73

Vojni Invalid 099

  • Upload
    -

  • View
    261

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Časopis URMVI Srbije 'Vojni Invalid' br.99

Citation preview

Page 1: Vojni Invalid 099
Page 2: Vojni Invalid 099

САДРЖАЈ:

• Новогодишња честиткапредседника Удружења...............................3

• Разговора са....................................................4 • Исто, слично, различито................................6• Други пишу .....................................................9• Тема броја ...................................................10• Корисне информације .................................17• Питајте... одговорићемо...............................21• Трибина ........................................................25• Погледи ........................................................23• Рад органа и тела Удружења

РМВИ Србије ........................... .. ... . .. . .......29• Из рада општинских удружења РМВИ.......35• Из сродних удружења .................................45• Из света ........................................................51• Актуелне теме...............................................54• Фељтон..........................................................57• Култура..........................................................58• Спорт..............................................................60• Неговање слободарских традиција.............61• Да се подсетимо ...........................................70

РЕЧ УРЕДНИКА

Поново каснимо, скоро месец дана.Уместо средином новембра пред Вама смосредином децембра. Разлози кашњења и ово-га пута су објективне природе. Људи који радена „Војном инвалиду“ били су заузети другим,не мање важним послом – припремама заобележавање овогодишњих јубилеја војнихинвалида Србије и Удружења РМВИ Србије.Реч је о 150-ој годишњици доношења првог за-кона о војним инвалидима у ( Кнежевини ) Ср-бији, 20- ој годишњици обнављања рада Удру-жења РМВИ Србије и 100-ом броју „Војног ин-валида“, које смо обележили на Дан Удруже-ња РМВИ Србије, 28. октобра 2013. године.Организовање централне прославе јубилеја уБеограду захтевало је доста труда и ангажо-вање свих капацитета којима располажемо,кадровских и других, који нису нарочито вели-ки.

Са великим задовољством можемо давас обавестимо да је централна прослава ју-билеја у Београду протекла у најбољем реду,на задовољство свих њених учесника и орга-низатора. О томе опширно информишемо у„Теми броја“, коју смо у целини посветили обе-лежавању јубилеја. Овде ћемо поменути самонеколико коментара поводом прославе, одстране њених учесника. Они се крећу од оце-не да је урађено много и да је постигнут зада-ти циљ, да је протекла „више него добро“, даје била „на високом нивоу“, да је организована„одлично“, да „боље није могло“, до „феноме-нално“ и сл. Највећу сатисфакцију за уложенитруд руководство Удружења РМВИ Србије на-лази у чињеници да је прославом задовољночланство Удружења РМВИ Србије. Цео токцентралне прославе у Београду, поред прило-га у „Теми броја“, можете видети и у слици, насредњим странама овога броја „Војног инва-лида“, где објављујемо посебан, илустрованидодатак, на осам страна, који верно изражавасадржај и атмосферу са прославе.

Кашњење овог броја „Војног инвалида“има и своју добру страну. Захваљујући томевећ сада можемо да Вам честитамо предсто-јеће Новогодишње и Божићне празнике, да ва-

Претплатницима и другим читаоцима “Војног инвалида”, свим члановимаУдружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије, осталим корисници-ма личне и породичне инвалиднине, сарадницима и пријатељима желимо срећ-ну и успешну Нову 2014. годину и честитамо божићне празнике.

Page 3: Vojni Invalid 099

2 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

ма и вашим најближим пожелимо све најбољеу животу и раду, пре свега добро здравље и пу-но задовољства. Овде то чинимо у име Уред-ништва Часописа, а новогодишње честитке инајбоље жеље руководства Удружења РМВИСрбије преносимо вам у поруци председникаУдружења РМВИ Србије Мирослава Лазовића,коју објављујемо одмах иза Речи Уредника.

У потоњих неколико бројева „Војног ин-валида“ више пута сте могли прочитати име дрБранка Ракића, професора на Правном факул-тету, који нам је много помогао у припремамаза обележавање овогодишњих јубилеја, а за-једно са групом колега са Правног факултетапомоћи ће нам и у неким другим важним по-словима, у вези са доношењем новог Закона оборачко-инвалидској заштити, пружањемправне помоћи члановима Удружења РМВИСрбије, реституцијом некадашње непокретнеимовине ратних инвалида и њихових удруже-ња итд. На његову иницијативу и уз његово ан-гажовање већ су остварени први контакти идоговори о сарадњи између Правног факулте-та у Београду и Удружења РМВИ Србије у ве-зи са поменутим и другим питањима. Имајућиу виду значај те сарадње за Удружење РМВИСрбије, Уредништво „Војног инвалида“ је одлу-чило да професора Ракића замолимо за разго-вор (интервју) о тим питањима, што смо и ура-дили. Професор Ракић је изашао у сусрет мол-би Уредништва и имамо част и задовољствода у овом броју Часописа објавимо разговор(интервју) са њим, у нашој ударној рубрици:„Разговор са...“ Препоручујемо Вам да га оба-везно прочитате.

Мислимо да ће Вас интересовати иразговор који објављујемо у рубрици: “Исто,слично, различито“, са Синишом Драшкови-ћем, председником Удружења РМВИ општинеИвањица и чланом Извршног и Републичкогодбора Удружења РМВИ Србије. За то постојенајмање два разлога. Први је чињеница да јереч о некадашњем члану највишег руковод-ства Удружења РВИ Србије (од 1990.године),односно (свих ратова), који је пре нешто вишеод годину дана, заједно са осталим војним ин-валидима из Ивањице, прешао у УдружењеРМВИ Србије. Други разлог је чињеница даУдружење РМВИ Србије у Ивањици има вред-ну имовину коју ће ускоро, почев од15.01.2014.године, дати на коришћење Удру-жењу РМВИ општине Ивањица, на одређеновреме.

Пуно интересантних и корисних инфор-мација можете наћи у рубрици: „Рад органа итела Удружења РМВИ Србије“, у којој објављу-јемо прилоге о две седнице Извршног одбораи три седнице Републичког одбора УдружењаРМВИ Србије, редовној седници Уредништва„Војног инвалида“ и другим активностима руко-водства Удружења РМВИ Србије. На пример, оразговору делегације Удружења РМВИ Србије,коју је предводио председник Удружења Миро-слав Лазовић, са министром одбране Републи-ке Србије Небојшом Родићем.

По обичају , корисно је да прочитате иприлоге у нашим рубрикама: „Корисне инфор-

мације“ и „Питајте одговорићемо...“ Поред по-датака о инвалидским примањима, у њима ће-те наћи и информације о цени годишњих до-звола за риболов, погодностима новог ПТТНет пакета, ортопедским помагалима итд.

У рубрици „Погледи“ објављујемо по-лемички текст Душана Вукојевића Марса, по-водом текста Милана Галовића у „Политици“од 13. октобра ове године, у вези са новим За-коном о борачко-инвалидској заштити и текстнашег цењеног новог сарадника, књижевникаГорана Бабића о историјском ревизионизму.

У „Актуелним темама“ такође објављу-јемо текст Душана Вукојевића Марса, о најно-вијем оргијању националиста у Хрватској про-тив ћирилице и кратке делове текстова из „По-литике“ о Јованки Броз и фашизму у свету.

„Трибину“ смо овога пута у потпуностипосветили 100-ој годишњици Првог светскограта, која ће се обележавати наредне године,односно полемикама које се тим поводом водекод нас и у свету о његовим узроцима. У њојпреносимо, из „Политике“, прилоге које су нату тему написали председник РС ТомиславНиколић, научни сарадник у Институту дру-штвених наука у Београду Невен Цветићанин иновинар „Политике“ Драган Вукотић.

Завршићемо са препоруком да погле-дате рубрику: „ Да се подсетимо“, у којој обја-вљујемо прилог о „Нашем Баџи“, некадашњемвишегодишњем потпредседнику РО УдружењаРМВИ Србије Предрагу Стојковићу, који је на-писао наш стални сарадник и члан Уредни-штва „Војног инвалида“ Јован Радовановић,поводом 13. годишњице Баџине смрти.

То не значи да не треба да прочитате иприлоге у нашим другим рубрикама: „Из радаопштинских Удружења РМВИ“, „Из сроднихудружења“, „Из света“, „Фељтон“, „Култура“,„Спорт“ и „Други пишу“. На пример, у рубрици„Други пишу“ преносимо поменути чланак Ми-лана Галовића, из „Политике“ од 13. октобраове године, о новом Закону о борачко-инва-лидској заштити, са којим полемише ДушанВукојевић Марс, у рубрици „Погледи“.

Као што видите, упркос великим те-шкоћама са којима се суочавамо, успели смода и ову годину завршимо успешно, да оства-римо све постављене циљеве и задатке, какоУдружење РМВИ Србије, тако и „Војни инва-лид“, мада су многи мислили, а неки и при-жељкивали да не успемо. Када је реч о „Вој-ном инвалиду“, из штампе је и ове године иза-шло пет његових бројева, колико смо и плани-рали, са богатим садржајима и квалитетнимприлозима. Надамо се да ћемо имати снаге исредстава да тако и наставимо. Ако и ви веру-јете у то, немојте заборавити да се на времепретплатите на Часопис, за наредну годину,под истим условима као и за ову годину, на ко-је вас подсећамо огласом на задњој страни уовом броју Часописа.

Наредни, јубиларни број (100) „Војногинвалида“ изаћи ће у фебруару 2014. године.Реч је о редовном стотом броју, не рачунајућидва тематска (ванредна) броја Часописа. Дотада исчитавајте овај његов број (99). Срећно.

Page 4: Vojni Invalid 099

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 3

Page 5: Vojni Invalid 099

- Правни факултет Универзитета у Бео-граду има праксу сарадње са значајним дру-штвеним организацијама, институцијама и удру-жењима, по различитим питањима где ње говонаставно особље може да пружи одговарајућистручни допринос. Удружење ратних и мирно-допских војних инвалида Србије спада у круг ор-ганизација које би морале да буду на врху листеприоритета Правног факултета када се ради осарадњи и партнерским односима. Борачко-ин-валидска заштита је једно од приоритетних пита-ња која би наша држава морала да уреди у скла-

ду са највишим светским стандардима, а Правнифакултет ту може да пружи значајан допринос.То је минимум онога што би требало да урадимозарад добробити људи који су жртвовали својездравље и квалитет својих живота и живота сво-јих породица за државу и нацију.

На Правном факултету смо већ окупи-ли групу људи, стручњака за радно и социјал-но право, међународно право, европско право,грађанско право и привредно право, заинтере-сованих да сарађују са Удружењем ратних имирнодопских војних инвалида Србије уопште,па и везано за проблематику борачко-инвалид-ске заштите. Има нас засад десетак. Недавноје и Катедра за међународно право и међуна-родне односе донела одлуку да се крене уформализацију те сарадње и да у том смеруупути предлог управи Факултета.

4 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

РАЗГОВОР СА...

Page 6: Vojni Invalid 099

- Наравно да држава има посебну и на-глашену обавезу бриге о положају лица која суинвалидитет стекла вршћи своју обавезу одбра-не земље. Та брига о војним инвалидима и о по-родицама погинулих бораца је и правна обаве-за, али још много више морална обавеза. Ниједобро када код ствари које би требало да будупитање нормалног осећаја моралне обавезе исавести морамо да подсећамо на право.

У праву сте у погледу тога да чињени-ца да су ратни инвалиди свој инвалидитет сте-кли вршећи своју уставну обавезу ствара јачуобавезу државе и друштва у целини да им по-могне, али ја мислим да би наша држава мора-ла свим категоријама инвалида да пружи мак-сималну помоћ и подршку. У низу елемената,попут рецимо отклањања фичичких препреказа кретање, истом акцијом се излази у сусретсвим категоријама инвалида, без разлике.

Ја сматрам дакле да треба тежити камаксимуму за све. И радити на што већем сте-пену изједначавања шанси особа са инвалиди-тетом, па и других, из здравствених или соци-јалних разлога дефаворизованих лица, са ли-цима која се не налазе у таквој ситуацији. Ср-бија треба да буде земља једнаких шанси засве. То је могуће, мада се можда на први по-глед чини да није.

- У једном делу света, оном који је тре-нутно јачи од других (срећом то је све мање слу-чај), постоји покушај да се политика бруталнесиле оправда и „покрије“ натегнутим, преко при-хватљиве мере екстензивним и искривљенимтумачењима важећих правила међународногправа, или да се, мимо нормалних и ваљанихначина и механизама стварања међународно-правних норми, усвоје правила којима би треба-ло да се ревидира деценијама стварани међу-народни правни поредак. Некад се поступа ибезобзирније, па се за насиље не тражи ника-кво правно покриће. Када се све искомбинује салажирањем и нетачним приказивањем чињени-ца, стање постаје више него опсано и зло.

Понекад се може чути питање: „Шта ћенам међународно право, када га и иначе не по-штују?“ Ми смо последњи који би требало да та-ко размишљамо. Важеће међународно право јенаш савезник, савезник који је можда рањен збогперманентних атака на њега, али ипак савезник.А рањени савезник, саборац се не оставља збогтога што је рањен, већ му треба помоћи да сеопорави, па да у савезништву победимо.

У временима где силни и моћни миследа све могу, право је једно од средстава од-бране оних слабијих и немоћних. Францускицрквени мислилац Анри Лакордер (

1802-1861) је рекао: „У односима из-међу јаког и слабог, између богатог и сирома-шног, између господара и слуге, слобода угње-тава, а право ослобађа.“

Задатак Универзитета и универзитет-ских наставника није само да спроводе наста-ву према редовном програму и научна истра-живања, већ и да информишу ширу заинтере-совану јавност о актуелним стручним и ширимдруштвеним питањима. То се, између осталог,ради и кроз организовање трибина, округлихстолова, семинара и слично. То је дакле са-ставни део нашег посла. Правни факултет иУдружење ратних и мирнодопских војних инва-лида могу и треба да сарађују на том плану.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 5

Page 7: Vojni Invalid 099

- Поред саватодавне и друге помоћи ве-зане за усвајање одговарајућих прописа, даклена легислативном плану, Правни факултет мо-же да помаже Удружењу и када се ради о при-мени прописа. Могуће је давање општијих ми-шљења и сугестија, а могућа је помоћ и код ре-шавања конкретних случајева чланова Удруже-ња. Један од могућих начина је организовањеодговарајуће „правне клинике“. Ми такве клини-ке већ имамо за одређене правне области, по-пут породичног права, избеглица и азиланата ислично. Зашто не би смо имали и за правна пи-тања везана за положај ратних и мирнодопскихвојних инвалида, породица палих бораца ислично? У таквим клиникама су ангажованипрофесори и асистенти из одговарајућих обла-сти и најбољи студенти завршних година основ-них студија, или последипломских студија. Онипружају бесплатну правну помоћ, неку врстубесплатне адвокатске помоћи лицима којаимају конкретан правни проблем.

- И то је једна од тема где би Правнифакултет требало да сарађује са Удружењем ипомогне му. Ја лично свакако хоћу, а и део ко-лега који су квалификованији од мене за имо-винска питања такође хоће да помогне.

Мислим да би све наведене теме тре-бало унети у споразум о сарадњи који ће, ве-рујем, бити потписан између Факултета и Удру-жења. У споразуму би требало одредити и на-чине и механизме остварења сарадње, што биу пракси даље било разрађивано.

- Ја сам рођен и до 13. године сам жи-вео у Ивањици. Памтим тадашње Одмарали-ште ратних војних инвалида, у народу познати-је као „Дом инвалида“, иначе комплекс дивнихобјаката, на најлепшем месту у граду, као нај-бољи могући пример како једна озбиљна др-жава треба да се односи према људима који сусе жртвовали за њу. Дому инвалида треба вра-тити стару функцију и стари сјај. Он мора дабуде место за задовољење потреба ратних имирнодопских војних инвалида. За то је по-требно улагање, али то су квалитетни објектии у значајној мери добро очувани. Како Удру-жење вуче традицију из времена Првог свет-ског рата и како ће од наредне године почетиобележавање стогодишњице тог великог рат-ног сукоба, у коме је наш народ веома постра-дао, али је и одиграо велику позитивну улогу,какву можда ниједан мали народ у историји чо-вечанства није одиграо, мислим да је згоданмоменат да се, у оквиру тог јубилеја, уз помоћдржаве, од ивањичког Дома инвалида направимеђународни центар за ратне и мирнодопскеинвалиде из држава које су нам биле савезни-це у Првом светском рату. То би било местоодмора и опоравка, дружења и размене иску-става, неговања савезничке традиције, као исупротстављања тенденцији ревидирањаисторије и приказивања нас Срба као кривацачак и за тај рат. Мислим да на том плану могуда помогнем.

6 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

- Структура чланова Удружења РМВИИвањице је 20 ратних војних инвалида, 10 ци-вилних инвалида рата и 11 чланова породицапогинулих војника. Могу са поносом да истак-нем да су војни инвалиди и корисници поро-дичне инвалиднине из Ивањице сви до једнога

чланови нашег Удружења.

- Тачно је да су права ратних војних ин-валида и чланова породица погинулих борацаразличита и доста бројна. Оно што је у доменуУдружења у Ивањици, као и локалне самоу-

Page 8: Vojni Invalid 099

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 7

праве, успели смо решити као мало које оп-штинско или градско удружење у Србији. Пресвега, ангажовали смо се да решимо најважни-је егзистенцијалне проблеме чланова Удруже-ња – стамбена питања и запослење.

У сарадњи са локалном самоуправоми ресорним Министарством, запослење смонашли за све оне који су имали вишу школу ифакултет, тако што смо их запослили у јавнимпредузећима. Оне са средњом школом, прете-жно угоститељском, запослићемо у нашем од-маралишту у Ивањици.

Стамбене проблеме чланова Удруже-ња успели смо да решимо до 2007. године.

Бесплатан локални превоз, доступностобјектима од јавног значаја, паркинг места, до-ступност до лекара специјалиста, без закази-вања и осталих бирократских процедура и дру-ге погодности из надлежности локалне самоу-праве већ одавно уживамо.

Успели смо да обезбедимо стипендијеза 10 студената.

Обезбеђена су и значајна средства оддонатора.

Урадили смо и много других ствари, накоје смо врло поносни.

- У општини Ивањица сада делују дванама сродна удружења: Удружење резервнихвојних старешина, чији сам и ја активни члан иУдружење бораца од 90-те године, где сам биоиницијатор његовог оснивања, 2011. године. Ра-дили смо и помагали све борце у Ивањици, којихима четири хиљаде. Њихово Удружење такођепредставља добар пример рада и борбе за штобољи положај борачке популације у нашем гра-ду. То је препознала и општинска власт још дав-не 1997. године, од када смо на буџету Општине.

- Однос локалне самоуправе према на-ма, од формирања нашег Удружења, 1997. го-дине, до данас, више је него коректан. Самачињеница да смо међу првима у Србији, 2000.године, изградили споменик погинулим борци-ма, када то није имао ни Београд, Нови Сад,или Ваљево, јасно говори колика је била подр-шка локалне самоуправе. То траје до дана-шњих дана.

Што се тиче сарадње са локалним ме-дијима, то је за пример, али то важи и за реги-оналне и републичке медије. Велику пажњусвих медија привукли смо и тиме што смо сеусудили да кренемо у борбу за повраћај нашеимовине у Ивањици.

• Поред бављења питањима закон-ске и друге заштите војних инвалида и кори-сника породичних инвалиднина, задатак оп-штинских удружења РМВИ је и да организујуњихове спортске, рекреативне, културно-за-бавне и друге активности. Каква су ваша ис-куства у тој области и како се те активностимогу унапредити? Да ли и какву сарадњу уреализацији тих активности остварујете садругим удружењима војних инвалида исродним удружењима у вашој општини– граду и шире, на територији Србије?

- Наравно, велики акценат ставили смои на организацију спортских и рекреативних ак-тивности и то врло често заједно са другим оп-штинским одборима из Моравичког округа (Ча-чак, Гуча, Пожега, Ариље). Најчешће смо орга-низовали излете на Голију. Много веће и разно-врсније могућности за такве активности имамонакон повраћаја нашег одмаралишта РВИ „Го-лија“ у Ивањицу у наше власништво.

- Врло кратко сам у Удружењу РМВИСрбије, али сам члан његовог Републичког иИзвршног одбора и трудићу се да идејама иконкретним радом у мом Општинском одборудопринесем што бољој сарадњи између Удру-жења РМВИ Србије и његових општинских ор-ганизација. Не могу општинске и градске орга-низације постојати само да би републичка орга-низација на основу њих добијала средства избуџета и друге приходе и њима располагала.Однос између републичке и општинских и град-ских организација мора бити равноправан. Онису једна целина. Увек сам се за то залагао и тоћу и у будуће радити. Ту су ствари врло јасне.

Page 9: Vojni Invalid 099

8 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

- У Удружењу РВИ Србије сам од њего-вог оснивања, са свим осталим члановима изИвањице. Биран сам на високе функције у томУдружењу. Целокупан мој рад био је посвећентоме да помогнем у решавању проблема ВИ иКПИ, колико је то било могуће, без икаквихпривилегија за мене и моју породицу, а о нека-квим финансијским надокнадама да и не гово-рим. Тако је било до момента када су тадашњипредседници удружења заборавили да то нијењихова приватна имовина, него имовина свихратних војних инвалида, са којом не могу рас-полагати као својом. Томе смо се жестоко су-протставили и успели да их сменимо са руко-водећих места. Међутим, као што вам је позна-то, они и даље налазе оне који их слепо пратена путу близу амбиса.

На моју одлуку о преласку у УдружењеРМВИ Србије утицало је познавање људи изњеговог руководства, истинских бораца за на-ше интересе, почев од покојног Саше Микули-ћа, до господина Слобе Вукашиновића и го-сподина Лазовића, као и нада да ће се радитиу интересу свих чланова Удружења и другихкорисника права, из целе Србије. То ћу врло ја-сно истицати и гласно тражити. Право на тодаје ми оно што смо ми у Ивањици урадили занашу популацију. О сличностима и разликамаговорићу на Скупштини Удружења РМВИ оп-штине Ивањица, која ће бити одржана у де-цембру ове године. То сам обећао члановима.Известићу их о томе какав је рад у УдружењуРМВИ Србије и о оправданости преласка изједног у друго Удружење.

- То за мене није нова средина, јер саовим Удружењем сарађујем још док је његовпредседник био покојни Саша Микулић. ГосподинСлоба Вукашиновић је такође доприносио изван-редној сарадњи, тако да ја не осећам да сам тунови, него да сам одавно део целе те приче.

- Удружење РМВИ општине Ивањица јеспецифично и по томе што се Дом РВИ, попу-ларно назван „Одмаралиште ратних војних ин-валида“ Ивањица, налази на нашој територији.Специфично је и по томе што смо успели, у два-

наестогодишњој борби, да спасимо и вратимонашу имовину. Лично сам седам година финан-сирао адвокате у процесу повраћаја наше имо-вине и трпео разне претње. Сада је та мука изанас. Успели смо и имамо чиме да се поносимо,као и да будемо добар пример другима.

Могу рећи да је наше Одмаралиште увеома тешком стању, због тоталне небриге до-садашњих корисника, „Рекреатурса“. Од повра-ћаја имовине, отприлике пре годину дана, од-маралиште је дато у закуп, до 31.12.2013. годи-не, закупцу којег, исто тако, једино занима про-фит. Ако се има у виду да је Одмаралиште гра-ђено давне 1959. године и да од тада није уло-жено ништа у његову обнову, биће вам јасно укаквом је стању. Општински одбор УдружењаРМВИ општине Ивањица предложиће Репу-бличком и Извршном одбору Удружења РМВИСрбије да овим нашим Одмаралиштем упра-вља Општински одбор Удружења РМВИ општи-не Ивањица, на један домаћински начин, којиподразумева обавезу да се део профита кори-сти за реновирање објекта и за потребе нас ин-валида. Ако смо били способни да Одмарали-ште вратимо, способни смо и да га сачувамо.Већ смо спремни за санирање крова изнад ре-сторана, површине око хиљаду квадрата. Си-гурни смо да ће средствима од донатора и однаших средстава, добар део Одмаралишта би-ти врло брзо саниран. Не постоји нико ко ће бо-ље и савесније управљати Одмаралиштем однас самих и наћи начин да што повољније уго-сти наше чланове из целе Србије.

- Таквог деловања у нашој општини не-ма, а тамо где га има Републички одбор Удруже-ња мора заузети врло јасан став у складу саСтатутом и Законом и тако помоћи општинскими градским удружењима у решавању проблема.

- Желим да истакнем да сви представ-ници општинских и градских удружења у Репу-бличком одбору у овим врло тешким времени-ма морају наћи начина и додатно се ангажова-ти да помогну члановима својих удружења,кроз свој рад у Републичком одбору, чиме ћенајбоље помоћи и Републичком одбору. Свими, који представљамо општинска, градска,или републичко руководство, морамо, баремједном, на крају године, известити Републичкиодбор шта смо и колико урадили у оквиру свогОпштинског одбора, или за Републички одбори на основу тога вредновати где нам је место уУдружењу.

Page 10: Vojni Invalid 099

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 9

ДРУГИ ПИШУ...

Један предлог закона о борачко-инва-лидској заштити је у процедури Народне скуп-штине Србије и не зна се када ће се наћи надневном реду парламента, а други предлог за-кона припрема радна група Министарства ра-да, запошљавања и социјалне политике и – та-кође се не зна када би се могао наћи пред по-сланицима....

Државни секретар у Министарству ра-да, запошљавања и социјалне политике Него-ван Станковић каже да је у току усаглашавањепредлога закона са бројним ветеранским орга-низацијама, што због њихове бројности нијелако постићи, али да ће министарство учинитисве да се време доношења овог закона штовише скрати. Иначе, у важећој терминологији уобласти борачко-инвалидске заштите не по-стоји појам ратни ветеран, већ се користи по-јам борац, ратни или мирнодопски војни инва-лид......

Дефинисање појма ратни ветеран нијесамо правно, већ и политичко питање: чија јенадлежност дефинисање тог појма Министар-ства рада, запошљавања и социјалне поли -тике, Министарства одбране, или неке другеинституције. Такође, који учесници оружанихакција и рата се могу сматрати ратним ветера-нима Србије: да ли учесници оружаних акцијау земљи после 17. августа 1990. године, док јетрајала СФРЈ, да ли се могу обухватити иучесници оружаних акција ван територије Ср-бије у периоду после априла 1992. године, саколико најмање дана учешћа у рату се некосматра ратним ветераном – објашњава Стан-ковић.

Тек одговором на ова питања, каже он,може се приступити утврђивању могућег бројаратних ветерана Србије.

Није исто правити стратегију заштитеако има 100.000, или 800.000 ратних ветерана.Утврђивање основа стратегије ове заштите би-ће у непосредној зависности од материјалнихмогућности друштва – каже Станковић.

Са друге стране, народни посланик Са-ша Дујовић, председник партије Покрет вете-рана и члан посланичке групе СПС-а, незадо-вољан је радом Министарства, тврдећи да нераде довољно на унапређењу положаја вете-рана, а да је поменути нацрт закона, каже иро-нично, сто прва верзија коју пишу.

Није довољно само организовати пре-гледе ветерана, мора се успоставити закон-ска заштита учесника ратова. Уместо да дорешења дођемо кроз институције, бројна ве-теранска удружења се боре за парче буџетанадлежног министарства. Од председникаНародне скупштине Небојше Стефановићадобио сам одговор да ће у договору са ше-фовима посланичких клубова направити ли-сту приоритета и утврдити када би се пред-лог закона који сам поднео могао наћи надневном реду парламента. Очекујем да ће сепосланици ускоро изјаснити о томе – кажеДујовић.

Најзанимљивији детаљ из предлогазакона Саше Дујовића јесте „борачки дода-так“, сума коју би ветерани месечно добијали,а која би била у висини десет одсто просечнеплате у Србији. На питање да ли мисли да јето реално у време када се говори о општојштедњи у држави, Дујовић одговара да би седо тог новца дошло без нових потраживањаиз буџета – ревизијом постојећих ратних вој-них инвалидских решења. Међу њима је, поњеговој грубој процени, око 30 одсто свих ре-шења лажирано, а око 20 одсто преувелича-но, када је у питању тежина повреда на осно-ву којих се одређује инвалиднина. Због таквихмалверзација било је и хапшења лекара идругих службених лица.

Негован Станковић Саша Дујовић

Породица полицајца Чедомира Петко-вића, којег је ОВК смртно ранила, на Космету,обавештена је јуче да држава повлачи тужбупротив њих. Влада Републике Србије, на сед-

ници одржаној 14. октобра, обавезала је Репу-бличко јавно правобранилаштво да у року од15 дана повуче тужбу и одустане од захтевапротив породице Петковић за повраћај новча-

Page 11: Vojni Invalid 099

У организацији Удружења РМВИ Срби-је, на Дан Удружења – 28. октобра 2013. годи-не, у Београду је одржана централна прославакојом је обележено неколико овогодишњихзначајних јубилеја војних инвалида Србије иУдружења РМВИ Србије – 150 година од доно-шења првог закона о војним инвалидима у Ср-

бији, 20 година од обнављања рада УдружењаРМВИ Србије и 100 бројева „Војног инвалида“.

„Војни инвалид“ је током целе ове годи-не редовно и опширно информисао своје чита-оце о припремама за обележавање тих јубиле-ја, а сада смо у ситуацији да Вас информише-мо и о томе како су обележени.

Програм централне прославе којом суобележени овогодишњи јубилеји војних инва-лида и Удружења РМВИ Србије почео је одр-жавањем свечане седнице Републичког одбо-ра Удружења РМВИ Србије у згради ДомаРВИ Београда на Савском тргу број 9, на ко-јој је председник Удружења РМВИ Србије Ми-рослав Лазовић одржао пригодан говор и уру-чио висока признања (Плакету Удружења РМ-ВИ Србије) заслужним члановима Удружења.

Од укупно 31-ог члана Републичкогодбора, Свечаној седници је присуствовало28. Поред њих, седници су присуствовали ипредставници великог броја општинских иградских удружења РМВИ из целе Србије, по-звани да присуствују централној прослави уБеограду. Њих је укупно било 166, из 52 оп-штинска и градска удружења РМВИ из целеСрбије.

Такође, седници су присуствовале де-легације Савеза друштава војних инвалидаСловеније, на челу са председником СавезаЈанезом Подржајем и Савеза организација иудружења ратних војних инвалида Републике

Српске, на челу са предсједником Савеза Дра-гомиром Јанчићем.

У препуном Салону Дома РВИ Београ-да, председник Удружења РМВИ Србије Миро-слав Лазовић прво је поздравио све присутне,а затим им се обратио следећим речима:

„Поштовани чланови Републичког од-бора РМВИ Србије и наши драги гости, претачно 10 година, на истом овом месту, тада-шњи председник Удружења РМВИ Србије по-којни др Александар Микулић рече:

Долазећи овамо можда сте се и Ви се-тили догађаја у људској историји, ратова, кри-за, катаклизми и других нежељених стихија,који стављају на искушење цео друштвениживот, цело друштвено уређење, како физич-ку, тако и моралну вредност једног народа. Тидогађаји, за собом остављају, поред осталог,патњу, бол, тугу, несрећу, рањавања, сакаће-ња, физичка и друштвене разарања, на инди-видуалном, породичном, националном и гло-балном плану. Она нас увек подсете на давнавремена, на српско турске-ратове и на војнеинвалиде који су настајали у тим ратовима.

10 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

ТЕМА БРОЈА ... ТЕМА БРОЈА ... ТЕМА БРОЈА ...

не накнаде добијене због губитка члана поро-дице....

Пред Основним судом у Чачку, 23. авгу-ста ове године, отворена је главна расправа потужби којом држава Србија од петоро Петкови-ћа, који сада живе у селу Лозници код Чачка,захтева да у републичку касу врате 4,2 милио-на динара. Они су ту накнаду добили судскимпутем и исплаћена им је 2010. године, али јеВрховни касациони суд Србије установио да јепотраживање застарело.

Због тога је Републичко јавно право-бранилаштво, тужбом ради стицања, подне-

том 8. маја ове године Основном суду у Чач-ку, захтевало да Чедомиров отац ЉубомирПетковић (80) држави врати 905.964, седам-десетшестогодишња мајка Синђа 904.401,брат Александар 800.303, а сестре Соња Пет-ковић и Звездана Обреновић по 798.739 ди-нара....

Петковићи су били староседеоци уМалој Круши код Призрена, али су јуна 1999.године, бежећи пред ОВК-а, прешли у цен-тралну Србију.

Page 12: Vojni Invalid 099

Можете замислити на каквим су стра-шним мукама били тадашњи војни инвалидикада су се први пут сретали са својим најбли-жима, када су дошли у ситуацију да им покажусвоје ране, своју наруженост и осакаћеност.Тада је сва брига о ратним војним инвалидимападала на породичну заједницу. Без обзира наљубав са којом су у првом тренутку дочекива-ни од стране својих најближих, они су врло бр-зо постајали терет породице, као нека божјаказна.

Требало је да прође доста времена дадруштво схвати да ратни војни инвалиди и по-родице погинулих ратника морају бити пред-мет државне бриге и да држава прихвати туобавезу.

Државна брига о војним инвалидима уземљи Србији почела је пре 150 година. Срби-ја спада у ред првих европских и светских др-жава које су то питање уредиле законом. Никонам не може замерити ако кажемо да је ововише државни него инвалидски празник. То једоказ да је мала, сиромашна, сељачка Србија,тек што је изашла из турског ропства, нашладовољно снаге и хуманости да почне решава-ти ово питање. Од тада до данас законодав-ство о војним инвалидима у Србији развијалосе узлазном линијом.

Првобитни став законодавца да зашти-та војних инвалида представља државну пот-пору, еволуирао је у став да војни инвалидиимају своја законска права која могу бранити ипред судом, у случају да буду угрожена. Док сераније сматрало да помоћ и заштита произи-лазе из социјалне политике државе, сада су топрава војних инвалида и породица погинулихратника која произилазе из накнаде штете инационалног признања.

На развојни пут инвалидског законо-давства можемо бити поносни. Иако је држа-ва располагала са ограниченим материјал-ним средствима, није недостајало воље да сезаштита војних инвалида непрекидно унапре-ђује. Због тога овај наш свечани скуп предста-вља својеврстан омаж нашим законодавцимау овој области у последњих 150 година. Тонас обавезује да водимо рачуна да се данасне уради ни један погрешан корак који би насодвео на странпутицу и умањио позитивнерезултате наших претходника. Током 150 го-дина рођено је и развијано право о војним ин-валидима које и даље треба унапређивати,усавршавати и истраживати. Само тако моћићемо да представљамо достојне наследникенаших предака који су у овој области подиглиједан велелепан правни споменик, чије руше-ње не смемо дозволити.

Паралелно са схватањем да заштитавојних инвалида мора бити брига друштва и др-жаве, која се изражава кроз посебан закон, до-шло се и до сазнања да војни инвалиди, поредзаштите коју им пружа држава, треба да имају исвоје удружење, преко кога ће артикулисатисвој интерес, саопштити га држави и тако ини-цирати доношење бољих законских прописа, сједне стране и бранити војне инвалиде од свихнезаконитих поступака управних органа држа-ве, с друге стране. Изгледа парадоксално, да је

развој коректног и доброг система правне за-штите војних инвалида у нашој земљи био пра-ћен кршењем њихових права, због чега се и ја-вљала потреба организованог иступања војнихинвалида против таквог понашања.

Последњих година актуелна власт уРепублици Србији, гледано у целини, коректносе односила према војним инвалидима и на то-ме смо јој захвални.

Војни инвалиди се никада нису пона-шали као непријатељи државе, нити они то мо-гу бити. Напротив, они су за државу дали нај-вредније што су имали. Такође, њихово Удру-жење никада није желело да има ма каквогутицаја на политичке догађаје, већ је само на-стојало да војним инвалидима осигура да жи-ве мирно, у правној држави. Војни инвалидису, по логици ствари, носиоци идеје мира.

