PRIVREDA DA LI JE POKRETA^ RAZVOJA EKONOMIJEVOJNA ILI AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

Ponedeqak, 10. septembar 2012. � Broj 68

biznis@novosti.rs

AGRAR �STR. 26.

Seqakusviwetinapreskupa

RADNA MESTA �STR. 24.

Posao„ko{ta“od 5.000 €

TEMA �STR. 22.

Rejtingposkupqujekredite

Vu~e „fi}a“, gura tenk�� Fabrike oru`ja godi{we izvoze 250 miliona evra. „Fijat“ }e uposliti 40.000 qudi

�Pi{e: M. POPOVI]

IZVOZ oru`ja i vojneopreme iz Srbije u2008. iznosio je 200

miliona dolara, a pro{legodine ~ak dvostruko vi-{e, a nedavna najava mini-stra odbrane AleksandraVu~i}a za otvarawe novefabrike oru`ja, u sarad-wi sa Rusima ukazuje na toda }e dr`ava stimulisatiovu privrednu gradu. Sdruge strane, dolazak„Fijata“ i wegovih koope-ranata u Kragujevac na ve-lika vrata naslu}ivao jenovi zamajac industrija-lizacije na{e zemqe i up-o{qavawe najmawe 40.000qudi. Ekonomisti misleda dr`ava ne treba da fa-vorizuje ni jednu ni drugudelatnost, ve} da se ori-jenti{e ka stvarawu ipromociji boqih uslovaza funkcionisawe svihindustrijskih sektora.

Prihod

NAMENSKA indu-strija Srbije prethodnetri godine ostvarila jeizvoz od po 250 milionaevra godi{we. Prema po-dacima do 2007. godine,najve}i deo izvoza vojneindustrije ~inila je mu-nicija, ali su proteklihnekoliko godina srpskekompanije po~ele da izvo-ze modernizovane verzijestarijih mobilnih haubi-ca, aviona za obuku, siste-ma za kontrolu vatre iprotivtenkovskih raket-nih sistema.

Ovaj sektor, kako isti-~u stru~waci iz ove obla-sti, ima dobre izglede da ubudu}nosti postane motorkoji bi povukao celokup-nu privredu zemqe na-pred. U posledwe tri go-dine ugovoren je izvoz na-oru`awa i vojne opremevredan milijardu i 200

miliona dolara, a od togasu do sada realizovani po-slovi za 750 miliona do-lara. U sedam fabrika na-menske industrije zapo-sleno je oko 9.000 qudi.Od 2007. godine u penzijuje oti{lo oko 2.000, ali jezaposleno 3.000 novih rad-nika, {to je izmenilo kva-lifikacionu i starosnustrukturu zaposlenih.

Direktor „Slobode“^a~ak Zoran Stefanovi}o~ekuje ulagawe u opremui pove}awa kapaciteta odsedam miliona evra.

- Bi}e pove}ana automa-tizacija procesa. Uvo|e-wem novih sistema pro-tivpo`arne za{tite }e sebitno smawiti rizici odvanrednih doga|aja - ka`eStefanovi}. - Procewujese da u modernizaciju fa-brika u naredne tri godi-

ne treba ulo`iti 45 mili-ona evra. Potrebna su zna-~ajno ve}a ulagawa, semovih koje iz teku}ih po-slova iz sopstvenog fi-nansijskog potencijalainvestiramo.

Industrija

NA pitawe da li }eproizvodwa automobila idelova u Kragujevcu, kojaje pre {est decenija po-krenula posleratnu indu-strijalizaciju zemqe, op-et biti zamajac nove indu-strijalizacije Srbije,Aleksandar Qubi}, pozn-avalac svetske automobil-ske industrije, odgovarapotvrdno.

- Kada je svetska eko-nomska kriza po~ela dauzima maha, predsedniciSAD i Francuske i pre-

mijerka Nema~ke vi{e subrinuli o automobilskojindustriji, kao stubu eko-nomske i socijalne sta-bilnosti tih zemaqa i po-kreta~u tehnolo{kog na-pretka, nego o bankama -ka`e Qubi}. - Povratak„Fijata“ u Kragujevac, do-lazak wegovih kooperana-ta, ali i drugih proizvo-|a~a delova za automobil-sku industriju {iromzemqe, sigurno }e biti po-kreta~ razvoja Srbije. Ufabrici }e biti posla zaoko 2.500 radnika. Jedanzaposleni na monta`noj

traci otvara jo{ ~etiriradna mesta. U pogonimaza proizvodwu delova bi-}e posla za 10.000 qudi.

Na{ sagovornik ka`e ida }e FAS ve} u 2013. go-dini izvoziti za 1,3 mili-jarde evra. Te{ko je pred-videti, ka`e, kolika }ebiti vrednost izvoza pro-izvo|a~a delova, ali je si-gurno da }e i ona biti zna-~ajna. I, na kraju, {to ta-ko|e lepo zvu~i, povratak„Fijata“ i dolazak „kom-ponenta{a“ mo`e da pri-vu~e u Srbiju jo{ nekogproizvo|a~a. �

Vojna industrijapodsti~e izvoz- DO kraja godine bi}e otvorena no-va fabrika slo`enih borbenih si-stema, a Rusija }e pomo}i u plasma-nu prozivoda srpske namenske indu-strije. Drugim re~ima, vojna indu-strija ima dobre izglede da u bu-du}nosti postane motor koji bi po-vukao celokupnu privredu zemqenapred, a da je to sasvim mogu}e, po-kazuju primeri mnogih zemaqa usvetu koje su uspele da se ekonomskirazviju upravo zahvaquju}i vojnojindustriji. Rusija je drugi najve}iizvoznik oru`ja na svetu, i wenizvoz stabilno raste. Pro{le godi-ne je izvezla oru`ja i vojne tehnikeu vrednosti od preko 12 milijardidolara, a ove 2012. se o~ekuje da }eta cifra iznositi 13,5 milijardidolara, {to ~ini pribli`no 20 od-sto ukupne svetske prodaje oru`ja.Ina~e, Rusija ima u vojnoj industri-ji zaposleno oko tri miliona qudi.

MINISTAR ODBRANE

ALEKSANDAR VU^I]

Automobili }eupo{qavati qudeJEDNO novo kreirano mesto u indu-striji gotovih automobila vu~e sa so-bom od tri do ~etiri radnih mesta uproizvodwi prate}ih auto-elemen-ata. Imaju}i u vidi da je biznis pla-nom „Fijatove“ investicije predvi-|eno da }e 2.500 qudi biti zaposle-no, to zna~i da }e oko 10.000 qudi bi-ti zaposleno u prate}im industrija-ma auto-komponenti. Sada u Kragujev-cu boravi oko 300 stranaca koji obav-qaju pripreme za monta`u opreme.Oni tra`e solidan sme{taj, restora-ne i druge usluge. Kada „Fijatovi“ ko-operanti po~nu da grade svoje kapa-citete, bi}e ih jo{ vi{e. Ugostiteqitrqaju ruke. Znaju da }e im uvek dola-ziti stru~waci koji }e odr`avatiopremu u FAS-u i u pogonima kompa-nija koje }e mu isporu~ivati.

MINISTAR FINANSIJA I PRIVREDE

MLA\AN DINKI]

VOJNA INDUSTRIJA

Broj fabrika 6Ugovoren izvoz naoru`awa za 2012.

1.200.000.000 dolaraUkupan broj radnika 9.000

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

Broj fabrika 110Ugovoreni izvozproizvoda za 2012. 2.300.000.000Ukupan broj radnika 15.000

NefavorizovaweEKONOMISTI isti~u da dr`ava ne treba preterano da sub-vencioni{e, niti da favorizuje odre|ene privredne grane.- Iskustvo je pokazalo da ekonomski sistem, koji podrazume-va da se od jednih uzima, a daje drugima nije doneo sre}esrpskoj privredi - ka`e ekonomista Danijel Cvjeti~anin. - Iautomobilska i namenska su segmenti metalske industrijekoja jeste nekada, u staroj Jugoslaviji bila okida~ ekonom-skog napretka, me|utim, slobodno tr`i{te nema alternati-vu. Dr`ava bi trebalo u mnogo ve}oj meri da se okrene pod-sticawu malih privrednika.

biznis@novosti.rs22 NOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012.

TR@I[TE KAKO „KREDITNI POLO@AJ“ SRBIJE

SVET BIZNISA

FO R M I R A -WEM Saveta

za oporavakprivrede, pre-mijer je insti-t u c i o n a l i z o -vao odnos Vla-de i privred-nika i napra-vio prostor zaotvoren dijalogkao preduslovza br`e posti-zawe konsenzu-sa. Kao ~lanovog Saveta uobavezi sam dana zasedawimaizrazim stav~lanova Pri-vredne komoreBeograda i de-lujem {tite}iwihove intere-se.

Uz pomo} st-ru~ne i pri-

vredne javno-sti, u dijalogu isaradwi saprivrednicimai ekspertima,Vlada }e lak{eprona}i odgo-varaju}i eko-nomski modelza oporavakekonomije idru{tva. Ovajprogram treba-lo bi u osnovida ima novi in-vesticioni ci-klus koji bi napravi na~inmobilisao ipodsticao pre-duzetnike.

Kao {to je vi-{e puta re~eno na sku-

povima u Privrednoj ko-mori Beograda, izuzetnoje va`no da nova Vlada bu-de posve}ena stvarawuboqeg privrednog ambi-jenta kako na nivou Repu-blike, tako i na nivou lo-kalnih samouprava, {tobi stvorilo uslove za in-tenzivno privla~ewestranih i doma}ih inve-stitora. Komora se zala-`e da ekonomija u nared-nom period bude u fokususvih akcija ~iji je ciqboqi `ivotni standardgra|ana i ostvarivawezna~ajnih pomaka premaEvropskoj uniji.

