PROCITATI I NAUCITI

Vodovod - kanalizacija Kada se za jedno zemljište kaže da je komunalno rešeno u prvom redu se misli na puteve, zatim na elektrifikaciju, onda na vodovod i konačno, na kanalizaciju i mogućnost uključenja u centralno grejanje. Za poboljšanje puteva vlasnik zemljišta neposredno skoro ništa ne može da učini, a o elektrifikaciji biće reči drugom prilikom. Zato ćemo sada samo dati podatke o vodovodu i kanalizaciji, i to one najbitnije. Pošto smo završili zidove i krov stambene zgrade ili vikend–kućice, preostaje da realizujemo vodovod i kanalizaciju, što može da nam zadaje dosta briga. Relativno lako i jeftino možemo rešiti dovod vode ako na ulici postoji vodovodna mreža. Međutim, kompletnu instalaciju vodovoda na svom zemljištu i u kući moramo rešiti sami. Šta treba znati o vodomeru i vodovodnoj mreži? Opšti propis nalaže da se šaht za vodomer izradi na 0,5 m udaljenosti od granične ivice zemljišta. Ovaj šaht treba da je najniža tačka kućnog vodovoda jer se prilikom popravki u njega spušta i u njemu sakuplja voda. Dimenzije šahta su: širina 80 x 100 cm, a dubina 130 cm (sl. 1). Poklopac šahta ne sme da se klima niti da propušta vodu, a po mogućnosti, treba obezbediti i njegovu toplotnu izolaciju. Za pristup vodomeru moraju se ugraditl stepenice, a ispred i iza vodomera propusne slavine. Gotove slavine neophodno je »premostiti« zalemljenom bakarnom žicom, jer se obično vodovodna mreža koristi za uzemljenje električnih aparata, a ono će biti besprekorno samo onda ako isključimo mogućnost oksidacije.

SLIKA 1

Vodovodnu cev u slobodnom prostoru treba postaviti najmanje 1,20 m ispod zemlje, što znači ispod granice smrzavanja, a spolja, na zidu, na svaka 2m pričvrstiti je obujmicama. Rastojanje između cevi tople i cevi hladne vode mora biti najmanje 16 cm. Cev tople vode dolazi sa gornje strane, a pri vodoravnoj montaži sa spoljne strane (slika 2). Za potrebe vodovoda danas se najviše koriste čelične cevi, a za račvanje i promenu pravaca fazonski delovi (fitinizi) od livenog gvožđa u oblicima T, V, Y, L i U (slika 2).

SLIKA 2

Cevi treba testerom iskrojiti na željenu dužinu i pomoću navojnice (navojne klapne) narezati na njihove krajeve navoj koji se kontroliše pomoću fazonskih delova. Zatim

ih zaptiti pramenom kudelje (strikom) natopljenim lojem, spojiti ih, a mesto spajanja očistiti od viška kudelje, namazati minijumom i omotati vrpcom od filca. Potrebna količina vode, prečnici cevi Kod porodičnih zgrada i vikend-kućica obično је dovoljno da se voda od vodomera odvodi pomoću cevi od jednog cola. Poprečni presek ostalih delova mreže određuje se na osnovu potrebe vode u ispusnim cevima.

SLIKA 3

Dnevna potreba vode po glavi je: za piće 3-5, za kuvanje 4-5, zа umivanje 8-12, zа pranje 10-15, zа tuširanje 40-50, zа kupanje 150-250, za ispiranje WC-a 8-10 litara (sl. 3). Za polivanje je potrebno 2 litra po kvadratnom metru. Za zidnu slavinu računa se isticanje 7 litara vode u minutu i prečnik cevi od 3/8”, a zа umivaonik 12 litara i cev od 1/2”, za kadu 20 litara i cev od 1/2”, za polivanje u bašti 50 litara i cev od 3/4”. Ako je broj ispusnih cevi 1-2, onda prečnik cevi od vodomera treba da je 1/2”, ako je broj ispusnih cevi 3-6, prečnik cevi treba da je 3/4”, a ako je 7-25, onda je potrebna cev od 1” (sl. 4).

