorga­nizacija u okviru fabrike, i s1.).

Povelja 0 osnovnim socijalnim pravima radnika

Siroko rasprostranjeno misljenje da ce korist od program a iz 1992. godine imati uglavnom poslodavci, dovelo je do zahteva da se on uravnotezi uporednim programom, sa ciljem da se povecaju prava radni­ka. Kao rezultat tog zahteva, Komisija je sacinila nacrt Povelje 0 osnOVTI­im sociialnim oravima radnika (Sociialna DovelJ'a) koJ;u su decembra

J J.. ..; 1. ' ,

1989. u Strazburu potpisali predsednici 11 vlada, svi osim gospode Tacer. Sarna povelja nije imala zakonodavnu snagu ali je omoguCila uvodenje niza direktiva koje bi obezbedile resavanje pitanja u vezi s pravima rad­nika, kao 5to su:

- kretanje radne snage; - zaposljavanje; - socijalna zastita; - kolektivno pregovaranje i sloboda udruzivanja; - strucno usavrsavanje; - zdravlje i bezbednost; - ravnopravni uslovi; - dogovaranje i ucestvovanje; - mere za zastitu zaposlenih zena, mladih, starijih i invalida.

Revidirani statut Evropskog preduzeca

U 1989. godini Komisija je ponovo pokrenula svoj raniji predlog za izradu statuta Evropskog preduzeca. U revidiranom predlogu statut je predstavljao dobrovoljnu opciju za preduzeca, ali je on ucinjen pri­mamljivijim jer je donosio nize stope oporezivanja. Predlozi koji 'SU se

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 213

odnosiJi na ucesce .radnika bili su daleko fleksibilniji, a ponudena su tri sistema, bazirana na iskustvima Francuske, Nemacke i UK. I pored ove nove fleksibilnosti, tadasnja vlada UK se i dalje upomo protivila ovom predlogu. Medutim, deo statuta je usvojen u okviru Protoko]a 0 socijal­noj politici (opisan na stranama 205-207), sto je znacilo da se bar za pocetak mogao primenjivati u ostalih 14 zemalja clanic3.. Komisija je usvojila ovaj predlog aprila 1994. godine i prema njemu je trebalo da se Evropski radnicki saveti (EWe) osnivaju u medunarodnim preduzeCima formiranim u okviru EU. U njima bi zaposleni mogIi da budu informisani i konsultovani prilikom odlucivanja 0 strateskim pitanjima u vezi sa nji­hovom kompanijom. Ovaj predlog, koji je kasnije, u 1994. godini, Savet ministara usvojio kao direktivu, nije se odnosio i na radnike u UK, ali su preduzeca iz UK, koja su imala zapos]ene u drugim evropskim zemljama, bila obavezna da ga se pridrzavaju. Ocekivalo se da druge multinacionalne kompanije nece hteti da diskriminisu svoje britanske sluzbenike, te bi ih na dobrovoljnoj bazi ukljuCivali urad, kao i da ce sindikati iz UK neposredno vrsiti pritisak na preduzeca u UK da po slicnom principu uvedu savete radnika. U praksi je uputstvo siroko primenjivano u UK, i pored neslaganja vlade Dzona Mejdzora, a do promene u stavu vlade doslo je posle izbora nove laburisticke vlade u junu 1998.

Statut evropskog preduzeca formalna je usvojen od strane ministara EU za socijalna pitanja oktobra 2001, posle vise od 30 godina pregavo­ra. Evropsko preduzece (poznato po latinskom nazivu "Societas Europaea" iIi SE) omoguCice kompanijama, koje rade u vise zemalja clanica, da formiraju jedinstveno preduzece po zakonu EU, koje radi po jednom nizu propisa i pod jedinstvenom upravom i sistemom obavestavanja. Preduzece obavezuje direktore da podnose redovne izvestaje telu koje predstavlja zaposlene radnike, iznoseCi detalje 0 tekucim i buduCim planovima rada, o proizvodnji i prodaji, njihovim implikacijama po radnu snagu, promene rukovodstva, spajanja, moguca zatvaranja finni i otpustanja radnika.

Amsterdamske i luksemburske inidjative

Ukljucivanje novog poglavlja 0 zaposljavanju u Amsterdamski ugovor, koji je stupio na snagu u maju 1999,te sazivanje specijalnog samita EU

214 DIK LEONARD

o zaposljavanju novembra 1997, dali su svez podsticaj akciji EU na polju zaposljavanja. PosIe Luksemburskog samita Savet ministara usvojio je niz uputstava koja su driave cianice morale da ugrade u sopstvene akcione planove. Ova uputstva su se koncentrisala na cetiri strateska elementa: poboljsanje kredibiliteta javnosti; razvoj preduzetnistva; podsticanje pri­lagodljivosti firmi i njihovih radnika; i jacanje politike jednakih

mogucnosti. Sporo donosenje politike za resavanje pitanja iz oblasti energetike

Industrija proizvodnje uglja je potpuno stavljena pod nadzor ECSC jos 1951. godine, dok je nukiearna industrija koja radi za civilne potrebe, narocito njena oblast istrazivanja i razvoja, bila pod kontrolom Euratoma od 1958. godine. No i pored toga, Zajednici je mnogo vremena bilo potrebno da izradi zajednicku politiku u oblasti energetike, koja bi omoguCila da se sacini plan i sprovede zajednicka strategija u cilju pokri-

nazalost zatekla EZ nespremnom, doslo je do zaokreta U ovoj politici i definisani su zajednicki ciljevi, ali nije stvoreno central no tela koje bi obezbedivalo koordinirano pracenje ove oblasti. Ishod je "poluzajednicka" politika sa nacelnom saglasnoscu u veCini ciljeva, ali i postojanje raz­gran ate podele odgovomosti izmedu razlicitih sektora.

Ovo je nesumnjivo poboljsalo stanje pocetkom sedamdesetih ali je EZ i dalje veoma ranjiva u pogledu energetike. U 1991, uvozni energenti i dalje pokrivaju 50 % ukupnih potreba, dok u SAD taj procenat iznosi svega 18%. Proizvodnja energije U okviru Zajednice najverovatnije ce ostati stabilna iIi ce se mozda cak smanjiti, dok ce potrebe za energijom sigumo rasti u sJucajlJ novog ekonomskog rasta. Od 15 zemalja clanica

sarno su Holandija i UK izvoznici energije.

Program je konacno usvojen 1974.

Posle krize 1973. godine, tokom koje je cena nafte gotovo preko noCi ucetvorostrucena, usledio je debakl, prilikom samita zemalja EZ u Kopenhagenu 1973. godine, kada nije postignut jedinstven stav prema arapskim proizvodacima nafte. Narocito su Francuska i UK zastupali stva~anje bilateralnih sporazuma sa proizvodacimanafte, umesto da sa

216 DIK LEONARD

svojim partnerima iz EZ nastupe kao zajednicki front. Tek je septembra 1974. Savet ministara usvojio program, Ciji je nacrt dala Evropska komisi­ja, a koji je nazvan "Ka stvaranju nove strategije u oblasti energetike". Ovaj program, koji je pretrpeo izmene prvo 1980. a zatim i 1986. godine, dao je smernice u okviru kojih se kasnije vodila veCina rasprava 0 politi­ci u oblasti energetike.

Najveca prednost je data pitanju smanjenja zavisnosti od uvoza nafte i naporima u iznalazenju alternativnih snabdevaca. Ovaj program je u velikoj meri urodio plodom. Za 10 godina Zajednica je prepolovila L1VOZ

nafte. U 1983. godini je procenjeno da se godisnje ustedi kolicina od 250 miliona tona nafte zahvaljujuCi racionalnijoj potrosnji energije, sto pred­stavlja ustedu od preko 20 %. Proizvodnja iz Severnog mora jc dostigla nivo od gotovo 130 miliona tona a za istu kolicinu je smanjen uvoz zah­vaJjujuCi koriscenju nuklearne energije. Dopuna izvestaja iz 1974. godine, koja je izvrsena 1986. godine, definisala je nove ciljeve u energetici za period do 1995. i u njemu su navedeni ciljevi, kako po sektorima tako i po horizontali.

Ciljevi po sektorima

Efikasnost. Napori se moraju intenzivirati da bi se do 1995.obezbe­dila dodatna usteda od 20%, bez obzira sto je u meduvremenu na trZistu doslo do pada cena nafte. Od Komisije je zatrazeno da pripremi programe za sve sektore ekonomije - usluznu delatnost, industriju, poljoprivredu i transport - kao i da podstice primenu rezultata istrazivackih projekata koji su vodeni na nacionalnom nivou ili na nivou Zajednice, a LI Kojima su ispitivane industrijske i komercijalne mogucnosti nove opreme. EZ je utrosila oko 150 miliona ekija u periodu 1978-85, ucestvujuCi u finansir­anju vise od 370 istrazivackih projekata koji su se bavili ustedom energi­je, a EIB (European Investment Bank - Evropska investiciona banka) je dala zajmove u iznosu od 3,3 milijarde ekija za slicne projekte, uglavnom male i srednje, u industriji i infrastukturi. Juna 1990. godine Zajednica je usvojiia petogodisnji plan, Termi (Thermie), koji je imao godisnji budzet od 350 miliona ekija,a koji je trebao da obezbedi finansijskupodrsku

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 217

projektima razvoja tehnologija za racionalnu potrosnju energije, za obnovljive izvore energije, cvrsta goriva i ugljovodonike.

Nafta. U periodu od 12 godina EZ je smanjila ucesce nafte iz uvoza u njenoj sveukupnoj potrosnji sa 62% na 31 %, ali se u 1991. godini to ucesce poveealo na 35%. Nivo neto uvoza mora se odrZavati ispod nivoa od jedne treCine ukupne potrosnje, stalnim podsticanjem racionalizacije i koriscenjem altemativnih izvora, kao i unapredenjem istrazivanja i proizvodnje u okviru Zajednice. Predvidena je vee a pomoe razvoju novih tehnologija u oblasti ugljovodonika, kao i moguenost da EZ pruza pomoc u istrazivanjima.

Prirodni gas. U 1991. godini, prirodni gas je pokrivao oko 19,3% ukupnih energetskih potreba, sto predstavlja poveeanje od 50% U odnosu na 1973. BuduCi da se u Evropi moze ocekivati pad proizvodnje prirodnog gasa, trebalo bi ocekivati veCi podsticaj u istrazivanju nalazista gasa, kao i diversifikacija u snabdevanju iz trecih zemalja. Zajmovi EIB za izgrad­nju gasovoda treba da pomognu u postizanju ovog cilja.

Cvrsta goriva. Ulozeni su odlucni napori da se poveea ucesee ug1ja, 1ignita i treseta (22,4% u 1991. godini) u pokrivanju ukupnih energetskih potreba. I pored toga sto je od 1973. godine udvostrucen uvoz uglja, potrosnja je be1dila blag pad usled smanjenja proizvodnje u Zajednici sredinom osamdesetih, koji je iznosio 16%. Od 1989. proizvodnja uglja je u porastu. Subvencionisanjem i davanjem zajmova, EU je podstica1a preorijentaciju termoelektrana sa nafte na ugalj i koriscenje ugJja u toplanama. Isto. tako, Unija ulaze napore da se izvrsi standardizacija i da se koriste savremene tehnologije koje smanjuju zagadenje.

Proizvodnja elektricne energije. Treba nastaviti sa naporima da se nafta kao izvor elektricne energije zamenjuje ug1jem, a pogotovu nuk­learnim gorivim. Do sada je smanjen udeo nafte sa 50% na 25%, i nas­toji se da on bude ispod 15% do 1995. Namera je bila da se poveea ucesee nuklearne energije sa 30% na 40%, a do kraja veka na oko 50%. Na duze staze Komisija je predvidela ulaganja u brze reaktore koji obogacuju uran (oni bi 50 puta povecali energetski potencijaI urana) i koji bi postali ekonomicni krajem 2005. godine. Nesreca u Cernobilu 1986. godine, kao i rastuce nepovere~je javnosti urad nuklearnih elektrana,

218 DIK LEONARD

uverili su Komisiju da do daljeg napretka moze doci jedino ukoliko se umiri zabrinuta javnost. Juna ] 986, Savet ministara je predlozio akcioni plan koji se u velikoj meri bavio merama sigurnosti. I pored toga doslo je do znacajnog zastoja u novim projektima za koriscenje nukleame energije i do ! 993. ucesce nuklearne energije, u sveukupnoj proizvodnji energije u EZ, opalo je na 14,3%, sa daljom tendencijom pada.

Novi i obnovljivi izvori energije. Ireba obezbediti veeu finansijsku podrsku razvoju novih tehnologija, kao sto su male hidroelektrane za proizvodnju struje, koriseenje biomasa i otpada, solama i geotermalna energija, kao i snaga vetra. Po misljenju Komisije, do kraja veka bi ovi izvori mogE pokrivati 5% ukupne potrosnje energije. Komisija je do 1985. godine vee bila obezbedila subvencije za podrsku preko 500 probnih pro­jekata, a vise od 100 projekata je dobilo zajam ElB-a za svoj razvoj. U

1. godini lansil-an j::: nov perogodisnji program istrazivanja 1 razvoJa tehnologija, sa budzetoIl1 od 157 miliona ekija.

Horizontalni ciljevi. Kompletiranje intcrnog triiSta. Irziste naftnih proizvoda je vee uve­

liko otvoreno, a s obzirom na visoke troskove uglja unutar zemalja clan­ica, u poredenju sa uvozom iz zemalja kao sto su Poljska i SAD, prak­ticno se malo sta jos moze uraditi na daljem sirenju trzista uglja. Medutim, ima prostora za poveeanje interne trgovine u sektoru gasa i stru­je, sto se podstice dugorocnim ugovorima, stranim investicijama i medu­sobnim vezama nacionalnih sistema, npr. izmedu Francuske i UK, kao i Francuske i Italije, gde su u oba slucaja dobijeni zajmovi EIB. U 1990. godini usvojen je sveobuhvatni program povezivanja energetskih sistema u okviru Zajednice.

Politika cena. EZ je sve vise radila na tome da obezbedi da se svi sektori energetike dde jedinstvenog principa formiranja cena, koji je jasan i realan i koji he bi trebalo da stvara konkurenciju izmedu ovih industri­jskih grana. Na primer, holandskoj industriji gas a nije bilo dozvoljeno da jeftinim gasom snabdeva proizvodace cveea za zagrevanje staklenika, po nizim troskovima u poredenju sa konkurentima u drugimzemljama EZ.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 219

U 1990. godini je usvojena direktiva koja je proizvodacima elektricne energije i gasa jasno nametnula politiku cena.

Veca sigurnost snabdevanja. Ona se moze obezbediti razvojem konkurcntne evropske proizvodnje, uvozom iz vise zemalja, veeom flek­sibilnoseu potrosnje i efikasnim merama za nepredvidene situacije. Zakonodavstvo Zajednice predvida obavezno skladistenje kod elektrana goriva potrebnog za 30 dana rada, kao i skladistenje minimalnih kolicina nafte, dovoljne za pokrivanje potrosnje za 90 dana.

Odnosi sa zemljama van Zajednice. EU jc jedan od glavnih kupaca energenata i ona koristi tu cinjenicll u pregovorima sa snabdevacima, pokrivajuCi nekih 14% svetskog trzista. Godine 1989. EZ je sklopila spo­razum sa ddavama Persijskog zaliva, gde su najvece naftne rezerve, a ima i bliske odnose sa OAPEC, odnosno Organizacijom arapskih zemal­ia izvoznica nafte. I'Ja nuklearne energije sklopljeni su dugorocni ~<;porazumi sa fZlavnim dobavljaCima urana (Australijom, Kanadom i SAD) d<a bi se obezbedilo stabilno snabdevanje. Komisija tezi da prilikom llgO­varanja snabdevanja gasom, obezbedi veCi stepen saradnje medu zemlja­rna clanicama. Unija pokusava da putem 60 programa pomoCi uvede nove tehnologije u zemljama u razvoju (solama energija, llstede energije, i s1.) (videti Evropsku povelju 0 energetici, str. 222)

Zastita zivotne sredine. Od J 989. godine EZ je, kaoodgovor na snazan pritisak javnosti, usvojila niz mera, sa ciljem da se smanje stetni uticaji energetike na zivotnu sredinu. Zalozila se za uvodenje bezolovnog benzina, smanjenje nivoa toksicnih izduvnih gasova kod vozila i velikih pogona, kao i za smanjenje kolicine sllmpora u mazutu i dizel gorivu.

Regionalni razvoj. Osim sto su ECSC, ERDF i EIB nudili pomoe i zajmove da bi podstakli regionalne razvojne projekte, od kojih su mnogi bili u vezi sa sektorom energetike, u 1986. godini je objavljen specijalni Valorenov program, koji je imao za cilj da poveea stepen iskoriscavanja energetskih izvora u manje interesantnim regionima. Ovaj program, kome je dodeljeno 400 miliona ekija, ima za cilj eksploataciju domaCih goriva (npr. manja naiazista treseta i lignira), kao i promovisanje racionainijeg koriseenja energije. U 1996. godini je Valorenov program bio uvrsten u program SAVE II Evropske Unije za period od 1996. do 2000. godine, i

220 DIK LEONARD

bavio se racionalnijim koriscenjem energije. U okviru ovog program a Komisija trenutno finansira oko 100 lokalnih institucija koje se bave ener­getikom a koje su u nadleinosti lokalnih iIi regionalnih organa vlasti.

Tehnoloske novine: EU sprovodi jedan obimanistrazivacki, razvojni i eksperimentalni program ciji je cilj:

- nuklearna sigurnost (bezbednost reaktora, odlaganje otpada, kontro­la fisionih materijala, zastita od radioaktivnosti, i dr.);

- kontrolisana nuklearna fuzija; - cvrsta goriva;

. .. - nOV1 lzvon energlJe; - efikasna i po iivotnu sredinu neSkodljiva upotreba energije.

VeCi deo istrazivanja vode firme i institucije u nekim zemljama clani­cama. Na primer, U 1993. godini, u okviru programa Termi (za unapredivanje tehnologije u oblasti energetike), Komisija je za 137 raznih projekata da1a finansijsku podrsku, u ukupnom iznosu od 129 miliona ekija. Cetiri istraiivacka centra, koja je osnovao Euratom i nalaze se u Karlsrueu u Nemackoj, Ispri u Italiji, Helu u Belgiji i Petenu u Nemackoj, i ciji je zajednicki naziv JRe (Zajednicki istraiivacki centar) bave se znacajnim radom, narocito na polju nuklearne sigurnosti i zastite zivotne sredine. Medutim, najambiciozniji poduhvat EZ je bilo osnivanje Zdruzenog Evropskog Torusa (JET) u Kalamu, u UK, gde su sada kon­centrisana sva evropska istrazivanja u vezi sa nuklearnom fuzijom. Ovo predstavlja jedan od cetiri vodeca svetska projekta. Ostali projekti se vode u Rusiji, SAD i Japanu. Postignuta je saradnja i razmena informacija sa svakom od ovih zemalja i cetiri partnera su se saglasila da izgrade Medunarodni eksperimentalni termonuklearni reaktor (ITER), koji bi bio pod njihovim zajednickim nadzorom. Ovo predstavlja sledeCi krupan korak u programu, ciji je krajnji cilj dobijanje jeftinije, cistije i bezbed­nije elektricne energije, u odnosu na nuklearnu fisiju. Do sredine 1977. godine jos nije bio postignut dogovor 0 lokaciji ITER-a, ali se Komisija nadala da ce biti u okviru EU.

\

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 221

U meduvremenu je lansiran program SAVE (Specificne akcije za veliku efikasnost energije), koji je imao za cilj da se za 20% smanji potrosnja energije po glavi stanovnika u narednih pet godina. U okviru ovog program a preduzete su 1993. godine brojne mere da bi se smanjila kolicina ugljendioksida u izduvnim gasovima i da bi se racionalnije koris­tila energija. Ukupno je finansirano oko 250 projekata u visini od 25,1 miliona ekija, a 1996. je lansiran program SAVE II sa zadatkom da se do kraja veka nastave i prosire ove aktivnosti.

Bela knjiga 0 energetici. Decembra 1995. vlada je usvojila Belu knjigu pod naslovom Politika Evropske unije u oblasti energetike, u kojoj su bili postavljeni ciljevi do kraja 20. veka. Poiitika Unije u okviru ener­getike bazirala se na tri elementa, a to su: opsta konkurencija, sigurnost u snabdevaniu energiiom i zastita zivotne sredine. Ova politika se

" ~ J

sprovodila uglavnom integracijom trzista, kontrolom uvoza energenata, promocijom realnog razvoja i podrskom istrazivanjima i tehnoloskom razvoju u oblasti energetike. Prvi plodovi ove Bele knjige bile su direk­tive, koje su imale za cilj da obezbede liberalizaciju i prohodnost triista za elektricnu energiju i gas. Direktiva za elektricnu energiju je usvojena 1996. a direktiva za gas pocetkom 1998. godine.

Medutim, kako Francuska neprekidno blokira pokusaje da se stranim kompanijama dozvoli da konkurisu na nacionalnim trZistima, cini se da planovi 0 liberalizaciji energije ne vode nikuda. Na Evropskom savetu u Barseloni u martu 2002, Francuska je bila izlozena ogromnom pritisku da otvori svoje energetsko triiste, ali pred francuske predesednicke izbore, do kojih je bilo jos sarno mesec dana, ni predsednik Zak Sirak ni Lionel Zospen, premijer i predsednicki kandidat, nisu bili spremni da se posvete tom pitanju. Medutim, zakljucci ovog samita jesu ubrazali ovaj spori pro­ces Eberalizacije triista energije. Francuska je bila spremna da stavi pot­pis na otvaranje triista u toku 2004. i na uvodenje niza mera koje ce olaksati kompanijama Spanije i Nemacke da udu na njeno triiste.

U skladu s dogovorom, lideri EU su podriaJi otvaranje tdista za komercijalne korisnike gasa i struje, oko 60%, tokom 2004. Odluka 0

tome kada ce se otvoriti politich osetljiviji sektor domaCinstava odloiena

222 DIK LEONARD

je do 2003. Ovaj dogovor je, barem na neko vreme, zadrZao jedinstvenu zastitu Electricite de France, energetskog giganta u drzavnorn vlasnistvu. Ovakvo komprornisno resenje omogucilo je Francuskoj da tvrdi da je odbacila pretnju Kornisije da prirneni retko koriscene rnoCi konkurencije j otvori triiste dekretorn. Lideri su se takode slozili s francuskirn zahte­virna za novorn "okvirnom direktivorn 0 uslugama od opsteg in teresa" , koja ce postaviti cilj da viade mogu da intervenisu da bi obezbedile potrosacima postenu pogodbu i us]uge visokog kvaliteta kada se trzista otvore.

Transcvropske mreic. Kornisija je 1990. godine najavila donosenje prograrna uspostavljanja Transevropske rnrde (TENS), koja bi se bavila pitanjima transporta, telekornunikacija, obuke i energetike. Program sc narocito bavio predlozirna za povezivanje kod resavanja pitanja prirodnog gasa i eJcktricne energije. Predlozene su bile finansijske mere radi

(narotito za troskova izrade izvodljivih studija), kao i mere Kojima bi se obezbedilo da, ubuduce, TENS dobije veCi prioritet u budzetu EU i prilikom kreditiranja. Mada je staY Komisije bio da finansiranje bude mahom iz privatnog sektora, u nekim slucajevima ce biti neophodno finansiranje iz javnih fondova iIi eventualno od strane Unije. Jedna od odluka donetih na samitu u Mastrihtu bila je da se obrazuje Kohezioni fond, iz kojeg bi siromasnije zemlje u okviru Unije mogle obezbedivati sredstva U okviru TENS-a. Medutim, glavni doprinos EU sastoji se od zajmova koji se ostvaruju preko EIB-a, a koji su do 1998. iznosili 27 milijardi evra, od kojih je 3.9 milijardi utroseno na energetski sektor. EDRF je takode obezbedio sub­vencije za energetske projekte u visini od 2.3 milijarde evra.

Evropska povelja 0 energetici

Holandski premijer Rud Lubers je pokrenuo znacajnu InlCIFtiVU koja se odnosila na saradnju iz oblasti snabdevanja elektricnom energijom. On je 1989. godine predloZio da se potpise povelja 0 energetici izmed u EZ i Sovjetskog Saveza, po kojoj bi znanja i investicije iz zapadnih zemalja bili dostupni sovjetskim izvorirna prirodnoggasa i naftnoj industriji, a za uzvrat bi Sovjetski Savez na duZi period garantovao redovno snabdevan-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 223

je Evrope gasom. Evropska povelja 0 energetIc I Je kasnije, decem bra 1991, potpisana od strane EZ u Hagu izmcdu 37 drzava Evrope i zemal­ja clanica OECD (Organization for Economic Co-operation and Development - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), sa jedne strane, i 12 zemalja stvorenih rasp adorn bivseg Sovjetskog Saveza, sa druge. Njen cilj je bio da se stvori povoljna klima za rad preduzeca po trZisnim principima i da se obezbedi protok investicija i tehnologije u

oblasti energetike. Konkretna saradnja se zasniva na odredenim elementi­rna, a to su narocito sledeCi:

- pristup i razvoj energetskih rezervi; - otvorenost trZista; - liberalizaeija trgovine u oblasti energetike; - efikasnost energije i zastita zivotne sredine;

- istrazivanja, tehnoloski razvoj, inovacije i pruzanje informacija; - obrazovanje i obuka.

U 1994. godini su zernlje potplsmce ovog sporazuma prihvatile obavezujuCi sporazum EECT. Njime su postavljena opsta pravila prilikom kupoprodaje elektricne energije, odredena pravila konkurentske borbe, prava na koriscenje fondova, prenos i tranzit, transfer tehnologija, zastita zivotne sredine, intelektualna prava, uslovi za investicije i postupei pri resavanju sporova. Ugovor je stupio na snagu 1998, kada je bio ratifiko­van od strane 38 zemalja, ukljucujuCi 13 clanica EU.

Ugovor ECSC prestaje da vazi

Kada je Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC) osnovana 1951, industrije uglja i celika, koje su tada smatrane "bazicnim industrijskim granama", ddale su dominantno mesto u zapadnoevropskoj privredi. Sada je to mnogo manje izrazeno, mada i jedna i druga grana ostaju znacajni faktori. Tokom tri poslednje decenije doslo je do narocitih transformacija u industriji celika, a Zajednica je bila uveliko instrumentalizovana, najpre u naglom razvoju a kasnije uostrom padu.

224 DIK LEONARD

Ugovor ECSC prestao je da vazi 23. jula 2002. Mnogo pre isteka U govora, ulaganja u industriju uglja i celika smanjivana su po fazama, buduci da je ta industrija davala mnogo vise nego sto je bilo potrebno. Godine 2001. ukupan budzet ECSC iznosio je 168 miliona evra, dok je taj iznos 14 godina pre bio 339 miliona evra.

Medutim, Komisija je odlucila da zadrzi striktna pravila drzavne pomoCi evropskoj industriji gvoma i celika. Ona je februara 2002. usvo­jila zabranu regionalnih investicija i pomoci za rekonstrukciju u sektoru celika nakon isteka Ugovora ECSC. Sto se tice drugih vidova ddavne pomoCi - industrija celika bice podlozna istim horizontalnim propisima kao i drugi sektori privrede. Komisija je takode zakljucila pomoc za zat­varanje ovog sektora, pod istim, strogim uslovima koji su primenjeni u skladu sa Kodeksom pomoCi za celik iz 1996.

Prestanak vazenja U govora znaCio je da se imovina prenosi na EU, kao sto je predvideno protokolom datim u obliku aneksa Ugovoru iz Nice. Prihodi od te imovine i kapital sada se koriste iskljucivo za istrazivanja koja se odnose na industriju uglja i celika.

Sporo usvajanje zajednicke politike saobracaja ...

U clanu 74 Rimskog ugovora predvideno je donosenje zajednicke politike u oblasti saobracaja. Medl,ltim,za prve 24 godine postojanja EZ, toliko se sporo napredovalo u ovom pravcu, da je septembra 1982, Evropski par­lament pred Sudom pravde (Court of Justice) pokrenuo postupak protiv Saveta ministara zbog neizvrsavanja obaveza iz ugovora. Tuzba je deli­micno urodila pIodom. Sud je smatrao da je vlada prekrsila ugovor jer nije obezbedila slobodu u pruzanju usluga u medunarodnom saobracaju, niti je odredila uslove za prihvatanje nerezidencijalnih prevoznika u nacionalnu saobracajnu delatnost zemalja clanica. Medutim, Sud je odbio da ukaze na to da ne postoji zajednicka politika u oblasti saobracaja, posto ugovorom nije bila dovoljno jasno definisana ta politika da bi sud mogao da donosi odluke po njoj. Sud je ipak predlozio Komisiji da neprekidno fadi na postepenom usvajanjuzajednicke politike u oblasti saobracaja .

... ubrzano je nakon sudske presude

Nakon sudske odluke Savet ministara je znatno ubrzao donosenje odluka u oblasti saobracaja, delimicno i u kontekstu usvajanja rokova za kom­pletiranje unutrasnjeg triista EZ do 1992. godine. U 1991. godini je usvo­jen izvestaj "Saobracaj do j posle 2000", koji je postavio ciljeve inte­grisanog saobracajnog sistema Evrope. U njemu je obuhvacena i po moe EZ u povezivanju nacionalnih mreZa, kao i u unapredivanju veza sa Centralnom i Istocnom Evropom. Procenjuje se da saobracaj ucestvuje sa 6,5% u ukupnom nacionalnom proizvodu EU i da je u njemu zapasleno vise od 6 miliona Ijudi. Tesko da se maze preceniti njegov znacaj u ekonomskoj integraciji Zapadne Evrope. U 1983. godini je Evropska komisija postavila niz opstih politickih ciljeva:

226 DIK LEONARD

- Veca integracija nacionalnih politika u oblasti saobracaja; - Bolja klima za konkurenciju izmedu i u okviru raznih vrsta sao-

bracaja; - Veca produktivnost i efikasnost u okviru Evropskog sistema sao­

bracaja, delimicno uklanjanjem uskih grla i birokratskih prepreka; - Pruzanje finansijske pomoCi nizu veCih infrastruktumih projekata

koji SU od znacaja za celu Dniju; - Koordiniran staY Unije u pitanjima bezbednosti, tehnickog

uskladivanja, zastite zivotne sredine i uslova rada u saobracajnoj delat­nosti.

Godine 1995. Komisija je usvojila akcioni plan za 1995-2000, u kojem je postavila smernice za zajednicko resavanje pitanja iz oblasti trans Dorta. ::<l

... poboljsanje kvaliteta razvojem integrisanog sistema saobracaja koji bi se zasnivao na najnovijim tehnologijama i koji bi doprinosio postavljenim ciljevima, u vezi sa zastitom zivotne sredine i bezbednoscu; bolje funkcionisanje jedinstvenog triista radipostizanja vece efikasnosti, mogucnosti izbora i obezbedivanja saobracajnih usluga prema potrebama korisnika, uz istovremeno vodenje racuna 0 drustvenim standardima; siren­je spoljnih veza putem unapredivanja saobracajnih veza izmedu ED i treCih zemalja, i pristup prevoznika jz ED trZistima u drugim delovima sveta." Dalji akcioni program, za period 2000-04, stavio je daleko veCi naglasak na zastitu zivotne sredine

Mada je Komisija tezila da uspostavi globalnu politiku prirnenom zajednickih principa na razne oblike saobracaja - od kojih su svi u vecoj iIi manjoj meri konkurentni jedni drugima - uglavnom je moral a da se zadovolji sektorskim pristupom.

Putevi

Vlada je bila najupornija u pokusajima dase u drumskom saobracaju usvoji politika EZ i cesto je morala da ceka godinama pre no sto je Savet ministara bio u stanju da usvoji podnete predloge.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 227

Septembra 2001. Komisija je oDJavlla Belu knjigu 0 zajednickoj politici u sektoru saobracaja za sledecu deceniju, koncentriSuCi se na sputavanje sve veCih zahteva za drums kim saobracajem. Ovaj materijal od 130 stranica ukljucio je niz mera, koje pokrivaju cene, revitalizaciju zeleznica i brodskih jinija kao alternative drumskom saobracaju. U knjizi je precizno iznet neravnomeran razvoj razlicitih nacina saobracaja, zagusenost nekih glavnih drumova i pruga, u gradovima i na aerodromi­

-rna; uticaj na okolinu i zdravlje Ijudi; i nedostatak bezbednosti na putu. S brojem kola koji se u prethodnih trideset godina utrostrucio i sa daljim povecanjem njihovog broja za 3 miliona godisnje, Komisija je upozorila da evropski saobracajni sistem ide ka sopstvenoj blokadi. Izneti su podaci da na drumski prevoz robe otpada 44%, u odnosu na zeleznicki prevoz koji iznosi samo 8%, te da ce se do 2010, ukoliko ne bude sustinskih ini­cijativa. prevoz kamionima povecati Z2. 500/ U odnosu na !998. UkoJiko nista ne bude u;:adeno na smanjenju saobracaja, Komisija je predvidela da ce se oslobadanje ugljen~dioksida do 2010. povecati za 50% u odnosu na 1990. Ona je predlozila usaglasen porez na koriscenje dizel goriva u komercijalne svrhe, po stopi visoj od tekuceg proseka ED, sto predstavl­ja meru koja treba da donese ekoloske prednosti i da ornoguCi pre-

-voznicima iz zemalja van EU da konkurisu pod povoljnijim uslovima. Bela knjiga je predvidela 60 razlicitih mera ciji je cilj skidanje robe sa zagusenih puteva, smanjenje zagadenja, razvijanje saobracajne tehnologije i poboljsanje bezbednosti.

Bezbednost drumskog saobracaja. U saobracajnim nesrecama na putevima godLsnje pogine oko 50.000 ljudi a 1,5 milion ih bude povredeno. Nizom direktiva uskladeni su standardi za kocnice, svetlosnu signalizaciju, vetrobrane, nivo buke, i s1. Posle 20-godisnjeg odlaganja, 1984. godine je postignut sporazum 0 zajednickim standardirna koji se odnose na tezinu i velicinu privreclnih vozila. Odredena je maksimalna tezina za kamione, koja iznosi 40 tona (38 tona u UK i Irskoj). Zatim je 1986. godine postignut sporazum 0 maksimalnoj osovinskoj tezini za kamionske priko-

. lice (11,5 tona, odnosno 10,5 tona u UK i Irskoj). Osim toga, 1986. god­. ina je bila progiasena godinom bezbednosti na drumovima\ i Komisija je

228 DIK LEONARD

sacinila akcioni plan, koji je obuhvatao poboljsanja u infrastrukturi i dimenzijamasaobracajnih znakova, bezbednost vozila, kao i ponasanja u obuci vozaca. Do kraja 1991. usvojene su direktive u vezi sa:

- ispitivanjem tehnicke ispravnosti vozila; - sistemima vesanja kod kamiona; - postavljanjem limitatora brzina u kamionima i medugradskim auto-

busima; - smanjenjem rizika prilikom prevoza opasnih tereta. - ogranicavanjem radnog vremena vozaca. ..

Prelazenje granica. NajveCi troskovi su proizilazili iz cekanja i birokratskih provera na medunarodnim prelazima i oni su bez sumnje bili prepreka trgovinskoj razmeni unutar EZ. Prema programu iz 1992. godine, preduzeti su krupni koraci da se ova prepreka ukloni. Od 1. januara 1988. jedan jedinstveni administrativni dokument (SAD), koji vazi i za prelazak u zemlje EFTA (European Free Trade Association - Evropska asocijaci­ja za slobodnu trgovinu), zamenio je oko 70 raznih formulara, do tada potrebnih kainionima, za prelazak granica unutar Zajednice. 1. januara 1993. i SAD je ukinut, cime je prestala svaka kontrola robe na svim granicama unutar Zajednice.

Medunarodni prevoz robe. Ova oblast je po pravilu bila zatvorena postojanjem kvota i dozvola. Do 1985. sarno oko 40 % drumskog pre­voza bilo je liberalizovano. Ali, prema sporazumu Saveta ministara, koji je postignut juna 1986, zapoceto je postepeno otvaranje preostalog drum­skog prevoza konkurentskoj borbi. Do kraja 1993. sva ogranicenja putem kvota su ukinuta, ali je tek juna 1998. uspostavljena puna sloboda rada transportnih sluzbi u drugim zemljama. U meduvremenu je Komisija uspostavila racionalniji sistem odredivanja cena, objavljivanjem raspona referentnih carina, koji se povremeno revidira.

Zaposljavanje u drumskom saobracaju. Od 1974. Zajednica postavl~ ja uslove za zaposljavanje u drumskorn saobracaju, narocito u pogledu strucnih sposobnosti i obuke vozaca. Odreden je maksimalan broj sati voznje po danu i u nedelji, kao i obavezno vreme za odmor. Pridrzavan­je ovih praviia se kontrolise putem. tahografa (koji pogrdno nazivaju

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 229

"spijunom u vozacevoj kabini"). On beldi vreme kad je vozilo bilo u pokretu i kad je stajalo, a kod velikih kamiona belezi i brzinu kretanja.

Zeleznicki saobracaj

Prilikom resavanja pitanja zeleznickog saobracaja, Zajednica se uglavnom bavila finansijskim gubicima u ovoj oblasti, koji su staIno narastali zbog sve vece konkurencije od strane drumskog, vazdusnog i vodenog sao­bracaja. Jaz izmedu prihoda i rashoda vodio je sve vecern deficitu, a gubi­ci su pokrivani davanjima koja su u velikoj meri optereCivala nacionalne budzete. U mnogim slucajevima su ova davanja predstavljala priznanje da je ddava nametnula zeleznici neekonomsko poslovanje, odredivanjem niske cene karata i odrZavanjem neprofitabilnih linija u retko naseljenim podrucjima.

los pocetkom sezdesetih Zajednica je pokusala da ublazi konkurenci­ju izmedu zeleznickog transporta, s jedne strane, i drugih vidova trans­porta, s druge. Doneta su pravila 0 konkurentskoj borbi, S obzirom na obaveze javnih sluzbi, kapital i subvencionisanje ove delatnosti. Finansijsko uCeSce vlada postalo je ocitije i njihov udeo nije znatnije smanjen. U 1975. je Savet ministara postavio smernice za finansijski opo­ravak i jasnije je definisao odnose izmedu zeleznickih preduzeca (koja su gotovo sva bila u privatnim rukama) i vladinih institucija.

Da bi se povecala produktivnost, efikasnost i kvalitet usluga u zeleznickom saobracaju, Komisija je 1981. godine predlozila izradu visegodisnjih programa, koji su se narocito bavili investicijama u infra­strukturu i zeleznicka vozila, kao i preispitivanjem obaveza javnih sluzbi i stvaranjem siroke kombinovane zeleznicko-drumske sluzbe, koje bi bile pod okriljem jedne specijalizovane i nezavisne medunarodne kompanije. Do sada Savet ministara nije usvojio ovaj program. Komisija je ad tada iznela joil neke predloge, radi poboljsanja strukture kapitala u zeleznickim preduzeCima i bolje podele troskova u vezi sa infrastrukturom (ovi troskovi u drumskom i vodenom saobracaju obicno se finansiraju iz nacionalnog budzeta).

