16.11.2015. Vreme ­ Votka

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=870802&print=yes 1/2

VREME UžIVANJA, / VREME UžIVANJA

VotkaDestilat prevrelih žitarica, razblažen tako da se može piti uz umerenu opasnost po život, zove sevotka. Ta definicija – razume se – isključuje razne divlje rakije od krompira, strugotine(daskovača), niz industrijskih proizvoda koji se pod časnim imenom votke prodaju okolo, kao ičuvenu „votku" od govana, poznatu iz „Vojnika Čonkina". Prava votka mora biti od pšeničnog žita,a njena proizvodnja je delikatan – skoro umetnički – proces, poznat samo zapanjujuće malom brojuljudi. Razlika između prave i veštačke votke, ako je velika (što je čest slučaj), oseti se odmah, najeziku; ako je mala (što je još češći slučaj), oseti se sutradan.

Votka ima dve osobine koje čine njen jedinstveni i neponovljivi karakter (kao što pravi alkoholičariznaju, svako piće ima svoj karakter; pisac Milorad Pavić tvrdi da se na pijancu može prepoznati dali je pijan od crnog ili od belog vina). Te dve osobine su: apsolutna nužnost da se uz votku mezeti ipojave prekida u pamćenju pri pijanstvu, ono što filmadžije zovu „blank". Te dve osobine čine odvotke jedno od retkih pića koja zahtevaju strogu disciplinu pri „konzumiranju". Uživati se, dakle, uvotki može samo umetnički, s puno samodiscipline i duše, što uživanje čini utoliko većim.

Alkohol je, kako to lepo kaže dr Žarko Korać, „anksiolitik": dobar je protiv zebnje. To ga činivažnim elementom produktivnosti u nekim profesijama, među kojima je i novinarska. U tom zanatuse zna koja redakcija „radi" na koje piće i to bi mogao biti predmet i posebne i veoma zanimljiverasprave. U tom smislu votka je značajna pojava: naime, umereno i disciplinovano uživanje udobroj votki daje u anksiolitičkom smislu veoma dobre rezultate, što se kasnije odražava i nalucidnost noinarskih tekstova i mudrost uređivačke politike.

S druge strane, nevešti pokušaji uživanja u votki donose katastrofalne rezultate. O tome šta se uglavi koja ne ume da se disciplinuje u konzumiranju votke događa, pouzdano svedoči MihailBulgakov: „U toj glavi je odzvanjalo teško zvono, između očnih jabučica i zatvorenih kapakaplovile su crvenkaste mrlje sa vatreno­zelenim ivicama, a kao vrhunac svega bilo mu je muka, pričemu se njemu činilo da je ta mučnina povezana sa zvucima nekog više nego dosadnoggramofona". Opisano stanje događa se subjektu koji je posle votke pio vino; molim da zapazite,prva pouka glasi: posle votke, i to samo ako je popijena veoma umerena količina, uz meze, pije sesamo pivo. Vino – ni u kom slučaju. Bolje je nastaviti s votkom uz jelo, jer je votka jedini destilatkoji ide uz sva jela, osim uz neke vrste kolača. Ako se čovek već oklizne s votkom – nek mu je Bogna pomoći. Slučajevi potpune i nepovratne amnezije, tj. praznine u pamćenju, poznati su,dokumentovani i mogu se smatrati za pravilo. Čovek pijan od votke neupotrebljiv je potpuno; Rusitakve stave u taksi, pošto su mu prvo za odelo zakačili novac i adresu. Votka vodi u totalnuanesteziju, što je čini omiljenim pićem ljudi sa nerešivim problemima ili ozbiljnim nedostatkomkaraktera. Jedini lek koji sutradan pomaže, opet je najbolje opisan kod Bulgakova: „Nikakavpiramidon vam neće pomoći", kaže nasmrt mamurnom pacijentu Nečastivi lično, Onaj ko zna očemu govori jer je jedini ko sme da pije votku i nikad ne mezeti. „Pridržavajte se starog pravila –klin se klinom izbija. Jedino što može da vas vrati u život, to su dve čašice votke i meze".

Na tome se valja zadržati malo duže, jer nije svako meze isto. Bulgakov je tu veoma precizan:„poslužavnik na kome se nalazio isečen beli hleb, kavijar u činijici, bele marinirane pečurkice natacni ... boca votke oznojena od hladnoće ... u zdeli punoj leda". Osim toga – a marinirane pečurke ikavijar su tu veoma važni – poslužena je „vrela srebrna činijica, a u njoj su se nalazile viršle uparadajz sosu". Znači: dve ledene votke, potkrepljene ozbiljnim mezelucima i nečim toplim. Dobar

16.11.2015. Vreme ­ Votka

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=870802&print=yes 2/2

brodet ili tripice u saftu mogu da zamene pomenute viršle. Zapamtite dobro ovaj recept, jer jespasonosan.

Što se vrste votke tiče, tu je lako napraviti listu prioriteta. Na rusku žalost, najbolje votke prave se sove strane Gvozdene zavese. To je prvo votka „GorbatschoW" iz Berlina, koja nikakve veze saMihajlom Sergejevičem nema, jer je reč o destileriji koju su ruski emigranti osnovali 1920. pod timimenom. Odmah za njom sledi votka čuvene firme „Smirnoff" iz Sjedinjenih Država, pa „Popoff"iz Velike Britanije. Sve tri su – primetili ste – emigrantski recepti, spaseni od dijalektičkogmaterijalizma. „Finlandia" je tu negde, sa poljskom „Wyborowom", obe su nešto malo bolje odruskih originalnih votki, barem onih koje stižu preko granice: „Sovyetskaya", „Stolychnaya" i„Pshenichnaya". Možda „nomenklatura" ima neke svoje sjajne votke; mi to ne znamo. Legendakaže da je jedino dostignuće Oktobarske revolucije bilo povećanje procenta alkohola u votki zanekih pet „indeksnih poena"; i to je nešto...

Da zaključimo: votka je sjajno, ali opasno piće, dostojno jedino pravih ljudi. Ko je naučio da pijevotku kako treba, naučiće i sve drugo.

MILOŠ VASIĆ

Copyright © 1998­2015 Vreme, Beograd