SLIKA 4 Preporučljivo je da se u mreži na više mesta postave ispusne slavine da bi se za slučaj potrebe mogle isprazniti pojedine vertikale ili cela kućna vodovodna mreža (sl. 5). Kod popravke čeličnih cevi oštećeni deo treba zameniti. Prvo se isprazni oštećeni deo, zatim se izradi i zamenjuje deo voda ili fazonski deo. Manja oštećenja možemo i na taj način popraviti ako pukotinu namažemo bitumenom i portlandcementom i na ovo postavimo filc, gumu ili plastiku i pritegnemo obujmicom. Ako se smrzne vod onda prvo krajeve treba zagrevati toplom vodom, jer ako bi prvo zagrevali srednji deo cevi, voda bi se pretvorila u paru pa bi, zbog krajeva začepljenih ledom, došlo do prskanja cevi.

SLIKA 5

Priključak zu javnu kanalizaciju

Potpuni komfor dobija se tek odvođenjem otpadnih voda. odnosno kanalizacijom. Ovo je relativno lak zadatak ako se zgrada napravi na prostoru gde je već kanalizacija izgrađena. Treba znati da se javne kanalizacione cevi obično postavljaju na sredini kolovoza. Deo od javne kanalizacione cevi do ograde zgrade zove se kućni priključak i ovaj deo vlasnik treba sam da izradi. Od ograde, odn. granične ivice zemljišta, počinje kućna kanalizacija. Kućna kanalizacija i kućni priključak treba da imaju pad od 1-2 stepena prema javnoj kanalizaciji i to tako da spoj kućnog priključka i sabirne cevi javne kanalizacije budu na 1/3 visine sabirne cevi (sl. 6).

SLIKA 6

Cevi kućne kanalizacije moraju imati unutrašnji prečnik minimalno 30 cm. Za ove svrhe se koriste većinom azbestno-cementne cevr, koje se lako mogu seći testerom i zbog proširenog oblika krajeva, lako spajati. Naglavci na krajevima zaptivaju se kudeljom i posle spajanja dvaput se namažu bitumenom i pokriju bitumenskim cementom. Azbestno-cementne cevi (eternit) za priključke, slično vodovodnim čeličnim cevima, izrađuju se sa fazonskim elementima, račvama, priključnim i drugim elementima. Dužina сеvi kreće se od 0,5-4 m, unutrašnji prečnik od 0,05–0,5 m, a debljina zida proporcionalno prečniku je od 6-13 mm. Priključna cev, koja vodi do glavne sabirne cevi postavlja se na dubinu od l,2-1,5 m da bi se izbegla opasnost od smrzavanja. Povoljno je ako se azbestno-cementna cev ne роstavlja direktno u zemlju, nego u kanal od cigle, U oblika u koji se pre stavljanja cevi nasipa suvi pesak.

Sistem kanalizacije treba dimenzionisati u zavisnosti od očekivane količine otpadnih voda. Obične zidne slavine ispuštaju 1/3 litra otpadnih voda u sekundi, sudoperi 2/3 litra, umivaonici 1/6 litra, normalne kade 2/3 litra, a WC 1-2 litra. Odgovarajući, unutrašnji prečnici odvodnih cevi su prema redosledu nabrajanja 50, 50, 40, 50 i 100 mm (vidi sl. 4 desna strana). Delovi kanalizacione mreže od ispusta do osnovne kanalizacione сеvi predstavljaju tzv. horizontalnu mrežu, a vertikalni delovi - vertikalne vodove. Horizontalnu mrežu takođe treba izgraditi sa blagim padom do vertikalnog voda. Pojedini vertikalni vodovi produženi su do tavanskog prostora sa ventilacionim cevima. Ventilacione cevi pored ventilacije obezbeđuju i potrebnu količinu vazduha u mreži i sprečavaju stvaranje vakuuma i vodenih čepova koji onemogućavaju isticanje. Ispod svakog umivaonika treba ugraditi vodeni zatvarač (sifon) za otklanjanje neugodnih mirisa. Sifoni se izrađuju od olova, livenog gvožđa, eternita i od plastike (sl. 7).