Od 1996. godine Komisija je zauzela staY da je neophodna m~ogo radikalnija strategija, ukoliko se zeli izbeCi drasticno smanjenje sistema

230 DIK LEONARD

zeleznica u Uniji. Narocito je istakla pitanje preuzimanja prevoza robe na velikim daljinama od strane drumskog saobraeaja, gde je zeleznica konkurentna i manje zagaduje zivotnu sredinu. Jula 1996. objavljena je Bela knjiga pod naslovom Strategija za ozivljavanje zeleznickog sao­braeaja u Zajednici. ana je sadrzavala dalekosezne predloge u vezi sa finansiranjem zeleznickog saobracaja, nametanjem tdisnog principa privredivanja u zelezniekom saobraeaju, i odredaba u vezi s javnim sluzbama i integracijom micionalnih sistema zeleznica. Najznaeajniji je bio predlog 0 brzoj izgradnji mreze zelezniekih "magistral a" , kako bi se ubrzalo prevozenje tereta na kontinentu. U okviru Bele knjige nalazila se mapa na kojoj su bili ucrtani ovi buduCi pravci. Jedan pravac bi polazio iz Liverpula i isao preko Londona, kroz tunel pod Lamansom do Lila, Pariza, Liona, Madrida i Lisabona. Drugi bi se pruzao prema istoku i poiazio od preko Hanovera. Berlina, Varsave i isao, eventual no, cak do Moskve. Drugi istoeni pravac bi se protezao od Brisela, preko Kelna, Minhena, Beea do Budimpeste, dok bi pravac sever - jug polazio iz Stokholma i pruzao se sve do samog juga Italije. Do kraja 1998. godine zemlje elanice se jos nisu bile izjasnile 0 predlozima iznetim u Beloj knjizi. Ukoliko se teli daova grana bude uspei3na, oni se moraju primeniti gotovo bez ikakvog odlaganja.

Saobracajna infrastruktura

EZ je odigrala vaznu ulogu u podrsci finansiranju projekata u vezi sa sao­bracajnom infrastrukturom, od izgradnje puteva i autoputeva, preko izgradnje mostova i tuneJa, luka i aerodroma, kanala, do modemizacije iIi elektrifikacije zeleznice i nabavke udobnije i ekonomienije opreme (letelice, vozovi velikih brzina, i s1.). Do 1993. godine EIB je dala zaj­move u visini ad skoro 20 milijardi ekija, a sliena suma je data iz dona­torskog fonda za regionalni razvoj Evrope. Projekti u Kojima je UK prof­itirao jesu izgradnja aerodroma u Maneesteru i Birmingemu, metroa Tin - Ver, pruge za putnieki saobracaj u Mancesteru, drugog mosta preko reke Severn, i luka Remsgejt i Harvie.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 231

Transevropske mreie (TEN). U 1990. godini Komisija je objavila uslove za davanje pomoCi razvoju transevropskih mreia u oblasti trans­porta, energetike i telekomunikacija. Za zeleznieki saobraeaj objavljen je osnovni plan izgradnje brzih pruga do kraja 2010. godine, ukljucujuCi 9.000 km novih pruga, 15.000 km promenjenih traenica i 1.200 km pruga koje povezuju glavne pravce. Osim toga, u njemu je naznaeeno kojih su to 15 kljuenih pravaca, koji uglavnom idu preko granienih prelaza i bitni su za primenu i nesmetan rad evropske mreze. On je isto tako predvideo nagli napredak u tehniekoj kompatibilnosti opreme. Komisija je, kao pri­oritete, prihvatila:

- izradu studije 0 problemima u vezi sa pomenutih 15 pravaca; , - osnovne pravce: severni pravac, Pariz - London - Brisel -

Amsterdam - Keln, povezan sa drugim zemljama elanicama; i juzni - Lion -

povezan sa Tarvizijem i Trstom, kao i pravac od Madrida do Lisabona i Oporta.

- bolje veze sa Irskom: pravci Dablin - Belfast - Krui i Dablin -Belfast.

EU je, preko EIB, vee ueestvovala u finansiranju tunela ispod Laman sa, koji je kljueni einilac mreie brzih pruga. U glavnom, do kraja 1997. godine EIB je obezbedila oko 38 milijardi ekija investicija za TEN. EIB je u okviru javno - privatnih partnerskih aranzmana u 1997. godini, izmedu ostalog, finansirala novi tunel ispod Elbe u Hamburgu, aerodrom Spata, deonicu Elefsis - Stravros na autoputu Patra - Atina - Solun u Grckoj, aerodrom Malpenso u ltaliji, kao i produzenje autoputa M6 u UK i Metrolinka u Maneesteru.

Komisija je pokrenula izradu paralelne studije 0 budueoj mrezi auto­puteva u Uniji i njen staY je da treba davati finansijsku pomoe za tri vrste projekata, u koje spadaju:

- Povezivanje postojeCih mreZa: deonica Brener, koja vodi preko Alpa, . od Italije do severne Evrope; deonice preko Pirineja: Tuluz -Barselona (koja ide kroz tunel Pijmoren i koja je zavrsena 1994. godine),

232 DIK LEONARD

i deonice Tuluz - Madrid i Bordo - Valensija (kroz tunel Somport, zavrsen 1995. godine).

- Bolje komunikacije sa obodnim regionima: drumski put ka Irskoj (izmedu Krua i Holiheda), i pravac Brindizi - Patra - Atina kao i veza Madrid - Lisabon.

- Druge komunikacije radi boljeg povezivanja sa zemljama susedima ED: veza Atina - Evzoni - prethodna Jugoslavija (zaustavljena zbog izbi­janja rata), i veza sa skandinavskim zemljama preko autoputa Alborg -Fredrikshafen i Fehmark veze. .

Unutrasnji vodeni putevi

D nekim krajevima ED njeni vodeni putevi imaju znacajnu u10gu u trgovi­ni proizvodima teske industrije. Od veCih vodenih puteva najznacajniji je onaj na reci Rajni i njenim pritokama. Od 1976. go dine zemlje clanice SL1

se saglasile da medusobno priznaju one odluke druge strane koje se odnose na plovnost vodenih puteva, i od 1982. godine Savet ministara je odredio tehnicke uslove koje moraju da ispune plovila na ovim putevima. D 1991. godini Savet ministara je usvojio direktivu kojom je liberalizo­vana kabotaza (medunarodna konkurencija u prevozu robe i putnika na unutrasnjim plovnim putevima neke od zemalja Dnije) i druga pitanja, i reseno je pitanje medusobnog priznavanja brodarskih diploma, dozvola za rad posade i dozvola za upravljanje plovilima. .

Komisija je preuzela inicijativu u resavanju nekih pitanja, a to su:

- aktivnosti u resavanju neiskoriscenih kapaciteta finansiranih od nacionalnih vlada;

- ustanovljavanje sistema za pracenje trZista; - priprema medunarodnog sporazuma 0 obezbedivanju slobodne

konkurencije odmah po zavrsetku kanala Rajna - Majna - Dunav, kao i pitanja pristupa plovilima iz istocnoevropskih voda.

Pornorski saobracaj

Do 1986. godine Zajednica je postigla samo nekoliko dogovora oko \ pomorskog saobracaja, i pored toga sto ova oblast igra znacajnu ulogu u

VODlC KROZ EVROPSKU UNlJU 233

trgovini EZ. Oko 95% spoljne trgovine se obavlja morskim putem, mada ona ima vaznu ulogu i u trgovini unutar ED, delimicno lisled cinjenice da tri zemlje Clanice nemaju kopnenu granicu sa ostatkom Dnije. U intere­su je ED da njeno pomorstvo bude izlozeno konkurentskoj borbi na trzistu. Tek decembra 1986. Savet ministara je postigao saglasnost 0 ele­mentima zajednicke politike u oblasti pomorskog saobracaja, koja bi omogucavala ED da zajednicki pregovara oko cena i da bude konkurent­nija na svetskom trzistu. Dsvojena su cetiri pravilnika koji su stupili na snagu jula 1987.

Konkurencija. Ovaj pravilnik je postavio jasne direktive 0 tome kako u sektoru pomorskog saobracaja treba primenjivati opste principe konkurentske borbe. Ovaj vid prevoza nije bio obuhvacen pravilnikom iz 1962. godine, u kojem su definisana pravila konkurentske borbe u vecem broju drugih sektora privrede.

Odgovor na dampinske cene treCih zemalja. Ovaj problem je zahte­vao koordiniran odgovor, kojim je EZ preduzela antidampinske mere pro­tiv odredenih zemalja i kompanija. Ustanovljena je procedura pokretanja istrage po ulozenim zalbama i donete su odredbe, kojima su nametnute privremene iIi trajne takse na brodove iz tih zema1ja.

Rezervisanje tereta. Ova odredba predstavlja koordiniran odgovor EZ treCim zemljama, koje jedan deo svoje trgovine rezervisu za domaca plovila. Protivmere koje se mogu primenjivati obuhvataju trazenje dozvola za utovar, prevoz i1i istovar, kao i uvodenje kvota iii nametanje poreza i carina.

Sloboda u pruzanju usluga. Brodovi zemalja Zajednice mogu slo­bodno da plove izmedu zemaUa c1anica, kao i izmedu zemalja clanica i trecih zemalja. Zemljama clanicama je zabranjeno da sklapaju sporazume sa treCim zemljama, po Kojima bi se ogranicavao pristup brodova iz drugih zemalja clanica.

Medutim, odlozeno je usvajanje pete odredbe, po kojoj bi brodovi iz zemalja clanica mogli da se nadmecu za preuzimanje priobalne trgovine u nekoj od zemalja clanica, cime bi zajednicka politika u pomorskom sao­bracaju bila zaokruzena. Ovo je dovelo do sukoba izmedu severnih zemctl­ja EZ, koje su zdusno p~drZavale ovaj predlog, i nekih juznih zemalja,.

234 DIK LEONARD

koje zele da zadrze ove zabrane. NaroCito Spanija nije bila voIjna da dopusti drugim zemljama clanicama da se nadmecu za trgovinu izmedu kopnenog dela Spanije i Kanarskih ostrva, a Grcka je zelela da bude u poziciji da, u slucaju da Turska postane punopravan clan EZ, onemoguCi njenim brodovima da plove izmedu grckih ostrva. Na kraju je 1991. godine postignut nacelan sporazum, ali ce proteCi jos izvestan broj godi­na pre no sto medunarodna konkurencija postane realnost.

Podstaknuti katastrofama tankera kod La Korunje i kod Setlandskih ostrva, Evropska komisija i Savet ministara su 1993. godine zac11ali poli­tiku ED u pogledu bezbednosti na mom i uticali na rad pojedinih zemal­ja clanica na obezbedivanju efikasnije primene medunarodnih proplsa. VIada je pripremila uputstva i propise da bi:

- postavila zajednicka pravila u inspekciji brodova; - nanlet.nu1a sre.pen za - regulisala pitanje balasta kod tankera za naftu; - uspostavila evropski sistem izveStavanja 0 morskim brodovima; - regulisala pitanje prevoza opasnih iIi zagadujuCih tereta.

Godine 1998. usvojeno je jos nekoliko inicijativa EU, ukljucujuCi zajednicke propise 0 bezbednosti za prevoz brodovima i putnickim avion­ima; predlog za poboljsanje prijemnih objekata, luka za brodski otpad i ostatke tovara; i direktiva za nametanje svim plovilima, koja rade unutar ED (ukljucujuCi i one koji plove pod zastavama treCih zemalja), radnog vremena koje je propisala Medunarodna radnicka organizacija, te za pri­menu izvesnih medunarodnih bezbednosnih standarda za putnicke brodove i registracije svih putnika na putnickim brodovima.

Godine 2000. objavljena su Tugerska pravila za prevoz brodovima, posJe izlivanja nafte iz tankera Erika u blizini francuske obale, kada se brod raspolovio, ispustajuCi 100 hiljada tona nafte i unistavajuCi 400 km bretanjske obale. Prvi paket mera, poznat kao Erika I, treba da pojaca rad luckih inspekcija, uvede bolju kontro]u klasifikacije brodarskih drustava i da postepeno iskljuci tankere s jednom kobilicom, zamenjujuCi ih bezbed­nijim verzijama sa dve kobilice. Drugi paket, Erika II, stavlja naglasak na obuku posada, farmira Evropski fond za zagadenja kojitreba da obezbe-

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 235

di kompenzaciju do I milijarde evra za zrtve i da formira Evropsku agen­ciju za bezbednost u pomorskom saobracaju. Glavne duznosti ove agen­cije jesu da pomaze i nadgleda uskladenost pomorskih propisa zemalja clanica, da vrednuje efikasnost tih propisa, prikuplja podatke i vrsi inspekciju klasifikacije pomorskih drustava.

Vazdusni saobracaj

Dugo je vazdusni saobracaj predstavljao sektor u kojem je Zajednica naj­manje imala upliv i u okviru kojeg su njena pravila 0 konkurentskoj borbi u velikoj meri bila mrtvo slovo na papiru. Ceo sistem je bio regulisan nizom sporazuma izmedu vlada i vazduhoplovnih kompanija, cime je uspesno istisnuta konkurentska borba, a kao ishod roga su bile najskuplje cene aviokarata na svetu, znatno iznad cena u Severnoj Americi, kada se

, .. 1986. godine uzaludni Sil bili napori EZ, da se rese poreue rastoJan)~L pitanja 0 saraanjl u slucaju avionskih nesreca, smanjenja buke koju proizvode avioni i helikopteri i pitanje otvaranja linija izmedu nekih regionalnih ccntara u okviru Zajednice.

Aprila 1986. je presuda, koju je don eo Sud pravde (Court of Justice), dala Komisiji zeleno svetlo da ubrza resavanje ovih pitanja. U sporu, u kojem se francuska putnicka kompanija Nuvel Frontieres suprotstavila utvrdivanju cena prevoza prema Zakonu 0 francuskom civiinom sao­bracaju, Sud je donee odluku da se opsta praviIa konkurentske borbe odnose i na aviosaobracaj ida, prema Rimskom sporazumu, zemlje clan­ice imaju prava da ne prihvate cene aviokarata ukoliko znaju da su one rezultatsporazuma iIi prakse dogovaranja izmedu avioprevoznika. Usled nepostojanja blizih odredaba, koje bi se odnosile na pravila konkurentske borbe u vazdusnom saobracaju, pravila koje je donee ugovor i dalje odreduje Komisija (clan 89) i antitrustovski organi zemalja clanica (clan 88). Tadasnji komesar za pitanja konkurencije, Piter Saterlend, pretio je da ce tuziti de set vodeCih evropskih avioprevoznika ukoliko ne ukinu ili drasticno ne izmene sporazume 0 odrcdivanju cena. Posle vise meseci odlaganja, ovih 10 avioprevoznika su to prihvatili aprila 1987. Ali uvodenje konkurentskih cena i dalje zavisi od stavljanja van snage iIi dop­una bilateralnih sporazuma izmedu avioprevoznika j njihovih vIada, od

236 DIK LEONARD

kojih su sarno neke sprernne da razrnisljaju 0 pravljenju tako drasticnog zaokreta.

Istovrerneno je Kornisija sudskim putem pokusavala da nade politicki kompromis, kojim bi se bar delimicno, u buducnosti, libcralizovalo odredivanje cena aviokarata. Posle dugotrajnih i mukotrpnih pregovora, juna 1987, Savet ministara saobracaja postigao je principijelan dogovor 0

popustu u ceni karata, raspodeli kapaciteta, uvodenju novih prevoznika na postojeCim linijarna, vezama od regionalnih do gl<ivnih aerodroma, pravu da se na usputnim sletanjima sakupljaju putnici, kao i 0 uslovima pod kojima se mogu odobravati odstupanja od pravila EZ 0 konkurentskoj borbi. Medutim, Spanija je odmah ulozila veto jer je Gibraltar bio pomenut kao regionalni aerodrom UK, sto je suprotno zahtevima Spanije o suverenitetu nad Gibraltarom.

Veto Spanije je ukinut decembra 1987. posle postizanja bilateralnog sporazuma sa UK oko koriscenja aerodroma na Gibraltaru. Ovaj sporazum je stupio na snagu januara 1988. godine. U 1991. godini Komisija je usvo­jila treci paket 0 liberalizaciji, sa ciljem da se nakon 1993. godine uspostavi potpuna konkurencija izmedu evropskih aviokompanija. Princip po kojem aviokompanijama treba dopustiti da same odreduju cene na medunarodnim pravcima prihvacen je od strane EZ u martu 1992. godine, ali se pojavila nepremostiva prepreka u pogledu vremena primene, posto su UK i Holandija zahtevale slobodno trziste od kraja 1993, dok su Francuska i druge zemlje zastupale staY 0 uvodenju sestogodisnjeg "peri­oda tranzicije". Konacno je u junu 1992. godine postignut cetvorogodisnji sporazum i od marta 1997. godine aviokompanije su dobi1e pravo da same odreduju cene svojih karata, kao i da lete bilo kuda u okviru EU.

U prednosti ce uglavnom biti sve prisutnije privatne aviokompanije, koje imaju manji broj zaposlenih u poredenju sa brojem putnika, te mogu da imaju nize cene u odnosu na veCinu driavnih prevoznika. Medutim, protivnici liberalizacije su dobili dovoljno "zastitnih mera" pomocu kojih mogu da sprecavaju ulazaknovih konkurenata u borbu. U pokusaju da sprece pad rentabilnosti, kakav je pogodio aviokompanije u SAD osamde­setih godina, vlade zemalja EU imaju pravo prigovora vladi Evrope uko­,liko neka aviokompanija predlozi suvise nisku cenu karata:

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 237

Planovi Komisije iz 1999. za "jedinstveno evropsko nebo", kojim bi se poboljsalo upravljanje vazdusnim saobracajem, neprestano se odlazu -jos jednom zbog razlika izmedu Britanije i Spanije u vezi sa aerodromom na Gibraltaru. Ironija je da obe zemlje, koje su formirale mocan savez u korist liberalizacije u Lisabonu, snazno podriavaju ovaj prcdlog u prin­cipu. Cilj ovog plana bio je da se uvede koordinacija kontrole vazdusnog saobracaja kao neophodan prvi korak ka liberalizaciji triista vazdusnog saobracaja i, treba se nadati, ka manjim zakasnjenjima i jeftinijem pre­vozu. Marta 2002, buduCi da ovo pitanje nije jos bilo resena, lideri su sc, na Savetu Evrope u Barseloni, obavezali da ce stvoriti jedinstveno evrop­sko nebo do 2004.

Napori Komisije ~a sa treCim zemljama pregovara 0 sporazumima za liberalizaciju, narocito sa SAD, bili su ometani od strane nekih zemalja clanica, narocito od UK, koje su bile protiv pregovaranja u njihovo ime. Ovo ima kao posledicu da SAD donekle moze da odlucuje i bira medu vladarna EU, kao i da odbaci jednu radi druge, sto je nepovoljnije za evropske aviokompanije i njihove putnike U odnosu na predlozene uslovc. Pocetkom 1998. ovo pitanje jos nije bilo reseno. Komisija je i dalje zahte­vala nadleznost U ovoj oblasti, uz stalne pretnje da ce se putem Evropskog suda. pravde suprotstaviti bilo kakvom bilateral nom sporazumu koji bude

Ipostignut izmedu zemalja Clanica. Februara 2002, preliminaran nalaz Suda pravde EU doveo je u pitanje sve bilateralne sporazume koji su potpisani izmedu drzava clanica nakon formiranja avio trZiSta EU. Komisija je pod­nelatuzbu protiv 8 zemalja EU i Sud je doneo presudu da je glavna karakteristika takvih sporazuma izmedu SAD i pojedinih drzava EU, u vezi s pristupom evropskim aerodromima nelegalna. U govore u vezi sa otvorenim nebom SAD potpisalo je 56 zemalja. U preliminarnoj oceni glavni pravobranilac suda rekao je da vazeCi ugovori 0 otvorenom nebu predstavljaju "slucaj diskriminacije koja se zasniva na nacionalnosti", sto je nezakonito po Ugovoru EU. To znaci da ce u buducnosti svim avio kompanijama EU biti dozvoljen pristup na aerodrome EU, sto ce dovesti do mnogo vece panevropske konkurencije na profitabilnijim trans at­lantskim linijama. EU ce voditi pregovore u vezi s takvim ugovorima sa zemljama van EU, sto \ce dovestido toga da se prevoznici unutar zemal-

238 DIK LEONARD

ja clanica slobodno spajaju, u cilju stvaranja potrebne konsolidacije u industrijskoj grani koja je pocepana zahvaJjujuCi prekapacitiranosti neefikasnosti.

GaHleo

Marta 2002 odobren je satelitski program Galileo vredan 2.5 milijarde evra, koji nudi evropsku, prvenstveno civilnu altemativu americkom glob­alnom sistemu pozicioniranja (GPS), koji je razvijen uglavnom za vojne svrhe. Galileo, koji se u pocetku zasnivao na 30 satelita, bice u mogucnosti da odredi mesto korisnika kao sto su vozaci automobila i piloti aviona unutar 1 metra, za razliku od 100 metara koje nudi GPS. Frekvencije satelita koje su odobrile UN granice se sa frekvencijama GPS­a, cineCi neminovnom kooperaciju sa SAD, ukoliko se zele izbeCi tehnicki konflikti iZlne.au ova dva sistema. JV!edutim~ GPS ie r;:a komer-

upotrebu ce Galileo tu naplacivati. Trebal0 bi da Galileo pokriva krajnja prostranstva koje GPS ne pokriva, da prevlada slab prijem u urbanim uslovima, sto je sa GPS-om slucaj, i da omoguci pracenje tektonskih poremecaja u zemljotresnim zonama iz kosmosa, kao i da analizira nivo reka i jezera. Ocekuje se otvaranje 150 hiljada radnih mesta i stvaranje profita od 11 milijardi evra godisnje za evropske kom­panije, nakon njegovog lansiranja 2008. Kao i svemirska raketa Arijana i programi vazdusnih autobusa, Galileo je pozdravljen kao program koji ce pomoei smanjenju inovacionog jaza izmedu EU i SAD. Izmedu EU i SAD dolazi do redovnih prepirki, pri cemu se Pentagon zali da ce ovaj sistem ometati signale vojnog GPS-a. Medutim, lideri EU su protiv oslanjanja na americki sistem cije bi usluge mogle da budu - i jednom prilikom vee jesu - povucene.

Clanom 38 Rimskog ugovora bilo je predvideno da se, uporedo sa donosenjem zajednicke politike 0 poljoprivredi, donese i zajednicka pol i­tika 0 ribarenju. Medutim, sve do 1966. godine nije pod net nikakav predlog iz ove oblasti, a politika 0 ribarenju je zazivela tck 17 godina kasnije.

Prve mere dovode do problema

Godine 1970. zemlje osnivaci, njih sest, pokusale su da uspostave prin-cip slobodnog u Zajedni.:~~ ali SL~ j~

donee Savet ministara imale delimican uspeh. Stvoreno je zajednicko trziste za ribu, mehanizam za odrZavanje cena, i donete su mere za zastitu tdista Zajednice. Da bi se moden1izovao ovaj sektor i u njemu obezbe­dili jednaki konkurentski uslovi, Zajednica je moral a da koordinira struk­turnu politiku zemalja clanica i da je finansijski podrti.

Nije bilo najsrecnije vreme za donosenje ovakvih odluka, jer su se tada vodili zavrsni razgovori oko ulaska Danske, Irske, Norveske i UK u Zajednicu - sve zemlje sa razvijenim ribarstvom. Cinilo se da su clanice osnivaci nameravale da rese ovo pitanje na nacin koji njima odgovara, pre no sto nove clanice budu u prilici da vrse svoj uticaj. Usled toga, U okol­nostima kada je bio neizvestan ishod referendum a, norveska vlada je odbi­la da dalje pregovara oko uslova za uiazak. Mnogi posmatraci su mislili da je politika a ribarstvu bila kljucni faktor zbog kojeg u ovoj zemlji nije prihvaceno pristupanje Zajednici. U ostalim trima zemljama kandidatima javnost je umirena sporazumom koji je donet u poslednjem trenutku, po kojem sve zemlje Clanice mogu do kraja 1982. da zabrane ribarenje u svom priobalnom pojasu, sest milja od obale; u nekim obiastima je ta daljina iznosila 12 milja, osim onim brodovima koji tradicionalno ribare u tim vodama.

240 DIK LEONARD

Pros irene iskljucive zone ribarenja

Mnogo pre isteka datog roka (1982) bilo je jasno da je potreban daleko sveobuhvatniji pristup, ukoliko se zeli sacuvati fond riba u vodama EZ. ad 1975. jedan broj zemalja koje izlaze na Atlantski okean, ukljucujuCi Island, NorveSku i Kanadu, prosirio je zonu zabrane ribarenja na 200 nautickih milja. Kasnije su ove gran ice usvojene novom medunarodnom konvencijom 0 pravu mora. Ishod ovoga bilo je isterivanje iz ovih voda brojnih brodova EZ, kao i ribarskih brodova iz treCih zemaija, koji ~e sada koncentrisu u Severnom moru i ozbiljno ga ugrozavaju prekomermm nb-arenJem. .

Zajednica je, u cilju sopstvene zastite, 1977. godine takode pomenla zonu zabrane ribarenja na 200 milja, cime je stekla kontrolu nad ogrom­nim pomorskim prostranstvima, U Cijim okvirima je narastala konkurents­ka borba izmedu ribara iz zemalja clanica. Dolazilo je do zestokih raspra­va oko ovih zona, u kojima je najcesce ucestvovala UK, 0 tome dokle zemlje clanice mogu trajno i iskljucivo da polazu prava na svoje priobalne vode.

Dogovorena zajednicka politika ribarenja

Evropska komisija je podnela predloge jos 1976. godine, ali je zajednic~a politika ribarenja (CFP) usvojena tek pocetkom 1983, posle mukotrpm.h pregovora, naroCito sa Danskom. 1ma nekoliko vaznih odredaba te poh­tike:

Zone ribarenja. U principu, vode Unije, koje su u granicama od 200 milja od obale Atlantskog okeana i Severnog mora, a sa nesto uzim p.ri­obalnim pojasom u Mediteranu i Baltickom moru, slobodne su za sve ~1~­are iz EZ. Zemlje clanice imaju pravo da ogranice ribarenje do 12 mllJa od svoje obale, gde bi sarno njihovim ribarskim flotama, kao i brodovi­ma iz drugih zemalja clanica koje u tim vodama po tradiciji ri bare , bilo dozvoljeno ribarenje. Osim toga, ribarenje u vodama oko .. ostrva Orknijskih i Setlandskih podIeie sistemu dobijanja dozvola od UmJe I na daljinama veCim od 12 milja, zbog potencijalne ugrozenosti nekih vrsta riba. ave mere imaju vaznost od 20 godina i mogu biti ponovo razma­trane posle 10 godina ..

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 241

Rezerve ribe. Rezerve se odrzavaju odredivanjem dozvoljene ukupne kolicine ulova (TACS). Savet ministara svake godine odreduje dozvoljene kolicine uJova za sve vrste riba ugrozene prekomernim ribarenjem.

Zastita ribnog fonda. Na osnovu predloga naucnika, mere zastite se uglavnom svode na ogranicavanje ribarenja u nekim zonama, odredivanje minimalne gustine mreza, a u nekim slucajevima i na kolicine. ulova morskih riba. Uz saglasnost Komisije, zemije Clanice mogu da uvedu svoje dodatne mere zastite, ali one ne smeju da budu diskriminatorne prema ostalim zemljama clanicama.

Nadzor. Zernlje clanice primenjuju mere, kao sto su obavezno vodenje dnevnika, inspekcije u lukarna, kontrola iz vazduha i s1., pod nad­zorom Komisije, koja ima tim inspektora za ova zaduzenja.

Prodaja. Sirom Unije se u ovoj oblasti primenjuju standardi u pogle­du kvaliteta, velicine, tezine, prezentacije i pakovanja. Njihova primena se uglavnom prati preko agencija proizvodnih organizacija, koje podlezu inspekciji Komisije. Okvirne cene odreduje Savet rninistara , pri cemu se cene u slucaju "povlacenja" krecu izmedu 70-90%. Nairne, Unija nadok­naduje ribarima ulov koji je povucen sa trZista. Moguce je dobiti nadok­nadu kod izvoza, najcesce u slucajevima kada su cene regulisane i kada su cene povucene ribe u Zajednici vise od cena ribe na svetskom trzistu. Ukoliko ulov evropskih zemalja ne pokriva potrebe trZista, mogu se privremeno ukloniti carine na uvoz, sto je poslednjihgodina bio slucaj sa tunom i bakalarom.

Medunarodni odnosi. Sa nekim zemljama, kao sto su Norveska, Farska ostrva, Kanada i SAD, postignuti su reciprocni sporazumi oko davanja dozvola za ogranicen pristup njihovim vodarna i trZistirna. Ostali sDorazumi, sa africkim zemljama u razvoju i zemljama u Indijskom o'keanu, daju pravo brodovima iz EZ da ribare u njihovim vodama, u zamenu za finansijsku i tehnicku pomoc.

ED je cetvrti proizvodac u svetu

Prijemom Spanije i Portugala udvostrucen je broj ribara u Zajedn~ci (trenutno ih ima oko 300.000), povecana je tonaza ribarske flote za oko 65%, a ukupan ulov za 30%. EU je trenutno na cetvrtom mestu u svetu

242 DIK LEONARD

po ulovu ribe. Spanija i Portugal su morale da prilagode svoju politiku ribarenja prema CFP-u i zajednicki im je odobren pristup u nekoliko zona ribarenja, stirn sto je predvideno da se taj broj revidira 1995. U vreme vodenja pregovora oko clanstva Norveske u EU, marta 1994, dogovoreno je da se od 1. januara 1995. Spaniji i Portugalu omoguCi potpun pristup svim vodama ED.

U isto vreme je Zajednica povecala finansijsku pomoc namenjenu restrukturiranju ribarskih flota - subvencionisuCi eliminisanja suvisnih kapaciteta, gradnju i modemizaciju brodova, razvoj akvakulture, bolje pre­rade i tehnike prodaje, CFP se u velikoj meri zasniva na modelu CAP (Common Agricultural Policy; Zajednicka poljoprivredna politika), ali je daleko jevtiniji. Ukupni troskovi u 200 I. godini bili su oko milijardu evra, odnosno oko 1 % ukupnog budzeta EZ.

Reforma CPF-a treba da se dogodi do kraja 2002. U dosadasnjim scrana - ribara~

ribe, ekologa i potrosaca - da je vazeCi mehanizam stetan i da podstice prevare. I zaista, od sredine 90-ih godina Evropska komisija pocela je da se zalaze za mere ocuvanja ribe, tvrdeCi da ce zalihe ubrlO nestati uko­liko se tekuCi trend nastavi. Osteljivost ovog pitanja dosla je do izrasaja za vreme "Grenlandskog ribarskog rata" izmedu spanskih ribara i kanad­skih vlasti, u blizni obale Grend benksa, podrucja u kojem su kanadski ribari bili prisiljeni da prestanu da love bakalar zbog dramaticnog sman­jenja kolicina te ribe. Unutar EU usvojeni su programi smanjenja ribarskih flota, koji podrazumevaju ostre sankcije protiv ddava clanica koje ne zadovolje zahteve tih programa,

Rimski ugovor nije imao odredbe 0 zajednickoj politici EZ u pitanjima zastite zivotne sredine, osim sto je u clanu 235 data pravo Savetu min­istara da, ukoIiko postoji saglasnost svih, preduzme odgovarajuce mere radi postizanja bilo kog cilja Zajednice. Ova praznina, koja odrazava nezainteresovanost za pitanja zivotne sredine u toku pedesetih, popunjena je donosenjem Jedinstvenog evropskog akta (Single European Act), koji u svom clanu 25 namece tri pravca u resavanju pitanja zastite zivotne sre­dine:

- da se sacuva~ zastiti i poboljsa kvalitet zivotne sredine; - da se radi na zastiti zdravlja Ijudi; - da se obezbedi pazljivo i racionalno koriscenje prirodnih resursa.

Programi usvajani od 1973.

Ne iznenaduje sto se, u nedostatku nekog ranijeg definisanja nadleZnosti EZ u ovoj oblasti, politika Zajednice razvijala ad hoc i u zavisnosti od prihoda. Na primer, tek 1985. je Savet ministara sacinio radni program, u cilju dobijanja informacija 0 stanju zivotne sredine i prirodnih resursa u Zajednici. Ipak, od 1973. Savet je usvojio niz petogodisnjih akcionih prograrna, koji su se postepeno prosirivali pojavom brojnih ozbiljnih prob­lema zagadenja. Oni su bili osnov za izradu opste strategije zastite zivotne sredine i prirodnih resursa. Postoje glavne oblasti 0 kojima su u EU do sada donete mere. Najnoviji program, Sesti akcioni program zastite zivotne sredine, koji se odnosi na desetogodisnji period, donet je 2002.

Zagadenje voda. Usvojene su brojne direktive koje se bave pitanji­rna zastite voda, kako povrsinskih tako i podzemnih, slatkih i slanih. Doneti su standardi 0 kvalitetu tehnicke vode, pijace vode, sveze vode za ribnjake i voda u kojima se uzgajaju skoljke. Pustanje otrovnih otpadnih voda stavljeno je pod strogu kontrolu i odredene su gornje vrednosti za

244 DIK LEONARD

prisustvo zive, kadmijuma, lindana, DDT -ja, pentahlorofenola j ugljente­trahlorida, a doneta su i posebna pravila 0 kontroli i postepenom sman­jenju odlaganja titanijum-dioksida, koji stvara "crveni glib". Unija je pot­pisnica nekoliko konvencija, koje imaju zadatak da smanje zagadenje u medunarodnim vodama kao sto su reka Rajna, severni Atlantik, Severno more i Mediteran.

Zagadenje vazduha. I pored usvajanja niza direktiva 0 pitanjima kao 8to su ispustanje sumpor-dioksida, upotrebe hlorfluor-ugljenika (CFC) u sprejevima i kontrola zagadenja iz nekih industrijskih postrojenja, sporo se napredovalo u resavanju dva, po mnogima kljucna pitanja: zagadenje koje stvaraju velika postrojenja kod kojih je zastupljen proces sagorevan­ja, naroCito kod termoelektrana, i zagadenje koje je rezultat izduvnih gaso­va motomih vozila. Obe ove grupe zagadivaca smatraju se vinovnicima izumirania sum a usled kiselih kisa, kao i niza pretnji po zdravlje. Marta 1985. ie' u Savetu postignut dogovor 0 dozvoljenoj kolicini olova u izdu­vnim gasovima (kao ida se posle 1. oktobra 1989. bezolovni benzin moze kupovati svuda u Zajednici). Medutim, tek jula 1987. - pod odredbama SEA 0 veCinskom izglasavanju - usvojeno je niz mera 0 emitovanju stet­nih gasova iz automobila. Evropska komisija je pokrenula obiman radni program radi ispitivanja efekta staklene baste i iznalazenja nacina da se ograniCi zagrevanje atmosfere. Predvidene su konkretne mere za smanjenje zagadenja supstancama kao sto su fotohemijski oksidansi.

Buka. Dsvojene su direktive u Kojima se odreduje gornja granica bucnosti za automobile, kamione, motocikle, traktore, avione koji 1ete ispod brzine zvuka, kosilice i gradevinske masine. Stepen bucnosti apara­ta za domaCinstvo mora biti naznacen na ambalazi, a razmatraju se pred­lozi 0 postavljanju granica bucnosti i za helikoptere i sinska vozila.

Hernijski proizvodi. NaroCito posIe nesrece u Sevezu, koja se dogodi­la u severnoj Italiji 1977. godine, kojom prilikom je velika oblast bila zagadena veoma otrovnim dioksinom, preduzeto je niz rigoroznih mera, radi smanjenja rizika pri proizvodnji i unistavanju hemijskih materija. Davne 1967. godine je usvojena direktiva koja se odnosi na klasifikaciju, pakovanje i oznacavanje opasnih materija. Dvema direktivama iz 1973. stavlja se pod kontrolu sastav deterdzenata, a 1986je nacinjena evropska

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 245

Iista svih supstanci koje se nalaze u hemijskim proizvodima na trzistu, cime je omoguceno da oni budu obuhvaceni opstom procedurom obeleZavanja, procene i kontrole. Druge mere zabranjuju upotrebu odredenih materija u pesticidima i stavljaju pod strogu kontrolu proizvod­nju i upotrebu PCBS-a i PCTS-a (supstance koje su zagadile zivotnu sred­inu posle nesrece u Sevezu), kao i azbesta. D pokusaju da se sprece nove nesrece velikih razmera, kao i da se umanje njihove stetne posledice, direktivom iz 1982. obavezuju se proizvodaci iz svih zemalja clanica da obavestavaju organe vlasti 0 materijama, fabrikama, kao i 0 lokacijama moguCih nesreca.

Posle tragedije koja se dogodila u Indiji, u Bopalu, pojacan je priti­sak, narocito u Evropskom parlamentu, da se zavedu jos stroze mere kon­trole. Zabrinutost zbog nestajanja ozonskog omotaca, koji stiti Zemlju od ultraljubicastog zracenja, podstak!a je Zajednicu da usvoji niz mera, sa cil­jem znatnog smanjenja CFC-a i drugih materija za koje se smatra da uticu na tu pojavu.

Odlaganje otpada. Od 1975. godine na snazi su pravila koja je donela Zajednica a odnose se na prikupijanje, odlaganje, reciklazu i pre­radu otpada, kojeg svake godine u Zajednici ima vise od 2 milijarde tona. Konkretne mere su preduzete kada je rec 0 otpadu u industriji proizvod­nje titanijum-dioksida, otpadnim uljima, izrucivanju otpada u mora i radioaktivnom otpadu. Date su preporuke 0 preradi starog papira, kartona i ambalaze od pica.

Zastita biljnih i zivotinjskih vrsta. ED je clanica Bernske konvenci­je iz 1979. 0 zastiti divljaci. Zemljama Clanicama je predlozeno da se pridrzavaju Pariske konvencije iz 1950. godine, koja se bavi zastitom ptica, kao i Ramsarske konvencije 0 mocvarama. Savet minis tara je usvo­jio nekoliko direktiva 0 zastiti divljih ptica, zabrani uvoza proizvoda izradenih od koze malih foka (posle siroke kampanje u kojoj je Evropski parlament imao kljucnu ulogu) j 0 kontroli i ogranicavanju naucnih eksperimenata na zivotinjama. Pruzena je finansijska pomoc projektima koji se bave zastitom prirodnih stanista i u pripremi su novi predlozi, u okviru cetvrtog akcionog programa (1988 - 92), 0 zastiti biljnog i zivot­injskog sveta.

