vodic za osmake

KAKO SE DOBRO PRIPREMITI ZA KVALIFIKACIONE ISPITE KAKO ODABRATI PRAVO ZANIMANJE

1. strana

VODIČ ZA OSMAKE

PRIRUČNIK KOJI ĆE TI DATI PRAVE

SAVETE

KAKO SE DOBRO PRIPREMITI ZA

KVALIFIKACIONE ISPITE

KAKO ODABRATI PRAVO ZANIMANJE


2. strana

UVOD

Uskoro ćeš se naći pred jednom od važnih odluka – pred

odlukom, koja će u velikoj meri da utiče na tvoju budućnost.

Opredeljenje za jedno od zanimanja i školu, nije samo izbor

onoga što ćeš raditi i što će ti se dešavati sledećih nekoliko

godina. Izborom zanimanja i škole biraš ono čime ćeš se možda

baviti celog svog života. Ako budeš imao sve informacije koje su važne za pravi izbor

srednje škole napravićeš dobar izbor. Ovaj vodič ima za cilj, pre svega, da te uputi u

„tajne“ polaganja prijemnog i kvalifikacionog ispita koji te čeka na kraju tvog

osmogodišnjeg školovanja. Da bi nastavio svoje obrazovanje, potrebno je da se upišeš u

neku od srednjih škola koje traju tri ili četiri godine. Ali pre nego što nastaviš

školovanje, potrebno je da pokažeš znanje na prijemnom ili kvalifikacionm ispitu,

naravno ako želiš upisati četvorogodišnju srednju školu.

Ove školske godine polagaće se, kao i prethodnih godina, matematika i maternji jezik

po završetku VIII razreda u junu mesecu.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije napravilo je bazu podataka svih učenika osmih

razreda na celoj teritoriji Republike Srbije, pa će se upis kao i prethodnih godina

obavljati elektronskim putem. Samo na taj način svaki učenik će moći da se, isključivo

na osnovu onoga što je sam postigao, upiše u neku od srednjih škola.


3. strana

ZA PRAVI IZBOR ZANIMANJA VEOMA JE VAŽNO ...

� da se usklade neki važni faktori: TVOJE SPOSOBNOSTI, INTERESOVANJA,

NEKE OSOBINE LIČNOSTI I USPEH IZ OSNOVNE ŠKOLE.

� da se razmisli o svojim interesovanjima – da li te više interesuju prirodne nauke,

društvene nauke ili umetnosti.

� da se dobro procene svoje sposobnosti, tj. mogućnosti da se uspešno obavljaju

neke aktivnosti. Ako se trudimo, možemo do izvesne granice da razvijemo svoje

sposobnosti. Neke od sposobnosti su: uočavanje prostornih odnosa, rešavanje

matematičkih zadataka, verbalna sposobnost, spretnost ruku i prstiju...

� da se pazi samo da ne pomešaš interesovanja sa sposobnostima. Ove dve stvari su

često u bliskoj vezi, jer nas obično više interesuju aktivnosti u kojima smo uspešni. Ali

ne mora uvek biti tako.

� da se proveri da li tvoje zdravstveno stanje odgovara zahtevima pojedinih

zanimanja – da li boluješ od nekih hroničnih bolesti ili imaš specifičan zdravstveni

problem.

� da se potrudiš da se što više informišeš o željenom smeru, kao i o svim ostalim

profesijama jer ćeš na taj način biti još više siguran da si napravio dobar izbor.

Razgovaraj sa odraslim ljudima različitih profesija. Ako želiš da studiraš, informiši se

da li odabrana srednja škola daje direktnu prohodnost za upis na željeni fakultet.

� da se informišeš o perspektivama zapošljavanja – da li se relativno lako može

dobiti posao u struci koju želiš da izabereš.


4. strana

� ne razmišljaj ne samo o tome kako da upišeš određenu školu već pokušaj realno

da sagledaš mogućnosti daljeg školovanja i kasnijeg zaposlenja.

� Izaberi školu u kojoj imaš najviše šanse da uspeš.

� Svako zanimanje ima i dobre i loše strane, pa bi bilo dobro da se unapred

pripremiš na to da željena profesija pored onoga što ti se sviđa ima i „manje lepu“

stranu.


5. strana

KONAČAN BROJ BODOVA

Veoma je važno razlikovati kvalifikacioni ispit od prijemnog

ispita. Prijemni ispit polažu učenici koji su se opredelili za

umetničke škole, filološke gimnazije, matematičke gimnazije,

gimnazije za sportiste i škole za talente, a polažu i kvalifikacioni

ispit kao i svi učenici osmih razreda koji žele da se upišu u

četvorogodišnje škole i gimnazije. Konačan broj bodova za upis u željenu srednju školu

dobija se kada se saberu poeni osvojeni na kvalifikacionom ispitu i na osnovu uspeha u

6., 7. i 8. razredu.