SLIKA 7

Cevi horizontalnih i vertikalnih vodova su od azbestnog cementa (eternita), olova, livenog gvožđa ili plastike. Plastična cev se može primeniti samo tamo gde nema

tople vode, jer se plastika pod uticajem topIote deformiše. Plastične cevi se spajaju zavarivanjem ili lepljenjem. Prednost plastičnih cevi je u tome što se posle zagrevanja dobro mogu savijati. Dvostruki i trostruki prečistači Na prostoru gde još nije rešena javna kanalizacija mnogo je komplikovanije rešiti odvod otpadnih voda porodičnih zgrada i vikend-kućica. Najbolje je da se tzv. »čiste« otpadne vode (voda iz umivaonika i kade) i voda iz WC–a i sudopera dovede u posebne taložnike, odn. prečistače. Taložnik čistih otpadnih voda može da se sastoji od dva bunara koji su postavljeni jedan do drugoga, a sagrađeni od bunarskih prstenova. U prvi uvodimo otpadnu vodu relativno visoko, a na drugoj strani za 10 cm niže, postavimo ispusnu cev preko koje uvodimo otpadnu vodu u drugi bunar. Na drugom bunaru slično prvom, za 10 cm niže postavimo ispusnu cev preko koje odvodimo sada već prečišćenu vodu u bašti postavljene i bušene drenažne cevi. (slika 8). Čvrsti sastojci otpadne vode talože se u bunarima, koji ako se napune, mogu da se isprazne pošto im se skine poklopac. Taložnici treba da su postavljeni najmanje 20 m od bunara za pitku vodu i to u suprotnom smeru od smera strujanja podzemnih voda (sl. 9, gornji deo). Otpadne vode iz kuhinje mogu se taložiti najmanje sa tri taložnika.

SLIKA 8

Na prostoru bez javne kanalizacije najbolje je da se napravi poseban WC. Njega ćemo relativno lako izgraditi od standardnih elemenata - prstena za bunare i od standardnih poklopaca. Ispod najnižeg prstena treba postaviti sloj gline debljine 15 cm, koji ne propušta vodu. Unutrašnjost prstenova se malteriše hidroizolacionim malterom, a iz prostora ispod sedišta sprovodi ventilaciona cev na krov. Čišćenje WC-a može se vršiti spolja preko poklopca. WC treba i spolja i iznutra okrečiti i povremeno poprskati dezinfekcionim sredstvom koje sadrži DDT (sl. 9, donji deo).

SLIKA 9 Pre izgradnje kućnog vodovoda i kućne kanalizacije potrebno je nabaviti od nadležnog organa odgovarajuću građevinsku dozvolu. Tom prilikom se mogu dobiti informacije i o lokalnim propisima u vezi sa postavljanjem i izgradnjom bunara, taložnika i sl.

Vodovodne cevi za kanalizaciju: vrste i mogućnosti 01-01-2018 Cijevi

Koji materijali su napravljeni od modernih kanalizacionih cevi? Da li njihova

instalacija ima neke funkcije koje bi potencijalni vlasnik trebao znati? Koji su rešenja

poželjni za stan ili privatnu kuću? Hajde da shvatimo.

Lista Prvo, popisi sva rješenja na tržištu.

Liveno gvožđe - klasično klasično testirano. Sivi liv se povoljno razlikuje od čelika

otpornošću na koroziju, što je, zapravo, zaradio popularnost tokom vremena jeftinih

metalurških proizvoda i nedostatka plastike. Sada je bio prisiljen da napravi prostor za

sveprisutne polimere.

Polivinilklorid - trenutni lider u prodaji. Njegova glavna prednost je minimalna cena sa

više od tolerantnih performansi i izuzetne izdržljivosti.

Polipropilen je malo skuplji i manje je čest.. Njegova glavna prednost u odnosu na

pozadinu prethodnog materijala je otpornost na visoke temperature: ako su PVC cevi za

kanalizaciju ograničene na dugotrajnu radnu temperaturu od 65 ° C, onda cevi od

polipropilena odlično služe i na 90 ° C.

Dodatno: polipropilen je najlakši (0,91 g / cm3) i jedna od

najtežih plastika. Praktično nije podložan habanju, čak i

pri transportu otpada velikom količinom abraziva.