246 DlK LEONARD

Sirenje domena zastite zivotne sredine

Pocetkom 1990. godine bilo je rasprostranjeno misljenje da EZ treba da zauzme mnogo odlucniji i sistematicniji pristupu pitanjima zivotne src­dine. Na samitu u Dablinu 1990. godine, od Zajednice i njenih clanica trazeno je da koordiniraju svoje aktivnosti po pitanju pridrzavanja princi­pa 0 oddivom razvoju i davanju prioriteta preventivnim merama. Dogovoreno je stvaranje Evropske agencije 0 zastiti zivotne sredine, ali se kasnil0 sa njenim formiranjem zbog neslaganja zemalja clanica 0

lokaciji njenog sedista. U 1991. je doslo do znatnog prosirenja politike EZ u pitanjima zastite

zivotne sredine, koja je postala neraskidivo vezana za svako odlucivanje iz oblasti ekonomske politike. Smatralo se da su potrebne inicijative Komisije za ugradivanie pitanja zastite zivotne sredine u druge oblasti politicKog delovanja, ukljucujuci poljoprivredu, trziste, sao­braeaj i energiju. Posto je ovo pitanje u tesnoj vezi sa energetikom, a kao odgovor na neophodnost hitnog resavanja pitanja globalnog zagrevanja, Komisija je predlozila paket mera za smanjenje kolicine emitovanog ugljen-dioksida, racionalnije koriseenje energije i obezbedivanje snabde­vanja energijom. Predlozila je uVodenje poreza u vezi sa odnosom ispustenog ugljendioksida i proizvedene energije, sa ciljem da se do 2000. godine emitovanje ovog gasa svede na nivo iz 1990. godine. Savet je u principu usvojio predlog Komisije, ali je jos daleko dan kada ee da stupi na snagu porez na ovu vrstu energije. Industrijalci u Evropi strahuju da ee izgubiti konkurentnost cena U odnosu na svoje glavne protivnike iz Japana i SAD, ukoliko se slican porez ne uvede i u tim zemljama. 0 ovom pitanju se raspravljal0 na samitu UN 0 pitanjima Zemlje, odrz.anom juna 1992. godine u Rio de Zaneiru. Na njemu je EZ vodila glavnu rec i predlozila resavanje pitanja ispustanja ugljen-dioksida na svetskom DIVOU.

U 1991. godini Savet ministara je usvojio program LIFE koji treba da obezbeduje finansijska sredstva za prioritetne projekte u oblasti zastite zivotne sredine. Najnoviji program, LIFE III, U vrednosti od 640 miliona evra, pokriva period 2000-04. Usvojene su i sJedeee mere:

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 247

- projekat EZ koji se lOve Norspa (0 zastiti priobalja i voda u Irskom, Severnom i Baltickom mom, kao i istocnom delu Atlantskog okeana);

- pitanje otpadnih voda; - ekoloska etiketa Zajcdnice; - zastita prirodnih stanista; - mere protiv zagadenja koje stvaraju kamioni.

Sporazumom 0 formiranju EU, koji je. EZ usvojila na samitu u Mastrihtu, uneto je novo poglavlje u Rimski ugovor, koje se odnosilo na zastitu zivotne sredine, po kome je znatno prosiren a nadle:znost EU. Medutim, za donosenje odluka 0 jednom broju pitanja potrebna je jedno­glasna odluka Saveta ministara a ne vee primenjivano veCinsko izglasa­vanje, koje je vise odgovaralo Komisiji. Sporazum iz Amsterdama, postavio je pitanje "znacajne zastite i unapredivanja uslova u zivotnoj sre-

, kao Zajednice, i prosirio odlucivanja Evropskog parlamenta na dodatna, ali ne i sva pitanja u vezi sa zastitom zivotne sredine.

Na konferenciji UN 0 klimatskim promenama, koja je odrzana u Kjotu decem bra 1997, EU se obavezala da ce smanjiti ukupno emitovan­je gasa staklene baste do 2010 za 8%, u odnosu na 1990. U junu 1998. Savet ministara se dogovorio koji doprinos ovome treba da da svaka drzava cIani ca. Medutim, iako je EU ostala privrZena dogovoru iz Kjota, Dzordz Bus je izjavio da on neee potpisati taj ugovor. Uprkos ovom udar­CU, EU je nastavila da vodi pregovore i pocetkom 2002. clahice EU pocele su proces ratifikacije.

Do Delorove ere Zajednica je delovala bez ucesea u pitanjima pravde i unutrasnjih pos}ova, podrazumevajuCi da su to ingerencije ddava clanica. Ugovor iz Mastrihta je to promenio: stvaranje EU, podignute na tri, navodno odvojena, stuba, podrazumevalo je specificnu ulogu za pravdu i unutrasnje poslove. Ono je odrazavalo zabrinutost da ee nestankom unutrasnjih granica ojacati spoljne, a to je podrazumevalo poveeanu sarad­nju izmedu ministarstava unutrasnjih poslova i pravde. Ugovor iz Mastrihta dao je okvir za ovu saradriju. On je dao novu strukturu sa stal­nim sekretarijatom i imenovao je vrsioce i zajednicki instrumentarij za bavljenje osetljivim pitanjima.

lako su neke radne strukture nezgrapne, doslednost je poboljsana. Stupanjem na snagu Amsterdamskog ugovora pitanja gradanskog prava, azil i imigracija postali su pitanja Zajednice, pri cemu saradnja policije i sudstva po pitanjima kriminala ostaje unutar treeeg stuba. Od tada se saradnja brzo razvija, a ubrzavaju je stalne rasprave 0 imigraciji i pitan­jima bezbednosti posIe napada u SAD 11. septem:bra 2001. Propisi sada pokusavaju da garantuju slobodno kretanje gradana EU i onih koji su van nje, dok obeeavaju javnu bezbednost borbom protiv terorizma i svih formi organizovanog kriminala, ukljucujuCi trgovinu Ijudima, seksualno zlostavl­janje dece, trgovfnu vozilima, oruzjem i drogom, te korupciju i pronevere. S redovnim sastancima ministara pravde i unutrasnjih poslova lako je zab­oraviti da je ovo nekad bila zabranjena oblast.

Neformalni pored

Godine 1957. Rimski ugovor je postavio slobodno kretanje lica kao jedan od ciljeva, ali nije uspeo da se pozabavi pitanjima prelaska granice, imi­gracijom iIi politikom viza. Sloboda kretanja tada je posmatrana u cisto ekonomskom smislu i odnosila se sarno na radnike. Medutim, sedamde-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 249

setih godina zelja za prosirenjem ove slobode na sve i sve veCi znacaJ ovog problema - kao sto je organizovani prekogranicni kriminal, trgov­ina drogom, imigracija i terorizam - podstakli su drz.ave clanice da zatraze nefonnalnu saradnju po pitanjima pravde i unutrasnjih pos}ova.

Drzave clanice vee su saradivale na razlicitim nivoima: bilateralno, regionalno (unutar Saveta Evrope, na primer) i globalno (Interpol i UN). Napuljska konvencija iz 1967. 0 saradnji i medusobnoj pomoCi izmedu carinskih uprava postavila je prvi okvir za dijalog izmedu drz.ava clanica. Od 1975. saradnja izmedu vlada pocela je da se razvija van zakonitog okvira Zajednice radi bavljenja imigracijom, prava na azil i policijske i sudske saradnje. Uspostavljeni su neformalni aranzmani u ciliu razmene iskustava, informacija i ekspertiza i razvijanja mreZa za pobolJsanje kon­takata izmedu drzava clanica. Grupa iz Trevija sastala se inicijalno da raspravlja 0 terorizmu i unutrasnjoj bezbednosti, ali je 1985. prosirila obim rada da bi pokrila ilegalnu imigraciju i organizovani kriminal. Paralelno stirn, 1984. je doslo do prvih redovnih neformalnih sastanaka minstara pravde i unutrasnjih poslova na sestomesecnoj bazi, a na njima su vodeni razgovori 0 pitanjima policijske, sudske i carinske saradnje, kao i slobodnog kretanja lica.

Jedinstveni evropski akt iz 1986. oznaCio je prekretnicu u saradnji izmedu vlada. Clan 8a (u Ugovoru iz Mastrihta Clan 7a i u Amsterdamskom ugovoru Clan 14) stvara jedinstveno trz.iste zasnovano na cetiri fundamentalne slobode: slobodno kretanje roba, kapitala, usluga i

. lica. Medutim, sloboda kretanja za sve - evropske i vanevropske gradane - ocito je podrazumevala ukidanje granicne kontrole. Otpor nekih zemal­ja po ovom pitanju prevladan je obecanjem prateCih mera, u cilju jacanja spoljnih granica i sprovodenja politike evropskog azila i useljavanja. Po Jedinstvenom evropskom aktu osnovane su nove radne grupe: grupaza imigraciju koja je osnovana ad hok 1986, Evropski komitet za borbu pro­tiv droge (CELAD) 1989. i Zajednicka grupa za pomoe (MAG) u vezi s carinom 1992.

Medutim, one su se jos uvek nalazile van okvira Zajednice, tako da je proces napredovanja saradnje izmedu sudstva i unutrasnjih poslova usporen. To je nqvelo Francusku, Nemacku i zemlje Beneluksa da 1985.

250 DlK LEONARD

potpisu Sengenski sporazum, a 1990. SengenskLi konvenciju. Cilj ovog sporazuma bio je da se ukinu provere na unutrasnjim granicama, da se poboljsa kontrola spoljnih granica i da se usaglase aranzmani koji se odnose na vize, azil i saradnju policije sudstva (vidi str. 132-133).

Ugovor iz Mastrihta

Ugovor iz Mastrihta oziveo je ovaj proces, uspostavijajuei sudstvo i unutrasnje poslove kao treci stub strukture EU (vidi str. 132-133). Novi oblik saradnje pokrivao je clevet oblasti za koje se smatralo da su od zajednickog interesa: politika azila; pre]azak spoljnih granica; imigracija; borba protiv droge; borba protiv medunarodnih pronevera; sudska sarad­nja po civilnim pitanjima; sudska saradnja po pitanjima kriminala: carin­ska saradnja i poiicijska saradnja. On je ugradio postojece radne grupe u kompleksnu petoslojnu strukturu: posebne radne grupe, rukovodeCi komiteti, Koordinacioni komitet osnovan po Clam; k4 Ugovora EU, Komitet stalnih predstavnika i Savet ministara pravde i unutrasnjih poslo­va.

Medutim, mehanizmi donosenja i sprovoc1enja odJuka treceg stuba, zasnovani na mehanizmima zajednicke spoJjne j politike bezbednosti, brIO su stvoriii probleme, zahvaljujuci nejasnoj razlici izmedu odredaba sadrZanih u Rimskom ugovoru i Ugovoru EU. Da Ii pitanja droge treba da udu u mrezu zdravstvene politike Zajednice iIi u mrezu saradnje min­istarstava pravde i unutrasnjih pos]ova, koja pokriva trgovinu drogom i zavisnost od nje? Da Ii pitanje azila, imigracije i spoljnih granica treba da se razmatra u kontekstu slobode kretanja lica u okviru Zajednice?

Amsterdamski ugovor

Iz institucionalne perspektive treci stub, onako kako je odreden Ugovorom iz Mastrihta, nudio je sarno ogranicenu ulogu institucijama i nikakvu stvarnu kontrolu odluka diZavama Clanicama. Tako je u AmsterdHmskom ugovoru 1997. doslo do promena. Novi ugovor je preciznije definisao oblast slobode, bezbednosti i pravde, a pokusao je i da popravi ravnoteiu izmedu raznih institucija. On je podstakao oblasti od zajednickog intere­sa i uneo novu tacku: "Vize, azil, imigracija i druge mere koje se odnose

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 251

na slobodno kretan je lica". Njime se pokriva kontrola spoljnih granica, aziI, imigracija i sudska saradnja po civilnim pitanjima, pri cemu su ove oblasti dosle pod prvi stub, gde mogu da budu predmet direktiva, propisa, odluka, preporuka i misljenja EU.

Medutim, saradnja policije i sudova ostaje pod preoblikovanim treCim stubom, kome je Amsterdamski ugovor dodao sprecavanje i borbu protiv rasizma i ksenofobije. Dosio je do nekih promena i kod donosenja odlu­ka: zajednicke akcije su zamenjene okvirnim .odlukama, koje su zakoniti instrumenti po duhu slicne direktivama i odgovarajuCim provedbenim merama.

Saradnja u oblasti sudstva i unutrasnjih poslova, za razliku od drugih mera, stavlja veCi naglasak na driave cianice i ogranicava ovlascenja Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Suda pravde. Komisija nema lc;l;-1;Upivo nravo na iniciJ"ativu deleci tu uloQU sa drzavama clanicanlJ. ... ...".l'l. ... J v.. . 1 - ~ ~""4- _, V

U govor. meciutim, daje pravo na inicijativu u svim oblastima sudstva i unutrasnjih poslova. Amsterdamski ugovor stvara jasnu razliku izmedu slobodnog kretanja lica i uspostavljanja oblasti slobode, bezbednosti i pravde. To znaci da je politika viza, azila, imigracije i saradnje sudova po pitanju kriminala postala pitanje Zajednice, kojim se istoj omogucuje da koristi sopstveni instrumentarij kao sto su propisi, direktive. odluke, preporuke i misljenja. v

Oblast slobode, bezbednosti i sudstva omogucuje Sengenskom ugov­oru da se svede pod okvir EU. Mere koje su vee preduzete po ovom spo­razumu dodate su uspostavljenom kompleksu Evropskog prava i1i u tacki IV iIi tacki VI Ugovora EU u skladu sa odlukom koju je donee Savet ministara. Da bi se izbegl0 ponavljanje iskljucive saradnje vlada po pitan­ju Sengena, tacka VI U govora EU sada predvida da driave clanice koje nameravaju da tesnije saraduju, mogu da budu ovlascene da to Llcine unutar okvira EU. Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska dali su do znan­ja, u raznim protokoiima Amsterdamskog ugovora, da ne zele u potpunosti da ucestvu ju u merama koje se odnose na podrucje slobode, bezbednosti i sudstva (sve su usvojile Sengenske propise). Nasuprot njima, Norveska i Island su kao asocijacija potpisale sporazum da ee saradivati po pitan­ju Sengena.

252 DIK LEONARD

V julu 1998. Evropska komisija je objavila saopstenje 0 podrucju slo­bode bezbednosti i pravde iznoseCi bazu, oblik i glavne ciljeve. Savet Evrope na sastanku u Becu, decembru 1998, podrZao je akcioni plan Saveta i Komisije koji je isticao potrebu za jacanjem podrucja evropskih zakona, za poboljsanje saradnje izmedu nacionalnih sudskih i policijskih vlasti, za efikasnijim Evropolom i ukupnom strategijom migracija, azila i prijema izbeglica. Na SavetuEvrope odrZanom u Kelnu 1999. odluceno je da se izradi povelja osnovnih prava grad ana EU koja je usvojena na samitu u Nici decem bra 2000, iako nije bila formalno ugradena u Rimski ugovor.

Na Savetl! Evrope u Tampereu oktobra 1999, lideri EV su zatrazili od Komisije da sacini spisak svih mera koje treba sprovesti u sledeCih pet godina i da prati njihovu realizaciju. Cilj je razvijanje otvorene i bezbedne EU, koja postu je Zenevsku konvenciju 0 izbeglicama i druge relevantne instrumente ljudskih prava, te poboljsanje pristupa pravdi evropskih grad ana sirom EV.

Bilo je jos promena kada je doslo do pregovora u vezi sa Vgovorom iz Nice. Ovim ugovorom doslo je do promena u veCinsko glasanje po pitanju azila, gradanskog prava, slobodnog, legalnog kretanja gradana treCih zemalja, kontrole granica; ilegalnog useljavanja i repatrijacije. Godine 2000. EU je takode osnovala cetvorogodisnji Evropski fond za izbeglice u vrednosti od 216 miliona evra, a u cilju pomaganja drzavama clanicama da se bore s prilivom raseljenih lica. U maju 2001. ministri pravde i unutrasnjih poslova dogovrili su se da zatvorska kazna za ljude, koji su osudeni za bavljenje krijumcarenjem i skrivanjem ilegalnih imi­granata, ne moze da bude manja od osam godina. Isto tako su se dogov­orili da se razmenjuju informacije izmedu agencija koje se bave istragom kriminala, U cilju sprecavanja pranja novca, dozvoljavajuCi stranim istraziteljima pristup bankarskim racunirna u zemljarna s Jakim zakonima o tajnosti poslovanja banaka, ukoliko mogu da pokazu da je informacija koju traze od znacajne vrednosti. ED je takode osnovala "Evropravdu", jedinicu koja ima ovlascenja da se bori protiv prekogranicnog organizo­vanog kriininala.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 253

Najnoviji tokovi

Poteskoce koje su u vezi sa azilom vrte se oka nemogucnosti da se drZave clanice sloze 0 sarnorn pojrnu politickih izbeglica. Do sada je bilo malo napretka, po pitanju rninimalnih garancija koje treba da se garantuju kan­didatima za aziI, u slucaju izgona i po pitanju njihovih prava u toku raz­matranja molbe za azii. Naravno, postoje osetljiva politicka pitanja, koja se shvataju kao direktno uplitanje u suverenitet i bezbednost ddava clan­ica, posebno zbog toga sto politicke kulture, zakonski sistemi i adminis­trativna tradicija mogu da variraju u velikoj meri. Razlicito turnacenje propisa krajem 2001. dovelo je do dramaticnih pokusaja imigranata u Kaleu da zatraze aziI u Djedinjenom Kraljevstvu uskakanjem na vozove Eurostar koji su isli kroz tune! ispod Lamansa.

Pre toga, 2000. godine, otkrice tela 58 kineskih imigranata u kamionu u Doveru dovelo je do zesce rasprave po pitanju trgovine ljudima. V manu 2002. ministri pravde i unutrasnjih poslova usvojili su novu bazu podataka za otiske prstiju kandidata za azil, za celu EU. Ovo je vazan instrument u okoncavanju ilegalne imigracije i tzv. trgovanja azilom. Novi Eurodak sistem treba da ornoguci irnigracione usluge provere otisaka prsti­ju kandidata za aziI prema dosijeima drugih zemalja ED.

Jedan od najvidljivijih rezultata saradnje sudstva i unutrasnjih poslo­va predstavlja Evropski policijski ured, Evrapol, koji ce poboljsati sarad­nju policije driava clanica, u cilju borbe protiv ozbiljnog medunarodnog kriminala. Sa sedistem u Hagu, Evropol ornogucuje razmenu licnih infor­macija, koje se sabiraju i analiziraju na evropskom nivoli. Posie ovoga usledilo je formiranje novih kooperativnih tela, kao sto su Evropski poli­cijski koledz i Misija sefova policije.

11. septembar 2001.

Posle napada izvedenih u SAD 11. septembra 2001. najavljeni su ambi­ciozni planovi za preduzimanje antiteroristickih mera, ukljucujuCi naloge za hapsenje na celoj teritoriji Evrope. Predlozi za novu mrezu antiteror­istickih oficira za vezu, za vecu ulogu Evropola i tesniju saradnju na rnerama bezbednosti, podrzani su od strane lidera EU koji su se sastali u Briselu, na hitnoj1l samitu koji jeodrZan 21. septembra.

254 DIK LEONARD

Do tog trenutka su napori za borbu protiv terorizma unutar EU bili sprecavani razlikama u zakonima drz:ava clanica: sarno sest clanica imalo je zakone koji se odnose na terorizam i teroriste; ostatak clanica je koris­tio opstije zakone 0 sudskom teranju osumnjicenih. Novi sporazum je dao siroku definiciju terorizma, pokrivajuCi i napade preko Interneta, a ukljucio je dvoslojni kazneni sistem od osam godina zatvora za one koji pocine teroristicka dela i 15 za vade teroristickih grupa. EU je takode dogovorila mere Kojima prisiljava sudove da zamrznu i prebace imovinu kriminalaca po zahtevu suda u nekoj drugoj clanici.

Evropski nalog za hapsenje u principu je dogovoren na sastanku Saveta Evrope u Lekenu decembra 2001, a januar 2004. je odreden kao rok za primenu. Ovo ce ubrzati ekstradiciju unutar EU; on se takode raz­likuje od vazeceg sistema po tome sto ce ministri igrati minimalnu ulogu. Primenjivace se na 32 razliCita kririlinalna Gina, ukljucujuCi terorizam,

OlI1llCU i

Pepeljuga ED

PotrosaCi su u izvesnoj meri Iicili na pepeljugu EU. 0 njima nije bilo pomena u Rimskom ugovoru, a prvi koraci Kojima je trazeno da se pitan­je potrosaca stalno i ozbiljno razmatra, ucinjeni su tek posIe visegodisnjih kampanja, koje su vodile organizacije potrosaca podrZane pritiscima Evropskog parlamenta. Prekretnica je nastupila na samitu EZ u Parizu 1972. godine, kada su sefovi vIada odJucili da napredak privrede mora biti pracen poboljsanjem kvaliteta zivota. Ovo je znacilo da ce Zajednica

nekoliko godina ucinjena su tri bitna koraka:

- Stvoren je servis, a potom i opsta uprava za pitanja koja se ticu zastite potrosaca u Zajednici;

- Stvoren je Konsultativni savet potrosaca (CCC); - Aprila 1975. Savet ministara je usvojio prvi program 0 informisanju

i zastiti potrosaca. Ustanovljeno je pet osnovnih prava potrosaca: pravo na zastitu zdravlja i sigurnost; pravo na ekonomsku pravdu; pravo na naknadu stete; pravo na informisanje i obrazovanje; i pravo na konsultacije. Trebalo je da se ova prava sprovedu konkretnim merama i da se uzimaju u obzir prilikom resavanja politickih pitanja iz drugih oblasti u okviru Zajednice, kao sto su poljoprivreda, ekonomija, socijalna pitanja i zastita zivotne sredine.

Konsultativni savet potrosaca (Ccq

Konsultativni savet potrosaca (koji je to ime dobio 1989.) imenovala je Komisija. On je imao 39 clanovu, racunajuCi tu i predstavnike cetiri najveca udruzenja potrosaca:

- Evropski biro potrosaca (BEUe); - Komitet Evropske zajednice za pitanja porod ice (Cofacc);

256 DIK LEONARD

- Kooperativa potrosaca (Euroco-op); - Evropska konfederacija sindikata (ETUC).

Kornisija svake godine daje finansijsku podrsku svakoj od ovih orga­nizacija i trudi se da uspostavi tesniju saradnju sa odgovarajuCim evrop­skim organizacijama proizvodaca, distributera i reklamnih agencija. Komisija se, kada su na dnevnom redu pitanja koja zadiru u interes potrosaca, konsultuje sa CCC, koji je 1995. godine preinacen u Komitet potrosaca. Komitet ima pravo da obrazlaze svoje inicijative.

Veca prava potrosaca

U 1979. godini Sud pravde je doneo presudu koja je bila znacajna za prosirenje prava potrosaca. Radilo se 0 sporu zvanom "slucaj Dizon", kojim je reafirmisan princip da sva roba koja se legalno praizvodi u jed­noj zemlji treba da bude dostupna i u drugoj. Presuda je glasila da se, cak i u slucajevirna kada se nacionalna tehnicka pravila jednako primen­juju na dornacu i uvoznu rabu, ne smeju stvarati trgovinske prepreke, osim izuzetno, kada se dovodi u pitanje zastita zdravlja ljudi iIi interes potrosaca.

Ministri EZ zaduzeni za pitanja potrosaca sastali su se prvi put 1983. godine. Oni su sada zvanicni ucesnici Saveta ministara i susrecu se po nekoliko puta godisnje da bi resavali pitanja koja im je postavila Komisija. Do sada donete odluke u vezi s pitanjima potrosaca mogu se svrstati u tri opste kategorije:

- ZdravIje i bezbednost potrosaca; - Zastita ekonomskih interesa potrosaca; - Informisanje i obrazovanje potrosaca.

Zdravije i bezbednost potrosaca

U ovoj kategoriji je ucinjen najveCi napredak. Usvojene mere pokrivaju nekolikooblasti.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIm 257

Hrana. SaCinjena je evropska lista dozvoljenih supstanci u hrani i standarda 0 cistoCi, koji se odnose na aditive kao sto su boje, antioksi­dansi, konzervansi, emulgatori, stabilizatori i zelatini. Ostaci pesticida u vocu i povrcu, kao i kiselina u uljima i mastima namenjenih Ijudskoj ishrani, svedeni su na minimum. Ovaj pravilnik regulise i proizvodnju meda, vocnih sokova, mleka u limenkama, kakaoa i cokolade, kafe i ekstrakata cikorije, mineralne vode, pekmeza i marmelada, kesten-pirea, i specijalnih vrsta hrane, kao sto su posebni dijetetski proizvodi. Na snazi su i direktive koje se odnose na etiketiranje prehrambenih proizvoda, prema kojima mora da bude naznacen njihov sastav, koliCina i rok tra­janja. Zabranjena je upotreba hrane za zivotinje koja podstice razvoj i u sebi sadrzi supstance koje deluju na lucenje hormona iIi tiroidne zlezde.

Opasne supstance. Direktivama se kontrolise klasifikacija, prodaja, etiketiranje, upotreba brojnih otrovnih supstanci, kao sto su pesticidi, rast­varaci, boje, lakovi, mastilo za stampu, lepkovi i azbest.

Farmaceutski proizvodi. Citavo ispitivanje, patentiranje, etiketiranje i prodaja farmaceutskih praizvoda stavljeno je pod kontrolu direktiva EU.

Ostali proizvodi. Direktivama EU se, sigurnosti radi, regulisu proizvodi kao sto su kozmetika, teksti1 (gde se prevashodno zabranjuje koriscenje zapaljivih materijala), igracke i jos neke vrste proizvoda. Usvojeno je nekoliko stotina direktiva u cilju standardizacije alatki, kom­pone nata i gotovih industrijskih proizvoda, radi vece efikasnosti i konkurentnosti evropskih firmi. Medutim, od 1985. godine prihvacen je nov pristup standardizaciji. Od tada su usvajane nove direktive 0 konkret­nim merama sigurnosti, usmerene sarno tamo gde ne postoje evropski standardi i clanice se upucuju na medusobno priznavanje nacionalnih stan­darda. Komisija daje finansijsku pomoc za CEN (Evropski kornitet za standardizaciju) i Cenelec, dva tela koja su odgovorna za postavljanje evropskih standarda, a ponovo im je upucen zahtev da izrade evropske standarde, narocito 0 igrackama, camcima na naduvavanje, aparatima na plin i informacionim tehnologijama

Sis tern upozoravanja. Marta 1984. Savet ministara je u Zajednici uspostavio sistem za brzu razmenu informacija kada su u pitanju opasne materije. Ovajsistem upozoravanja daje prayo vlastima jedne zemlje clan- \

258 DIK LEONARD

ice da brzo ukaze svim ostalim clanicama na ozbiljan incident, u cilju preduzimanja mera zastite zdravlja i sigurnosti potrosaca. D fazi ispiti­vanja je projekat kojim se prate nesrece izazvane robom siroke potrosnje, radi njihovog smanjenja iii sprecavanja, jer su ove povrede cesce nego nesrece na Dutevima iIi na radu.

Zastita' ekonomskih interesa potrosaca. Aktivnosti na zastiti ekonomskih interesa potrosaca teku sporo zbog teskoca oko postizanja dogovora u Savetu ministara, povodom predloga podnetih od strane. Komisije. Medutim, poslednjih godina je usvojen izvestan broj direktiva o pitanjima koja slede:

Obmana reklamama. Potrosaci mogu da se zale sudovima i imaju pravo da zahtevaju od onoga ko je objavio reklamu da dokaze istinitost svojih tvrdnji.

potros2j2a~ Svi YJeditni aranzmani moraju biti u pis­menoj f~rmi, sasvim razumljivi i sa jasno naznacenim uslovima kamate.

Prodaja od vrata "do vrata. Ova direktiva je saCinjena tako da stiti potrosace od ovakve prodaje i ona im daje vremena da razmisle 0 kupovi­m.

A viokompanije. Aprila 199 i. stupila je na snagu odredba, po kojoj aviokompanije moraju da daju finansijsku nadoknadu putnicima, na komercijalnim letovima, koji nisu putovaii zbog prebukiranosti leta.

Odgovornost. Potencijalno najvaznija odluka EZ koja se tice kupca usvojena je avgusta 1985. a tice se odgovornosti. Ona je stupila na snagu 1988. i nametnula je veliku odgovornost proizvodacima za stete nastale zbog nedostataka u njihovim proizvodima. Dsvojena je posle visegodisnje kampanje, koja je vodena u ime zrtava koje nisu bile upoznate sa nezeljenim efektima farmaceutskih proizvoda. Prema ovoj direktivi, zeml­je clanice mogu da ogranice visinu odstete, ali ona ne moze biti manja od 70 miliona ekija.

Informisanje i obrazovanje potrosaca

Osim direktiva koje naiazu kontrolisanje etiketiranja prehrambenih proizvoda i opasnih materija, drugim direktivama se trazi da na aparati~ rna za domaCinstvo bude naznacena prosecna potrosnja elektricne energi-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 259

je i da se na prehrambenim proizvodima naznaci cena po jedinici mere (kilogramu i litru). Naznaka mera je predlozena i za drugu robu, ne san:o za hranu. Trogodisn ji akcioni plan usvojen 1990. sadrzi jos 22 mere lZ

cetiri glavne oblasti:

- zastupanje potrosaca; - zdravlje i sigurnost potrosaca; - trgovinske transakcije koje ukljucuju potrosaca; - obavestavanje i edukovanje potrosaca.

Drugi trogodisnji plan, iz 1993. godine, bio je usmeren na dve vazne oblasti:

- Jacanje pravne regulative u okviru ED, i usvajanje direktiva 0

kozmetickim proizvodima i nelojalnim uslovima u trgovini; - Selektivni je za cilj da poveca zastitu kupca i

da ga upozna sa njegovim pravima, prvenstveno podsticanjem da se pokrecu sporovi kod suda; da se stvori Evropska servisna mreza kak~ za robu u garantnom roku tako i za onu gde je on istekao, obrazovanJem jedne nadnacionalne finansijske sluzbe.

Plan je tezio i boljoj integraciji, politike u vezi s potrosaCima .sa ostal­im politikama ED. TreCi trogodisnji plan, koji se odnosio na ~od:n~ 1996 - 98 bavio se promenama nastalim usled tehnoloskog razvoJa 1 lzmena u ok~iru same ED, u smislu njenog prosirenja. Paznju je trebalo usmeri­ti na deset prioritetnih oblasti, ukljucujuCi finansijske usluge, prehrambene proizvode, jayne sluzbe, kao i vecu otvorenost prema zemljama centralne i istocne Evrepe i zemljama u razvoju. .

Komisija teZi da utice na svest potrosaca u pogledu rezultata dobl­ienih uporedivanjem proizvoda siroke potrosnje, boljoj saradnji izme~u ~rganizacija koje vrse ovakva istrazivanja, i da pruzi vise informac:~a potrosacima 0 preduzetim merama. Ona je sponzor mnogih konfer~ncl!~ koje se bave pitanjem potrosaca, podstice eksperimente 0 eduKa~~Jl potrosaca u skolama i finansira nacionalna udruzenja potrosaca u crlJu poboljsanja lokalnih informativnih programa za potroSace.

\

Oduvek se smatra da je obrazovanje oblast u kojoj treba da se postuju i neguju tradicija i obicaji nekog naroda - gde postoje ogromne razlike. Prihvacen je staY da nije umesno pokusavati standardizovanje nastavnog procesa, strukture obrazovanja, nastavnih metoda i planova. U Rimskom ugovoru malo se pominje obrazovanje, osim kad je u pitanju med:usobno priznavanje diploma (clan 57) i strucno obrazovanje (clan 41 i 118).

Program u sest tacaka iz 1976. godine

Od 1974. jaca svest 0 nuznosti blize saradnje izmed:u zemalja Clanica u pitanjima obrazQvanja. U skladu sa tim, februara 1976. Savet ministara je usvojio program Zajednice ad sest tacaka:

1. Bolje kulturno i strucno obrazovanje stranih radnika i njihove dece; 2. Bolje uzajamno razumevanje razlicitih evropskih obrazovnih sis-

tema; 3. Prikupljanje statistickih podataka i osnovnih informacija. 4. Saradnja u visem obrazovanju; 5. Temeljnije ucenje stranih jezika; 6. lednaki uslovi pristupa svim oblicima obrazovanja za sve kandi­

date u Zajednici.

Kasnije je program prosiren i obuhvatao je mere, koje su imale za cilj boiju strucnu obucenost mladih ljudi i olaksavanje njihovog prelaska iz skole u radni odnos. Od 1980. se sve vise vodi racuna 0 nezaposlenosti mladih, usled cega je, recimo, odlukom iz 1983. godine 75% socijalnog fonda bilo namenjeno merama Kojima je trebalo da se obezbedi vise rad­nih mesta za mlade od 25 godina (videti str~ne 203-205).

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 261

Politika obrazovanja uglavnorn u vidu preporuka

Osim u nekoliko slucajeva, ova politika EZ je u vidu preporuka zemlja­rna clanicama i od njih se ne zahteva prilagodavanje zakonodavstva. Postoje izuzeci ciji je najcesCi cilj postizanje vece slobode prilikom promene radnih mesta i profesija, za koje treba odgovarajuca obuka i ispunjenje drugih uslova. Na ovom planu usvojeno je niz direktiva koji­rna je osigurano da se do pocetka 1993. izradi sveobuhvatna formula za med:usobno priznavanje obrazovnih diploma i diploma zanata iIi profesija u svim zemljama clanicama. Jedna direktiva, usvojena 1977. godine, bav­ila se obrazovanjem dece stranih radnika U okviru Zajednice. Prema njoj su zemlje clanice bile obavezne da oforrne odeljenja za prijem ove dece, da obezbede specijalnu obuku za njihove nastavnike, izvodenje nastave na maternjem jeziku i prema obicajima zemlje iz koje dolaze.

Med:utim, tipican je pristup Zajednice povodom boljeg vladanja jezici­rna zemalja clanica. Juna 1984. ministri iz iemalja clanica su se posvetili izradi programa koji je imao za cilj da pre punoletstvapodstice dobra poznavanje dva strana jezika pored maternjeg. Ne postoje nikakve garan­cije da ce sve zemlje clanice uciniti jednak napor radi postizanja ovog cilja. Postignuti su sarno slicni dogovori da bi se dobili odredeni rezul­tati:

- veca pokretljivost studenata i profesora; - bolje upoznavanje sa tekuCim pitanjima u Evropi; - laksi prelazak iz skolske klupe u radni odnos; - bolje obrazovanje hendikepiranih osoba; , - poyecanje pismenosti; - up~znavanje sa novim informacionim tehnologijama.

,

Osam v*znih projekata

Neposre~an upliv Zajednice je ogranicen, ali poslednjih godina doslo je do znacajnog porasta aktivnosti na ovom planu. Posebno treba pomenuti osam prdjekata.

262 DIKI LEONARD

Evridika (Eurydice). Ova inforrnaciona sluzba postoji i od 1980. godine i dostupna je svim obrazovnim strukturama u zemaljanpa clanica­rna, a od 1982. i siroj javnosti. Nju cini kompjuterska baza pbdataka, u kojoj je pohranjena masa inforrnacija koje se ticu kretanja u o~razovanju sirom EU. ,

Erasmus (European Community Action Scheme for the N10bility of University Students), Ovaj projekat je prvi put predlozen 19~5. gOdine od strane Evropske komisije i po njemu je bilo predvideno de! oko 10% studenata (sto iznosi 150.000 studenata) provedu jedan period J toku svo­jih studija u nekoj drugoj zemiji EZ. Na kraju 1987. godine $avet min­istara je usvojio nesto skraeenu verziju, po kojoj je malo manjei od 45.000 studenata koristilo ovo pravo u toku prve tri godine studija. U ~990. godi­ni je udvostrucen budiet i program se siri. Uporedni prognim nazvan Sajens (Sden<:el Dodstice kretanie istrazivaca. Takexk J990. dokrenut ie

~ ~ ~ j -

odnosno proa-ram n K'?rej"?DJ'1j Qtu11p"",,; Qi-1om Z,,;h.; rhi,'p s"a "- ... '" 0"'" ... "'.. '.":"i t.~ OJ ,-1.,_.",~,,,-;,.~;:. ,-,-,,-! ("Jt-'l,,;.~t;,'-""",

zadatkom da pogodnosti program a Erasmus ucini dostupnim stJ,dentima iz zemalja centralne i istocne Evrope sa novorazvijenom denhokratijom. Tempus II je podrzavao restrukturiranje sistema viseg obrazovapja u ovim zemaljama i omogueavao je ucesce drzava nastalih od bivseg ~ovjetskog Saveza. Predvideno je bilo da ovaj program tece od 1994.1 do 1998. godine, ali su 1995. programi Erasmus i Tempus, kao i progr~m Lingva (videti dalje) kombinovani u sveobuhvatniji program Sokrates tSocrates), sa budzetom od 850 miliona ekija za period od pet godina (1995-1999). On je otvoren za one zemlje istocne i juzne Evrope koje su k~ndidati za clanstvo, zatim za Island, Lihtenstajn, Norvesku, kao i za 15 ze1na1ja clan­ica. U 1996, godini je data finansijska pomoe za 2.497/ program a meduuniverzitetske saradnje, a odobreno je 160.000 zahteva studenata da

I provedu odredeno vreme u toku studija u nekoj drugoj zemljil

Komet (Cornett). Ovo je program koji je od 1990. godin~ otvoren i za zemlje EFTA, sa ciljem da se stimuliSe i jaca saradnja dmedu uni­verziteta (i svih obrazovnih ustanova viseg obrazovanja), s jed*e strane, i

. , d 1 pnvreae, s ruge. i Lingva. Zapocet 1990. godine, program Lingva se bavil davanjem

stipendija, razmenom, nastavnim materijalima, u cilju obuke na~tavnika na

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 263

stranim jezicima, ucenjem jezika u okviru viseg obrazovanja, kao i strucnim usavrsavanjem u privredi.

Eurotehnet (Eurotechnet). Ovaj program pod stice razmenu i sirenje iskustava, forrniranje evropskih mrda za probne projekte, kao i koordini­ranjem istrazivanja iz oblasti strucnog usavrsavanja u novim tehnologija­rna.

Evropski univerzitet. Ova postdiplomska institucija je osnovana u Firenci 1976. godine i nudi kurseve iz istorije i civilizacije, ekonomije, prava, kao i iz politickih i drustvenih nauka.

Evropski centar za unapredenje strucnog obrazovanja. Osnovan je u Berlinu 1975. godine sa ciljem, da U okviru Zajednice, podstice unaprectenje strucnog obrazovanja i strucnog usavrsavanja zaposlenih. tu je 1995. pokrenula program Leonardo da VinCi sa zadatkom da pod stice strucno obrazovanje u zemljama clanicama. Njen budzet je 1997. godine

152,/ ukljucujuCi 188 programa provere znanja i razmene, kojim je bilo obuh­vaceno 9,100 stude nata i nasta vnika.

Evropske skole. Devet skola izvodi nastavu po medunarodnom nas­tavnom planui programu a deo nastave se izvodi na jeziku koji nije maternji jezik ucenika. U ovakvoj skoli se stice evropska diploma, bac­calaureat koji obezbectu je upis na bilo koji univerzitet u EU. Prevashodno je namenjen deci ciji roditelji rade u institucijama EU, mada pravo upisa imaju i druga deca. Ove skole se nalaze u Luksemburgu, Briselu (dve) i Molu u Belgiji, Varezeu u Italiji, Karlsrueu i Minhenu u Nemackoj i Kalamu u UK. U septembru 1988. otvara se treca skola ove vrste u Briselu.