Искуство показује да се о војним инва-лидима води већа брига непосредно пред по-четак, односно после завршетка рата, а да себрига смањује удаљавањем од раних догађаја.То је донекле разумљиво, али није оправдано.Ако је некоме нанета штета и ако је оштећенидобио накнаду штете и национално признање,не би смело доћи до умањења његових правасамо зато што се удаљавамо од рата и што по-литичке процене указују да до новог рата ника-да неће доћи. Многа права смо изгубили јер северовало у прошлости да је Други светски ратбио последњи рат и да се неће појавити новивојни инвалиди.

Јасним указивањем на суштину пробле-ма ми као Удружење, али и друштво у целини,морамо покренути нову битку за човека – војногинвалида, да на позитиван начин потврдимосмисао његовог постојања и трајања као важноји значајној категорији људи, да им вратимо по-верење и улијемо нову наду за боље сутра.

Сада се јављају тенденције које су,гледано са хуманитарне стране, оправдане, дасе обрати пажња на положај свих инвалиднихлица. Не може бити спорно да сва инвалидналица треба да буду предмет заштите друштва,друштвене солидарности и социјалне полити-ке. Удружење РМВИ Србије је увек подржава-ло и убудуће ће подржавати све иницијативеза унапређење њиховог положаја до највишегранице издржљивости друштва. Међутим, миморамо отворено да кажемо и наше мишље-ње да се правни положај свих осталих инва-лидских лица битно разликује од правног поло-жаја војних инвалида, због другачије генезе на-станка њиховог инвалидитета. Код војних ин-валида до оштећења организма дошло је при-ликом вршења уставне обавезе одбране зе-мље. С једне стране, то је највиша грађанскадужност. С друге стране, избегавање те дужно-сти је кривично дело. Онај ко грађанина дове-де у ситуацију у којој може да задобије инва-лидност, или да погине, дужан је да том грађа-нину, или његовој породици, надокнади штетуи ода национално признање. Такву обавезуДржава нема када су у питању остала инва-лидна лица. Било би идеално када би наша зе-мља била у могућности да се сва инвалидналица већ данас приближе статусу којег ужива-ју војни инвалиди.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 11

Page 13: Vojni Invalid 099

Поштовани саборци, војни инвалиди.Кроз све ратове које је Србија водила,

кроз све патње и искушења кроз које је српскинарод прошао у борби за слободу, мир, досто-јанство и напредак – војни инвалиди су далиогроман допринос.

Приоритет данас дајемо миру, слобо-ди, безбедности, демократији, бољем животу инапретку, како би избегли, отклонили и умањи-ли патње, жртве и нове инвалиде.

У име новог доба, будућих времена безратова, патњи, страдања, разарања, али и уиме очувања традиције војних инвалида Срби-је, изражавам неизмерну захвалност и пошто-вање јунацима – великим људима, огромнеснаге, воље и стрпљења – ратним и мирнодоп-ским војним инвалидима Србије.

Хвала“Пре него што је заслужним члановима

Удружења РМВИ Србије уручио плакете Удру-жења, председник Удружења РМВИ СрбијеМирослав Лазовић је рекао:

„Пре самог узвишеног чина доделеплакета УРМВИ Србије, осећам потребу да ка-жем неколико речи о карактеру признања коједанас уручујемо једном броју активиста УРМ-ВИ Србије, а разлог томе је чињеница да је ве-ћи број општинских удружења у својим предло-зима за доделу Плакете помињао „посебнопризнање“, „јубиларну награду“ или „јубиларнуплакету“ и слично.

Плакете које додељујемо данас нисуни по чему вредније ни значајније од десетинаоних које смо већ доделили својим активисти-ма и људима ван Удружења који су битно до-принели заштити војних инвалида и помоглирад Удружења, нити од оних које ћемо доде-љивати у наредним годинама. Другачији је са-мо временски тренутак, то јест година у којој сеславе ретки јубилеји.

Дакле, у складу са нашом дугогоди-шњом праксом, данас, поводом Дана Удруже-ња РМВИ Србије, високо признање – Плакету– уручујемо шесторици наших чланова, истак-нутих активиста које су за ово признање пред-ложила њихова општинска и градска удруже-ња РМВИ, а које и поред запажања које самизнео ни мало не губе на сјају и значају“.

Републички одбор и Извршни одборРепубличког одбора су на основу предлогаопштинских удружења донели одлуке да овегодине Плакету Удружења РМВИ Србије до-деле:

- једном од најстаријих чланова УРМ-ВИ Србије и активисти УРМВИ Зрењанина,који је ово признање вероватно требао да до-бије и раније, господину Саву Радовановићу;

- председнику Удружења РМВИ Сомбо-ра, дугогодишњем члану РО и упорном борцу заочување УРМВИ, господину Војимиру Лековићу;

- вредном и дугогодишњем активистиУРМВИ Ваљева, господину Миловану Ранковићу;

- председнику УРМВИ Зајечара и чла-ну РО господину Драгану Митровићу;

- председнику УРМВИ Крагујевца ичлану РО господину Драгану Лазовићу и

- дугогодишњем активисти и подпред-седнику Општинског одбора УРМВИ Прибоја,господину Брану Пурићу.

Након што им је уручио висока призна-ња, председавајући Лазовић је, у своје име и уиме Републичког одбора Удружења РМВИ Ср-бије, честитао свим добитницима Плакете.

Свечана седница Републичког одбораУдружења РМВИ Србије завршена је пригод-ним говорима шефова делегација Савеза дру-штава војних инвалида Словеније Јанеза По-држаја и Савеза организација и удружења рат-них војних инвалида Републике Српске Драго-мира Јанчића.

Код споменика Кнезу Михаилу, доносио-цу првог закона о војним инвалидима у Србији,19. новембра 1863. године, венце и цвеће поло-жиле су делегације Удружења РМВИ Србије,Града Београда и Савеза организација и удру-жења ратних војних инвалида Републике Срп-ске, у присуству чланова Републичког одбораУдружења РМВИ Србије, чланова УдружењаРМВИ Србије из целе Србије и Београђана.

На челу делегације Удружења РМВИСрбије био је председник Удружења МирославЛазовић, а у делегацији су били почасни пред-седник Удружења РМВИ Србије Славко Анђе-лић, потпредседници Републичког одбораУдружења РМВИ Србије Марјан Јовановић иДрагослав Дашић и чланови Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије слободан Вука-шиновић и Драгица Јовановић. На траци венцаписало је: „Доносиоцу првог закона о војниминвалидима Кнезу Михаилу захвално Удруже-ње РМВИ Србије“.

У име града Београда венац на споме-ник Кнезу Михаилу положио је члан Градскогвећа Дарко Божић.

Венац Савеза организација и удруже-ња ратних војних инвалида Републике Српскеположила је делегација на челу са председни-ком Савеза Драгомиром Јанчићем, у којој субили председник Председништва Савеза Дра-ган Врховац и председник Скупштине СавезаДрагислав Мијановић.

12 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 14: Vojni Invalid 099

Након полагања венаца и цвећа наспоменик Кнезу Михаилу, војни инвалиди ињихови гости присуствовали су отварањуизложбе о војним инвалидима у холу Цен-тралног дома Војске Србије у Београду, којусу припремили Удружење РМВИ Србије,Војни музеј у Београду и Медија центар „Од-брана“. Реч је о изложби слика у власни-штву Дома РВИ Београда, чији су ауторивојни инвалиди, или истакнути сликари изСрбије и Југославије који су своје слике по-клонили Дому РВИ Београда; фотографијарањеника из свих ослободилачких ратоваСрбије, из депоа Војног музеја у Београду идокумената о Удружењу РМВИ Србије и„Војном инвалиду“.

Изложбу је отворио потпредседникУдружења РМВИ Србије Душан ВукојевићМарс, тешки РВИ из најновијих оружаних суко-ба, који је и сам сликар, а сликарством је почеода се бави тек након тешког рањавања.

Обраћајући се присутнима, Вукојевићје између осталог рекао:

Ова презентација докумената, слика,филмског материјала има непроцењиву вред-ност и треба да остане као неми сведок про-шлости, али исто тако да нас подсети на вре-ме у којем живимо и оно што нас очекује у бу-дућности. Ова изложба није само документУдружења РМВИ Србије, она је и позив држа-ви да се активније укључи у решавање про-блема који би побољшали положај инвалида увременима која су испред нас.

Драги посетиоци пред вама су слике идокументи потресни у својој уверљивости, априказују тешка и крвава времена у борби срп-ског народа за слободу, од времена Невесињ-ског устанка, Црних потока, ратовања будућегСрпског Краља Петра I, до Балканских ратова,I Светског рата, II Светског рата и распадаСФРЈ, стравичног грађанског рата и страдањањегових учесника од 1990-1995. године, досрамне агресије НАТО пакта на Србију и срп-ски народ 1999. године.

У каталогу изложбе штампан је текстчији аутор је такође Душан Вукојевић Марс. Онгласи:

„У дугој хисторији ратовања многе вој-ске су пратили уметници, било да опишу до-гађаје речју, или да са сликом, цртежом, штоверније прикажу догађаје и њихове актере.Понекад је владар, војсковођа, велможа во-дио и плаћао уметнике да што лепше насли-кају догађај, а све то у његову славу. Нажа-лост, понекад би то испало неочекивано дру-

гачије, но било како било, нама гледаоцима,стотинама година касније остали су докумен-ти у облику уметничких дела непроцењивевредности и ми данас на основу тога закљу-чујемо каква је била стварност и шта се то де-сило, уживајући при томе у лепоти уметнич-ког дела.

Овде треба напоменути да сликарратних догађања не мора нужно бити њиховактер да би слика догађаја била уверљива иаутентична. Сликари који су са стране све тогледали, сликали су једнако верно као и акте-ри, доприносећи уверљивости самог дешава-ња које преносе на своју слику, или цртеж.

„Ратни“ сликари и инвалиди сликаринезаобилазни су учесници Хисторије ратова-ња и хисторија уметности. Без њиховог уче-шћа свака култура била би хендикеп. Ни јед-ну уметничку историјску причу не можете на-писати да у њој нема знаменитих, великихсликара који су је стварали, уносећи притомдраматичне елементе ратне тематике. Честосу ти сликари били директни учесници рато-ва, или су пак уметничким средствима пред-ставили (сликали) актере и догађања. Оста-вили су нам дела у незаборав. Да се подсе-тимо на неке. У свету, то су: Гоја, Веласкез,Рембрант, Тарнер, Делакроа, Пикасо итд.

Ту су и наши ратни сликари, српски ијугословенски, у различитим епохама и поети-кама. М. Милановић је учесник велике голготепреко Албаније, забележио је велику трагедијусрпског народа у Првом светском рату. Ту су иН. Петровић, П. Добровић, М. Пијаде, М. Гво-зденовић, П. Лубарда, Б. Омчикус, који је досвоје смрти радио у атељеу Дома инвалида уБеограду, а и сам је био инвалид. Ту су Сло-венци и Хрвати из друге Југославије: Б. Јакац,Ј. Хорват, К. Хегедушић, Е. Муртић и други. Уратовима 90 – 1999 године изродило се неко-лико сликара који се не баве ратном темати-ком, али су ратни инвалиди, а неки и врло те-шки. То су: Д. Вукојевић, П. Церовина, Д. Ка-шић и други.

Ова изложба нема намеру да посебновреднује изложене радове и да се бави сли-карским поетикама и уметничким изразомсликара, већ да укаже да су и уметници којисе баве ратним темама незаобилазни деодруштва, да су и требају бити поштовани ипризнати као део културне традиције ове зе-мље. Својим делом и радом они су то истин-ски заслужили. Овогодишње обележавање ју-билеја војних инвалида и Удружења РМВИСрбије једна је од ретких прилика за то“.

Пошто су разгледали изложбу, војниинвалиди и њихови гости прешли су у Кристал-ну салу Централног Дома Војске Србије, у ко-јој је одржана Свечана академија, поводом ју-

билеја војних инвалида и Удружења РМВИ Ср-бије. Након интонирања државне химне уче-сницима Свечане академије пригодним гово-ром обратио се председник Удружења РМВИ

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 13

Page 15: Vojni Invalid 099

Србије Мирослав Лазовић, који је рекао:„Драги војни инвалиди и чланови пори-

дица палих бораца и наших умрлих другова,Поштовани гости,Ово је велики дан за чланове УРМВИ

Србије, а мислим и за све остале ВИ и КПИ, паи за нашу државу Србију, јер данас обележава-мо неколико значајних јубилеја, достојних по-штовања.

19.11.2013 године навршиће се 150 го-дина од доношења првог закона о војним инва-лидима у (Књaжевини) Србији, за време вла-давине тадашњег Књаза српског МихаилаМ.Обреновића, коме смо малопре одали по-шту и заслужено признање, полагањем венацакод његовог споменика на Тргу Републике.

На данашњи дан навршавају се и 94године од оснивања првог Удружења војнихинвалида на овим просторима. УРМВИ Србије,које је обновљено пре 20 година, настављач јеи правни следбеник Удружења ратних инвали-да Краљевине СХС. Датум његовог оснивања28.10.1919 године проглашен је за Дан УРМВИСрбије.

Од изласка из штампе првог броја „Вој-ног инвалида“ информативног гласила УРМВИСрбије, јануара 1996 године, до сада, штампа-но је 100 његових бројева, 98 редовних и дваванредна.

Дозволите да Вам честитам поменутејубилеје и данашњи празник, као и да Вам по-желим да се пријатно осећате под овим прија-тељским кровом, у овом предивном Дому Вој-ске Србије, који нам је данас стављен на рас-полагање.

Морам да кажем да су МО и ВС пружи-ли Удружењу РМВИ Србије и сваку другу по-моћ, да би смо на достојан начин обележилијубилеје. Хвала им за све то.

Велику захвалност дугујемо и нашемресорном Министарству рада, запошљавањаи социјалне политике, лично министру, госпо-дину Јовану Кркобабићу и његовим сарадни-цима из Сектора за борачко инвалидску за-штиту, за њихов предлог да председник Репу-блике Србије, поводом јубилеја које данас обе-лежавамо, УРМВИ Србије додели Сретењскиорден првог реда.

Част ми је и задовољство да у имеУРМВИ Србије поздравим наше драге госте ида им захвалим што су се одазвали нашем по-зиву да данас буду са нама.

А сада ми дозволите да се осврнем насваки од јубилеја који данас обележавамо. Нај-важнији међу њима је 150 годишњица доноше-ња првог закона о војним инвалидима. Спада-мо у ред првих европских и светских државакоје су то питање уредиле законом. Реч је о За-кону о установљењу Инвалидског фонда за из-немогле и у служби осакаћене војнике, који јебио елементарно кратак и предвиђао само из-воре средстава Инвалидског фонда и ко сањиме управља (министар војни), али не и коће и колико имати права на издржавање из ње-га. То је урађено тек наредне године, у Законуо устројству војске, којим је за „просте војнике“,до наредника, преко Инвалидског фонда оси-гуран „ужитак“ који је укључивао храну, стан,

огрев, осветљење, одело, обућу, преобуку, по-стељне ствари, бесплатне лекове, лекарскунегу и плату према годинама службе.

Након тога, у протеклих 150 година,развој законодавства о војним инвалидима уСрбији (и Југославији) ишао је , углавном , уз-лазном линијом. На такав развој законодав-ства о војним инвалидима можемо бити поно-сни. Наши преци су у овој области подигли ве-лелепан правни споменик чије рушење не сме-мо дозволити.

Удружење РМВИ Србије нема суштин-ских примедби на важеће законске и друге про-писе којима су регулисана њихова права у РС,собзиром на постојеће економске и друге те-шкоће наше земље. У последњих десетак го-дина закон о војним инвалидима никада нијемењан због потреба и захтева војних инвалида,већ због уставних промена. Такве промене сунужне и не могу се избећи нити им се треба опи-рати. Међутим, оно са чим се не можемо поми-рити је да усаглашавање са уставним промена-ма буде искоришћено као повод за рестрикцијуили укидање постигнутог нивоа заштите.

Последњих година у нашој земљи водисе веома жива дискусија о правној и другој за-штити особа са инвалидитетом. Међутим, прав-ни положај осталих особа са инвалидитетомбитно се разликује од правног положаја војнихинвалида. Код ВИ до оштећења организма до-шло је приликом вршења уставне обавезе гра-ђана да бране земљу, чије избегавање пред-ставља кривично дело, а онај ко грађанина до-веде у ситуацију у којој може да задобије инва-лидност, или да погине, дужан је да том грађа-нину, или његовој породици надокнади штету иода национално признање. Такву обавезу Држа-ва нема према осталим особама са инвалиди-тетом и њиховим породицама.

Најновије промене у међународним од-носима и карактеру савремених ратова отва-рају и нека нова питања и дилеме које се тичуправне –законске-заштите војних инвалида.Поставља се питање улoге националних држа-ва у савременом свету и у будућности, па ондаи питање њихове одбране, Војске, патриоти-зма, слободарства итд. У будућности требаочекивати све мање ветерана (па и ВИ) који суучествовали у националним ратним акцијама,али и све више оних који ће учествовати у ми-ровним мисијама УН и ЕУ. Одговоре не ова пи-тања не могу дати само војни инвалиди и њи-хова удружења. Њих треба да дају наука(правна и друге), политика, војна доктрина, на-род, грађани сви ми заједно. У свету се увели-ко размишља и разговара о томе, али не и коднас, барем не јавно, а без ваљаних одговорана та питања не може бити ни доброг новог за-кона о борачко - инвалидској заштити.

Војни инвалиди у Србији нису ималисвоје удружење до завршетка Првог светскограта. Тек је 1919 године у Славонском Бродуосновано Удружење ратних инвалида Краље-вине Срба, Хрвата и Словенаца. За времеДругог светског рата окупатор је забранио радУдружења. Одмах по ослобођењу земље (28. и29.октобра 1945 године) одржан је Оснивачкиконгрес новог Удружења ратних војних инвали-

14 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 16: Vojni Invalid 099

да Југославије које је касније (1948 године)преименовано у Савез ратних војних инвалидаЈугославије. Савез бораца НОР Југославије,Савез ратних војних инвалида Југославије иУдружење резевних официра и подофицираЈугославије формирали су 1961 године зајед-ничку организацију свих учесника НОР- СавезУдружења бораца НОР Југославије.

30.03 1993 године ратни војни инвали-ди НОР Србије донели су одлуку о обнављању– реактивирању – Удружења РВИ Србије –учесника НОР, као настављача Савеза ратнихвојних инвалида и Удружења Краљевине СХС(Југославије).

Удружење РВИ Србије – учесника НОРје 1995 године променило име у Удружење РМ-ВИ Србије, под којим и данас делује.

УРМВИ Србије прво је у групи репре-зентативних удружења војних инвалида у Ср-бији. Има 12.000 чланова, који су организова-ни у 70 општинских и градских удружења РМ-ВИ са статусом правног лица, широм Србије.

Удружење је нестраначка организацијасвих војних инвалида и корисника породичнеинвалиднине, независно од тога у којим рато-вима су страдали, или су мирнодопски војниинвалиди, каква су им идеолошка и политичкаопредељења, верска и национална припад-ност. Основна преокупација Удружења је прав-на – законска заштита војних инвалида и КПИ,очување и унапређење њихових законских идругих права и положаја у друштву уопште.

Најзначајнији резултати рада Удружењасу:

- израда материјала „За хуманизацију ми-ра“ 1993 године (постављени темељи принци-пи правне заштите ВИ и њен правни основ –накнада штете, национално признање)

- израда „Меморандума о непримењивањузакона“ 1995 године (исплата инвалидскихпримања у износу предвиђеним законом)

- оснивање и издавање информативноггласила „Војни инвалид“ 1996 године,

- издавање три вишетомне књиге „Правнезаштите ВИ и ППБ са збирком прописа“ 2003.и 2004. године

- израда Нацрта закона 2003 године- чланство у Светској федерацији ветерана

2006. године и др.Штампа РВИ, као и њихова Удружења,

појавили су се знатно после првих законскихпрописа о њиховој заштити. Први њихови ли-стови јављају се након Првог светског рата. УБеограду се 1919 године појавио „Ратни инва-лид“ који је излазио до 1941. године. Први број„Инвалидског листа“, органа Удружења РВИФНРЈ појавио се 01.04.1946. године. Од гаше-ња „Инвалидског листа“ 1962. године до појавепрвог броја „Војног инвалида“ 1996 године ни-је постојала штампа РВИ.

Покретање и редовно излажење „Вој-ног инвалида“ у протеклих 18 година предста-вља један од најзначајнијих резултата радаУдружења РМВИ Србије.Он је постао убојитооружје и незаменљиво средство у борби Удру-жења за права и интересе ВИ и КПИ.

Часописом „Војни инвалид“ информи-шемо инвалидску, стручну и најширу јавности о

проблемима, правима и захтевима војних инва-лида и КПИ, тешкоћама у њиховом остварива-њу, о друштвеном и културном животу војних ин-валида, њиховим активностима и ангажовању.

„Војни инвалид“ нема професионалненовинаре, сараднике и дописнике. Аутори при-лога су у највећем броју случајева члановиУдружења РМВИ Србије и други ВИ и КПИ.

У досадашњих 100 бројева „Војног ин-валида“, на око 7.000 густо куцаних странаформата А4, објављено је на стотине прилога,текстова стручног и научног карактера, разго-вора (интервјуа) са највишим државним руко-водиоцима, укључујући и Председника Репу-блике Србије, као и безброј важних вести и ин-формација од интереса за ВИ и КПИ.

Драги пријатељи,Завршавам моје излагање.Уживајте у

даљем програму. Уверен сам да је много за-бавнији од мог излагаља.

Хвала на пажњи.“После говора председника Удружења

РМВИ Србије Мирослава Лазовића уследио јепригодан забавно-уметнички програм, по сцена-рију др Николе Аћимовића, који су реализоваливодитељ проф. др Никола Рацков, глумци Јеле-на Жигон и Лепомир Ивковић, вокални солистиСнежана Берић (Екстра Нена) и Алекса Васић иуметнички ансамбл Министарства одбране„Станислав Бинички“, под диригентском пали-цом Павла Медаковића. Присутни су уживали уњиховим маестралним рециталима стихова ипрозе, као што су народна епска песма „Смртмајке Југовића“, или речи владике Николаја Ве-лимировића о инвалидима, као и у извођењупознатих музичких композиција „Тамо далеко“,„Марш на Дрину“, „Востани Србије“ итд.

По завршетку Свечане академије при-ређен је коктел за госте у холу Централног до-ма Војске Србије, а онда и заједнички ручак(војнички пасуљ) за све учеснике у ресторануЦД ВС.

Међу гостима били су државни секре-тар у Министарству рада, запошљавања и со-цијалне политике Негован Станковић, секре-тар Савета Владе Републике Србије за питањаратних ветерана Ивана Лекић, начелник Упра-ве МО за традицију, стандард и ветеране пу-ковник Слађан Ристић, председник СкупштинеКлуба генерала и адмирала Србије ЉубишаСтојимировић, председник Удружења члановапородица палих бораца ратова од 1990. годи-не Сава Пауновић, директор Медија центра„Одбрана“ Славољуб М. Марковић, његов за-меник Биљана Пашић, професори Правногфакултета у Београду др Бранко Ракић и дрЉубинка Ковачевић, председник општинеСврљиг Милија Милетић, некадашњи заменикпредседника општине Ковин Благоје Богдано-вић, представник „Аерофлота“ Глеб Тропинин,делегације савеза удружења војних инвалидаиз Словеније и Републике Српске итд.

Последњи учесници и гости напустилису Централни дом Војске Србије у Београдуоко 18,00 часова, уистину задовољни, као ињихови домаћини, јер је све протекло у најбо-љем реду, како се и желело. Наредног јутрарасформирана је и изложба у холу Централног

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 15

Page 17: Vojni Invalid 099

дома Војске Србије и он је био спреман за но-ва културна и друга догађања.

Јубилејима и њиховом обележавањунајвише пажње и простора посветила је Радиотелевизија Србије, у неколико њених инфор-мативних емисија (Јутарњи програм, Београд-ска хроника, други и трећи Дневник, „Дозволи-те“). Шира репортажа о јубилејима и прославиу Београду емитована је и на телевизији„Мост“, а опширне информације о томе билесу и на сајтовима новинске агенције „Танјуг“ ителевизије Б-92. Танјуг је пренео и следећу из-јаву коју је његовом новинару дао председникУдружења РМВИ Србије Мирослав Лазовић:

„Однос државе према проблемима рат-них војних инвалида је протеклих неколико го-дина изузетно коректан. Материјалном помоћисмо задовољни, али здравственом заштитомнисмо. Нисмо задовољни ни решавањем стам-бених проблема, а посебан је проблем запо-шљавања и повратак ратних војних инвалидаиз статуса инвалидности у нормалан живот. Опроблему посттрауматског стреса се говорисамо када се догоди нешто лоше, а до тада јепроблем његовог решавања на маргини. Фи-зичке ране су зарасле, ортопедска помагаласу доступна свима, али „враћају се слике и до-гађаји“ због којих сада посебна пажња требада се обрати на ратне војне инвалиде млађегенерације, који су учествовали у ратовима де-ведесетих.

Најбољи начин да се то регулише билоби када би држава пронашла начин да упослиту млађу популацију. Сам боравак са људима ирад с људима умањио би њихове бриге, јер сеод инвалиднине не може живети, већ се морарадити. Држава је у тешком финансијском ста-њу, тако да се не може очекивати нешто много,али требало би одредити мало већи приоритетрешавању ових проблема. Сваки корак напреднама значи много. Идеално би било када би сесвака локална самоуправа више активирала урешавању проблема запошљавања и станова-ња особа са инвалидитетом.“

Кратке вести о обележавању јубилејаобјавили су „Блиц“, „Ало“, „Одбрана“ и „Војниветеран“. Остали медији нису информисали ојубилејима, иако су им на време, у више навра-та достављене све информације о њима иприпремама за њихово обележавање, уз мол-бу да пишу о томе.

Прва анализа обележавања јубилејаурађена је већ 01. новембра, на седници Орга-низационог одбора за обележавање јубилеја,а касније је то урађено и на седницама Извр-шног одбора (15. новембра) и Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије (25. новембра2013. године). Неподељено мишљење члано-ва Организационог одбора и руководстваУдружења РМВИ Србије је да је урађено мно-го и да је постигнут задати циљ. Оцене цен-тралне прославе у Београду биле су: „вишенего добро“, „на високом нивоу“, „одлично“,„боље није могло“, „феноменално“ и сл.

Поред ресорног Министарства рада,запошљавања и социјалне политике, Мини-старства одбране, Медија центра „Одбрана“,Управе МО РС за традицију, стандард и ветера-

не, Управе МО РС за односе са јавношћу, Вој-ног музеја у Београду, Градске управе градаБеограда и других државних органа и установа,као и поменутих медија, велике заслуге зауспех прославе имају чланови Организационогодбора за обележавање јубилеја, нарочито оникоји су поднели главни терет припрема и реа-лизације прославе, чланови Клуба генерала иадмирала Србије, генерали Душан Војводић иМилан Станимировић, пуковник у пензији дрНикола Аћимовић, проф. Никола Рацков, Сло-бодан Глушица, проф. др Бранко Ракић, пред-седник Удружења РМВИ Србије Мирослав Ла-зовић, потпредседници Републичког одбораДушан Вукојевић Марс и Зоран Никодијевић,секретар Републичког одбора Ранко Сепе, фо-тограф и дизајнер П. Загорац и запослени уСлужби Републичког одбора Удружења РМВИСрбије Видоје Ковачевић, Весна Бојић Ровча-нин, Гордана Лазић и Сузана Рашевић.

Огромну, највећу заслугу за успех про-славе имају општинска и градска удружења РМ-ВИ, односно чланови Удружења РМВИ Србијеиз целе Републике, који су својим масовним до-ласком у Београд прослави дали главни печат исмисао. На томе им много захваљујемо.

Највећу сатисфакцију за уложени труди напоре организатори прославе имају у чиње-ници да је чланство Удружења РМВИ Србијезадовољно прославом.

Цео ток централне прославе јубилеја уБеограду читаоци „Војног инвалида“ могу ви-дети и у слици, на средњим странама овогброја, где објављујемо посебан, илустрованидодатак, на осам страна, који верно изражавасадржај и атмосферу са прославе.

Успех прославе умањила је чињеницада председник Републике Србије ТомиславНиколић није изашао у сусрет жељи УдружењаРМВИ Србије да буде покровитељ прославе,да није прихватио предлог ресорног Министар-ства рада, запошљавања и социјалне полити-ке да тим поводом Удружењу РМВИ Србије до-дели Сретењски орден првога реда и да се ни-је одазвао позиву Удружења РМВИ Србије даприсуствује централној прослави у Београду,на Дан Удружења -28. октобра.

Удружење РМВИ Србије сматрало једа обележавање 150 година законодавства овојним инвалидима у Србији није важно самоза војне инвалиде и њихова удружења, него иза државу Србију, да то има шири значај и дазбог тога заслужује покровитељство од странепредседника Републике Србије.

Постојао је и преседан у том погледу.Покровитељ обележавања 140 година од доно-шења првог закона о војним инвалидима у Ср-бији, пре десет година, била је госпођа НаташаМићић, која је тада била вршилац дужностипредседника Републике Србије, која је са задо-вољством прихватила молбу Удружења РМВИСрбије да буде покровитељ прославе. Њен иза-сланик Мирослав Филиповић учествовао је уцелом програму прославе, у Дому РВИ Београ-да и Централном Дому Војске Србије у Београ-ду, а положио је и венац на споменик Кнезу Ми-хаилу. Наташа Мићић послала је Удружењу РМ-ВИ Србије телеграм честитку поводом јубилеја.

16 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 18: Vojni Invalid 099

Са молбом да буде покровитељ обе-лежавања јубилеја војних инвалида Удруже-ње се председнику РС Томиславу Николићуобратило још почетком јула ове године, апредлог да он тим поводом Удружењу РМВИСрбије додели Сретењски орден првога редадостављен је Канцеларији за ордење још уфебруару ове године. Удружење РМВИ Срби-је је у више наврата ургирало одговор, а билоје и наговештаја из Кабинета и Генералног се-кретаријата Председника Републике да ће го-сподин Николић прихватити предлоге Удру-жења РМВИ Србије и ресорног Министар-ства, о чему смо информисали у претходнимбројевима „Војног инвалида“. Наде руковод-ства Удружења РМВИ Србије нарочито је под-грејао разговор председника Удружења РМ-ВИ Србије Мирослава Лазовића о томе сапроф. др Оливером Антићем, саветникомпре д седника РС Томислава Николића, који јеподржао предлоге Удружења и Министарстваи обећао да ће саветовати председнику Нико-лићу да их прихвати, о чему смо писали упрошлом броју „Војног инвалида“. На жалост,

одговор председника Николића УдружењуРМВИ Србије никада није стигао, ни позити-ван, ни негативан. Није нам јасно да ли је ти-ме демонстрирао свој однос према војним ин-валидима, или према Удружењу РМВИ Срби-је, као организатору прославе.

Слично је поступио и пре годину дана,према „Војном инвалиду“, када му се Уредни-штво Часописа обратило с молбом за интервјуо питањима и проблемима војних инвалида.

Позиву на прославу нису се одазвалени неке друге јавне личности (министри, пред-ставници САНУ, БУ, верских заједница, срод-них удружења итд.). Неки од њих су јавили дане могу доћи, због других обавеза (министарспорта Вања Удовичић, председник САНУ Ни-кола Хајдин), или су послали честитку (начел-ник ВМА у Београду др Марјан Новаковић).

Нарочито је пало у очи отсуство сапрославе ресорног министра др Јована Крко-бабића, као и представника сродних удруже-ња, из области борачко-инвалидске заштите.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 17

КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ...

Page 19: Vojni Invalid 099

18 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 20: Vojni Invalid 099

Министар природних ресурса, рудар-ства и просторног планирања проф. др Ми-лан Бачевић донео је 6. септембра 2013. го-дине Правилник о висини трошкова за изда-вање годишње дозволе за рекреативни ри-

болов за 2014. годину. Члан 2. Правилникагласи:

Висина трошкова за издавање годи-шње дозволе за рекреативни риболов износи6.000,00 динара.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 19

Page 21: Vojni Invalid 099

За лица старија од 65 година, лица сателесним оштећењем од 60 до 80%, жене и ли-ца млађа од 18 година висина трошкова за из-давање годишње дозволе за рекреативни ри-болов износи 3.000,00 динара.

За лица са телесним оштећењем од80% и више или трајно неспособна за рад, за

ратне и мирнодопске војне инвалиде и цивил-не инвалиде рата, висина трошкова за изда-вање годишње дозволе за рекреативни рибо-лов износи 100 динара.

Нови Пошта НЕТ пакет обједињује КДСкабловску телевизију и једну од интернет услу-га – кабловски интернет и АДСЛ. Пошта НЕТпакет, уз оптималну цену, нуди висок квалитетследећих услуга:

• одличан избор атрактивних домаћих истраних ТВ канала

• најбољи спортски сати у месецу уз бе-нефит плус – Арена спорт, Еуроспорт и Спортклуб канале

• бесплатан WiFi рутер• унапређену, високо квалитетну интер-

нет конекцију• ефикасан сервис и стручну подршку• 1 уговор 1 рачун• плаћање рачуна на шалтерима Поште

без провизије.

Пакет 2 Мбпс (2048/256) – месечна цена(након промотивног периода) 1.800,00 динара.

Пакет 6 Мбпс (6144/512) – месечна цена(након промотивног периода) 2.100,00 динара.

Пакет 2 Мбпс (2048/320) – месечна це-на (након промотивног периода)

Пакет 6 Мбпс (6144/1024) – месечнацена (након промотивног периода) 2.340,00.

Детаљније информације и провератехничких услова могу се добити позивомброја 0700400400, на продајним шалтерима упоштама, или на сајту

Пошта НЕТ даје попуст од 50% за свеРМВИ, било које категорије инвалидности.Право се остварује на годину дана и продужа-ва прилагањем чека од пензије (пензионери)или уверењем – потврдом о животу – издајеМУП (за радно активне – запослене или неза-послене).

За остваривање права потребно је при-ложити: фотокопију уговора са поштом (истидан се потписује уговор и регулише право попу-ста), формални захтев за попуст са личним по-дацима, фотокопија лк, решење о инвалидите-ту. Попуст важи ако не траје промотивни пери-од, тј. ако пакет већ нема попуст 50%.

Прошло је шездесет девет година отка-ко је Живорада Ивића, из Равња у Мачви, по-годио гелер гранате у десни кук, а тек почеткомове године је, како каже, из ината затражио даму се додели инвалиднина. Потврду о рањава-њу у селу Ченгићу код Бијељине и отпусницуиз партизанске болнице у Угљевику, у јесен1944. године, коју је потписао генерал Радоји-ца Ненезић чувао је као успомену на те ратнедане, а почетком ове године обратио се инва-лидској комисији и добио инвалиднину од5.560,00 динара месечно.

- Ма, било ми је доста. Већ десет годи-на, они што су били у четницима и пуцали нанас партизане појављују се као ослободиоциземље, траже пензије и инвалиднине, а многиод њих су се на пијанкама и теревенкама слу-чајно сами рањавали. Њима за инвалиднинутребају сведоци, а код мене стоји пожутела по-тврда из болнице. И одлучим да затражим ин-валиднину, одем на комисију, у куку ми се сијанемачки шрапнел. Од гранате. И ето наплаћу-јем и ја то што сам земљу бранио од фашизма– прича Живорад, док седимо у дворишту ње-гове куће у Равњу.

Када је 28. ударна славонска дивизијаушла у Равње, у јесен 1944. године, осамнае-

стогодишњи Живорад је мобилисан међу први-ма, срећан што ће бити део партизанске војске.