Mi{qewa sam da seprogram za oporavak

treba odvijati udvojeno,kroz mere za rastere}ewe

privrede i me-re za razvojprivrede. Pri~emu se prvagrupa mera od-nosi na smawe-we poreza i do-prinosa na za-rade, pla}awaPDV po realiza-ciji fakture,redukciju Iliukidawe odre-|enih taksi, naprimer za zau-ze}e javnih po-vr{ina, grad-sko gra|evin-sko zemqi{te,naknada za {u-me i druge. Kadasu u pitawu me-re za razvojprivrede, neop-hodne su nam ni-`e kamatne sto-pe i du`i roko-vi otplate, una-pre|ewe in-f r a s t r u k t u r ekroz javno-pri-vatno partner-stvo, subvenci-onisawe stra-te{kih izvo-znih proizvoda,stabilan i rea-lan kurs bez ve-}ih oscilacija,o{tre sankcijeza nepo{tova-we rokova pla-}awa, podr{kapo~etnicima ubiznisu krozrazne vrste sub-vencija u prvedve godine ra-da.

Tako|e, privrednicio~ekuju da jedan od

prioriteta bude i refor-ma sistema obrazovawa,sli~no onoj koju je pre de-setak godina imala Ne-ma~ka, kako bi se kadrovi{kolovali prema potre-bama privrede i mogu}-nostima otvarawa novihradnih mesta.

Utom procesu vidimzna~ajnu ulogu pri-

vrednih i zanatskih ko-mora {irom na{e zemqe,~iji predstavnici u~e-stvuju u pravqewu nastav-nih planova, a privred-nici se nalaze u {kol-skim i univerzitetskimodborima. Na ovaj na~inimaju mogu}nost da udru-`enim snagama promenesituaciju u zemqi.

LEK ZA PRIVREDU

MILANJANKOVI],PREDSEDNIKPRIVREDNEKOMOREBEOGRADA

Nova Vladatreba dabude posve-

}ena stvarawuboqeg privred-nog ambijentakako na nivouRepublike, takoi na nivou lo-kalnih samou-prava, {to bistvorilo usloveza intenzivnoprivla~ewestranih i doma-}ih investitora

EKONOMSKA AKTIVNOST U PRIVATNOM SEKTORUEVROZONE opala je u avgustu sedmi mesec zaredom.Indeks menaxera nabavke (PMI), koji izra|uje lon-donska agencija za prikupqawe i obradu podataka„Markit“, spustio se na 46,3 poena, {to je pad sa pr-vobitne procene od 46,6 poena i julskih 46,5.

Najnoviji podaci za avgust ukazuju da bi ekonomijaevrozona u tre}em kvartalu mogla skliznuti u teh-ni~ku recesiju. O{tar pad novih poruxbina u pre-ra|iva~kom i uslu`nom sektoru, plus daqi gubitakradnih mesta, ukazuju da postoje male {anse za odr-`ivim poboq{awem ekonomskih uslova na bli`irok.

AMERI^KI PROIZVO\A^ AUTOMOBILA „XENERALMOTORS“ PRODAO REKORDAN BROJ VOZILA U KI-NI TOKOM AVGUSTA od 220.996 automobila, uprkosekonomskom usporavawu u toj zemqi sa najve}ihsvetskim tr`i{tem automobila.Prodaja u Kini je tokom avgusta porasla za 7,3 odstou pore|ewu sa istim mesecom pro{le godine, i za10,8 odsto u odnosu na jul ove godine. Za prvih osammeseci ove godine, „Xeneral motors“ je prodao vi-{e od 1,8 miliona vozila u Kini, za 11,2 odsto u od-nosu na isti period lane.

Prodaja automobila {irom Kine je usporila pro{-le godine, po{to je vlada ukinula subvencije za ku-povinu automobila, a pojedini gradovi uveli ogra-ni~ewa na broj automobila, radi smawewa gu`vi izaga|ewa.

� Pi{e: M. JANKOVI]

AKO kreditni rejtingSrbije nastavi da pada- zemqa }e dobijati

zajmove po kamatnim stopa-ma i do dva puta vi{im ne-go {to je to realno! Tako}e se na{a zemqa, premaproceni stru~waka, zadu-`ivati kod MMF ili Ru-sije po duplo nepovoqni-jim uslovima nego zemqe uregionu.

Pove}ana stopa rizikase odra`ava i na poslova-we u na{oj privredi, jer

}e, uprkos lo{oj situacijime|u malim i sredwim pre-duze}ima u Srbiji, sko~i-ti i kamate na preduzet-ni~ke kredite. Situacijaje jako lo{a i za zajmove zagra|anstvo.

Deficit

SNI@EN kreditni rej-ting Srbije, od strane trivode}e ameri~ke bonitetneagencije, je rezultat re-kordnog buxetskog defici-ta zemqe, ali i velikog po-ve}awa javnog duga uposledwih godinu dana.Negativna tendencijasvedo~i o tome da bi ovajtrend i u narednim meseci-ma mogao da se nastavi uSrbiji.

- Kada je Srbija u pita-wu, smawewe rejtinga mo`eozbiqno da „poskupi“ iovako paprene kredite, ko-je dobijamo od me|unarod-nih finansijskih institu-

SPEC. [VAJCARSKA IMA NAJKONKU-RENTNIJU I NAJINOVATIVNIJU

PRIVREDU NA SVETU, saop{tio je Svetski ekonom-ski forum (SEF), u Izve{taju o globalnoj konku-rentnosti za 2012-2013. Singapur je zadr`ao drugupoziciju, dok je tre}u zauzela Finska, gurnuv{i[vedsku na ~etvrto mesto. Na petom i {estom me-stu liste nalaze se Holandija i Nema~ka.

Nizak rejting - pap

GORAN NIKOLI], EKONOMISTA

Ameri~ke agencije preterale- TAKOZVANI kreditni status neke zem-qe omogu}ava stranim firmama, kojenisu dovoqno upu}ene u situaciju u dr-`avi, a razmi{qaju o investirawu, daformiraju sliku o mogu}em poslovawu.To je, prakti~no, op{ti uvid o finan-sijskom stawu u nekoj zemqi. Gotovosvaka ozbiqna dr`ava ima agenciju zautvr|ivawe rejtinga,a o~ekuje se da }e

je uskoro dobiti i Evropska unija, {tomislim da je dobar potez.Ipak, smatram da se posledwih nekoli-ko meseci smawio zna~aj kreditnog rej-tinga, pogotovo kada su u pitawu prog-noze tri vode}e ameri~ke kompanije.One su, ~ini mi se, malo prenaglile, ka-da su donosile svoj sud o kreditnom rej-tingu nekih zemaqa Evrope.

KAKO SE ODRE\UJE KREDITNI REJTING NEKE ZEMQE

~NAJBITNIJI FAKTORINA OSNOVU KOJIH SEFORMIRA KREDITNIREJTING NEKE ZEMQE:

� Kretawe BDP� Javni dug� Spoqni dug� Inflacija� Politi~ke prilike� Pravna sigurnost� Poslovawe privrede

~iwenice

Sni`en kreditnirejting Srbije jerezultat rekordnogbuxetskog deficitai velikog pove}awajavnog duga

�� Umesto kamate od tri ili ~etiri, dobijamo - osam odsto.

Treba da privu~emostrane investitore

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012. 23

E UTI^E NA UKUPNO POSLOVAWE DOMA]IH PREDUZE]A

OTVOREN JE NOVI „SOJAPROTEIN“ U OKVIRU FIR-ME „VIKTORIJA GRUPA“. Sojaprotein }e sa novimpogonom za proizvodwu sojinih proteinskih kon-centrata biti jedinstveni fabri~ki kompleks uEvropi sa objediwenim fazama prerade sojinog zr-na.Vrednost ovog ulagawa iznosi 30 miliona evra iono predstavqa deo investicionog plana „Viktori-ja grupe“ od ukupno 100 miliona evra.U isto vreme je obele`eno i 10 godina od uspe{neprivatizacije kompanije „Sojaprotein“, koja je2002. postala ~lanica „Viktorija grupe“.

SAJAM RA^UNARA, POTRO[A^KE ELEKTRONIKE IKU]NIH APARATA „CEIHA“ ODR@A]E SE OD 13.DO 16. SEPTEMBRA NA BEOGRADSKOM SAJMU, u dvenajve}e hale na povr{ini oko 6.000 kvadratnih me-tara. Posetioci }e mo}i da se upoznaju sa najnovi-jim proizvodima i re{ewima u oblasti ra~unara,

mobilnih telefona, telekomunikacija, televizora,video i audio opreme, gexeta, prate}e opreme zara~unare, zabavne elektronike i {irokom paletomnajnovijih proizvoda iz oblasti bele tehnike iku}nih aparata. Svoje u~e{}e na sajmu potvrdila su

velika svetska imena iz ovih oblasti, a posetioceo~ekuju i atraktivni sajamski popusti. M. L. J.

ME\U 500 NAJVE]IH KOMPANIJA U SREDWOJEVROPI NALAZI SE 11 KOMPANIJA IZ SRBIJE, ob-javila je revizorsko-konsultantska ku}a „Dilojt“.Srpska kompanija EFT je na 67. mestu, sa ostvarenimprihodom od 2,2 milijarde evra u 2011. godini.Druga na{a firma na toj listi je Naftna industri-ja Srbije, koja se nalazi na 89. mestu, a tre}a Javnopreduze}e „Elektroprivreda Srbije“, koja je na 99.mestu.„Telekom Srbija“ se na{ao na 175. mestu, dok je„Delta“ zauzela 188. mesto. „Deleze Srbija“ se na-{ao na 201. mestu, zatim JP „Srbijagas“ na 283. me-stu, dok je biv{i „Ju-Es stil Srbija“ na 306. mestu,ispred „Viktorija grupe“, koja je zauzela 462. me-sto.Na „Dilojtovoj“ „Top 500 listi“ od kompanija iz Sr-

bije nalaze se jo{ „Merkator S“, koji je zauzeo 472.mesto i „Tarket“ na 484. mestu, a na top-listi osi-guravaju}ih dru{tava prema bruto obra~unatojpremiji nalazi se „Dunav osigurawe“, koje je zauze-lo 49. mesto.

cija ili drugih zemaqa zakapitalne projekte ili,jednostavno, odr`avawesocijalnog mira u zemqi itrenutnog rasta cenanamirnica - ka`e ekono-mista Goran Nikoli}. -Tako }e kamate, sa realnihtri ili ~etiri odsto, po-ve}ati na sedam ili osam,pa }emo ih jedva vra}ati unarednom periodu.