U poredenju sa vremenom kada je formirana EEZ, znatno je poboljsan polozaj zena, mada jos uvek ima situacija u kojima su one i dalje u podredenom polozaju, sto treba eliminisati da bi bile ravnopravne sa muskarcima. Pretpostavlja se da je krajem 1995. godine ukupan broj zaposlenih u EZ iznosio 148 rniliona, od toga oko 61 milion zen a (79% su bile zaposlene u raznim sluzbama, 17% u industriji i 4% u poljoprivre­di). U prethodnih 25 godina stalno je rastao udeo zena u radnoj popu­laciji, i od ukupne zastupljenosti ispod 35% dostigao je 42%. Medutim, zene su i daije najcesce zaposlene u granama i na poslovima koji ne zahtevaju visoko obrazovanje, gde su manje placene i gde nemaju sanse za napredovanje. Nadasve, zene preovIaduju u honorarnim poslovima (80%, mada je deset godina ranije zastupljenost iznosila eak 90%), i veCi je procenat zena mectu nezaposlenima, nego u radnoj populaciji.

EU je doprinela boljem statusu zena

Nema sumnje da je sarna Unija bila instrument za poboljsanje statusa zena. U elanD 199 Rimskog ugovora stoji da ce "svaka zemlja elanica da uvede, a potom i sprovede, princip da zene i muskarci treba da dobijaju istu platu za isti posao". Potom je objasnjen ovaj princip sa malo vise detalja, pa je definisano da se pod "platom" podrazumeva "osnovna iIi minimalna plata, odnosno primanja, kao i svi drugi oblici kojima posio­davac nagractuje rad, bilo u gotovini iIi dobrima, posredno iIi neposred­no". U ovom elanu dalje stoji:

"Jednaka plata, bez diskriminacije na bazi pola, podrazumeva:

- U slueajevima kada se rad placa po komadu, za istu vrstu posla primenjivace se ista cena rada po komadu;

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 265

- U slueajevima kada se rad placa po nekoj jedinici vremena, za istu vrstu posla primenjivace se ista eena rada po jediniei vremena."

I pored toga sto se eini da nema nedoreeenosti u ovim odredbama, Savet ministara je morae da donese jos nekoliko dodatnih, da bi sve zeml­je elanice preduzele adekyatne mere i obezbedile njihovu primenu. Od usvojenih direktiva pomenucemo pet.

Osnovne direktive koje se odnose na prava zena

Februar 1975. Zemlje elanice su bile duzne da prilagode svoje zakone i da iz njih izbace sve vidove diskriminacije prema polovima, naroeito iz sistema klasifikacije radnih mesta. Prema ovoj direktivi, svi radnici koji smatraju da su zrtve diskriminatorne politike, imaju prayo i mogucnost da svoj slueaj iznesu pred sud i da pri tome budu zasticeni od zlonamernog dobijanja otkaza.

Februar 1976. Zemlje elaniee su dufne da obezbede jednak tretman u pogledu uslova rada i praya na fad, usavrsavanja i unapredenja. I ovde je uneta odredba po kojoj pojedinac ima prayo da pokrene postupak kod suda a da time ne rizikuje svoje radno mesto. Svako ko smatra da je ostecen, moze podneti zalbu naeionalnom sudu iIi drugom nadleznom telu. U slueaju spora oko tumacenja zakonskih odredaba Zajedniee, nadieian je Eyropski sud pravde. U jednom vaznom sporu, koji je pokrenula stjuarde­sa iz Belgije, Sud je presudio da zaposlene zene ne moraju obavezno da idu u penziju pre muskaraea.

Decembar 1978. Po odredbama Zakona 0 socijalnoj zastiti koje se tieu rizika od bolesti, invalidnosti, starosti, nesreca na radu, profesional­nih oboljenja, nezaposlenosti i dodataka na porodieu, svaki vid diskrimi­nacije je nezakonit.

Jul 1986. Svi vidovi diskriminacije oko stieanja prava na penziju treba da budu ukinuti do 1993.

Kraj 1986. Neposredna iIi posredna diskriminaeija prema zenama sa samostalnim zanimanjima (ukljueujuci i zaposlene u poljoprivredi) treba da bude ukinuta do kraja 1989. (u nekim slucajevima do 1991). Ova direktivfl jos sadrzi i odredbe koje se tieu materinstva i socijalne zastite.

266 DIK LEONARD

.Podnet je niz akcionih programa

Osim navedenih direktiva, Evropska komisija je podnela niz akcionih pro­grama koji su usvojeni u vidu preporuka (odnosno, nisu obavezujuCi za zemlje clanice).

Cetvrti akcioni program, koji je pokrivao period 1996-2000, predvidao je pose ban naglasak na jednakost polova u sledecim podrucjima: ugradivanje jednakih mogucnosti u ostale oblasti; jednak tretman po pitan­ju socijalne sigurnosti; jednaka plata; zastita od seksualnog uznemiravan­ja; izjednacavanje radnog i porodicnog zivota.

Peti program, koji pokriva period 2001-05, ima prioritete na tri podrucja:

- borba protiv nejednakosti polova u privrednom, politickom, graclanskom i drustvenom zivotu;

- zamena uloga; - eliminisanje stereoptipa;

Zajedno s ovim, ministri ED su usvojili program u vrednosti 50 mil­IOna evra, koji je namenjen podizanju svesti i poboljsanju sakupljanja podataka.

Inicijative na planu obrazovanja u dlju podsticanja jednakih mogucnosti

U uverenju da se koreni diskriminacije medu polovima verovatno nalaze u obrazovnom sistemu, Komisija je preduzela nekoliko inicijativa u cilju podsticanja jednakosti medu polovima i uklonila elemente po Kojima se redovno ta razlika pravila, pa se devojcicama ce§ce uskracivalo pravo na pravljenje karijere U odnosu na decake. Juna 1985. ministri obrazovanja EZ potpisali su program 0 jednakim mogucnostima, a teme Kojima se ugovor uglavnom bavio bile su:

- obuka kadrova u obrazovanju i povecanje njihove svesti; - postizanje povoljnijeg odnosa muskaraca i zena zaposlenih u nas-

tavi;

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 267

- bolje usmeravanje karijere; - eliminisanje stereotipa iz nastavnog gradiva.

U oblasti strucnog usavrsavanja, Centar za razvoj strucnog usavrsavanja (Cedefop) siri svoje istrazivacke i podsticajne planove, i nji­hoy veCi deo je usmeren upravo na probleme s Kojima se susrecu zene, kao npr. zene koje posle duzeg vremena ponovo zele da rade. Podsticu se vlade evropskih zemalja da koriste mogucnosti koje pruza ESF, koji ucestvuje u finansiranju brojnih programa obuke i u resavanju problema ponovnog iIi prvog zaposljavanja. Muskarci i zene imaju jednak pristup ovim programima, narocito kada su u pitanju netradicionalna zanimanja.

Specijalisticke sluibe

Komisija ima dve specijalisticke sluzbe preko kojih stalno prati kako se napreduje u pitanjima zena, u cilju stalnog podnosenja predloga iz ove oblasti.

Ured za pitanja zaposljavanja i jednakost :lena. Ovaj ured je obavezan da kreira i izvrsava politiku Unije i da obezbedi da pitanje jed­nakosti bude zastupljeno pri izradi i primeni politickih programa u drugim oblastima.

Informativna sluzba za pitanje zena. Ova sluzba se nalazi u neprekidnom kontaktu sa grupama, udruzenjima i pokretima zena obavestava ih 0 aktivnostima Unije.

NasUje nad ienama

Godine 1997, Evropski parlament je usvojio rezoluciju koja se bavi pitan­jima krsenja prava zena, i drugu, 0 potrebi da se sirom Evrope vodi kam­panja protiv nasilja nad zenama. Gna je trazila da se 1999. oznaci kao "Evropska godina borbe protiv nasilja nad zen am a" , kao i da pitanja postovanja prava zena budu obuhvacena i u svim sporazumima sa zeml­jama koje nisu clanice. Program ED pod nazivom Dafne, ad 2000. do 2003, ima godisnji budzet od 5 miliona evra i bori se protiv svih vrsta nasilja nad zenama i dec~m.

268 DIK LEONARD

Seksualno uznemiravanje zena

Aprila 2002. usvojeni su cvrsti propisi za borbu protiv seksualnog uznemira­vanja zena na poslu, a donet je i niz drugih promena u pogledu zakona 0 jednakosti polova. Novi propisi obavezuju poslodavce da uvedu preventivne mere protiv seksualnog uznemiravanja na radnom mestu i da dajuobavestenja radnicima 0 jednakom tretmanu muskaraca i zena u organizaciji.

Odsustvo zen a komesara

ImajuCi u vidu ociglednu posvecenost EU reSavanju pitanja jednakosti medu polovima, iznenaduje Cinjenica da nijedna zena nije imenovana u Evropsku komisiju u prvih 30 godina. Druga Delorova komisija, koja je stupila na duznost januara 1989. godine, imala je dve zene - Vaso Papandreu i Kristianu Skrivener - i jos 15 muskaraca. Medutim, Komisija koja je imenovana za dvogodisnji period 1993 - 1994. je imala sarno jednu zenu - gospodu Skrivener - i 16 muskaraca. Dvadesetoclana Santerova komisija, koja je preuzela duznost januara 1996, imala je cetiri clanice. Komisija je of or mila posebnu grupu komesara, predvodenu Iicno Santerom, sa posebnim zadatkom da obezbedi da pitanje "jednakih mogucnosti" bude u potpunosti ugradeno u politiku EU, i da zene ne budu diskriminisane u politici zaposljavanja i unapredivanja u samoj Komisiji. Posle toga dosl0 je do znacajanog poboIjsanja u angazovanju zena, na svim nivoima osim onog najviseg, gde je od 33 glavne up rave sarno jedna bila predvodena zenom. Prodijeva komisija, koja je preuzela duznost 1999. i koja je ukljucila pet zena, odmah je najavila da ce prioritet dati povecanju broja zena na visim upravnim mestima.

Opredeljenja samita

o jednakim mogucnostima stalno se vodi racuna na najvisem nivou. Na Savetu Evrope odrianom u Barseloni marta 2002, lideri su se slozili da EU mora da otkloni strah od ucesca zenske radne snage. Isto tako su se slozili da, do 2010, 90% dece, izmedu tri godine i polaska u skoIu, treba da bude obuhvaceno organizovanim staranjem i barem treCina dece ispod tri godine starosti.

Godinama je ucesce EU u domenu kuiture bilo minimalno, del om zbog tdnje da se izbegne dupliranje aktivnosti u okviru Saveta Evrope, kome je od samog pocetka zastita i razvoj kulturnog blaga Evrope bio jedan od prioritetnih zadataka. Sa pojavom novih tehnologija, koje su dovele do revolucionarnih promena u televizijskoj i filmskoj produkciji i koje se ne obaziru na cisto nacionalne okvire, nametnuta je potreba za preispitivan­jem, posto su zahvaeeni znacajni ekonomski i drustveni interesi u ve1ikoj meri prevazilazili ogranicenu i dobrovoljnu delatnost Saveta Evrope. Usled toga je Komisija odredila sebi ulogu stozera u konkretnom odgovoru Evrope na komercijalne i kultume izazove u ovoj oblasti, predvorJene interesima SAD i Japana.

Podrucja delovanja

Ako se izuzme pomoe za razvoj modemih televizijskih sluzbi, budzet EU za kulturu je mali. Od 1973. godine postoji jedna manja grupa u okviru Komisije, koja je zaduzena da daje predloge i da sprovodi one koje je usvojio Savet ministara. Cetiri su oblasti njenog delovanja:

- slobodna razmena kulturnih dobara; - stvaranje boljih uslova za umetnike; - sirenje ucesnika u kultumim dogadajima; - ocuvanje arhitektonskog nasleda U okviru Zajednice.

Pomoc umetnicima i njihovo usavrsavanje

Osim sto se bavila filmovima i televizijskim programima, EU je uglavnom pokusavala da ukloni prepreke koje su onemogucavale umetnike da izvoze svoj talenat i svoja dela iz jedne zemlje EU u drugu. Unija je doprinela privremenom ukidanju carina na sredstva za rad umetnika (za muzicke instru~ente, fotmiparate; i s1.), a Komisija priprema i predloge po Kojima

270 DIK LEONARD

bi se obezbedio siobodan protok umetnickih dela, osim u slucaju kada se radi 0 strogo definisanom "nacionalnom blagu", koje je izuzeto. Ulazu se napori da se osnuje evropski informaeioni eentar gde bi se cuvali podaei o ukradenim umetnickim deiima i time se lopovima otezala njihova pro­daja.

Istrazivanjima koja je finansirala Komisija ustanovljeno je da postoji, prvo, velika nezaposlenost medu kulturnim radnieima, a da i oni koji rade zaraduju manje nego sto je potrebno za zivot. Prinudeni su da se bave jos nekim zanimanjem iIi da napuste svoj umetnicki rad. Da bi se poboljsao njihov ekonomski polozaj, predlozene su mere koje ukljucuju:

- uskladivanje onih naeionalnih zakona Kojima se regulise autorsko pravo kreativnih umetnika i izvodaca;

- "prava prilikom preprodaje", prema Kojima je umetnicima zagaran­tovan procenat od nagodbe, kad god se prodaju njihova dela;

- osnivanje fondova za ona deia koja se smatraju javnim dobrima, koji bi se mogli koristiti za pruzanje soeijalne pomoCi umetnieima iIi za sponzorstvo u umetnosti.

Predlozene su i konkretne mere iz oblasti soeijalne zastite i oporezi­vanja, ali zemlje claniee nisu bile spremne da se saglase sa ovim direk­tivama, pa se za sada Savet ministara ogranicio na davanje preporuka zemljama clanicama.

Komisija je upotrebila svoje organicene fondove da bi podrzala neko­liko programa za usavrsavanje mladih umetnika, pomogla mladim muzicarima u Sijeni, u Dablinu, graditeljima violin a u Kremoni, kom­pozitorima na Univerzitetu u Sariju, i baletskoj skoli u Briselu. Stipendira se prekvalifikacija balerina i baJetana u koreografe, a EU jednako pomaze orkestre koji sviraju klasicnu i dzez muziku, kao i Vile festival u Luksemburgu, na kom ucestvuju glumci, pevaci, muzicari i plesaCi iz pet zemalja claniea. ERDF je pruzio izvesnu pomoc; za usavrsavanje kulturnih radnika i njihovo lokalno zaposljavanje.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 271

Napori na sirenju kulturnih dogadaja

Svesna svoje odgovornosti u Evropi koja se siri, Evropska komisija je 1992. godine organizovala me see kulture u Krakovu (Poljska), 1993. u Gracu (Austrija) i 1995. u Nikoziji (Kipar). Zatim su 1998. godine odabrani gradovi Valeta (Malta) i Line (Austrija). Komisija je, izmedu osta!og, 1992. godine bila sponzor izlozbe u Sevilji, povodom pet stotina godina grada i na slican naCin je 1998. pomogla organizovanje izlozbe "Expo '98" u Lisabonu. Ulozila je napore i u druge akeije:

- davanje finansijske pomoCi od 1982. godine za prevodenje velikih savremenih knjizevnih de1a, uglavnom sa jezika koji su manje zastupljeni, kao npr. sa danskog, holandskog i grckog;

- sponzorisanje evropskih pozorista iz Milana i Pariza; filn1skih

odriaV9Ju u drugom gradu: - organizovanje niza dogadaja u gradu koji Komisija svake godine

progJasi Evropskim gradom kulture (Atina 1985, Firenea 1986, Amsterdam 1987, Berlin 1988, Pariz 1989, Glazgov 1990, Dablin 1991, Madrid 1992, Antverpen 1993, Lisabon 1994, Luksemburg 1995, Kopenhagen 1996, Solun 1997, Stokholm 1998, Vajmar 1999). U obelezavanju milenijuma, ovu titulu u 2000. godini nosi devet gradova: Avinjon, Bergen, Bolonja, Brisel, Helsinki, Krakov, Prag, Rejkjavik i Santjago de Kompostela. Izbor je zatim pao na Roterdam i Oporto 2001, Briz i Salamanku 2002, Grae 2003, Benovu i Lil 2004. i Kork 2005.

OCtlvanje spomcnika i zgrada

U glavnom kao rezultat pritisaka Evropskog parlamenta, osnovani su fon­dovi iz kojih je preko EIB-a davana beskamatna pomoe, veee donaeije i zajmovi za konzervatorkse radove na spomenieima od znacaja za celu EU, kao i za zgrade u nerazvijenim regionima, cija bi restauraeija donela ekonomski napredak tom regionu, narocito preko turizma. Prva pomoe je data za muzej Milos u Grckoj, Duzdovu palatu u Veneeiji i Partenon u Atini. U 1984. je prihvaeeno jos 12 projekata a u 1986. dodatnih 13. Ova poslednja cifra jasno ukazuje na \sve veeu pomoe koju Komisija daje u

272 DIK LEONARD

ovom domenu i njeno obuhvatanje znaeajnih lokaliteta u svih 12 zemal­ja clanica.

- Ostaci Grckih bedema iza Marsejske berze; - Rimski forum; - Dvorska kapela Karla Velikog u katedrali u Ahenu; - Opatija Santa Marija de Buro u Amaresu (u Portugalu); - Crkva sv. Nikole u Edamu (u Holandiji); - Manastir Stavronika na Svetoj Gori (u Grckoj); - Pomorski vojni muzej u Rokforu (u Francuskoj); - Dom Vojvode od Brabanta na Gran plasu u Briselu; - Zamak iz vremena vladavine kralja Dzorza u Selbridzu (u Irskoj); - Hram Majke Bozije kod kraljevske baste Stadli, blizu Ripona; - Danski muzej dekorativnih umetnosti u Kopenhagenu; - Arheolosko nalaziste i industrijski lokaiitet u Diferdanzu (u

Luksemburgu); - Alambra u Granadi.

U ovaj spisak su kasnije uneti jos neki lokaliteti. U 1997. njih sest je finansirano direktno iz budzeta EU, a to su: Akropolj, Sveta Gora, Lisabon, Koimbra, Santjago de Kompostela i Venecija (pozoriste Fenice).

Knjige i Citanje

Savet ministara je u 1989. usvojio program po kojem bi se podstakla pro­daja i citanje knjiga. Ovaj program je imao osam prioritetnih mera:

- Izrada vodica za autore i prevodioce; - Izrada programa za davanje statistickih podataka koji se odnose na

knjige; - Ustanovljavanje Evropske nagrade za knjizevnost; - Ustanovljavanje nagrade za najbolji prevod knjizevnih dela; - Davanje stipendija za knjizevne prevodioce; - Ocuvanje knjiga stampanih na kiselom papiru i upotreba "trajnih"

vrsta papira. - Studija 0 merama za podsticanje izvoza knjiga. - Kampanja u cilju promovisanja i veceCitanosti knjiga

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 273

Nesto ambiciozniji program za promovisanje knjiga i citanja, poznat pod imenom program Ariane, usvojen je 1996. godine kad i program Rafael (Raphael), sa ciljem da siroj javnosti omoguCi pristup pokretnom i nepokretnom kultumom blagu, a programom Kaleidoskop 2000 (Kaleidoscope 2000) predvideno je davanje podrske transevropskim kul­turnim inicijativama.

Godine 1998. Komisija je sacinila planove za mnogo jaci nivo ucesca u okviru program a Evropske zajednice, u cilju pomaganja kulture (2000-04). Usvojila je budzet u vrednosti 167 miliona evra za period od pet godina.

Film i televizija

Inicijative Komisije u pogledu filma i televizije brzo su sprovodene, zah­valjujuCi prvenstveno mogucnostima koje je pruzao razvoj direktnog prenosa putem satelita, kao i sirenje mreza kablovske televizije. Novembra 1986, Savet ministara je prihvatio predlog Komisije po kojoj je trebalo da zemlje clanice usvoje MAC paket standarda, koji je sacinila Evropska industrija i Evropska unija radio stanica. U njemu je predvidena medusob­na kompatibilnost, bolja reprodukuja zvuka i slike, istovremeno koriscenje jednog kanala za sliku i nekoliko kanala za zvuk (visejezicni programi) i njirrie se postepeno uvodi teIevizija visoke definisanosti (HDTV). Oceki­vale se da bi usvajanje ovog predloga sprecilo fijasko, poput onog sa pri­jemnicima PAL i SECAM, usled kojeg su zemlje EZ imale dva nekom­patibilna sistema.

Godine 1991. je postignut sporazum izmedu Komisi je i svih strana audio-vizuelne industrije (operatori kablovske i satelitske televizije, radio i TV stanice, proizvodaCi opreme) 0 petogodisnjem programu, prema kojem bi sve dalje televizijske usluge i svaki daiji satelitski prenos koris­tio MAC standard HDTV. Svi veliki TV aparati proizvedeni posIe 1992. morali bi da primaju MAC signal i Komisija je obecala da ce u nared­nih pet godina trositi po 100 miliona ekija godisnje, da bi pomogla prelaz sa PAL i SECAM sistema na MAC sistem i podrzala pocetak novih MAC emisija.

274 DIK LEONARD

Dalje oklevanje proizvodaca, kao i razvoj novih digital nih sistema japanskih i americkih istrazivaca, pretili su da istisnu MAC sistem, te su zeml je clanice ponovo razmotrile ovo pitanje i 1993. godine se odustalo od ove politike. Umesto nje, Savet ministara je postigao dogovor 0

akcionom planu za uvodenje najnovijih televizijskih sluzbi u Evropi, koji jejmao budzet od 228 miliona ekija za period od cetiri godine, i od kojeg je bar po1ovina bila namenjena za programsku produkciju. Finansijska podrska je trebalo da nadoknadi vanredne troskove nastale uvodenjem novog fonnata TV aparata 16 : 9, za snimanje novog i za prefOlmatiran­je starog materijala. Planom su postavljeni standardi za digitalne i nedig­italne prenose.

U 1989. godini usvojena je direktiva pod nazivom "Te1evizija bez granica", koja je stupila na snagu oktobra 1991. godine. Prema ovoj direk­tivi, koja je obavezivala sve zemlje clanice, zabranjuje se ometanje prenosa program a iz drugih zemalja virna direktive; njome se regulisu:

- prekidi za reklame; - trajanje reklama; - eticka pitanja; - sponzorstvo; - zastita malo1etnika; - pravo na odgovor;

ukoliko je on u skladu sa za:ue-

- produkcija i distribucija evropskih audio-vizuelnih dela.

Isto tako, ova direktiva, za koju je vI ada SAD izjavila da je diskrim­inatoma, zahteva od zemalja clanica da pokusaju da obezbede da bar 50% emitovanog programa dolazi iz zemalja Zajednice, kao i da se bar 10% programskog budzeta odvaja za del a nezavisnih evropskih producenata.

Komisija je takode izradila akcioni program nazvan Media (1991-1995), ciji je cilj bio da poddi evropsku filmsku industriju, kako produkciju tako i distribuciju. U njemu je 1998. godina proglasena godi­nom evropske kinematografije i televizije, u zelji da se obezbedi aktivna podrSka od strane zemalja clanica. Medutim, rezultati su bili razocarava­juCi. Programom Media II 0996-2000) predvideno je pruz~mje mnogo

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 275

sire pomoCi. U tom periodu ona je pomogla rad na 3 600 evropskih dela (filmova, TV filmova, dokumentaraca, crtanih filmova i multimedijskih projekata), ukljucujuCi "Elizabetu" Seke Kapur, "Istok je istok" Damjana 0' Donelija, "Plesac u tami" Larsa fon Trira, ,,:livot je lep" Roberta Beninija i "Asteriks" Kloda Berija. Za cetiri godine broj evropskih fil­mova koji je distribuiran van njihove zemlje proizvodnje porastao je za 85% (sa 246 filmova 1996. na 456. 1999.). Medija Plus (2001-05) ima budzet ad 400 miliona evra. Iz njega se dodeljuje i godisnja nagrada: prva nagrada je dodeljena 2000. na Kanskom filmskom festivalu 2000. filmu "Istok je istok".

Sport

Evropska Unija se sve vise ukljucuje u sport. Odluka u slucaju Bosman iz 1995. 0 fudbalskim transferima najpoznatija je odiuka koju je donee Evropski sud pravde. Njome je stavljena van snage naplata za transfer igraca koji se ne nalaze pod ugovorom, cime su fudbalski propisi uskladeni sa standardom EU koji se odnosi na ugovore 0 zaposljavanju. UEFA i FIFA su bile protiv ove odluke, tvrdeCi da zakonodavstvo EU nema jurisdikciju nad njima. Medutim, na kraju su odluku prihvatile, tako da je marta 2001. Komisija odobrila FIFIN paket koji se odnosi na trans­fere, trening i nadoknadu u slucaju raskinutih ugovora. Bosmanovo resenje je takode okoncalo kvotu domaCih igraca u klubovima, najavljujuCi spek­takularno povecanje transfera stranih igraca sirom Evrope.

Dmge akcije EU u sportu ukIjucuju: - angazovanje u pokretanju rada Svetske antidoping agencije

(WADA), tela koje je osnovao Medunarodni olimpijski komitet. Osim ucesca u obezbedivanju sredstava Komisija je preuzela i posmatracki sta­tus u ovoj agenciji.

- odredivanje 2004. kao Evropske godine obrazovanja kroz sport - nadzor i davanje dozvola za mota trke - rad sa UEFOM na obezbedivanju prava za TV prenose Lige sampi-

ana, koji se odvijaju na bazi postenja i nisu deo trzisnog aranzmana.

276 DIK LEONARD

Napomena

Savet Evrope, osnovan 1949, okuplja 40 zemalja, ukljucujuCi 15 clan­ica EU i 4 zemlje EFTA, Kipar, Maltu, San Marino i Tursku, te veCinu zemalja centralne i istocne Evrope i evropske republike bivseg Sovjetskog Saveza, koje su primljene u clanstvo tokom devedesetih godina. Cilj Saveta Evrope je da postigne vece jedinstvo izmedu clanica da bi se ocuvali i ostvarili ideali i principi koji predstavljaju njihovo zajednicko naslede i olaksavaju njihov ekonomski i drustveni napredak. Savet je donee oko 140 konvencija i sporazuma, od kojih se mnogi odnose na kul­turno polje, ali oni nisu obavezujuCi za zemlje Clanice. Njegov najznacajniji doprinos jeste na polju Ijudskih prava, postignut zahvaljujuCi radu Evropske komisije za Ijudska prava i Evropskog suda za ljudska prava, koji rade pod pokroviteljstvom Saveta.

VeCini ljudi, EU i dalje predstavlja prilicno dalek koncept. Ukoliko uopste i razmisljaju 0 njoj, oni je vide kao nesto cime se bave vlade, specijalni komiteti i eksperti. Mada uglavnom uziva postovanje (koje je prisutnije u prvih sest zemalja clanica nego u drugim zemljama) zbog ekonomskih beneficija koje Unija nosi, mali broj ljudi smatra da EU ima uticaja na svakodnevni zivot gradana.

Formiranje Komiteta naroda Evrope

Da bi podstakli i negovali osecanja lojalnosti i solidarnosti medu bro­jnim stanovnicima zemalja clanica, predsednici vlada zemalja EZ SU, na samitu koji je odrZan juna 1984. godine, odlucili da osnuju Komitet nar­oda Evrope, koji bi imao zadatak da predlaze puteve za jacanje identite­ta Zajednice i stvaranje bolje slike 0 njoj. Komitetom, koji cine pred­stavnici svake zemlje, koje licno predlazu njihovi sefovi vI ada i predsed­nik Evropske komisije, predsedavao je Italijan Pjetro Adonino. On je pod­neo dva izvestaja koji su u nacelu prihvaceni na kasnijim samitima, oddanim u martu i junu 1985. U njima je bilo niz predloga za delovan­je u cilju zastite i povecanja prava stanovnika EZ, ad kojih su neki sasvim simbolicne prirode. Neki prediozi su bili novi, dok su drugi zamisljeni kao nov podsticaj ranijim idejama koje su bile, nekad godinama, zapos­tavljene u zamesateljstvu procesa odiucivanja u Zajednici.

Adoninovi izvestaji...

U prvom Adoninovom izvestaju predlozene su mere koje je odmah trebalo preduzeti, a odnosile su se na:

- pojednostavljenja formalnosti na granicama; - smanjenje bescarinskog uvoza;

.. - ukidanje poreza na knjige.i casopise;

278

_ oporezivanje radnika na granicnim prelazima; - opsti sistem za priznavanje diploma; - jednakost diploma; - prava na boravak.

DIK LEONARD

U drugom, ujedno poslednjem izvestaju podneti su konkretni predlozi i dugorocni ciljevi, koji bi Zajednicu priblizili njenim gradanima. Ovi predlozi se odnose na posebna prava njenih gradana, kulturu, infonnisan­je, omladinu, obrazovanje, razmenu i sport, dobrovoljni rad u pruzanju pomoCi zemljama u razvoju, zdravstvo, socijalnu zastitu, lekove i planove razvoja. Pomenuti izvestaj je vise licio na spisak sta bi se sve zelelo kupi­ti, nego na koherentan akcioni plan.

... traie posetma prava za graoane

Posebna prava koje je Adoninov komitet trazio hila su:

Pravo ucestvovanja u evroizborima pod jednakim uslovirna. Evropski parlament je zahtevao da izborne procedure budu jedinstvene, kako to nalaze clan 138 Rimskog ugovora. Ukoliko se u vreme izbora neki gradanin Zajednice nalazi na putu i1i zivi u drugoj zemlji, on ima pravo da glasa u zemlji u kojoj se zatekao, odnosno u kojoj boravi.

Pravo na slobodu izrazavanja i okupljanja. Gradani Zajednice imaju u tom pogledu ista prava kao gradani zemlje domaCina.

Stalni rezidenti u drugoj zemlji chmieL Ima ih oko 5 miliona i oni posle izvesnog vremena treba da steknu pravo glasa i pravo da budu birani na lokalnim izborima. Isto tako treba da imaju pravo da budu kon­sultovani 0 pitanjima koja ih se ticu, kao sto su problemi stanovanja iIi nastave stranog jezika.

Stanovnid pogranicnih regiona. U najsirem smislu reCi 48 miliona ljudi trebalo bi da imaju pravo da budu konsultovani kada neka susedna zemlja planira nekakvu izgradnju, koja bi mogla da se nepovoljno odrazi na njih, kao sto su npr. javni radovi, reorganizacija saobracaja iIi mere koje ugrozavaju prirodu, sigumost iIi zdravlje.

Pravo svih granana Zajednice da koriste dobrobiti njene poHtike. U slucajevima gde su ova prava u sukobu sa nacionalnom regulativOl!l,

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 279

gradanin ima pravo da sudskim putem zahteva nadoknadu. Obicnim Ijudi­rna bi bilo mnogo jednostavnije kada bi njihova zakonska prava bila podrZana od zemlje clanice obezbedivanjem potpune, otvorene i brze primene zakona Zajednice. Publikovanje ovog zakona i njegovo pojed­nostavljivanje, bi bilo od koristi. U svakom slucaju, trebalo bi ukinuti suvisne pravne odredbe.

Pravo na laksi pristup administraciji. Najpre treba jacati i pojed­nostaviti pravo gradana na peticiju, bas kako su zahtevali Evropski parla­ment, evropski ombudsman iIi posrednik, iIi bi, na predlog pal"lamenta, Komisija za posredovanje ispitivala zalbe gradana i pomagala u udovol­jenju njihovih zahteva.

Pravo na dobijanje odgovarajucih informacija 0 naporima za razvijanje EU. Institucije Zajednice i zemlje clanice treba tesnije da saraduju na upoznavanju svojih gradana sa istorijskim razlozima nastanka Zajednice i znacajel11 tekucih napora za njen dalji vaii i za dublje upoznavanje smisla politike EZ i njenog uticaja na svakodnevni zivot gradana.

Nosioci evropskog pasosa. Nosioci evropskog pasosa (videti dalje) imali bi pravo da koriste usluge ambasade iIi konzularnog predstavnistva neke druge zemlje kada senalaze u zemlji u kojoj njihova zemlja nema predstavnistvo.

U toku 1986. i 1987. Komisija je podnela predloge Kojima bi se pravno regulisala verina pitanja iz dva Adoninova izvestaja, Cime bi veCi deo Program a naroda Evrope bio primenjen do postavljenog roka, 1992, odnosno do datum a do kojeg treba da se uspostavi unutrasnje trZiSte.

Pitanja koja se izuzeino tesko resavaju

Kontrola granica. Strah od trgovine drogom, terorizma i ilegalnih imi­granata naveo je neke zemlje clanice, narocito UK, da se SUDrotstave popustanju iIi ukidanju kontrola na granicnim prelazima unutar iajednice. Ovo je navelo pet zemalja - Francusku, Nemacku. i tri drzave Beneluksa - da potpisu Sengenski sporazum (videti str 132-133) radi ukidanja svo­jih granicnih kontrola pre postavljenog roka, 1992. godine, kao i da usklade uslove pod kojima gradani iz zemalja van EU dObijaju vIze.

280 DIK LEONARD

VeCina zemalja cJanica, pa cak i zemlje kao sto su Island i Norveska, koje nisu u okviru Zajednice, kasnije su pristupile Sengenskom sporazu­mu, dok Irska i UK i dalje odbijaju da mu pristupe i verovatno ce to nas­taviti jos neko vreme.

Procedura za evropske izbore. Zahtev da se uvede jedinstvena pro­cedura, prilikom izbora za Evropski parlament, verovatno nece biti ispun­jen sve dok vlada UK ne promeni svoj stav. Ona je odlucno odbijala sve pokusaje da prilagodi svoj prvi-prosli-buduCi izbomi sistem i da uvede proporcionalni princip izglasavanja, kao sto je praksa u drugim zemljama clanicama. Laburisticka partija, koja se do sada, bas kao i konzervativci, protivila da razmatra ovo pitanje, sada zvanicno to cini, dok ce liberal­demokrate, koji su se strogo vezali za proporcionalni sistern, sigurno koristiti say svoj uticaj da bi obezbedili njegovo uvodenje. Rukovodstvo Konzervativne partije se i dalje protivi svakoj promeni u izbomom siste­mu UK.

Driavljanstvo EU

I pored napretka koji je postignut primenom Adoninovih predloga, span­ska vI ada se upomo zalagala za stvaranje konkretnog i obavezujuceg ugovora kojim bi svi gradani driavljani neke zemlje clanice irnali pravo na drZavljanstvo EZ. Kao rezultat ovoga, sporazum iz Mastrihta 0

stvaranju Evropske unije sadrZi odredbe 0 uspostavljanju drzavljanstva EU. One garantuju pravo na slobodu kretanja i prebivalista, pravo grad ana EU da glasaju i budu kandidati na opstinskim izborirna i u izborima za Evropski parlament u zemlji prebivalista, kao i jednak tretman u konzu­larnim predstavnistvima u treCim zemljama, gde njihova zemlja nerna svoje predstavnistvo. Zapisano je i pravo svakog gradanina da podnese zalbu Evropskom parlamentu, dok je Parlament dobio zadatak da imenu­je opunomocenog ombudsmana, koji bi primao zalbe grad ana koje se odnose na, navodno, los rad institucija EZ. Komisija je imala zadatak da svake trece godine podnosi izvestaj u vezi s primenom ovog dela spo­razuma, dok je Savet ministara ovlascen da, jednoglasnim izglasavanjem, usvaja odredbe kojima bi se ucvrstila prava sadrZana u tom dokumentu, iIi da doda nove.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 281

Pokusaji da se uvedu zajednicki simboli ...

Jedan od faktora koji je usporio razvijanje osecanja privrZenosti prema EU jeste izostanak zajednickih simbola. Ovu gresku Komisija i nacionalne vlade posIednjih godina sve vise pokusavaju da isprave.

... zastava EU ...

Od 1986. Evropska unija ima jedinstvenu zastavu koja se vijOli prilikom nacionalnih i medunarodnih ceremonija, kao i u drugim prilikama kada treba skrenuti paznju javnosti na postojanje Unije. Ovu zastavu, koju cini krug sa 12 petokrakih zvezda na azurnoplavoj pozadini, Savet Evrope koristi jos od 1955. godine. Sada je ona zajednicka zastava EU i Saveta Evrope.

.. ""hin1na ....

Zajednicka je i himna sa Savetom Evrope, a izbor muzike je pao na Betovenovu Devetu simfoniju i Silerovu pesmu "Oda radosti". (Ovde je napravljen rez u poredenju sa veCinom drZavnih himni - u Kojima su, gotovo po pravilu, reci i muzika banalni, pa ostaje da se vidi hoce Ii se to dopasti javnosti.) Godine 1986. odluceno je da 9. maj, datum kada je 1886. roden Robert Suman, bude proglasen Danom Evrope, u nadi da ce se ovaj dan u svakoj zemlji clanici slaviti kao drZavni praznik.

... pasos ...

Od 1974. godine sporo se napredoval0 u pravcu uspostavljanja zajed­nickog evropskog pasosa. U godinama 1981. i 1982, zemije clanice su postigle saglasnost oko uvodenja jedinstvenog modela pasosa, formata 88 mm x 124 mm, boje crvenog burgunca, naslovljen sa "Evropska zajedni­ca", posle cega stoji naziv zemlje clanice. Odredeno je da datum njegov­og uVodenja bude 1. januar 1985, ali su sarno tri zemlje, Danska, Irska i Luksemburg, ispostovale ovaj rok. VeCina preostalih zemalja je krajem 1985. pocela da izdaje novi oblik pasosa (koji ce postepeno zamenjivati pasose kojima je istekao rok), ali tek su 1989. godine sve clanice uve1e

\ pasos EZ.

282 DIK LEONARD

.. J vozacka dozvola ...

U 1980. godini Savet ministara je usvojio direktivu 0 uVodenju vozacke dozvole Zajednice i ona je sprovedena u dye faze. Jos od 1983. svaka zemlja priznaje vozacke dozvole druge zemlje c1anice. Dozvole se od tada izdaju na osnovu polaganja teoretskog ispita i prakticne voznje, uz ispun­javanje jedinstvenih medicinskih uslova. Od 1. januara 1986. vozacke dozvole koje izdaju zemlje clanice odgovaraju madelu onih iz Zajednice. One ispunjavaju uslove koji su 1968. postavljeni u Medunarodnoj kon­venciji 0 drumskom saobraeaju, te su priznate i u onim zemljama van Zajednice koje su potpisnice ove konvencije.

Cetvrti deo Rimskog sporazuma, u clanovima 131 - 136, predvida moguenost pridruzivanja Zajednici nekadasnjih kolonija Belgije, Francuske, Italije i Holandije. U tom delu sporazuma pise:

"Ovo udruzivanje treba prvenstveno da posluzi unapredenju interesa i prosperitetu stanovnistva ovih zemalja i teritQrija i da ih vodi ekonom­skom i drustvenom razvoju."

Odnosi Evropske zajednice i Karipskog Pacifika (ACP) zasnivani su na sporazumima

Ova saradnja se, u pocetku, odnosila uglavnom na bivse francuske koloni­je u Africi, koje su mahom sve stekle nezavisnost pocetkom sezdesetih. Kasnije su i bivse spanske i portugalske kolonije stekle pravo na sarad­nju. U pocetku je saradnj a obuhvatala 18 zemalja i one su nazvane Pridruzene Africke drZave i Madagaskar - AASM. Danas ih ima 78 (ukljucujuCi Juznu Afriku, koja je primljena aprila 1997 veeinskim odlucivanjem), i od sredine sedamdesetih su poznate kao Africke, karipske i pacificke zemlje (videti prilog 7).