- После мобилизације уследио је по-крет према Бијељини. У Ченгићу смо се поту-кли са Швабама и ја добих гелер у десни кук.После лечења у партизанској болници у Угље-вику добио сам отпусницу, а командант диви-зије мајор Радојица Ненезић ми је рекао да мо-гу да идем кући, да сам завршио ратовање, ада потврду чувам, јер ћу на основу ње добитиинвалиднину. Нисам послушао команданта,стигао сам моју чету и наставио с њом ратнипут до Трста. У пролеће 1945. нас демобилиса-ше, а из Трста су ме послали на Плесо код За-греба, на дослужење војног рока, где самостао до пред крај 1947. године. Био сам ко-вач, а на аеродрому је требало мајстора – при-ча Живорад, данас једини живи партизан уРавњу.

Партизанску потврду о рањавању чу-вао је за успомену.

- Нисам тражио инвалиднину, срамотаме. Па нисам се ја био за паре, већ да земљуослободимо – каже Живорад.

- Дође ово смутно време, па прича ка-ко иста права имају и они што су се борилипротив Шваба и четници – гибаничари, што су

20 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 22: Vojni Invalid 099

по Мачви пекли прасце, испијали сеоску раки-ју, отимали од народа, пуцали на партизане.

Мени паде мрак на очи, сећам се комшија којису оних ратних година са пушкама и реденици-

ма, шубарама и кокардама пјандурали по селуи понекад припуцали на партизане. Извадиммоју потврду о рањавању, сетим се мобилиза-ције и опет ћутим. Нећу да тражим инвалидни-ну, желео сам да идем у рат. Срећом наишла имобилисала ме та 28. славонска дивизија, свеје било како сам хтео, па шта да тражим да мисе плати, што носим гелер у левом куку.

Међутим, кад је чуо да један његов ме-штанин тражи пензију за ратне заслуге у чет-ницима, у Живораду се све побуни. ПуковникМитар Митровић, каже, рекао му је „вади по-тврду Живораде, ти бар имаш црно на белогде си био“.

- Бесан ко рис потегнем потврду папред инвалидску комисију у Сремску Митрови-цу. Они ме прегледају па у Нови Сад. Било јето овог пролећа, кад у априлу стиже прва ин-валиднина, па ја сад за инат причам како пар-тизани своје не заборављају. И ето, мени тихпет хиљада мало значи, али нека се зна ко јегде био и шта је радио. Сад сам једини парти-зан у Равњу који прима неки динар од државе.Није ни ово требало, али данас кад су сви„ослободиоци“, нека се зна да Живорад Ивићприма партизанску инвалиднину, да је крвариоу Босни и да је давно добио орден за храброст– завршава причу стамена стрина.

... Просечна пензија корисника који суНОР-у приступили пре септембра 1943., што јеуређено посебним прописима некадашње са-везне државе је око 31.000 динара – објашња-вају у Фонду ПИО. – Борци који су у рат оти-шли крајем 1943. и касније примају у просекумање од 24.000 динара.

Танка примања бораца донекле попра-вљају годишња новчана примања намењеназа опоравак и лечење, на шта имају право на-родни хероји и одликовани Партизанском спо-меницом. Њима Министарство рада сваке го-

дине уплати нешто више од 40.000,00 динара,колико износи просечна плата.

Увећање пензије по основу Партизан-ске споменице прима нешто више од 1.000грађана Србије, а просечан износ примања имје око 50.000,00 динара. Од 1.322 носиоца Ор-дена народног хероја колико их је укупно поде-љено у бившој Југославији, данас је у животумање од тридесет, од чега у Србији живи – де-сетак...

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 21

Живорад Ивић

ПИТАЈТЕ... ОДГОВОРИЋЕМО...

Page 23: Vojni Invalid 099

ОДГОВОР: Војни инвалиди (и ратни имирнодопски), како цивилни осигураници, такои војни, раније су (од 1983. до 1998.године)право на ортопедска и друга помагала у цели-ни остваривали у оквиру општег системаздравствене заштите (по општим прописима).Међутим, у пракси се показало да је оствари-вање овог права у општем систему здравстве-не заштите имало озбиљних проблема: неква-литетна ортопедска помагала, тешкоће уостваривању права, неадекватна дужина кори-шћења помагала и друго. Овоме терба додатиоколности да су оружане акције 90-тих као по-следицу имале нове војне инвалиде, међу ко-јима и велики број са ампутираним екстреми-тетима који су захтевали и одговарајућа специ-фична збрињавања. Стога је у Закону о основ-ним правима бораца, војних инвалида и поро-дица палих бораца из 1998. године прописано,као посебно – основно право – право војнихинвалида на ортопедска и друга помагала заоштећења организма по основу којих им јепризнат војни инвалидитет, у складу са меди-цинским индикацијама утврђеним подзакон-ским актом. Ове медицинске индикације утвр-ђене су Правилником о медицинским индика-цијама за ортопедска и друга помагала војнихинвалида који је савезни министар за рад,здравство и социјалну политику донео августа2000. године.

Међутим, овај Правилник није битнијеодступао од Правилника Републичког фондаза здравствено осигурање, нити је у потпуно-сти уредио све могуће случајеве који у праксидоводе до спорних питања. У циљу отклања-ња ових проблема, као и у циљу да се ниво ор-топедских помагала за војне инвалиде знатноподигне у односу на ниво помагала који је у си-стему општег здравственог осигурања, мини-стар рада и социјалне политике је 2009. годи-не донео нови Правилник о ортопедским пома-галима војних инвалида. Овим Правилникомвојним инвалидима са оштећењем, или недо-статком доњих екстремитета омогућено је дакористе врхунска ортопедска помагала која сетренутно нуде на светском тржишту, уколикоимају задовољавајући степен покретљивостии уколико су психофизички способни да их ко-ристе.

Правилник о ортопедским помагалимавојних инвалида из 2009. године прописује давојни инвалиди могу остварити право на про-тезе (за горње и доње екстремитете), инвалид-ска колица и ортозе, као и право на потрошниматеријал који је неопходан за коришћењеових помагала (навлаке за патрљак, еластич-ни завој, козметичке чарапе, додатке уз инва-лидска колица, антидекубитус јастук и др.).

Остала ортопедска, односно друга ме-дицинско-техничка помагала која је прописи-вао претходно важећи Правилник нису садр-жана у овом Правилнику – него се могу оства-ривати по општим прописима из областиздравства. Корисници којима су та помагалапре ступања на снагу овог Правилника призна-та решењем органа надлежних за послове бо-рачко-инвалидске заштите као трајна, могу даих остварују и након ступања на снагу овог

Правилника, на начин и по поступку који је биопрописан одредбама Правилника по основукога им је признато право на помагало.

Поступак за признање права на орто-педско помагало, као и по претходно важећемПравилнику, покреће војни инвалид, подноше-њем захтева првостепеном (општинском –градском) органу надлежном за борачко-инва-лидску заштиту.

Првостепени орган прибавља налаз имишљење лекарске комисије надлежне за да-вање налаза и мишљења у поступку признањаправа војном инвалиду о томе да ли код војногинвалида постоје медицинске индикације запризнање права на помагало.

Уколико војни инвалид захтева да мусе призна право на електромоторна инвалид-ска колица, или протезу са уграђеним делови-ма највишег стандарда квалитета, или уколикопрема мишљењу лекарске комисије постојемедицинске индикације да му се додели таквопомагало, лекарска комисија ће војног инвали-да упутити на преглед у Специјалну болницуза рехабилитацију и ортопедску протетику, ко-ја треба да се изјасни о томе да ли је војни ин-валид психофизички способан за коришћењеове врсте помагала. У складу са изјашњењемнаведене здравствене установе, лекарска ко-мисија може дати налаз и мишљење о томе дали се наведено помагало може доделити вој-ном инвалиду.

Последњих месеци, на захтев инвали-да и њихових удружења, покренут је поступакза измене и допуне важећег Правилника о ор-топедским и другим помагалима војних инва-лида. Сектор за борачко-инвалидску заштитуМинистарства рада, запошљавања и социјал-не политике сачинио је нацрт новог Правилни-ка о ортопедским помагалима војних инвали-да, који је крајем септембра 2012. године ста-вљен на јавну дискусију.

У организацији Удружења РМВИ Срби-је, 10.маја 2013. године у Београду је одржанои Саветовање о ортопедским и другим помага-лима за војне инвалиде, проблемима у тојобласти и могућностима њиховог решавања, очијим припремама, раду и резултатима смо оп-ширно информисали у „Војном инвалиду“, уњеговим бројевима 94,95,97 и 98. Након Саве-товања су сачињени и Закључци, које је фор-мулисало Удружење РМВИ Србије, у сарадњиса осталим учесницима Саветовања (објавилисмо их у „Војном инвалиду“ број 98). Такође,обављени су разговори представника Удруже-ња РМВИ Србије и других удружења војних ин-валида са представницима ресорног Мини-старства рада, запошљавања и социјалне по-литике о Правилнику, на којима су усаглашениставови о свим отвореним питањима, на лини-ји поменутих Закључака. Очекивали смо да ћеПравилник бити објављен у „Службеном гла-снику РС“ крајем августа ове године, али тојош није урађено, из нама непознатих разлога.Надамо се да ће то бити урађено ускоро.

Да подсетимо, закључцима са Савето-вања о ортопедским помагалима, између оста-лог, предвиђено је:

- Да је неопходно предвидети могућ-

22 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 24: Vojni Invalid 099

ност увођења нових помагала и делова пома-гала, који се појаве на тржишту, односно правовојних инвалида на њих;

- Да рокови коришћења помагала немогу бити дужи од њиховог гарантног рока и

- Да треба обезбедити правичност иобјективност надлежних приликом доделе ви-соко софицистираних протеза, које не би тре-бало да добијају они који их не могу, или нећекористити.

Из писма (електронског) Новице Кости-ћа нисмо могли закључити по ком основу је он

раније био војни осигураник и имао војнуздравствену књижицу, ни зашто је морао дапређе на цивилно осигурање, тако да о томене можемо ништа да му кажемо и саветујемо.Међутим, имајући у виду све што смо напреднавели, мислимо да су претеране Новичинетврдње да је он због тога сада у много непо-вољнијем положају, односно да војни осигура-ници имају „два пута веће привилегије“ негоРВИ који су цивилни осигураници, да је он садограничен на „некакве дрвене“ протезе (пома-гала) итд.

У оквиру серије чланака које је „Поли-тика“ објавила о ратним ветеранима почеткомоктобра ове године, у њој је 13. октобра 2013.године објављен и чланак Милана Галовића,под насловом: „Права ветерана и даље самона обећањима“, у којем се он осврће на Пред-лог закона о борачко - инвалидској заштити ко-ји је Народној скупштини Републике Србијеподнео посланик Саша Дујовић, годину данараније, 05. октобра 2012. године, као и на На-црт истог закона који припрема радна групаМинистарства рада, запошљавања и социјал-не политике, о чему је опширно информисао„Војни инвалид“ број 94, децембра 2012. годи-не. (Чланак Галовића објављујемо у рубрици„Други пишу“)

Није нам намера да се осврћемо наразмишљања новинара Галовића о ратним ве-теранима, али осећамо потребу, па и обавезуда коментаришемо изјаве државног секретарау Министарству рада, запошљавања и социјал-не политике за питања ратних ветерана Него-вана Станковића и посланика у Народној скуп-штини Републике Србије Саше Дујовића на тутему, које Гладовић цитира у свом чланку.

Залажући се за решења из његовогПредлога закона о борачко-инвалидској за-штити, који представља нешто измењени На-црт закона који је пре пет година сачинила рад-на група Министарства рада, запошљавања исоцијалне политике, у којој су били и представ-ници репрезентативних удружења из областиборачко-инвалидске заштите, који никада нијестигао до Владе и Народне скупштине Репу-блике Србије, наводно зато што није постојалапотребна већина за његово усвајање, Дујовићсе посебно осврнуо на предлог да ратни вете-рани добију право на „борачки додатак“ у виси-ни од 10% просечне месечне плате запосле-них у Републици Србији, којим је он, измеђуосталог, допунио поменути Нацрт закона рад-не групе ресорног Министарства. На питање

новинара да ли мисли да је то реално у времекада се говори о општој штедњи у држави, Ду-јовић одговара „да би се до тог новца дошлобез нових потраживања из буџета – ревизијомпостојећих ратних војних инвалидских реше-ња“. По његовој „грубој“ процени, међу њима је„око 30 одсто свих решења лажирано, а око 20одсто преувеличано када је у питању тежинаповреда на основу којих се одређује инвалид-нина“. Ваљда није такво и његово решење ко-јим је остварио статус ратног војног инвалидаиз оружаних сукоба после 17. августа 1990. го-дине.

Можемо да разумемо неке Сашинеразлоге (политичке и страначке) због којих сезалаже за решавање проблема ратних ветера-на на рачун ратних војних инвалида, јер првиху Србији има много више него других, што залидера једне политичке странке (Покрета ве-терана) није без значаја. Међутим, то је прав-но и морално неприхватљиво. Удружење РМ-ВИ Србије, чији сам и ја члан, нема ништа про-тив ревизије решења ратних војних инвалидаиз оружаних сукоба после 17. августа 1990. го-дине. На против, оно је међу првима подржалонамеру ресорног Министарства да то уради, ускладу са важећим законским и другим пропи-сима, због чега је својевремено трпело жесто-ке критике од стране неких других удружењавојних инвалида, укључујући и оно чији је нека-да члан био и Саша Дујовић, па и један од чла-нова његовог најужег руководства. О тим напа-дима на Удружење РМВИ Србије опширно јеинформисао такође „Војни инвалид“ број 94,из децембра 2012. године. Међутим, одлучносмо против паушалних, одокативних метода ипроцена Саше Дујовића о „лажираним“ и „пре-увеличаним“ решењима ратних војних инвали-да. Да то говоре „обични“ ратни ветерани небисмо томе придавали значај, али Саша нијеобичан ветеран, или ратни војни инвалид, негои лидер Покрета ветерана, и посланик у На-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 23

ПОГЛЕДИ...

(Што је дозвољено волу, није дозвољено Јупитеру)

Page 25: Vojni Invalid 099

родној скупштини Републике Србије, са листекоалиције политичких странака на челу саСПС и председник скупштинског пододбора запитања борачко-инвалидске заштите, а био јеи један од лидера некадашњег Удружења РВИСрбије од 1990. године, данас Удружења РВИСрбије свих ратова. Не приличи њему да такоговори (Quod licet bovi, non licet Jovi).

По нашем мишљењу, „ветеранско пи-тање“ треба уредити посебним законом, одво-јено од „инвалидског питања“, тако да се ненанесе штета војним инвалидима и корисни-цима породичних инвалиднина по основу по-гинулих бораца и умрлих војних инвалида.Удружење РМВИ Србије подржава оправданезахтеве ратних ветерана, да добију статус ко-ји им припада, с обзиром на оно што су уради-ли за нашу државу и друштво. На нас инвали-де рата горак укус оставља ружан покушај дасе ратни ветерани злоупотребе од стране нео-дговорних људи, зарад политичких циљева иинтереса и окрену против ратних војних инва-лида и њихових удружења. Лако је људимаобећавати све и свашта – новац, ратне днев-нице, борачки додатак и друге привилегије.Међутим, то није поштено, нарочито када тораде људи који добро знају да од тога нећебити ништа.

У праву је државни секретар у Мини-старству рада, запошљавања и социјалне по-литике за питања ратних ветерана НегованСтанковић (види „Политику“ од 13. октобра2013. године) када упозорава на тешкоће којестоје на путу решавања „ветеранског питања“,да у важећој терминологији у области борачко-инвалидске заштите не постоји термин ратниветеран, већ се користе термини борац, ратниили мирнодопски војни инвалид. Дефинисањепојма ратни ветеран није само правно, него иполитичко питање. Чија је надлежност дефи-нисање овог појма, ресорног Министарства заинвалиде, Министарства одбране, или некедруге институције? Који учесници оружаних ак-ција и рата се могу сматрати ратним ветерани-ма – борцима Србије. Да ли су то учеснициоружаних акција после 17. августа 1990. годи-

не, или док је трајала СФРЈ? Да ли су то уче-сници акција после априла 1992. године? Саколико дана проведених на ратишту се некоможе сматрати борцем - ветераном. Ту се ја-вља и проблем са документима који потврђујуучешће у борбеним јединицама (војничка књи-жица, изјаве команданата, као и сва докумен-тација која је валидна и потврђује нечије уче-шће у рату). Важно је и питање укупног бројабораца – ветерана и ко је надлежан да вери-фикује спискове учесника рата. Ово је тешко икомплексно питање које превазилази могућно-сти Саше Дујовића. То је ипак посао државе ињених органа.

Постојећи закони и уредбе којима сурегулисана права војних инвалида и корисникапородичне инвалиднине нису лоши. По некимрешењима бољи су од закона у земљама окру-жења. Удружење РМВИ Србије подржало јестав Савета Владе Републике Србије за пита-ња ратних ветерана, заузет на седници Саветакоја је одржана 17. октобра 2012. године, даНацрт новог закона о борачко-инвалидској за-штити треба да припреми ресорно Министар-ство рада, запошљавања и социјалне полити-ке, а не појединци. Добру основу за то пред-ставља Нацрт закона о борачко-инвалидскојзаштити који је сачинила радна група Мини-старства рада, запошљавања и социјалне по-литике, у којој су били и представници репре-зентативних удружења војних инвалида, препет година. Ако тај Нацрт закона има неке не-достатке, или су у међувремену настале некенове околности, он се може дорадити, па и по-бољшати. У изради тог Нацрта закона учество-вао је и Саша Дујовић, од првог дана. Не знамзашто се он сада одриче нечега што је заистадобро урађено, од стране врсних правника каошто су покојни др Александар Микулић, Небој-ша Орловић и други, ако нису у питању поли-тичке амбиције Саше Дујовића. Покрету вете-рана желим сву срећу, а господину Дујовићу дасе коначно изјасни кога он у ствари води, да неби збуњивао људе.

Историјски ревизионизам је стара поја-ва и није везана искључиво за овдашње про-сторе, али је у посљедње вријеме у нашимкрајевима више него актуелан. До његове на-глашене „активности“ довели су догађаји издеведесетих година прошлог вијека кад су се ина планетарном плану (а и на нашем локал-ном) збивале крупне, превратничке промјене.Мијењао се политички систем, распоред војнемоћи, мијењала се власт, те је изгледа логичнодошло на ред да се промијени и историја. А њусу (историју), као што знамо, одувијек писалипобједници.

На први поглед та би ствар у својој су-штини требала бити једноставна, јер би се на-просто требали узети у обзир тек евентуалноновооткривени (дотад непознати) докази, свје-

доци и документи, а све у складу са формулом„audiatur et altera pars“ (послушати и другустрану). Међутим, умјесто таквог (да кажеморазумног) приступа, радикалном ревизиони-зму су далеко ближи екстремни ставови, па јетако, на примјер, на недавној сесији у Ирану,држави у којој владају ајатоласи, један ново-компоновани исламски историчар изнио тезупрема којој уопште нису постојали нацистичкиконцентрациони логори за истребљење првен-ствено Јевреја, али и других неаријевских ет-никума, те бројних Хитлерових противника, не-истомишљеника и политичких сужњева.

Овдје код нас можда нема тако и толикоступидних примјера (негирање шест милионаубијених не убраја се, наиме, у нормално људ-ско понашање), али се ни неким овдашњим бо-

24 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 26: Vojni Invalid 099

лесним умовима и поступцима не може оспори-ти подједнака радикалност. Узмимо за илустра-цију случај Стјепана - Стеве Филиповића, дал-матинског пролетера, који је живот изгубио хе-ројском смрћу под швапским вјешалима у Ва-љеву. Фотографија са те егзекуције једно је не-сумњиво од најдраматичнијих свједочанстава охеројској борби партизана против окупатора.Филиповић је добио иза рата два споменика, је-дан у Ваљеву и други у родном Опузену, у Дал-мацији. Захваљујући ревизионистичком „зано-су“ усташија је у Опузену деведесетих годинасрушила тамошњи споменик, док је овај у Ва-љеву до данашњег дана остао читав. Сличнихпримјера би се могло поменути још, али је, на-дам се, и овај један довољан, будући да је само

у Туђмановој Хрватској срушено преко три хи-љаде обиљежја народноослободилачке борбе.

Ревизионизам се може препознати намногим подручјима и у различитим ситуација-ма, па негдје мијењају називе улица, негдјешколске уџбенике, а негдје опет минирају спо-менике. Заједнички им је напор да преоблику-ју историју по својој мјери, вољи и интересима,а све без обзира на истину и доказе о њој. По-некад ме тај посао (боље рећи работа ревизи-ониста) подсјећа на формирање лажног гро-бља, таквог гробља у коме нико није покопан,а оно свеједно постоји, јер је направљено каонекаква макета истине. Личи на истину, а нијеистина.

У последње време чују се гласови онихкоји Први светски рат стављају у контекст да-нашњег времена, говорећи о Видовданскоматентату као о терористичком акту. Не можемона то остати равнодушни. По свему судећи, наделу је нови покушај да се Србија неправеднои неосновано прогласи априорним кривцем,који је више пута у историји узроковао светскенедаће. Отвара се простор да стварни кривциоперу савест и крваве руке и скину кривицу сасвојих плећа.

По трећи пут у распону од једног века,Србија некоме смета. Да ли ће победнице до-зволити покушаје ревизије историје, изми-шљањем терористичког акта као разлога започетак Првог светског рата? Да ли су жртвеправедне борбе за слободу узалудне? Ми не-мамо право да останемо неми, макар се талаж оличила у једном једином гласу.

Катастрофи Првог светског рата прет-ходила су стремљења појединих државника дасе прегазе други народи, што се види по пре-зиру испољеном према „малим” народима то-ком анексионе и сарајевске кризе. Балканскоподручје уплетено је у борбу европских силаза поновну расподелу колонија.

Велико је питање како би Европа из-гледала данас да је Србија остала у вазалномодносу према Аустроугарској, какав је имала увреме владавине краља Милана. Сетимо сенеповољних спољнотрговинских аранжмана ижелезничке конвенције, прихватања окупацијеБосне и катастрофалног тајног споразума кра-ља с Бечом. Истини за вољу, Милан је захва-љујући томе испословао круну и многе личнеповластице. Његовим повлачењем, несталномполитиком краља Александра и ступањем напресто Петра Првог после Мајског преврата,

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 25

ТРИБИНА ...

Page 27: Vojni Invalid 099

окренуо се точак историје. Србија се окрећерешавању својих унутрашњих питања и мењаоднос према Аустроугарској.

Дакле, увод у Први светски рат била јеанексија Босне и Херцеговине, с циљемАустроугарске монархије да освоји некадашњетериторије Османског царства и да сломи срп-ски отпор и потпуно неутралише, асимилује имаргинализује Србију и српску нацију на тери-торији Босне, Херцеговине, Црне Горе, СтареСрбије, Србије, Македоније.

Припреме Аустроугарске и Немачке зарат трајале су више од шест година. У војномсмислу, те две силе биле су ненадмашне. Мо-менат сукоба је изабрала Немачка, подстакав-ши свог савезника Аустроугарску да неоправ-дано нападне Србију због атентата на престо-лонаследника Фердинанда. Покушај да се Ср-бија повеже с тим био је безуспешан.

Ако је атентат који је починила МладаБосна терористички чин због кога је избио Пр-ви светски рат, зашто није избио после атента-та на Фрању Јосифа? Атентатору Оберданку,коме су Аустријанци изрекли смртну казну, по-дигнут је у Венецији споменик и прављен чи-тав култ. Када је Италијан Стерле објавио спису коме велича Оберданка, био је осуђен у Бе-чу на пет година робије, што је изазвало де-монстрације у Италији и затварање универзи-тета у Риму. Имајући у виду да је окупатор исти(анексија Босне и Херцеговине од стране Бечаизвршена је 1908. год.), по угледу на МладуИталију настала је и Млада Босна.

Какве је акције изводила Млада Бо-сна? После анексије Босне и Херцеговине1908. године у Сарајеву, Мостару, Тузли, Тре-бињу и другим градовима, групе младих својотпор окупатору изражавале су демонстраци-јама, спаљивањем аустријских и мађарских за-става, растурањем летака и брошура.

Нису само Срби православне вереостваривали циљеве Младе Босне, слободу заБосну пре свега. Међу члановима, осим Гаври-ла Принципа, помињу се и Богдан Жерајић,Недељко Чабриновић, Данило Илић, ТрифкоГрабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубрилови-ћи, Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић,каснији нобеловац Иво Андрић, Добросав Јев-ђевић, Јаков Миловић и идеолог организацијеВладимир Гаћиновић.

Ниједан рат пре тога није тако драма-тично променио мапу Европе. Нестала су чети-ри царства (немачко, аустроугарско, отоманскои руско), Белгија и Србија су биле тешко разру-шене, а Француска, Немачка и Русија су такођепретрпеле страховите губитке. Србија је, премаподацима Конференције мира у Паризу 1919,изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одстостановништва по попису из 1914. године.

Историја неког оптерећује, неког гло-рификује, на начин о коме одлучују победници.Помирење, на коме се с правом инсистира уданашње време, не сме поново да погази ма-ле државе и народе. Не сме у данашње времеда се инсистира на насилном мењању истори-је, нема помирења на уштрб истине и правде.

Није разлог за Први светски рат навод-ни терористички акт Гаврила Принципа. О то-

ме уверљиво и документовано пише немачкиисторичар Фриц Фишер у својој чувеној књизи„Рат илузија, Немачка политика 1911–1914”.Немачки цар Вилхелм је био ватрени поборникратне политике према Словенима, дакле ипрема Србији: „Борба између Словена и Гер-мана се не може више избећи, до ње ће сигур-но доћи. Када? Видеће се... Словени нису ро-ђени да би владали, већ да би били слуге и тоим се мора ставити до знања”.

Цареви немачке и Аустроугарске, Вил-хелм и Франц, 23. октобра 1913. године спора-зумели су се о уништењу Србије. Отуда је не-мачки цар већ 13. јуна 1914. године у Конопи-шту (Чешка) убеђивао Фердинанда о неопход-ности обрачуна са Србијом и да је тадашњитренутак најповољнији за рат. Ипак, Беч ниједао потврдан одговор, већ је ситуацију разма-трао. Атентат од 28. јуна 1914. године дао јеНемцима нови полет и они су тражили да сеСрбија уништи, уз образложење да је то пита-ње опстанка Аустроугарске. Вилхелм је гово-рио да се са Србима мора рашчистити и по це-ну европског рата.

Клерикалац, напрасит и милитаристич-ки, Франц Фердинанд је омражен у Мађарској(обећавао да ће „укротити” Мађаре), а није биоомиљен ни од аустријских Немаца. Показиваоје презир према Србима и дошао баш за Ви-довдан да руководи антисрпским војним мане-врима. Атентат у Сарајеву у Бечу није при-мљен као неко велико зло, напротив. ГрофЧернин описује „штимунг” у Бечу, да је било ви-ше оних који су се радовали него оних који сутуговали, а угледни аустријски политичар тогавремена Редлих бележи да се у Бечу нигде ни-је могла приметити нека жалост и да је свудасвирала музика...

Атентат на престолонаследника Фер-динанда је могао да буде повод, околности субиле повољне, а жеље су се поклопиле с мо-гућностима.

Шта је разлог за ново тумачење? Мо-жда стара теорија да савест може да се опересребрњацима? Не усуђујем се да размишљамо томе шта ће Србија да преживљава 2041. го-дине, ако овакав распоред снага и утицајауспе да преживи.

Србија у протеклих двадесет годинаније имала ни добру, а камоли бриљантну ди-пломатију. Постали смо априорни кривац замноге недаће изазване погрешкама светскихмоћника, за Први светски рат, рат у бившој Ју-гославији, не дај боже да су у ово време и не-ки други јубилеји. Неки су то максимално иско-ристили и капитализовали, али нека се не за-носе. Срби се у добру не узносе, а у злу не по-нижавају. Двадесет година у историјском кон-тексту представља кап у мору. Истина је исти-на; Србија од истине неће одустати. Храбар иправдољубив српски народ неће устукнутипред силом новца и уцена. Неће одустати никада га приказују обешеног на трговима европ-ских градова.

Зато данас, када се с поносом сећамосвоје храбре и херојске прошлости, трудимо седа је будемо достојни. Престанимо да тражимотрн у оку својих ближњих, извадимо балван из

26 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 28: Vojni Invalid 099

свог ока и видимо у чему све грешимо. Требада се запитамо да ли ће нас бити за сто годи-на с оваквим наталитетом. Да се запитамо ка-ко живе Срби у Хрватској, Црној Гори, БиХ, Ма-кедонији, шта смо урадили за Србе на Косовуи Метохији? Свакодневни проблеми с којимасе суочавамо не могу бити изговор за нереша-вање питања судбине нашег народа. На то нас

обавезују странице историје коју ће писати на-ши потомци. До последњег даха морамо ис-трајно да се боримо за истину и опстанак Ср-бије, очување наше територије, наше културе,идентитета, интелекта, језика, историје.

Удружени, ми ћемо успети.

Гаврило Принцип није био терориста.Он је био радикална верзија хајдука, а таквихајдуци се нису јављали искључиво међу Ср-бима, већ међу свим јужнословенским народи-ма, које је историја, неким својим промислом,гурнула у подрум, услед чега су дуго таворилибез сопствене државе и права на политичке исве остале слободе. У Хрватској је Принципо-вог кова био, на пример, неколико векова ра-није, Матија Губец, који се одметнуо у хајдукекада је вода дошла до грла. Јер нико не иде ухајдуке јер је то добро плаћен и сигуран посао,већ свакога у ту врсту работе тера нека мука.Принцип би можда да је рођен у Холандији, ве-ковима препуној грађанских слобода, био пе-сник, а не хајдук (остала је забележена једнањегова затворска песма; тромо се време вуче/и ничег новог нема/ Данас је све ко јуче/ Сутрасе исто спрема....), али је имао ту срећу да сероди на брдовитом Балкану, где баш нису цве-тале грађанске слободе услед тога што нијебило аутохтоне и суверене државе која би ихгарантовала, већ само чвора, на грађанскеслободе, неосетљивих империја. Па је муканатерала Принципа, као некоћ Губеца, као го-милу сличних по Шумадији, Црној Гори, Херце-говини, Лици, Далматинској загори и иним ди-нарским крајевима, у хајдуке, како би пушкомизборили оно што нису могли цивилизовани-јим методама, као код неких срећнијих народа.Да је Губец рођен четири века, а Принцип текнеколико деценија касније, обојица би билипартизани бомбаши и јуришали би заједно нанепријатељске бункере, јер ту није ни било не-ког избора – или у јуриш или у логор. Истори-јом балканских народа, као река понорница,теку епизоде, некад заједничке, чешће поједи-начне, борбе за прости политички суверенитети најосновнија грађанска права, а у том смислу„Младобосанци“ којима је припадао Принципнису ништа ни бољи ни гори од Гарибалдије-вих, у црвене кошуље огрнутих, „Младоитали-јана“ (чак су им се и организације исто звале,што је био тренд времена у којем су се будиле„младе“ нације). Штавише, Гарибалди је у јед-ном моменту јуришао и на самог папу, докПринцип ипак није био толико амбициозан, тесу он и његови другови имали тек један мали

локални циљ – ослобођење Босне и Херцего-вине од аустроугарске власти. Стога су им се иприкључили такви неотесани „терористи“ по-пут сензитивног Иве Андрића. Нема ко ту нијеписао песме, нема ко ту није читао књиге, не-ма ко ту није, чак и на јави, сањао о слободи.

Но, од хајдучије, поезије и пустих сно-ва се не живи, а умире се врло лако. Несрећасвих хајдука, у свим временима и на свим ме-ридијанима, од Шкота Вилијама Воласа, сведо самог Принципа је што их, пре или касније,неко утамничи и наплати им са каматом њихо-ву дрскост слободе. Шансе да ствари преокре-ну и да се извуку из рђавог круга хајдучије исневања, који нужно завршава страдањем,имају само они хајдуци који прерасту у држав-нике. У историји ових простора таквих је текнеколико и зато су то били људи који су прео-кретали ствари. Први је Кнез Милош. Други јеТито. Обојица су почели као устаници и обоји-ца су завршили као државници. Можемо им,можда, придружити и Његоша, човека-раскр-шће који је рођен у хајдучком леглу и који сеизнад њега уздигао управо „државним умом“,не заборављајући ипак да опева и своје хајду-ке који сневају „мртвим сном“.

Напослетку, слобода може бити пот-пуна и снови могу да добију своје уземљењетек тамо где „хајдучка“ борба не сконча у там-ници, већ добаци до сопствене државе.. а затако нешто треба друга врста ума од Принци-повог. Тај ум је на овим просторима ипак најбо-ље утелотворио Тито, јер је држава коју је во-дио била јача и поштованија од свих које су јојпретходиле или натходиле на овом поднебљу.Какав је то ум? То је управо онај који се вишене плете у „мртве“ хајдучке снове, али који јошније постао ни (нео) колонијално сервилан,већ користи сваку прилику, политичку, дипло-матску или економску, да прошири конкретнихоризонт слободе једног друштва. Најтеже јепостићи снагу разборитости тог ума и његовупрактичну меру, јер је много лакше да се врти-мо у „мртвим“ хајдучким сновиђењима, с једнестране, или пак да, с друге стране, паднемо у(нео)колонијални дискурс самооптужујућих„терориста“.

У сусрет стотој годишњици почетка Пр-вог светског рата захуктава се и битка око окоинтерпретације узрока за избијање катастро-фе која је однела више од 15 милиона живота.После обимне студије „Месечари: како је Евро-

па кренула у рат 1914“, којом је њен аутор, про-фесор са Кембриџа, Кристофер Кларк поста-вио темеље за ревизионистички став премакоме се Немачка пере од одговорности за из-бијање рата и одговорност пребацује на српски

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 27

Page 29: Vojni Invalid 099

национализам, стигао је жесток контранападиз пера британског историчара Макса Хеј-стингса. Он у књизи ефектног наслова „Ката-строфа: Европа одлази у рат 1914“ нема диле-ме око тога ко су лоши момци који су гурнулиЕвропу у Први светски рат и то су, тврди, ис-кључиво Немци и Аустријанци.

Иако је Хејстингс пре свега врстан по-знавалац Другог светског рата, критика, пого-тову острвска, велича његове домете у истра-живању тог великог рата, а у „Катастрофи“ је,кажу, још једном потврдио да је највећи бри-тански војни историчар. Сем гласног устајањапротив било каквог амнестирања од одговор-ности Берлина и Беча, он указује да је одлукаЛондона да уђе у борбу - и политички и морал-но- оправдана.

Доказајући своју тезу, Хејстингс се об-рачунава са поставкама историчара, попутКларка, који на оптуженичку клупу као главногкривца поставља малу Србију која је тобож би-ла и те како свесна будућих последица Сара-јевског атентата, а Аустрији дају за право датражи одговарајуће обештећење. Можда најо-паснији приступ против којег Хејстингс устајејесте релативизација немачког империјализмапод изговором да су га имале и друге земље.Или како то објашњава Кристофер Кларк „пот-пуно беспредметно односити се према догађа-јима из 1914. као према мистерији из романаАгате Кристи и тражити пиштољ који се димијер га нико не може пронаћи“. Став „сви смобили криви“ код Хејстингса нема пођу.

Премда је Кларк у интервјуу „Политици“изјавио да његова књига није уперена противСрба и чак поручио да ће у немачком издању„Месечара“ променити формулацију „терори-ста“ у „атентатор“ за Гаврила Принципа, преви-ше је елемената који показују да је у жељи даНемачку ослободи бремена кривице било нај-

лакше прстом уперити на Србију. Стога наро-чито чуди јалов одговор овдашње стручне јав-ности која сем повремених текстова по нови-нама нема осмишљену стратегију за одговорнадолазећем ревизионизму.

Британски историчар, пак, критикујућибескомпромисно тадашњу политику Берлинаузима Србију у заштиту и нехотице ради посаоовдашњих историчара.