Privreda

OSETNO lo{iji kre-ditni rejting u velikoj me-ri se odra`ava i na pri-vredu zemqe, a tako i naposlovawe preduzetnika imalih i sredwih preduze-}a.

- Kamate na zajmove uprivredi u na{oj zemqi suogromne iz dva razloga, ato su politika Narodnebanke Srbije i rizik zem-qe - ka`e Dragoqub Raji},iz Unije poslodavaca Sr-bije. - Prvi problem na-staje jer NBS na svaki di-nar kredita mora da osigu-ra jo{ jedan ili jedan i podinar koji pola`e kod dr-`ave, da bi se obezbedila

od eventualnog nepovra}a-ja novca. Drugi razlog je-ste veliki rizik kojima sebanke izla`u kada daju zaj-move u zemqi. Dobar pri-mer za to je Rumunija, gdesu kamate duplo ni`e, samozbog osetno maweg rizikaposlovawa.

Iz Unije poslodavacasmatraju da je problem nesamo u inostranim finan-sijskim ustanovama, ve} iu na{im zakonima, jeromogu}avaju poslovawefirmi koje nemaju po~etnikapital.

- Kod nas postoji mogu}-nost da se preduze}e otvo-ri za mawe od 100 evra -obja{wava Raji}. - Odmahpo otvarawu, firma se za-du`i kod banke, bez ika-kvog po~etnog novca na ra-~unu i sa enormnim rizi-kom. Tako, ubrzo postajenelikvidna i propada, za-tvara se, a zajam ostaje ne-napla}en. Moramo krozsisteme unija i komora daograni~imo poslovawenelikvidnim firmama,kako ne bi dolazilo daovakvih problema kojagu{e privredu.

Ba{ iz ovih razloga,finansijske ustanove suprinu|ene da svima nudelo{e uslove, pa ondastradaju i preduzetnicikoji su savesni i svojeobaveze izmiruju u pred-vi|enom roku.

Potencijali

UKOLIKO `elimo dapove}amo polo`aj na{egkreditnog potencijala,moramo da aktiviramoprivredu i smawimo bu-xetski deficit.

- Trenutna situacijasni`enog rejtinga sa ten-dencijom daqeg opadawamo`e samo da uti~e na sma-wewe konkurentnosti iprisustvo doma}ih, ali istranih investitora una{oj zemqi - smatra To-plica Spasojevi}, pred-sednik „ITM grupe“. - Ka-ko se to ne bi dogodilo,postoje dva pravca u koji-ma zemqa treba da ide. Je-dan je smawewe buxetskogdeficita, koji se sadapopeo na ~ak sedam odsto.Moramo da ga spustimo na~etiri ili pet odsto, kakobismo obezbedili potreb-nu stabilnost. Tu je iogromna zadu`enost od 55odsto. Jedina opcija nam jedobar aran`man sa Me|u-narodnim monetarnimfondom. S druge strane,neophodno je da pove}amoprivrednu aktivnost dr-`avnim olak{icama, kakobi ponovo podspe{iliizvoz. Najlak{a mera jesteukidawe bespotrebnih tak-si, koje umnogome ko~e pre-duze}a. �

AGENCIJA „Mudis“ je podigla kre-ditni rejting Ju`ne Koreje, navo-de}i kao razlog dobre fiskalneosnove te zemqe i otpornost naspoqne ekonomske {okove.Me|u razlozima za pove}awe oce-ne rejtinga te zemqe su i smawe-na izlo`enost bankarskog sektora

spoqnim {okovima, kao i nasta-vak statusa kvo u odnosima sa su-sednom Severnom Korejom, uprkospromeni vlasti u Pjongjangu.

FINANSIJSKA pozicija i prveprivrede sveta, Amerike, jesni`ena. Agencija „Standardend purs“ spustila je kreditnirejting SAD, zabrinuta zbog bu-xetskog deficita i rastu}egtereta zadu`enosti. Stru~waciupozoravaju da bi moglo do}ido pove}awa tro{kova pozajm-qivawa ameri~ke vlade, kom-panija i potro{a~a.Ovu odluku agencija je obra-zlo`ila time da plan za sma-wewe buxetskog deficita, kojije u utorak usvojio Kongres,„nije i{ao dovoqno daleko“ u

stabilizaciji du`ni~ke krizeu kojoj se nalazi zemqa.Vi{edecenijski dugoro~nikreditni rejting Amerikeozna~en sa AAA, koji predstav-qa „najvi{u kreditnu sposob-nost i minimalni kreditnirizik“, sni`en je na AA+, {topredstavqa „visoku kreditnusposobnost i veoma nizak ri-zik“.

KREDITNI rejting Francuskeje i daqe na vrhunskom nivouAAA. Ipak, agencije su istovre-meno upozorile da }e s pa`-wom pratiti mere koje }e pre-duzimati novi predsednik tezemqe Fransoa Oland koji jepitawe ekonomskog rasta sta-vio iznad mera stroge {ted-we.- Zadr`an je vrhunski rejtingFrancuske, ali i negativna

prognoza - navodi se u „Mudi-su“. - Bez obzira na to {to no-vi predsednik insistira nadavawu prednosti rastu, nijejasno predo~io kako }e ostva-riti obe}awa iz predizbornekampawe u vreme kada evrozo-na do`ivqava velike potrese.

Francuska zavisiod predsednika

Rast uJu`noj Koreji

Sve ni`astabilnost SAD

BONITETNA agencija „Fi~“,koja posluje u SjediwenimAmeri~kim Dr`avama, je po-tvrdila vrhunsku ocenu kredit-nog rejtinga Nema~ke, a to jeAAA, i dodala da je prognoza teocene stabilna, bezpotencijalnog pada vrednosti unarednom periodu.Potvrda rejtinga odra`ava du-goro~nu kreditnu stabilnost idobre ekonomske rezultate Ne-ma~ke u posledwe dve godine -navode u ovoj agenciji. U vremekrhkog globalnog oporavka ipogor{awa du`ni~ke krize uevrozoni, Nema~ka ostvarujejak rast bruto doma}eg proizvo-

da i trend pada stope nezapo-slenosti, delimi~no kao rezul-tat prethodno sprovedenihstrukturnih reformi.Nema~ka je tako jedina ve}a ra-zvijena privreda koja je u prvojpolovini ove godine imala ni-`u stopu nezaposlenosti nego2007. BDP je od po~etka 2010.porastao za ukupno 5,8 odsto,prema 2,3 odsto rasta brutodru{tvenog proizvoda evrozo-ne u istom periodu.

Nema~ka jedinabez pada

reni kreditiUPRKOS o~ekivanom uobi~aje-nom letwem zati{ju na tr`i-{tu kapitala, letwi meseci2012. godine doneli su pove-}awe ukupnog prometa na Be-ogradskoj berzi u odnosu naprvu polovinu godine. Takoje, nakon rekordnog jula, u av-gustu 2012. godine ostvarenpromet od 3,6 milijarde di-nara, odnosno 30,6 milionaEUR, {to je za vi{e od 146 od-sto vi{e u odnosu na prose~-ni mese~ni promet ostvarenu prvih {est meseci ove go-dine. U odnosu na jul, zabele-`en je pad prometa od oko38,5 odsto, uz istovremenosmawewe broja realizovanihtransakcija za 21,9 odsto

U mese~noj strukturi trgova-wa najvi{e su u~estvovaleakcije koje se nalaze na Openmarketu Beogradske berze,kojima je realizovano 70,4odsto mese~nog prometa, ame|u kojima su se najvi{e iz-dvojile akcije AIK banke, ko-jima je ostvaren promet od1,1 milijardi dinara. Zna~a-jan promet, ali kroz bloktransakcije, zabele`en je iza akcije kompanije „BambiBanat“ a.d. Beograd, kojima jetrgovano u iznosu od 1,2 mi-lijarde dinara. Najtrgovani-je listirane akcije bile suakcije „Energoprojekt hol-dinga“ iz Beograda, ~ija jemese~na vrednost prometaiznosila 263,9 miliona di-nara, a ukupno u~e{}e listi-ranih akcija u mese~nom tr-govawu bilo je 15,6 odsto. Ob-veznice Republike Srbije suu prethodnom mesecu u trgo-vawu na Berzi u~estvovale sa13,5 odsto, dok je, za razlikuod prethodnog meseca, akci-jama koje se nalaze na MTP-uBeogradske berze ostvarenprakti~no zanemarqiv deomese~nog prometa, odnosnotek 0,5 odsto.Prvi put od februara ove go-dine indeksni pokazateqiBeogradske berze zabele`ilisu rast vrednosti na mese~-nom nivou, tako da je indeksBELEX15 avgust zavr{io nanivou od 439,42 indeksnihpoena, {to predstavqa rastod +0,91 odsto, dok indeksBELEXline bele`i rast vred-nosti od +0,50 odsto i po-sledwu mese~nu vrednost od875,88 poena.

MILAN KOVA^EVI], EKONOMISTA

Politi~ke prilike presudne- KOD odre|ivawa kreditne pozicioni-ranosti, ameri~ke agencije se najvi{eosvr}u na tendencije rasta ili opada-wa. Upravo to odre|uje monetarni odnosprema nekoj zemqi. Kako su nas pozici-onirali kao zemqu kojoj kreditni po-tencijal mo`e da opada, o~ekuje se samomawi privredni rast. Mislim da su naove odluke uticale i politi~ke prilike

u Srbiji, mewawe vlasti i, ono {to jemo`da presudilo - dovo|ewe politi~-ke, a ne nezavisne, li~nosti na ~elo Na-rodne banke Srbije. Naravno, jo{ nekipokazateqi su uzrokovali trend opada-wa. Tu je, prvenstveno, velika stopa in-flacije, recesija privrede. Tako smodo{li do toga da i za ruski kredit zna-mo samo iznos, ali ne i cenu.

(Ne)stabilnostKAO obrazlo`ewe za sni`avawe rejtinga na{e zemqe sa ne-gativnim izgledima u budu}nosti, agencija „Standard endPurs“ iznela je nesposobnost nove vlade, koja nije uspela br-zo da usvoji mere koje }e povratiti fiskalnu stabilnost ipodsta}i poverewe u monetarnu politiku.- Izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije mogu samo jo{ vi{eoslabiti nezavisnost centralne banke, {to }e dovesti do po-litizacije monetarne politke - isti~u u „Standard end Purs“.- To pogor{ava ve} zna~ajne spoqne i unutra{we pritiske nasrpsku ekonomiju.