Odnosi EZ i ove grupe zemalja zasnivaju se na konvencijama sa ogranicenim trajanjem. Prve dye su usvojene u Jaundenu (Kamerun), 1963. i 1969. godine, i postavile su temelj medusobnih odnosa ove dYe asocijacije. Sledeee konvencije odrZane su u Lomeu (Togo) 1975, 1979, 1984. i 1989. godine. Ove konvencije omogucavaju bescarinski izvoz u EZ gotovo svih proizvoda, bez uslovljavanja reciprociteta. Pored toga, ove zemlje dobijaju pomoe od EZ, u vidu donacija, preko Evropskog fonda za razvoj (EDF - European Development Fund), koji je u tu svrhu i osno­van, kao j zajmove sa niskim kamatama preko EIB. Zajednica usmerava

284 DIK LEONARD

10% ukupne pomoCi clanica preko Unije, a pomoe se najveCim delom upueuje u zemlje ACP-a, najvise Indiji.

Konvencije izmedu EU i ACP-a utrle su cetiri pravca delovanja:

- Uspostavljanjem pravnog okvira, saradnja je postala stabilnija, a izmedu ove dYe grupacije sa velikim brojem nezavisnih drzava, sklapaju se ugovori koji imaju ograniceno trajanje.

- Sastavljen je jedinstven ugovor izmedu dYe grupacije, bez ekonomske i ideoloske diskriminacije, koji podrazumeva da su tu i neke izuzetno nerazvijene zemlje, da ima i onih bez izlaza na more, kao i ostrvskih zemalja.

- Obrazovane su zajednicke institucije, preko kojih se neprekidno vodi dijalog i koje su zaduzene za primenu dogovorenih program a razvo­ja, a to su Zajednicka skupstina predstavnika Evropskog parlamenta i ACP-a, Savet ministara ACP - EZ, i Komitet ambasadora.

- Zastupljen je globalni prilaz i obuhvacene su sve oblasti: finansijs­ka pomoe, koncesije u trgovini, stabilizacija izvoznih prihoda ACP, pomoe u poljoprivredi i industriji.

Skoro say izvoz zemalja ACP u zemlje Zajednice (99,5 %) osloboden Je carina, a osnovna ogranicenja odnose se na poljoprivredne proizvode koji konkurisu poljoprivrednim proizvodima Zajednice, koji su zastieeni politikom CAP-a. Posebnim aranzmanom za seeer, Zajednica se obaveza­la da godisnje uveze 1,4 miliona tona seeera po visokim vazeCim cena­rna u EZ, iako ima viskove u sopstvenoj proizvodnji seeera. Ova konce- . sija je u poeetku data da bi se nekim bivsim britanskim kolonijama nadok­nadila steta nastala ukidanjem nekadasnjeg sistema preferencijala Komonvelta. Medutim, izvoz tekstila je strogo ogranieen Sporazumom 0

tekstilnim vlaknima.

Pomoc za razvoj je znatno povecana ...

Od jedne konvencije do druge, iznos pomoCi se znacajno poveeavao, ali se isto tako poveeavao i broj zemalja koje su primale pomoe. Prema cetvrtoj Konvenciji iz Lomea (period 1990-2000.) u prvih pet godina predvidena je pomoe. u iznosu od 12 milijardi ekija, ali nije. iskoriscen

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 285

ceo iznos. U 1995. godini je dogovoreno da se do 2000. utrosi 14,625 milijardi ekija, uglavnorn u vidu poklona i zajrnova s niskom karnatom. Za Juznu Afriku je za period 1997-99. odobrena dodatna pomoc u visi­ni od 127,5 rniliona ekija. Posebna karakteristika druge, treee i cetvrte Konvencije iz Lomea jeste ukljueenje stabilizacionog fonda (poznat kao Stabex), koji zemijama zavisnim od izvoza sarno nekoliko proizvoda kom­penzira stetu nastalu velikim padom cena tih proizvoda. U tu svrhu je, poslednjih godina, 30 zemalja ACP-a primilo oko 400 miliona ekija godisnje za svojih 48 osnovnih sirovina. Sliean sistem postoji za rnetale, i njime se obezbeduju sredstva za odrzavanje i obnovu, u slucajevima kada je proizvodnja u tim zemljama narusena nepredvidenim okoinostima.

Tabela 29 Lome IV: izdaci za razvoj, 2001

Sektor Nacionalni i regionalni programi Strukturna prilagodavanja Sistem stabilizacije zarada ad izvoza ruda Pomoc u slueaju nepogoda Pomoe za izbeglice Kapital za rizicna ulaganja Kamatne subvencije Ostale i nove inicijative Ukupno

... ali teZiste se izmenilo

milioni evra 869.40 215.46

0.28 17.76 41.29

366.97 8.30

21.36 1,540.82

Treca i cetvrta Konvencija iz Lomea promenile su teziste finansiranja preko EDF-a, stavljajuCi naglasak na zajednicke programe umesto na individualne projekte. EDF takode finansira regionalne projekte razvoja malih i srednjih preduzeca (koji se odnose na vise drzava), kao i mikroprojekte od lokalnog znaeaja. Pokazuje se poveeani interes za projekte koji imaju za cilj odrzavan­je ravnoteie u prirodi, kao sto su borba brotiv suse, desertifikacije i s1.

Dugorocne zajmove iz sopstvenih izvora obezbeduje EIB, pri cemu troskove umanjene kamate od 3% preuzima EDF. On takode finansira, u

\ celini iIi delimieno, troskove izrade studija izvodljivosti industrijskih Pro-

286 DIK LEONARD

jekata, ukljucujuCi i one koji se odnose na mali i srednji biznis, agroin­dustriju, rudarstvo, turizam, cnergiju j produktivnu infrastrukturu, kao sto su luke, zeleznica, vodosnabdevanje i telekomunikacije.

U Blisclu je EIB osnovao Centar za razvoj industrije (CDI) kojeg vode i u kojem su zapos1edi drfavljani ACP i Zajednice. Njegov osnovni zadatak je "da pomaze U osnivanju i jacanju industrijskih preduzeea u zemljama ACP, posebno putem podsticanja ekonomskih subjekata iz zemalja EZ i ACP". Ova saradnja treba da bude prosirena i na oblasti kao sto su energi­ja, pomorski transport i ribarstvo, takode i na socijalna pitanja i kulturu, razvoj Ijudskih resursa i kultumog identiteta zemalja ACP, kao i pomoe rad­nicima i studentima iz ovih zemalja koji su u Evropi.

U junu 2000. potpisan je Sporazum izmedu EU i ACP u Kotonuu, Benin, posle 1 IS meseci pregovora (rok njegovog vazenja iznosi 20 godi­na). Ovaj sporazum je zamenio Konvenciju iz Lomea i koncentrisao se na Dede~ P01TIOC 1 snazniju polHici~u ~ ekOnOIHsku i trgovinsku saradnju. Petnaest zemalja EU i 78 zemalja grupe ACP (od kojih su 56 clanice STO) zajedno imaju vise od 650 miliona ljudi. Sa preuzetom obavezom od 13.5 milijardi evra, u toku prvih pet godina, EU ee poma­gati vladama ACP da ostvare uravnotezenu makroekonomsku situaciju, prosire privatni sektor i poboljsaju kvalitet i kvantitet socijalnih usluga. Ovaj ugovor vazi 20 godina i podlozan je reviziji svakih pet godina.

Aprila 2002. Komisija je usvojila strategiju pregovaranja za spo­razume 0 ekonomskom partnerstvu (EPA) izmedu EU i 76 zemalja ACP, ciji je cilj da se unilateralni odnosi EU - po Kotonuskom sporazumu -prevedu u "izbalansiranije odnose". Ovom strategijom se predvida odvi­janje pregovora izmedu septembra 2002. i januara 2008. Sporazum koji iz njih proistekne stupiee na snagu 2008, s prelaznim periodom do 2020. Novi sporazumi ee omoguCiti bescarinski pristup na trziste EU za izvoznike zemalja ACP, istovremeno ruseCi barijere koje sprecavaju da evropska mba i usluge udu na njihova trZista.

Druge vrste pomoCi zemljama u razvoju

EZ ne smatra Konvenciju iz Lornea dobrotvomom akcijom. Unija je vrlo zavisna od uvoza sirovina i drugih proizvoda iz ovih zemalja i zato je

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 287

veoma zainteresovana za stabilan razvoj svetske privrede i za normalan i brzi razvoj siromasnih zemalja. lako EZ daje prioritet saradnji sa ACP zemljama putem EDF, ona trosi znatno vee a sredstva (oko 4.9 milijardi evra iz budzeta za 2001. god.) na druge vrste pomoei zemljama u razvo­ju. Pored opste seme preferencijala, pomoese moze svrstati u tri osnovne kategorije.

Hitna pomoc. Unija daje pomoe u hrani zemljama koje su suocene sa velikom oskudicom u hrani. Hitna pomoe se takode pruza zemljama koje su pogodene katastrofama i krizama. Tokom 200!. oko 455 miliona evra je utroseno na pomoe u hrani, pretez:no u isporuci zitarica, kao i seeera, mlecnih proizvoda i biljnih ulja, zemljama podsaharske Afrike i Azije, a posebno Bangladesu. Hitna pomoe je takode upuCivana u Ruandu i Burundi, Bosnu i Ceceniju. VeCi deo ove pomoCi upuCivan je preko nevladinih of£anizaciia

~ , kanceJarije zaiednice za (ECHO), osnovanim 1991. godine. Preko ECHO je,

u 2001. godini, upueeno humanitarne pomoCi u vrednosti 473 miliona evra. Brojne hitne operacije pruzanja pomoCi izvedene su poslednjih god­ina u cilju pomoei zrtvama gJadi i gradanskog rata u africkim zemljama - Etiopiji, Sudanu, Somaliji, Angoli i Liberiji, kao j u nekim bivsim sov­jetskim republikama: Tadzikistanu, Jermeniji, Azerbejdzanu i Gruziji. Ideja nije neinteresantna jer rastereeuje viSkove hrane ACP zemalja. Medutim, fondovi se takode koriste za pomoe siromasnim zemljama zarad prevazilazenja njihovih problema u proizvodnji hrane kao i za rad nevla­dinih organizacija.

Far (Phare) i TACrS. Na apel Zapadnog ekonomskog samita, koji je odrZan u Parizu, upueen je zahtev Komisiji da koordinira akciju pruzanja hitne pomoCi Poljskoj i Madarskoj. Ministri poljoprivrede EZ su u julu 1989. up utili pomoe Poljskoj u iznosu od 110 miliona ekija. Pomoe je uglavnom imala za cilj da u ove dye zemlje podstakne razvoj demokrati­je. Potom su usledili mnogo obuhvatniji programi pomoCi zemljama istocne Evrope, vodeni od EZ u ime OECD zemalja (grupa 24 razvijene zemlje sveta), poznat kao Far program (namenjen pomoCi i ekonomskoj obnovi Poljske i Madarske, Phare na francuskom znaci svetionik). U 1991. godini je osnovan slican pFogram nazvan TACIS (Tehnicka pomoe Savezu

288 DIK LEONARD

nezavisnih drZava) , namenjen zemljama bivseg Sovjetskog Saveza i Mongoliji. Na oba ova program a je do 1998. godine utroseno blizu 9.4 milijardi ekija (videti s1. 9 i 10) i dogovoreno je poveeanje ovih sredsta­va do kraja veka.

Pornm: nepridruzenirn zemljama. ED je zakljueila niz sporazuma sa azijskim zemljama (Indija, Pakistan i Banglades), kao i sa zemljama

Donacije Fara po zernljarna, 1990-2000. u milionirna ekija

Poljska

Grupni programi

Rumunija

Mndarska

Bugarska

Albanija

Ceska Republika

Slovacka

Litvanija

BiH

Letonija

BJR Makedonija

CehoslovacKa

Slovenija

Estonija

Jugoslavija

Istocna Nemacka

n 1 .. 5iW

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 289

Latinske Amerike, na osnovu kojih je upuCivana pomae za razvoj. Dave zemlje upueeno je pomoCi u vrednosti 3.750 miliona ekija u periodu 1991-95, od kojih je 10% namenjeno za zivotnu sredinu, pretezno za zastitu suma Amazona. Na osnovarna sporazuma 0 saradnji i posebnih finansijskih protokola, sliena pomoe je data i zemljama Magreba i Masreka, kao i Izraelu, u ukupnoj vrednosti od 2.375 miliona ekija u peri-

Donacije TACIS-a po zemljarna, 1991-1999. u milionima ekija

Ostale

Tadzikistan K(l ~

¢-

290 DIK LEONARD

odu 1991-95. Na trazenje clanica, pomoc za trece zemlje Mediterana, U

periodu 1995-99, znatno je PS:JVecana i iznosila je dve treCine pomoCi upucene zemljama centralne i istocne Evrope. Medutim, posle 1999, kada su dodeljene sume ukljucile pomoe kandidatima za prijem u clanstvo EU, ta pomoc je smanjena na manje od jedne treCine. Godisnje sume su prikazane na Tabeli 30.

Tabela 30 Pomoe ED zemljama srednje i istocne Evrope i treCim zem­Ijama Mediterana za period 1995-2002, izrazena u milionima ekija

1995 1996

1998 1999 2000 2001 2002

Ukupno

Izvor: Savet ministara

Zemlje srednje i istocne Evrope

1,154 1,235 : ,273 1,397 1,634 3,174 3,240 3,328 16,435

Trece mediteranske zemUe

550 900

1 ~,OOO 1,092 1,143 1,127 896 861

7,569

Znacajne mogucnosti za prosirenja i poboljsanja saradnje

Svi programi pomoCi Zajednice pokazuju da ona znacajan deo svog bruto drustvenog proizvoda usmerava na davanje pomoCi, koja je znatno visa nego ana koju daju SAD i Japan. U devedesetim godinama 47% ukupne svetske pomoCi zemljama u razvoju dolazilo je iz EZ, u poredenju sa 20% koliko je iznosila pomoe SAD, i 17,8% Japana. Medutim, treba reCi da su sarno tri zemlje clanice - Danska, Norveska i Svedska - ispunile cilj o odvajanju 0,7% svog bruto drustvenog proizvoda za pomoe zemljama u razvoju. Neke politike pomoCi EZ, narocito u odnosu na CAP, podsticu damping poljoprivrednih viskova Zajednice, cesto konkurisuCi proizvodi­rna ostalih iemalja u razvoju, a pornO(: u hrani u ovim zemljama oteZava

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 291

njihove sopstvene napore u proizvodnji hrane. Programi pomoCi EZ su, kritikovani uz obrazlozenje da su u interesu firmi iz ED, jer se daleko najveCi deo pomoCi upueuje preko njih, i one ponekad imaju veeu korist od zemlje kojoj je upucena ova pomoc. Uprkos znacajnim rezuitatima EU u politici pruzanja pomoci, postoje ogromne mogucnosti za njeno prosirenje i poboljsanje.

Pomoc Evrope

Godine 2000. Kris Paten, evropski komesar za spoljne odnose, najavio je planove zamene ogromnog, haoticnog i rasipnog sistema EU za pomoc prekomorskim zemljama, jednom jedinom sluzbom koja ce se zvati "Pomoe Evrope". Paten je priznao da su napori Komisije da upravlja sa godisnjom pomoCi ED u visini od 10.2 milijarde evra, u stvari, prava kas­apnica, aii je da je to uglavnom zbog hronicnog nedostatka kadro­va i resursa. Ism tako je zamerio driavama clanicama sto nepmneren pritisak na Komisiju da najavi hrabre pakete pomoCi, uprkos tome sto zbog odlaganja i birokratije moze da dade do vise godina zakasnjenja. Godine 2000. zaostale obaveze pomoCi primaocima sirom sveta iznosile su oko 20 milijardi evra, a prosecno kasnjenje isplata tokom prethodnih pet godina iznosilo je cetiri i po godine. Izneo je podatak da clanice EU i Svetska banka imaju izmedu cetiri i devet cinovnika na svakih 10 mil­iona evra pomoCi u poredenju sa 2.3 Cinovnika Komisije. Pomoc Evrope, koja je pocela s radom u januaru 200 1, odgovorna je za vodenje celokupnog projektnog ciklusa u svim geografskim podrucjima osim zemalja kandidata.

Napomena

Pomoe po konvencijama iz Lomea takode je dostupna prekomorskim zemljama i teritorijama (OCT) koje su jos povezane sa drzavama clani­cama (vidi Prilog 7). Prekomorske teritorije koje imaju status provincija iIi okruga neke drzave clanice (kao sto su Azorska ostrva, Madera i Kanarska ostrva, te francuski prekomorski okruzi) ne spadaju U ovu grupu. Oni dobijaju pomoc od Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).

~~ ~IP~unl]l& j])®ilil1li1Jt& fi j])®llfiMIl!~ ~cnIblf&J]lce ft Ib~l})ce~J]l~~(tfi

U Rimskom sporazumu se spoljna politika ne tretira odvojeno od spoljnotrgovinske politike. Napredak u koordiniranju spoljne politike je spor i uglavnom je informativnog karaktera. To je jedna od nekoliko

oblasti u Kojima je uspeh stalan, barem posle 1969, mada ogranicen.

Izvestaj Davinjona nudi osnovne okvire

Saradnja u oblasti spoljne politike (u krugovima EU nazvana "politicka saradnja") stvarno datira od samita u Hagu decem bra 1969, kada je od najvisih predstavnika drzava bilo zatrazeno da iznesu svoja misljenja 0

stepenu mogucnosti saradnje u oblasti spoljne politike. Potom je Komitet, na celu sa Etijenom Davinjonom (funkcionerom belgijskog Ministarstva inostranih poslova, kasnije i EZ), podneo izvestaj koji preporucuje sistem

za "harmonizovanje misljenja, usaglasavanje stavova i, gde je moguce, zajednicko odluCivanje".

Sa manjim izmenama izvestaj je prihvacen i u sedamdesetim i osamdesetim godinama i predstavljao je okvir za "politicku saradn ju". Izvestaj je predlagao sastanke ministara inostranih poslova clanica dva puta godisnje, u cilju razmatranja pitanja iz oblasti spoljne politike. U

praksi, oni se sada sastaju jednom mesecno, a u kriznim prilikama i cesce. Nekada je, najvise na insistiranje degolista i postdegolista, postojala veli­

ka razlika izmedu sastanaka na Kojima se razmatrala politicka saradnja

(odrzavali su se u zemlji koja je predsedavala EZ i pod predsednistvom njenog ministra) i onih "obicnih", na Kojima su se razmatrala tekuca pitanja i koji su se obicno odrlavali u Briselu iIi Luksemburgu. Razlike u karakteru ovih sastanaka danas su manje, a desava se da se na istom

sastanku razmatraju obe kategorije pitanja. \

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 293

Pored ministra, svaka clanica odreduje politickog direktora, koji je posebno odgovoran za politicku saradnju 15 zemalja clanka. Politicki direktori sastaju se jednom mesecno i sa sobom vode vise nizih sluzbeni­ka odgovornih za odrZavanje dnevnih veza, koje nazivaju evropskim kore­spondentima. Oni su povezani specijalnim sistemorn teleksa i godisnje raz­menjuju preko 5.000 poruka. Uvodenjem E-maila, razmena je postaJa intenzivnija i moze se reCi da je to sada kontinuiran proces. Pretpostavlja se da su pitanja saradnje u oblasti spoljne politike u nadleznosti ministra spoljnih poslova ddave koja predsedava ED. Politicku saradnju je for­malizovao Jedinstveni evropski akt, koji predvida osnivanje manjeg sekre­tarijata u Briselu (osnovan 1987. god.), u cilju dobijanja podrske i obezbedivanja veceg kontinuiteta u ovoj saradnji.

Obaveza za zajednicku spoijnu politiku je formaUzovana ...

Jedinstveni evropski akt formalno je obavezao clanice "da nastoje zajed­nicki da formulisu i primenjuju evropsku spoljnu politiku" (clan 30). On je takode (u clanu 2) utvrdio mesto Evropskog saveta i odrzavanja sami­ta sefova vlada, koji su se od 1973. oddavali tri puta, a ad 1986. dva puta godisnje. Sastanci Evropskog saveta imali su znacajnu ulogu u unapredivanju politicke saradnje. Pitanje spoljne politike je znacajno, ponekad i najznacajnije, pitanje dnevnog reda. Ovi sastanci su, u veiikoj meri, omogucavali evropskim clanovima zapadnog saveza (NATO) da usaglasavaju svoje pozicije i postanu ravnopravniji partner u odnosima sa SAD, jer bi u odnosu zemlja-sa-zemljom vladao odnos kao izmedu dzina i patuljka.

. .. ali razvoj sprecavaju licni interesi clanica

Mnogi faktori ozbiljno sputavaju ovaj razvoj. Jedan od njih je neutralnost lrske, koja je sprecavala da EU dobije ulogu evropskog krila NATO (tu je od znacaja i Cinjenica da tri clanice NATO - Norveska, Island i Turska nisu clanice EU). Osim toga, Danska i Grcka, iako clanice NATO, imaju ozbiljne primedbe na to da se pitanja bezbednosti Zapada razmatraju u ED. Danska zeli da se nadleznost EU ogranici sarno na ona pitanja koja su izricito pomenuta u Rimskom sporazumu, dok je Papandreuova vI ada

294 DIK LEONARD

u Grckoj, prerna Sovjetskom Savezu i prema radikalnim arapskim drzavama, zauzimala manje kritican staY nego NATO.

Tri vece clanice, Nemacka, Francuska i UK, takode nisu bile spremne da svoje sopstvene interese podrede interesima Unije. Zapadnonemacka vlada, zbog svojih ekonomskih interesa u Istocnoj Nemackoj i zelje da drZi otvorenim kanale za saradnju sa rezimom u Istocnoj Nemackoj, a sa ciljem eventualnog njenog prisajedinjenja, cesto je zauzimala blazi stay prema Istocnoj Evropi od drugih zemalja clanica EU. Nemacka je, nakon ujedinjenja, biia spremnija od svojih saveznika da se prilagodava ranijem Sovjetskom Savezu i da mu pruzi veliku ekonomsku pomoc. Troskovi ujedinjenja postali su ta.1(o visoki da je Nemacka vIada 1992. godine znat­no smanjila svoju pomoc zemljama istocne Evrope. Zbog svoje proslosti,

- ~.

Divst rranCU~l':'Zi. I IHiajU inLtreSe i

imaju vise nacionalistickog u svojim prilazima U odnosu na druge cian­ice. Od vremena De Gola Francuska je van komandne strukture NATO, ali je postala spremnija za saradnju sa svojim evropskim partnerima, narocito posie izbora Miterana za predsednika 1981. godine. S druge strane, u vreme vladavine Tacerove UK je pokazivala malo spremnosti da menja svoj naglaseni nezavisan stav. Iz ovih razloga ni Evropski savet niti sastanci ministara inostranih poslova nisu mogli formalno preuzeti ulogu "generalStaba" evropskog krila zapadilOg saveza, sto bi se inace mog10 ocekivati. Neformalno, oni su se tome priblizili. Nije predvideno da se pitanje bezbednosti nade na dnevnom redu (osim kada se raspravl­ja 0 "politickim i ekonomskim aspektima bezbednosti"), ali nema sumn­je da se 0 ovim pitanjima raspravljalo vise puta. Irski premijer i ministar inostranih poslova su na tim sastancima cutali. Logicnije bi bilo da su privremeno napustali sastanke, ali niko nije hteo da poteze to pitanje. Prisustvo irskog premijera na sednici nije narusilo neutralni status Irske. Ipak, Zajednica nije zelela da sa sebe skine odgovornost u pogledu odbrane, pa je kasnije (1984) ucinjen pokusaj da se Zapadnoevropskoj uniji (WEU) udahne novi zivot i da postane forum koji bi razmatrao pitanja odbrane U okViru Zapadne Evrope.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 295

Saradnja je postignuta u nekirn oblastima

Saradnja u oblasti spoljne politike u praksi se ispoljavala u tri osnovna vida.

Zajednicki stavovi EU. Ucinjeni su ozbiljni napori da 15 clanova Zajednice u medunarodnim forumima govore jedinstvenim jezikom. Tako, u generalnoj debati u Ujedinjenim nacijama, kojom se otvara zasedanie u septembru, ministar spoljnih poslova zemlje koja trenutno predsedava

J

EU govori u ime svih· drZava Unije. Ambasadori 15 zemalja Unije u Ujedinjenim nacijama stalno su na okupu i pokusavaju da tokom godine obezbede jedinstven stav Zajednice. Postal a je praksa da predsedavajuCi istupa sa jedinstvenim stavom EU i na drugim medunarodnim skupovima, posebno na Konferenciji 0 bezbednosti i na sastancima Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), koja ima 53 clana i koja pored

'h L'h ,. <1' V' • "'ll' SVL~ evrops,~I ~ TemalJ!1 Uk~JucuJe 1 JP __ :..J I

Uvodenje sankcija. Zajednicki se delovalo i u primenjivanju ekonom­skih sankcija. One su u osam slucajeva bile uvedene od strane svih iIi veCine zemalja EU.

~ Protiv Juzne Rodezije 1965. godine, na osnovu rezolucije UN. - Protiv Irana, nakon krize sa americkim taocima 1980. - Protiv Sovjetskog Saveza i Poljske, posIe uvooenja prekog suda u

Poljskoj 1981. god. (Grcka je odbila da primeni sankcije). - Protiv Argentine za vreme Foklandskog rata 1982. god. (ltalija i

Irska su prestale da primenjuju sankcije tokom rata). - Protiv Izraela, nakon invazije na Liban 1982. god. - Protiv Juzne Afrike 1986. god. (u pocetku UK nije zelelo da

ucestvuje u paketu mera, ali je nakon njihovog ublazavanja i ona prih­vatila da uvede sankcije).

- Protiv Iraka, nakon njegove agresije na Kuvajt avgusta 1990. a u ~

skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti. - Protiv Srbije i erne Gore, za vreme borbi u Hrvatskoj i Bosni i

Hercegovini u periodu 1991-95. godine. - Protiv Srbije pre, za vreme i posle sukoba na Kosovu, ad 1998. i

dalje ~

296 DIK LEONARD

- Protiv Zimbabvea 2002, posIe dokaza 0 nasilju i ogromnim nepravil­nostima na predsedniekim izborima

Moze se reCi da nijedna od ovih ekonomskih sankcija EZ nije postigla zeljeni politicki cilj. Ono 5tO je verovatno postignuto jeste to da zemlje EZ sada imaju naviku da zajednieki politicki deluju u spoljnoj politici, kao i da im je blizi smisao postizanja zajednickog cilja.

Preuzimanje iniciJativa. Za vreme svojih periodienih sastanaka u Evropskom savetu, sefovi vlada su preuzimali brojne inicijative.

Izjave i deklaracije davane su 0 odnosima Istok - Zapad, 0 Bliskom istoku, 0 Iransko-iraekom ratu, Avganistanu, Poljskoj, Centralnoj Americi i Juznoj Africi, ali, iako siroko publikovane, one nisu imale veceg efek­ta (kao sto je bila Oeklaracija iz Venecije koja se zalagala za ukljucivan­je PLO u pregovaracki proces). Slabost svih ovih izjava lezi u cinjenici da su one bile deklarativne i u tome sto nije bilo ozbiljnijih pokusaja da se radi na njihovoj realizaciji.

Novi zamah zajednickoj spoljnoj politici...

Novi zamah zajedniekoj spoljnoj politici dali su poraz komunizma u Istoenoj Evropi, koji je kao neposrednu posledicu imao ujedinjenje Nemaeke, kao i kasnije rat u Zalivu protiv Iraka. Nemacki kancelar Helmut Kol je, s jedne strane, smatrao da Nemaeka treba evrsce da se veze za Evropsku federaciju da bi odstranila strah svojih suseda od njenog ujedinjenja. S druge strane, ispoljile su se ozbiIjne razlike medu Clanica­rna EU pre i za vreme rata protiv Iraka i time se pokazalo da je potreb­no da prode jos dosta vremena pa da Evropa pokaze puno jedinstvo prema ostalom svetu.

... podstaknut Sporazumom iz Mastrihta

Glavna pitanja, 0 Kojima se raspravljalo na Meduvladinoj konferenciji 0

politiekoj uniji, koja je odrzana decembra 1990. i sa koje su podneti pred-10zi na samitu u Mastrihtu, odnosila su se na zajednieku spoljnu politiku, kao i na zajednicku politiku u oblasti odbrane i bezbednosti. Sporazum 0

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 297

formiranju ED nesumnjivo je sadrZavao odredbe od dugorocnog zrtacaja, iako ne u onoj meri koliko su se zalagale Nemaeka i neke druge clanice Zajednice. Prihvatanjem principa jednoglasnosti a ne donosenja odluka veCinskim izjasnjavanjem (uglavnom zbog upornog stava UK), preovladao je uzdrzaniji pristup. Medutim, postignuta je saglasnost da se ovo pitan­je ponovo razmotri 1996. godine, do kada su Nemacka i oni koji su je podrZavali ocekivali da ce dobiti vecu podrsku. Kada je Meduvladina kon­ferencija podnela svoj izvestaj samitu ED, koji je odrian juna 1997. u Amsterdamu, bilo je jasno da ona nije u stanju da podnese bil0 kakve ozbiljnije predloge. Stoga, samitom u Amsterdamu ( videti stranu 53) nije napravljen znaeajniji pomak u odnosu na pitanja iz Mastrihta.

Sporazum iz Mastrihta se zaiagao da "Unija i njene drZave clanice" ostvare zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku (CFSP). To je trebalo da se postigne putem uspostavljanja sistematske saradnje izmedu drZava clanica, postepenim preduzimanjem zajednickih akcija. Od driava clanica se trazilo da se medusobno informisu i konsultuju u Savetu ministara 0

pitanjima zajednicke spoljne politike i bezbednosti, kao i da Savet usva­ja zajednieke stavove gde je to neophodno. Drzave Clanice treba da obezbede da njihove nacionalne politike budu u skladu sa zajedniekim stavovima, kao i da koordiniraju rad u medunarodnim organizacijama. Evropski savet ima zadatak da definise opste principe za "zajednicku akci­ju", a Savet ministara ce jednoglasno utvrdivati da Ii neka oblast Hi pitan­je treba da bude predmet zajednicke akcije. 0 detaljnim aranzmanima za izvrsenje zajednicke akcije bice odluceno kvalifikovanom veCinom (62 glasa za, od ukupno 87 glasova, stirn da oni dolaze iz najmanje 10 zemalja (videti str. 67)

Sporazum istiee da CFSP treba da obuhvati sva pitanja koja se tieu bezbednosti Evropske unije, ukljucujuCi eventualno odredivanje okvira zajednicke odbrambene politike, koja bi vremenom vodila zajednickoj odbrani. Odluke 0 bezbednosti koje se tieu odbrane bice u meduvremenu donosene na zahtev Zapadnoevropske unije (Western European Union -WED). Nekada su se odnosi sa WEU komplikovali jer nisu sve zemlje clanice EU (mada jeste veCina) pripada1e taj organizaciji. D Mastrihtu je oddan -paralelan sastanak WEU ministara na kojem je dogovoreno da se

298 DIK LEONARD

prihvati clanstvo svake zernlje EZ koja podnese zahtev. Grcka se pridruzila ostalirn clanicama WEU (njih devet), ali su se Danska, Irska, Austrija, Finska i Svedska opredelile da budu sarno posrnatraCi u WEU.

ad ovih pet zemalja sarno je Danska Clanica NATO. U Mastrihtu je odluceno da se, u cilju uspostavljanja bolje saradnje izmedu EU i WEU, sediste WED prebaci u Brisel.

Sporazum je dao izricito pravo zemlji koja drzi rotirajuce predsed­nistvo u Savetu ministara da deluje u ime EU, sto je ranije Cinjeno sarno formalno. To je stvaralo obavezu da se organizuje CFSP, u cemu bi, pored Komisije, presedavajucoj zemlji po potrebi pomagala zemlja koja je prethodno predsedavala i zemlja koja ce preuzeti mesto predsedava­juceg (tzv. "trojka"). Sporazum je takode predvidao da predsedavajuCi redovno obavestava Evropski parlament, 0 sirlm politickim pitanjima. kao i da parlament poslavlja pitanja Savetu ministara i da mu daje preporuke. Sporazum takode predvida saradnju izmedu drZava clanica u oblasti bezbednosti, a tu spadaju:

- politika azila;

- pravila za prelazak spoljnih granica clanica; - imigraciona politika;

- uslovi za ulazak i kretanje lica iz treCih zemalja;

- uslovi za nastanjivanje, ukljucujuCi spajanje porodica pravo na zaposljavanje lica iz treCih zemalja; .

- borba protiv neovlascenog ulaska nastanjivanja lica iz treCih zemalja;

- borba protiv droge; - borba protiv prevara;

- pravna saradnja u gradanskim pitanjima; - pravna saradnja u pitanjima krirninala; - saradnja u oblasti carina;

- policijska saradnja u razmeni informacija u okviru Europola (European Police Office).

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 299

Siroko je rasprostranjeno nezadovoljstvo sto se Sporazum iz Mastrihta nije pokazao efikasnim, a kasnije su, u Sporazum iz Amsterdama unete sarno neke manje izmene. One obuhvataju:

- Imenovanje visokog predstavnika sa zadatkom da bude glavna poli­ticka licnost za zajednicku spoljnu politiku i zajednicku bezbednost.. On treba da deluje u svojstvu generalnog sekretara Saveta ministara, i da Ima zamenika za resaval1je tekuCih pitanja, kao i novoformiranu Jedinicu za planiranje politika i rano upozoravanje. .

- Obrazovanje nove "trojke", u cijem su sastavu predsedmk Saveta ministara, Visoki predstavnik i predsednika ,komisije (iIi lice koje on odre-

di). . ... - zadrzavanje principa jednoglasnog odluCivanja 0 vazmm pltajlma,

~ . . k·· d v ; d 7n "A 01q)1'ra nri-ali i davanic mo£ucnostl za ,.konstru{uvno uz rzavauJe La,,,, ,-,'~,"k ' !:"

likom odl~cjvan;a 0 pitanjima U Kojima one ne zele du ucesrvuju, ali isto tako ne zele da sprecavaju volju veCine da deluje zajedno".

- Mnoga pitanja dodeljena Stubu Tri bice vracena Stubu Jedan i bice podlozna normalnoj proceduri Saveta Evrope. Pr~d~jeva komis~ja je os~o­vala posebnu glavnu upravu za pravdu i unutrasnJe poslo:e 1 na ~amltu u Tampereu oktobra 1999. lideri EU su zahtevali stvaranJe oblastI "s10-bode, pravde i bezbednosti".

Imenovanje Ksavijera Solane (septembra ~999), bivseg generalnog sekretara NATO-a i ministra spoljnih poslova Spanije, za visokog pred­stavnika EU, dalo je novi podstrek razvoju CFSP. Kasnije je usiedio Helsinski samit, s nizom odluka koje bi trebal0 da dovedu do povecanja ukupne moCi i uticaja EU u medunarodnim odnosima. .

Glavna odluka bila je da EU mora da preuzme odgovornost pedese­to<Jodisnje Zapadnoevropske unije (WEU) , koja je uveliko bila mrtva, m:da je jos postojala na papiru. Lideri ED su odlucili da Unija mora d~ ima sopstvene vojne snage za podrsku CFSP. Cilj je bio da. ~e za t~l

godine formiraju Snage za brzo delovanje (RRF) ad 60 000 vOjmka, k?~e bi se za 60 dana rasporedile u krizno podrucje udaljeno do 2 500 mIlJa i bile sposobne da u njemu ostanu harem godinu· dana.

300 DIK LEONARD

Misije koje bi ove snage ispunjavale bili su tzv. Peterzberski zadaci, koji su navedeni na konferenciji WEU odrzanoj u Peterzbergu, Nemacka, juna 1992:

- humanitarni zadaci - zadaci odrzavanja mira - zadaci borbenih trupa u rukovooenju krizama, ukljucujuCi obez-

bedivanje mira

Takve zadatke normalno obavlja NATO. Dglavnom neiskazano oprav­danje za formiranje posebnih trupa EU bilo je da se pokriju situacije u kojima NATO (iIi bolje, Sjedinjene Drzave) ne zeli da bude direktno umesan, ali ih odobrava.

Dspostavljena je nova institucionalna baza za kontrolu Snaga za biza dejstva. Formiran je Politicki i bezbednosni komitet (PSC) na ambasadorskom nivou, koji se sastaje dva puta nedeljno u Briselu. On je zamenio bivsi Politicki komitet, koji se rede sastajao i ciji su se clanovi

. nalazili u sopstvenim prestonicama. Dz PSC se nalazi vojni komitet, kojim na bazi trogodisnjeg mandata predsedava general, a prvi predsedavajuCi je bio general Gustav Haglund iz Finske. Stabom koji broji 140 Ijudi rukovodi general Rajner Suvirt iz Nemacke.

Cilj je bio da se Snage za brza dejstva osposobe za operativno delo­vanje za tri godine i, uprkos konfliktu s Turskom po pitanju uslova pod kojima se oprema i planovi NATO-a mogu posudivati novim snagama, one su proglasene "delimicno operativnim" na samitu u Lekenu decem­bra 2001. Ocekuje se da prve operacije ovih snaga budu na Balkanu, gde ce vojni i policijski kadrovi ED verovatno zameniti trupe NATO-a, u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Ddave cianice su oddale dye "konferencije 0 mogucnostima" 2000. i 2001, na kojima je dogovoren broj vojnika i oprema koju mogu da koriste. Bilo je poteskoca pri odredivanju broja potrebnih vojnika, ali je doslo do znacajnog smanjenja po pitanju opreme, uglavnom za vazdusne i pomorske snage, vezu i stabove, te aviona i satelita za prikupljanje infor­macija i oruzja s preciznim navooenjem. Bilo je sasvim jasno da ce Snage

; .(

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 301

za brza dejstva biti uveliko zavisne od pomoCi NATO-a u svim sukobi­rna veCih razmera.

Promene do kojih je doslo posIe Amsterdamskog ugovora j one koje su sada u toku, treba da dovedu do vece povezanosti evropske spoljne politike. Medutim, sve dok kod Snaga za brza dejstva vazi jednogiasno donosenje odluka, mala je verovatnost da ce Evropa igrati tako vaznu ulogu na svetskoj sceni, koju bi njena ekonomska moe, vojni potencijali i bogatstvo demokratskog iskustva mogli da garantuju.

Napomena

Ministri inostranih poslova iz tzv. "Saveta za opste poslove" koji se sma­tra najstarijom manifestacijom Saveta ministara, cesto se sastaju da bi raspravljali 0 pitanjima koja se ne odnose na spoljne poslove, ponekad donoseCi odluke 0 pitanjima koja se preklapaju s kompetencijama drugih ministara, ponekad raspravljajuCi 0 posebno teskim problemima, ponekad delujuCi kao direktni pomocnici sefova vlada.