Хејстингс преиспитује и такозвани пе-снички приступ по којем је рат узалудна крваваборба у коју Британија није требало да се укљу-чи већ је требало да уместо што је угрозиласвоју изолацију пусти „те чудне странце“ да семеђусобно убијају. Такав став уз бојазан одузрујавања Немаца поставио је пред британскувладу изазов како уопште догодине организова-ти обележавање века од избијања рата.

Нудећи одговор Хејстингс повлачи пара-леле између Првог и Другог светског рата тврде-ћи да ако већ стоји аргумент да се Британијаоправдано укључила у рат због инвазије Пољ-ске 1939. онда је по истом принципу било оправ-дано узети оружје 1914. у одбрану Белгије.

Различити приступи узроцима рата уобзир узимају и савремени контекст указујућина аналогије између данашњег Блиског истокаи Балкана од пре стотину година. О томе да лије заиста могуће на данашњи пример Сиријепресликати „Ефекат лептира“ по коме је Сара-јевски атентат изазвао огромне последице ши-роких размера постоје трвења како у стручнојтако и у лаичкој јавности.

Једно је међутим сигурно- на столу суинтереси такозваних великих играча и све суприлике да ће се они умногоме преломитипреко леђа Србије, па је крајње време да сеозбиљније ухватимо у коштац са наступајућимизазовима.

О проблемима „компоновања“ и „пре-компоновања“ историје својевремено је гово-рио и наш велики историчар Андреј Митровић,који је недавно преминуо. Он је у интервјуу за„Време“ рекао да политичари стварају климуили постављају директне захтеве, то јест за-бране (или предности) за одређена тумачења.

Историчари од струке, вољно или не-вољно, интелигентно или глупо, у то улећу.Најбољи пример за такав сценарио Митровићје препознао управо у надигравању различи-тих фракција о узроцима Првог светског рата.

- То је било научно питање, али питање- ко је крив за рат, стално је емотизовало ситу-ацију. У периоду међусобног приближавањаФранцуске и Немачке после Другог светскограта, немачки и француски историчари диску-товали су о проблемима, свесни важности којуисторијске представе играју у политици њихо-вих земаља.

На крају су потписали изјаву да су пита-ња Првог светског рата у историјској науци ре-шена. Почетком шездесетих година, међутим,Фриц Фишер, један тада мало познати профе-сор историје у Хамбургу, објавио је своје ис-

траживање немачких архива о водећим рат-ним циљевима Немачке у Првом светском ра-ту. Показао је да су то били апсолутно освајач-ки циљеви, ничим неизазвани са друге стране.На то су се против њихових открића дигли на-ционални историчари, често са бољим поли-тичким педигреом него што га је он имао.

Као одговор, сада већ славни Фишеробјављује комплетно истраживање у обликупрекретничке књиге („Посезање за светскоммоћи“, 1961), која је показала да је Немачкахтела рат, да је изазвала рат и да је у рату сле-дила своје освајачке циљеве. Када се задрма-ла земља испод њега, у напад је скочила чита-ва екипа конзервативних историчара, Фишерје објавио „Рат илузија“, у ком аргументује тезуда ни Хитлер није случајан, да чини део конти-нуитета немачке историје.....

И тако је то питање скинуто са днев-ног реда: показало се да једна држава, једнодруштво, као Немци у овом случају, не губипрестиж признавањем историјске истине о се-би – закључио је професор Митровић.

28 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 30: Vojni Invalid 099

У периоду између овог и прошлог броја„Војног инвалида“ одржане су две седнице Из-вршног одбора и три седнице Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије. Такође, одржа-на је редовна седница Уредништва „Војног ин-валида“ и више седница оперативног дела Ор-ганизационог одбора за припрему обележава-ња овогодишњих јубилеја војних инвалида Ср-бије и Удружења РМВИ Србије, а веома актив-ни били су и носиоци функција у УдружењуРМВИ Србије.

Извршни одбор РО Удружења РМВИСрбије састао се 18. октобра (Пета седница) и14. новембра 2013. године (Шеста седница).Седнице Републичког одбора Удружења РМВИСрбије одржане су 20. септембра (Четврта), 28.октобра (Свечана) и 25. новембра 2013. године(Пета). Редовна седница Уредништва „Војногинвалида“ одржана је 17. октобра 2013. године.

На дневном реду Пете седнице Извр-шног одбора РО Удружења РМВИ Србије,одржане 18. октобра 2013. године, биле су двеважне тачке: Доношење одлуке о додели при-знања Удружења РМВИ Србије поводом ДанаУдружења и Предлог Републичком одборуУдружења РМВИ Србије о покретању иниција-тиве за измену Закона о враћању одузете имо-вине и обештећењу.

На Четвртој седници Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије, одржаној 20.септембра 2013. године, донета је Одлука ододели Плакете Удружења РМВИ Србије пред-седнику Удружења РМВИ Зајечара и члану Ре-публичког одбора Удружења РМВИ СрбијеДрагану Митровићу и председнику УдружењаРМВИ Сомбора и члану Републичког одбораУдружења РМВИ Србије Војимиру Лековићу,као и Одлука којом је свим градским и општин-ским удружењима РМВИ омогућено да пред-ложе и друге кандидате за доделу Плакете идоставе их Извршном одбору РО УдружењаРМВИ Србије, најкасније до 05. октобра2013.године, који ће те предлоге размотрити иодлучити о њима. Након тога, на адресу Извр-шног одбора стигла су још четири предлога задоделу Плакете: председнику Удружења РМ-ВИ Крагујевца и члану Републичког одбораУдружења РМВИ Србије Драгану Лазовићу,члану Удружења РМВИ Србије из ПрибојаБранку Пурићу, члану Удружења РМВИ Србијеиз Зрењанина Саву Радовановићу и члануУдружења РМВИ Србије из Ваљева МиловануРанковићу. Извршни одбор РО Удружења РМ-ВИ Србије је те предлоге прихватио.

Извршни одбор РО Удружења РМВИСрбије је на својој Петој седници одлучио и тода Републичком одбору Удружења РМВИ Ср-бије препоручи да покрене поступак за изменуЗакона о враћању одузете имовине и обеште-ћењу, тако што ће донети Закон о изменама идопунама Закона о враћању одузете имовине

којим ће право на враћање одузете имовине иобештећење добити и удружења ратних инва-лида у Србији.

У образложењу ове иницијативе наве-дено је да према важећем Закону о враћањуодузете имовине и обештећењу ратни и мир-нодопски војни инвалиди немају право на вра-ћање одузете имовине коју су стицали град-њом, средствима од ратне штете и разних до-нација. Они су имовину стицали на исти начини по истим основама као и „задужбине“, па биих и у Закону требало третирати на исти на-чин, као и задужбине, којима је признато правона враћање одузете имовине и обештећење.

На Шестој седници Извршног одбо-ра РО Удружења РМВИ Србије, која је одржа-на 14. новембра 2013. године, извршена јеанализа и оцена обележавања овогодишњихјубилеја војних инвалида Србије и УдружењаРМВИ Србије, на Дан Удружења РМВИ Србије– 28. октобра 2013. године, о чему детаљнијеможете читати у рубрици „Тема броја“, у којојобјављујемо опширан прилог – информацију ообележавању тих јубилеја.

На дневном реду Шесте седнице Извр-шног одбора био је и предлог Томислава Мија-иловића за организовање (одржавање) зајед-ничког састанка извршних одбора Градског од-бора Удружења РМВИ Београда и Републичкогодбора Удружења РМВИ Србије, у циљу пре-вазилажења проблема у међусобним односи-ма. Након исцрпне дискусије о томе, Извршниодбор РО Удружења РМВИ Србије је оцениода предлог за организовање заједничког са-станка извршних одбора Градског одбораУдружења РМВИ Београда и Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије, без икаквихпретходних припрема, не може дати позитивнерезултате и одлучио да на писмо ТомиславаМијаиловића одговори тако што ће изразитиначелну спремност и жељу за превазилажењепроблема у односима између ГО и РО и замо-лити га да он и његови сарадници предложеконкретна решења за те проблеме, односно дакажу шта хоће, да би се могло приступити би-ло каквим разговорима на ту тему.

Одмах након тога (19. новембра), пред-седник Удружења РМВИ Србије Мирослав Ла-зовић упутио је писмо Томиславу Мијаиловићу,којим га је обавестио о поменутој оцени ипредлогу Извршног одбора РО Удружења РМ-ВИ Србије. У писму је изнео и мишљење Извр-шног одбора РО Удружења РМВИ Србије о то-ме како би требало приступити превазилаже-њу проблема у односима између РО и ГО. Из-међу осталог, у писму се каже: „По мишљењучланова Извршног одбора РО Удружења РМ-ВИ Србије, споразумно, вансудско решењеподразумева да се ствари у руководству Удру-жења РМВИ Београда морају вратити у стањекоје је постојало пре 24. седнице Градског од-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 29

РАД ОРГАНА И ТЕЛА УДРУЖЕЊА РМВИ СРБИЈЕ

Page 31: Vojni Invalid 099

бора Удружења РМВИ Београда, одржане05.12.2012. године, на којој је Илија Загорацнестатутарно разрешен дужности в.д. пред-седника и заступника Удружења РМВИ Србије.Након тога могло би се приступити припрема-ма за изборну седницу Скупштине УдружењаРМВИ Београда, односно бирању новог руко-водства Удружења РМВИ Београда.“

Врло брзо уследио је негативан одго-вор Томислава Мијаиловића, са новим опту-жбама и увредама на рачун руководства Удру-жења РМВИ Србије, уместо конструктивнихпредлога за решавање проблема у руковод-ству Удружења РМВИ Београда, што је преду-слов и за решавање проблема у односима из-међу РО и ГО.

На Шестој седници Извршног одбораРО Удружења РМВИ Србије размотрена је ииницијатива (предлог) Општинског одбораУдружења РМВИ општине Ивањица да му седа на коришћење одмаралиште РВИ „Голија“ уИвањици, уместо досадашњем закупцу, док сене нађе трајно решење за обнову и коришће-ње Одмаралишта. У образложењу предлогаУдружење РМВИ општине Ивањица навело јеследеће:

1. Плаћали би закуп Удружењу РМВИСрбије (власнику Одмаралишта) већи него до-садашњи закупац,

2. Запослили би десет РВИ, ЦИР иКПИ;

3. Сав екстра-профит улагали би у об-нову Одмаралишта;

4. Одмаралиште би користили ВИ иКПИ из целе Србије;

5. Чували би Одмаралиште од даљегпропадања, које је сад у лошем стању, због ду-гогодишње небриге ранијих корисника и

6. Коришћење Одмаралишта било битранспарентно. Републичком одбору Удруже-ња РМВИ Србије био би омогућен потпуниувид у рад Одмаралишта, на начин који сампредложи, уз обавезне месечне извештаје офинансијском и другом пословању.

Након исцрпне дискусије Извршни од-бор РО Удружења РМВИ Србије једногласно јеусвојио следећи закључак:

1. Предлаже се Републичком одборуУдружења РМВИ Србије да приђе реализацији

Уговора о изнајмљивању одмаралишта „Голи-ја“ Општинском одбору Удружења РМВИ оп-штине Ивањица, на одређено време;

2. Такође, предлаже се Републичкомодбору да формира радну групу (тим) који ћенадгледати реализацију Уговора;

3. Уговор о закупу треба да спречи сва-ку могућност узурпације имовине УдружењаРМВИ Србије у Ивањици, или њено отуђење и

4. Уговор не може бити потписан док гане одобри Извршни одбор РО Удружења РМ-ВИ Србије.

Главна тачка дневног реда Четвртеседнице Републичког одбора Удружења РМ-ВИ Србије, одржане 20. септембра 2013. годи-не, биле су припреме за обележавање ового-дишњих јубилеја војних инвалида Србије иУдружења РМВИ Србије, на Дан Удружења –28. октобра 2013. године. На њој је формиранОрганизациони одбор за обележавање јубиле-ја, утврђен Програм централне прославе у Бе-ограду, утврђен сценарио Свечане академије уЦД ВС у Београду и одређена делегација Удру-жења РМВИ Србије која ће положити венац наспоменик Кнезу Михаилу у Београду, 28. окто-бра 2013. године.

Такође, на њој су донете већ поменутеодлуке и о додели Плакете Удружења РМВИСрбије Драгану Митровићу и Војимиру Лекови-ћу, а усвојен је и предлог Извештаја о матери-јално-финансијском пословању Удружења РМ-ВИ Србије у 2012-ој години, који ће бити доста-вљен Скупштини Удружења РМВИ Србије наконачно усвајање.

Свечана седница Републичког одбо-ра Удружења РМВИ Србије, која је одржана28. октобра 2013.године, у целини је била по-свећена обележавању овогодишњих јубилејавојних инвалида Србије и Удружења РМВИ Ср-бије, на Дан Удружења РМВИ Србије. На њој јепредседник Удружења РМВИ Србије МирославЛазовић одржао говор поводом јубилеја и уру-чио плакете Удружења РМВИ Србије заслу-жним члановима Удружења, о чему детаљнијеинформишемо у рубрици: „Тема броја“.

Поред тога, Републички одбор је раз-мотрио и прихватио и предлог свог Извршногодбора о покретању иницијативе за променуЗакона о реституцији.

30 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Синиша Драшковић и Драган Ђорговић

Новица Филиповић (у гро плану) и Драган Стојковић

Page 32: Vojni Invalid 099

На дневном реду Пете седнице Репу-бличког одбора Удружења РМВИ Србије,одржане 25. новембра 2013. године, био је

предлог његовог Извршног одбора да се одма-ралиште РВИ „Голија“ у Ивањици привремено,почев од 15.01.2014. године, да на коришћењеОпштинском одбору Удружења РМВИ општинеИвањица, који је једногласно усвојен.

У радну групу (тим) за надгледање реа-лизације Уговора између Удружења РМВИ Ср-бије и Удружења РМВИ општине Ивањица о за-купу одмаралишта РВИ „Голија“ у Ивањици од-ређени су Зоран Никодијевић (руководилац гру-пе), Марјан Јовановић, Љутомир Шапоњић, Ми-лорад Величковски и Славољуб Васиљевић.

На редовној седници Уредништва„Војног инвалида“, која је одржана 17. окто-бра 2013. године, у проширеном саставу, ана-лизиран је претходни број (98) и договорен са-држај и начин припреме текстова (прилога) заовај број (99) Часописа. Већина чланова Уред-ништва позитивно је оценила претходни број„Војног инвалида“, да је одличан (Сепе и Радо-вановић), да је богат рубрикама, да спада уквалитетније бројеве (Поповић) итд.

Међутим, било је и критика. На при-мер, да се могло боље поентирати у делу раз-говора са Лазовићем о чланству УдружењаРМВИ Србије у Светској федерацији ветерана,или да се превише инсистира да је садашњеруководство Удружења РМВИ Београда спор-но (Сепе).

Нарочито оштар у критици био је МиланПопић. Сматра да није требало интервјуисатикомесара за избеглице Цуцића, уз образложе-ње да Цуцић није ништа урадио за инвалиде.Незадовољан је и писањем о новом Правилни-ку о ортопедским помагалима за војне инвали-

де. Био је написао прилог на ту тему, на тристране, али је прихватио да га не објављује, јерсе очекивало објављивање Правилника, али до

тога није дошло. Уместо његовог чланка обја-вљено је писмо државног секретара Станкови-ћа Удружењу тешких РВИ и ППБ свих ратоваСрбије, у којем је он „окрпио“ по Удружењу. Та-квом уређивачком политиком нећемо нигде сти-ћи, каже Попић. Приоритет морају имати пита-ња и проблеми ВИ и КПИ, односно њихово ре-шавање, а не бављење прошлошћу. При томеморамо бити оштрији према онима који неће даразговарају са нама, попут ресорног министраКркобабића, или нас замајавају обећањима ко-ја не испуњавају, као његов помоћник Чаваљу-га, сматра Попић. Незадовољан дискусијамаосталих чланова Уредништва, Попић је „запре-тио“ оставком на чланство у Уредништву „Војногинвалида“. Искрено се надамо да је одустао одтакве намере. Ми ћемо га и даље сматрати чла-ном Уредништва и позивати на наше седнице,као што смо и обећали.

Чланови Уредништва врло брзо су седоговорили око садржаја и начина припремеприлога за овај број „Војног инвалида“. Није нимогло бити спорно да носећа тема у њему тре-ба да буду овогодишњи јубилеји војних инва-лида Србије и Удружења РМВИ Србије. Дого-ворено је да се у будуће сви прилози о спорт-ским такмичењима инвалида и остале инфор-мације о спорту објављују у истој, спортској ру-брици, коју отварамо у овом броју Часописа.Душан Стојиљковић обећао је прилог о Јајин-цима, а Јова Радовановић o „Нашем Баџи“, по-којном Предрагу Стојковићу, некадашњем ви-шегодишњем потпредседнику РО удружењаРМВИ Србије, поводом 13. годишњице његовесмрти, почетком новембра 2000. године.

Од осталих активности најбројније сутакође биле оне у вези са припремама за обе-лежавање овогодишњих јубилеја војних инва-лида Србије и Удружења РМВИ Србије. Например, тим поводом, председник УдружењаРМВИ Србије Мирослав Лазовић и други чла-нови Организационог одбора посетили су ди-

ректора Медија центра „Одбрана“, потпуковни-ка Славољуба С. Марковића и његовог заме-ника госпођу Биљану Пашић. Такође, одржанје велики број састанака оперативног дела Ор-ганизационог одбора за обележавање јубиле-ја, упућен велики број писама на разне адресе,позивница за учешће на централној прослави

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 31

Председник Удружења Мирослав Лазовићи потпредседник РО Зоран Никодијевић

Са седнице Уредништва“Војног инвалида”

Page 33: Vojni Invalid 099

у Београду итд. Паралелно с тим вршене суприпреме за изложбу у ЦД ВС, Свечану акаде-мију, долазак представника општинских и град-ских удружења РМВИ у Београду итд.

Други блок активности руководстваУдружења РМВИ Србије у протеклом периодупредстављао је наставак контаката, разговораи сарадње са представницима ресорног Мини-старства рада, запошљавања и социјалне по-литике у циљу решавања актуелних питања ипроблема од интереса за Удружење РМВИ Ср-бије, његове чланове и друге ВИ и КПИ. Например, у вези са припремама за обележава-ње јубилеја војних инвалида и Удружења РМ-ВИ Србије, председник Удружења РМВИ Срби-је Мирослав Лазовић више пута срео се са др-жавним секретаром у ресорном Министарствуза питања ратних ветерана Негованом Станко-вићем (11.09.2013., 19.11.2013. итд.), са којимје разговарао и о другим питањима, као што суконкурс Министарства за (су) финансирањепројеката Удружења у области борачко-инва-лидске заштите, Правилник о ортопедским по-магалима војних инвалида, реализација Угово-ра о (су) финансирању пројеката УдружењаРМВИ Србије у овој години итд.

Нарочито обимна и садржајна комуни-кација остварена је са Министарством одбранеРепублике Србије, на разним нивоима, укључу-јући и највиши. Председник Удружења РМВИСрбије Мирослав Лазовић срео се 10. октобраове године, у седишту Удружења РМВИ Србије,са начелником Управе за традицију, стандард иветеране, пуковником Слађаном Ристићем, сакојим је разговарао о низу питања од заједнич-ког интереса, почев од припрема за обележа-вање јубилеја војних инвалида Србије и Удру-жења РМВИ Србије, преко планова рада Удру-жења и Управе за наредну годину и сагледава-ња потреба и могућности заједничке сарадње,до жеље Удружења да нови министар одбранеНебојша Родић прими делегацију Удружења иразговара са њом о могућностима шире сарад-ње између Удружења и Министарства одбранеи Војске Србије ( у поступку доношења новогЗакона о борачко-инвалидској заштити, посеб-но у области здравствене заштите, лечења наВМА у Београду итд).

Удружење РМВИ Србије обратило се(13.11.2013. године) и начелнику ВМА у Бео-

граду, бригадном генералу, проф. др МарјануНоваковићу, с молбом да прими представникеУдружења РМВИ Србије и разговара са њимао могућностима лечења ВИ и КПИ на ВМА уБеограду и другим војним здравственим уста-новама.

У писму је, између осталог, речено: - да је Удружење РМВИ Србије заинте-

ресовано да тешки ратни војни инвалиди изоружаних сукоба после 17. августа 1990. годи-не, који су након рањавања оперисани и лече-ни на Војномедицинској академији у Београду,имају могућност да се и даље несметано, бес-платно лече на Академији, где се налазе њихо-ви здравствени досијеи, са подацима о њихо-вом рањавању и лечењу

- да нарочито велики проблем предста-вља лечење оболелих од тзв. посттрауматскогстресног синдрома (вијетнамске болести) и даби било добро да Војномедицинска академијау Београду за потребе лечења тешко оболелиход посттрауматског стресног синдрома увекима у резерви неколико слободних места зањихов хитан пријем, хоспитализацију и лече-ње, мимо уобичајене, стандардне процедуре,која подразумева дуго чекање итд.

- да Удружење РМВИ Србије има наме-ру да у сарадњи са Институтом за психијатри-ју Клиничког центра Србије и другим релевант-ним здравственим установама организује већиброј саветовања са оболелима од посттрау-матског стресног синдрома, како у Београду,тако и у другим местима, широм Србије, у ци-љу њихове едукације, превентивног лечења ида предлаже да се у то укључи и Војномеди-цинска академија у Београду.

Врло брзо (26.11.2013. године) стигаоје одговор начелника ВМА, бригадног генералапроф. др Маријана Новаковића, који не обећа-ва много, али и не затвара врата међусобнојсарадњи. У њему се каже:

„Здравствена заштита бораца и војнихинвалида регулисана је Законом о основнимправима бораца, војних инвалида и породицапалих бораца. Тим законом није предвиђенобесплатно лечење у војним здравственимустановама, лицима која немају војно здрав-ствено осигурање.

Што се тиче проблема ПТСП код рат-них ветерана, Министарство за рад и социјал-ну политику је започело његово решавање исачинило план формирања ветеранских цен-тара, али се од тога одустало 2009. године,због економске кризе.

Војномедицинска академија нема мо-гућности да „увек у резерви има неколико сло-бодних места за хитан пријем ветерана саПТСП“, али је спремна да увек изађе макси-мално у сусрет, у оквиру својих могућности, усарадњи са Министарством здравља Републи-ке Србије“.

У писму се не помиње евентуални раз-говор господина Новаковића са представници-ма Удружења РМВИ Србије. По нашем мишље-њу, он би и даље био користан, макар се разго-варало само о заједничком здравственом про-свећивању, саветовањима и едукацији оболе-лих од посттрауматског стресног поремећаја, а

32 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Слађан Ристић и Мирослав Лазовић

Page 34: Vojni Invalid 099

сигурни смо да то није једина тема о којој бисмомогли и требало да разговарамо. Зато Удруже-ње РМВИ Србије неће одустати од жеље и на-мере да се представници Удружења ипак срет-ну и разговарају са Начелником ВМА у Београ-ду, или његовим сарадницима.

Председник Удружења РМВИ СрбијеМирослав Лазовић срео се (05.09.2013. годи-не) са представницима Канцеларије за Косовои Метохију Поповићем и Дуњићем и разгова-рао са њима о могућностима да помогну вој-ним инвалидима са Косова и Метохије и њихо-вим удружењима. Они су обећали да ће виде-ти шта могу учинити и да ће о томе обавести-ти Удружење РМВИ Србије.

Председник Удружења РМВИ СрбијеМирослав Лазовић примио је и делегацијуГрадске управе Београда, на челу са чланомГрадског већа Дарком Божићем, 09.10.2013.године, у седишту Удружења РМВИ Србије иразговарао са њом о проблемима борачко-ин-валидске заштите у Београду. У делегацијиГрадске управе био је и Радојица Сворцан, на-челник Сектора за борачко-инвалидску зашти-ту у Градској управи.

Секретар РО Удружења РМВИ СрбијеРанко Сепе и председник Удружења РМВИ Во-ждовца Љубомир Велимировић посетили супредседника општине Вождовац Вуканића,18.09.2013. године, са којим су разговарали офинансијској и другој помоћи Општине Удру-жењу РМВИ Вождовца.

Председник Удружења РМВИ СрбијеМирослав Лазовић, потпредседник РО Удруже-ња РМВИ Србије Душан Вукојевић Марс и дру-ги носиоци функција у Удружењу РМВИ Срби-је посетили су већи број општинских и град-ских удружења РМВИ. На пример, Лазовић јебио у Бору, у два наврата (13.09. и 21.11.2013.године), да би помогао у решавању проблемау Удружењу РМВИ општине Бор, о којима смоинформисали у претходним бројевима „Војногинвалида“. Други пут је у Бору боравио на

Скупштини Удружења РМВИ општине Бор накојој су извршене неопходне промене у саста-ву Општинског одбора тог Удружења, чиме сустворени услови за његов нормалан рад у на-редном периоду.

Поред тога, Лазовић, Вукојевић и другиносиоци функција у Удружењу РМВИ Србијебили су у Ковину, Ваљеву и Крагујевцу. О посе-тама Крагујевцу и Ковину опширније информи-шемо у рубрици: Из рада општинских удруже-ња РМВИ, а о посети Ваљеву ћемо информи-сати у наредном броју „Војног инвалида“, кададобијемо Извештај Удружења РМВИ Ваљева.

Председник Удружења РМВИ СрбијеМирослав Лазовић је у протеклом периоду до-ста времена и пажње посветио и општинскимудружењима РМВИ у Београду, као и решава-њу проблема у Градском одбору УдружењаРМВИ Београда. На пример, 08. новембра овегодине, у седишту удружења РМВИ Србије,одржан је састанак са представницима свихудружења РМВИ градских општина у Београду– потписника (партнера) пројекта „Посета ипружање помоћи тешким и мирнодопским вој-ним инвалидима и корисницима породичне ин-валиднине на територији (при) градских оп-штина Београда“, ради договора о реализаци-ји тог пројекта, који је добио финансијску подр-шку Градске управе града Београда – Секрета-ријата за социјалну заштиту, на конкурсу за до-делу финансијских средстава удружењима саседиштем на територији града Београда, запројекте из области социјалне и борачко-инва-лидске заштите за 2013. годину.

О настојањима да се превазиђу пробле-ми у ГО Удружења РМВИ Београда и у односи-ма између њега и Републичког одбора Удруже-ња РМВИ Србије опширније смо говорили уосврту на Шесту седницу Извршног одбора РОУдружења РМВИ Србије. Овде ћемо додати са-мо то да се Удружење РМВИ Србије тим пово-дом обратило (писмима) регистратору у Агенци-ји за привредне регистре Нивес Чулић (20.11.2013, године) и министру правде и државнеуправе Николи Селаковићу, (18.11.2013. годи-не), с молбом да приме представнике УдружењаРМВИ Србије, ради разговора у циљу отклања-ња негативних последица уписа у РегистарУдружења измена код Удружења РМВИ Београ-да које су извршене на нестатутаран начин.

Мирослав Лазовић имао је у овом пери-оду контакте и разговоре и са представницимасродних удружења. На пример, 07.10.2013. го-дине разговарао је са представницима СаветаЦИР Србије и Београда о могућностима даУдружење РМВИ Србије помогне Савезу ЦИРСрбије у решавању проблема, финансијских идругих, са којима се суочава у последње време.

Лазовић је упутио и честитку председ-нику Удружења РВИ Србије свих ратова Жељ-ку Васиљевићу поводом Митровдана – славетог Удружења.

Већ смо рекли, у „Теми броја“, да је Ми-нистарство одбране Републике Србије много

помогло Удружењу РМВИ Србије да на досто-јан начин обележи овогодишње јубилеје војних

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 33

Делегација Градске управе Београдау седишту Удружења РМВИ Србије

Page 35: Vojni Invalid 099

инвалида Србије и Удружења РМВИ Србије.Главну улогу утоме, наравно, имали су прет-ходни и садашњи министар одбране, Алексан-дар Вучић и Небојша Родић, односно њиховеодлуке да се Удружењу РМВИ Србије пружисвака потребна помоћ у обележавању јубиле-ја, које су у праксу спровели Управа МО за од-носе са јавношћу, Управа МО за традицију,стандард и ветеране, Медија центар „Одбра-на“, Војни музеј у Београду, Централни домВојске Србије у Београду, „Застава филм“ идруги органи и установе Министарства одбра-не и Војске Србије.

Посебну захвалност за то дугујемоУправи МО за традицију, стандард и ветеране,њеном начелнику пуковнику Слађану Ристићуи његовим сарадницима, који координирају са-радњу Министарства одбране са свим удруже-њима из области борачко-инвалидске зашти-те, па и са Удружењем РМВИ Србије, јер су тоурадили на најбољи могући начин, као и многопута раније, о чему смо редовно и опширно ин-формисали у „Војном инвалиду“.

У жељи да се односи и сарадња изме-ђу Удружења РМВИ Србије и Министарстваодбране и даље успешно развијају и унапређу-ју, на обострану корист, Удружење се 14. окто-бра ове године обратило новом министру од-бране Републике Србије Небојши Родићу смолбом да прими делегацију Удружења, на че-лу са председником Мирославом Лазовићем иразговара са њом о даљој сарадњи измеђуУдружења и Министарства. Уз молбу су наве-дена и следећа питања о којима бисмо желелиразговарати.

1. О потреби (и обавези) да Војска Ср-бије и Министарство одбране РС помогнустрадалим (у рату и миру) војницима и њихо-вим породицама да остваре статус и права пооснову важећег Закона о основним правимабораца, војних инвалида и породица палих бо-раца, тако што ће их упознати са њиховим пра-вима, саветовати како да та права остваре, из-дати неопходна документа о рањавању и лече-њу (или погибији) и на друге начине, због чегаје између осталог, веома важно сачинити реги-стар учесника најновијих оружаних сукоба (по-сле 17. августа 1990. године), посебно рање-них и погинулих.

2. О потреби и могућностима да се вој-ни инвалиди (ратни и мирнодопски), без обзи-ра да ли су војни или цивилни осигураници, ле-че у свим здравственим установама у Репу-блици Србији, цивилним и војним, укључујућии ВМА у Београду, без икаквих (пред)услова(одобрења РФЗО, или Фонда СОВО да ће пла-тити трошкове њиховог лечења и сл.).

3. О потреби и могућностима сарадњеУдружења и Министарства у припремама задоношење новог Закона о борачко-инвалид-ској заштити и одговарајућих подзаконскихпрописа, у оквиру Савета Владе РС за питањаратних ветерана. Посебну тежину и значајимају нека начелна, али и конкретна питања,као што су:

а) Да ли (и зашто) Министарство од-бране и даље сматра да професионални вој-ници (активна војна лица) у Војсци Србије, услучају рањавања или болести за време вр-шења војне дужности у миру треба да имајустатус инвалида рада, а не статус и права мир-нодопских војних инвалида, као до 1998. годи-не?

б) Да ли је постојећи систем борачко-инвалидске заштите у Србији застарео и прева-зиђен и да ли га треба мењати и у ком правцу, собзиром на најновије промене у међународнимодносима и карактер савремених ратова, што језа последицу имало и промену политике одбра-не и војне доктрине Србије? Да ли би било ко-рисно организовати један, или више „округлихстолова“ на ту тему, од стране Удружења РМВИСрбије и Министарства одбране РС?

4. О потреби и могућностима сарадњеУдружења и Министарства на неговању тради-ција свих ослободилачких ратова Србије, другихисторијских догађаја и тековина, попут доноше-ња првог закона о војним инвалидима и сл.

5. О могућностима сарадње УдружењаРМВИ Србије и Министарства одбране у обно-ви, управљању и коришћењу одмаралиштаРВИ „Голија“ у Ивањици, које је у власништвуУдружења РМВИ Србије.

Месец дана касније (15. новембра2013. године) на адресу председника Удруже-ња РМВИ Србије Мирослава Лазовића стиглоје писмо начелника Управе за традицију, стан-дард и ветеране пуковника Слађана Ристића,којим га обавештава да ће министар Родићпримити делегацију Удружења РМВИ Србије,18. новембра.

У назначено време, на назначеном ме-сту министар Родић примио је делегацијуУдружења на челу са председником Удруже-ња Мирославом Лазовићем. У разговору који јевођен том приликом учествовали су и начел-ник Управе МО за традицију, стандард и вете-ране, пуковник Слађан Ристић, сарадник уУправи потпуковник Владан Вукадиновић, пот-председник РО Удружења РМВИ Србије ЗоранНикодијевић и стручни сарадник у Републич-ком одбору Удружења Владимир Лакићевић.

Разговор је протекао у веома пријатноји срдачној атмосфери, коју је створио мини-стар Родић, својом отвореношћу, непосредно-шћу и наклоношћу према војним инвалидима.

34 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Разговор са министром одбране био је...

Page 36: Vojni Invalid 099

Захваљује Удружењу РМВИ Србије што сма-тра корисном и сврсисходном сарадњу са Ми-нистарством одбране. Спреман је да помогнеколико може и где може, као и претходни мини-стар одбране Александар Вучић. Очекује да иУдружење помогне њему, ако желимо да про-менимо неке ствари набоље. Ми смо одраслиу систему где се више водило рачуна о поје-динцу него данас, каже министар Родић. Мини-старство одбране није социјална установа,али морамо више бринути о људима који су сежртвовали за отаџбину, било да је реч о рат-ним, или о мирнодопским војним инвалидима,што законодавац понекад превиђа (не препо-знаје). У последње време створен је привид данам Војска више не треба. Једва имамо сред-ства за најважније потребе, док други модер-низују своје армије, укључујући и наше суседе.Наша Војска такође треба да буде модерна, даулива респект.

Лазовић је упознао министра Родића са„личном картом“ Удружења РМВИ Србије. Тако-ђе, обавестио га је о томе како је протекло обе-лежавање овогодишњих јубилеја војних инва-лида и Удружења РМВИ Србије и још једном за-хвалио на великој помоћи Министарства одбра-не и Војске Србије Удружењу да јубилеје обеле-жи на достојан начин. Затим се детаљније освр-нуо на свако од питања која је Удружење пред-ложило за разговор, у циљу унапређивања већпостојеће добре („изузетне“) сарадње измеђуУдружења и Министарстава.

Саслушавши Лазовића, министар Ро-дић је поновио спремност да помогне колико

може. Волео би да урадимо нешто. На пример,да војни инвалиди барем једном годишње до-ђу у Дом Војске Србије. Не жели да импрови-зује. Оно што се договоримо сигурно ће испу-нити. Мисли да проблеме треба решавати по-лако, јер сами тешко можемо нешто урадити, асистем је тром, робује стереотипима итд. Каопример наводи да је Дом Војске Србије у Сме-дереву затворен више од седам година и никоништа не предузима да се то промени, да сеДом понуди некоме у закуп, или слично, да ба-рем не пропада.

Када је реч о Закону о борачко-инва-лидској заштити, министар Родић сматра да јето ствар ресорног Министарства рада, запо-шљавања и социјалне политике, али није ис-кључио могућност да Министарство одбранеидуће године буде суорганизатор скупа на тутему, са Удружењем РМВИ Србије, Правнимфакултетом итд.

Министар Родић каже да разуме про-блеме војних инвалида у области здравственезаштите и не искључује могућност сарадњеУдружења и Министарства у тој области. Мо-жда неке погодности за војне инвалиде нијемогуће обезбедити на ВМА у Београду, али је-сте у неким другим војним здравственим уста-новама, које су такође респектабилне, као уНовом Саду, на пример, мада има и оних којесу, на жалост, доста запуштене, као ВМЦ наКарабурми, на пример.

Министар Родић се диви напоримаУдружења РМВИ Србије за повраћај некада-шње непокретне имовине ратних инвалида ињихових удружења, која је национализована,или на друге начине отуђена од њих. Верује даје и Војска Србије имала имовину која јој је од-узета (као стадион ЈНА, на пример), али се досада тиме нико у Војсци Србије није озбиљни-је бавио, колико је њему познато. НамераУдружења да оснује Фонд инвалидске имовинеје у реду, каже министар Родић, али он сматрада о тој имовини успешно може бринути самоекипа компетентних људи који ће за то битиадекватно плаћени, јер више нема ентузијазмаи волонтерског рада као некада.