Najbitniji dugovi i politi~ke prilike u dr`avi

-17,81%

SRPSKA BANKA,BEOGRAD

„ALBUS“,NOVI SAD

+10,34%

ACA MARKOVI], NSZ U KOSOVSKOJ MITROVICI

^ak 7.000 nezaposlenih- NA severu Kosova je vi{e od 7.000 gra|ana na birou zanezaposlene. Od ove brojke, vi{e od polovine, 58 odsto, ~inepripadnice ne`nijeg pola. Do{lo je i do 47 odstonezaposlenih koji su zavr{ili ~etvrti stepen, dok je onih safakultetskom diplomom bez posla oko pet odsto.

50024 25biznis@novosti.rs

NOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012.biznis@novosti.rs

NOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012.

ZAPOSLENIH otpusti}e francuskimaloprodajni gigant „Kerfour“, uokviru programa dobrovoqnogodlaska. Ova kompanija je najve}iprivatni poslodavac u Francuskoj,gde zapo{qava 115.000 qudi,ukqu~uju}i 7.000 administrativnihradnika, koji }e biti prvi naspisku za otkaza.

4,5 MILIONA radnih mesta bi mogla daizgubi evrozona u narednih ~etirigodine, ukoliko ne odustane odsprovo|ewa mera {tedwe, navodi su uistra`ivawu Me|unarodneorganizacije rada (MOR). Time bi brojnezaposlenih u evrozoni, kojih sadaima vi{e od 17 miliona, mogao daporaste na 22 miliona qudi.

PosloviNAJBR@I PUT DO RADNOG MESTA

VR[ACGIMNAZIJA „BORISLAV PETROVBRACA“Profesor fizi~kog vaspitawaVISOKA [KOLA STRUKOVNIH STU-DIJA ZA OBRAZOVAWE VASPITA^A„MIHAILO PALOV“Nastavnik strukovnih studija uu`oj nau~noj oblasti Umetni~kipredmeti

U@ICEOP[TINSKO VE]E ARIQENa~elnik op{tinske upraveMEDICINSKA [KOLANastavnik zdravstvene nege (2izvr{ioca)O[ „ALEKSA DEJOVI]“^ista~ica (2 izvr{ioca)

SUBOTICAGIMNAZIJA „SVETOZAR MARKO-VI]“DirektorProfesor matematike (2 izvr-{ioca)Profesor nema~kog jezikaProfesor biologijeProfesor hrvatskog jezika ikwi`evnostiProfesor italijanskog jezikaProfesor psihologijeGIMNAZIJA ZA TALENTOVANE U^E-NIKE „DE@E KOSTOLAWI“Profesor fizikeProfesor istorijeProfesor osnova prevo|ewaDOO „ENERGO GRUPA SUBOTICA“[ef gradili{taRadnik na kopawu kanalaElektromonter-razvo|a~ strujeDOO BK „ALEKSANDAR“Autofarbar-limarSPECIJALISTI^KA OFTALMOLO[-KA ORDINACIJA „PERFEKT VI@N“Specijalista oftalmologije(2izvr{ioca)ZU APOTEKA „GUDVIL“Diplomirani farmaceut

SOMBORO[ „KOSTA STAMENKOVI]“Nastavnik matematikeBibliotekarSprema~ica

SMED. PALANKAFABRIKA [INSKIH VOZILA GO[ADiplomirani gra|evinski in-`ewer (2 izvr{ioca)

PRIJEPOQEOSNOVNA SPOMEN [KOLA „GOJKODRULOVI]“Nastavnik srpskog jezikaNastavnik ruskog jezikaNastavnik matematikeNastavnik muzi~ke kultureNastavnik razredne nastave (4izvr{ioca)

@AGUBICATEHNI^KA [KOLAProfesor srpskog jezika (2 izvr-{ioca)Profesor matematike (2 izvr-

{ioca)Profesor ruskog jezikaPedagogPomo}ni radnik ~ista~ica

PO@AREVACPRED[KOLSKA USTANOVA „QUBI-CA VREBALOV“EkonomO[ „DRA@A MARKOVI] RO\A“Nastavnik nema~kog jezikaStru~ni saradnik-bibliotekarDOM ZDRAVQA @ABARILekar op{te medicineMedicinski tehni~ar-op{tegsmera (3 izvr{ioca)Voza~Poslovni sekretarSprema~ica-higijeni~ar

PAN^EVOVODOPRIVREDNO PREDUZE]E „PO-DUNAVQE“Direktor

NOVI SADAD „HLEB“Pekar (2 izvr{ioca)Paker (3 izvr{ioca)DOO „IZDAVA^KA KU]A PROMETEJ“Akviziter (2 izvr{ioca)DOO „MIMONT INTERNACIONAL“Zavariva~ argonski (6 izvr{i-laca)„METLAJF“ ADOSaradnik u prodaji `ivotnihosigurawaOP[TINSKA UPRAVA TEMERINNa~elnik op{tinske upraveZamenik na~elnika op{tinskeupravePREKR[AJNI SUDUpisni~ar u zvawu referenta (4izvr{ioca)Izvr{ilac za poslove izvr{e-wa (3 izvr{ioca)DOO „CITRIN“[ef ra~unovodstva i finansijaO[ „SVETI KIRILO I METODIJE“Profesor engleskog jezikaPRED[KOLSKA USTANOVA „AN\EO^UVAR“Vaspita~DOO „GTS ADRIJATIK“Servisni tehni~arKomercijalistaDOO „KOTEKS VISKOFAN“Mehani~ar (2 izvr{ioca)

NI[AD „KOPEH MIN“Zavariva~

CENTAR ZA SOCIJALNI RADDirektorVISOKA [KOLA ZA VASPITA^ESTRUKOVNIH STUDIJANastavnik za u`u oblast psiho-lo{ke naukeSPECIJALNA BOLNICA ZA PSIHI-JATRIJSKE BOLESTI „GORWA TOPO-NICA“[ef kabineta za radiologijuDOO „JOTEL“Diplomirani it elektroin`e-werO[ „VUK KARAXI]“Pedago{ki asistent

LESKOVAC[KOLA ZA TEKSTIL I DIZAJNHigijeni~ar

KRAGUJEVACDOO TP „KVIN“Voza~ „C“ kategorije(3 izvr{io-ca)Prodavac (3 izvr{ioca)[ef maloprodajnog objekta (2izvr{ioca)O[ „VUK KARAXI]“[ef ra~unovodstva

JAGODINAO[ „DESPOT STEFAN VISOKI“Nastavnik francuskog jezikaStru~ni saradnik-bibliotekar[KOLA ZA MUZI^KE TALENTENastavnik violine (2 izvr{io-ca)Nastavnik violeNastavnik violon~ela (2 izvr-{ioca)Nastavnik kamerne muzikeKlavirski saradnik - korepeti-tor (3 izvr{ioca)PU „RADA MIQKOVI]“Vaspita~ (5 izvr{ilaca)Kwigovo|a

BORPRED[KOLSKA USTANOVA „BAM-BI“Vaspita~ (3 izvr{ioca)Medicinska sestra-vaspita~ (3izvr{ioca)ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVOSpecijalista radioterapijePRED[KOLSKA USTANOVA „NEVEN“Vaspita~-pripravnikMedicinska sestra

BEOGRADPRED[KOLSKA USTANOVA „ZVEZ-DARA“Pedago{ki asistentINSTITUT ZA REUMATOLOGIJUDoktor op{te medicinePRED[KOLSKA USTANOVA „^UKA-RICA“Medicinska sestra-vaspita~ (2izvr{ioca)Vaspita~ (4 izvr{ioca)GRADSKI ZAVOD ZA PLU]NE BOLE-STI I TUBERKULOZUMedicinska sestra-tehni~arO[ „DULE KARAKLAJI]“SekretarINSTITUT ZA ORTOPEDSKO-HIRUR-[KE BOLESTIDoktor medicine specijalistaortopedije sa traumatologijom

BERZA RADA Informacije: nsz.gov.rs

Investitori u RumiDO kraja ove godine u Rumi }e biti zavr{ene trinove fabrike koje }e u punoj proizvodwizapo{qavati 560 novih radnika. Re~ je o engleskojfabrici klipwa~a za „Fordove“ automobilske motore„Albon“, gde }e krajem godine u}i 200 radnika, ifabrici kupa}ih kostima „Adrijana teks“.

KORUPCIJA KOLIKO JE POTREBNO PLATITI ZA POSAO U DR@AVNOJ SLU@BI

� Pi{e: M. POPOVI]

POSLEDWIH dana ujavnosti se prote`epri~a o kupovini rad-

nih mesta u prosveti. Za onekoji tra`e posao u Srbi-ji,~iwenica da se zaposle-we mora platiti nije nika-kva novost. Me|utim, da ta-ko nije samo u obrazovawu,ve} i u ostalim dr`avnimslu`bama, ukazuju iz mnogo-brojnih sindikata i nevla-

dinih organizacija.Gotovo da postojicenovnik kolikokoje radno mestoko{ta u {kolama,zdravstvu, polici-ji... Tako da oni ko-ji bi da im dr`avabude poslodavac bez3.000 do 7.000 evra uxepu te{ko da }edo}i do radnekwi`ice.

Tr`i{te

PRE nekoli-ko dana pred-sednik Fo-ruma beo-gradskih gim-nazija Miodrag

Soki} re{io je da javnoprogovori o tome koliko senovca mora izvu}i iz nov-~anika da bi se dobio posaou {koli i da je to uobi~aje-na praksa. On je obelodanioda radno mesto u prosvetiko{ta 7.000 evra, da direk-tori {kola kriju vi{kovei mawkove u prosveti da bizapo{qavali koga ho}e i daje situacija prili~no alar-mantna.

- Za po~etak kontrole za-

po{qavawa u{kolama za-slu`ni su sin-dikati prosvete.Prve rang-listevi{kova i potreba

u {kolama nasta-le su 2008. godine

- ka`e Soki}.