KVALIFIKACIONI ISPIT

Učenici osmog razreda polažu kvalifikacioni ispit u svojoj

školi. Ispit se sastoji iz provere znanja iz matematike i maternjeg

(srpskog) jezika. Kvalifikacioni ispit polažu učenici koju

konkurišu za upis u gimnazije i stručne škole u

četvorogodišnjem trajanju. Za polaganje kvalifikacionog ispita

potrebno je najmanje 1 bod iz

matematike i 1 bod iz srpskog jezika. Maksimalan broj poena koji možete osvojiti je

20 poena na ispitu iz matematike i 20 poena na ispitu iz maternjeg jezika.


6. strana

BODOVI IZ OSNOVNE ŠKOLE

Bodove iz osnovne škole ćete izračunati tako što

saberete prosek iz 6., 7. i 8. razreda i pomnožite sa četiri. Na

osnovu opšteg uspeha učenik može da osvoji najviše 60

bodova.

Primer:

RAZRED PROSEK

6. 4,23

7. 3,98

8. 3,00

UKUPNO 11,21

Kada se 11,21 pomnoži sa 4, dobija se 44,84 što čini ukupan broj bodova na osnovu

uspeha u osnovnoj

školi.


7. strana

LISTA ŽELJA

Izgled obrasca za popunjavanje liste želja

Nakon položenog kvalifikacionog ispita i broja bodova koje si osvojio popunjavaš

LISTU ŽELJA.

Listu bi trebalo pažljivo da popuniš i to tako što ćeš na prvo mesto navesti obrazovni

profil koji bi najviše voleo da upišeš, u skladu sa bodovima koje si osvojio u

prethodnom školovanju i bodovima koje si osvojio na kvalifikacionom ispitu. Od te

prve i najveće želje upisuješ redom sledeće obrazovne profile koje želiš, ali ne bez

ikakvog reda već od većeg ka manjem interesovanju. Nije preporučljivo da upisuješ

obrazovni profil za koji uopšte nisi zainteresovan, jer te kompjuter na osnovu tvojih

bodova i mesta obrazovnog profila na rang listi, može rasporediti baš u tu školu. U

konkursu ispred svakog obrazovnog profila/škole, postoji šifra tog obrazovnog profila.

Tu šifru upisuješ u listu želja na mestu gde je to predviđeno obrascem. Šifru upisuj

onako kako je napisana u konkursu. Šifra je pisana latinicom, te je tako moraš

upisati u obrazac.


8. strana

NAJČEŠĆE GREŠKE KOJE UČENICI PRAVE PRI IZBORU ŠKOLE

� Upisaću se u najbližu školu. Mrzim da putujem kroz saobraćajnu gužvu

autobusom u kome moram da stojim na jednoj nozi.

� Moj najbolji drug se opredelio za to zanimanje. Ne želim da se razdvajamo,

nastavićemo dalje školovanje zajedno.

� Osvetnički put. Odluke tipa: „Pokazaću ja njima šta i koliko mogu“.

� Ili ću upisati željenu školu ili mi je potpuno svejedno šta ću upisati.

� Ja sam Vukovac, sve mi ide sjajno od ruke. Znam da ću, šta god da upišem, biti

uspešan.

� Pošto nemam baš sjajnan uspeh, upisaću se tamo gde me prime.


9. strana

MALI SAVETI ZA POLAGANJE KVALIFIKACIONOG ISPITA

ZA UPIS U SREDNJU ŠKOLU

� Pokušaj da dođeš na ispit u dobroj fizičkoj kondiciji. Kvalifikacioni ispiti traju

dva sata -korisno je „naspavati se“ koliko je to moguće, doći svež, odmoran i sit.

� Pre nego što kreneš proveri da li kod sebe imaš sav potreban pribor i dokumenta.

� Pažljivo saslušaj uputstva. Slobodno pitaj kako da ispraviš pogrešan odgovor.

� Pre nego što počneš sa rešavanjem zadataka pregledaj pažljivo celi test. Planiraj i

rasporedi vreme rešavanja pojedinačnih zadataka. Prvo rešavaj zadatke ili grupe

zadataka koje najbolje znaš – tako ćeš ojačati samopouzdanje.

� Pažljivo i do kraja pročitaj svako pitanje pre nego što označiš svoj odgovor. Ako

te pitanje zbunjuje pročitaj ponovo.

� Ako se „blokiraš“ odgovarajući na neko pitanje, ne razmišljaj predugo. Počni da

rešavaš nešto drugo, tokom rešavanja drugog zadatka tvoj um će i dalje tražiti odgovor.