На крају разговора, председник Удру-жења РМВИ Србије Мирослав Лазовић уручиоје министру Родићу три тома књиге „Правна за-штите војних инвалида и породицама погину-лих бораца са збирком прописа“, као и приме-рак најновијег броја (98) „Војног инвалида“.

Поводом 150 година од доношења Пр-вог закона о војним инвалидима; 20 година одобнављања рада Републичког Удружења РМ-ВИ Србије; 100 броја часописа „Војни инва-

лид“; и 17 година од обнављања рада Удруже-ња ратних и мирнодопских војних инвалидаграда Суботице, у Суботици се окупило руко-водство Удружења РМВИ Суботице, представ-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 35

... пријатан и садржајан

ИЗ РАДА ОПШТИНСКИХ УДРУЖЕЊА РМВИ

Page 37: Vojni Invalid 099

ници локалне самоуправе града Суботице, ме-дија, удружења РМВИ из осталих градова и оп-штина у Србији и остали драги гости.

Уводну реч је имао председник Удруже-ња РМВИ Суботице Драгослав Дашић, који јепоздравио присутне, а онда и говорио о јуби-лејима које обележавамо у месецу октобру.

„Први закон о правима ратних и мирно-допских војних инвалида донет је пре 150 годи-на, у Кнежевини Србији, што је и разумљиво,јер је XIX век био период ослободилачких ра-това, век у коме је Кнежевина Србија насталаи стекла своју самосталност. За слободу, мно-ги су положили своје животе, здравље, па јеКнежевина Србија схватила сву тегобу и мукупородица погинулих и рањених бораца, као итешкоће у послератном животу.

После формирања краљевине СХС ивелике победе српске војске у првом светскомрату, када су поднеле највеће жртве за опста-нак отаџбине, основано је прво Удружење рат-них војних инвалида 1919 године у Славон-ском Броду. Ово Удружење деловало је веомауспешно и својим радом унапредило је поло-жај ратних војних инвалида између два свет-ска рата. После другог светског рата обновљенје рад Удружења, 1945. године.

И поред тога што смо били веома успе-шни у раду, ипак се десило да је 1961. године,у Сарајеву, била донета одлука да се нашеУдружење споји са СУБНОР-ом. Тако је и сваимовина нашег Удружења прешла у руке СУБ-НОР-а, од које је највећи део отуђен, тако дасада покушавамо да нашу имовину повратимо.Успели смо да вратимо одмаралиште у Ива-њици и Ужицу.

1993. године поново обнављамо радУдружења РМВИ Србије. Залагањем Репу-бличког Одбора УРМВИ Србије основано јепреко стотину општинских одбора, са око35.000 чланова.

Удружење у Суботици обновило је рад1996. године (пре 17 година). У нашем Удруже-њу је укључено 90% прималаца личне и поро-дичне инвалиднине, те сматрамо да смо каодео УРМВИ Србије оправдали наше постојање.

На подручју града Суботице успели смода омогућимо одређене погодности од којихћемо набројати неке:

1. Бесплатан превоз за војне инвалидеи чланове породица палих бораца,

2. У више наврата смо појединим поро-дицама обезбедили храну, средства за хигије-ну, одећу, огрев, у сарадњи са Црвеним Крстоми Центром за социјални рад;

3. Обезбедили смо за један број децебесплатне књиге и учила;

4. Обезбедили смо за инвалиде бес-платне пропуснице за термални базен на Па-лићу, риболовачке дозволе, пропуснице за ко-ришћење других спортских објеката, као и закоришћење термалног базена у Кањижи;

5. Обезбедили смо за војне инвалидеправо на прекоредни преглед у здравственимустановама у Суботици;

6. Бројним инвалидима смо помогли уостваривању права која им по закону припада-

ју, а која нису били остварили, јер нису ималипотребна сазнања;

Наше Удружење је помогло и удруже-њима РМВИ у суседним општинама да обновесвој рад, да организују скупштине, припременеопходне материјале и на друге начине. Садарадимо на формирању Окружног одбора окру-га Суботица.

Учествовали смо у свим активностимаУдружења РМВИ Србије и пружали искрену по-дршку у борби да се примања која су нам ус-краћена врате у законске оквире и да се про-шири право на ортопедска помагала. Од 2008године покушавамо да изменимо постојећи За-кон, или да се донесе нови, којим би била про-ширена права војних инвалида и породица па-лих бораца. Ова борба је тешка јер има и онихкоји хоће да се укину нека стечена права вој-них инвалида, али се надам да су они ипак умањини.

Овом приликом истичемо захвалностслужбеницима одсека за борачко-инвалидскапитања Града Суботице, који излазе у сусретУдружењу и његовим члановима, обављајућисвоје дужности у законским оквирима, брзо иуспешно. Истичемо велику човечност овихслужбеника, без чијег брзог деловања и разу-мевања многи предмети не би били решени навреме.

Захваљујемо се граду Суботици на фи-нансијској помоћи. Ове године, на име помоћиза обнављање наше делатности, добили смо120.000 динара, које су потрошене за помоћнашим члановима, куповину књига и огрева.

Захваљујем се и свим нашим спонзори-ма, који су својим уплатама, или на други начинпомогли да наше задатке обавимо уредно, па иВас овде данас угостимо“, рекао је Дашић.

Након говора председника УдружењаРМВИ Суботице Дашића, присутнима се обра-тио и председник Удружења ратних и мирно-допских војних инвалида Србије Мирослав Ла-зовић.

Председник Удружења РМВИ Суботи-це Драгослав Дашић уручио је плакете заслу-жним појединцима и општинским и градскимудружењима РМВИ за допринос у решавањупитања ратних и мирнодопских војних инвали-да и за успешну сарадњу међу градским и оп-штинским удружењима РМВИ.

Плакете су добили др Егела Јеринић,професор педагошке школе у Суботици; Моде-сет Дулић, градоначелник Суботице; ДушанВукојевић Марс, потпредседник РО УдружењаРМВИ Србије; Драган Лазовић, председникУдружења РМВИ Крагујевца и Тибор Фазекашдиректор „Суботица-Транса“ из Суботице.

Др Егела Јеринић, Драган Лазовић иДушан Вукојевић Марс добили су и Захвални-це Удружења РМВИ града Суботице. Поредњих, захвалнице су добили и проф. МаркоБрозовић; Љиља Станић, из Градске управеСуботице; Јовица Павловић, из УдружењаРВИ и ППБ Србије, са седиштем у Крагујевцу;Рудика Бобојевић, из ФУРО ГАС“-а из Суботи-це; Ивица Вукојевић; Никола Ивошевић, секре-тар борачке организације Суботице, Владимир

36 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 38: Vojni Invalid 099

Миливојевић, Живорад Илић и Предраг Бобић,потпредседник града Суботице.

Свој допринос обележавању овогоди-шњих јубилеја војних инвалида и УдружењаРМВИ Србије у Суботици дао је и председникПривредног Окружног суда Суботице у пензијиГеза Бабјановић песмом слободи, која гласи:

Разговарамо са дугогодишњим пред-седником Удружења РМВИ Суботице Драго-славом Дашићем, који је у Суботици и околинипознатији по надимку „Дале“. У канцеларијуУдружења одлази домах након што код кућепопије прву јутарњу кафу, а кући се не ретковраћа у касним вечерњим часовима. СедиштеУдружења РМВИ Суботице је место где честодолазе и представници сличних организацијаиз околних градова и места, као што су Ловће-нац и Фекетић, из општине Мали Иђош, или изБачке Тополе, Сенте, Кањиже и Хоргоша, па истрани гости. На пример, представници Удру-жења РМВИ Суботице, заједно са градскимвластима Суботице и представницима амбаса-да Руске Федерације и Украјине у РепублициСрбији, на Дан победе над фашизмом у Дру-гом светском рату, редовно полажу венце ицвеће на споменик погинулим Црвеноармејци-ма у Дудовој шуми.

Удружење РМВИ Суботице је угостилои амбасадора Царевине Јапана Тошио Цимо-закија, који је Суботицу посетио да би уручиодонацију Владе Јапана Градској болници у Су-ботици, а било је речи и о изградњи станова заратне и мирнодопске војне инвалиде.

С друге стране, представници Удруже-ња РМВИ Суботице често су и гости. На при-мер, присуствовали су свечаности у Врбасуповодом именовања једног лепог тамошњегтрга – Тргом Црвене армије, на којем се (од ра-није) налази споменик Црвеноармејцима поги-нулим у борбама за ослобођење Врбаса, 20.октобра 1944. године.

Представници Удружења РМВИ Србијебили су ове године и у Пироту, и у Зајечару, иу Крагујевцу, где су учествовали у разнимспортским такмичењима војних инвалида, дру-жили се међусобно, полагали венце и цвеће наспоменике погинулих другова, обилазили исто-ријске и културне споменике итд.

Питамо Далета: Дуго сте председникУдружења РМВИ Суботице. Како је бити на че-

лу једне такве организације?- Морам да кажем да сам заиста поно-

сан што сам на челу таквог Удружења. Поре-клом сам из Црне Горе, а душом и срцем самвезан за овај крај и све чиним да члановимаУдружења будем увек на располагању. Малосам малаксао, јер ми је унук недавно умро, по-сле тешке болести, носим црнину, тугујем. Ме-ђутим, трудим се да акције које смо планиралииду својим током.

Руководство Удружења представљакомбинацију старих и нешто млађих чланова ито функционише као најбољи швајцарски сат.

Жеља нам је да идуће године организу-јемо један велики Сабор ратних и мирнодопскихвојних инвалида из Републике Српске, Црне Го-ре и Србије, на Палићу, лепом и увек занимљи-вом туристичком бисеру АП Војводине. Поредразговора (трибине) на разне теме, спортскихтакмичења, рекреативних и других активности,то би била прилика да се мало и дружимо, па ипровеселимо. Главни организатор и домаћинбило би Удружење РМВИ Србије, из Београда.Међутим, о томе још увек само размишљамо.

Често дочекујете госте, како домаће,тако и стране. Шта је резултат њихових посетаи ваших разговора са њима?

- Драги су нам сви гости, и домаћи , истрани, из Азербејџана, Русије, Украјине, Бело-русије и других земаља. Дочекујемо их у дого-вору са одговарајућим градским институцијама,градоначелником, привредницима, политичкимстранкама итд. У томе нам много помажу проф.др Радмило Теодосијевић, донедавно профе-сор Економског факултета у Суботици, Слобо-дан Војиновић, председник регионалне При-вредне коморе и многи други суграђани.

Ранијем амбасадору Руске ФедерацијеАлександру Конузину дали смо специјалнуПлакету, за велики допринос развоју успешнесарадње између Србије и Русије. Био је дубо-ко дирнут тим гестом. Рекао је да ће се увексећати пријатног боравка међу нама.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 37

Page 39: Vojni Invalid 099

Слично је било и са амбасадором Ја-пана. На жалост, нисмо успели да се договори-мо око изградње станова за војне инвалиде уСуботици, уз помоћ Јапана. Међутим, покуша-ћемо поново.

Удружење РМВИ Суботице настоји дабуде друштвени, привредни, спортски, па и по-литички поклисар Суботице у земљи и ино-странству. Често дочекујемо госте, али и миидемо у посете њима.

Специфичност Удружења РМВИ Субо-тице је у томе што оно делује у вишенационал-ној, мултиконфесионалној и мултикултуралнојсредини. Једни поред других овде живе Хрва-ти, Мађари, Буњевци, Словаци, Роми, Јевреји,Русини и Срби. Није лако радити тако да свибуду задовољни, да се осећају као своји насвоме. Поносан сам што успевамо у томе.

Удружење РМВИ Краљева и савезиЦИР Краљева и Врњачке Бање организовалису излет до Јагодине и манастира Раваница,02.новембра 2013.године, на којем су била 43инвалида.

Време за излет било је идеално, чакпретопло за новембар.

Излетници су прво посетили музеј во-штаних фигура у Јагодини, а затим манастирРаваницу, задужбину кнеза Лазара.

По повратку у Јагодину обишли су и та-мошњи зоолошки врт.

Пре него што читаоце „Војног инвали-да“ информишемо о овогодишњим спортскимсусретима РМВИ у Богатићу, желимо да се из-винемо Удружењу РМВИ Богатића, његовимчлановима и руководству, што то нисмо уради-ли у претходном броју Часописа, иако смо навреме добили извештај о резултатима сусрета,а разлози су били презаузетост људи који ра-де на припреми „Војног инвалида“. Верујемода ће то чланови и руководство Удружења РМ-ВИ Богатића разумети и да се због тога нећемного љутити на нас.

Овогодишњи спортски сурети РМВИ уБогатићу одржани су 07. септембра 2013.годи-не. Реч је о традиционалним спортским надме-тањима инвалида из Богатића и других општи-на и градова које организује Удружење РМВИБогатића, поводом Дан општине Богатић. Овегодине такмичили су се инвалиди из Ваљева,Лознице, Шапца и Богатића.

По обичају, као и ранијих година, по-четку такмичења инвалида присуствовао је ипредседник општине Богатић – Ненад Бесеро-вац. Такође, као и ранијих година, такмичењу

је присуствовала и делегација Удружења РМ-ВИ Србије, у којој су били потпредседник РОУдружења РМВИ Србије Душан ВукојевићМарс, члан Републичког одбора Слободан Ву-кашиновић и сарадник у Служби РО Видоје Ко-вачевић.

Такмичење је отворио Милутин Живко-вић, секретар Удружења РМВИ Богатића.

Пригодним речима присутнима сеобратио и председник општине Богатић НенадБесеровац. Између осталог, он је рекао да Оп-штина брине и да неће престати да брине освојим војним инвалидима, да су у буџету Оп-штине за ову годину већ одобрена средства запотребе Удружења РМВИ Богатића и да ће на-редној години настојати да издвоје и нешто ве-ћа средства за Удружење, него ове године.

Кратак говор одржао је и потпредсед-ник РО Удружења РМВИ Србије Душан Вукоје-вић Марс. Између осталог, он је такмичаримапренео поздраве председника Удружења РМ-ВИ Србије Мирослава Лазовића, а УдружењуРМВИ Богатића пожелео још успешнији рад.

Инвалиди су се такмичили у висећој

38 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Вукојевић, Живковић и Бесаровац

Такмичење у пикаду...

Page 40: Vojni Invalid 099

кугли, пикаду и бацању плочица у циљ.Такмичење је протекло у најбољем реду.

У висећој кугли такмичило се пет еки-па. Прво место освојила је екипа Друштва ве-терана из Шапца. Друга је била екипа Удруже-ња РМВИ Ваљева, а трећа екипа УдружењаРМВИ Богатића.

У појединачном надметању најбољи јебио Драган Васић из Ваљева, испред Влада

Величковића из Шапца и Милана Перића изЛознице.

У пикаду се такмичило седам екипа.Прва је била такође екипа Друштва ветеранаиз Шапца, испред екипа Удружења РМВИ Шап-ца и Удружења РМВИ Богатића.

Појединачно је најуспешнији био Јови-ца Воркапић из Шапца, испред Олгице Панте-лић, такође из Шапца и Драгана Кокановића изБогатића.

Плочице је бацало шест екипа. Најбо-љи су опет били Шапчани, који су освојили пр-во и друго место (прво Друштво ветерана, адруго Удружење РМВИ Шапца), док је треће ме-сто заузела екипа Удружења РМВИ Богатића.

Најбољи појединац била је ОлгицаПантелић. Други је био Влада Величковић, атрећи Мићо Божић, сви из Шапца.

Након завршетка такмичења и прогла-шења победника организован је заједничкиручак за све учеснике такмичења и њиховегосте. Била је то прилика и да се разговара, оразним питањима и проблемима који мучевојне инвалиде и кориснике породичне инва-лиднине, али и да се сви заједно провеселе.

Судећи на основу писма руководстваУдружења РМВИ општине Ивањица која су уоктобру ове године стигла на адресу Репу-бличког одбора Удружења РМВИ Србије иУредништва „Војног инвалида“, Удружење РМ-ВИ општине Ивањица увелико се спрема заобнову некадашњег одмаралишта РВИ „Голи-ја“ у Ивањици, које је однедавно у власништвуУдружења РМВИ Србије. У писму Републичкомодбору, Удружење РМВИ општине Ивањица јепредложило да „Голију“ њему да у закуп, на од-ређено време, уместо досадашњем закупцу,што је руководство Удружења РМВИ Србијеприхватило, о чему опширније можете читати урубрици: „Рад органа и тела Удружења РМВИСрбије“.

Овде ћемо се нешто више осврнути надруго писмо Удружења РМВИ општине Ивањи-ца, упућено Уредништву „Војног инвалида“, укоме га обавештава да су захваљујући сред-ствима добијеним од општине Ивањица и дру-гих донатора кренули да обнове један од обје-ката у кругу „Голије“, који је изграђен 1959. го-дине и служио је као канцеларијски простор занекадашње Удружење ратних војних инвалидаопштине Ивањица. Био је то први канцелариј-ски простор за потребе ратних војних инвали-да у бившој СФРЈ. Намера им је да тај просторпретворе у „Спомен собу“ на погинуле борце,по угледу на сличну просторију која је напра-вљена у Врању, којом ће се поносити цела по-пулација. Акцију обнове објекта води отац по-гинулог борца Мирчета Танасковић, заједно саратним војним инвалидима из Ивањице.

Удружење РМВИ општине Ивањицаспрема се за обнову и осталих објеката у кру-гу „Голије“, који су доста руинирани, због не-

бриге досадашњих корисника. Већ су крену-ли у акцију прикупљања помоћи од донатора.Нешто су већ и добили (цреп), а обећано имје још (грађевинског материјала). Нешто ће исами обезбедити након закупа „Голије“, а на-дају се и подршци од стране Републичког од-бора Удружења РМВИ Србије, како би зајед-ничким снагама потпуно реновирали Одмара-лиште и довели га у стање да га могу кори-стити ратни војни инвалиди из целе Србије.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 39

... привлачи и жене

Радови на објекту у Ивањици

Page 41: Vojni Invalid 099

Удружење РМВИ општине Ковин је 05.октобра 2013. године у Ковину, у ресторану„Дунавска прича“, организовало сусрет РМВИи КПИ из целе Србије, који су се такмичили ушаху и пикаду, а затим сви заједно учествова-ли у раду редовне годишње Скупштине Удру-жења РМВИ општине Ковин.

Тог дана гости Удружења РМВИ општи-не Ковин били су представници удружења РМ-ВИ из Петровца на Млави, Зајечара, Смедере-ва, Крагујевца, Вршца, Суботице и Сврљига,као и Удружења РМВИ Србије. Предводили су

их председник Удружења РМВИ Петровца наМлави и потпредседник РО Удружења РМВИСрбије Зоран Никодијевић, председник Удру-жења РМВИ Зајечара и члан РО УдружењаРМВИ Србије Драган Митровић, заменик пред-седника Удружења РМВИ Смедерева ДраганРадосављевић, председник Удружења РМВИКрагујевца и члан РО Удружења РМВИ СрбијеДраган Лазовић, председник Удружења РМВИВршца и члан РО Удружења РМВИ Србије Ву-кашин Мандић, председник Удружења РМВИСуботице и потпредседник РО Удружења РМ-ВИ Србије Драгослав Дашић, председникУдружења РМВИ Сврљига Хранислав Алексићи члан РО Удружења РМВИ Србије СлободанВукашиновић.

Такмичења у шаху и пикаду отворио јенекадашњи заменик председника општине Ко-

вин Благоје Богдановић, који је много учиниоза Удружење РМВИ општине Ковин, због чегаму је РО Удружења РМВИ Србије својевреме-но, као знак признања, доделио високо при-знање – Плакету Удружења РМВИ Србије.

Победник у шаху била је екипа Удруже-ња РМВИ Сврљига, а екипа тог Удружења би-ла је најбоља и у пикаду.

У појединачном надметању у шаху првоместо заузео је Љубиша Живковић, из Удруже-ња РМВИ Сврљига, испред Радише Миливоје-вића из Удружења РМВИ општине Ковин и Сла-вољуба Крстића, из Удружења РМВИ Сврљиг.

У пикаду, појединачно је најбољи биоСлавољуб Крстић, из Удружења РМВИ Свр-љиг. Други је био Миодраг Тодосијевић изУдружења РМВИ Вршца, а трећи ДрагомирТраиловић из Удружења РМВИ Зајечара.

По завршетку надметања у шаху и пи-каду, председник Удружења РМВИ општинеКовина Ангел Зарков отворио је редовну годи-шњу Скупштину Удружења РМВИ општине Ко-вин. Поред поменутих представника општин-ских и градских удружења РМВИ из целе Срби-је, Скупштини Удружења РМВИ општине Ковинсу присуствовали и председник ОО СУБНОРКовин Гојко Радосављевић и представнициагенције „Којић“, Миланка Којић и Марија Не-сторовић.

Зарков је прво поздравио присутне де-легате Скупштине Удружења РМВИ општинеКовин и њихове госте, а затим су сви заједно, нањегов предлог, устајањем и минутом ћутањаодали пошту преминулим војним инвалидима, упериоду између две седнице Скупштине.

Након избора Радног председништва,Скупштином је председавао Предраг Ђорђевић.

Извештај о материјално-финансијскомпословању Удружења РМВИ општине Ковинпрочитала је Милана Којић. Према Извештају,Удружење РМВИ општине Ковин је и у проте-клој години највише пажње поклањало обезбе-ђивању разних погодности и олакшица за својечланове, односно обавештавању чланстваУдружења о погодностима које му пружају Домздравља у Ковину (приоритетан пријем на ле-карски преглед, ослобађање обавезе плаћања

40 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Заједнички снимак учесника

Шампиони из Сврљига

Благоје Богдановић отвара такмичење инвалида

Page 42: Vojni Invalid 099

партиципације), ЈП „Ковински комуналац“ (20%-50% попуста за домаћинства чији чланови има-ју месечни приход мањи од 10.000,00 динара) и„Ковин гас“. У том циљу одржани су састанци сачлановима Удружења по местима где живе: уКовину, Скореновцу, Плочици, Баваништу, Мра-морку, Делиблату, Гати и Дубовцу.

У протеклом периоду Удружење РМВИопштине Ковин наставило је интензивну сарад-њу са удружењима РМВИ из других општина иградова, као и са сродним удружењима. Например, у сарадњи са Домом РВИ Београда, узподршку општине Ковин, 01.07.2012. године,организовало је ауто-рели за војне инвалиде,на полигону ауто-школе „Торнадо“, у Ковину, накојем су учествовали војни инвалиди из Бео-града, Новог Сада, Петровца на Млави и Сме-дерева. Такође, представници Удружења РМ-ВИ општине Ковин били су у посетама удруже-њима РМВИ из Петровца на Млави, Вршца, За-јечара и Суботице. У Петровцу на Млави билису поводом обележавања Дана тамошњегУдружења РМВИ. У Вршцу су били на Скупшти-ни Удружења РМВИ Вршца, у Зајечару на „КупуРМВИ Зајечар 2013.“, а у Суботици на обеле-жавању Дана Удружења РМВИ Србије.

Удружење РМВИ општине Ковин билоје активно и у обележавању значајних датума идогађаја, као што су Дан победе у Другом свет-ском рату, Дан борца, Дан устанка народа Ср-бије. Тим поводима полагани су венци и цвећена споменике руском пилоту, погинулим и умр-лим саборцима, пријатељима и сарадницима.

На жалост, Удружење РМВИ општинеКовин је ове године добило знатно мање сред-става из општинског буџета, него лане. Оно јеове године добило 120.000,00 динара, од укуп-но 12.800.000,00 динара, колико је подељенона 41 удружење у Општини. Прошле годинедобили су 214.000,00 динара.

Значајну помоћ у вођењу финансијаУдружењу пружа агенција „Којић“, на чему јој јеУдружење захвално.

Удружење је захвално и „Војном инва-лиду“, на извештавању о његовом раду.

Извештај о раду и финансијском по-словању Удружења усвојен је једногласно, бездискусије. Након тога, пригодним речима при-сутнима су се обратили гости: Зоран Никодије-вић, у име Удружења РМВИ Србије, Гојко Ра-досављевић у име ОО СУБНОР Ковина, Бла-гоје Богдановић, Драган Митровић, Драган Ра-досављевић, Вукашин Мандић и ДрагославДашић.

Никодијевић је делегатима СкупштинеУдружења РМВИ општине Ковин пренео по-здраве руководства Удружења РМВИ Србије иУдружења РМВИ Петровца на Млави. Такође,упознао их је са припремама за обележавањеовогодишњих јубилеја војних инвалида у Бео-граду и шта се у вези с тим очекује од свих оп-штинских и градских удружења РМВИ, па и одУдружења РМВИ општине Ковин. Посебно језахвалио Благоју Богдановићу што је прихва-тио да буде члан Организационог одбора заобележавање јубилеја војних инвалида. Пози-тивно оцењујући рад Удружења РМВИ општи-не Ковин у протеклој години одао је признање

његовом председнику Ангелу Заркову и њего-вим сарадницима на оствареним резултатима.Такође, захвалио је општини Ковин на подр-шци Удружења РМВИ општине Ковин, без којеоно не би могло остварити такве резултате.

Представници Удружења РМВИ Пе-тровца на Млави и Удружења РМВИ Зајечарауручили су домаћинима скромне поклоне.

На крају су уручени пехари и медаљепобедницима у шаху и пикаду, као и захвални-це заслужним колективима и појединцима.

По завршетку Скупштине приређен јеручак за све њене учеснике и скромна забава.

Искористили смо прилику да поприча-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 41

Вукашиновић, Никодијевић и Богдановић

Душан Његован

Дамјан Трбусић

Page 43: Vojni Invalid 099

мо са што више присутних, о свему и свачему.Посебан утисак на нас оставила су два уче-сника сусрета РМВИ и КПИ у Ковину – ДушанЊегован из Ковина и Дамјан Трбусић изКрагујевца.

Душан је РВИ седме групе (50% инва-лидитета) из оружаних сукоба после 17. авгу-ста 1990. године. Избеглица је, Личанин, из Го-спића. Живи са супругом, у Баваништу, у тро-шној кући. Дуго нису имали никакав стан. Не-мају ни било каквих других прихода, изузевњегове скромне инвалиднине. Није оптимиста

у погледу будућности. Не верује у повратак уХрватску. Тужан је и разочаран. Али, не жалисе. Утеха су им две ћерке, које су удате и живеу Београду.

Дванаестогодишњи ученик Шестог раз-реда ОШ у Крагујевцу Дамјан Трбусић је суштасупротност. Млад, пун живота, раздраган. Свега интересује, стално некуд скакуће, али се бр-зо и враћа у мајчино окриље. Обожава је, из-гледа, као и оца Сашу, који је очигледно поно-сан на њега.

Удружење РМВИ Ниша одржало је из-борну седницу Скупштине, 14. октобра 2013.године, на којој је оцењен рад Удружења упретходној години, донет План рада за наред-ну и изабрано ново руководство Удружења.Према Извештају о раду, који је поднео пред-седник ГО Удружења РМВИ Ниша Ранђел Ан-ђелковић, Удружење РМВИ града Ниша је упротеклом мандатном периоду имало пример-ну активност. Скромним средствима које је до-било од локалне самоуправе и донатора пру-жило је помоћ социјално најугроженијим чла-новима Удружења и другим војним инвалиди-ма и корисницима породичне инвалиднине.Помоћ је добило око 150 ВИ и КПИ. Средстви-ма Удружења располагало се строго неманскии извршене су све законске обавезе.

Удружење РМВИ града Ниша је у про-теклом мандатном периоду имало добру са-радњу са градским и општинским органимавласти, јединицама и командама Војске Срби-је на подручју града Ниша и у ширем региону,сродним удружењима, јавним и приватнимпредузећима итд. Посебно добру сарадњуостварило је са Градском и општинским упра-вама за борачко-инвалидску заштиту, Одсекомза грађанске иницијативе града Ниша и Репу-бличким одбором Удружења РМВИ Србије.

Планом рада Удружења РМВИ градаНиша за 2014. годину предвиђено је следеће:

1. Удружење РМВИ Града Ниша актив-но ће учествовати у свим активностима које ћеоргани Удружења РМВИ Србије организовати упроцесу доношења и примене новог Закона оборачко-инвалидској заштити, уверени да ћенови закон на задовољавајући начин дефини-сати материјално-социјални статус ратних имирнодопских војних инвалида, материјалнеуслове за остваривање утврђених права, као ибоље услове за рад њихових удружења.

2. Наставити и побољшати свакоднев-ну помоћ члановима Удружења у остваривањусвих права у оквиру законске заштите војнихинвалида и корисника породичне инвалидни-не, уз обезбеђивање више средстава за помоћнајугроженијим члановима.

3. Још храбрије и одлучније захтеватиод органа локалне самоуправе и града Нишада се побољшају постојеће и уведу нове олак-шице и погодности за ратне и мирнодопске ин-валиде и кориснике породичних инвалиднина,

у складу са договором који је постигнут у де-цембру 2011. године, између руководства гра-да Ниша, републичког и градског руководстваинвалида. У том циљу треба унапређивати већпостојећу, добру сарадњу са локалним органи-ма власти, институцијама и установама локал-не самоуправе. Све то треба да побољша од-нос нишке средине према војним инвалидимаи допринесе формирању трајне свести и наци-оналног признања за жртве које су храбро инесебично поднели за част, слободу и досто-јанство свих грађана Србије.

4. Од посебне је важности даље уна-пређење сарадње са јединицама Војске Срби-је и другим организацијама и институцијама,јер је то лепа традиција, која у великој мериутиче на патриотска осећања и мотивисаностза одбрану земље.

5. У циљу боље здравствене заштитечланова Удружења треба унапредити сарадњуса здравственим установама у Нишу како биобезбедили брзу и квалитетнију здравственузаштиту, потребна ортопедска помагала, бањ-ско и климатско лечење.

6. И у наредном периоду треба сачува-ти достигнути ниво учешћа Удружења у него-вању традиција и достојанственом обележава-њу јубилеја из богате историје. Све то има ве-лики значај и афирмише Удружење као патри-отску организацију и подиже углед ратних имирнодопских војних инвалида.

7. Наставити успешну сарадњу са бо-рачким и све бројнијим другим организација-ма за неговање слободарских традиција, јерсу ратни војни инвалиди, по правилу, члановии тих организација – додуше са посебним по-требама.

8. Све тежа материјална ситуација уземљи доводи до драстичног смањења сред-става која удружења добијају из буџета Градаи општина.

Наплата чланарине сада постаје зна-чајан извор финансирања. У том циљу требасе боље организовати, тражити разумевањечланства, како би се што безболније преживе-ло ово тешко раздобље.

9. У тешким условима рада боље сесхвата значај сарадње са средствима инфор-мисања. Та сарадња може да допринесе фор-мирању позитивног става јавности према про-блемима и потребама чланства.

42 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 44: Vojni Invalid 099

У том смислу једнако је важно бољемеђусобно информисање унутар УдружењаРМВИ Србије. Та комуникација и сарадња и досада је била добра, али је треба још више уна-пређивати, јер је Ниш велики град и важан дру-штвени центар у Србији.

10. Треба побољшати укључивање на-шег Удружења у културни живот Ниша, унапре-дити и омасовити спортске активности и ре-креативне активности јер су оне у функцијитрајне рехабилитације, одржавања здравља ибољег квалитета живота.

За председника Градског одбора Удру-жења РМВИ града Ниша поново је изабранРанђел Анђелковић;

За заменика председника Градског од-бора изабран је Манчић Станимир;

За потпредседнике су изабрани Симо-новић Драгиша и Бабић Синиша;

За председника Општинског одбораПантелеј предложен је Бурић Стево; досада-шњи вршилац дужности;

За председника Општинског одбораЦрвени крст досадашњи председник НовковићМилисав;

За председника Општинског одбораМедијана предложен је Симоновић Драгиша, а

За председника Општинског одбораПалилула Крстић Зоран;

За председника Општинског одбора Ни-шка Бања предложен је Стевановић Живота.

У Градски одбор изабрани су: Анђелко-вић Ранђел, Манчић Станимир, Бабић Сини-ша, Симоновић Драгиша, Аћимовић Миленко,Стојановић Бранко, Бурић Стево, НовковићМилисав, Крстић Зоран, Стевановић Живота,Милић Миодраг, Загорац Боро, Вучковић Сла-ђан, Ранђеловић Љиљана, Секулић Љубинка,Ристић Милутин и Миљковић Петар.

У Надзорни одбор изабрани су: Стоја-новић Бранко, Загорац Боро и РанђеловићЉиљана.

Чланови Комисије за спортско-рекреа-тивну активност су: Бабић Синиша, ПавловићМирослав и Симоновић Драгиша, а Комисије засоцијално-хуманитарна питања: Аћимовић Ми-ленко, Јовановић Боривоје и Секулић Љубинка.

Скупштини је присуствовало 36 деле-гата и представник – изасланик командантаТреће бригаде Војске Србије у Нишу, бригаднигенерал Желимир Глишовић – капетан Макси-мовић Драган, који је поздравио делегатеСкупштине.

У прошлом броју „Војног инвалида“ об-јавили смо више прилога о некадашњим и са-дашњим удружењима РМВИ у Београду, град-ским и општинским, о њиховом раду и пробле-мима са којима се суочавају, њиховим међу-собним односима, као и о њиховом односупрема Републичком одбору Удружења РМВИСрбије. Главни наш закључак био је да про-блеми са којима се суочавамо у Београду дра-матично упозоравају да је крајње време да сествари у Удружењу РМВИ Београда доведу уред, у складу са одредбама Закона о удруже-њима и статутима Удружења РМВИ Београдаи Удружења РМВИ Србије. На жалост, даљиразвој догађаја говори да је стање у Београдујош драматичније него што смо мислили и да,што је најгоре, не постоји добра воља и жељаспорних носилаца функција у градском Удру-жењу РМВИ Београда да се постојећи пробле-ми реше на принципијелан начин, уз поштова-ње статута и Закона, у интересу војних инва-лида и корисника породичне инвалиднине, не-го се инсистира на личним, клановским, стра-начким и другим парцијалним интересима, штоје погубно и за Удружење РМВИ Београда, и заУдружење РМВИ Србије, и за чланове Удруже-ња, и за све друге ВИ и КПИ из Београда и це-ле Србије.

Средином октобра ове године, новои-забрани (спорни) председник ГО УдружењаРМВИ Србије Томислав Мијаиловић обратиосе писмом Републичком одбору и председникуУдружења РМВИ Србије Мирославу Лазовићуи предложио да се „у разумном року, а најка-сније до 15. новембра 2013.године“ организујезаједнички састанак извршних одбора „град-

ског и републичког нивоа организовања“, у ци-љу „превазилажења прекинутих односа, уна-пређења функционалне сарадње и ефикасно-сти у раду“.

Ова „иницијатива“ Томислава Мијаило-вића размотрена је на Шестој седници Извр-шног одбора РО Удружења РМВИ Србије, одр-жаној 14. новембра 2013. године, о којој оп-ширније информишемо у рубрици: „Рад органаи тела Удружења РМВИ Србије“. Један од за-кључака Извршног одбора био је да УдружењеРМВИ Србије одговори на писмо ТомиславаМијаиловића, тако што ће изразити начелнуспремност и жељу за превазилажењем про-блема у односима између ГО и РО и замолитига да он и његови сарадници предложе кон-кретна решења за те проблеме, односно кажушта хоће, да би се могло приступити било ка-квим разговорима о томе, радним, званичним,формалним, неформалним, на нивоу раднегрупе, између извршних одбора, или слично.

У складу са овим закључком Извр-шног одбора РО Удружења РМВИ Србије,председник Удружења РМВИ Србије Миро-слав Лазовић упутио је писмо (одговор) Томи-славу Мијаиловићу, 19.11.2013. године, којимга је обавестио о ставу Извршног одбора РОУдружења РМВИ Србије. Подсећајући наузроке и генезу проблема у односима измеђуГО и РО, као и на чињеницу да још није окон-чан судски спор између Удружења РМВИ Бе-ограда и његовог ранијег заступника ИлијеЗагорца, Лазовић је предложио да се на ни-воу заједничке радне групе, у којој би био иИлија Загорац, размотри могућност споразум-ног, вансудског решавања проблема у Удру-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 43

Page 45: Vojni Invalid 099

жењу РМВИ Београда у складу са Законом иСтатутом Удружења РМВИ Београда, што јепретпоставка и за нормализацију односа из-међу ГО и РО.