- Tada je ve} na crnom tr`i-{tu radno mesto u prosvetiko{talo 5.000 evra. ^eti-ri godine kasnije,proces racionaliza-cije u celoj Srbiji

daje polovi~nerezultate, a

vreme je zaanalizu za-{to nije bo-qe, pogotovoako uzmemo u obzir

da je cena radnogmesta u prosveti na

crnom tr`i{tu sadaoko 7.000 evra. Te in-formacije smo dobi-li od qudi koji po-

ku{avaju da se zaposle u{koli.

Konkursi

U N E V L A D I -NIM organizaci-jama koje se bavei s t r a ` i v a w e mkorupcije ka`u da

na wihovu adresustigne i po 100 prija-

va mese~no zapodmi}ivawe.

- Pouzdano se mo`e re}ida se u posledwe vreme naj-

ve}i broj radnih me-sta u Srbiji proda uzdravstvu i obrazo-vawu, jer se radi ovelikom sistemi-ma koji nisu mnogopodlo`ni poli-ti~kim promenama- ka`u u NVO. -Javna je tajna daroditeqi podi`ukredit i kupuju

radno mesto u{koli ili

bolnici zasvoje dete,jer smatra-ju da im seto dugo-ro~no is-

plati.On ka`e da su

skoro svi konkur-si koji se raspi{u uprosveti i zdravstvufiktivni, jer seunapred zna koji }ekandidati bitiprimqeni.

- Time se dovo-de u zabludu qu-di koji {aquprijave na tekonkurse veru-ju}i da }e na tajna~in do}i doposla - obja{-wava Nini}. - USrbiji je to, na-`alost, gotovonemogu}a misija.

Dra{ko Kara-|inovi}, iz nevla-dine organizacije„Doktori protiv korupci-je“, ka`e da u zdravstvu po-stoje tri tarife kada je re~o kupovini radnih mesta.

- Radno mesto medicinskesestre na crno ko{ta 3.000evra, lekara 5.000, a speci-jaliste 7.000 evra. Direkto-ri zdravstvenih ustanovasu neizostavno deo ove pri-~e, jer bez wih trgovina nebi mogla da se realizuje. �

RAD u proizvodwi, posao ge-rontodoma}ice i negovateqi-ca, no}ne bebisiterke za decumla|u od dve godine poslovi sukoje gra|ani Srbije mahom od-bijaju da rade, iako su dobropla}eni. Razlog je, ka`u, to {tosu fizi~ki zahtevni, previ{estresni i odgovorni. Za ~uvawedece mese~no se mo`e zaraditiod 28.000 do 30.000 dinara, stim {to se taj rad no}u pla}avi{e, a sve zavisi od dogovora.Dnevnica je 1.200 dinara.

Posla gerontodoma}ice i ne-govateqice se malo ko prihva-ta, iako se za osmo~asovno rad-no vreme preko dana mo`e do-biti mese~no 36.000 dinara, aza no}ni rad - 39.000 dinara.

Ovi poslovi mogu da se obav-qaju i na sat, pa tako 60 minu-ta pru`awa ove pomo}i ko{ta700 dinara, odnosno 800 ukoli-ko je re~ o no}noj smeni. UAgenciji za zapo{qavawe iomladinskim zadrugama ka`uda mladi odbijaju poslove uproizvodwi poput rada u pa-

pirnoj galanteriji, jer mahomnisu zadovoqni platom.

- Mladi ne}e da rade te po-slove, jer im plata od 25.000 do30.000 dinara mese~no nije do-voqna za rad na ma{inama kojezahtevaju veliku preciznost ina kojima usled lo{eg rukova-wa postoji opasnost od povrede

- ka`u u beogradskim omladin-skim zadrugama. - Takvi poslo-vi su i veoma odgovorni, jer je-dan propust mo`e da poremeticeo lanac drugih poslova kojislede nakon wega.

Oni napomiwu da se odbijajui poslovi gerontodoma}ica inegovateqica.

- Mislim da ove poslove nakojima se zara|uje sasvim pri-stojna plata mladi odbijajuzbog straha da ne}e znati dobroda ga obavqaju jer nisu imaliobuku i praksu - obja{wavaju uagencijama za zapo{qavawe. - Zbog toga smo odlu~ili da or-ganizujemo kurs za gerontodo-ma}ice jer su veoma tra`ene i uinostranstvu. � M. Q. P.

SEKRETARIJAT za privreduraspisao je konkurs zaraspodelu bespovratnihsredstava za unapre|eweturisti~ko-ugostiteqske ponudeprivrednim subjektima napodru~ju grada Beograda. Pravona prijavu imaju mali i sredwiprivredni subjekti kojima jeugostiteqska delatnostregistrovana kao prete`nadelatnost, da nisu ufinansijskim te{ko}ama, kojaodgovaraju etno-obele`jima,pru`aju usluge sme{taja, hranei pi}a i nalaze se nateritoriji grada Beograda.Visina obezbe|enih sredstavaiznosi 2,5 miliona dinara, a

maksimalni iznos dodeqenihsredstava ne mo`e biti ve}i od310.000 dinara, a korisniksredstava mora da obezbediu~e{}e u iznosu od 15 odsto. Finansijska sredstva dodequju seza unapre|ewe i opremaweugostiteqskih objekata koji senalaze u autenti~nom seoskomokru`ewu i za unapre|ewepostoje}ih kapaciteta ikvaliteta usluga etno-restoranana podru~ju grada. Rok zapodno{ewe prijava je 1. oktobar.

Subvencijeza turizam

OTVOREN je konkurs u okviruprojekta „Ekonomsko osna`ivawekao sredstvo za integracijuizbeglica, interno raseqenihlica i povratnika“ koji }edavati grantove do 2.000 evra zapokretawe posla ili pro{irewepostoje}e delatnosti. Pravo dakonkuri{u imaju stanovniciop{tina Blace, Kur{umlija,Sokobawa, Vladi~in Han i@itora|a. Planirano je da sefinansira 80 prijava, a osobekoje budu pro{le konkurs pro}i}e i stru~ne i poslovne obuke,kao i savetovawa za daqi razvoj

poslovawa. Osnovna idejakonkursa, koji je objavilanevladina organizacija „Eneka“iz Ni{a, je da ugro`enostanovni{tvo dobije priliku imogu}nost da se uklopi udru{tvo, ali i da se doprinesesmawewu nezaposlenosti.Projekat finansira Evropskaunija sa 222.000 i op{tine sa26.000 evra.

Konkursza ugro`ene

UJEDIWENI narodi predvi|ajuda }e u razvijenimindustrijskim zemqama zbogdu`ni~ke krize stopanezaposlenosti mladih smawiti,dok }e u drugim delovima sveta -porasti. Prema podacimaMe|unarodne organizacije za rad(ILO), stopa nezaposlenostimladih u industrijskim zemqamasmawi}e se sa sada{wih 17,5 na15,6 odsto 2017. godine. Zanerazvijene zemqe, jednako kao iza zemqe u razvoju, procene sudruga~ije: o~ekuje se porastzapo{qavawa osoba u dobuizme|u 15. i 24. godine starosti.ILO obja{wava da je takav

razvoj posledica du`ni~ke krizekoja sada potresa Evropu iodra`ava se na wen privrednirazvoj. Unutar Evropske unijekriza se ose}a u sve ve}ojpodeqenosti na sever i jug. Dokse procewuje da }e nezaposlenostmladih, na primer, u Nema~kojbiti ispod 10 odsto, u [paniji iGr~koj bi svaka druga mladaosoba mogla biti u situaciji dane mo`e da prona|e pla}eniposao.

Nezaposlenostmladih

TOKOM svoje trodnevne poseteSrbiji, koja je zapo~eta 30.avgusta, predsednik EBRD-a, Suma^akrabarti, je posetio„Beohemiju“, renomiranukompaniju iz oblasti proizvodwesredstava za negu lepote idoma}instvo u koju je EBRDinvestirala. Sa dvadesetogo-di{wom prisutno{}u na srpskomtr`i{tu, „Beohemija“ sespecijalizovala u proizvodwipra{kastih deterxenata,proizvoda za li~nu negu idoma}instvo, i kao brend jepoznata u osam zemaqa ujugoisto~noj Evropi.Jula 2011. je EBRD zajedno sa~etiri lokalne banke, i to

Unikredit, Sosijete `eneral,Erste i Eurobank EFG, „Beohemiji“obezbedila sindicirani kreditod 68 miliona evra. Ovo ulagaweje podr`alo veliki investicioniprogram koji je ukqu~iomodernizaciju proizvodnihpostrojewa „Beohemije“, kao iinstalaciju nove opreme ipro{irewe skladi{nog prostora.Program je pove}ao obimproizvodwe, podr`ao lansirawenovih linija, unapredio sistemupravqawa tro{kovima.

Ulagawa„Beohemije“

3.000 €MEDICINSKA

SESTRA

7.000 €DOKTOR

SPECIJALISTA

Javna je tajnada roditeqipodi`u krediti kupuju radnomesto u {koliili bolniciza svoje dete

Korupcija na svakom korakuRAZNA istra`ivawa ra|ena ove godine pokazuju da dve tre}inegra|ana Srbije veruje da su sektori koji su veoma ili u znatnoj me-ri nagri`eni korupcijom - politi~ke partije, zdravstvo, Vlada,sudije, tu`ioci, carina, parlament, gradska administracija, po-licija i advokati. Obrazovawe je prema ovim istra`ivawimasvrstano u „sredwi nivo“ korupcije.

Radno mesto 5.000 evra�� Najvi{e podmi}ivawa u zdravstvu i prosveti. Ve}ina raspisanih konkursa je fiktivna

U OMLADINSKIM ZADRUGAMA KA@U DA IMA DOSTA PONUDA ZA KOJE NE MOGU DA NA\U RADNIKE

Mladi odbijaju poslove

Interesovawe za kafi}eS DRUGE strane, iako je to dosta naporan posao, mnogi mladi i nezapo-sleni gra|ani naj~e{}e `ele da rade u u gostiteqstvu.- Poslovi u kafi}ima i restoranima najmawe se odbijaju - ka`u u om-ladinskoj zadruzi „Beograd“. - Razlog za veliko interesovawe je do-bra zarada na tim mestima, odnosno bak{i{, koji ~esto prevazilazii visinu dnevnice.