I1DIECQ) IIW

IP(())~IErnNlI IPffi©IDILIEMlI

Od pocetka je bilo predvideno da druge evropske zemlje, pored sest zemalja osnivaca, mogu kasnije da budu primljene u Evropsku zajednicu. Tako se u delu clana 237 Ugovora iz Rima kaze: "Svaka evropska zeml­ja moze zatraziti prijem u clanstvo Zajednice." Ovaj opsti poziv je, medutim, uslovljen preambulom Ugovora, koja govori 0 odlucnosti sest zemalja osnivaca da jacaju mil' i slobodu i pozivaju "druge narode Evrope koji dele njihove ideale da im se pridruze u njihovim naporima". Ovakva stilizacija znaci da su sarno zemlje sa demokratskom form om vladavine prihvatljive za pristupanje Zajednici. Dalji implicitni uslov je da ekonomi­je zemalja koje traze prikljucenje treba da budu dovoljno razvijene da bi mogle da prihvate obaveze clanstva i da budu sposobne da efikasno konkurisu u okviru slobodnog trzista.

Uspesni kandidati

U 1961. godini i ponovo u 1967. godini, UK, Danska, Irska i Norveska su podnele kandidature za prijem u clanstvo. U oba slucaja na kandidaturu UK stavljen je veto od strane Francuske, dok su ostale tri zemlje povuk­Ie kandidature. U 1969. godini uCinjen je treCi pokusaj i poce\j su novi pregovori, koji su rezultirali potpisivanjem sporazuma 0 prikljucenju. Tri kandidata raspisala su referendum oko potpisivanja sporazuma 0 pristu­panju, na Kojima je, u Danskoj i Irskoj, prihvaceno pristupanje. Francuska je takode odrzala referendum koji je prihvatio prosirenje, dok je u Norveskoj referendumom odbijeno pristupanje Zajednici tesnim ishodom glasanja 53% : 47%. Tako su Danska, Irska i UK 1. januara 1973. godine postale punopravni clanovi, i njima je odobren period od pet godina da prilagode svoje carine i preuzmu druge velike obaveze clanstva, kao sto su npr. poljoprivreda i budzetski doprinos .. Referendum 0 pristupanju Zajednici nije odrian u UK, ali je nakon izbora, 1974. godine laburisticka

. \

306 DIK LEONARD

vIada obnovila pregovore 0 uslovima pristupanja i kasnije na referendu­mu, odrzanom 5. juna 1975, njeno clanstvo u EZ je potvrdeno sa viSe nego dvotreCinskom vecinom.

Kandidature Grcke, Portugala i Spanije su odbijene u vreme kada su ove zemlje tavorile pod diktatorskim rezimima. Grcka, koja je nekoliko godina pre vojnog udara 1967. godine, pregovarala 0 statusu pridruzenog clana EZ, nije gubila vreme i odmah nakon uspostavljanja demokratske vlasti zatrazila je prijem kao punopravni clan. Njena kandidatura je pod­neta 1975. godine i Grcka je od 1. januara 1981. godine deseti clan Zajednice. Utvrden je petogodisnji period tranzicije za uskladivanje uvoznih carina, kao i za najveci deo zajednicke politike EZ. Sedmogodisnji prelazni period, koji se zavrsio 1. januara 1988. godine, odnosio se na breskve i paradajz, kao i na slobodno kretanje radne snage.

i Spanija su podneli kandidature godinu-dve posIe revoluci­je u Portugalu 1974, i smrti general a Franka 1975. godine. Njihov prijem u clanstvo je trajao mnogo duze i bio je komplikovaniji nego u slucaju Grcke, delimicno i zbog pocetne francuske uzdrzanosti, ali i zbog cinjenice da ce narocito clanstvo Spanije izazvati vece probleme i za druge driave clanice. Sporazum je najzad postignut maja 1975. godine a ugovor 0 prijemu je potpisan 12. juna 1975. godine. Trebalo je da spo­razum stupi na snagu 1. januara 1976. godine, nakon ratifikacije svih drzava clanica EZ, kao i Spanije i Portugala. U ovom slucaju odreden je period tranzicije u trajanju od sedam godina, do 1. januara 1993, ali je za nekoliko osetljivih poljoprivrednih proizvoda on trajao deset godina i zavrsio se I. januara 1996. Sloboda kretanja radne snage sedam godina nije primenjivana u potpunosti, dok u slucaju Luksemburga (koji je vee imao veliki broj radnika imigranata iz Portugal a) nije primenjivana deset godina.

Neuspesni kandidati

Turska, koja se smatra evropskom zemljom, mada se 96% njene teritori­je nalazi u Aziji, potpisala je 1963. ugovor 0 pridruzenom clanstvu.

. Zvanicnu kandidaturu za clanstvo podnela je. 1987. godine, bas kao i Maroko, koji je nezvanicno podneo kandidaturu tri godine pre toga.

I J 'I

I

I I i i

I !

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 307

Maroku, koji se pozivao na to da je demokratska zemlja i da ima organske veze sa Evropom, uctivo je odgovoreno da nije prihvatljiv za clana. Turska prijava podneta je Komisiji za davanje misljenja 0 njenoj prihvatljivosti, kao sto predvida Sporazum iz Rima i kao sto je bio slucaj sa drugim, ranijim kandidatima. U proslosti je staY Komisije uvek bio pozitivan, posIe cega se pristupalo pregovorima 0 clanstvu. U slucaju Turske, medutim, Komisija je saopstila da ona jos nije spremna za clanst­vo jer nije dovoljno ekonomski razvijena i nije u potpunosti uspostavila demokratske odnose. Turskoj je takode uctivo saopsteno da je njeno pris­tupanje odlozeno na neodredeno vreme. Ovo odbijanje nije sprecilo tursku vladu da u novembru 1992. godine objavi da zeli da uspostavi punu carin­sku uniju sa EZ, kakva je mogucnost bila data u pomenutom ugovoru 0

pridruzivanju. Rok koji su Turci sami sebi postavili bila je 1995. godina. Carinska unija je stupila na snagu 31. decem bra 1995. godine i pored

mnogo skepticizma i odredene uzdrzanosti od strane Evropskog parla­menta. Turska industrija je stavljena pod ozbiljan test suocavanja sa punim efektima konkurencije proizvodaca industrijskih proizvoda EZ. Turska vlada je prihvatila ovaj izazov, u uverenju da ce on dati znacajan doprinos efikasnosti turskih preduzeca. Izvestaji Komisije koja je nad­gledala sporazum 0 carinskoj uniji podnet je 10 meseci nakon njenog stu­panja 'na snagu u oktobru 1996. godine. Zakljucak je bio da je jos suvise rano za davanje dugorocnih zakljucaka, ali da su prvi nagovestaji povoljni. Naime, u prvim mesecima doslo je do velikog izvoza iz zemalja EZ u Tursku, dok je izvoz iz Turske u EZ takode znacajno porastao, mada ne u istoj meri. Turska je poslednjih godina bila privlacna za investitore zapadnih zemalja i po zavrsetku hladnog rata postala je znacajna trgovin­ska veza sa zemljama bivseg Sovjetskog Saveza i njenim satelitima na Baikanu, Kavkazu i u centralnoj Aziji. Turci veruju da ce, ako im ekonomija bude vise povezana sa EU, Uniji biti teze da kasnije odbije njeno clanstvo.

U praksi se prijem Turske u blizoj buducnosti ne moze ocekivati i do toga neee doCi dok sene. ispune tri uslova:

308 DIK LEONARD

- dok izvestaji 0 Ijudskim pravima u Turskoj ne pokazu znacajan napredak;

- dok se ne resi spor oko Kipra, ukljucujuCi povJacenje turskih trupa; - dok ne ojaca demokratija u Turskoj.

Malta i Kipar, mediteranske zemlje koje takode imaju ugovore 0

pridruzenom clanstvu, podnele su 1990. godine zahtev za clanstvo. Obe zemlje mogle bi se brzo prilagoditi zahtevima za prijem u clanstvo, ali im za to nije pruzena prilika. Sto se tice Kipra, postoji uverenje da clanst­vo ne bi bilo prihvatljivo sve dok je severni deo ostrva pod turskom vojnom okupacijom. EZ sumnja da bi ove male zemlje mogle na sebe da preuzmu breme obaveza clanica EU. Medutim, kako Luksemburg, koji je clan osnivac, ima isti broj stanovnika kao Malta, a znatno manje od Kipra, tesko se ovim argumentom moze odbijati prijem ovih zemalja. Samit u Kopenhagenu, odrzan juna 1993. godine, usvojio je znatno prihvatljiviji pristup i saglasio se da dalje treba podsticati ove zemlje u njihovim napor­ima za prijem u clanstvo. Predvideno je da se molba Kipra preispita, u svetlu napretka u resavanju tursko-kiparskog problema, a sa Maltom da se nastavi intenzivan dijalog koji bi pomogao njenu integraciju u EU. Obe zemlje su kasnije uveravane da pregovori 0 njihovom clanstvu mogu zapoceti sest meseci nakon Meduvladine konferencije 1996 - 1997. Ali, pobeda Laburisticke partije Malte na izborima 1996, koja se protivi clanstvu u EU, stavila je tacku na njenu kandidaturu.

Mada je izgledalo da ce posle prijema Spanije i Portugala 1986. biti potrebno dosta vremena da se stanje u Zajednici stabilizuje, dva dogadaja su dala jak podsticaj njenom daljem sirenju, i to program za stvaranje jedinstvenog evropskog trzista i pad komunizma u Sovjetskom Savezu.

Pregovori sa zemljama EFT A

Podnosenje Programa za 1992. godinu (videti pogJavlje 16) izazvalo je trenutne reakcije u sedam zemalja EFTA. Sve su one sezdesetih godina pregovara1e sa EZ oko usvajanja sporazuma 0 slobodnoj trgovini indus­trijskim proizvodima, ali su strahovale da nece moCi koristiti prednosti jedinstvenog evropskog tdista.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 309

Pregovori, koji su trajali dYe godine, dove1i su do obrazovanja Evropske ekonomske zone - EEA (European Economic Area), koja je tre­balo da stupi na snagu l. januara 1993. godine. U procesu pregovora najveCi deo zemaija EFT A je zakljucio da je, zbog zahteva velikog broja ustupaka od EZ, za njih celishodnije da idu i zatraze prijem u punopravno clanstvo. Austrija se na to odlucila jos pre pocetka pregovora, dok je Svedska podnela zahtev 1991. godine. To su ucinile Finska i Svajcarska pocetkom 1992. godine. Norveska je jos bila pod uticajem neuspesnog referenduma iz 1972. godine, kada tesnom veCinom nije prihvacen pred­log za pristupanje EZ, dok je u isto vreme, referendumima u Danskoj, Irskoj i UK clanstvo prihvaceno. Norveska vlada se, zbog ostre podele u javnosti, dvoumila pre raspisivanja referenduma, ali je krajem 1992. godine ipak podnela zahtev za clanstvo. U meduvremenu su se svajcars­ki glasaci na referendumu u decembru 1992, jzjasnili protiv clanstva u EEA. Usledilo je ponovno pregovaranje oko uslova sporazuma, sto je dovelo do njegove primene nakon godinu dana odlaganja, odnosno 1. jan­uara 1994, bez ucesca Svajcarske. Razmatranje kandidature Svajcarske za prijem u clanstvo EU je stavljeno na led, a svajcarska industrija je stra­hovala da ce joj ostajanje van EU stvoriti velike tdkoce u pogledu konkurentnosti na tdistu Zajednice.

Ostale su dYe EFTA zemlje - Island i Lihtenstajn. Lihtenstajn, koji ima svega 28.000 stanovnika (10 puta manje od Luksemburga), tesko moze da ocekuje da bude primljen kao punopravan clan, iako je clan EEA od aprila 1995. godine. Island zeli da zaddi punu kontrolu nad resursi­rna u ribarstvu i za sada ne razmislja da podnese zahtev za pflJem u clanstvo EU.

Pregovori sa Austrijom, Finskom, Svedskom i Norveskom okoncani su u martu 1994. godine. Referendum u Austriji je oddan juna, u Finskoj septembra, u Svedskoj i NorveSkoj novembra 1994. godine. Referendumima u Austriji, Finskoj i Svedskoj, njihovi grad ani su prih­vatili pristupanje Uniji, dok su Norveski glasaci (sa 52,5% prema 47,5%) odbacili cianstvo u EU. Tako se broj zemalja clanica dvanaest, januara 1995. godine, povecao na petnaest.

310 DIK LEONARD

D procesu pregovaranja oka prijema ovih zemalja pojavilo se neko­liko pi~blema. Sve cetiri zemlje imaju visok dohodak po stanovniku i verovatno ee biti neto kontributori ED fondova. Glavna pitanja oko kojih se sporilo odnosila su se na poljoprivredu, zivotnu sredinu, regionalnu politiku, saobraeaj (naroeito teretnih vozila preko planinskih puteva Austriie), monopol nad alkoholom (u tri Skandinavske zemlje), a u slucaju Norveike i na ribarstvo. Sporazumom je predvideno da novoprimljene zemije prilagode svoje zakonodavstvo regulativi EU, ali sa razlicitim prelaznim periodima i nekim izuzecima U odredenim pitanjima. .

Ocekivani problemi oka neutralnosti Austrije, Finske i Svedske nestah su nakon zavrsetka hladnog rata. Sve ove zemlje su se izjasnile da ee po njihovom prijemu "biti spremne i sposobne da u potpunosti. i aktivn.o ucestvuju u zajednickoj spoljnojpolitki i poiitici bezbednostl, kako Je definisano II Sporazumu 0 Evropskoj uniji (Sporazum iz Mastrihta).

Prepreke za novo clanstvo

Sve zemlje koje traze prijem, treba da prihvate ne sarno odredbe Sporazurna (videti poglavlje 3), vee i sve odredbe tzv. sekundarnog zakon­odavstva - direktive, propise i odluke, koje su vee odobrene na osnovu Sporazuma. Shodno tome, pregovori 0 prijemu u ~lanstvo, kC)ji ob~cno

dugo traju, uglavnom- se odnose na duzinu i prirodu prelaznog penoda tranzicije u ko;em drZava kandidat treba da prilagodi zakonodavstvo, i na odredbe koie ~e biti obuhvaeene u dogovoru 0 prelazu. Kada se zakljuci sporazum ~ pristupanju, on mora biti ratifikovan od strane svih parlame­nata EU pre njegovog stupanja na snagu. Nakon stupanja na snagu Jedinstvenog evropskog akta (Single European Act) 1987. godine potreb­no je da i Evropski parlament potvrdi prijem Dovih kandidata apsolutnom ve6nom svog clanstva. To se prvi put dogodilo 5. maja 1994. godine, kada su velikom veCinom glasova prihvaeene kandidature Austrije, Finske, Svedske i NorveSke.

Srednja i Istocna Evropa

Odmah nakon oslobodenja od sovjetskog jarma 1989-91.godine, zemije srednje istocne Evrope su ispoljava1e \naglasen interes za pristupanje

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 311

~vropskoj uniji. Neke clanice EU }U bile protiv njihovog prijema, ali su Ipak, u decembru 1991. godine, s Cehoslovackom, Madarskom i Poljskorn postignuti sporazumi 0 pridruzivanju koji su predvidaIi kasnije clanstvo. o slicnim sporazumima su kasnije vodeni razgovori sa Albanijom, Bugarskom, Rumunijom, Slovenijom i baltickim diZavama - Estonijom Litvanijom i Letonijom. Sporazum sa Cehoslovackom je kasnije zamen~ jen sporazumima sa Ceskom Republikom i Slovackom. Slovenija je pre­govarala 0 slicnom sporazumu, dok ostale bivse jugoslovenske republike, ukljucujuCi i delove Bosne i Hercegovine, u buducnosti mogu ocekivati sliean tretman. Neke, iIi cak sve ove zemlje zele da postanu punopravnj clanovi Unije.

Na samitu u Kopenhagenu juna 1993. godine, potvrdeno je da svaka zemlja istocne i srednje Evrope moze da postane Clan ED "ukoliko je sposobn3 da izvrsava svqje ob2\'~ze k2D

1· PO'i't;n 'nl'" p. 1" . .., _"" _ • ~ L.H .. ,Ke!1~ ove . ... rYe· ze~nlJe KOJe sU se obratlle bIle SU Nladarska 1

~oljska, u martu 1994, a u naredne dye godine to su uciniIe Bugarska, Ceska Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, SJovacka i Slovenija.

Evropska komisija je odgovorila izdavanjem Bele knjige u kojoj se navode preliminame mere koje zemlje kandidati za clanstvo treba da pre­duzmu. Ovaj obiman dokument od vise stotina preporuka iz 23 razlicite oblasti ima za cilj uglavnom da posluzi kao vodic zemljama kandidatima u pripremi njihovih administracija i prilagodavanju njihovog zakonodavst­va. U isto vreme je data znacajna tehnicka pomoe preko programa Far (Phare) u cilju minimiziranja teskoca, koje proces tranzicije neminovno sa sobom nosi. Kasnije je u Firenci, u junu 1996. godine, odluceno da pre­govori 0 clanstvu sa kandidatirna iz centralne i istocne Evrope treba da pocnu istovremeno kad i sa Kiprom, sest meseci nakon odrZavanja Meduvladine konferencije. Od Komisije EZ je zatrazeno da iznese svoje misljene 0 pogodnosti i spremnosti svake zemlje kandidata odmah nakon zavrsetka Meduvladine konferencije (lGC).

U skladu sa tim, Komisija je u juju 1997. godine konstatovala sprem­nost 11 kandidata, pri cemu je zakljuCila da pregovori 0 Clanstvu mogu da otpocnu u 1998. godini sa sest zemalja, ocenjujuCi da ostalih pet JOs

312 DIK LEONARD

nije spremno da prihvati obaveze clanstva. Ovo misljenje Komisije je pri­hvaceno od sefova vlada na samitu u Luksemburgu decem bra 1997. i potom su pregovori zapoceli, u martu 1998. sa Kiprom, Ceskom Republikom, Estonijom, Madarskom, Poljskom i Slovenijom. Savetovano je Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji, Rumuniji i Slovackoj da nastave sa pripremama i da 0 njima podnose godisnje izvestaje. Ukoliko njihov napredak bude zadovoljavao, bice naknadno ukljueene u pregovore 0

elanstvu. U meduvremenu su ove zemlje pozvane na godisnju konferen­ciju svih zemalja EZ i zemalja koje su podnele zahtev za prijem, koja je odrzana u Londonu marta 1998. godine. Turska je takode pozvana, ali je odbila da prisustvuje, posto joj nisu pruzena ista uveravanja 0 prijemu u elanstvo kao ostalim zemljama kandidatima.

Otpoeeti su odvojeni ali uporedni razgovori sa ovih sest favorizovanih kandidata, a na Helsinskom samitu decem bra 1999, lideri EU su dali zeleno svetlo za pregovore 0 ulasku sa Bugarskom, Letonijom, Litvan ij om , Maltom, Rumunijom i Slovenijom koji treba da poenu poeetkom 2000. Nastavili su se dugi i iscrpljujuCi pregovori i do kraja 2001, cetiri kandidata su prikljueena predasnjoj grupi. Medutim, Bugarska i Rumunija nalazile su se u znaeajnom zaostatku. Na samitu u Lekenu decembra 2001; postavljen je cilj zavrsetka pregovora sa 10 vodeCih kan­didata do kraja 2002, s namerom da se prime u elanstvo tako da mogu da ueestvuju na izborima za Evropski parlament 2004. Drugi cilj bio je da se otvori svih 30 poglavlja pregovora s Bugarskom i Rumunijom tokom 2002, sa nezvanienim oeekivanjem da bi mogle da budu primljene u clanstvo j anuara 2007.

Do maja 2002. godine vodeCi kandidati su ispunili 27 od 30 poglavl­ja, ostavljajuCi sarno da se razrese pitanja poljoprivrede, regionalne poli­tike i budzeta EU. Evropska unija je bila odlucna da kratkorocne troskove prosirenja za period 2000-04. zadrzi strogo u granicama odredenim na Berlinskom samitu 1999. Zemlje kandidati, a narocito Poljska, smatrale su da su ta sredstva mala i nastoja1e su da dobiju povoljnije aranzmane. Sanse za znacajna povecanja nisu bile velike, ali je postojao optimizam da ce doCi do sporazuma sa svim kandidatima do samita u Kopenhagenu u decembru 2002.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 313

Na Helsinskom samitu konacno je dat signal Turskoj da je i ona kan­didat za konacno uClanjenje, ali su joj saopsteni uslovi koje mora da ispuni da bi pregovori mogli da poenu. Turska vlada je pocetkom 2002. najavila da krece u ambiciozan program politickih i ekonomskih reformi, u cilju ispunjavanja zahteva EU i da joj je cilj da razgovori pocnu 2003 - optimisticki ali ne potpuno nerealan scenario. U toku sukoba na Kosovu Albanija i Makedonija su gajile nadu da bi mogle da budu primljene po ubrzanom postupku, sto bi bila nagrada za njihovu podrsku kampanji NATO pakta. To se nece dogoditi, mada su dobile obecanja 0 znaeajnoj ekonomskoj i tehnickoj pomoCi. Dugoroeno gledano, one ce - kao Bosna, Hrvatska i verovatno Srbija - biti nesumnjivo primljene kao kandidati, iako ce proteCi mnogo godina pre prijema u Clanstvo

Posle zemalja istoene i centralne Evrope, verovatno dolazi sest repub­lika bivseg Sovjetskog Saveza - Iermenija, Azerbejdzan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina - koje su izrazile zelju za prijem u Savet Evrope. Suvise je ranG govoriti 0 njihovom prijemu, ali ukoliko u prvoj deceniji novog stoleca uevrste demokratiju i razviju privredu, bar neke od njih bi mogle da zakucaju na vrata Evropske unije. Mnogi Rusi bi takode zeleli da vide svoju zemlju u Uniji, ali to je u svakom pogledu malo verovatno. Njena velicina, cinjenica da je veliki deo njene teritorije u Aziji, kao i njen raniji, a verovatno i buduCi status velike sile, govore protiv njenog prijema. Mnogo je verovatnije da ce saradnja biti dogov­orena ekskluzivnim sporazumom slicnim onom 0 partnerstvu sa NATO i da ce biti zasnovana na Sporazumu 0 partnerstvu i saradnji Rusije i EZ iz 1994. Sporazum 0 slobodnoj trgovini s Rusijom jeste moguc, ali ne tako brzo.

Na zapadu, tri napredne demokratije, Island, Norveska i Svajcarska, mogle bi bez mnogo buke da ostvare clanstvo ako bi na refercndumima odluCile da to zele. Treca norveska molba za prijem ne bi trebalo da se dugo odlaze, a islandsko javno mnjenje sve je blize zalaganju za clanst­vo u EU. Svajcarska je problematienija, ali je malo verovatno da ce osta­ti zauvek van EU.

Zajednica koja je pocela sa sest Clanica 1958, sada ima 15 Clanica i 270 miliona stanovnika. Do 2008, pola veka posle nastanka, ona bi mogla

314 DIK LEONARD

da ima 27 Clanica i oko 450 miliona stanovnika. Deset godina kasnije mogla bi da ima 40 clanica, bez Rusije, ukljucujuci say ostatak evrop­skog kontinenta i oko 700 miliona stanovnika. Ovo nije bas verovatno, a mnogi bi sigumo zazalili za promenom u prirodi Unije, koju bi takvo sirenje podrazumevalo. Ipak, logika Rimskog ugovora i dosadasnji nacin ponasanja EU neumitno ukazuju na postepeno ubrzanje povecanja clanst­va. Sve do prijema u EZ 1973. godine, UK je imal0 veCih iIi manjih prob­

lema sa svojim partnerima.

Istorija nepoverenja

Do prijema UK u clanstvo 1973. godine postojao je dug period medusobnog nepoverenja i nezadovoljstva, i pored ocigledne zelje sest zemalja osnivaca da one bude primljeno u clanstvo EZ. Na kraju II svet­skog rata, popularnost i prestiz UK bili su u zapadnoj Evropi veri nego ikada ranije, i kao nikada kasnije, i nema sumnje da je UK povelo pokret za tesniju integraciju da bi imalo presudan uticaj na oblikovanje i fonnu svakog udruzivanja. U svakom slucaju, postojalo je siroko rasprostranjeno strahovanje i nerazumevanje za odustvo interesa UK za pristupanje Zajednici za ugalj i celik, kao i za prisustvo na konferenciji u Mesini 1955. godine, koja je vodila stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Razlozi za ovakvo njegovo drZanje po strani bili su: cvrsto uvreZen stay da je UK pre svetska nego evropska sila, da one ima speci­jalne odnose sa SAD, kao i da su njegove glavne trgovinske i politicke veze u Komonveltu. Ovi razlozi nisu nailazili na razumevanje u konti­nentalnom delu Evrope. Osim toga, inicijativa UK za stvaranje Evropske zone slobodne trgovine (EFTA) 1959, samo godinu dana nakon osnivan­ja EEZ, stvorila je rasprostranjeno misljenje da je to ucinjeno sa ciljem smanjenja uticaja EEZ.

Ipak, molba UK za pristupanje Evropskoj zajednici (EZ) , nakon njenog osnivanja 1961. godine, bila je topio pozdravljena u svim ddavama clanicama (ukljucujuCi i Francusku), ali je potom izraZeno razocarenje sto je predsednik De Gol (De Gaulle) dva puta stavljao veto na njegov prijem u EZ. Tek posle trece molbe i posIe obnovljenih pre-

316 DIK LEONARD

govora izmedu Konzervativne vlade Edvarda Hita (Edward Heath) i sest postojecih elanica EZ, uslovi pristupa su konaeno dogovoreni.

Otpor Laburisticke partije Clanstvu u EZ

U Konzervativnoj partiji opozicija je uglavnom bila u desnim i nacional­istiekim ograncima i partijsko vodstvo nije imalo veCih problema da ih izoluje i drzi pod kontrolom. U Laburistiekoj partiji su unutrasnje pode]e bile mnogo ozbiljnije. EZ je od strane levieara prikazivana kao kapital­isticka zavera suprotna fundamentalnim ciljevima ove partije, dok su sindikati strahovali da ce cene hrane rasti kao posledica uticaja agrarne politike Zajednice (CAP). Grupa u partiji koja je bila za pristupanje UK Zajednici, predvodena Rojem Dzenkinsom (Roy Jenkins), ostala je up or­na u svojim stavovima i pored jakog pritiska da napusti svoja duboka uverenja - 69 clanova Parlamenta otkazalo je poslusnost partijskom vodstvu i omogucil0 da uslovi za clanstvo u EZ u Donjem domu (House of Commons) budu prihvaceni ubedljivom veCinom. Laburistickoj partiji je ovaj sukob, narocito netolerantan naCin na koji je kampanja vodena, naneo znacajnu stetui doprineo njenom cepanju, koje je usledilo posIe desetak godina, osnivanjem Socijal-demokratske partije (Social Democratic Party). Suparnistvo u Laburistiekoj partiji je nastavljeno, ali je najzad privremeno prevazideno obeeanjem da ce laburistieka vlada naknadno raspisati referendum 0 tome da Ii ce UK ostati elanica EZ iIi ne. Posle pobede laburista na izborima 1974. godine, uslovi 0 elanstvu su ponovo bili predmet pregovora, pri eemu je glavna promena bila u finan­sijskom mehanizmu, kako bi se sprecili ogromni budzetski doprinosi UK, iako su kasniji dogadaji pokazali da je on neefikasan (videti strane 22-23). Veei broj elanova kabineta, predvoden Haroldom Vilsonom (Harold Wilson) i sekretarom za spoljne poslove Dzejmsom Kalahanom (James Callaghan) (obojica su 1971. godine glasali protiv elanstva u EZ), preporucio je prihvatanje revidiranih uslova, uprkos suprotstavljanju velikog dela Laburistieke partije. Na referendumu odrZanom 5. juna 1975. godine, vise od dYe treCine se izjasnil0 za nastavak elanstva i izgledalo je da. je unutrashji sukob prevaziden.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 317

On se ponovo razbuktao 1979, kada se u poslednjim meseclma Kalahanove vlade razotkrilo da se UK, uprkos ranijim pregovOiima 0

izmenjenim uslovima, nakon prelaznog perioda koji je isticao, obavezalo da plati neprihvatljivo visok neto doprinos budzetu EZ, verovatno preko 1 milijardu ekija (videti strane 28-29). Konzervativnoj vladi Margaret Tacer (Margaret Thatcher), izabranoj u maju 1979, ostalo je da pokusa da obezbedi stalno smanjenje doprinosa UK. Gospoda Tacer je imala vodecu ulogu u pregovorima koji su dominirali radom Zajednice i na sastancima Evropskog saveta, sve dok konacno nije nadeno reSenje na samitu u Fontenblou, juna 1984. godine. U meduvremenu se odbojnost Laburistieke partije prema elanstvu u EZ ponovo razbuktala i u kampanji za opste izbore, juna 1983. godine, ova partija je predlozila jednostrano povlaeenje, bez mogucnosti za kasnije izjasnjavanje na referendumu. Posle teskog poraza laburista na tim izborima j zamene Majkla Futa (Michael Foot) Nilom Kinokom (Neil Kinnock), kao liderom partije, ovo pitanje je polako baeeno u zapecak. 0 povlaeenju iz EZ nije bilo pomena ni u manifestu Laburistieke partije za opste izbore u 1987. godini.

Otprilike posle godinu dana, posle vrlo uspesne posete Zaka Delora (Jaques Delor) Kongresu sindikata 1988. godine, koji je inspirisao sindikate vizijom Evrope u kojoj bi sindikati potpuno delili plodove buduceg razvoja Zajednice, ukljueujuCi i program iz 1992. godine, konacno su i sindikati i laburisti poeeH da gledaju na EZ u pozitivnijem svetlu.

Gospoda Tacer srnanjila je uticaj UK u EZ ...

Ovaj pozitivan razvoj umanjen je pogresnom reakcijom Konzervativne partije, koja je pod vodstvom gde Tacer, nakon izbora u septembru i 988, sve vise postajala neprijateljski raspolozena prema EZ, sto je naroeito ispoljeno u siroko publikovanom govoru Taeerove u Brizu. To je poz­dravljeno kao poziv na okupljanje, od svih onih koji su nostalgicno gledali na proslost, kada je UK bilo svetska sila, i koji psiholoski nisu mogli da se prilagode postojecoj situaciji. Gospoda Tacer je posebno insistirala na pitanjima "suvereniteta", koji su ona i njeni sledbenici videli kao koncept

. "nuIte sume", pretpostavljajuCi da svako predavanje vlasti polugama EZ

318 DIK LEONARD

predstavlja njeno umanjenje za konkretnu zem!ju Clanicu. To je u direkt­noj suprotnosti sa preovladujuCim misljenjem u Zajednici; ako se nacionalni suverenitet smanjuje vee dugi niz godina, to nije iz puke potrebe prosirenja EZ, nego pre svega radi objedinjavanja resursa u mnogim oblastima da bi zemlje clanice bile u stanju da postignu zajed­nicke ciljeve, koji bi inace bili van njihovih pojedinacnih moguenosti.

Jasno je da je goa Tacer u poslednjim godinama svoje vladavine, insistiranjem na negativnom iIi minimalistickom stavu prema najveeem broju predloga za nove inicijative EZ, cak i takve kao sto je Lingva pro­gram 0 ucenju stranih jezika, koji bi bio od posebne koristi za UK, znacajno smanjila njen uticaj u EZ. Izgleda da je ona uzivala da bude u usamljenickoj manjini na sastancima Saveta Evrope, a tako se ponasala i na, i posle Rimskog sastanka, oktobra 1990, na kojem je odreden datum za pocetak druge faze EMU (Economic and Monetary Union -Ekononlska i lTlonetarna kao i kasnije~ sto je covelo do raga bude zamenjena Dzonom Mejdzorom.

••• 3 ni gospodin Mejdzor nije bio nista uspesniji

Dzon Mejdzor ocigledno nije delia misljenje gospode Tacer 0 dubokom nepoverenju prema Zajednici i govorio je 0 zelji "da dovede UK u sree Evrope". Odmah je odustao od njene ostre kritike EZ, ali svestan daljeg utieaja gde Tacer u Konzervativnoj partiji, nastavio je da okolisa u vezi sa predlogom za EMU i "politicku uniju". Usvojivsi reainiji pregovaracki pristup, bio je u stanju da obezbedi dye znacajne promene na dye meouvladine konferencije, posebno na onoj 0 "politickoj uniji". Sarno godinu dana posle njegovog izbora za premijera, saglasio se sa Sporazumom iz Mastrihta 0 Evropskoj uniji (Maastricht Treaty on European Union), ali uz dye opeione klauzule. ledna od njih je obezbedivala pravo UK da ne ucestvuje u treeoj fazi EMU, sa Evropskom eentralnom bankom (ECB) i zajednickom valutom. Medutim, malo pos­matraca je tada verovalo da UK neee ucestvovati u trecoj fazi EMU. Izledalo je da je jedini razlog ovakvog tvrdog stava UK bio odluean stay grada Londona da u njemu bude sediste ECB-a. Predlog inace nije uzivao siru podrsku zernalja Zajednice. Ova pretpostavka se pokazala tacnom

I I ! VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 319

kada je kasnije Frankfurt izabran za rnesto Evropskog rnonetarnog insti­tuta kao prethodnice ECB. Druga Mejdzorova opcija se odnosila na Socijalnu povelju (videti str. 205-206).

Za g. Mejdzora su ove opcije biledvosek1i mac. Njima nije umirio evroskeptike u svojoj partiji, a bile su odbijene i od Laburisticke i Liberalno-demokratske partije, koje su inace snafno podrZavale Sporazum iz Mastrihta. Zato se, u dugom i teskom procesu ratifikacije u oba dorna Parlamenta, nije mogla ocekivati jaca podrska opozicionih partija: To je obavljeno tek u julu 1993. godine, nakon ponovljenih pretnji i zbog realnog rizika da bi u tom procesu njihova tesna parlamentama veCina mogla biti ugrozena. Gospodin Mejdzor i njegove kolege bili su tesko pogodeni ovim iskustvom i prioritet su davaE torijevskim evroskepticirna. To je vodilo nastavljanju tacerovske retorike od strane ministara i UK se

sa evropskoj int~-

graciji. Gospodin Mejdzor je na tribini svoje partije, u martu i aprilu 1994. godine, nerazumno pokusao da se suprotstavlja EU, insistirajuCi da isti broj glasova manjine (koja moze blokirati odluke Saveta ministara) vazi za 16 clanova, predvidajuCi prijem Austrije, Finske, Svedske i Norveske, kao i ranije kada je EZ imaJa 12 clanova. Pri tome je naisao na ostar otpor kod svih elanica EZ, sa izuzetkom Spanije, kao i Evropskog parlamenta, i morae je kasnije, ponizavajuCi se, da odstupi od toga kako ne bi sprecio prijem pomenuta cetiri nova clana, za ciji prijem se UK inace odranije zalalagala.

Gospodin Mejdzor je jos gore prosao na Krfskom samitu, gde je stavio veto na imenovanje belgijskog premijera Zan Lik Deena za Delorovog naslednika, na mestu predsednika Evropske komisije. To je iza­zvalo ostre zamerke ne sarno Belgije vee i drugih zemalja koje su podrzavale ovo imenovanje. Glavno opravdanje za ovakav staY bilo je da je Deen "federalista" koji veruje u ulogu drzave u donosenju ekonomskih odluka. U stvari, to je bila namerna "maco akcija", sracunata da odobro­volji neopredeljene torijevske poslanike. Od te akcije bilo je, medutim, malo koristi jer se samo nekoliko nedelja kasnije, uz oklevanje, Mejdzor saglasid sa imenov~njem premijera Luksemburga Santera za predsednika

320 DIK LEONARD

Komisije, koji je, tom prilikom, laskajuCi izjavio da su njegovi stavovi identicni stavovima g. Deena.

Konzervativna partija se potom suocila sa prljavom igrom oko ekonomske i monetarne politike Unije, sa odlucnom akcijom cvroskepti­ka da UK definitivno napusti clanstvo u EU. Dzon Mejdzor se suprot­stavljao tom pritisku, ali se sve vise angazovao u retorici protiv EU, pri cemu je imao podrsku stampe koja je, iako pretezno u vlasnistvu stranaca Ruperta Mardoka i Konrada Bleka (Rupert Murdoch i Conrad Black), bila pretez.no naklonjena nacionalistickoj liniji. Vlada g. Mejdzora je "na meduvladinoj konferenciji EZ, pred opste izbore u UK prvog maja 1997. godine, onemoguCila da se 0 vaznim pitanjima postigne bilo kakav usaglasen stav.

Poslednja sansa za Ujedinjeno Kraljevstvo?

Novoizabrana laburisticka vlada nije gubila vreme da naglasi kako nam­erava da ucini novi korak u odnosima sa EU i kako ce, u odbrani vital­nih britanskih interesa, usvojiti mnogo pozitivniji pristup od njenih prethodnika. Njen prvi korak, sarno nekoliko dana nakon izbora, bila je izjava da ce odustati od svojih opcija neucestvovanja i da ce Socijalnu povelju potpisati u najskorije vreme. To je verovatno bila poslednja sansa Britanije da okonca stetu, koju je sarna sebi nanela poluodbojnim stavom prema Uniji i da povrati svoj uticaj vodeceg igraca. U skladu s tim, Toni BIer i njegovi ministri usvojili su mnogo pomirljiviji stay u pregovorima u okviru meduvladine konferencije, omogucavajuCi da se postigne spo­razum na samitu u junu 1998. godine. Cinjenica da Sporazum iz Amsterdama nije mnogo ucinio u pravcu vece integracije, sto su mnogi ocekivali, prvi· put nije bila posledica stava britanskih pregovaraca. BIer je uspeo da za sarno nekoliko nedelja otkloni ziu krv koja je postojala izmedu Britanije i njenih evropskih partnera, ali je doslo do velikog razocarenja, kada je jos iste godine ministar finansija Gordon Braun izjavio da Britanija nece biti jedna od clanica osnivaea Ekonomske i mon­etarne unije (EMU). Britanski ministri su odbijali da priznaju, sto je inace

. svima drugima hila jasno, da ce njihov uticaj u procesu odlucivanja biti manji, sve\ dok se konacnone opredele za EMU. Za njihje bilo poseb-

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 321

no bolno njihovo iskljucivanje iz Euro-II (kasnije Euro-12), tela osno­vanog sa ciljem da nadgleda proces realizacije EMU.

Nije uopste sigumo kada ce, i da Ii ce uopste, UK prihvatiti zajed­nicku valutu. Blerova vlada se u principu opredelila za takvo resenje, ali neprestano ponavlja da bi preporucila ulazak sarno ako bi se zadovoljilo pet uslova koje je izlozio Gordon Braun. Ti uslovi su bili:

- Da Ii bi prikljucivanje EMU stvorilo boije uslove da firme donose dugorocne odluke za ulaganje u UK?

- Na koji bi nacin usvajanje jedinstvene valute uticalo na finansijske usluge UK?

- Da Ii su poslovni ciklusi i ekonomske strukture kompatibilni, tako da UK i druge zemlje u Evropi mogu ziveti sa evropskim kamatama na permanentnoj osnovi?