На жалост, врло брзо стигао је негати-ван одговор Томислава Мијаиловића, са но-вим, неоснованим оптужбама, па чак и увреда-ма на рачун Извршног одбора РО УдружењаРМВИ Србије. У њему се инсистира на само-сталности Удружења РМВИ Београда што нијеспорно. Удружење РМВИ Србије нити може,нити жели да доводи у питање самосталностУдружења РМВИ Београда. Руководство Удру-жења РМВИ Србије само инсистира на пошто-вању Статута удружења РМВИ Београда иУдружења РМВИ Србије, као и Закона о удру-жењима, од стране ГО Удружења РМВИ Бео-града и на томе ће инсистирати све док је

Удружење РМВИ Београда интегрални деоУдружења РМВИ Србије, не због хира, негозбог интереса и Удружења РМВИ Београда, иУдружења РМВИ Србије, и чланова Удружења,и осталих ВИ и КПИ. Кршење Статута и Зако-на се не може и неће толерисати, без обзирако то ради, јер би то водило у пропаст удруже-ња РМВИ на свим нивоима. Удружење РМВИБеограда је важно Удружењу РМВИ Србије. Тонема потребе доказивати. Међутим, није ва-жније од ВИ и КПИ у Србији, поготово ако ње-гово руководство не ради како треба.

Судећи по одговору Томислава Мијаи-ловића, Удружење РМВИ Србије ће морати дапоново ствара своје градско Удружење у Бео-граду, полазећи од нуле, а можда је тачније ре-ћи из минуса. То није добро, али изгледа дадругог решења нема.

У организацији Удружења РМВИ Крагу-јевац, 21. октобра 2013. године у Крагујевцу јеобележен низ јубилеја, 150. годишњица доно-шења првог Закона о ратним војним инвалиди-ма у Кнежевини Србији 1863. године, 94 годинеод оснивања Удружења ратних инвалида Кра-љевине СХС, 1919. године, 20 година од обна-вљања рада Удружења РМВИ Србије, 1993. го-дине и 100 бројева информативног гласилаУдружења РМВИ Србије „Војни инвалид“ као и15 година обнављања рада РМВИ Крагујевац.

Наши добри домаћини из УдружењаРМВИ Крагујевца, председник Драган Лазовић исекретар Саша Трбусић, позвали су на прославудвадесет удружења из целе Србије, као и де ле -га цију Удружења РМВИ Србије, које су пред ста -вљали председник генерал Мирослав Лазовић,те подпредседник Душан Вукојевић Марс.

Гости су по доласку послужени кафом,соком, а одмах после послужења отишли су даположе венац на споменик „Успење“, постра -далим борцима рата 1991-1993 и НАТО агре-сије 1999. године“ из Крагујевца и околине.

По завршетку комеморативне церемо-није, сви њени учесници су кренули у Шумари-це, на централну комеморацију невиним жр-твама страдалим 1941. године од стране не-мачког окупатора.

Шумарице су Свето место, симбол не-виђеног злочина и страдања невине младости,ђака, скупа са својим професорима крагујевач-ке Гимназије. Скоро епска сцена ових страда-ња и несрећа овековечена је монументом у об-лику римског броја пет, да немо опомиње надужно поштовање и пијетет према страдалими упућује симболичну опомену да се оваквабестијалност и унижавање људског рода ника-да више не сме поновити. Такође, овај споме-ник нас мора подсећати и опомињати да несмемо заборавити страдалу младост, да мора-мо знати бранити слободу и право на сопстве-ни живот, како свој, тако и туђи.

Полагање венаца почело је по завр-шетку интонирања националне химне. Првивенац је положио председник Републике Томи-слав Николић, а онда, што је занимљиво и по-

мало чудно, одмах иза њега, наступио је не-мачки амбасадор и са својим војним изаслани-ком такође положио венац. Даље полагање ве-наца ишло је по протоколу организатора, ве-нац Народне скупштине, града Крагујевца,представника дипломатског кора, представни-ци Словачке, Белорусије итд....... Част да међупрвим представницима друштвено-политичкихорганизација положимо венац добило је иУдружење РМВИ Србије, председник Миро-слав Лазовић и председник Удружења РМВИКрагујевца Драган Лазовић.

Приликом полагања венца Немачке др-жаве међу присутним РВИ настало је благо ко-мешање, неки су шапатом поставили питање:Да ли је то можда грешка? На жалост, то нијегрешка. По некаквом новом протоколу уједи-њене Европе, Немачка држава на Јелисејскимпољима, у Паризу, полаже увек друга по редусвој венац, одмах иза венца председникаФранцуске. Објашњење организатора је изгле-дало овако: „Кад могу Французи, зашто не би-смо могли и ми“.

Председник Републике господин Нико-лић обратио се присутним, рекавши: „Народ ни-кад не стоји иза зликоваца“, те додао: „Да је зло-чин који се догодио у Шумарицама опомена засве“. У разговору са новинарима је истакао: „Даје задовољан, што обележавању годишњице, иполагању венаца, стрељаним ђацима, професо-рима и грађанима Крагујевца присуствује и ам-басадор Немачке Хајнц Вилхем“. „Мислим да јеово добра опомена за све и драго ми је што је туприсутна његова екселенција, који је тим чиномдоказао величину свог народа“.

Комеморација је настављена сценскимприказом – поемом, „Они су ушли у мој дом “Јо-вана Зивлака, у којем је учествовало четрдесе-так глумаца и статиста. Претходно је Владикашумадијски Јован служио молебан, за трагичнопострадале недужне жртве крагујевачке.

По завршетку комеморације, наши до-бри домаћини су нам омогућили да обиђемосве значајније културно-историјске знаменито-сти Крагујевца, као и „Фијат Србија“, или ФАС.

Љубазношћу руководства фабрике

44 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 46: Vojni Invalid 099

ФАС обишли смо супер модерне роботизиранепогоне и, задивљени оним што смо видели,имаћемо шта да причамо, деци, унучићима,пријатељима..... Крагујевац има са чим да седичи, а богами и Србија. Овај и овакав Фијат,са најсавременијом технологијом, роботизи-ран, светлосним годинама је надмашио намадобро познату „стару Заставу“.

После обиласка „Фијата“, у Спортскомцентру Младост, у хали Језеро, одржано је так-мичење инвалида у стрељаштву. Учествовалесу екипе удружења РМВИ Зајечара, Ковина,Крагујевца, Суботице, Ковачице и Петровца наМлави. И у екипном и у појединачном такмиче-њу победили су Суботичани, на челу са Д. Да-шићем.

У куглању је учествовало шест екипа:Крагујевац, Смедерево, Зајечар, Ковин, Петро-вац на Млави и Ковачица. У екипном такмиче-њу победили су Крагујевчани, а у појединач-ном Дејан Вељић из Ковина.

По завршеном такмичењу, отишли смоу „Библиотеку код Милутина“. Драги читаоци,да не буде забуне, то није библиотека, него ре-сторан. У њему је одржана свечана седницаОпштинског одбора Удружења РМВИ Крагује-вац, посвећена јубилејима.

Удружење РМВИ Крагујевац је заслу-жним појединцима и удружењима доделилозахвалнице за несебичну помоћ Удружењу. За-хвалнице су додељене: градоначелнику Крагу-јевца Верољубу Стевановићу, начелнику град-ске управе и самоуправе града КрагујевцаЗлатку Милићу, секретару за борачко-инвалид-ску заштиту, Савезу синдиката Србије – Крагу-јевац, Заводу за хитну медицинску помоћ. Пла-кету су добили: др Александар Кличковић, еки-па медицинске помоћи која је обезбеђивала

такмичења, др Данијела Живановић, медицин-ска сестра Мирјана Обрадовић, Здравственаамбуланта бр.2 Крагујевац, Удружење РВИ ИППБ Србије – Крагујевац и Удружење краји-шника „Никола Тесла“.

Из Удружења РМВИ Србије захвални-це су додељене генералу Мирославу Лазови-ћу, Зорану Никодијевићу потпредседнику Репу-бличког одбора Удружења РМВИ и председни-ку РМВИ Петровац на Млави, председникуУдружења РМВИ Смедерева Драгану Стојко-вићу, Суботице Драгославу Дашићу, СврљигаХраниславу Алексићу, Вршца Вукашину Ман-дићу, Зајечара Драгану Митровићу, КовачицеЈану Вереском, Раче Дејану Тодоровићу, Кови-на Ангелу Заркову, те Владиславу Миливојеви-ћу из Ваљева.

Након тога настављено је дружење у ср-дачној и веселој атмосфери, уз изврсно послуже-ње и љубазну послугу. Растали смо се са догово-ром да се опет састанемо на исти дан следећегодине. На крају, председник Удружења РМВИКрагујевца Драган Лазовић се захвалио добримљудима и фирмама које су омогућиле да се овајзаиста леп јубилеј достојанствено обележи: ЈКППаркинг сервису, медијима, РТВ Крагујевац, Те-левизији „Канал 9“, пекарама „Катарина“ и „Ке-ки“, ТП „Морава“, „Трнава промет“, Агенцији закњиговодствене услуге „Дас“ Даници Лукић, „Ву-ловић транспорту“, СЦ „Младост“, куглани СПЦ„Младост“, Стрељачком клубу „Чика Мита“, Удру-жењу крајишника „Никола Тесла“ посебно Мила-ну Љубовићу, ресторану „Библиотека код Михаи-ла“, те свим знаним и незнаним који су доприне-ли да ово дружење РМВИ и ППБ буде упамћенокао леп догађај.

Прва крагујевачка гимназија, чији су ђа-ци и професори стрељани у Шумарицама 21.октобра 1941. године, Одлуком Владе Репу-блике Србије, проглашена је 2008. године зашколу од посебног националног значаја. Овегодине свечано је обележена 180. годишњицањеног постојања. Тим поводом одржана јеСвечана академија којој је присуствовао ипредседник Републике Србије Томислав Нико-лић, коме је том приликом уручена Плакета.

Обраћајући се присутнима, Николић јеистакао да су многе историјске личности обе-лежиле различите епохе школе и позвао њенеученике да не изневере ту традицију. Притомје подсетио да су Прву крагујевачку гимназију

похађали и тројица српских војвода: РадомирПутник, Степа Степановић и Живојин Мишић,као и Светозар Марковић, Оља Ивањицки, Ми-ја Алексић и друге истакнуте личности.

Највећу улогу у оснивању Прве крагује-вачке гимназије имао је Вук Стефановић Кара-џић. Прво се звала Велика школа, из 1835. го-дине је названа Гимназијом.

Неизбрисив ожиљак на Првој крагује-вачкој гимназији оставило је стрељање њенихђака и професора, као и других родољуба, 21.октобра 1941. године.

Гимназија има Спомен учионицу на жр-тве стрељања 21. октобра 1941.године.

Тамо где је геноцид заборављен, пона-вља се. На нама је историјска одговорност дасвим невиним српским страдалницима подиг-

немо споменик за незаборав, рекла је профе-сор Смиља Аврамов, на састанку Иницијатив-ног одбора за изградњу споменика српским жр-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 45

ИЗ СРОДНИХ УДРУЖЕЊА

Page 47: Vojni Invalid 099

твама 20. века. Да је помоћ државе неопходна,сложили су се сви чланови Одбора, охрабрениподршком председника Србије Томислава Ни-колића, који је и покровитељ акције.

- Пред нама су конкретни кораци, пресвега што хитнија израда предлога закона којиби требало упутити Влади – рекао је Алексан-дар Матановић.

Ратко Дмитровић, главни уредник „Но-вости“ предложио је да се Удружење регистру-је као Друштво за подизање меморијалногцентра српским жртвама геноцида (скраћени

назив „Српски меморијал“). - Овај величанствени споменик треба

да буде наш, српски Јад Вашем - истакао јеДмитровић.

Академик Василије Крестић рекао је даследи озбиљна битка и да очекује својеврснеотпоре овој иницијативи, али да треба бити до-следан. Чланови ИО одлучили су да се Удру-жење оснује као НОВО.

Министарство за рад и социјалну поли-тику одобрило је пројекат за наставак психосо-цијалне рехабилитације бораца последњих ра-това. Љубомир Брадић, председник ваљевскогУдружења бораца ратова од 1990. године и ге-нерални секретар удружења на нивоу Србије,у разговору за наш лист каже да је ово једна однајзначајнијих информација која је стигла овегодине на њихову адресу. Иако је реч о скром-ној суми од 750.000,00 динара, она ће послу-жити да се изврши преглед око 100 лица, апројектом је планирано и да 30 њих добијеновчану помоћ за куповину лекова.

Наш саговорник сматра да у тешкојекономској ситуацији сваки динар много значикада се употреби за бригу о здрављу ове попу-лације бораца, као и ратних војних инвалида ипородица погинулих бораца.

- Током прве овогодишње фазе пројек-та, коју смо назвали „Др Предраг Цанић – Тра-диција 5“, прегледано је 105 лица и том прили-ком смо спасили три живота. Реч је о два бор-ца и мајци погинулог борца, који су ималиозбиљне срчане проблеме, тако да смо их упоследњи час упутили на хируршке интервен-ције у Ваљево и Београд. У тој групи од 105прегледаних само један је био потпуно здрав.Код више од две трећине, како је наведено улекарским извештајима, установљен је поре-мећај са тешким психосоцијалним тегобама –наводи Брадић, уз подсећање на пратеће не-повољне статистичке податке. Тако је навео дау Колубарском округу има око 12.000 бораца,да је од њих 9.000 са сеоског подручја, од ко-јих чак 5.000 нема здравствену легитимацију.

То практично значи, како је навео, да не могуда се лече у случају болести и да су препуште-ни сами себи или, евентуално, бризи породицеили родбине.

- Захваљујући разумевању Министар-ства за рад и социјалну политику и упорностинашег Удружења, настојимо да амортизујемонаведену ситуацију. Трудимо се да мотивише-мо своје чланове да се пријављују за прегле-де, јер многи од њих одлазе лекару кад је ка-сно. Прегледе обављамо по уговору у једнојприватној поликлиници у Ваљеву, која има нај-савременије дијагностичке апарате и лабора-торију. И, што је врло битно, њихово особљеима стрпљења и изванредну комуникацију салицима од којих многа и даље мисле да су, поповратку с борбених линија на које су билиупућени мобилизацијом, грађани другог реда.Пројектом психосоцијалне рехабилитације од2010. године прегледано је, уз прецизно утвр-ђене дијагнозе и прописане терапије, више од700 лица, док је њих 400 уз новчану подршкуупућено у неку од бања или климатских лечи-лишта. Пратеће активности овог пројекта сустручне трибине и предавања, као и штампа-ње брошура које би требало да утичу на пре-венцију и мотивацију бораца да чувају својездравље – објашњава Брадић, истакавши изу-зетну подршку града Ваљева, пре свега када јереч о средствима за одређене субвенције, узтврдњу да им у томе нема премца у држави.

У Централном Дому Војске Србије уБеограду, 24. октобра 2013. године, одржана јеОсма редовна годишња Скупштина Клуба ге-нерала и адмирала Србије. Поред члановаКлуба, Скупштини су присуствовали и високигости – начелник Управе за људске ресурсе ГШВС генерал-мајор Слађан Ђорђевић, начелникУправе за традицију, стандард и ветеране МОпуковник Слађан Ристић, председник Репу-бличког одбора СУБНОР-а Србије проф. дрМиодраг Зечевић, председник Скупштине Бео-градског форума за свет равноправних Драган

Вучићевић, генерални секретар Друштва срп-ских домаћина Милета Бабовић, председникУдружења ратних и мирнодопских инвалидагенерал – мајор у пензији Мирослав Лазовић,председник Савеза потомака српских ратника1912-1920, пуковник у пензији Љубомир Мар-ковић, председник Друштва за неговање тра-диција ослободилачких ратова Србије ДраганЈуришић, председник Удружења ратних добро-вољаца 1912-1918. године др Видоје Голубо-вић, потпредседник ГО ОРВС Драган Јелчић идиректор Медија центра „Одбрана“ потпуков-

46 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 48: Vojni Invalid 099

ник Славољуб С. Марковић, представници ме-дија и др.

Присутни су устајањем и минутом ћу-тања одали пошту члановима Клуба који супреминули у периоду између две седницеСкупштине Клуба, а затим је председник Скуп-штине Клуба генерал-потпуковник у пензијиЉубиша Стојимировић отворио седницу и по-здравио присутне чланове Клуба и госте Скуп-штине, сваког посебно. Након тога седницомСкупштине председавао је генерал-пуковник упензији Видоје Пантелић, председник Извр-шног одбора Клуба.

Извештај о раду Клуба у протеклој го-дини поднео је председник Скупштине КлубаЉубиша Стојимировић. По његовој оцени, Из-вршни одбор Клуба и руководство подружницеу Нишу радили су квалитетно и одговорно, ускладу са Статутом и Програмом рада за 2013.годину, у 17 тачака и 68 планских задатака,што важи и за друге органе Клуба, који тренут-но има 227 чланова, шест више него прошлегодине. Посебно су унапређени односи и са-радња са Министарством одбране и ВојскомСрбије. Министар одбране Небојша Родићпримио је председника Извршног одбора Клу-ба Видоја Пантелића, 07.10.2013. године и томприликом му саопштио лепу вест – да је Мини-старство одбране донело одлуку да се седи-ште Клуба врати у ЦД ВС у Београду.

Поред тога, министар Родић је обаве-стио Пантелића да је одлучио да прихвати по-нуђено чланство у Организационом одбору заодржавање међународне научне конференцијео Првом светском рату, која ће бити одржана уорганизацији Клуба генерала и адмирала Срби-је и регионалног Савета Међународног консул-тативног комитета, у Београду, идуће године.

Представнике Клуба генерала и адми-рала Србије дан раније, 23. октобра, примио јеи начелник ГШ ВС генерал Љубиша Диковић,којега су упознали са радом и активностимаКлуба у протеклој години.

Сарадња Клуба генерала и адмиралаСрбије са Министарством одбране РепубликеСрбије успешно се остварује преко Управе МОза традицију, стандард и ветеране.

Клуб је прошле године наставио даразвија успешну сарадњу и са СУБНОР Срби-

је, Удружењем војних пензионера, Београд-ским форумом за свет равноправних, Удруже-њем ратних и мирнодопских војних инвалида,Савезом резервних војних старешина и другимсродним организацијама и удружењима.

Такође, Клуб је наставио успешну ме-ђународну сарадњу. Представници Клуба под-нели су три реферата на „округлом столу“ којије у марту ове године одржан у Београду пово-дом годишњице НАТО агресије на СРЈ. Пред-ставници Клуба учествовали су на Међународ-ној конференцији шест земаља, у оквиру реги-оналног Савета Међународног консултативногкомитета у Казахстану. Унапређена је сарадњаса Бугарима, у Београду су били ветерани изПетрограда итд.

Настављено је и са успешном издавач-ком делатношћу. Ради се на четвртом томуЗборника радова о НАТО агресији на СРЈ.Промовисане су књиге генерала Ђошана иСмиљанића, пуковника Шљиванчанина итд.

Клуб је био веома активан и на планурешавања статусних питања и проблема сво-јих чланова и војних лица уопште, нарочито увези са војним пензијама и незаконитим испла-тама новчаних примања и становима.

Добро су радиле и секције за неговањетрадиција и информисање.

Извештај о раду подружнице Клуба уНишу, која има 22 члана, поднео је генералМарковић. Каже да се редовно састају и добросарађују са Војском Србије, Министарствомодбране, Војном болницом, сродним удруже-њима и локалном самоуправом.

Надзорни одбор Клуба и Суд части под-нели су засебне извештаје о раду. Клуб је у пе-риоду од 01.01. до 17.10.2013. године оствариоприходе у износу од 1.151.000,00 динара, од че-га је 826.000,00 динара приход од чланарине.

Скупштина Клуба усвојила је План ра-да за 2014. годину, у 19 тачака. Клуб ће идућегодине, заједно са СУБНОР Србије и Београд-ским форумом за свет равноправних, органи-зовати Конференцију о агресији НАТО на СРЈ.

У дискусији о извештајима и раду упрошлој и плановима за наредну годину уче-ствовали су генерали Јурјевић, Новак, Смиља-нић, Пантелић и други. Јурјевић предлаже дасе оснује координационо тело за сарадњу свихудружења војних пензионера о заједничким,

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 47

Високи гости на Скупштини Клуба

Чланови Клуба

Page 49: Vojni Invalid 099

статусним питањима, чија би водећа снага биоКлуб генерала и адмирала Србије. По њего-вом мишљењу, у будуће више пажње треба по-клањати егзистенцијалним питањима људи,него историји, као што је сада случај.

Божо Новак је предложио да Клуб по-крене масован правни поступак за повратаквојних пензионера у правни систем, јер су онисада, по његовим речима, ван Закона. Послежучне дискусије његов предлог је прихваћен, стим да се та акција води у оквиру Удружењавојних пензионера.

Генерал Смиљанић заложио се за вра-ћање Клуба генерала и адмирала Србије на ме-сто одређено чланом 2. Статута Клуба, премакојем приоритетни циљ и задатак Клуба пред-ставља брига о стратешким питањима, док сустатусна питања у другом плану и њима вишетреба да се бави Удружење војних пензионера.

Председник подружнице Клуба у НишуМарковић пренео је захтеве Подружнице.

- да Министарство одбране финансијскиподржи активности Клуба више него до сада;

- да се преко фонда СОВО војним оси-гураницима обезбеди осигурање приликом пу-товања у иностранство;

- да се помно прати реформа ПИО, ка-

ко војни пензионери не би изгубили стеченаправа;

- да се војни пензионери ослободе оба-везе плаћања пореза на трофејне пиштоље

- да се изради нови печат и штамбиљ.Чланови Клуба ће од 01.01.2013. годи-

не плаћати већу чланарину него до сада. Онаће износити 450,00 динара месечно, а њеноповећање је било неопходно због повећанихпотреба Клуба.

Учесницима Осме редовне, годишњеседнице Скупштине Клуба генерала и адмира-ла Србије пригодним говорима обратили су сегенерал – мајор Слађан Ђорђевић, проф. дрМиодраг Зечевић, Драган Вукићевић, др ВидојеГолубовић, пуковник у пензији Љубомир Марко-вић, Драган Јелчић и историчар Аћимовић.

Осма редовна годишња седница Скуп-штине Клуба генерала и адмирала Србије за-вршена је уручивањем признања Клуба заслу-жним институцијама и појединцима, међу који-ма и писцу ових редова, коме је додељена. За-хвалница Клуба за „изванредну сарадњу и до-принос раду и афирмацији Клуба“, на којој иовом приликом, још једном захваљујемо.

Асоцијација војних ветерана Србије одсиноћ има свој клуб у Првомајској улици у Зему-ну. Миленко Продановић, пуковник у пензији,подсетио је да ће под овим кровом члановиАсоцијације моћи да добију правну, социјалну,здравствену заштиту и низ других корисних са-вета, али и да наруче зимницу. Биће то прилика

и да породице погинулих бораца овде нађу по-дршку у решавању својих проблема. Асоцијаци-ја броји 15.000 чланова. На синоћњем дружењубили су и војни ветерани из Суботице, Куршу-млије, Ниша и других градова Србије.

Припадници 204. ваздухопловне брига-де угостили су на аеродрому „Батајница“ чла-нове Удружења за особе са и без инвалидите-та „Победник“ из Новог Београда и упознали ихса животом и радом јединице.

У поздравном обраћању гостима, међукојима је највише било малишана, координа-тор акције мајор Ненад Стевић подсетио је даје 204. ваздухопловна бригада позната као до-бар домаћин и организатор бројних догађајахуманитарног карактера из домена цивилно-војне сарадње.

Осим разговора са ваздухопловцима,одушевљени гости могли су да погледају филм„204. ваздухопловна бригада“, изложбу макетаваздухоплова из колекције заставника СашеЈовановића и део војних ваздухоплова на ста-јанци аеродрома. Посету су обележила и так-мичења у стоном тенису и боћању у којима су

снаге одмерили чланови удружења и припад-ници бригаде.

- Ово је незаборавно искуство, како занајмлађе чланове Удружења тако и за нас ста-рије. Захваљујем Војсци Србије и Команди 204.ваздухопловне бригаде што су нам пружили овујединствену прилику да се дружимо са њенимприпадницима. Неописиве су емоције ове децекоја су са нама овде јер су осетили да нису за-борављени чланови друштва – каже председ-ник удружења „Победник“ Момчило Савић.

Спортско рекреативно Удружење заособе са и без инвалидитета „Победник“ бројиоко 80 чланова и познато је по труду да подслоганом „Равноправно до циља“ пружи осо-бама са инвалидитетом могућност да се бавеспортом.

У Централном дому Војске Србије, 11.и 12. септембра, одржана је прва Регионалнаконференција организација војних пензионера

и ветерана, на којој су учествовали представ-ници Бугарске, Румуније, Македоније, Репу-блике Српске, Црне Горе и Србије. Иницијатор

48 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 50: Vojni Invalid 099

и непосредни организатор Конференције, по-сле обављених консултација са представници-ма неколико удружења војних пензионера иветерана из региона, било је Удружење војнихпензионера Србије.

На почетку рада овог скупа, којем јепредседавао председник УВПС Љубомир Дра-

гањац, представници удружења и организаци-ја војних пензионера и ветерана међусобно сусе информисали о „личној карти„ сваке органи-зације, њихових програмским циљевима и за-дацима, који су много чему подударни ...

У јулу ове године из штампе је изашаопрви број листа „Ратни војни инвалиди Репу-блике Српске“, чији је издавач Савез органи-зација и удружења ратних војних инвалидаРепублике Српске, са седиштем у Прњавору,са којим је Удружење РМВИ Србије недавноуспоставило директан контакт и сарадњу, при-ликом боравка делегације Савеза, на челу сапредседником Савеза Драгомиром Јанчићем,у Београду, 28. октобра 2013. године, поводомобележавања овогодишњих значајних јубиле-ја војних инвалида Србије и Удружења РМВИСрбије.

Главни и одговорни уредник листа Бра-нимир Ђуричић, у Уводнику првог броја измеђуосталог каже: „Ратни војни инвалиди Републи-ке Српске“ је гласило 12.000 чланова Савезаорганизација и удружења ратних војних инва-лида Републике Српске и извор информисањасвих 36000 рањених и од ратних узрока оболе-

лих бораца војске Републике Српске. Свакачетири мјесеца објављиваћемо приче значајнеза...“

Прелиставањем првог броја листа „Рат-ни војни инвалиди РС“ види се намера његовогИздавача, Издавачког савјета и Главног и одго-ворног уредника да у њему објављују прилогекомпетентних аутора о најважнијим егзистен-цијалним питањима и проблемима РВИ Репу-блике Српске, што је и уређивачка политика„Војног инвалида“. Зато колегама из РепубликеСрпске желимо пуно успеха у раду, на добро-бит свих војних инвалида Републике Српске.

У наредним бројевима „Војног инвали-да“ преносићемо и текстове из „Ратних војнихинвалида Републике Српске“, кад год нам сеучини да би могли бити интересантни и кори-сни и за војне инвалиде Србије.

У Централном дому Војске Србије у Бе-ограду, 17.10.2013. године одржана је Свечанаакадемија поводом 110 година формирањаСавеза добровољаца Краљевине Србије и 85година излажења „добровољачког гласника“.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца ор-

ганизовало је 04.10.2013. године, у Народнојбиблиотеци Србије представљање књиге:„Милунка Савић српска хероина“, о којој суговорили гости и аутори др Видоје Голубо-вић, Предраг Павловић и Новица Пешић.

У сали Народне скупштине РепубликеСрбије, 18.новембра 2013. године обављена јесвечана предаја награда и похвала поводомзавршетка 42-ог Књижевно-публицистичкогконкурса „Драгојло Дудић“, у организацији РОСУБНОР Србије и Управног одбора Фондације„Драгојло Дудић“.

У Салону Дома РВИ Београда, 25. но-вембра 2013. године, у организацији Градскогодбора СУБНОР Београда и Секције бораца29. херцеговачке НО ударне дивизије, одржанаје Свечана академија којом је обележена 71.годишњица формирања 10. херцеговачке бри-гаде и 70. годишњица формирања 29. херцего-вачке НО Ударне дивизије. Академију је отво-рио председник Секције бораца 29. херцего-вачке бригаде Драгутин Комненић. Опширанреферат о формирању 10. херцеговачке бри-гаде и 29. херцеговачке дивизије имао је мрМилан Атељевић. Пригодан културно-уметнич-ки програм извели су баритон Народног позо-ришта у Београду Вук Зекић, драмски уметни-

ци Ивана Жигон и Небојша Кундачина. Промо-висана је и књига „70 година 10. херцеговачке

бригаде 1942-2012“. Свечаној академији при-суствовао је и председник ГО СУБНОР Београ-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 49

Учесници у програму Академије

Page 51: Vojni Invalid 099

да Бора Ерцеговац. ГО СУБНОР Београда организовао је и

свечани скуп поводом 70.годишњице Другогзаседања АВНОЈ-а и 68. годишњице прогла-шења ФНРЈ, у Салону Дома РВИ Београда,29.новембра 2013. године. О значају Другог за-

седања АВНОЈ-а и проглашења ФНРЈ говориоје Живорад Јовановић, некадашњи министариностраних послова СРЈ и председник Извр-шног одбора Београдског форума за свет рав-

ноправних. Секције бораца 6. Личке, 7. Банијске,

8.Кордунашке и 12. Славонске дивизије органи-зовале су свечани скуп поводом обележавања71. годишњице њиховог формирања који је одр-жан 16. новембра 2013.године, у Свечаној сали

зграде градске општине Нови Београд. Измеђуосталих гостију, том скупу су присуствовала идеца Срба из Румуније. Скуп је поздравио Ми-лан Сурла, из седнице бораца шесте личке.

Друштво за истину о НОБ и Југослави-ји и Савез антифашиста Србије организовалису Свечану академију у част Другог заседањаАВНОЈ-а и Дана Републике, 29. новембра2013. године, у музеју „25. мај“ и Кући цвећа.Академију је отворио генерал ЈНА у пензијиСветозар Оро, а о Другом заседању АВНОЈ-аговорили су председник Друштва, књижевник

Горан Бабић и председник САС АлександарКраус. Након тога изведен је пригодан умет-нички програм, а по завршетку Академије при-ређен је пригодан коктел у музеју „25. мај“.

Делегација Свечане академије поло-жила је цвеће за Јосипа Броза Тита и уписаласе у књигу утисака.

Старост је период у животу сваког чо-века од кога сви потајно стрепе. Старење јепроцес који је природан и који се не може из-бећи. У себи збраја сва времена: прошло, са-дашње и будуће. Старост не мора нужно битиоптерећена бригом, стрепњом, болестима идругим недаћама. Да може да буде и „Златнодоба“ показао је и овогодишњи фестивал ства-ралаштва старијих „Златно доба“, који је одр-жан од 24-26.09 2013. године у организацијидневних центара и клубова Геронтолошкогцентра Београд. Набројићемо само неке одактивности у оквиру фестивала: поетски кон-курс „Златни стихови“, путујућа креативна ра-дионица „Арт трамвај“, изложба фотографија„Нај осмех трећег доба“.

Други дан фестивала стваралаштвастаријих „Златно доба“ био је резервисан запрограм „Размена“, у Сремским Карловцима, усарадњи са карловачким Удружењем пензио-нера. Програм „Размена“ је замишљен као на-чин повезивања два различита животна про-

стора старијих особа, Београда и СремскихКарловаца. Група од 90 чланова дневних цен-тара и клубова Установе геронтолошки центарБеоград кренуло је са перона београдске же-лезничке станице пут Сремских Карловаца.Насмејана и раздрагана лица учесника, већ одсамог почетка, обећавала су леп и незабора-ван дан. Звук пиштаљке којом је отправник во-зова дао знак да воз може да крене као да јебио и сигнал да програм може да почне.Одмахсе ту негде створио господин са виолином, пе-сме су се смењивале једна за другом. Пут доСремских Карловаца за ову веселу дружинуделовао је јако кратак.

После разгледања културно-историј-ских знаменитости овог центра српске културеучесници су се упутили у карловачки културницентар „Каром“, где је била постављена изло-жба слика. Концертом пензионерског Култур-но-уметничког друштва били су одушевљенисви присутни, смењивале су се песма, игра,глума..... Аплауза је било на претек.

50 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Чланови секција славних дивизијаБора Ерцеговац и Живорад Јовановић

Page 52: Vojni Invalid 099

Иако су ови сусрети за циљ имали дасе повежу пензионери из два града и створинови простор за њихово дружење, Карловчананије било много. Да ли је то пропуст организа-тора, или незаинтересованост пензионераСремских Карловаца не знамо.

Овогодишње „Златно доба“ организо-вано је под покровитељством Скупштине гра-

да Београда, окупило је више од 700 учесника,кроз разноврсне активности.

Главни слоган целе манифестације јебио „Најбоље тек долази“, а видевши оптими-зам и енергију учесника, убеђена сам да јеизабран прави слоган.

Детињство у пламену. Најмлађа у стро-ју. Чак и од сестре јој петнаестогодишње Љуби-це. Млађи, можда, бејаху само Радош Радовић,Видоје Жарковић и Марко Машановић...

Овако је „Борба“ од 4. јула 1986. поче-ла једну необичну репортажу о Милеви Вујо-вић, младој партизанки из Доњег Загарача кодДаниловграда. Репортажу о чети Спасоја Вујо-вића, прекаљеног црногорског ратника и њего-вој чети - сину јединцу Петру и ћеркама Стани,Милени, Васиљки, Љубици и Милеви. СтариСпасоје, глава куће, син јединац и пет кћери.Сви под истом партизанском заставом, сви каистом циљу. Даноноћно у маршу, са сновима уколони, са куршумима изнад главе, с вјером упобеду...

Милеву Вујовић- Новак, најмлађег но-сиоца „Партизанске споменице 1941“ у онда-шњој Југославији (у Даниловграду их има 145),срели смо ових дана у Београду. Бреме од 84године лако носи, каже мало у шали, а мало узбиљи и у томе јој највише помажу кћерка Ели-забета и син Емил. „Девојчица са пушком“, ка-ко су је звали ратни другови, данас је запаже-ни пјесник и док прича о родном Доњем Зага-рачу, оцу Спасоју, брату Петру и сестрама, ко-је су једна за другом одлазиле у вечност, једнасуза јој искри у оку.

Ускоро ћу у мој Загарач, прича са сје-том. Да посјетим очево огњиште. Јер, нигдекао тамо у Порпољину не васкрсне пред мојимочима босоного детињство, рат и немаштина,војевање моје породице, дани када се рађаласлобода. Ипак и дан – данас ми је пред очиманајчешће она слика кад смо ја и сестра Љуби-ца у предаху два јуриша, негде код Колашина,среле оца Спасоја. „Знао сам“, рече благо ипомилова нас обје по коси, да ћу вас наћи. Иизвади двије јабуке. Ко зна колико их је носио?А можда их је имао и за Петра, Васу, Љубицу,Стану, или Милену? Тешки су то дани били ка-да се рађала слобода, наставља Милева.Иако сам била „мало виша од пушке“ нијесамосјећала страх. Једино сам се бојала да не-пријатељу не паднем у руке. Зато сам послед-њи метак чувала за себе.

Такви су Вујовићи откад знају за себе;није у Црној Гори избио ни један ослободилач-ки рат а да они нијесу стали под устанички бар-јак. Таква је била и чета Спасоја Вујовића.