NEPOPULARNO Posla gerontodoma}ice i negovateqice se malo ko prihvata

Blizu 100 prijavaU PROTEKLIH godinu dana, oko 30 prijava o trgovini radnim me-stima stiglo je na adresu Ministarstva prosvete. Ako se imau vidu da te prijave primaju i inspektori {irom Srbije,pretpostavqa se da je wihov broj blizu sto. Prijave kojesti`u uglavnom su anonimne, ali ima i onih pod punimimenom i prezimenom. 5.000 €

PROFESOR

�� „Nepo`eqna“ zanimawa su bebisiterke, radnici u proizvodwi...

biznis@novosti.rs26 NOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012.

6.ps

� Pi{e: N. SUBOTI]

SRBIJA bi, od nekadapoznatog izvoznikasviwa i sviwskog mesa,

zbog su{e, koja je posled-wih meseci „pritisla“zemqu, mogla ubrzo da po-stane veliku uvoznik ovevrste mesa. Ovaj scenario,kako navodi Ivan Rado-vi}, sa novosadskog Poqo-

privrednog fakulteta, jesve realniji, po{to je uoborima ostalo samo220.000 krma~a, a broj im

se, samo u posledwih godi-nu dana, smawio za vi{e od50.000.

Taj, porazan scenario,kako dodaje Radovi}, moglabi da spre~i samo brza ak-cija dr`avnih organa, od-nosno, mere kojima bi sepomogao opstanak sto~ar-stva. Prave posledice su-{e, me|utim, u fri`ideri-ma u mesarama, kako se o~e-

kuje, vide}emo tek krajemgodine. Tada bi, premaprognozama, sve`e meso dotada moglo da poskupi i do

30 odsto. Cena sviwskogbuta prema{ila bi 800 di-nara.

- Ponuda tovqenika jesve oskudnija, cena kilo-grama „`ive mere“ ve} sadje 250 dinara, kukuruz seprodaje po 26,5 dinara, so-ja je dostigla 71,4 dinara isigurno je da se sve ove ce-

ne ne}e zaustaviti, pa jeneminovno da i cene mesa uprodavnicama porastu -navodi Ivan Radovi}, sanovosadskog Poqopri-vrednog fakulteta. - Samazabrana izvoza soje i sun-cokreta ne}e se mnogoodraziti na cene tovqeni-ka, tim pre {to ve}ina na-

POTPUNO nova sortajabuke, „modi“, pojavi}e sena na{em tr`i{tu po~et-kom oktobra. Ova vrsta na-zvana je „kraqicom jabu-ka“, jer je otporna na ve}i-nu {teto~ina koje napadajuovu vo}ku. Na komercijal-no tr`i{te izbaci}e je„Delta Agrar“.

Pored komercijalnihsorti, „gala“, „breburn“,crveni i zlatni „deli{es“i „greni smit“, pro{le go-dine je zasa|ena i klupskajabuka „modi“. Ova speci-fi~na sorta nastala je pri-rodnim ukr{tawem „gale“i „liberti“ vrsta. Inten-zivno je crvene boje, speci-fi~nog ukusa, na granicikiselog i slatkog, so~na.

U svetu ima samo pet li-

cenciranih proizvo|a~a teklupske jabuke, a „DeltaAgrar“ je prva kompanija una{oj zemqi koja je potpi-sala ugovor o ekskluzivnojproizvodwi i distribuci-ji ove sorte.

- „Modi“ je zasa|en na 40hektara i specifi~an je pogustini zasada, jer ima5.500 sadnica po hektaru,umesto 4.000 stabala koli-ko imaju ostale sorte - na-vodi Julka Toski}, iz „Del-ta Agrara“. - Razmak u reduje 60 ili 80 centimetara.

Prednosti gajewa „modi“klupske jabuke je da je sred-we bujna i laka za obliko-vawe. Zabele`ena je i ot-pornost jabuke na bolesti~a|ave pegavosti lista,krastavost plodova, pepel-

Srpskom seqaku�� Poqoprivrednici }e, smatraju stru~waci, morati da

Mala potro{waOZBIQNOG mawka sviwskog mesa u Srbiji, kako ka`u stru~wa-ci, nema samo zbog smawene potro{we na{eg stanovni{tva,odnosno, zbog plitkog nov~anika. U Srbiji se, naime, godi{wetro{i najvi{e 20 kilograma sviwetine po stanovniku. U zem-qama EU, potro{wa je, me|utim, daleko ve}a. [panija ili[vedska, na primer, tro{e pedesetak kila sviwetine godi{-we po stanovniku.

Posledice su{e gra|ani mogu dao~ekuju tek krajem godine, jer bi kilo-gram sviwskog buta ko{tao 800 dinara

NA TR@I[TE SRBIJE USKORO STI@E POTPUNO NOVA KLUPSKA

„Kraqica jabuka“ja~a od {teto~ina�� Prvog oktobra u prodavnicama. Visok kvalitet ploda

AGRAR POSLEDICE SU[E NAJVI[E ]E OSETITRE^ STRU^WAKA

�Pi{e: @arko GALETIN

DR@AVA se vrlo ekspli-citno izjasnila o meramakoje }e preduzeti u neposred-no nastupaju}em periodu uciqu ubla`avawa posledi-ca su{e, odnosno tr`i{nihintervencija. Neke od tihmera rezultirale su blagomuzdr`ano{}u tr`i{nihu~esnika na pojedinim tr-`i{tima. Fizi~ki obimprometa robe trgovane na„Produktnoj berzi“ u NovomSadu, od 3. do 7. septembra,iznosio je 2.579 tona. To je, uodnosu na rekordni prometiz prethodne nedeqe pad zacelih 63,68 odsto. Vrednostrobe koja je bila predmetberzanske trgovine iznosilaje 93.557.570 dinara. U odno-su na prethodnu nedequ, to jemawe za 58,11 odsto.

NAJNEIZVESNIJE JE SVAKAKONA TR@I[TU KUKURUZA. Prvo-

bitna o~ekivawa da }emoimati jedan od najve}ih go-di{wih prinosa kukuruzazasnovanih na rekordnim se-tvenim povr{inama, tokomleta su zamenile sumwe da}emo tek zatvoriti doma}ebilansne potrebe, da bismodanas operisali vrlo pesi-misti~nim procenama da }e-mo u posledwih 20 godinaposle 2000. godine imatidrugi najlo{iji rezultat poprinosima ove kulture.

To se svakako odrazilo ina cene. Prose~na cena trgo-vawa protekle nedeqe jeiznosila 28,71 dinara po ki-logramu (26,59 bez PDV). Toje najve}a prose~na nedeqnacena ove robe u ovoj godini.U odnosu na prose~nu cenu uprethodnoj nedeqi to je rastod 1,97 odsto. Realna su o~e-kivawa da naredne nedeqepo~iwe trgovawe kukuruzom

ovogodi{weg roda i to sva-kako ne ispod danas aktuel-ne cene.

CENA P[ENICE NA SPOT TR-@I[TU SE STABILIZOVALA nanivou izme|u 27 dinara pokilogramu bez PDV-a i 27,50dinara po kilogramu. Pro-se~na cena trgovawa iznosi-la je 29,31 dinara po kilo-gramu (27,14 bez PDV-a). Toje za 3,18 odsto ni`a cena odprose~ne cene trgovawa uprethodnoj nedeqi.

SOJA SE I DAQE ODLI^NO KO-TIRA NA BERZI. Procene izne-sene jo{ pre mesec dana, daova roba ne}e prema{itipostavqeni cenovni rekordod 72 dinara po kilogramubez PDV-a, pokazale su seta~nim. Naime, bez obzirana zna~ajni podba~aj u pri-nosu i konsekventno mawuponudu, cena soje ne prelazirekordnu vrednost od 72 di-nara po kilogramu. Prote-

kle nedeqe na bazi osam ku-poprodajnih ugovora reali-zovana je prose~na cena tr-govawa od 76,53 dinara pokilogramu (70,86 bez PDV-a). To je za 1,23 odsto ve}a ce-na nego prethodne nedeqe.Bi}e interesantno posma-trati ovo tr`i{te u kontek-stu donete mere zabraneizvoza ove robe. Zasada semo`e konstatovati da se podono{ewu pomenute mere tr-`i{te ove robe privremenopasiviziralo.

Od ostale robe trgovano jejo{ samo sojinom sa~mom sa44 odsto proteina i to po ce-ni od 79,65 dinara po kilo-gramu (67,50 bez PDV-a).

PRODEKS JE POSLE REKORDAIZ PRETHODNE NEDEQE, pao za3,50 poena, posledweg danatrgovawa u protekloj nede-qi, i zaustavio se na pozi-ciji od 264,02 poena. �

Raste cenakukuruza

Prodaja

„MODI“ }e seizvoziti i u Ru-siju, jer su mo-gu}nosti tog tr-`i{ta velike.Proizvodwa iprodaja ove ja-buke je strogokontrolisana ina tr`i{te seplasiraju samoplodovi kojizadovoqe kri-terijume -odre|ene veli-~ine, boje ivrednostiBRIKS.

SVAKE godine u vo}wacimaSrbije ubere se prose~no oko600.000 tona {qiva, od ~ega~ak 90 odsto se koristi zapreradu, i to najvi{e zape~ewe rakije.- [qiva je simbol Srbije,zapravo wen za{titni znak iglavna vo}na vrsta u na{ojzemqi - ka`u u Institutu zavo}arstvo u ^a~ku. - Ipak, bilobi mnogo boqe kada bi se{qive su{ile i tako izvozile.S druge strane, nije lo{e niostavqati {qivu za rakiju.Ali, kada bi se proizvodilakontrolisana

visokokvalitetna, vrhunskarakija. Trebalo bi za{tititigeografsko poreklo ovda{werakije i raditi na robnojmarki i wenom brendirawu isamo tako bismo mogli daizvozimo odli~nu srpsku{qivovicu - ka`e drPaunovi}.