- Ako se problemi zaista pojave, da Ii postoji dovoljna fleksibilnost za bavljenje njima?

- Da Ii ce prikljucivanje EMU doprineti vecem privrednom rastu, sta­bilnosti i otvaranju novih radnih mesta?

Malo, iIi nijedan, od ovih uslova nije podlozan preciznom merenju, a oni sadde i znatan subjektivni - ako ne kozmeticki element. Odluka vlade ce, u stvari, biti doneta pre na politickom nego na ekonomskom osnovu.

Njen preoprezan staY do sada je bio pod uticajem tri vazna faktora. Prvo, ankete javnog mnjenja, koje su stalno pokazivale da je, u najman­ju ruku, odnos protivnika prema pristalicama ulaska u EU dva prema jedan, iako 80% biraca ocekuje da UK usvoji jedinstvenu valutu do 2010. Drugo, odbojnost velikog dela ~hampe, narocito Sana i Dejli mirora. Trece, suprotstavljanje veceg dela Konzervativne partije. Ovaj poslednji faktor je mnogo ublaZen nakon rasula konzervativaca na opstirn izborima 2001, nakon sto je Vilijam Hejg, njen vocia, od slogana "Spasirno funtu" uCinio mota svoje izborne kampanje. Od tada se vlada manje obazire na popularnu stampu, a ankete su poce1e da se popravljaju, narocito posle izuzetno mirnog uvooenja evra u 12 evropskih ddava u januaru 2002, iako i dalje oni koji bi glasali sa "ne'~ imaju ve6inu.

322 DIK LEONARD

VIada se zarekla da ee doneti odluku ° pet ekonomskih uslova do juna 2003. i da je raspolozena da na referendumu predlozi ulazak. Sada izgieda verovatno da ee odluka biti doneta barem sest meseci ranije, na referendumu koji ce verovatno hiti odrzan u maju 2003. Ako bude tako, on ee uslediti posle slienog svedskog referenduma u martu iIi aprilu, za koji se smatra da ee doneti veliku veCinu u korist evra, uprkos ranijim svedskim strahovanjima.

BIer i njegova vlada zaista nemaju izbora nego da se odluee "za" , ukoliko zele da UK igra pravu ulogu u Evropi i da uziva ugled na koji pretenduje. Jos uvek postoji rizik da se na referendumu dozivi poraz, ali ako se ne opredele za rizik onda ee morati da se odreknu svake ambici­je da budu ozbiljni igraCi na evropskoj sceni.

Brojni su uzrod odbojnosti UK ...

Odbojnost prema EU i elansrvu UK u njoj trajalo je toliko dugo da se ne moze se objasniti sarno jednim jedinim razlogom. Istorijsko iskustvo i postojanje Lamansa kao snazne psiholoske prepreke, koju je inaee savre­mena tehnologija svela na manje vaznu fizieku prepreku, nesumnjivo su imali znaeajan uticaj na stavove UK. Borba za vlast u Laburistiekoj par­tiji izmedu levieara i desnieara, sedamdesetih godina svakako je doprinela odrzavanju konflikta za koji se oeekivaloda bi mogao biti razresen mnogo bde. SUene podele u Konzervativnoj partiji, u kasnijem periodu, izmedu Margaret Tacer i njenih kritieara, takode su doprinele zaostravanju kon­troverzi u stavu prema Evropi. Grubi udar na eventual no elanstvo UK u EZ (koje je odlozeno skoro za jednu deceniju zbog nepopustljivosti De Gola) koincidirao je sa pocetkom ekonomske krize, podstaknute rastom cene nafte 1973. godine. U to vreme, sest elanica osnivaea imale su za sobom petnaestogodisnji prosperitet, koji je u velikoj meri pripisivan poz­itivnim efektima Zajednice. Nasuprot tome, skora ceo period vezan za clanstvo UK u EZ bio je period ekonomskih teskoca. Mnogi Britanci poeeli su da krive EZ zbog izostajanja sopstvenog ekonomskog napretka.

UK je nesumnjivo pogodena cinjenicom sto nije bila zemlja osnivae i sto je viSe aspekata Zajednice, na koje je ona imala ozbiljne prigovore, naroeito na neke procedure koje su se odnosile na CAP, vee bilo dogov-

I

I

VODIC: KROZ EVROPSKU UNIJU 323

oreno u vreme njenih pregovora za prijem u elanstvo. lake su neke izmene ueinjene, nema sumnje da bi prihvatljiviji okvir za UK bio postignut da je njegov uticaj dosao do izrazaja od samog poeetka stvaran­ja EEZ. Takode, mnogi radni problemi Zajednice (ukljucujuCi siroko ueesee francuskog kao radnog jezika, sto je stvorilo mnogo veee prob­Ierne notomim monoglotama iz UK, nego njihovim evropskim partneri­rna) verovatno bi se drugacije razresavali i organizaciji obezbedili povoljniju radnu atmosferu.

... ali ono se polako prilagodava na clanstvo u EU

Realne teskoce na poeetku elanstva UK s vremenom su smanjene i Britanci koji su radili za ED iIi imali radne odnose sa njom, uglavnom su pokazivali dovoljnu prilagodljivost u prevazilazenju svojih poeetnih

tdkoca. Posebno se indusuija UK ubrzano prilagodavala clanstvu. Dok je u

1972. godini trgovinska razmena sa zemljama EZ iznosila svega jednu treCinu, u 1986. je ovaj udeo porastao na polovinu, dok je u 1997. godi­ni dostigao 57%. Da UK nije pristupila EZ 1972. godine njena privreda bi se nesumnjivo razvijala u drugom pravcu, trazeei alternativne moguenosi, rna kakve one bile. Proizvoljnosti su sada nestale i Britanija bi se sigumo, u slucaju izlaska iz EZ, suoeila sa stravienim teskocama.

Svi prakticni razlozi ukazuju na to da UK treba da ostane u EZ i da bi bilo suludo graditi nacionalnu politiku na drugim osnovama a ne na onim koje postavlja Unija, eiji je cilj dobrobit svih njenih elanica. Zamerke i minimalisticki pristup, eesto koriseen od strane ministara UK u pregovorima sa EZ, stetili su interesima UK i potcenjivali uticaj UK u Zajednici. To je lekcija koju su izgleda nauCili ministri Tonija Blera i moze se oeekivati da su za UK prosIost oni dani kada nijemoglo da se uklopi u organizaciju eiji je danas clan.

Verovatno ce specijalni sastanak Saveta Evrope biti odrian u Rimu 25. marta 2007. da bi se proslavila pedeseta godisnjica potpisivanja sporazu­rna 0 formiranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ). Bice to sasvim drugaciji skup od onog pre 50 godina, kada su se sefovi drzava i vlada Francuske, Zapadne Nemacke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga prvi put okupili u italijanskoj prestonici. Taj prijatni klub sest zapadno­evropskih suseda verovatno ce se do 2007. prosiriti na 27 clanica, a stanovnistvo zajednice porasce sa· manje od 200 na 480 miliona. Ekspanzija na polju aktivnosti takode je impresivna. Ono sto je pocelo kao carinska unija, sa pridodatom zajednickom agrarnom politikom, postalo je jedan od vodeCih privrednih aktera na svetskoj sceni, cija se politika prosirila na mnoge oblasti koje se u originalnom ugovoru ne pom­inju.

Dostignuca EEZ i njene naslednice Evropske unije, toliko su brojna da ovde ne mogu pojedinacno da se nabrajaju, ali se narocito isticuna ekonomskom planu. Prvo, program iz 1992 0 kompletiranju jedinstvenog trzista (vidi Poglavlje 16) bio je zakljucen u pravo vreme, a najveCi dec unutrasnjih prepreka, koje su sprecavale Zajednicu da deluje kao jedin­stveno trgovinsko podrucje, uklonjen je. Drugo, zemlje clanice su se opre­delile za ekonomsku i monetarnu uniju. U spes no lansiran je evra pocetkom 1999. i zapanjujuce mirno uvodenje novcanica evra u periodu januar-feb­ruar 2002. ostavljaju malo sumnje u njegovo uspesno podsticanje evropske integracije, a vremenom bi evro mogao da postane glavna val uta pored americkog dolara, koji bi mogao i da prestigne.

Treca velika evropska inicijativa bila je ona koja je lansirana na Lisabonskom samitu u martu 2000, da se EU pretvori u "nakonkurentni­ju i najdinamicniju privredu na svetu zasnovanu na znanju'·. Rec je 0

desetogodisnjem programu, koji se svakog proleca proverava na specijal­nim sastanc~ma Saveta Evrope. Prva provera bila je u Stokholmu 200 I, a

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 325

druga u Barseloni 2002. Na oba sastanka je podnet izvestaj 0 napretku, ali je on manji nego sto je bilo predvideno, tako da je u preostalih osam godina potrebno znatno ubrzanje ukoliko Unija zelj da zadovolji svoje ambicije.

Napredak je takode polovican u cilju ED da vodi zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku, sa dovoljnom vojnom podrskom, bez veiike zav­isnosti od SAD. Odgovor EU na kraj hladnog rata bio je veoma poziti­van. Ona je preuzela vodstvo u davanju moraine i materijalne podrske novooslobodenim zemljama srednje i istocne Evrope, za koje je pred­stavljala mocan magnet. ED je pokrenula inicijativu za osnivanje Evropske banke za obnovu i razvoj j ulozila je u nju vise od p010vine kapitala od 12 milijardi doiara, pri cemu je osnovala programe Far i TACIS (vidi Poglavlje 35), koji su dali znatne sume na ime ekonomske, finansijske i tehnicke pomoCi. Rec je prakticno 0 nastavku Marsalovog plana, samo sto sada EU, a ne SAD, obezbeduje najveCi dec materijalne pomoCi. ED je takode otvorila izglede za clanstvo zemljama srednje i istocne Evrope. Njih osam (skupa s Maltom i Kiprom) znatno su napredovale s kandi­daturom, s nadom da ce obezbediti ulazak 2004, pri cemu ce Bugarska i Rumunija slediti sa dve-tri godine zakasnjenja (vidi Poglavlje 37).

Nesiguran odgovor EU na rasp ad Jugoslavije 1991-92, kada su zaracene strane upirale pogled u ED, pre nego u Organizaciju za bezbed­nost i saradnju u Evropi, radi mimog resenja krize, istakao je koliko su Unija i njene clanice nespremne da preuzmu takvu ulogu. Ova prica je uveliko ponovljena na Kosovu 1998-99, a u oba slucaja doslo je do velike intervencije NATO-a, pri cemu je americki doprinos bio dominantan, pre nego sto su sukobi razreseni.

Od tada je zamah prema zajednickoj evropskoj odbrani znatno ubrzan. Rasipanje konkurentskih nacionalnih istrazivanja i proizvodnih koncema, od kojih je verina previse mala da bi se uspesno nosila sa americkim rivalima, dovelo je do bujice spajanja, koja ce se sigurno nastaviti. Potezi na razvoju politike evropske odbrane i bezbednosti, sa sopstvenim Snagarna za brza dejstva (RRF), koje su opisane u Poglavlju 36, pruzaju zavidnu perspektivu. Medutim, drZave clanice morace da ucine znatno vise - u· smislu doprinosa u opremi i Jjudstvu - pre nego sto ove snage

326 DIK LEONARD

budu sposobne da igraju efikasnu ulogu u odrzavanju mira, a kamoli u mirovnim operacijama.

Kakav ee biti karakter ED u buduenosti? "Da Ii ee, na primer, pos­tojati izabrani predsednik Evrope 7", kako je bio upitan autor ove knjige u jednoj TV emisiji. "Da, ali verovatno ne barem jos 20 godina", odgov­orio je autor i odmah upitao sam sebe da nije mozda pogresio. Jer TV novinar je nesumnjivo imao na umu predsednicke izbore kakvi se odriavaju u Americi, cime se podrazumevalo da ee se EU razviti u Sjedinjene Evropske Ddave, sa slicnom podelom vlasti kakva vlada u SAD.

Ovo ne izgleda verovatno, a ni pozeljno. Petnaest clanica EU (pa cak i onih prvih sest koje su sacinjavale celinu sa vise kohezije) mnogo se vise razlikuju od originalnih 13 kolonija koje su se okupile na kongresu u Filadelfiii 1774. Osim iezicnih i kultumih razlika. sve one su suverene drza've, nekoliko njih sa vise srotina godina nezavisnosti iza sebe, sa specificnim politickim, administrativnim i zakonskim sistemima i s razlicitim istorijskim iskustvom. Pocetkom devedesetih godina mnogi su ocekivali da ee doCi do formiranja neke vrste federalne vlade Zapadne Evrope. Verovatnije je da neee dod do razvoja federalnog sistema i da ee sadasnji, hibridni sistem nadnacionalnih institucij~, koji koegzistira sa driavama clanicama koje zaddavaju znatan stepen; suvereniteta i dalje ostati, mada sa znacajnim modifikacijama. To bi bilo vise u skladu sa javnim mnjenjem, koje zeli da vidi efikasnu EU, ali ne onu koja ee gaz­iti nacionalne osobenosti. Evropska unija u tom pogledu nije poluiz­gradena federalna ddava, nego potpuno nov oblik politickog sistema: "Mrda Evropa", u kojoj se vlast deli i rasipa na mnoge centre.

U poredenju s pokusajima stvaranja federacije iIi konfederacije, kao i sa savremenim nastojanjima da se zemlje u drugim delovima sveta medusobno priblize, napredak postignut u toku skoro 50 godina posle osnivanja EU znacajan je. Ipak, ocito je da ee u sledeCih 50 godina biti potrebno ubrzati tokove, ukoiiko Evropa zeli da se u potpunosti iskaze u svetu koji se razvija sve brze. To ne znaci da sve vise vlasti treba da se koncentrise u Briselu u znak jacanja EU. Preterano centralizovana Evropa manje je pozeljna od preterano centralizovane ddave, kakvih u EU ima

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 327

veCi broj. Potrebno je utvrditi koje ingerencije treba da budu na evrop­skom nivou. Sarno one treba da budu zagrnute evropskim autoritetom; sve druge (ukljucujuei verovatno i neke koje sada ima Brisel) treba da zadrze nacionalne vlade iIi, u nekim slulajevima, treba da budu svedene na regionalni ili lokalni nivo. Ovo je prisutno u Ugovoru iz Mastrihta, koji govori 0 "sve tesnjoj uniji gde se provode odluke sto blize gradanima".

Davanje definitivnog spiska ingerencija na raznim nivoima prevazilazi namere ove knjige i strucnost njenog autora. Ravnoteza ee se vremenom svakako promeniti. Evropska unija vee je uocila da su prirodne i vestacke sile obesmislile nacionalni suverenitet, u oblastima za koje se u pocetku nije smatralo da treba da pripadaju nivou odlucivanja EU. Ocuvanje ribljih vrsta u Severnom moru predstavlja drastican primer, jer je nemoguee spreciti ribu da prelazi iz jednih nacionalnih voda u druge. Tek kada je

se d~ 0

ju ribe moze da se brine sarno na siroj osnovi. Popularnost EU u pos1ed­nje vreme opada, buduei da se njena dostignuea na polju ocuvanja mira i prosperiteta, u regiji koja je ranije bila uniStavana krvavim ratovima, uzi­maju kao normalna stvar. Uprkos tome sto ankete pokazuju da podrska EU u samoj uniji i zemljama kandidatima za ulazak u nju jos preovladuje, nivo odusevljenja je splasnuo, sto ilustruje vrlo nizak izlazak glasaca na izbore za Evropski parlament, kao i prop ali referendurni u Danskoj i Irskoj. Sve vise se smatra da je evropska integracija postal a vise elitni nego narodni projekat i da moraju da se preduzmu hitni koraci da se taj jaz premosti.

Tim oseeanjem su se rukovodili ucesnici Lekenskog samita u decem­bm 200 i, kada su odlucili da se sazove konvencija, koja ee razmotriti narednu fazu refonni uEU pre meduvladine konferencije koja treba da se odrzi 2004. godine. Konvencija je dobila 56 pitanja koja treba da raz­motri, ali je dobila i ovlaseenja da raspravlja 0 drugim predlozima, ukljucujuCi i one koji dolaze od organizacija gradana. Medu postavljenim pitanjima nalaze se i sledeca: na koji naCin moze da se poveca dernokrats­ka legitimnost i transparentnost; na koji nacin treba da se bira predsednik . Komisije; da Ii je Uniji potrebna pojednostavljena struktura; kakvu ulogu

328 DIK LEONARD

treba da igraju clanovi nacionalnih parlamenata u donosenju odluka na nivou EU; da Ii treba da bude vise iIi manje zakonodavstva EU?

Buduca snaga i uticaj ED u velikoj meri zavisice od mudrosti i vis­prenosti, kao i naCinom na koji ce se konvencija pozabaviti ovim pitan­jima. Drugo bitno pitanje je na koji ce nacin reagovati drzave clanice na predloge, kada budu donosili zakljucke na meduvladinoj konferenciji 2004. To je izazov koji ne mogu da izbegnu. Dnija koja ne moze da dobi­je podrsku naroda tesko ce uspeti da se suoci s buducnoscu, s velikim samopouzdanjem.

1 Osnovni podaci 0 clanicama i kandidatima za ulazak u EU

Sledeca tabela, koja je sastavljena na osnovu podataka dobijenih od Glavne uprave za ekonomska pitanja Evropske kornisije I Statistickog ureda, sadIii podatke 15 clanica 1 13 kandidata za ukazak u ED, koji su uporedeni sa raspolozivim podacima za SAD 1 Japan. Cifre se odnose na godinu 1999, OSlm gde je posebno oznaceno.

EU-15

Austrija Be!gija Dnnska Finska Francuska Nemacka Grcka leska Jtalija Luksem. Holandija Portugal Spanija Svedska

UK Bugarska Kipar (eska Estonija Modarska Letonija

. Litvanija

Malta Poljska Rumunija SiQvacka

Siol'enija Turska Japan SAD

?ordina (kill')

3.236.260 83,860

30.520 43.090

338.150 543.980 357.030 131.960 70.300

301.320 2.570

41.530 91,910

505,990

449,960

244.100 110,990

9.251 78.870 45,:m

93,030

64.589 65,300

315 312,685 238.391 49,035 20,273

774,820 377,835

9.629,021

Br. Sf(UlO~··

nikll (,OOO)

375,346 8,083

10,214

5.314 5,160

58,973 82,037

10.522 3,735

57.613 429

15,760

9.979 39,394 8,854

59.280 8.211

665 10285

1,442

10.068 2,432

3,700 387

38.654

22,458 5.395

1.986

64.330 126,451 271,626

EN?

20,610

23.178 -23.343 23.997 20.886 21.395 22.463 14.277 23,226

20.449 35,980

21,713

15,111 16,953

19,985

20.348 4,749

17.082 12.498 7,682

10.705

6.169 5,786 8,800 7,806

5.682 10,279

14,964

5.881 24.921 36,116

i Podaci za 1998. godinu; lzvor: Evropska komisija

Inflllcijll (%)

1.5 0.9 i.0 2.7 D.7 0.4 0,9

2.9 3.8

1.5 2.3 i.7 3.5 2.9 0.5

2.5 2.6

1.3 1.8 4.5

10,0

2.1 0.7 2.1 7.2

45.8 10.6 6,1

64.9' -0.9

1.5

NeZllposle-110.11 (%)

9.2

3.8 9.1 5.2

lD.:! 11.3 8,8

11.7

5.7 11.3

2.3 3.3 4.5

15,9 7,2

6.1 17.0

3.6 8,7

11.7

7.0

14.5

14.1 5.3

15.3 6.8

16.2 7.6 7.6 ~.7

4.2

Zaposleni ('ano)

154,988

3.678

3.987 :.698 1.326

22,748

36.089 3,940

1.582 20,618

175 7,210

4,830 13,773 4,051

27,283 2.989

290

4.716

615 3.785

998

1.613

138 14.940

11.022 1,432

886

67.790 140.185

Trgovinski hi/ans

-19,034

-4,935 [3,456

4.262

9.504 10,065

65.202

16.451 23.027

12.730 -2,837 11,651

-14.480 29,004 15,311

-49,477

-2,907'

-1,979' -1,375' -8,218' -1.231'

-1.857' -851'

-16,779'

-3,153' -2,Q47'

-945'

-16.972' 95.891 '

-276.226 1

2 Predsednici Visoke up rave i Komisije

Predsednid Visoke uprave Evropske zajednice za ugalj i celik (ECSC) (pripojene Evropskoj komisiji 1. jula 1967. god. )

1952. Zan Mone 1955. Rene Mejer 1958. Pol Fine 1959. Pjero Malvestiti 1963. Dino del Bo

Predsednici Komisije Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) (pripojene Evropskoj komisiji J. jula 1967.)

1958. Luj Arman 1959. Etjen Hirs 1962. Pjer Satene

Predsednid Evropske komisije (od 1967. udruzenih Evropskih zajednica)

1958. Valter HalStajn 1967. Zan Rej 1970. Franko Maria Malfati 1972. Siko Mansolt 1973. Fransoa-Ksavijer Ortoli 1977. Roj Dzenkins 1981. Gaston Torn 1985. Zak Delor 1995. Zak Santer 1999. RomanoProdi

3 Komisija

Romano Prodi (Italija) predsednik ODGOVORNOST opsti poslovi pravna sluzba mediji i komunikacije

Nil Kinok (UK) potpredsednik za reformu administracije

ODELJENJA Sekretarijat Pravna sluzba Sluzba za medije i

komunikacije

ODGQVRONOST ODELJENJA koordinacija reforme administracije

kadrovi i administracija lingvisticke usluge

protokol i bezbednost

Lojola de Palasio (Spanija) potpredsednik za odnose sa Evropskim parlamentom i za saobracaj i energiju

ODGOVORNOST odnosi sa Evropskim parlamentom odnosi s Komitetom regija, Socijalnim komitetom

saobracaj (ukljucujuCi transevropske mreze) energija

Kadrovi i administraci ja

Glavni inspektorat Zajednicka sluzba za

usmeno prevodenje i konferencije

Prevodilacka sluzba

ODELJENJA Odeljenje za saobracaj

Odeljenje za energiju i ombudsmanom

334

Mario Monti (Italija) komesar za konkurenciju ODGOVORNOST konkurencija

Franc FiSler (Austrija) komesar za poljoprivredu i ribarstvo ODGOVORNOST poljoprivreda i razvoj sela ribarstvo

Erki Likanen (Finska) komesar za preduzetnistvo i il1formisanje

preduzetnistvo konkurentnost inovacije informisanje

Fric Buklestajn (Holandija) komesar za unutrasnje trZiste ODGOVORNOST unutrasnje tdiste finansijske usluge carine porez!

Filip Bisken (Belgija) komesar za istraZivanja ODGOVORNOST nauka, istrazivanja i razvoj zajednicki istrazivacki centar

DIK LEONARD

ODELJENJE Odeljenje za konkurenciju

ODELJENJA Poljoprivredno Ribarsko

Odeljenje za preduzetnistvo Drustvo za informisanje

ODELJENJA Odeljenje za unutr. trZiste Odeljenje za carine i porez

ODELJENJA Istrazivacko odeljenje Zajednicki istrazivacki centar

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 335

Pedro SoIbes Mira (Spanija) komesar za ekonomske i monetarne poslove ODGOVORNOST 6DELJENJA ekonomski i finansijski poslovi monetarna pitanja j/ finansijske poslove statistika

Pul Nilson (Danska) komesar za razva} i humanitarnu pomac ODGOVORNOST pomoc za razvoj i kooperacija humanitarna pomoc

komesar za prosirenje ODGOVORNOST proces prosirenja ukljucujuCi strategiju pre prijema

Kris Paten (UK) komesar za spoljne odnose ODGOVORNOST spoljni odnosi zajednicka spoljna i politika bezbednosti

delegacije u drzavama neclanicama zajednicka sluzba za spoljne odnose

Paskal Lami (Francuska) kamesar za trgovinu ODGOVORNOST trgovinska politika i njeni instrumenti

Odeljenje za ekonomske

Ured za statistiku

ODELJENJA Razvojno odeljenje Ured za humanitarnu pomoc

ODELJENJE Sluzba za prosirenje

ODELJENJA Odeljenje za spoJjne odnose Zajednicka sluzba za spoljne odnose

ODELJENJE Trgovinsko odeljenje

336 DIK LEONARD

Dejvid Birn (Irska) komesar za zdravstvo i zastitu potrosaca ODGOVORNOST ODELJENJE zdravstvo Odeljenje za zdravstvo i

zastita potrosaca potrosaca

MiSel Barnije (Francuska) komesar za regionalnu politiku ODGOVORNOST regionalna politika

kohezioni fond meduvladine konferencije

Vt-vijen Reding (Luksemburg) komesar za obrazovanje i kulturu ODGOVORNOST gradanska Evropa

transparentnost obrazovanje i kultura ured za publikacije

Mihael Srajer (Nemacka) komesar za budiet ODGOVORNOST budzet Odeljenje za budzet finansijska kontrola

sprecavanje pronevera

zastitu

ODELJENJE Odeljenje za regionalnu politiku

ODELJENJA Odeljenje za obrazovanje j

kulturu Ured za publikacije

ODELJENJA

Odeljenje za finansijsku kontrolu Ured za sprecavanje pronevera

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU

Margot Valstrem (Svedska) komesar za ekologiju ODGOVORNOST ekologija nuklearna bezbednost

Antonio Vitorino (Portugal) komesar za pravdu i unutrasnje poslove

ODELJENJE Odeljenje za ekologiju

ODGOVORNOST ODELJENJE sloboda, bezbednost i pravda Odeljenje za pravdu i

unutrasnje poslove

Ana Diamantopulu (Grcka) komesar za zaposljavanje i socijalna pitanja ODGOVORNOST ODELJENJE zaposljavanje Odeljenje za zaposljavanje socijalna pitanja i socijalna pitanja jednake sanse

337

4 Opsta uprava i sluzbe komisije

Od septembra 1999. administracija Komisije organizovana je u 36 razlicitih sluzbi i opstu upravu kao sto sledi:

Opsta uprava Pravna sluzba Stampa i komunikacije Ekonomski i finansijski poslovi Preduzetnistvo Prosirenje Konkurencija Zaposljavanje i socijalna pitanja Poljoprivreda Ekologija Istrazivanji Zajednicki istrazivacki centar Drustvo za informisanje Ribarstvo Unutrasnje trziste

Energija Poreska i carinska unija Obrazovanje i kultura Zdravstvena i zastita potrosaca

Pravda i unutrasnji poslovi Spoljni poslovi Trgovina Razvoj

Zajednicka sluzba za spoljne odnose Uied za humanitarnu pomoe Eurostat Kadrovi i administracija Glavni inspektorat Budzet Finansijska kontrola Evropski ured za sprecavanje pronevera Zajednicka sluzba za usmeno prevodenje i Regionalna politika kon­ferencije Prevodilacka sluzba Vied za publikacije

I J

i I

!

i

5 Adrese glavnih institucija EU

European Parliament Secretariat Centre Europeen, Plateau du Kirchberg L-2929 Luxembourg Tel. (352) 43 001

Council of the European Union General Secretariat Rue de la Loi 170 B-1048 Brussels Tel. (32. 2) 234 6i j 1

European Commission Rue de Ia Loi 200 B-1049 Brussels Tel. (32. 2) 299 11 11

Court of Justice of the European Communities Boulevard Konrad Adenaner L-2925 Luxembourg Tel. (352) 43 031

European Court of Auditors 12 rue Alcide de Gasperi L- i 615 Luxembourg Tel. (352) 43 981

Economic and Social Committee Rue Ravenstein 2 B-lOOO Brussels

\ Tel. (32. 2) 519 90 n

340

Committee of the Regions Rue Belliard 79 B-I040 Brussels Tel. (32. 2) 282 22 11

ECSC Consultative Committee Batiment Jean Monnet Rue Alcide De Gasped L-2920 Luxembourg Tel. (352) 43 011

European Investment Bank 100 boulevard Konrad Adenauer L 2950 Luxembourg Tel. (352) 43 791

European Central Bank (ranije European Monetary Institute) Kaiserstrasse 29 D-60311 Frankfurt am Main Tel. (49. 69) 272 27 000

DIK LEONARD

6 Grupe partija u Evropskom pariamentu

Izbori za Evropski parlament odrZavaju se u svakoj drZavi clanici uz ucesce glavnih politickih partija, Medutim, U okviru Parlamenta clanovi su svrstani u nadnacionalne grupe i oni u Parlamentu sede u tim grupa­rna a ne U okviru nacionalnih delegacija, Sada ima sedam takvih grupa, kao i 27 Clanova Parlamenta koji se nisu prikljucili nijednoj grupi i koji sede U Parlamentu kao nezavisni poslanici.

EPPIED Evropske narodne partije i evropski demokrati sa Clanovima iz svih drzava Evropske unije; sastoji se uglavnom od hriscansko­demokratskih partija i partija desnog centra, ukljucujuci i konz­ervativce iz UK koji su pridruzeni a ne punopravni clanovi, i clanova grupe Fine Geal iz Irske. Ovo je najveca grupa u Parlamentu u koju je ukljucen i Dzim Nikolson, unionista iz Alstera (Seveme Irske).

PES Partija evropskih socijalista, koja obuhvata clanove iz svih drzava EU ukljucujuCi UK i Irske.

ELDR Evropska liberalna, demokratska i reformisticka grupa, u kojoj je najveCi broj clanova iz UK, U njoj je i jedan nezavisni poslanik iz Irske koji je voda grupe,

ZelenilEFA obuhvata 38 poslanika iz partija zelenih u 11 driava clanica, koji su formirali savez sa Evropskom slobodnom alijansom (EFA) iz vladajuCih partija Skotske, Velsa, Flandrije, Baskije, Galicije i Andaluzije. Prvi put tu su dva clana zelenih iz UK,

EUlNGL Konfederalna grupa Evropske ujedinjene lev ice i Nordijskih leva orijentisanih zelenih partija iz Danske, Svedske i Finske, kao i iz Grcke, Italije, i Spanije, i clanovi komunistickih partija Francuske, Grcke i Portugala.

UEN Unija za Evrapu nacija zastupa odbranu nacionalnih drZava, a predvodi je 13 clanova Francuskih nacionalista koji se protive daljoj integraciji. U qvoj grupi je 6 Wmova Fiane Feil iz lrske,

342 DIK LEONARD

9 Italijana iz Naeionalne alijanse g. Finija, I Danae iz Narodne partije i 2 Portugalca iz Narodne partije (Partido Popular).

IND Nezavisni poslanici ukljucuju clanove belgijskog I franeuskog Naeionalnog fronta, regionalne clanove lZ Partije slobode u

" .. Austriji, te spanskog regionalnog predstavnika Jana Pajlsija. EDD Grupa Evropa demokratija 1 raznolikosti obuhvata 6 clanova

Franeuske grope za odbranu tradieija seJa, 3 clana iz Nezavisne partije UK, 4 antievropska clana lZ Danske I 3 holandska kalvinista.

Politicke grupe u Evropskom pariamentu, april 2002.

EPPIED PES Austrija 7 7

Finska 5 Francuska 20 Nemacka 53 Grcka 9 Irska 5 ItaIija 35 Lu ksemburg 2 HoIandija 9 Portugal 9 Spanija 28 Svedska 7 UK 37 Ukupno " 233

22 35 9 I

16 2 6 12 24 6

19 179

ELDR

3 4 II 53

EFA 2

9 4

I 4

4 2 6

45

Zefen; J EU L I

NGL

I II 7 7

6

I 2 4 3

44

UEN

6 10

22

IND

12

10

32

EDD Ukllpno

4

9

18

21 25 16 16 87 99 25 15 87 6

31 25 64 22 87

626

7 Prekomorske veze sa EU

78 africko-karipskih drfava

Africke zemije Angola Benin Bocvana Burkina Faso Burundi Kamerun Zelenortska ostrva Centralnoafricka i=-~epublika

Cad Komorska ostrva Kongo (Brazavil) Kongo (Kinsasa) Obala slonovace Dzibuti Ekvatorijalna Gvineja Eritreja Etiopija Gabon Gambija Gana Gvineja Gvineja Biso Kenija Lesoto Liberija Madagarskar Malavi

Maii Mauritanija Mauricijus Mozambik Namibija Niger Nigerija Ruanda Sao Tome i Principe

Sejseli Sijera Leone Somalija Juzna Afrika Sudan Svazilend Tanzanija Togo Uganda Zambija Zimbabve

Karipske zemlje Antigva i Barbuda Bahami Barbados Delize Kuba Dominik Dominikanska RepubJika

Grenada Gvajana Haiti Jamajka St. Kits i Nevis St. Lucija St. Vinsent i Grenadini Surinam

Zemlje pacifika Kukova ostrva Mikronezija Fidzi Kiribati Marsalska ostrva Nauru Nie Palau Papua Nova Gvineja Solomonska ostrva Tonga Tuvalu Zapadna Samoa Vanuatu

344

Prekomorske zemlje 1 teritorije

Danska Specijalni odnosi Grenland

Francuska Teritorijalne zajednice Majot Sen Pjer i Mikelon Prekomorske teritorije Nova Kaledonija i zavisne teritorije Francuska Polinezija Francuske juzne teritorije i teritorije na Antarktiku Ostrva Vaiis i Futuna

Holandija Prekomorske zemlje

DIK LEONARD

Holandski Antili (Boner, Kurasao, 5t Martin, Saba, 5t. Justis) Aruba

UK Prekomorske zemlje i teritorije Angilja Britanska teritorija na Antarktiku Britanske teritorije u Indijskom okeanu Devicanska ostrva Kajmanska ostrva Foklandska ostrva Juzna Sendvicka ostrva i zavisne teritorije Montserat Ostrvo Pitkern Sveta Je1ena i zavisne teritorije

. Ostrva Turks i Kaikos

8 Sporazumi iz Mastrihta i Amsterdarna

Sporazum 0 EU odobren je na sastanku Evropskog saveta (European Council) u Mastrihtu 9. i 10. decem bra 1991. godine, a potpisan u Mastrihtu 7. februara 1992. godine. Posle ratifikacije od strane 12 evrop­skih nacionalnih parlamenata, on je stupio na snagu 1. novembra 1993. godine.

Sporazum iz Mastrihta se sastoji iz sest delova i sadrzi dug spisak priloga i protokola, uglavnom amandmana na Rimski sporazum, koji cine sastavni deo ovog sporazuma. Osnovne odredbe sporazuma iz Mastrihta su sledeee:

I. Opredeljenje Zajednice za stvaranje ekonomske i monetarne umJe, ukljucujuCi jedinstvenu monetu pod kontrolom centralne banke. To treba da se ostvari u tri faze. Treea faza treba da otpocne najkasnije 1. januara 1999. godine, ali moZda vee i 1. januara 1997. godine. Obuhvata zemlje koje ispunjavaju odredene kriterijume za pristup zajednickoj val uti - stopa inflacije, deficit u budzetu, devizni kurs i kamatna stopa. Protokol predvida da UK nije obavezno da pristupi trecoj fazi EMU bez naknadnih odluka svoje vlade i parlamenta.

2. Razvoj zajednicke spoljne politike i politike odbrane, pri cemu ce poli­tika odbrane biti u nadldnosti Zapadnoevropske unije (Western European Union), a clanstvo u njoj otvoreno je svim drzavama clani­cama.

3. UVodenje ddavljanstva Unije i definisanje prava i obaveza gradana drzava clanica. Ukljucuje slobodu kretanja, pravo nastanjivanja, pravo glasa i kandidovanja na opstinskim i evropskim izborima, kao i prava da se koriste diplomatska predstavnistva zemalja EU u zemljama van Unije.

4. Potvrdena je i prosirena uloga EZ u oblasti obrazovanja i strucnoj obuci, transevropskoj mrezi, industriji, zdravstvu, kulturi, saradnji u oblasti razvoja i zastiti potrosaca.

346 DIK LEONARD

5. Osnivanje Kohezionog fonda za transfer sredstava iz bogatijih u siro­masnije zemlje clanice.

6. Jacanje medusobne saradnje drzava clanica u pravnim pitanjima. I u oblasti imigracije, kao i policijske saradnje, preteZno na meduvladinom nivou.

7. Sporazum 11 clanica, sa izuzetkom UK, koristiCe institueije EZ u pri­meni Soeijalne povelje iz 1989. godine, koja se odnosi na zastitu rad­nika u oblasti zdravstva i sigumosti, na radne uslove, informisanje i savetovanje radnika, jednaka prava na rad i tretman, kao i integraciju liea van trzista rada.

8. Institucionalne promene, prosirenje zakonodavnih prava Evropskog par­lamenta, produzenje mandata Komisije sa cetiri na pet godina, kao i davanje praya Sudu pravde da uvodi kaznene mere za drzave clanice koje se ne pridriavaju odluka tog suda.

Sporazum iz Amsterdama usvojio je Savet Evrope u Amsterdamu 16. i 17. juna 1997. godine a potpisan je takode u Amsterdamu 2. okto­bra 1997. Sastoji se od 6 celina i 19 poglavlja, a sadrii i veCi broj pro­tokola, aneksa i deklaracija. Sporazum se sastoji pretdno od izmena rani­jih sporazuma, i nakon ratifikaeije u Evropskom parlamentu i IS driava claniea, treba da bude prikljucen Rimskom sporazumu. Stupa na snagu prvog dana narednog meseea nakon sto bude ratifikovan od svih 15 ddava Claniea. Njegove osnovne odredbe su sledece:

1. Sloboda kretanja Ijudi, davanje azila, imigracija, prelazak spoljnih granica i pravna saradnja u gradanskimpitanjima - sve je to u nadldnosti Zajednice.

2. Sporazum iz Sengena 0 otvorenosti unutrasnjih granica takode je u nad1eznosti Zajedniee.

3. Protokol 0 socijalnoj politici (Socijalna povelja) ukljucen je u sporazum i primenjivace se i na UK kao i na sve buduce clanice EU.

4. Sporazumu je pridodato i poglavlje 0 zaposljavanju. 5. Pojacane su odredbe koje se odnose na zajednicku spoljnu politiku i

politiku bezbednosti. Gene{alni sekretar Saveta ministara postaje viso-

VODlC KROZ EVROPSKU UNIJU 347

ki predstavnik (High representative) CFSP i obrazuje "trojku" sa predsednikom Saveta i predsednikom Komisije.

6. Nadleznosti Evropskog parlamenta su prosirene tako sto mu se daje pravo odlucivanja sa Savetom 0 veCini pitanja pravne reguiative EU.

7. K valifikovano pravo veCine u Savetu ministara je prosireno i ukljucuje , oblast istrazivanja, zaposljayanja, socijalno iskljucivanje, jednake

uslove prilikom zaposljavanja i zdravstvo. 8. Uioga predsednika Komisije je prosirena. Njegovo imenovanje i imen­

oyanje ostalih clanova Komisije mora biti odobreno od Evropskog par­lamenta.

9. Dodata je nova "fleksibilna" klauzula koja omogucava da zemlje clan­ice koriste institucije zajednice za uspbstavljanje bliske saradnje na specificnim pitanjima koja nisu u iskljucivoj nad1eznosti EZ.