� Obrati pažnju na sitnice i „cake“.

� Ukoliko osetiš napetost ili strah zastani malo i odmori se . Pokušaj izvesno vreme

da dišeš duboko i lagano. Ili, umesto toga, zamisli neki prijatan, za tebe umirujući prizor

i zadrži ga izvesno vreme u mislima. Nakon opuštanja nastavi da rešavaš test.

� Ostavi dovoljno vremena da još jednom pregledaš svoj rad i proveriš da nije

nešto izostavljeno. Predaj svoj rad tek kada proveriš i ispraviš eventualne greške i

propuste.

� I, iznad svega, budi optimista !


10. strana

SREDNJE ŠKOLE

Postoje tri osnovna tipa srednje škole:

� Gimnazija

� Srednje stručne škole

� Umetničke škole

1) GIMNAZIJA

Gimnazija je škola koja obrazuje učenike za dalje školovanje na fakultetima ili

višim skolama. Gimnazija pruža široko opšte obrazovanje. Traje 4 godine,a za to

vreme se mogu otkriti ili razviti interesovanja za određene oblasti i steći zrelost za

odluku o daljem školovanju i izboru fakulteta ili više škole.

Za upis u gimnaziju potrebno je položiti kvalifikacioni ispit.

Ne zaboravi ! Gimnazija ne osposobljava ni za jedno zanimanje. Ako se posle

gimnazije ne završi fakultet ili viša škola, teško je zaposliti se bez dokvalifikacije –

dodatnog kursa i odgovarajuće diplome.

Postoje sledeći tipovi gimnazija:

� Društveno-jezički smer: preovlađuju strani jezici i sadržaji društvenih nauka

(maternji jezik i književnost, istorija, filozofija, sociologija, psihologija).

� Prirodno-matematički smer: veći broj časova posvećen je predmetima prirodnih

nauka (matematici, fizici, hemiji, biologiji, informatici).

� Opšti tip: približno su podjednako zastupljeni predmeti društvenih i prirodnih

nauka

� Gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima

-Filološka gimnazija (polaže se poseban test iz srpskog jezika i iz stranog

jezika)


11. strana

-Matematička gimnazija (Polaže se poseban test iz matematike)

-Gimnazija za sportiste (Polaže se test iz srpskog jezika i matematike i

boduju se i sportski rezultati)

-Gimnazija u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku(treća

beogradska gimnazija: prirodno-matematički smer-italijansko i francusko odeljenje)

Za upis u škole za učenike sa posebnim sposobnostima (filološka, matematička,

sportska gimnazija) polaže se prijemni ispit - provera odgovarajućih znanja (polaže se

krajem maja i početkom juna) i boduje se opšti uspeh u 6., 7., i 8. razredu. Prijemni

ispiti se polažu u odgovarajućim srednjim školama. Iako polaganje kvalifikacionog

ispita nije obavezno za upis u filološku, matematičku gimnaziju i odeljenje za

obdarene iz fizike, ipak je preporučljivo pripremiti se za polaganje odgovarajućih

testova – za slučaj da ne uspeš da se upišeš u željenu školu. Za upis u

gimnaziju sa smerovima, gimnaziju opšteg tipa i četvorogodišnje obrazovne profile

u srednjim stručnim školama neophodno je položiti kvalifikacioni ispit.

2) SREDNJE STRUČNE ŠKOLE

Dele se na trogodišnje i četvorogodišnje škole.

Četvorogodišnje srednje stručne škole su škole koje osposobljavaju za rad (za

razna zanimanja), ali i daju mogućnost za nastavak školovanja na višim školama i

fakultetima.

Trogodišnje škole – ne pružaju mogućnost direktne prohodnosti na fakultet, ali

postoji direktna prohodnost na odgovarajuće više škole. (Npr. posle ugostiteljske

škole u trogodišnjem trajanju može se, uz položen prijemni ispit, upisati viša

hotelijerska škola.)

Za upis trogodišnje srednje škole ne polaže se kvalifikacioni ispit.


12. strana

3) UMETNIČKE ŠKOLE

Umetničke škole osposobljavaju za rad u umetničkim zanimanjima i pripremaju

za dalje školovanje. Traju 4 godine. Umetničke škole upisuju učenici sa posebno

izraženim talentom za te oblasti. Za upis u umetničke škole polaže se prijemni

ispit-provera odgovarajućih znanja stečenih tokom predhodnog školovanja i

posebnih sposobnosti talenta za tu umetnost); obično se polaže krajem maja.

Deo sadržaja u ovoj publikaciji preuzet sa internet sajtova:

www.osvojvodaputnik.edu.rs

www.oszzrenjanin.edu.rs

www.skopalic.edu.rs

Documents

vodic za osmake