POSLE rebalansa buxetaMinistarstvo poqoprivredeSrbije ima}e na raspolagawu 42milijarde dinara, {to }eomogu}iti da se izmire sveobaveze prema poqoprivre-dnicima do kraja godine.Ministar Kne`evi} je rekao da}e rebalansom biti omogu}enoda se izmire sve zaostaleobaveze ministarstva odpo~etka godine, ali i da seisplati novac kojim treba da serealizuju nove mere zaubla`avawe posledica su{e.Buxet za poqoprivredu bio jepo~etkom godine 30 milijardi

dinara. Pove}awem sredstavakroz rebalans agrarni buxet }ese uve}ati na 2,5 odsto ukupnogbuxeta, dok }e u 2013. buxet zapoqoprivredu biti oko ~etiriodsto, da bi 2014. dostigao petodsto.

POSLE osam nedeqa vo|stva natr`i{tu, lubenica vi{e nijenajtrgovaniji proizvod naVeletr`nici Beograd, aprimat je prvi put ove godinepreuzela paprika, pokazao jeizve{taj o trgovawu zaprethodnu nedequ. Po~elo jetrgovawe korni{onom koji jeko{tao od 50 do 70 dinara pokilogramu. Osim {to jepaprika jeftinija, a paradajzskupqi u odnosu na pretpro{lusedmicu, nije bilo promene

cena ostalih proizvoda. Uperiodu od 27. avgusta do 2.septembra na Veletr`niciBeograd trgovalo se sa ukupno2.577 tona robe, i to najvi{epaprikom, 474 tone, lubenicom389 tona, a zatim krompirom,paradajzom, crnim lukom,gro`|em i {argarepom. J. T.

Paprikau vo|stvu

MINISTARSTVO poqoprivredeSrbije razmi{qa o izmeniZakona o poqoprivrednomzemqi{tu, jer je wegovaprimena pokazala mnogenedostatke.- Dr`ava }e poku{ati da zakonispravi u najkra}em roku, kakobi poqoprivrednici znali na{ta da ra~unaju slede}e godine- navode u Ministarstvu. - Nijeta~no da }e gra|ani Evropskeunije od 2014. mo}i da kupujupoqoprivredno zemqi{te u

Srbiji, jer nisu jo{ sve zemqeUnije ratifikovale Sporazum ostabilizaciji ipridru`ivawu, {to zna~i da}e tek posle toga i posleisteka roka od ~etiri godinemo}i da konkuri{u zazemqi{te.

Izmena zakonao zemqi{tu

Rakija „pojela“{qivu

biznis@novosti.rsNOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012. 27

Rebalansbuxeta

{e proizvodwe sviwa do-lazi sa malih farmi, kojesu, zbog poluintenzivnogratarstva, dodatno ugro-`ene, i wihovi vlasnici,koji su i u ranijem periodute{ko opstajali, ve} sma-wuju kapacitete ili ~akgase proizvodwu.

Ovaj skok cene sviweti-

ne, navodi Radovi}, ukoli-ko dr`avni organi ne na-prave kvalitetnu strategi-ju razvoja sto~arstva, u ko-joj bi upravo sviwe ili go-veda, odnosno, prera|evineod sviwskog i gove|eg mesabile finalni proizvod,mogao bi da bude posledwiuzlet doma}eg uzgoja sviwa.

- Kada se rasproda ovo{to sad imamo, gotovo jesigurno da }e nam jediniizbog biti uvoz - ka`e Ra-dovi}. - Ve} sada, na{iprera|iva~i uvoze polutkeiz Rumunije i Bugarske,ali, ako se ni{ta ne predu-zme, bi mogli da postanemoovisni o tome.

Problemi, ve} sada, pri-tiskaju ~ak i vlasnike ve-}ih farmi. Stipan [ar-~evi}, iz Starog @ednika,kod Subotice, koji ima ka-

pacitete za tov 700 tovqe-nika u turnusu, ve} je rea-govao.

- Zbog visoke cene soje ineizvesne situacije sa ku-kuruzom, kojeg }e, kakostvari stoje, biti jako ma-lo, smawio sam broj za 30odsto - ka`e Stipan [ar-~evi}, poqoprivrednik iz

Starog @ednika. - Cenasoje je i ina~e porasla doneprihvatqivih granica,a najverovatnije }e jo{ ra-sti. S druge strane, cenamesa, i pored rasta, ne po-kriva te tro{kove, pa mi jejedino re{ewe bilo sma-wewe broja grla.

Gena Nikoli}, iz Mo{o-rina, tako|e je redukovaobroj grla na svojoj farmi.

- Gajili smo, do sada, 50krma~a i planirali smo daobnovimo mati~ni zapat -

pri~a Nikoli}. - Ve} smodogovorili nabavku novih50 rasnih krma~a, obnovi-li i remotnovali celufarmu, ali, tada je krenuorast cene sto~ne hrane, iodustali smo, odnosno,umesto 50, nabavqamo samo25 krma~a. Vide}emo, ho}e-mo li i na tome ostati, po-{to je cena sto~ne hranesve vi{a, a u isto vreme,kukuruz je veoma slabo po-neo, pa }e biti veoma do-bro, ako uberemo 700 kilapo jutru. �

skupa sviwetinaodustanu od proizvodwe. Neophodna intervencija dr`ave

Mogu}e re{eweJEDINO re{ewe za ovaj problem, kako navodi Radovi}, bilobi da dr`ava oformi klastere proizvo|a~a sviwetine, odno-sno, da pove`e male farmere, koji imaju kapacitete za proi-zvodwu, i farme koje imaju kvalitetan genetski materijal.- Takav, uslu`ni tov, obezbedio bi ve}u proizvodwu sviweti-ne, a i sigurnu sirovinsku bazu za klanice, odnosno, svi biimali siguran plasman svojih proizvoda - ka`e Radovi}. - Zasada, me|utim, na{em poqoprivredniku je daleko povoqnijeda proda svoj kukuruz, soju i ostale ratarske proizvode po vi-sokim cenama, nego da rizikuje u sto~arskoj proizvodwi, kojase mnogo puta do sada pokazala kao neizvesna.

KRMA^A mawe imau oborima u Srbijiove godine50.000

ODSTO je o~ekivanoposkupqewe cene mesa30

SORTA JABUKE „MODI“, NASTALA UKR[TAWEM VI[E VRSTA

nice jabuke, {to smawujeupotrebu hemijskih sred-stava za{tite i obezbe|ujeve} zdravstvenu vrednost zapotro{a~e.

„Delta Agrar“ prvi put

ove godine ima komercijal-ni rod „modija“ na nivouod 20 tona po hektaru, ao~ekuje se da }e u petoj go-dini proizvodwe biti po-stignut pun rod, koji }e

iznositi od 80 do 90 tonapo hektaru.

Berba jabuka po~ela je15. avgusta i traja}e dokraja oktobra na ukupno350 hektara vo}waka „Del-

ta Agrara“ u ^elarevu, nakome se nalazi pet sorti ja-buka. O~ekuje se da }e ovegodine ukupan rod tog vo}aiznositi od 8.000 do 9.000tona. � J. T.

Otpornost ove sorte na bolesti jabuka je izuzetna {to smawuje upotrebu hemijskih sredstava za{tite

DANSKA vlada razmatraukidawe poreza na „masnuhranu“, koji je uvela pro{legodina da bi uticala napoboq{awe prehrambenihnavika i zdravstveno stawestanovnika, ali i da binapunila dr`avnu kasu. Tajporez je doneo Danskoj samonegativne ekonomske trendove -smawewe potro{we „masnehrane“ u Danskoj, pove}awekupovine tih proizvoda uNema~koj, kao i smawewe brojaradnih mesta u prehrambenojindustriji i pove}awe uvoza iz

susednih zemaqa. U oktobrupro{le godine Danska je bilaprva dr`ava na svetu koja jeuvela takozvani „porez namasnu hranu“ koji se odnosi namle~ne proizvode, meso ijestivo uqe, a u januaru ovegodine usledili su i vi{iiznosi poreza na pivo, vino,~okoladu, slatki{e, sladoled,kafu i ~aj.

Porez na„masnu hranu“

I UZGAJIVA^I SVIWA [IROM NA[E ZEMQE

HEKTARA povr{ine je zauzelaplanta`a nove sorte jabuka „modi“40

biznis@novosti.rs28 NOVOSTI • Ponedeqak, 10. septembar 2012.

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ki urednik Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178

SAVETBANKARA

PRILIKOM dono{ewaodluke o odgovaraju}em tipu{tedwe, osim kamate, trebaimati u vidu period oro~e-wa, fleksibilnost podiza-wa sredstava, mogu}nost do-bijawa kamate unapred, kaoi pripis kamate odre|enogstepena ukoliko se novac po-digne pre roka.

Piraeus banka ima naj-potpuniju ponudu oro~ene{tedwe koja po{tuje prin-cip „Nedeqe {tedwe“ svih365 dana u godini. [tedi-{ama su na raspolagawuoro~ewa sa mese~nom ispla-tom kamate, standardna{tedwa sa povoqnim kama-tama za uloge u evrima i{vajcarskim francima, kaoi posebni tipovi {tedwe sadodatnim pogodnostima. Ne-ke od wih su podizawe do 30,odnosno do ~ak 50 odsto oro-~enog uloga bez prekida oro-~ewa, podizawe kamate una-pred, kao i progresivan rastkamate na godi{wem nivou.

Novina na na{em tr`i-{tu je „Piraeus 2h6“ - {ted-wa u evrima na 12 meseci sadva pojedina~no definisanaroka oro~ewa i sa posebnoutvr|enim nivoima kamate.Pogodnost ove {tedwe jepripis kamate glavnici podospe}u prvih {est meseci,~ime se ulog pove}ava i po-novo oro~ava po ve}oj kamat-noj stopi.

Dinarska {tedwa nudiposebne pogodnosti i zna~aj-no vi{e kamatne stope kojekod kra}ih oro~ewa idu i do~ak 13,50 odsto.

GEORGISPANOUTSOPOULOSPOMO]NIKDIREKTORAODEQEWAZA RAZVOJPROIZVODA, MARKETINGAI PI-ARA

KAKO IZABRATIODGOVARAJU]IVID [TEDWE?