Polietilen je prilično loše zahtevan zbog niskog otpornosti na toplotu: kanalizacioni

sistem od polietilenskih cevi je projektovan za temperaturu odvoda ne veća od 40 °

C. Međutim, cijevi pod pritiskom od njega su u potpunosti kompatibilne sa PVC-om

odgovarajućim prečnikom (50, 110 i 150 mm) i mogu se vrlo uspješno koristiti kao

podizači: debeli zidovi i elastičnost čine kretanje odvoda u stambenoj zgradi praktično

nečujno.

Dimenzije Koji se delovi i kosine trebaju pridržavati prilikom dizajniranja sistema za

odvodnjavanje?

Prečnik cevi, mm Aplikacija

50 Povezivanje jednog ili dva vodoinstalatera, osim WC školjke (tuševi, kade, umivaonici, sudoperi, itd.)

110 Povezivanje toaleta; povezivanje tri ili više drugih tipova istovremeno korišćenih uređaja; stub u stanu

150 Povezivanje dva ili više toaleta sa mogućnošću istovremene upotrebe; puštanje u bunar u stambenoj zgradi

200 - 300 Oblasti između bunara

Šta bi trebalo biti nagib cevi?

Prečnik cevi, mm Nagib, cm / linearni metar

50 3.5

110 2

150 1

200 0.8

Sada bismo bliže pogledali svojstva i instalaciju različitih vrsta kanalizacije.

Liveno gvožđe

Posebne karakteristike Njegova glavna prednost je odlična akustična svojstva. Pražnjenje u toaletu komšija

na vrhu neće ometati vaš san, ako je kanalizator izrađen od livenog gvožđa: debljina

i težina zidova će omogućiti cijevi da apsorbuje zvuk.

Uostalom, sva ostala svojstva livenog gvožđa mogu se sigurno pripisati

nedostacima.

Maloprodajni troškovi cijevi i fitinga su nekoliko puta veći od one vrste polimera.

Masa čini utovar, transport i montažu izuzetno neugodno. Ako jedne osobe lako i

jednostavno montiraju cijevi od plastičnih cevi i hardver koji se koriste kao pričvršćivači,

onda će zamjena lijevog gvožđa zahtijevati učešće najmanje dvije osobe sa dobrim

fizičkim razvojem.

Sešenje cevi na mestu ili njegovo sečenje prilikom demontaže blizu zida nije trivijalni

zadatak. Uzeti će mlin sa krugovima na metalu; i da odsečete cev sa presekom od 110

mm sa strane zida biće problematično, blagi reči.

Korisno: vodoinstalateri sa iskustvom čine pecat na cijevi

od livenog gvožđa sa dlijetlom, a zatim ga razbije duž linije

zareza. Međutim, bez odgovarajuće prakse, verovatno ćete

jednostavno pokvariti skupi materijal.

Montaža spoja zahteva štampanje i naknadno ugrađivanje u cementni malter. Svaki zglob

traje najmanje petnaest minuta od iskusnog instalatera.

Na instalaciji ćemo se fokusirati još malo.

Montaža Kako je spojen kanalizacijski priključak od livenog čelika?

1. Cev se ubacuje u utičnicu i fiksira sa stezaljkama ili obujmicama. Privremeni fiksiranje

podizača vrši se jednostavnim i jednostavnim instalaterima: cev se spusti iznad utičnice

na par savijenih elektroda za zavarivanje.

2. Zatim je utičnica u potpunosti napunjena materijalom za zaptivanje slojem-slojom

sabijanjem pomoću specijalnog alata - utiskivanjem - ili konvencionalnim širokim

odvijačem. Redovno se koristi kao zaptivač za kabolu - vuču namotan bitumenskim

mastikom; Međutim, najbolji rezultati se dobijaju korišćenjem grafitne žlezde - azbestnih

vlakana sa grafitom u prahu.

3. Posljednja faza je ugradnja utičnice na zaptivač s malterom od cementne peske u omjeru

od 1: 1.

Kako ukloniti stari kanal od čelika?