Ugovor iz Nice odobren je na sastanku Saveta Evrope u Nici koji je odrian 1 J. decembra 2000, a potpisan je takode u Nici 26. februara 2001. Njegova glavna svrha bila je da omoguCi institucionalne promene unutar Evropske unije da bi se trasirao put za ocekivano pristupanje veceg broja zemalja tokom prve decenije XXI veka. Planirano je da delovi ovog ugov­ora stupe na snagu tek 2005, a ostatak posIe ratifikacije 15 zemalja clan­iea i Evropskog parlamenta. Do maja 2002. 12 zemalja claniea depono­vale su svoje instrumente ratifikacije, ali je referendum u Irskoj 7. juna 2001. bio negativan, sa 53.87% glasova "protiv" u odnosu na 46.13% "za". SledeCi referendum u Irskoj ocekuje se u jesen 2002 i ako i tada ishod bude negativan ovaj ugovor ce biti nevazeCi. Njegove glavne odredbe su sledece:

1 Nova preraspodela glasova u Savetu ministara u eilju ojacavanja pozi­cije veCih clanica kada se nove Clanice, koje su uglavnom male, budu prikljucile U niji.

2 Vece clanice ce se odreCi prava na drugog clana Komisije. Kada EU bude imala 27 iIi vise claniea, clanice vise nece imati automatsko pravo imenovanja komesara, koji ce biti rasporedivani po. sistemu rotacije u kojem cesve drzave biti ravnopravno ttetirane.

348 DIK LEONARD

3 Broj mesta u Evropskom parlamentu, i za postojece clanice i za 12 zemalja koje trenutno vode pregovore za prijem u clanstvo, odreden je, dajuCi maksimalan ukupni broj poslanika od 732. Isto tako je dogovoren broj clanova za ostaie institucije EU.

4 VeCinski naCin glasanja u Savetu ministara prosiren je na preko 30 clanova Rimskog ugovora, ukljucujuCi i imenovanje predsednika Komisije. Ovlascenja Evropskog parlamenta za suodlucivanje prosiruju se na jos 10 clanova.

5 Unose se manje promene kod ovlascenja Suda pravde i Evropske cen­tralne banke.

6 Prosiruje se oblast klauzule 0 "fleksibilnosti" iz Amsterdamskog ugov­ora.

7 Uvode se nove odredbe Kojima se olaksava primena bezbednosne i odbrambene politike.

9 Skracenice i akronimi

Evropska unija, kao i druge medunarodne organizacije, koristi ogroman broj skracenica i akronima, ponekad podrugljivo nazvanih evrozargon. Sledeca lista se ne moze smatrati potpunom, ali pokusava da obuhvati sve koje su u opstoj upotrebi, ukljucujuCi i veCi broj onih koji se odnose na organizacije van EU sa Kojima Unija ima odnose. U nekim siucajevima akronimi se zasnivaju na francuskoj verziji, sto objasnjava zasto reci ne odgovaraju skracenici.

ACP

ADAPT

African, Caribbean and Pacific Countries, Parties to the Lome Convention (Zemlje Afrike, Kuriba i Pacifika, potpisnice kon­vencije iz Lomea) Community Initiative on Adaptation of the Work Force to Industrial Change (Inicijativa Zajednice za priiagodavanje radne snage promenama tehnologije)

ASEAN Association of South-East Asian Nations (Asocijacija zemalja Jugoistocne Azije)

ASEM Asia-Europe Meeting (Susret Azije i Evrope) BC·Net Business Co-operation Network (MreZa za poslovnu saradnju) BSE Bovine Spongiform Encephalopathy (Goveda sunderolika ence­

falopatija) CAP Common Agricultural Policy (Zajednicka poljoprivredna politi-

ka) CBSS Council of the Baltic Sea States (Savet baltickih ddava) CCT Common Customs Tariff (Zajednicka carinska tarifa) CEDEFOP European Center for the Deveiopment of Vocational Training

(Evropski centar za unapredenje strucnog usavrsavanja) CEN The European Committee for Standardization (Evropski

komitet za standardizaciju) CFSP Common Foreign and Security Policy (Zajednicka spoljna i

bezbednosna politika)

350

CITES

Coreper

CORDIS

COST

CREST

CRS

CSF

EAGGF

EBRD

EC ECB ECE

ECHO

ECIP

ECJ Eeofin

Eeu EDF EEA EEC

DIK LEONARD

Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora (Konvencija 0 medunarodnoj trgovini ugrozenim vrstama zivotinjskog i biljnog sveta) Committee of Permanent Representatives (Komitet stalnih predstavnika) Community Research and Development Information Service (Sluzba zajednice za istrazivanja i razvoj) European co-operation on scientific and technical research (Evropska saradnja na naucnim i tehnickim istrazivanjima) Scientific and Technical Research Committee (Komitet za naucna i tehnicka istrazivanja) Computerized Reservation System (Kompjuterizovan sistem rezervacija) Community Support Framework (structural funds) (Strukturni

European Agricultural Guidance and Guarantee Fund (Evropski poljoprivredni fond za usmeravanje i garancije) European Bank for Reconstruction and Development (Evropska bank a za obnovu i razvoj) European Community (Evropska zajednica) European Central Bank (Evropska centralna banka) European Commission for Europe (UN) (Ekonomska komisija za Evropu -UN) European Community Humanitarian Office (Humanitarni ured EZ) European Community Investment Partners (Investicioni partneri EZ) European Court of Justice (Evropski Sud pravde) Council of economic and finance ministers (Savet ministara za privredu i finansije) European Currency Unit (evropska novcana jedinica) European Development Fund (Fond za evropski razvoj) European Economic Area (Evropsko ekonomsko podrucje) European Economic Community (Evropska ekonomska zajed-

. nica)

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 351

EEIG

EFTA

EIB EIC ElF EMCDDA

EMI EMS EMU Erasmus

ERDF

ERM ESCB

ESF ESA Euratom

EURES

Euro

EUR-OP

Eurocontrol

Europol Eurostat

European Economic Interest Grouping (Evropsko grupisanje na ekonomskom interesu) European Free Trade Association (Evropska asocijacija za slo­bodnu trgovinu) European Investment Bank (Evropska investiciona banka) Euro-Info Centre (Evropski informativni centar) European Investment Fund (Evropski investicioni fond) European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction (Evropski nadzomi centar za drogu i zavisnost od droge) European Monetary Institute (Evropski monetami institut) European Monetary System (Evropski monetami sitem) economic and monetary union (ekonomska i monetarna unija) European Community action scheme for the mobiiity of uni-

students (A .. kcioni plan Zet razmenu studenata) European Regional De.velopment Fund (Evropski fond za regionalni razvoj) exchange rate mechanism (kursni mehanizam) European System of Central Banks (Evropski sistem central nih banaka) European Social Fund (Evropski socijalni fond) European Space Agency (Evropska svemirska agencija) European Atomic Energy Community (Zajednica za evropsku atomsku energiju) European employmnet services (Evropska sluzba za zaposlja­vanje) Basic unit in the single currency (osnovna jedinica Jedinstvene valute) Office for Official Publications of the European Community CUred za sluzbene publikacije Evropske zajednicc) European Organisation for the Safety of Air Navigation (Evropska organizacija za bezbednost plovidbe) European Police Office (Dred evropske policije) Statistical Office of the European Community (Statisticki ured Evropske zajednice)

352

Eurotecnet

FADN

FAO FIFG

FORCE

FRY

FYROM

G8

GATT

GCC GDP GFCM

GNP GNSS

GSP IAEA

IBRD

ICRC

IDA

IGC

DIK LEONARD

Community action programme in the field of training and tech­nological change (Akcioni program Zajednice na polju obuke i tehnoloskih promena) farm accountancy data network (Mreia podataka za poljoprivredno racunovodstvo) Food and Agriculture Organisation (UN) Financial Instrument for Fshieries Guidance (Finansijski instru­menti za vodenje ribarstva) programme for the development of continu·ing vocational train­ing (program za razvoj permanentnog usavrsavanja) Federal Republic of Yugoslavia (Savezna Republika Jugoslavija) Former Yugoslav Republic of Yugoslavia (Bivsa jllgoslovens­ka repubJika Makedonija) Group of eight major industrialised countries (grupa osam velikih industrijaiizovanih zemalja) General Agreement on Tariff and Trade (Opsti sporazum 0

carinama i trgovini Gulf Co-operation Council (Savet za saradnju u Zalivu) Gross domestic product (Bruto nacionalni proizvod) General Fisheries Council for the Mediterranean (Savet za rib­arstvo Sredozemlja) gross national product (bruto nacionalni proizvod) global navigation satellite system (satelitski sistem za globalnll plovidbll) generalised system of preferences (opsti preferencijalni sistem) International Atomic Energy Agency (UN) (Medunarodna agencija za atomsku energiju - UN) International Bank for Reconstruction and Development (Medunarodna banka za obnovu i razvoj) International Committee of the Red Cross (Medunarodni komitet Crvenog krsta) interchange of data between administrations (razmena podata­ka izmedu administracija) Intergovernmental Conference .(meduvladina konferencija)

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 353

ILO

IMF IMPEL

ISDN

ISO

ISPO

ISTC

ITER

lTV

JET JICS

JRC

LDCS Leader

LIFE

Lingua

MEDA

International Labour Organisation (Medunarodna radnicka organizacija) International Monetary Fund (Medunarodni monetarni fond) Network for monitoring the implementation of Community environmental legislation (Mreh za nadzor primene zakono­davstva Zajednice za ekologiju) integrated services digital network (digitalna mrez.a integrisanih usluga) International Organisation for Stanradisation (Medunarodna organizacija za standardizaciju) Information Society Project Office (Projektni ured Informativnog drustva) International Science and Technology Centre (Medunarodni centar za nauku j tehnologiju) international thermonuclear experimental reactor (medunarodni termonuklaerni eksperimentalni reaktor) International Telecommunications Union (Medunarodna unija za telekomunikacije) Joint European Torus (Zajednicka evropska baza) Joint Interpreting and Conference Service (Zajednicka sluzba za usmeno prevodenje i konferencije) Joint Research Centre (Zajednicki istraZivacki centar) Least developed countries (najnerazvijenije zemlje) Community Initiative concerning rural development (Inicijativa Zajednice za razvoj sela) financial instrument for the environment (finansijski instru­mentarij za zivotnu sredinu) Programme to promote foreign language competence in EC (program za unapredenje znanja stranih jezika u EZ) financiai and technical measures to accompany the reform of economic and social structures in the framework of the Euro­Mediterranean partnership (finansijske i tehnicke mere za pracenje reforme ekonomskih i socijalnih struktura U okviru Evro-mediteranskogpartnerstva)

\

354

MEDIA

Mercosur

NAFO

NATO

NCI NGO NPA NPT

OCTS

OECD

OLAF ONP OSCE

PETRA

PHARE

PLO

QM'I Rechar

DIK LEONARD

programme - to enCDl.!.@ge the development of the audiovisual industry (program za pospesenje razvoja audiovizuelne indus­trije)

Southern Cone Common Market (Zajednicko triiste Juzne hemisfere)

North-West Atlantic Fisheries Organisation (Ribarska organi­zacija severozapadnog Atlantika) North Atlantic Treaty Organisation (Severnoatlantska ugovorna organizacija)

New Community Instrument (Novi instrument Zajednice) non-governmental organisation' (nevladina organizacija) new partnership approach (novi partnerski pristup) Treaty on the non-proliferation of nuclear weapons (Ugovor 0

nesirenju nuklearnog naoruzanja)

UniIY (Organizacija overseas countries and territories (prekomorske zemlje teri­torije)

Organisation for Economic Cooperation and Development (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) Anti-Fraud Office (Ured protiv pronevera) open network provision (obezbedivanje otvorene mreze) Organisation for Security and Cooperation in Europe (Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi) programme for the vocational training of young people and their preparation for adult and working· life Jprogram za strucnu obuku mladih i njihovu pripremu za zivot i rad) programme of Community aid for central and east European countries (program pomoCi Zajednice zemljama srednje i istocne Evrope)

Palestine Liberation Organisation (Palestinska oslobodilacka organizacija)

qualified majority voting (glasanje kvalifikovanom veCinom) Community initiative concerning the econoIPic conversion of coal-mining areas (Inicijativa Zajednice za preobrazaj rudarskih

. podrucja)

1

"I r !

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 355

REGIS

Resider

RTD

SAPARD

SAVE

SEA SIMAP

SMES SPD

Stabex

Sysmin

TAC TACIS

Target

Tempus

TENS

Community initiative concerning the most remote regions (Inicijativa Zajednice za najudaljenije regije) Community programme to assist the conversion ·of steel areas

(program Zajednice za preobrazaj podrucja celika) research and technological development (razvoj istrazivanja i

tehnologije) Special Assistance Programme for Agricultural and Rural Development (program specijalne pomoCi za razvoj

poljoprivrede i sela) specific actions for vigorous energy efficency (posebne akcije za sTIaZnu energetsku efikasnost) Single European Act (Akt 0 jedinstvenoj Evropi) information system for public procurement (informativni sistem za jayne nabavke) "': ~lo.- Ie. 'slat'on ror tn' p. lnj-ernal ml'p"~"'ef r~,n,rir; ".c;'r"'1"'n11P 7"J~·{\~ Simp vi lvgl .• 1 ,j J ,,,. < 1 1 ct,,,, \JwUIl"vl<.,. 'J'-' "''' ••• 1>'-

odavstvo za unutrasnje trziste) small and medium-sized enterprises (mala i srednja preduzeca) single programming document (Structural Funds) (dokument 0

jedinstvenom programiranju - Strukturni fondovi) system for the stabilisation of export earnings (sistem za sta­bilizaciju zarada od izvoza) system for the stabilisation of export . earnings from mining products (sistem za stabilizaciju zarada od izvoza rudarskih

proizvoda) Total allowable catch (Ukupni dozvoljeni ulov ribe) Programme for technical assistance to the independent States of the former Soviet Union and Mongolia (Program tehnicke pomoCi nezavisnim drzavama bivseg Sovjetskog Saveza i Mongoliji) Trans-European automated real-time gross settlement express transfer (Automatizovan brzi transevropski transfer za porav­nanje u realnom vremenu) Trans-European co-operation scheme for higher education (Plan o transevropskoj saradnji na polju visokog obrazovanmja) transevropske mreze

356

UCLAF

UN Unctad

. Unesco

UNHCR

UNIDO

UNRWA

VAT WCO WEU WFP WHO

WIPO

WTO

DIK LEONARD

Unit for the Co-ordination of Fraud Prevention (Odeljenje za koordinaciju sprecavanja prone vera) United Nations (Ujedinjene nacije) United Nations Conference on Trade and Development (Konferencija UN 0 trgovini i razvoju) United Nations Educational, Scientific and Cuitural Organization (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kultu­ru) United Nations High Comissioner for Refugees (Visoki kome­sarijat UN za izbeglice) United Nations Industrial Development Organization (Organizacija UN za industrijski razvoj) United Nations Relief and Works Agency for Palestine Refugees in the Near E~lst (Agencija UN za pruzanje pomoCi i podrske palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku) Value added tax (Porez na dodatnu vrednost) World Customs Organization (Svetska carinska organizacija) Western European Union (Zapadnoevropska unija) World Food Programme (UN) (Svetski program za hranu) World Health Organization (UN) (Svetska zdravstvena organi­zacija) World Intellectual Property Organization (UN) (Svetska orga­nizacija za intelektualnu svojinu) World Trade Organization (Svetska trgovinska organizacija)

10 Hronoiogija znacajnih dogadaja u vezi sa Evropskorn unijom

1945. maj 1947. juni

1948. april

1949. april 1950. maj

1951. april

1952. maj

avgust 1954. avgust

1955. juni

1957. mart

1958. januar

1960.januar

Zavrsen Drugi svetski rat u Evropi SAD donose Marsalov pian 0 pruzanju pomoci rekon­strukciji Evrope Osniva se Organizacija za ekonomsku saradnju (OEEC) radi koordiniranja pomoCi koju nudi Marsalov plan Potpisan ugovor 0 NATO-u. Francuski ministar spoljnih pos!ova, Robert Suman, pred­laze udruzivanje francuskih i zapadnonemackih resursa uglja i celika i stvaranje zajednice koja bi bila otvorena za ostale zemlje zapadne Evrope Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nemacka potpisuju Pariski ugovor, kojim je form iran a Evropska zajednica za ugalj i celik (ECSC) Ovih sest zemalja potpisuju sporazum 0 uspostavljanju Evropske zajednice za pitanja odbrane (EDC) i zajed­nicke evropske armije. Osnovan ECSC sa sedistem u Luksemburgu. Francuski parlament odbija da ratifikuje sporazum EDC, i on je odmah povucen. Zapocinju pregovori u Mesini oko stvaranja Zajednickog Evropskog trZista. U Rimu sest zemalja clanica ECSC potpisuju dva ugov­ora Kojima je formirana Evropska ekonomska Zajednica (EEC) i Euratom

. EEC i Euratom pocinju sa radom. Osniva se Komisija EEC sa "privremenim" sedistem u Briselu. Stokholmska konvencija osniva Evropsku -ZOilU slobodne trgovine (EFfA), kojom je UK povezana sa Austrijom, Danskom, Norveskom, Portugalom, Svedskom i Svaj­carskQm.

358 DIK LEONARD

decembar OEEe se gasi i zamenjuje ga Organizacija za ekonom­sku saradnju i razvoj (OEeD) sa sedistem u Parizu.

1961. maj juli

avgust

Osnovana EFTA sa sedistem u Zenevi. EEe potpisuje ugovor 0 udruzivanju sa Grckom. Irska

podnosi zahtev za clanstvo u EEe. Danska i UK takode podnose zahtev za clanstvo.

novembar u Briselu zapocinju pregovori 0 clanstvu. 1962. april Norveska podnosi zahtev za clanstvo u EEe. 1963. januar Predsednik De Gol stavlja veto na clanstvo UK; ostale

zemlje podnosioci povlace svoje prijave. Potpisan fran­cusko-nemacki sporazum 0 saradnji.

juli u glavnom gradu Kameruna potpisana je konvencija Taundeu koja predvida pruZanie ekonomske pomoCi i

sept.

1964.juli

1965. juni

1966, jannar

1967. maj

juH

1968. jnli

davanje trgovinskih koncesija za 17 bivsih kolonija zemalja EEe.

zemalja,

EEC potpisuje sporazum 0 udruzivanju sa Turskom. Stupa na snagu zajednicka politika agrara (CAP) Dolazi do krize u EEC jer Francuska sedam meseci bojkotuje sastanke ne zeleCi da bude nadglasana u pitan­jima za koje smatra da su od izuzetnog znacaja. Francuska ponovo preuzima ulogu punopravnog cIana nakon sto je postignut "Luksemburski kompromis" koji predvida jednoglasno odlucivanje prilikom resavanja kljucnih pitanja, ipored suprotnih odredaba Rimskog

ugovora. Danska, Irska, Norveska i UK po drugi put podnose zahtev za Cianstvo u EEe. Zbog daljeg protivljenja De

Gola, zahtevi se ne rdavaju. EEe, ECSC i Euratom se objedinjuju u jedinstvenu Evropsku zajednicu (EC) Ukinute su sve carine unutar EZ i fonnirana je jedin­

stvena izvozna, carina (CET)

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 359

1969. decembar Francuski predsednik Pompidu postE~e dogovor sa ostal-

1970. juni 1972. januar

juli

sept.

im liderima EZ 0 odrZavanju samita u Hagu da bi se raz­motrilo pitanje povecanja clanstva EZ. PoCinju pregovori 0 clanstvu sa cetiri zemlje Potpisani ugovori 0 pristupanju Danske, Irske, Norveske i UK Zajednici. Potpisan sporazum 0 slobodnoj trgovini sa sest clanica EFTA koje nisu podnele zahtev za pridruzivanje Zajednici. Referendumom odbijeno pridruzivanje Norveske Zajednici (46% za i 54% protiv)

1973. januar Danska, Irska i UK postaju punopravne clanice Zajednice.

maj 1974. april

1975. februar

juni

1977. mart juli

1979. mart juni dec.

1980. maj

1981. januar 1984. juni

NOfVeska potDisuje tr~ovinski sporaZUffi sa EZ. Na zahtev nove laburisticke vlade UK pregov-ore 0 uslovima za clanstvo. Potpisana prva konvencija iz Lomea, koja je zamenila konvenciju iz Jaundea iz 1963, kojom su 46 zemalja Afrike, Karipskog podrucja i Pacifika (ACP drfave) dobi1e ekonomsku pomoc i trgovinske koncesije. Ishod referendum a u UK 0 ostajanju u Zajednici je 2 1 u korist ostajanja. Grcka podnosi zahtev za prijem. Portugal podnosi zahtev za prijem u EZ. Spanija podnosi zahtev za prijem u EZ Osnovan EMS (Evropski monetarni sistem). Odrzani prvi neposredni izbori za Evropski parlament. Na samitu u Dablinu doslo do spora oko visine uplate iz budzeta Britanije za EZ, kada je gospoda" Tacer trazila "da nam se vrate pare". Nadeno privremeno trogodisnje reSenje za problem budzeta UK. Grcka postaje punopravni clan EZ. Drugi po redu neposredni izbori za Evropski parlament. Na samitu u Fontenblou postignut dogovor 0 umanjenju

360

1985. januar juni

dec.

1986. januar 1987. april

1988. februar

1989. juni

nov.

dec. 1990.juH

DIK LEONARD

uplate iz budzeta UK za Zajednicu i 0 poveeanju sred­stava Zajednice. Zak Delor postaje predsednik Evropske komisije. Usvojen sedmogodisnji plan na samitu u Milanu, prema programu koji je sacinio lord Kokfild, 0 uklanjanju oko 300 trgovinskih prepreka unutar tdista. Forrnirana je i

Meduvladina konferencija koja treba da razmatra amand­mane na Rimski ugovor. Meduvladina konferencija usvaja SEA, niz amandmana radi ubrzavanja procesa odlucivanja, narocito 0 pitanju unutrasnjeg trfista. Potpisuju ga sve zemlje clanice. Spanija i Portugal postaju punopravne clanice EZ. Turska podnosi zahtev za clanstvo. Jul SEA stupa na snagu Prihvacen je Delorov prvi paket u kojem se nalaze smer­nice za budzet EZ, sa cvrstom kontrolom poljoprivrednog budzeta u periodu Odrzavaju ?e treCi neposredni izbori za Evropski parla­ment. Austrija podnela zahtev za prijem u EZ. Jul Samit 0-7 trazi da EZ koordinira zapadnu pomoe Poljskoj i Madarskoj. Ova pomoe je kasnije prosirena na druge ddave istocne Evrope i pocinju pregovori 0 trgovini i pridruzivanju zerrialja koje su nekad bile pod uticajem Sovjetskog Saveza. Pad Berlinskog zida najavljuje pad komunizma u lstocnoj Evropi. Pocinju pregovori EZ i EFTA 0 obrazovanju EEA. Liberalizovano kretanje kapitala U okviru Zajednice. Samit u Madridu odobrio u principu plan za uvodenje ekonomske i monetarne unije u tri faze, uz rezervisan staY gde Tacer i UK. Kipar i Malta podneJe zahtev za prijem u clanstvo EZ.

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 361

oktobar Ujedinjenje dye Nemacke: teritorije nekadasnje Istocne Nemacke se prikljucuju EZ, kao integralni dec Zapadne Nemacke.

decembar Dve meduvladine konferencije, jedna 0 ekonomskoj i monetarnoj uniji, a druga 0 politickoj uniji, pocinju sa radom. Samit EZ u Rimu odobrava programe pomoCi u hrani i tehnicku pomoe Sovjetskom Savezu.

1991. juli S~edska podnosi zahtev za clanstvo u EZ. sept. Posle neuspesnog drzavnog udara u Sovjetskom Savezu,

misija EZ posecuje Sovjetski Savez i novonastale Balticke drzave da razmotri i unapredi programe pomoei EZ, organizuje mirovnu konferenciju 0 Jugoslaviji. novembar Postignut sporazum 0 uspostavljanju Evropske ekonomske zone EEA, od l. januara 1993. decem bar Na samitu u Mastrihtu postignut dogovor 0 formiranju Evropske unije. Njime su blizeodredeni zadaci EMU, i jedinstvena moneta koja treba da bude uvedena najdalje do 1999, uz datu moguenost neucestvovanja UK, sto vodi postepenom kretanju ka zajednickoj spoljnoj politi­ci i politici bezbednosti.

1992. februar Delorova druga komisija predlaze poveeanje budzeta EZ za narednih pet godina.

mart Finska podnela zahtev za prijem u clanstvo EZ. maj Svajcarska podnela zahtev za prijem u clanstvo EZ. juni Tesnom veCinom na referendumu stanovnici Danske

odbiE Sporazum iz Mastrihta; Na samitu u Lisabonu produzen mandat Zaku Deloru za dye godine. Savet min­istara se saglasio sa reformom CAP.

nov. Postignut sporazum izmedu EZ i SAD 0 poljoprivrednom sektoru urugvajske run de pregovora u GATT.

dec. Svajcarska referendumon odbija EEA. Na samitu u Edinburgu smanjen budzet koji je predlozio Delor, umesto petogodisnjeg obuhvatao sedmogodisnji period, i data saglasnost da se osnuje ElF.

362 DIK LEONARD

1993. februar Pocinju pregovori 0 udruzivanju sa Austrijom, Finskom i Svedskom.

april Pocinju pregovori 0 udruzivanju sa Norveskom. maj Na drugom referendumu Danci prihvatili sporazum lZ

Mastrihta. juli Usvojen program TACIS radi obezbedivanja tehnicke

pomoCi zemljama nekadasnjeg Sovjetskog Saveza. avgust PosIe brojnih odlaganja UK konacno ratifikuje Sporazum

iz Mastrihta. oktobar Nemacka poslednja prihvata ratifikaciju Sporazuma iz

Mastrihta posta je sud odbio njen prigovor. 1. nov. Sporazum iz Mastrihta stupa na snagu: EZ menja naziv

u EU. dec. Na samitu u Briselu usvoJen akcioni plan zasnovan na

Bcloj knjizi Evropske komisije 0 rasw, konkurenciji i zaposljavanju. Trgovinski pregovori u okviru Urugvajske runde uspesno zavrseni u Zenevi.

1994. januar Sporazum 0 evropskom ekonomskom prostoru (EEA) stupa na snagu, povezujuCi EU sa pet drZava EFTA, osim Svajcarske i privremeno Lihtenstajna.

mart Uspesno zavrseni pregovori 0 pristupanju Austrije, Finske, Norveske i Svedske.

juni OdrZani cetvrti neposredni izbori za Evropski parlarnent. Potpisan sporazum 0 partnerstvu i saradnji sa Rusijom na sarnitu na Krfu. UK stavija veto na imenovanje Zan-Luk Deena za predsednike Evropske komisije.

juli Zak Santer imenovan za predsednika Komisije umesto Zaka Delora.

nov. . Na referendumu Norveska odbila clanstvo u EU. dec. Samit u Esenu daje zeieno svetlo za prvih 14 prioritet­

nih projekata transevropske mrele. 1995. januar Austrija, Finska i Svedska se prikljuci1e EU. Nova

Komisija, na celu sa Zakom Santerom, preuzima duznost. Pakt (') stabilnosti u Evropi izmedu ED i zemalja clanica

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU 363

Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OSeE) potpisan u Parizu.

april Lihtenstajn pristupa EEA. maj Komisija podnosi Belu knjigu 0 merama koje zemlje

centralne i istocne Evrape treba da preduzmu fadi pris­tupa EU.

juli Clanice EU potpisale konvenciju 0 osnivanju Europola (Evropskog policijskog ureda). Jakob Zederman postavl­jen za prvog ombudsmana EU.

nov. Evro-mediteranska ministarska konferencija u Barseloni usvojila deklaraciju kojom se regulisu buduCi odnosi, finansijska pomoe, i slobodna trgovinska zona, izmedu EZ i 12 mediteranskih zemalj51·

dec. ED i SAD potpisuju nov transatlantski program i zajcd­nicki akcioni plan. Evropski parlament odobrio stvaranje carinske unije izmedu Turske i EU. Na samitu u Madridu potvrdeno uvooenje jedinstvene monete(evro) od 1. jan­uara 1999. U ovoj godini B ugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovacka podnele zahtev za prijem u clanstvo EU.

1996. januar Ceska Republika podnosi zahtev za pflJem u clanstvo EU.

mart meduvladina konferencija u Torinu razmatra sporazurn iz Mastrihta i podnete zahteve za clanstvo. EU zabranila izvoz govedeg mesa iz UK i nudi finansijsku pOlloe u borbi protiv bolesti "ludih krava". UK sistematski odbi­ja saradnju u nastojanju da se skine zabrana.

juni UK prekinula politiku odbijanja saradnje nakon sto je ED donela uslove pod kojima bi se ukinula ova zabrana. Slovenija podnosi zahtev za prijern u clanstvo.

oktobar EU odlucno odbija vanteritorijalne odredbe Helms­Bartonovog zakona koji se tice odnosa sa Kubom i preti

.. da ee uvesti protivrnere prem'a SAD.

364

dec.

1997. maj

juni

juli

dec.

1998. maj

sept dec.

1999. mart

DIK LEONARD

Oddan samit u Dablinu na kojem je prihvacen pakt 0

stabilnosti kojim se namece finansijska i ekonomska dis­ciplina onim Clanicama koje prelaze na zajednicku mon­etu radi postizanja poverenja u EMU i da bi se obezbe­dilo njeno uVodenje januara 1999. Novoizabrana laburisticka vlada UK najavila "novi prist­up" u odnosima sa EU i povlaci opcije 0 socijalnim pitanjima koje je UK podnelo. Potpisivanje Amsterdamskog sporazuma, koji sadrzi mali broj amandmana na sporazume iz Rima i Mastrihta. Komisija usvaja politicki "Program rada do 2000." i priprema osnovu za dalje sirenje EU i postavlja dugorocne ciljeve u vezi sa uvodenjem reformi u finan­sijama i poJjoprivredi. Na samitu u Luksemburgu otvoren je put za pregovore o clanstvu sa Kiprom, Ceskom Republikom, Estonijom, Madarskom, Poljskom i Slovenijom, koji treba da pocnu u martu 1998. Postignut je sporazum na posebnom samitu u Briselu da 11 zemalja clanica uvede jedinstvenu monetu od 1. jan­uara 1999. Vim Dujzenberg imenovan za prvog predsed­nika Evropske centralne banke. Na samitu EU - SAD predsednik Klinton obecao da ce od Kongresa SAD traziti da izuzme EU od sankcija prema Helms­Bartonovom zakonu. Malta obnavlja molbu za prijem u clanstvo EU. Evropski parlament odbija da odobri izvestaj 0 budzetu za 1996, sto dovodi do krize povezane s Komisijom. Cela Santerova komisija daje ostavku u ocekivanju da dodedo njene smene na sednici Parlamenta. Na Berlinskom samitu Romano Prodi nominovan za Santerovog naslednika. Ovaj samit takode odobrava plan budzeta za period 2000-06. .

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 365

maj Amsterdamski ugovor stupa na snagu. Ministri spoljnih poslova predlazu pakt 0 stabilnosti jugoistocne Evrope nakon kosovskog konflikta.

sept. Nova Komisija, predvodena Romanom Prodijem, preuzi-rna funkciju posle potvrde Evropskog parlamenta.

oktobar Odrzava se specijalni samit 0 pravdi i unutrasnjirn poslovima koji zahteva stvaranje podrucja "slobode, pravde i bezbednosti" unutar EU.

dec. Helsinski samit odlucuje da poene pregovore 0 prijemu u clanstvo s Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltorn, Rumunijom i Slovackom.

2000. mart Specijalni ekonomski samit u Lisabonu inaugurise dese­togodisnji program da od EU napravi "najkonkurentniju i najdinamicniju privredu u svcetu koja se zasniva na znanju" .

sept. Danska na referendumu donos! odluku 0 neprihvatanju evra (53.3% "protiv" i 46.7% "za").

oktobar Konvencija donosi nacrt Povelje 0 osnovnim pravima za EU.

dec. Savet Evrope u Nici donosi amandmane na institu­cionalne odredbe Unije u cilju olaksanja prijema novih 12 driava.

2001. januar Grcka postaje 12. zemija koja prihvata evro. juni Irski referendum odbija Ugovor iz Nice, glasajuCi sa

53.87% "protiv" i 46.13% "za". dec. Lekenski samit usvaja predloge 0 borbi protiv terorizma

posle teroristickih napada u SAD 11. septembra. On takode odlucuje 0 sazivanju Konvencije 0 reforrnama u EU koja treba da pripremi meduvladinu konferenciju 2004.

2002. januar-februar Evro zamenjuje nacionalne valute u 12 zemalja clanica EU.

Literatura za bUze upoznavanje ove teme

Postoji brojna literature na temu EU, od kojih je neka usko specijalizo­vana. Najbolji i najobuhvatniji vodic za literaturu iz ove oblasti pred­stavlja knjiga Dzon Pakstona (John Paxton) Bibliography on the European Communities, Clio Press, Oxford, 1992. Nadam se da se ovo vazno bib­liografsko delo u ·meduvremenu redovno dopunjavalo. Sarna Evropska komisija izdaje niz brosura i razne vrste dokumenata od kojih se verina distribuira besplatno. Distribuiraju ih informativni biroi EU u Londonu, Edinburgu, Kardifu i Belfastu. Postoje slicni biroi u svim glavnim gradovima EU kao i u drugim svetskim centrima kao sto je Njujork, Vasington, Nju Delhi, Otava i Kanbera.

Istoriiske pod kojima je nastab btjednica Daibolie su i do detalja opisane u memoarin1a Zana 1V1onea, posta~tljena su u koji su dala dva druga poznata autora.

kontekst

Duchene, Francois, Jean Monnet: The First Statesman of Interdependence, W. W. Norton, New York and London, 1994.

Grosser, Alfred, The Western Alliance: European-American relations since 1945, Macmillan, London, 1980.

Monnet, Jean, Memoirs, Collins, London, 1978. Stirk, Peter M.R., A History 0/ European Integration since 1914, Pinter, London aild New York, 1996.

Medu brojnim knjigama KOJe obraduju pojedina pitanja u veZl sa Zajednicom, treba pomenuti sledece:

Bainbridge, Timothy, The Penguin Companion to European Union, Penguin Books, Harmondsworth, 2nd edition, 1999.

Bond, Ma.rtin, Smith, Julie and Waliace, William (eds), Eminent Europeans: Personalities who shaped contemporary Europe, Greycoat Press, London, 1996.

Edwards, Geoffrey and Spence, David (eds), The European Commission, Cartermill, London, 1994.

VODIC KROZ EVROPSKU UNIJU 367

Edwards, Geoffrey and Wiessala, Georg (eds) , The European Union: Annual Review 0/ the EU, Blackwells, Oxford, yearly.

Emerson, Michael, Redrawing the Map of Europe, Macmiilan, London, 1998. Grant, Charles, Delors: Inside the House that Jacques Built, Brea!ey, London,

1994. - Hix, Simon, The Political System of the European Union, Macmillan,

London, 1999. Jacobs, Francis, Corbett, Richard and Shackleton, MichaeL The European

Parliament (3rd edition), Canermili, London, 1995. Jenkins, Roy, European Diary 1977-1981, Collins, London, 1989. Leonard, Dick and Leonard, Mark (eds), The Pro-European Reader, Palgrave­

Macmillan, London, 2001. Leonard, Mark, Network Europe: The New Case for Europe, Foreign Policy

Centre, London, 1999. /-., ,,-

, { __ arteITIl.~~~ ~ -: :~' -~ >-;"'J.

Mathijsen, P.S.R.F., A Guide to European Union Lmv, Sweet and Maxwell, . 7th edition, London, 1999.

Nugent, Neill, The Government and Politics 0/ the European Union (4th edi­tion), Macmillan, London, 1999.

Pinder, John, The European Union: A Vel)! Short introduction, OUP, Oxford, 2001.

Siedentop, Larry, Democracy in Europe, Columbia University Press, New York, 2001.

Wallace, Helen and Wallace, William (eds), Policy-making in the European Union, OUP, Oxford, 2000.

Westlake, Martin, The Council of the European Union, Cartennill, London, 1995.

Young, Hugo, This Blessed Plot: Britain and Europefrom Churchill to Blair, Macmillan, London, 1998.

Na kraju da napomenem da ukoliko citalac zeli da detaljnije i redovno prati rad Unije, u tome mu mogu pomoCi dva casopisa koji izlaze tromesecno: European Trends, koji izdaje Economist Intelligence Unit, i nesto stmcniji casopis Journal of Common Market Studies.

Dvod

Primedbe

v

SADRZAJ c

DEO I

POZADINA

...... .7

....... 8

1. Poreklo ............................. . . . . . .11 2. Evolucija - 1958-2002. . .......................... .17 1. Ugovori ..................................... .49

DEO II

INSTITUCIJE

4. Komisija ..... .57 5. Savet ministara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6. Savet Evrope ................................... 7':

7. Evropski parlament ......................... \ ..... .7) 8. Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regija ............. .85 9. Sud pravde .................................. .88 lO. Sud za fina.'1sijsku reviziju .......................... 95 11. Evropska investiciona banka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .96 i2. Ostala tela EU ................................ 100

13. Birokratija: cinjenice, podaci i troskovi ................. J 03

DEom NADLEZNOSTI

14. Finansiranje Unije .............................. 109

15. Trgovina .\ ...... .' ... : ....................... .117.

370

16. ledinstveno tdiste 17. Konkurencija 18. Ekonomska i finansijska politika 19. Porezi ..................... . 20. Poljoprivreda ................ . 21. Istrazivanje i nove industrije 22. Regionaina politika ..... . 23. Socijalna politika .. . . . .. 24. Prava radnika 25. Energija 26. Saobracaj ......... . 27. Ribarstvo . . . . . . . . . . 28. Zastita zivotne sredine

30. Potrosaci " 31. Obrazovanje 32. Prava zena .................. . 33. Kultura i mediji ............... . 34. Prava gradana i simboii .......... . 3S D ;; i . . .

• L omo.. _ razvoJ ...................... . 36. Spoljna politika i politika odbrane i bezbednosti

DEO IV

POSEBNI PROBLEMI

37. Prosirenje ............. . 38. Djedinjeno Kraijevstvo (UK) i Unija .. . 39. Buducnost ....................... .

DEO V

PRILOZI

DIK LEONARD

.129

.138

.146

. 160

.169

.182

.192

.203

.208

.2]5

.225

.239

.243 · . ~248

..... .255 .260 .264 .269-.277

.283

.292

· . .305 · . .315

. .... 324

1. Osnovni podaci 0 clanicama i kandidatima za ulazak u ED . . . . . .331

VODIC KROZ EVROPSKU UNlJU

2. Predsednici Visoke uprave i Komisije 3. Komislja .................... . 4. Opsta upra·, a i sluzbe komisije ... '..... 5. Adrese glavnih institucija ED ... .... . 6. Grupe partija u Evropskom parlamentu 7. Prekomorske veze sa ED . . . . . . . . . . 8. Sporazum iz Mastrihta i Amsterdama .. 9. Skracenice i akronimi . . . . . . . . . . . .. 10. Hronologija znacajnih dogadaja u vezi sa Evropskom uniJom

Literatura za blize upoznavanje ove teme ....... .

371

.332 . . .333

.338

.339

.341 ,343

345

.349

.357

366