SOSIJET `eneral banka Srbija u~estvova}eu vladinom programu subvencionisanihkredita srpskoj privredi. Uredbom, koju jeVlada Srbije donela 30. avgusta,omogu}i}e da se privredi odobrimilijardu evra subvencionisanih kreditaslede}ih godinu dana, od ~ega bi 300miliona evra trebalo da bude plasiranoove godine. Iz banke se nadaju da }eodobrewe subvencionisanih kredita

po~eti {to pre, ali se ne znaju detaqiprograma jer su jo{ u pripremi. Ova bankaveoma vodi ra~una o riziku kododobravawa kredita, zato je jedna odretkih gde je broj nenaplativih kreditadvostruko mawi od proseka u Srbiji. J. L.

IZGRADWU novog, energetski efikasnog,biznis centra u Ni{u zapo~ela jeProkredit banka i u istoj zgradi bi}esme{tena i nova ekspozitura banke. Novazgrada ispuwava}e najve}e svetskestandarde u oblasti energetskeefikasnosti. Na taj na~in zgradaProkredit banke }e ostvarivati oko 70odsto u{tede na tro{kovima grejawa ihla|ewa, a emisija ugqen-dioksida bi}e

mawa nego u zgradama sa klasi~nimsistemima ventilacije, grejawa iosvetqewa, za 40 odsto. Vi{e od 1,2miliona evra bi}e investirano u ovajprojekat ~iji se zavr{etak radova o~ekujepo~etkom decembra ove godine.

Novi zajmovisa subvencijom

� Pi{e: S. MORAV^EVI]

MI smo dugi niz godi-na me|u vode}im ban-kama u Srbiji, sada

smo tre}i prema visinikapitala i bilansnoj sumi,{to nam omogu}uje da se us-pe{no nosimo sa konkuren-cijom. Tako mo`emo daodr`avamo u kontinuitetuvisok nivo kreditne ak-tivnosti i da u kriznimvremenima amortizujemopotencijalne rizike. Ban-ka ima ukupno 7.145 akcio-nara, ka`e za „Biznis“Vladan \or|evi}, predsed-nik IO AIK banke, i do-daje da su najve}i pojedi-na~ni akcionari ATE ban-ka u vlasni{tvu Gr~ke dr-`ave sa u~e{}em 20,34 od-sto, „Sunoko doo“ NoviSad sa 10,31 odsto, kastodiklijenti Unikredit bankesa 6,95 odsto. Svi ostaliakcionari imaju ispod4,99 odsto.

Na{a dr`ava nije di-rektno prisutna u akcio-narskoj strukturi banke,premda „ElektroprivredaSrbije“ ima 3,5 odsto vla-sni{tva u banci.

� Kakav rasplet o~ekuje-te sa Pireus bankom“?

- Pireus banka iz Gr~keje kupila zdraviji deo ak-tive ATE banke Gr~ke, a utom delu aktive su i akcijekoje je ova banka imala uAIK banci. Izmena akci-onarske strukture obavqa

se shodno odredbama Zako-na o bankama, a za sticaweakcija od vrednosti odpreko pet odsto potrebnaje prethodna saglasnostNarodne banke Srbije.� Kako ste zavr{ili

pro{lu godinu?

- Pro{la godina je zavr-{ena sa bruto profitomod 3,3 milijarde dinara, aza {est meseci ove godineon je iznosio 2,1 milijardudinara sa bruto bilansnomsumom od 152,1 milijardidinara.

Veliki broj banaka uEvropi ima adekvatnostkapitala ispod 12 odsto,odnosno osam odsto kolikosu `eqeni standardi. Jed-nostavno re~eno, u bilan-sima je mnogo vi{e pozajm-qenih sredstava nego sop-

stvenog kapitala i kodsvih potkapitalizovanihbanaka su potrebne doka-pitalizacije.� Na koji deo privrede

ste se bazirali kada je kre-ditirawe u pitawu?

- Dugogodi{wa prete`naorijentacija banke je kre-ditirawe realnog sektoraprivrede. Kako je kriza uovom sektoru rasla mi smomorali da preusmeravamonovac ka javnom sektoru udr`avnim hartijama, takoda je danas 75 odsto depo-zitnog potencijala repla-sirano u javna preduze}aop{tinskog, republi~kognivoa, ili gde je dr`ava ve-}inski vlasnik, u dr`avnehartije od vrednosti, kao iu obaveznu rezervu kodNBS.�Poznati ste po povoq-

nim kamatama na {tedwu.Koliko vam je novca povere-no?

- [tedwa gra|ana je 600miliona evra, a depozitiprivrede i javnog sektorasu 230 miliona evra. Minudimo veoma povoqne ka-mate za na{e {tedi{e, kaoi razne druge pogodnosti. �

INTERVJU VLADAN \OR\EVI], PREDSEDNIK IO AIK BANKE

Krediti idu u privredu

�Pi{e: S. MORAV^EVI]

BANKE sve vi{e nudekreditne kartice sa mogu}-no{}u otplate duga na vi{emese~nih rata, bez kamate.Naj~e{}e je to period do{est meseci, iako ima bana-ka koje nude i na godinu da-na, a ove kartice prakti~nomewaju ~ekove, koje mnogebanke nemaju u svojoj ponudi,a one koje ih odobravaju to~ine ograni~eno. Limit zakreditne kartice sa otpla-tom duga na rate zavisi odprimawa, a naj~e{}e je odtri do {est plata.

Tako Sosijete `eneralbanka nudi klijentima kre-ditnu karticu „masterata“,koja objediwuje otplatu dugau jednakim mese~nim ratamai revolving. Dostupna je sa-da{wim i budu}im klijen-tima u okviru bilo kojeg pa-keta usluga, ili kao samosta-lan proizvod. Najva`nijeprednosti „masterate“ je daomogu}ava otplatu duga u

jednakim mese~nim ratamana svim prodajnim mestima,kako u zmeqi, tako i u ino-stranstvu. Sve transakcijevi{e od 3.000 dinara bi}epodeqene na rate, a broj ra-ta zavisi od potro{enog li-mita.

Prva rata dospeva na na-platu posle 30 dana od datu-ma nastanka transakcije, asvaka naredna mesec dana oddatuma prethodne rate. ^aki ako klijent u datumu dos-pe}a rate nema dovoqno

sredstava ne}e prekora~itidozvoqenu pozajmicu, ve} }emu ta rata biti preba~enana revolving otplatu. Kaododatnu povoqnost za kori-snike „masterate“, Sosijete`eneral banka je potpisalaugovore sa mnogobrojnimpartnerima, u ~ijim trgovi-nama se transakcije nezavi-sno od iznosa mogu otpla}i-vati na dve, a maksimalno na{est rata, bez kamate i pro-vizije.

Banka Inteza izdaje „ma-

sterkard“ karticu sa kojommo`e da se pla}a na rate ilida se koristi revolving, ka-da se za izmirivawe mini-malne mese~ne obaveze upla-}uje pet odsto od ukupnogiznosa nastalih obaveza.Ovom karticom se tako|epla}a na rate bez kamate uvi{e od 2.500 trgovina {i-rom zemqe sa kojima bankaima ugovorenu poslovnu sa-radwu. Ukupan iznos tran-sakcije se deli na jednakemese~ne rate i kao takav je ucelosti oslobo|en kamate.Broj rata dogovarate sa tr-govcem (maksimalno 12), aprva rata dospeva odmah.

Tako|e sa „masterkard“karticom Banka Inteza mo-`e odlo`eno da se pla}a bezkamate od 70 do 100 dana u„Maksiju“ i „Mini maksiju“i do 40 dana na ostalim pro-dajnim mestima.

Tako|e uz ovu kreditnukarticu, dobija se poklonkartica putnog osigurawakoja pru`a dodatnu sigur-

nost na putovawu na terito-riji Evrope, ukqu~uju}iTursku, Kipar, Kanarskaostrva i Crnu Goru.

„Masterkard instalment“kreditna kartica Komerci-jalne banke omogu}ava pla-}awe na 6, 9 ili 12 jednakihmese~nih rata. Kartica jenamewena svim klijentimaKomercijalne banke kojiprimaju zaradu preko teku-}eg ra~una i koji su kredit-no sposobni. Model otplateodre|uju sami klijenti pri-likom podno{ewa zahteva zaizdavawe kartice. Svaka po-

jedina~na potro{wa (tran-sakcija) se napla}uje u skla-du sa izabranim modelom i ujednakim ratama.

Datumi dospe}a rata za-visi}e od datuma obradetransakcije. Prva rata senapla}uje odmah, a ostale naisti datum u narednih pet,osam ili 11 meseci. Banka,po naplati dospelog dugova-wa (rate) od klijenta, tajiznos odmah osloba|a za da-qu potro{wu. Karticaomogu}ava i grejs period od30 dana za otplatu prve ratebez kamate. �

Rate u inostranstvu„RAJFAJZEN instalment“ kreditna kartica je jedinstveno re{e-we za pla}awe robe i usluga, kao i podizawe gotovine na jed-nake mese~ne rate u zemqi i inostranstvu. Gra|anima koji ima-ju potrebu za ve}om kupovinom i `ele da svoj dug otpla}uju nave}i broj rata, Rajfajzen banka nudi ovu karticu, koja omogu}a-va jedinstveni na~in otplate zadu`ewa. Kamata zavisi od bro-ja rata i obra~unava se unapred, tako da korisnik kartice ta~-no zna koliko ko{ta svaka kupovina ili podizawe gotovine.Iznos kreditnog limita koji se odobrava mo`e biti do 5.000evra u dinarskoj protivvrednosti.

„Plastika“ pla}a kao ~ek

Poverewe� ZBOG ~ega je bitno sa~u-vati poverewe u bankar-ski sistem?- Banke su glavni ~inilacu stvarawu poverewa u ceobankarski sistem svojomkapitalnom adekvatno{}ui likvidno{}u, ali je na~uvawe poverewa u ban-karski sistem bitan uticaj~itavog privrednog siste-ma i dr`ave.

BANKE SVE VI[E NUDE KREDITNE KARTICE KOJE IMAJU MOGU]NOST OTPLATE NA RATE

Ekolo{ka zgradaProkredit banke

�� ^ak 75 odsto depozita ka javnom sektoru. Povoqnosti za {tedi{e