Најстарију Стану четници су предалиИталијанима и она је у логору у Аустрији оста-ла до краја рата. Послије Стане ухапсили сустарину Спасоја.. У логору код Даниловградаостао је до капитулације Италије. Послије јепоново узео партизанску пушку у руке. Посли-је рата је упућен у Италију на лијечење.. Кадасе вратио дочекала га је празна кућа... Васиљ-ка Спасојева је као бомбаш погинула 1942.године у нападу на Купрес, Милена у нападуна Ливно.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 51

ИЗ СВЕТА...

Детаљ из Загарача

Page 53: Vojni Invalid 099

Спасојев јединац Петар је био један одорганизатора Тринаестојулског устанка у овомкрају. Био је начелник Политичко-пропагандногодељења и замјеник директора Радио – Бео-града, затим опуномоћени министар дипло-матско-конзуларне службе и савјетник у саве-зној влади. Умро је 1992. године.

Вујовићи су из рата донијели три „спо-менице 1941“ које су на зиду трошне Спасоје-ве куће у Доњем Загарачу дуго причале причео оцу, брату и сестрама. Стари Спасоје је по-слије ослобађања остао сам у празној кући.Најсрећнији је био, прича Милева, у љето1945, кад смо се преживјели из чете Вујовића

поново нашли на окупу – Спасоје, Петар, Ста-на, Љубица и ја. Било је то у Београду. Дугонам је причао о Загарачу, Црној Гори, вјековнојборби за слободу. Одатле нас је живот одвеона разне стране. Прекјучерашња прославаТринаестог јула – Дана државности и Данаустанка била је права прилика да се МилеваВујовић – Новак подсјети на баладу о чети сво-га оца Спасоја и на заједнички барјак испод ко-јег су окупљени Вујовићи.

Отац, син и пет кћерки. Спасоје, Петар,Стана, Милена, Васиљка, Љубица и Милева....

Македонски ветерани Другог светскограта одлучили су да ове године 11. октобар –Дан устанка у Македонији против фашистичкихокупатора и њихових домаћих помагача обеле-же издвојено од програма. Владе премијераНиколе Груевског, огорчени на „подцењивачкиоднос према творцима данашње државе ислободе“.

Празник се не поштује достојно, на-против чак се историја грубо деранжира. Вре-ђа се не наша, већ историја свих грађана у Ма-кедонији, чак и још увек нерођене деце нашихграђана. Ништа лошије не може да се деси јед-ном народу од тога, да му се, или брише деоисторије, или да му се својата историја. То суподједнаке штете – изјавио је председник бо-рачке организације Македоније, пензионисанигенерал Тодор Атанасовски.

Борци су се одлучили за издвојенообележавања Дана устанка у Македонији, бу-дући да, како је потврдио др Трајче Грујоски изруководства Савеза бораца НОР-а у овој зе-

мљи, „од ове године власт је решила да обеле-жавање овог празника буде – затвореног типа“.Објаснио је да је „упућена само једна позивни-ца председнику Савеза бораца, за свечануакадемију, на којој му је ускраћено право да го-вори“.

Сви остали борци су дискриминисании онемогућени да присуствују свечаној акаде-мији у организацији Владе, на којој ће говори-ти само шеф државе – изјавио је Грујоски, ука-зујући да се тиме потврђује сурова стварностда је заборављен историјски допринос борацаантифашистичког рата, твораца данашње др-жавности, независности и слободе ове земље.

Обележавање 11.октобра – македон-ског Дана борца, почетка антифашистичке бор-бе у овој земљи у Другом светском рату, разво-дњено је и по државно – политичким критерију-мима странака и у зависности од „боја“ учесни-ка у актуелној власти било на централном, илилокалном нивоу, тврде бивши македонски пар-тизани из асоцијације ратних ветерана.

52 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Ову песму уредништву „Војног инва-лида“ послао је некадашњи председникКњижевне секције Дома РВИ Београда, ВукБоричић Тиврански, 2006.године, уз препо-руку да је објавимо у Часопису, „ако Уред-ништво сматра да јој је место у Часопису.”

Сестре Стане и Милева Вујовић са братом Петром

Page 54: Vojni Invalid 099

Уочи званичног обележавања 11. окто-бра, дана борца у Македонији „на терену“, узависности од страначке боје власти „на лока-лу“, испољено је „ратовање“ истицањем заста-ва Македоније или пак Албаније.

У Струги где власт у локалној самоу-прави држи опозициона Демократска партијаАлбанаца (ДПА), општинске власти истакле сусамо заставе – Албаније. С друге стране, гра-

ђани македонске националности самоиниција-тивно празник су дочекали, истицањем држав-них застава – Македоније. Комуналне инспек-цијске службе општина Струга, међутим, те„нелегално окачене заставе“ су – одстраниле.

Влада Српске ће затражити од хрват-ске владе да посмртни остаци мајора МиланаТепића буду пронађени и предати Српској, ка-ко би били достојно сахрањени, рекао је мини-стар рада и борачко-инвалидске заштите РСПетар Ђокић, после пријема за АлександраТепића, сина народног хероја Милана Тепића.Ђокић је рекао да би и Хрватска, данас, вишеод 20 година од када је херојски страдао Ми-лан Тепић, требало да покаже разумевање. Онје подсетио да Милан Тепић потиче са подруч-ја Козарске Дубице и да је Влада РС у оквирупрограма обележавања значајних догађаја из

одбрамбено-отаџбинског рата, уврстила у својкалендар и дан сећања на овог хероја. Алек-сандар Тепић захвалио је Ђокићу и ВладиСрпске на подршци организовању 10. јубилар-ног ауто-релија „Меморијал хероја Тепића2013“ који ће у недељу 6. октобра, бити одр-жан у Београду. Представници Официрскогауто-мото спортског клуба из Београда су по-водом 10. јубиларног ауто-релија „Меморијалхероја Тепића 2013“, министру Ђокићу уручили„златни кључ“ официрског клуба.

Сарајевске власти утврдиле су програмобележавања 100. годишњице атентата наФранца Ферндинанда и почетка Првог светскограта, упркос противљењу званичника Српске,

који тврде да је реч о пројекту који велича оку-патора.

Антифашисти и присталице крајње де-снице одржали су јуче супротстављене скупо-ве испред једне Будипештанске цркве, у којој јеоткривена биста диктатора Миклоша Хортијакоји је Мађарском владао између 1920. и 1944.године. Око 500 људи, који су демонстриралипротив одавања почасти Хортију, блиском са-везнику Адолфа Хитлера, су око рукава носи-ли жуту Давидову звезду, коју су Јевреји мора-ли да носе током владавине нациста, извешта-ва АФП.

Истовремено су стотине десничара,окупљених око новооткривене бисте, клицалидиктатору, који је увео антијеврејске законе уМађарској и надгледао депортацију Јевреја улогоре 1944. године.

Неки Мађари у Хортију виде спасиоцаМађарске после краткотрајне комунистичке

револуције 1919. и трауматичног губитка знат-них територија после Првог светског рата.

Последњих година у Мађарској се до-некле обнавља Хортијев култ, што се очитује иподизањем споменика и давањем његовогимена улицама. Критичари оптужују десничар-ску владу премијера Виктора Орбана да пре-ћутно потхрањује носталгију за Хортијем.

Постављање бисте и њено данашњеоткривање организовао је извесни протестант-ски пастор, повезан са десничарским снагама.Јучерашњи дан изабран је због 75.годишњицеспоразума Мађарске са нацистичком Немач-ком, којим је предвиђен повраћај територијаизгубљених на основу Тројанског мировногуговора из 1920. године.

Новоизабрани други потпредседник аус -тријског парламента и истакнути члан ултраде-сничарске Слободарске партије Норберт Хоферподстакао је нову расправу о „неопходности“ уки-дања Закона о забрани нацистичке агитације,прописа којим је забрањено доводити у питањенацистичке злочине, број жртава холокауста, ве-личати „заслуге“ Хитлеровског режима.

Уочи викенда, када се обележава 75 го-

дина од организованог погрома на Јевреје, на-званог „Кристална ноћ“, у интервјуу бечкомдневнику „Курир“ изјавио је да ће Аустрија преили касније морати да распише референдум оукидању, по његовом мишљењу, спорног закона.

„Нека народ одлучи где су границе сло-боде говора“, рекао је Хофер.....

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 53

Page 55: Vojni Invalid 099

На Црвеном тргу у Москви пред око8.000 одабраних званица одржана је јуче све-чана војна парада у част прве такве параде7.новембра 1941. године са које су војнициотишли право на фронт. Прва парада одржанаје у част 24. годишњице Октобарске револуци-је док је трајала Битка за Москву у Другом

светском рату, а немачке снаге биле су на не-колико десетина километара од Москве. На тојпаради се обратио Јосиф Стаљин, а догађај јеимао велики значај за подизање морала војскеи целог Совјетског савеза.

Немачки пиротехничари су у градуДортмунду успешно демонтирали велику ави-онску бомбу заосталу из Другог светског рата.

Пре њихове акције је из околних блоко-ва зграда евакуисано више од 20 хиљада људи.

Бомба тешка 1800 килограма откриве-на је пошто су експерти анализирали ратнеавио-фотографије у потрази за неексплодира-ним бомбама баченим из савезничких авиона

на индустријску област Рур.Премда откривање неексплодираних

бомби из Другог светског рата у Немачкој нијереткост, велике бомбе нису честе.

Слична бомба је пре две године иза-звала евакуацију 45.000 људи у граду Коблен-цу, на Рајни.

Једно од основних људских права јеправо на језик и писмо. На почетку 21. века -века људских права, Хрватска државна властсвојим поступањем према српској мањини уХрватској крши хрватски Устав и законе, на нај-гори могући начин, избацивањем права Срба уХрватској на сопствени језик и писмо. У овомтренутку у чињењу тог непочинстава не спута-вају их ни међународни споразуми (Ердутски),који прецизно регулишу правни, па и језичкистатус Срба у Барањској жупанији, која је намиран начин реинтегрисана у државно-правнисистем Републике Хрватске.

Рат у Хрватској окончан је „Олујом“.Међутим, Барања је много касније враћена удржавно - правни оквир Хрватске, мирном ре-интеграцијом под контролом међународне за-једнице. Под међународним надзором преци-зно су утврђени статус и права српске заједни-це, бројчано и територијално највеће у Репу-блици Хрватској. По окончању мисије међуна-родне заједнице, територија са српском мањи-ном је потпуно интегрисана у правни системХрватске. Тадашња хрватска власт (коју јеформирала ХДЗ) почиње да уводи српско пи-смо у школе и поставља двојезичне натписе надржавне установе. То је некако функциониса-ло до пре неколико месеци, уз мање или вишепотешкоћа, а онда су прорадиле „мацоле и че-кићи“ и двојезичности је дошао крај.

Хрватска је уласком у Европску унију усвом коферу понела и зајамчена језичка и свадруга мањинска права, која се безпоговорноморају поштовати. На жалост, то није тако, а

Европа све то гледа и вели да је то унутрашњепитање Хрватске. То и није ништа ново одстране Европе, кад су у питању Срби и зашти-та њихових права. Међутим, питање језика иписма, било које мањине, не може бити само„унутрашње“ питање било које земље, јер по-стоје и бројне међународне конвенције о за-штити људских права, којима су регулисана тапитања.

Мото Европе „мањине оплемењују“ неважи за Хрватску. По подацима Статистичкогзавода Републике Хрватске, у Хрватској данасживи више од 90% становника који се изја-шњавају као Хрвати (95% су католици), штозначи да је Хрватска етнички најчистија земљаЕвропе. Срба у Хрватској, по попису из 1991.године, било је 820 хиљада, а данас их је 186хиљада. Некима је и то превише, судећи понајновијем дивљању шовиниста и србомрзацау Хрватској, које је почело у Вуковару и шири-ло се као пожар по целој Хрватској, лупањемћириличних плоча.

Шта је ту проблем? Није ваљда ћири-лица? Зар уклањање ћирилице (двојезичнихтабли, или једнојезичних) решава све пробле-ме Хрватске државе? Или се можда тиме желипажња Хрватске јавности скренути са социјал-них и економских проблема у Хрватској? ИгорМандић, хрватски интелектуалац, цењени пи-сац, чија се реч на просторима екс Југослави-је цени и поштује као реч разума, о овом штосе догађа сада у Хрватској каже да би пробу-ђено усташтво, удружено са клерофашистима,те сумњивим припадницима разних борачких

54 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ...

Page 56: Vojni Invalid 099

„удруга“, скупа са деловима ХДЗ-а, желело далупањем двојезичних табли, претњама и хала-буком протера преостале Србе из Хрватске.Међутим, поставља се питање – зашто? Зар јемогуће да ова мањина, сведена на мизернихмање од 4% становништва Хрватске, у односуна 12% и више, колико је Срба у Хрватској би-ло по попису из 1991. године, представља би-ло какву претњу хомогеној и 95% национално -католичкој, етнички чистој Хрватској?

Неки Хрвати (србомрсци) никада нисухтели да Србима у Хрватској признају њиховаправа на земљу, језик и територију. Ако су нека-да поштована права Срба у Хрватској, онда јето било гаранцијом моћнијег, Аустроугара, Мле-чана, Наполеона и сл. Те привилегије Срби сунајчешће плаћали својим главама. Стварањем

Југославије под династијом Карађорђевића Хр-ватима је великодушно опроштено за сва неде-ла која су до тада починили над Србима.

О поменутим Хрватима србомрсциманајбоље сведочи Закон о забрани ћирилице,из 1941. године, који нам помаже да схватимои најновија догађања у Хрватској.

Много је сличности између давне 1941.године и ове 2013. године, с том разликом штоће овога пута вероватно Срби бити једина жр-тва овако изведених језичких радова нове де-мократске државе Хрватске.

„Домовински рат“ у Хрватској почео јеизбацивањем Срба из Сабора, а са новим хр-ватским Уставом Срби су од конститутивногнарода постали неугледна мањина. Ускраћи-вањем претходних права, те претњама и ата-ковањем на њихов живот и имовину, почели сунајтежи дани за голи опстанак Срба и њиховогјезика у Хрватској. Паљењем и уништавањемкњига на ћириличном писму, 1991. године, на-прављен је срамни културоцид над српскоммањином. Овог срамног чина,кад се уништава-ла српска култура писана стотинама година насрпском језику и ћирилици, нису биле поште-ђене ни установе културе, библиотеке, школе,па чак ни приватне библиотеке. Гореле су тогкишног пролећа српске књиге, писане ћирили-цом широм Хрватске. И онда, као и данас, ра-зум и памет повукли су се пред бестијалним,вандалским уништавањем једне културе. Тајсрамни чин с правом се може назвати „Хрват-ска кристална ноћ“.

Председник Републике Хрватске Јоси-повић замуцкујући вели да се законска праваСрба у Хрватској морају спроводити, али заВуковар, то питање би морало мало „другачи-је“ да се уради, пошто је у „домовинском рату“пострадао од „српске“ агресије. Правник Јоси-повић хрватски Устав тумачи по сопственој во-љи, „може и овако и онако“. На тај начин,Јоси-повић, дерогира хрватски Устав и законе којетреба и мора да брани, било да су Срби у пи-тању, или нека друга мањина. Миланка Опа-чић, један од корифеја владајуће странке, ка-же „да се закон, на жалост, мора примењива-ти“. Министар одбране, „чувени“ генерал Ма-тић, звани Фред, признаје „да, кад би судио посрцу, радо би се прикључио Стожеру за забра-ну ћириличног писма“. Стожер је назив за ко-манду, или место где се о нечем одлучује и ко-мандује, а овај „бисер хрватског језика“, кори-штен је и у НДХ, што такође доказује да суусташке идеје о српском народу и његовом је-зику поново на сцени у Хрватској.

Вуковарски пожар данима траје и ши-ри се преко Загреба, Задра, Вараждина, Рије-ке, Шибеника. Мацоле и чекићи раде пуном па-ром, ломе се двојезичне и једнојезичне табле.Не преза се ни од напада на имовину и натпи-се Српске православне цркве и њених инсти-туција. По Загребу су осванули графити мр-жње против Срба, не само ћирилице. У цен-тру Загреба нацртано је дрво на чијим грана-ма уместо воћа висе Срби. Скупљају се потпи-си за референдум о забрани ћирилице. Кудасве то води и шта још могу очекивати Срби уХрватској? Само мали број хрватских интелек-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 55

Page 57: Vojni Invalid 099

туалаца реаговао је на најновије скарадно инецивилизовано понашање према српској ма-њини и језику у Хрватској.

Ова и оваква Хрватска, кад тад ће мо-рати одговорити шта то би са Србима и ћири-лицом у Хрватској. Од историје нико и никаданије побегао. Скривени лешеви и костури поразним „похранама“ и ормарима неумитно ћепочети испадати, а онда ће „цар остати го“.

Овај текст посвећујем страдањимамојих сународника, којима телом и срцем употпуности припадам, како у прошлом рату, та-ко и сада. Њиме желим да подстакнем и са-вест водећих људи наше државе, да се огласеи укажу међународном фактору да се над Ср-бима у Хрватској и даље спроводи злочин. По-што је Србија потписница многих међународ-них и билатералних споразума који регулишуправа мањина у Републици Србији и Хрват-ској, она мора да се јасно одреди и тражи за-штиту права српске мањине у Хрватској. Апе-лујем и молим да се о овом проблему очитују

и огласе и сви други умни људи, интелектуал-ци, црква, итд. Судбина наших сународника неможе никако бити неважна тема.

Овај текст је позив на разум, вапај дасе не направе катастрофалне грешке које ка-сније не би смо могли исправити.

Отети, или забранити неком право најезик и писмо у срцу Европе, на почетку 21.ве-ка је враћање у средњи век, у доба Инквизици-је. У тој и таквој Европи, односно Хрватској,осећа се дах и трулеж старих времена, пропа-ле Аустроугарске, те њеног Калајевог верско -језичког уређења „српског питања“, где Срба уХрватској не би било. Они би постали католи-ци, а њихово писмо латиница. По овом поновоактуелном обрасцу за решавање „српског пи-тања“ у Хрватској оно би било решено за свавремена. То што би Срби нестали из Хрватске,зар је то важно? Срби у Хрватској, шта то бе-ше? Живела уједињена и једина Европа!

... Зашто је са толико емоција послед-ња битка Јованке Броз погађала обичан свет усвим бившим републикама и покрајинама. И,дедукцијом, лако долазим до решења: Подсе-ћа ли вас, драге и драги моји, ваша судбина,на Јованкину?

Хајде да видимо, зашто сам у праву.Осећате ли да сте живели некада као

краљ или краљица, попут ње, а потом сте свеизгубили и за једну ноћ претворени у роба, унепостојећем судском процесу, заробљени одневидљивих чувара? Сећате се, наравно, дасте некада „боинзима“ ЈАТ-а путовали на морекао обичан радник, али најмање на две неде-ље, не осећајући да ће то нарочито уздрмативаше финансије? Сећате ли се како сте зида-ли своје мале викендице – дворце, да иматегде да лешкарите викендом, посматрајући каковаша дечица трчкарају вашим ранчем, док сте

ви, сигурни у светлу будућност, знали како ће-те их једног дана запослити, како ће и они на-ставити такав безбрижан живот, јер су васпита-вани да буду баш то – само обични људи.

Потом су нас нове месије убедиле ка-ко је то све била лаж и све нас редом, као уМаркесовом класику „Сто година самоће“,препустили разарајућем самоуништењу. И,као југословенско племе, без мозга, порекла ибудућности, ма како нам се презиме заврша-вало и ма ком се Богу молили, ми нисмо има-ли други избор, него да посматрао како се,што би рекли београдски мангупи, масовно„самоубијамо“.

Слично се догодило са Јованком.

... Према речима Франца Леополда Ној-мана, фашизам је апсолутно саучесништво из-међу крупног капитала и државе. Тамо где ин-тереси крупног капитала постају интереси по-литике, ту је близу и фашизам. Није ни чудошто се јавља као одговор на комунистичку ре-волуцију у Совјетском Савезу.

Фашизам негира борбу класа, али у тојборби представља наоружану мишицу капита-ла. Нижу средњу класу и маргинализованеслојеве испуњава страхом од економске кризе,од левице и пролетаризације и представља ихкао парамилитарце, како би бруталном силом

смањио број социјалиста, синдикалаца, рад-ничких и друштвених покрета. Мусолинија суплаћали фабрика оружја „Ансалдо“ и енглескатајна служба; Хитлера су финансирали произ-вођачи оружја из Рура; Франко је имао подр-шку велепоседника и привредника, Пиноче –САД и чилеанске олигархије.

Економска криза је кћер капитализма имајка фашизма истовремено...

Дружење поводом Међународног данаособа са инвалидитетом биће организованода нас у 10 сати у Спортском центру “Олимп” у

ули ци Вјекослава Ковача. На овој спортско-ре -кре ативној манифестацији окупиће се више одстотину особа са инвалидитетом. Поред так -

56 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Page 58: Vojni Invalid 099

ми чарског, дружење ће имати и ревијални ка -ра ктер, јер ће бити искоришћено за додатнупопу ларизацију и афирмацију још недовољнопознатих спортова. Манифестацију организујуСпортски савез особа са инвалидитетом Беог -

ра да и Друштво за спорт и рекреацију инвали -да општине Звездара.

На војном стрелишту крај села Јајинципрво стрељање и прва „ексхумација“ извршенаје у Краљевини Југославији. Стрељан је потпо-ручник краљевске војске, по нашој евиденцијиТодоровић – комуниста. Мајка је преко чобанасазнала за гробно место и ископала сина.

Прва стрељања у окупираној Србији от-почела су почетком и средином јула 1941.Стрељани су „компромитовани комунисти“,бивши робијаши са чијим адресама је полицијарасполагала. „Марицом“ су довезени из затво-ра Специјалне полиције на Зеленом венцу имртви поново отпремљени „марицом“ у Марин-кову бару ( Централно гробље ). Логор Бањицаје прве заточенике примио 9. и 10. јула и слу-жио као извор заточеника и талаца за потребеодмазде. Жртве су били Срби, Јевреји и Роми.На стрелишту је био стациониран стрељачкивод СС наредника Едгарда Енгеа „Џелата“. По-ред СС и немачких војних јединица стрељањесу вршиле и јединице Српске Државне страже,Српског добровољачког корпуса, агенти Специ-јалне полиције Драгог Јовановића и Илије Па-раноса, а по потреби и агенти шефа Концен-трационог логора Бањица Светозара Вујкови-ћа, као и гестаповци из немачког дела логора,или из немачких затвора. Раке су увек благо-времено биле припремљене. Стрељања су вр-шена до средине 1944. године. Са стрелиштасу успели да побегну тројица бањичких затво-реника: капетан др Раде Милутиновић потпу-ковник авијације Стефановић, обојица из Ни-ша, активни сарадници НОБ. Придружио им сеучитељ Спалевић из Врњачке Бање. Сећањапрве двојице налазе се у Историјском архивуБеоград. Спалевић је написао књигу.

Са стратишта су враћене две особе уБањички логор. Судија Бранковић био је денун-циран Гестапоу као комуниста, а био је монар-хиста, припадник Равногорског покрета. Кћеркаму је била партизан, а и он се залагао за сарад-њу с партизанским јединицама. Пред раком јеузвикнуо: „Живео краљ Петар“. Квислиншкевласти су га „спасле“, али га је Гестапо накнад-но стрељао. Друга особа је била трудница у по-одмаклом степену трудноће. Бањичке жене сукрикнуле: „И то је ваша немачка култура, стре-љате труднице“! Крволок, др Јунг, лекар Геста-поа, вратио је у логор. Светозар Вујковић је је-два сачекао да се породи и отпремио је на јаји-начко стратиште. Од њих су бањички заточени-ци сазнали шта се тамо догађа.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 57

ФЕЉТОН...

Page 59: Vojni Invalid 099

Одавно нема у животу бегунаца састратишта. „Преживела“ је стрељање и жива јеособа која се се налазила у утроби мајке. Успе-ла је да се домогне пензије и не жели да седружи са нама. Огрешили смо се о децу стре-љаних и не само стрељаних!

Прорадила је и „душегупка“, обављалаје „limsiedlung“ (пресељење) Јевреја – мушка-раца, жена и деце. Пар пута је „навратила“ и уБањички логор. „Душегупку“ је преживео ба-њички заточеник Филип Марјановић. За новацје извучен из ње! Бањичани су чули и његовупричу! У Историјском архиву Београда је њего-во „сећање“. Др Арчибалд Рајс нас је још наКрфу учио како се прикупља мемоарска грађа.Нисмо се прославили у прикупљању „сећања“.Многи су их однели у гроб!

И то је крај приче о јајиначком стратишту.Уследило је уклањање трагова злочина

– ексхумација. У њој је јајиначко стратиште„последња станица“.

Историчар (М.Кресо) је забележио: Но-вембра 1943. године у Београду су командантполиције безбедности за Србију, СС-пуковникШефер и СС-пуковник Блобл (Блобел) из Глав-не управе државне безбедности (РСХА) у тусврху формирали команду 1052, специјалниодред полиције и службе безбедности. О Ше-феру су писали публициста и хроничар Брани-слав Божовић и други аутори. Ко је Блобл, за-право Паул Блобел, наша јавност не зна. Никога није идентификовао! И зашто је управо ондошао на јајиначко стратиште. Хронике, енци-клопедије холокауста и интернет откривају ње-гову зликовачку личност. Командовао је опера-тивном командом 4а Оперативне групе Ц којаје починила низ масовних зверстава у Украји-ни, од којих је најстравичнији масакр у увалиБаби Јар, недалеко од престонице Кијев, кадаје у два последња септембарска дана 1941. го-дине организовао помор преко 33.000 углав-ном јеврејских жртава, у знак одмазде за ди-верзију у Кијеву коју су изазвали совјетски снај-перисти.

Блобл је 1943. године преузео другуфункцију. Први је командант специјалне ко-манде 1005. Инжињер и архитекта по струци„изумео је“ методологију ископавања и спаљи-вања лешева. Ископао је и жртве из БабијегЈара, чији помор ни рајхсфирер СС ХајнрихХимлер није могао да поднесе. Онесвестио се.

М. Кресо нашао је у Војноисторијскоминституту документ, Микротека, Вашингтон, Т-

501, Р-2521/1260 и навео назив команде 1052.Тај податак могао би се протумачити само та-ко да је било 47 специјалних команди 1005!Блобл је, због својих зверстава у Бабијем Јару,Харкову (21600) и других, изведен пред аме-рички војни трибунал у Нирнбергу и као коман-дант Специјалне команде 4а при Оперативнојгрупи Ц осуђен на смрт вешањем. Криминали-стички инспектор Густав Вилхем Темпл и вод-ник СС Хари Штегеман из јајиначке команде1005 осуђени су на смрт на процесу у некада-шњем КЛ Дахау 1947. године, од стране Гене-ралног америчког војног трибунала. Изјаве да-те на суђењу налазе се у Архиву Југославије.

Њихова команда чувала је заточеникеи надзирала рад на ископавању и спаљивањулешева на ломачама јајиначког стратишта. Ко-манда је бројала око 100 сужња: Јевреја, Цига-на, Албанаца и Срба. Деветорица Срба („Шће-кићева група“) доведени су из Бањичког лого-ра, остали из логора Сајмиште. Радови су тра-јали од децембра 1943.године до почеткааприла 1944. године. Из те команде побегла сучетири заточеника. Један од њих је вероватноубијен при покушају бекства. Судбина заточе-ника по имену Зеленовић нам је непозната.Момчило Дамњановић је дао изјаву Државнојкомисији за утврђивање злочина окупатора ињегових сарадника. Душан Дрча је написаокњигу „Специјална полиција, Бањица-Јајинци“.

Команда је била смештена на страти-шту, у некадашњој штали, односно гаражи.

Већ са првим данима јесени почеле сугрупне књижевне активности, у оквиру рада

Књижевне секције Дома РВИ Београда. Требанапоменути да летња пауза није прошла без

58 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Овако је изгледала штала - гаража у Јајинцима

КУЛТУРА...

Page 60: Vojni Invalid 099

активности чланова Секције. Наши чланови суузели учешће на књижевним смотрама у Ло-зници, Смедереву, као и на великој свечаности„Дани духовног стваралаштва“ у МанастируРаковица код Београда. Они су били веома за-пажени. Ускоро ћемо имати прилику да видимоњихова дела у зборницима радова, који сеприпремају за штампу. У њима ће се наћиостварења Вукашина Илића, Зорана Максимо-вића и Љиљане Матић.

Поштујући програм, који је ранијеусвојен, 11. септембра ове године одржано јегрупно ауторско вече богатог и садржајногконцепта под називом „Они и ми“. Циљ ове ве-чери је био да сви присутни прочитају по једнупесму, причу или афоризам неког светског ве-ликана који им је био животни узор. Лорка,Превер, Дучић, Дис, Чехов, Нушић па и Шек-спир те су вечери често били цитирани. Другидео вечери чланови наше Секције су се пред-ставили са својим новим остварењима.

Члан наше секције, Милован МићаСтојадиновић је 25. септембра имао је промо-цију своје књиге „ Споменике не умива киша“, окојој је већ било речи у „Војном инвалиду“, јошпре њеног објављивања.

Колико поштујемо и волимо свој градмогло се видети и чути 9. октобра ове године,

када је одржано тематско књижевно вече чи-ји је основни мото био „Београд наш град“. Ууводном делу Мирослав Никићевић и МомирЋетковић су изнели прегршт историјских по-датака везаних за наш главни град. Могле сусе чути интересантне информације о разво-ју нашег града, а посебно о његовом култур-ном животу, некада и сада. Римљани, Келти,Мађари, Турци и многи други су оставили не-што своје специфично у овом граду. Те вече-ри тридесетак писаца је читало своја оства-рења посвећена Београду. Нису се чуле са-мо песме о Београду, било је и оних које јежал за својим родним крајем инспирисао данапишу песму о свом родном месту, из когасу дошли у Београд. Ове године је издато ипар остварења која се тичу тематике родногграда. Напоменимо нека:“Срце мога града“,Вере Нешић; „Моја Ресава“, Милуна Милора-довића; „Београдски мадригал“, МирославаНикићевића.

Књижевне вечери и окупљања се на-стављају и даље уходаним темпом. ЧлановиКњижевне секције Дома РВИ Београда имајужељу да угосте неке од реномираних београд-ских књижевних клубова и обрадовао би их су-срет и размена искустава са њима. Надамо седа ће се та жеља испунити.

је ро-ђена 21.09.1963.године у Краљеву. Основну исредњу школу је завршила у Краљеву, а Меди-цински факултет у Крагујевцу. По струци је ле-кар и професор стручних предмета у медицин-ској школи у Београду. Прве стихове почињеда пише још у средњошколским данима. Пое-зија је њена прва љубав. Мирјана је песники-ња у души, своја осећања и размишљања пре-таче у стихове. Инспирацију, како сама каже,налази у свом десетогодишњем сину, али и усвом оптимистичком погледу на свет око себеи живот уопште. Пише дечију, љубавну и родо-љубиву поезију.

Њена љубавна поезија је пуна снажнихемоција, љубави, љубавне туге, бола и пркоса.Свој романтични дух испољава на врло супти-лан и карактеристичан начин. Разлоге заосмех налази у малим, сасвим обичним ства-рима, а своју инспирацију која буди најтанијаосећања код читалаца преноси нам својимстиховима.

Постоји неколико појмова који се врлочесто помињу при помисли на песника, првен-ствено инспирација, затим техника, оргинал-ност и генијалност. Мирјана је у свом песнич-ком изражавању успела да их испреплиће каонајтаније нити, тако да читајући њене песмесвет око себе доживљавамо на други начин,окупан неком чудесном светлошћу.

Свет је за нашу песникињу, са станови-шта дубоко укорењеног мита свакодневице,отворена позорница на којој се живот одигравау свим својим контраверзним значењима. Мир-јана не робује поетским трендовима, пише из

дубине душе и своје виђење света око себепретаче у стихове.

Друштво за афирмацију културе – Пре-синг из Младеновца је фебруара 2013.годинеиздало њену прву збирку поезије „Племићу“, изкоје преносимо две лепе песме: „Где пољупциникада не труну“ и „Уочи првог снега у Београ-ду“.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 59

Page 61: Vojni Invalid 099

У Спомен Дому Шумарице, 12.новем-бра 2013. године одржан је Крајишки салон,основан у Книну, пре 27 година. После хрват-ске акције „Олуја“, уместо у Книну одржава сеу Београду, а већ трећу годину после Београдатрадиционално се сели у Крагујевац и даље поСрбији.

Салон традиционално организујеУдружење Срба из Хрватске, односно СКД „Зо-ра“. Домаћин изложбе у Крагујевцу било јеДруштво крајишника „Никола Тесла“, са којимтесно сарађује Удружење РМВИ Крагујевац.

На отварању изложбе између оста-лих, били су присутни представници градаКрагујевца, Удружења РМВИ, СУБНОР и другеистакнуте јавне личности града. О изложби јеговорио председник Спомен Дома „Шумари-це“, који је рекао: “Да је она већ постала тради-ционална и да ту традицију треба неговати инаставити, такође као продужетак комемора-тивних свечаности које се одржавају октобрамесеца у Крагујевцу“. Никола Церовац, пред-седник „Зоре“ је рекао “да је ова изложба по-свећена Сави Мркаљу, рођеном 1783 – 1830.године , помало заборављеном творцу основана којим је настао српски језик. (Мркаљ је де-финисао фонолошки систем српског језика,реформисао азбуку и предложио да се у срп-ски језик уведе начело: пиши као што гово-

риш“. Вуку је тај систем дорадио и применио упракси. Тако смо добили језик којим се данасслужимо, а који се зове српски језик).

Отварајући изложбу Душан ВукојевићМарс је рекао да она представља омаж и сећа-ње на страдалу младост и народ овог муче-ничког града, који изнад свега цени слободу ичаст свога народа“. Она стално подсећа и опо-миње да зло никад несме проћи некажњено.Ови сликари крајишки, итекако знају шта језло, јер су и сами кроз њега прошли, али истотако знају и шта је лепота. Свет овакав какав једанас ми сликари тешко да можемо мењати,али га можемо уметношћу (сликом, скулпту-ром, речју...) бар мало улепшати.

По завршеној изложби, на коктелу, уразговору са нама о изложби коју смо недавноорганизовали у ЦД ВС у Београду поводомовогодишњих јубилеја војних инвалида Срби-је, потпредседник града Крагуејвца је предло-жио да Удружење РМВИ Србије, град Крагује-вац и Спомен дом „Шумарице“ приреде изло-жбу слика из фундуса Дома инвалида Београ-да, како би та велелепна збирка поново иза-шла на светлост дана, баш у Крагујевцу, штоима своју посебну симболику.

На београдском, а уједно и регионал-ном првенству ОСИ у пливању у организацијиССОСИБ (Спортски савез особа са инвалидите-том Београд) одржаном 08.10.2013.године у СЦ„Бањица“, војни инвалиди су остварили значај-не резултате у дисциплинама 50 и 100м слобод-

ним стилом-краул, у категорији општа инвалид-ност. РВИ из Раковице Бојан Ранђеловић био јепрви на 50 и 100 метара, док је Душан Лужња-ковић из Обреновца био трећи на 50, а други на100 метара.

60 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

СПОРТ...

Page 62: Vojni Invalid 099

Дом ратних војних инвалида Београда,Удружење РМВИ Петровац на Млави и СО Петро-вац на Млави по трећи пут су организовали(28.09.2013.године) ауто-рели у Петровцу на Мла-ви, поводом 8. октобра, Дана Петровца на Млави.

Пре почетка такмичења присутне је по-здравио председник Удружења РМВИ Петровацна Млави Зоран Никодијевић, а у име Дома РМ-ВИ Београда управница Дома Бранка Стојић jeпредседнику општине Петровац на Млави Ра-диши Драгојевићу уручила уметничку слику, радратног војног инвалида Горана Банковића, чла-на Ликовне секције Дома РВИ Београда.