1. Cementni kit je pažljivo prekinut odvrtačem ili dletom i lakim čekićem u krugu.

2. Isti alati su delimično uklonili kabol.

3. Nakon što je uklonjen deo fitinga, cev može biti uklonjen iz utičnice okretanjem nekoliko

puta. Proces se može ubrzati zagrevanjem utičnice pomoću ventilatora, gasne baklje ili

sušara objekta.

Korisno: u domovima oko pola veka, rastopljeni sumpor

često se koristi kao zaptivač. Najjednostavniji način za

rastavljanje takvog sastava sa svojim rukama je da ga

zagrejete do tačke topljenja sumpora. Glavna uputstva za

ovaj posao je zapamtiti da stavite gasnu masku:

isparavanje je toliko korozivno da može lako izazvati

respiratornu paralizu.

Plastika Mnoge osobine i, što je najvažnije, metode instalacije plastičnih kanalizacionih

sistema su uobičajene za sve polimere koji se koriste, pa ćemo ih kombinirati u

jednom odlomku.

Posebne karakteristike Gde je razumno primijeniti svaku plastiku?

Koje su neke od njihovih osobina korisne za upoznavanje?

Polivinilklorid je raznovrsno i jeftino rešenje, savršeno pogodno za kućne otpadne vode.

Cevi za sivu kanalizaciju; spoljašnje cijevi i fasonini sa većom krutošću prstena postaju

narandžasti. Plastika se plaši jakih udaraca (naročito pri niskim temperaturama) i

savršeno provodi zvuk.

Polipropilen se koristi tamo gde je toplota visoka. Na pozadini PVC nema drugih

značajnih prednosti. Međutim, troškovi materijala malo se razlikuju.

Polietilenske akustične karakteristike približavaju se livenom gvožđu. S obzirom na to da

pretežno komercijalno dostupni cevi za polietilenski pritisak nemaju utičnice, oni su

montirani sa PVC ili polipropilenskim fitingima.

Korisno je znati više o nekoliko vrsta kanalizacionih cijevi.

Tzv. Tišina kanalizacioni sistem je troslojna struktura, srednji sloj ima povećanu gustinu

usled zasićenja pomoću mineralnih aditiva. Nivo buke je zaista značajno smanjen, iako

akustične karakteristike takvog rešenja ne dostižu gvožđe.

Dvoslojne valovite cevi (Korsis, Pragma, itd.) Se koriste u izgradnji kolektora srednjih i

velikih prečnika (do 2400 mm). Cev je sendvič od valovitog polipropilena spolja i glatka

polietilena unutar. Prvi obezbeđuje visoku krutost prstena, druga - minimalnu hidrauličnu

otpornost.

Montaža Zahvaljujući gumenim zaptivnim prstenovima izuzetno je pojednostavljeno.

Međutim, vredi pominjati nekoliko malih trikova.

1. Maksimalno rastojanje između tačaka pričvršćivanja horizontalne cevi je 10 prečnika.

Povećanje ovog rastojanja će dovesti do činjenice da će se za godinu ili dva lokacija

sahraniti, a rezultujući kontra-nagib će prouzrokovati trajne blokade.

2. Na cijevi odrezane do veličine, vrijedi ukloniti spoljnu fazu. Onda će ući u soket mnogo

lakše.

3. Prije sklapanja prstena zaptivke, ima smisla da ga navlažite tečnim sapunom ili ga samo

trljajte šankom uobičajenog WC-a. Ovo će značajno smanjiti sila potrebnu za

pridruživanje.

4. Prilikom instalacije kanalizacionog sistema koji je skriven iza lažnih zidova, bolje je spojiti

s silikonskim zaptivačem. Sa dugim prekidima u upotrebi, gumeni prstenovi mogu pucati,

gubiti elastičnost i curenje. Silikon će spriječiti ovaj proces.

OCJENE UCENIKA-

Lukac Enid-4

Ljuca Haris - 4

Lukac Kerim- 5

Pepeljak Selman-5

Sijaric Aldin -3

Sijaric Kenan-4

Furundzic Nemanja-3

Hodzic Dzenan-3

Sarcevic Petar -3