Такмичење је отворио заменик пред-седника Општине Драгољуб Милосављевић.На ауто-релију је учествовало 16 посада из Бе-ограда, Ковина, Смедерева, Зајечара, Крагу-јевца и Петровца на Млави. Сви такмичари субили подељени у четири групе. Ево резултатапо групама:

1. група1. Младеновић Милан2. Таџић Салих3. Јарић Никола2. група1. Стојадиновић Небојша2. Кришка Звонко3. Лазовић Драган

3. група1. Вучетић Предраг2. Вељић Дејан3. Басара Ђуро

4. група1. Стојковић Драган2. Сарић Михајло3. Трбусић Саша

Циљ овог релија је рекреација, рехаби-литација и ресоцијализација ратних војних ин-валида и осталих учесника рата.

По завршетку такмичења, за све уче-снике приређен је ручак у ресторану „Европа“,који је протекао у пријатној атмосфери, узуобичајене пошалице. Најбољи такмичари сунаграђени медаљама.

Председник Удружења РМВИ Петровацна Млави Зоран Никодијевић је уручио ДомуРВИ Београда захвалницу и зидни сат у знакзахвалности за трогодишњу успешну сарадњу.Госпођа Бранка Стојић је у име Дома РВИ го-сподина Зорана Никодијевића даривала умет-ничком сликом, рад Реље Бранчића, ратногвојног инвалида и члана Ликовне секције ДомаРВИ Београда.

Пошта жртвама које су пале у току бит-ке за престоницу у Првом светском рату 1915.

године одата је 07.10.2013. године, на Дан хе-ројске одбране Београда, на три локације које

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 61

Групни снимак учесника ауто-релија

Уручивање признања најбољима

НЕГОВАЊЕ СЛОБОДАРСКИХ ТРАДИЦИЈА...

Page 63: Vojni Invalid 099

су посвећене овом историјском догађају. ЧланГрадског већа Дарко Божић положио је венацна Спомен-костурницу бранилаца Београда1915. године на Новом гробљу, на гроб мајораДрагутина Гавриловића и на споменик бранио-цима Београда на Дорћолу. Тиме је обележена98. годишњица од почетка борби за одбрану

престонице од аустроугарских и немачких тру-па у „Великом рату“, када су јединице прускогфелдмаршала Макензена кренуле да прелазена десну обалу Дунава. Оне су се искрцале наделу који је држао тадашњи Други батаљонДесетог кадровског пука, под командом мајораДрагутина Гавриловића.

На Спомен-комплексу „Зебрњак“ на се-веру Македоније, 27.10.2013. године је на ко-меморативном скупу, одавањем почасти и по-лагањем венаца код споменика победе српскевојске над снагама Отоманске империје у Пр-вом балканском рату, обележена 101. годи-шњица Кумановске битке.

Почаст палим српским војницима, по-лагањем ловорових венаца, букета цвећа и па-љењем свећа одале су делегације влада Ср-бије и Македоније, Војске Србије, амбасадеСрбије у Скопљу, српских странкака и асоција-ција из Македоније, удружења потомака ратни-ка ослободилачких ратова и бројни грађани.

У обраћању на скупу државни секретару Министарству рада, запошљавања и соци-јалне политике Владе Србије Негован Станко-вић је подсетио да славна победа у Куманов-ској бици није само значила тријумф у Првомбалканском рату, већ је и отворила завршнуетапу српске револуције дуге 114 година.

- Кумановска битка је пример бри-љантно изведене ратне операције чији је ре-зултат била сензационална победа. Победу суизвојевали српски војници. Ту је живот изгуби-ло око 700 српских војника и официра, а неко-лико хиљада је било рањено. Влада Србије несамо што достојанствено обележава Куманов-ску битку, већ води рачуна и о уређењу и обно-ви споменика на Зебрњаку. Данашња савре-мена Србија корача на путу према ЕУ са ци-

љем да живимо у миру, разумевању и толеран-цији – рекао је Станковић.

Заменик министра културе МакедонијеДраган Недељковић је рекао да и на месту гдесу српски војници пре 101. године извојевалиисторијску победу, треба истаћи да смо „суоче-ни са покушајима ревизије балканске историје“:

- Не може Османлијско ропство да сетретира као мултикултуризам. Морамо да пру-жимо подршку нашој браћи на Косову која се 3.новембра боре за опстанак Косова.

Дан ослобођења у Првом светском ра-ту обележен је 01.11.2013. године у Београдуна Спомен костурници бранилаца Београда1915. године на Новом гробљу, где почивајупосмртни остаци погинулих у завршној фазивеликих окршаја 1918. године.

Венце су положили представнициГрадске управе, чланови Друштва за негова-ње традиција Србије до 1918. године и Саве-за потомака ратника Србије од 1912. до 1920.године.

У Дому Војске Србије уприличена јесвечана академија у организацији Удружењаза неговање борачких традиција из друге де-ценије 20. века.

Поводом Дана општине Земун, у „Ма-дленијануму“ је одржана свечана седница.Прослави, којом се обележава ослобађање

Земуна у Првом светском рату, присуствоваоје и Томислав Николић, председник Србије,као и друге званице из политичког, културног и

62 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Грађани су се на спомен-комплексу“Зебрњак” поклонили сенима српских војника

На спомен - костурници бранилацаБеограда 1915. на Новом гробљу

Page 64: Vojni Invalid 099

јавног живота земље.Уручене су медаље за заслуге грађани-

ма и то – за област културе и уметности драм-ском уметнику Ненаду Јездићу и пијанисткињи

Љиљани Арсеновић, за здравство прим. дрВладимиру Шпици, за просвету Милошу Пеови-ћу, за привреду и угоститељство Миловану –Мићи Стојановићу и за спорт Ивану Сочу.

Свечаношћу испред Београдске капијена Петроварадинској тврђави јуче је на вели-чанствен начин обележен Дан Новог Сада, ко-ји је установљен у знак сећања на 9. новембар1918. године, када је српска војска, предвође-на мајором Војиславом Бугарским, ослободи-ла тај град.

Свечаности су присуствовали Мини-стар одбране Небојша Родић, градоначелникНовог Сада Милош Вучевић, председник Скуп-штине града Новог Сада Синиша Севић и ста-решине Војске Србије.

У част Дана примирја у Првом светскомрату, 10.11.2013. године, је са Савске терасеБеоградске тврђаве, уз највише војне почасти,Гарду Војске Србије и интонирање химне, из-вршена почасна артиљеријска паљба с 10плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Међународни дан примирја у Првомсветском рату обележава се у свету манифе-стацијама које се одржавају 11. новембра у 11сати у знак сећања на 1918. годину, кад је 11.новембра, у 11 сати, на снагу ступило примирје.

Централну државну церемонију кодСпомен-костурнице бранилаца Београда у Пр-

вом светском рату предводио је премијер Ср-бије Ивица Дачић, а председник Србије Томи-слав Николић је уз пуне војне и државне поча-сти положио ловоров венац на Гроб незнаногјунака на Авали у 11 сати.

Српска војска на Колубари и Церу за-бележила је прве савезничке победе, али јекасније земља ипак била окупирана, станов-ништво изложено терору, а војска је билапринуђена на повлачење у Грчку. Касније јепробијен Солунски фронт, Србија је ослобо-ђена и створена је нова држава, КраљевинеСХС.

Посмртни остаци Милунке Савић, срп-ске хероине из балканских ратова и Првогсветског рата, пренети су у Алеју великана набеоградском Новом гробљу, где су положениуз највише војне и државне почасти, интонира-ње химне „Боже правде“, почасну паљбу и узтактове песме „Тамо далеко“.

Комеморативном скупу и парастосу,уз чланове породице и бројне грађане, прису-ствовали су председник Србије Томислав Ни-колић, министри Небојша Родић, Иван Мркић,Велимир Илић, Томислав Јовановић, Алексан-дар Антић и Милан Бачевић, потпредседникСкупштине Србије Константин Арсеновић, за-меник председника Скупштине града БеоградаЗоран Алимпић, начелник Генералштаба Вој-ске Србије Љубиша Диковић, надбискуп Ста-нислав Хочевар, представници амбасада и вој-ни изасланици 19 земаља.

Пре полагања ковчега, председник Ср-бије Томислав Николић је истакао да српскахероина личи на своју земљу – одважна кадатреба, непобедива и усправна, сваком да сенађе и помогне.

Милунка Савић, српска Јованка Орле-анка, учествовала је у два балканска и Првомсветском рату и носилац је златне Карађорђе-

ве звезде с мачевима, златне медаље за хра-брост „Милош Обилић“, Легије части 4. степе-на, Легије части 5. степена, француског Ратногкрста и споменица (Албанска споменица иСпоменица Солунског фронта 1915-1965).

Рођена је 1890. године у селу Коприв-ница, недалеко од Рашке, а учествовала је убалканским ратовима под именом Милун Са-вић, шишала се и повијала груди како се неби открило да је жена, али Милункина „тајна“

откривена је пошто је у Брегалничкој бици(1913) рањена у груди. У Првом светском ра-ту била је део чувеног „Гвозденог пука“, наје-литнијег Другог пука српске војске „Књаз Ми-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 63

У порти Успенске цркве грађани полажу венце

Милунка Савић

Page 65: Vojni Invalid 099

хаило“. У јесен 1915. године Милунка је, у Ма-кедонији, тешко рањена у главу и тако повре-ђена повлачила се преко Албаније. После не-колико месеци опоравка вратила се на Со-лунски фронт, где је учествовала у биткамакоје је српска војска водила на лето и јесен1916. године.

После рата, хероина Великог рата ра-дила је у Босни и Херцеговини као куварица,болничарка, контролор у фабрици војних уни-форми. После ургенција сабораца, 1929. годи-

не се запослила као чистачица у Хипотекарнојбанци у Београду, где је провела највећи деорадног века.

Умрла је 5. октобра 1973. године.О Милунки Савић недавно је снимљен

и документарни филм који је приказан у окви-ру овогодишњег програма обележавања Данапримирја у Првом светском рату. Његовој про-јекцији у Дому гарде у Топчидеру присуствоваоје и председник Удружења РМВИ Србије Миро-слав Лазовић.

Народна скупштина Србије је крајем2011. године усвојила измене Закона о др-жавним и другим празницима којим је пред-виђено да се Дан примирја поново обележа-ва и да обавезно буде нерадни дан. Одлуче-но је да се обележава на видљив и упеча-тљив начин, а једна од могућности је ноше-ње амблема са цветом Наталијина Рамонда.

Београдски недељник „Време“ обја-вио је сензационалну фотографију, снимље-ну 20. априла 1941. године, на којој се видикако Хитлер као рођендански поклон добијаспомен-плочу Гаврилу Принципу која је ста-јала на месту на коме је извршен атентат нааустроугарског престолонаследника, а којусу му немачки војници донели из окупираногСарајева. Објављивање ове фотографијепривукло је велику пажњу јавности, јер је об-јављена у јеку полемика о узроцима Првогсветског рата и различитих оцена о Сарајев-ском атентату.

Међународни дан борбе против фаши-зма и антисемитизма обележен је 09.11.2013.године широм света, а сећање на овај датуми „Кристалну ноћ“, када је 1938. године извр-шен велики прогон Јевреја у нацистичкој Не-мачкој, у Србији је обележено концертом „По-сланици љубави“ у Задужбини Илије М. Ко-ларца, у извођењу ансамбла „Метаморфо-зне“, под управом уметничког руководиоцаСаше Мирковића.

Пред почетак концерта, свечани говородржао је председник Владе РС Ивица Дачић,који је том приликом рекао да је Србија поно-сна на своју антифашистичку традицију, до-принос сламању нацизма и фашизма у Другомсветском рату и да одбацује сваку могућностревизије историје и релативизације почињенихзлочина.

„Успомена на невине жртве холокау-ста, заштита места страдања и стицање новихсазнања о том стравичном посрнућу људскеврсте није само наша обавеза према свакој жр-тви, већ и један од основних предуслова ства-

рања друштва заснованог на поштовању поје-динца, његових права, слобода и различито-сти“, рекао је Дачић.

Концерту у задужбини Илије Коларцаприсуствовао је и председник Удружења РМ-ВИ Србије Мирослав Лазовић.

64 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Војници показују Хитлеруспомен-плочу Гаврилу Принципу

Председник Владе РС Ивица Дачић

Page 66: Vojni Invalid 099

У Србији се од прошле године, како до-словно пише у закону, „празнује и обележаварадно Дан сећања на српске жртве у Другомсветском рату – спомен на 21. октобар 1941.године и крваву јесен 1941. године када су не-мачке окупационе снаге извршиле масовниратни злочин над цивилима у Крагујевцу и ши-ром Србије“.

Да се не понови, али и не заборави, јебила порука која је упућена из крагујевачких Шу-марица, где је 21.10.2013. године, на 72. годи-шњицу од стравичног злочина немачке војске,одржана традиционална антиратна манифеста-ције „Велики школски час“. Уз српску химану, по-ред споменика стрељаним ђацима и професо-рима, венце су положили ученици и професориПрве гимназије, председник Србије ТомиславНиколић, градоначелник и председник Скупшти-не града Верољуб Стевановић и Саша Миле-нић, министри у Влади, представници дипло-матског кора и страних војних изасланстава, Вој-ске Србије, као и делегације градова побратима.

- Обавеза свих који су на било који на-чин везани за Крагујевац је да један дан буде

посвећен том догађају, како се никада вишене би поновило то што се десило 1941.године– рекао је председник Томислав Николић. –Одрастао сам уз осећање да је једног дананестала и младост овог града. Живео сам сатим. На то су ме годинама касније опомиња-ле удовице које сам сретао у граду. Сад ви-дим и потомке тих људи. И данас пате. Тешкоје заборавити.

Први венац крај споменика, традицио-нално, положили су ученици Прве гимназије, азатим председник Николић, градоначелникКрагујевца Верољуб Стевановић и бројнипредставници Владе Србије и других институ-ција у Србији. Сенима стрељаних поклонилису се и амбасадори Немачке, Белорусије, БиХи Израела, као и представници амбасаде Сло-вачке, Румуније и Палестине.

Комеморацији у Шумарицама су и овегодине присуствовали и представници Удруже-ња РМВИ Србије, председник Удружења Ми-рослав Лазовић, потпредседници РО Удруже-ња Душан Вукојевић Марс и Зоран Никодије-вић, председник Удружења РМВИ КрагујевцаДраган Лазовић и други.

Одбор Владе РС за неговање традици-ја ослободилачких ратова Србије организоваоје 05.10.2013. године традиционалну комемо-рацију посвећену очувању сећања на невинопострадале током Другог светског рата на нај-већем месту страдања у Републици Србији утом раздобљу, на стратишту у Јајинцима у Бе-ограду.

Комеморативној свечаности у Спомен-парку Јајинци присуствовао је и председникРС Томислав Николић, који је том приликомодржао и пригодан говор.

Такође, комеморацији су присуствова-ли председник Народне скупштине НебојшаСтефановић, министар одбране Небојша Ро-дић, начелник Генералштаба Војске Србије ге-нерал Љубиша Диковић, дипломатски и војно-дипломатски представници више од четрдесетдржава и бројни грађани.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 65

Манифестација “Велики школски час”

Јајинци 2013. године

Немци одводе на стрељање грађане Крагујевца

Page 67: Vojni Invalid 099

- Стрелиште у Јајинцима било је крај-ња дестинација за осуђенике на смрт, пре све-га из злогласних логора на Бањици, Старомсајмишту, Топовских шупа и осталих логора сапростора бивше Југославије, као и осуђенихна смрт по кратком поступку. Ово је трагичноместо на којем је убијен највећи број људи учитавој окупираној Србији. Само десетак неви-но осуђених успело је да побегне и сведочи озлочинима које су у свом безумљу окупаторипочинили - истакао је председник Николић иподсетио да смо обавезни према својим и дру-гим жртвама да успомену на њихова страдањачувамо као вечни пламен који ће истим жаромда пламти у нашим срцима.

Присутнима се обратио и некадашњилогораш бањичког и немачких логора ЉубаЗечевић, речима:

Ко су биле жртве?Људи и жене, стари и млади, синови и

кћери овог народа, најхрабрији међу храбри-ма, који су се супротставили окупатору оруж-јем, саботажама, грађанском непослушношћу.

У тим оловно тешким и суровим рат-ним годинама казнене експедиције су хапсилеи мирне, породичне људе, домаћине, махом сасела. Да би се добила квота за одмазду коју суодређивали командујући Вермахта у Србији:Данкелман, Бадер, СС-Оберштрумфирер Ха-ролд Турнер, уз свесрдну помоћ домаћих кола-борациониста.

Нисмо и никада нећемо заборавити дасу извршиоци злочина били са немачке странеВермахт, Фалџандармерија, Гестапо, Полицијабезбедности и Служба безбедности III Рајха, аса српске Специјална полиција УГБ, Српскадржавна стража, Добровољачки одреди Дими-трија Љотића.

Међу јајиначким жртвама било је ви-ше од 120 деце, већином из јеврејских поро-дица. Најмлађе је имало само шест месецикада се узнело у вечно боравиште у мајчи-ном загрљају...

Многи у Европи данас, па и у свету, ве-рују да су фашизам и нацизам умрли 1946. го-дине на Нирнбершким вешалима. Свако котако мисли у великој је заблуди. Рецидиви на-ци-фашистичке идеологије запљускују поли-тичку позорницу у многим земљама. Ни нашаземља није поштећена ове пошасти. Екс-тремни десничари и реваншисти желе и на-стоје да рехабилитују царство нацистичке бе-стијалности, у коме је владало слепило мр-жње, антисемитизам, ксенофобија и брутал-на репресија према политичким опонентимасвих боја.

Само удружени антифашисти и демо-кратска јавност читавог света могу да будубрана ревандикацијама острашћених деснича-ра и реваншиста. Чврсто верујем да се у томстроју налазе антифашисти моје генерације исвих потоњих и већина младих наше земље!

У организацији ГО СУБНОР Београда,05.10.2013. године, обележена је и 69. годи-шњица ослобођења концентрационог логора„Бањица“, највеће „куће смрти“ у Србији завреме Другог светског рата.

Комеморативни скуп је почео свечаномпесмом „По шумама и горама....“ у извођењухора Основне школе „Јосиф Панчић“ са парти-занске Чукарице.

Затим су испред споменика на улазу умучилиште, на коме је записан епитаф „Смрћу

ме плаше, поносна птицо буне“, положени вен-ци, међу којима је Републичког и Градског од-бора СУБНОР-а, Скупштине Београда и вишебеоградских општина. Венац РО СУБНОР-аположиле су Јелисавета Миловановић и БоркаНешковић, чланови Председништва.

Учеснике је поздравио пуковник БораЕрцеговац, председник ГО СУБНОР-а и позваода минутом ћутања одају пошту хиљадама жр-тава овог логора, у коме је заточено и мучено23.637 људи.

Уз највише државне и војне почасти иинтонирање химне председник Србије Томи-слав Николић и премијер Ивица Дачић поло-жили су венце на Спомен-гробље ослободио-цима Београда, поводом 69 година од ослобо-ђења престонице у Другом светском рату.

Да није било вас, у Србији се не би ра-ђала деца, а рађају се честита и поносна децаСрбије, која вас никада неће заборавити. Зау-век хвала – написао је у књигу Спомен гробљаослободиоцима Београда председник Николић.

Он је венац положио и на споменикприпадницима Црвене армије који су учество-вали у ослобођењу Београда, на којем је стаја-ла порука „Храбрим руским саборцима“. По-шту ослободиоцима престонице нешто каснијеје одао и премијер Ивица Дачић.

66 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Председник Николић испред спомен-гробља

Page 68: Vojni Invalid 099

Ослободиоци Београда, припадниципартизанске војске и Црвене армије заслужујуда вечно буду део колективног сећања грађа-на Београда и Србије. Нек им је вечна слава,хвала им што су уткали свој живот за слободуСрбије. Нама је обавеза једино да ту слободучувамо и од заборава и од неких нових завоје-вача – написао је Дачић у спомен-књизи.

Током четворогодишњег периода фа-шистичке окупације престонице страдао је ве-лики број Београђана, а у самој бици за њего-во ослобођење погинуло је 20.000 људи. То јебила једна од највећих и најзначајнијих битакана Балкану у Другом светском рату.

Ослобођењем Београда 20. октобра1944. окончана је 1287 дана дуга немачка оку-пација и створена велика ослобођена терито-рија. За 11 дана, колико су трајале борбе самоза ослобођење Београда, погинуло је 15.000припадника немачких окупационих снага, докје око 9000 заробљено. Прва армијска групаНОВЈ имала је готово 3000 погинулих и 4000рањених, док је Црвена армија изгубила 960војника и официра.

И представници градске власти поло-жили су цвеће и одали пошту жртвама ослобо-ђења Београда 1944. године. Спомен-гробљепосетили су Татјана Пашић, заменица градо-начелника, Зоран Алимпић, заменик председ-ника Скупштине града, члан Градског већа Ни-кола Никодијевић, док је Данило Башић, по-моћник градоначелника, положио венац у Але-ји стрељаних родољуба 1941 – 1944. на Новомгробљу. Пошту је одао и Дејан Васовић, град-ски архитекта, испред Споменика совјетскимветеранима на Авали.

Ослободиоцима су пошту одали ипредставници Владе Републике Србије, пред-ставници борачких организација, Војске Срби-је, Министарства одбране, СУБНОР и дипло-матски представници Русије, Украјине, Бело-русије и Азербејџана.

Градски одбор СУБНОР Београдаодржао је 19.октобра 2013. године, у СалонуДома РВИ Београда свечану седницу поводом69. годишњице ослобођења Београда у Дру-гом светском рату, којој је присуствовао и за-меник председника скупштине Београда ЗоранАлимпић. Такође, Свечаној седници ГО СУБ-НОР Београда присуствовали су представни-ци СУБНОР Србије, на челу са председникомпроф. др Миодрагом Зечевићем, председницибеоградских општина Сурчин Весна Шаловић,Чукарица Зоран Гајић, Раковица БраниславВујовић, градоначелник Зрењанина Иван Бо-шњак и друге истакнуте личности.

Седницу је отворио председник ГОСУБНОР Београда Бора Ерцеговац, који је по-здравио присутне чланове ГО и њихове госте, азатим се укратко осврнуо и на Београдску опе-рацију и жртве које су пале у борбама за осло-бођење Београда, од 12. до 20.октобра 1944.године. Осврнуо се и на однос градских и оп-штинских власти у Београду према СУБНОР,истичући позитивне примере. Свој говор је за-вршио чврстим обећањем да борце НОР из Бе-ограда нико никада неће моћи спречити да не-гују историјске вредности НОБ и шире истину о

Јосипу Брозу Титу и његовим партизанима.Пригодним речима присутнима се

обратио и председник РО СУБНОР Србијепроф. др Миодраг Зечевић, који је нагласио да20.октобар представља заједнички празникБеограда, Србије и Југославије, чији је главниград био. Одао је признање ГО СУБНОР Бео-града и његовом овом руководству за резулта-те остварене последњих месеци, посебно у са-радњи са градским и општинским властима.Укратко се осврнуо и на одлуке XX изборнескупштине СУБНОР Србије, о којој смо инфор-мисали у прошлом броју „Војног инвалида“.

Заменик председника Скупштине Бео-града Зоран Алимпић, обраћајући се присутни-ма, између осталог, подсетио је да се идуће го-дине навршава 70 година од ослобођења Бео-града у Другом светском рату, што се, по њего-вом мишљењу, мора обележити изузетно до-стојанствено.

Пригодним речима присутне је поздра-вио и градоначелник Зрењанина Иван Бошњак.

Председници борачких организацијаБеограда и Зрењанина потписали су Повељу омеђусобној сарадњи.

Свечана седница завршена је уручива-њем признања заслужним активистима СУБ-НОР Београда и београдских општина, спонзо-рима и другим грађанима који су задужилиСУБНОР.

Сличне свечаности претходиле су и уопштинским организацијама СУБНОР у Бео-граду, почев од 10. октобра.

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 67

Партизани у Београду 1944. године

Потписивање Повеље о сарадњиСУБНОР Београда и Зрењанина

Page 69: Vojni Invalid 099

Пред нама је неми сведок српског стра-дања и славе. Шта би све могли да испричајустолетни маслињаци, да којим случајем могуда говоре?

На обали је бели мермерни споменик,представља анђела који крилом дочекује и ис-праћа бродове. И велики, мермерни крст, сим-бол вере страдалих. Десно, уском стазом из-

међу маслињака и четинара, долазимо до ма-узолеја. У камену је, изнад улаза, исписано„Српским јунацима – Југославија“. Маузолеј јеподигао краљ Александар Карађорђевић Ује-динитељ 1923. године.

Видо. Само се тишина чује. Иза тешкихкамених зидова маузолеја почива 1289. срп-ских јунака. Ходници костурнице, налик су науске улице. Читав град мртвих! Свака касетаса костима, једна је судбина......

У сећању доктора Владимира Станоје-вића, лекара српске војске, санитетског ђене-рала, који је на Виду видао ране умирућих,остало је забележено:

Овде су стизали они којима није билоспаса. Ни воду, ни храну, нису могли да прима-ју. Довезени су, само да овде умру.......стотину ивише умирало је у једном дану. Гомила људскихлешева, наслаганих као метарска дрва. У виси-ни више од човечјег раста. А у дужини пружаласе на десетину метара и више. Сахрањивани суплитко, а кад ни у земљи више није било места,француска лађа их је, у зору, носила на југ остр-ва и тамо их спуштала у море. Сваког дана до-лазила је лађа са гробарима да их потоваре ипренесу у Плаву гробницу, на чијем је дну вечнимир нашло најмање десет хиљада душа.....

Начелник Генералштаба генерал Љу-биша Диковић, заједно са председником оп-штине Пожега Милованом Мићовићем и пред-седником локалног Удружења ветерана Драга-ном Мићовићем, открио је 16. октобра у Узићи-ма код Пожеге спомен-плочу потпоручникуБорку Никитовићу, који је херојски изгубио жи-вот штитећи своје војнике током ратних дејста-ва у Вуковару 1991. године.

У присуству представника Министар-ства одбране и Војске Србије и Никитовићеверодбине и пријатеља, његов колега са класеВојне академије пуковник Жељко Гавриловићрекао је да му је част што је познавао младогофицира Југословенске народне армије који једостојно одужио свој дуг отаџбини.

68 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Мермерни споменик

Тела јунака крај острва Видо

Имена хиљаду српских војника у мајузолеју

Генерал Диковић откриваСпомен плочу Борку Никитовићу

Page 70: Vojni Invalid 099

Био је најбољи међу нама. Вуковац уосновној школи, најбољи ђак Пожеге, беспреко-ран и у Војној гимназији, да би Војну академијузавршио са просечном оценом десет, па је насвечаној промоцији у чин потпоручника прогла-шен најбољим питомцем те високошколске уста-нове. Ради тога је, као најбољи, и добио службуу Гардијској бригади – рекао је Гавриловић.

Мајка погинулог официра Зора Никито-вић захвалила је „својој војсци“ што није забо-

равила њеног сина.Спомен-плоча постављена је на згради

Основне школе „Петар Лековић“, у коју је ишаоБорко Никитовић, њени садашњи ученици од-свирали су тим поводом химну „Боже правде“и рецитовали родољубиве стихове.

Недавно је из штампе изашао Зборникрадова о Јосипу Брозу Титу, у издању Дру-штва за истину о народноослободилачкојборби и Југославији. Реч је о Зборнику радо-ва учесника „округлог стола“ под називом:„Јосип Броз Тито (1892-2012), који је, у орга-низацији Друштва за истину о народноосло-бодилачкој борби и Југославији, одржан у Бе-ограду од 22. до 24. маја 2012. године, пово-дом 120 година од рођења Јосипа Броза Тита,о чему смо информисали у „Војном инвалиду“број 90 и 93.

Организациони одбор за припрему„округлог стола“, на седници одржаној05.12.2011. године, својио је Платформу за„округли сто“ којом је планирана (и реализова-на) расправа у осам поглавља:

- Уводна реч – о пресеку историјскихуслова у којима је Тито стасао и деловао;

- Прво поглавље: Титово класно ста-сање пред Први светски рат у Аустријској и уруском заробљеништву;

- Друго поглавље: Титово револуцио-нарно стасање у Краљевини Југославији, ка-љење на робији и партијско школовање у Ко-минтерни (у СССР), до избијања на челнефункције у КПЈ пред Други светски рат;

- Треће поглавље: Титови домети уНОР-у;

- Четврто поглавље: Титова достигну-ћа у СФРЈ;

- Пето поглавље: Титове активности удомену спољне политике;

- Шесто поглавље:Синтеза најважни-јих Титових достигнућа, човека који је израстаоу престижног револуционара, политичара, ли-дера КП/СКЈ, војсковођу и државника завидногнивоа и угледа међу југословенским и свет-ским државницима свога времена, НОР-у и по-сле....

- Седмо поглавље: Казивање Тита осеби и својим животним циљевима, револуци-онарним и породичним и други о Титу – у пр-вом реду његови саборци, другови и пријате-љи, угледне личности: научници, историчари,генерали, дипломате, књижевници, уметници,публицисте, новинари.....грађани Југославије исвета преко и кроз експонате у Меморијалномцентру „Јосип Броз Тито“ и милионских посетаКући цвећа....

- Осмо поглавље:Разна казивања оТиту после Тита:

Аутори радова објављених у зборникусу: Светозар Оро, Бошко Крунић, Бранко Ма-мула, Љубо Бабић, Проф.др.сц.Томислав Ба-довинац, Миленко Марковић, Проф. Др Слав-ко Мркић, Др Марко Врхунец, Др Златко Рен-дулић, Александар Секуловић, Слободан Цо-ловић, Др Мирољуб Васић, Драгослав Б. Ди-митријевић Бели, др Иван Кристан, АкадемикРадоје Пајовић, Антун Милетић,МирославМладеновић, Бранко Гулан, Слободан Вуко-вић, Петар Карајанов, Др Зденко Чепић, МијоЈуретић, Предраг Бајић, Олајош Нађ Миклош,Јон Србован, Марија Тодоровић, Иван Бри-гић, Горан Бабић, Иво Шушњара, ДрагомирЛајшић, Др Светислав Стојаков, Томислав Ја-кић, Руди Сова, Мира Шувар, Јован Вејновић,Живан Берисабљевић, Миливој Писар, Слав-ко Поповић, Светко Грбић, Бранко Косић,Слободан Босиљчић, Ђорђе Апостолоски,Азем Власи, Милош Лукиновић, Проф. ДрМладенко Цолић, Ранко Бугарчић.

Предговор, под насловом: Легенда јелегенда, написао је Горан Бабић, књижевник,председник Друштва за истину о НОБ и Југо-славији. По његовим речима, једна од основ-них интенција овог издања, т.ј. „округлог сто-ла“, јест отпор и супротстављање бројним ре-визионистичким покушајима што нарочито упоследње време напросто запљускују јавнусцену широм некадашње Југославије. Међу-тим, каже Бабић, иако се навршило тридесе-так година од смрти Јосипа Броза Тита, њего-ви противници, опоненти и непријатељи нисууспели да поруше и униште народне стихове:„Што је више клевета и лажи, Тито нам је ми-лији и дражи“!

Уредник Зборника је проф. др Младен-ко Цолић

Зборник је штампао: Драслар Партнер,Београд, у тиражу од 300 примерака.

Поводом 94. годишњице потписивањапримирја у Првом светском рату, у Београду је10. новембра 2013. године одржана промоцијадопуњеног издања књиге „Ратни албум 1914-

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 69

Page 71: Vojni Invalid 099

1918“, аутора потпуковника Андре Поповића,која је први пут објављена 1926. године. При-ређивач допуњеног издања је Милован Вите-зовић. Допуњена верзија изашла је под покро-витељством председника РС Томислава Нико-лића, уз благослов патријарха Иринеја, а изда-вач је „Православна реч“.

Представљању „Ратног албума 1914-1918“ присуствовали су председник РС Томи-слав Николић, патријарх Иринеј, министар од-бране Небојша Родић, начелник Генералшта-ба генерал Љубиша Диковић, приређивач до-пуњеног издања Милован Витезовић и другеличности, међу којима је био и председникУдружења РМВИ Србије Мирослав Лазовић.

Обраћајући се присутнима, председ-ник РС Томислав Николић посебно је захвалиофотографима за све што је остало забележено(на фотографијама) о учешћу Србије у „војева-њу које до тада није памтило човечанство“.Свој допринос победи савезника треба да ис-

тичемо ослањајући се на чињенице и историј-ске податке, а део те истине, део најзначајни-јих докумената о нашем славном учешћу у „ве-ликом рату чине управо фотографије сабранеу Фотомонографији 1914-1918, рекао је Нико-лић.

„Лица знаних и незнаних јунака, ситуа-ције и догађаји, тренуци мира и рата..... Са њи-хових фотографија гледају вас туга и носталги-ја, радост и трептај, чују се пушка и топ, али иветар који таласа житна поља по Србији и љу-ља таласе Јонског мора. На свакој страницичује се поклик: За мном, јунаци!, Напред бра-ћо!, једнако се чује војничка труба која свиранапад и хармоника и фрула које позивају натихо, тихо Тамо далеко...... Фотографија је, за-кључио је председник Србије, једнако сведок иемотивни доживљај,“ она чува наше сећање идрагоцено брани да неки залутали, закаснеликуршум данашњих перача савести не убије на-шу часну историју’’.

Један по свему необичан борац и човекомиљен међу инвалидима, у целом колективу.Био је до пре десетак година, можда и коју го-дину више. Сви смо га волели и људски ожали-ли. По имену, презимену и надимку: ПредрагСтојковић, Баџа.

Својим животом и радом заслужио једа га се макар присетимо у нашем „Инвалиду“.

Ево мале приче о њему. Необичне. Са-знаћете.

Рођен је у Шумадији, у знаменитом се-лу Вишевцу, родном месту Карађорђа Петро-вића, вође Првог српског устанка. Тиме се справом поносио. Било је случајева кад се ше-ретски заинати с другарима, било око чега дасе расправља, да се одбрани:

„Ко си ти, бре, према мени Шумадин-цу? Какав је твој педигре, ‘оћу рећи, какво ти јепорекло. Ја сам, бре, из Карађорђеве лозе.Није ли то за поштовање?“

Дечак од 18 година, пред устанак у Ср-бији делио је проглас Комунистичке партије Ју-гославије, са другарима Пујом и Чоком, којимје народ позиван на устанак против окупатора.Са њима је ступио у Рачанску партизанску че-ту. И после немачке офанзиве у варошици Чај-ничу – мешао се, као најмлађи и најмањи бо-рац у строју Друге пролетерске бригаде. Био јеомален, дежмекаст, али одушевљен за борбуи редовно се хвалио – да нема задатка који неможе да изврши. Дисциплинован, хитар. Измилоште, другари су му „прилепили“ надимак„Баџа“ по коме је био познат целог живота.

Е, на ратним стазама својих пролетерадоживљавао је и немогуће и невероватне тре-нутке из којих је, често стицајем срећних окол-ности, остајао на ратној стази.

Као хитар и одважан дечко, увек ведароран за сваки задатак, одређен је за курираШтаба Трећег батаљона његове бригаде. Тудужност је прихватио пун радости, јер је волеода упозна друге људе и борце изван његовечете. И волео је да је у покрету. Био је брз и ва-жан. Често је крстарио од чете до чете и Шта-ба батаљона. Већ као „Пера пешак“, али кат-кад и коњем, кад је умео да се међу другаримапоноси, јер у општој оскудици у рату имати ко-ња – то се може свакоме допасти.

Срећа га је пратила и у тешким трену-цима.

У пролеће 1942. године његова Рачан-ска чета била је на положају под Дурмитором.Једног дана био је одређен, са групом бораца,да иде у заседу код Ћирове пећине. Али, пре по-ласка, заказан је састанак четних скојеваца, паје Баџа морао, као скојевац да буде замењен.

Уместо њега у заседу оде Живко Мате-јић, а Баџа не оде у заседу, него на састанак.На несрећу четници изненаде тројицу пролете-ра, заробе их и сву тројицу стрељају у Жабља-ку.

Идуће, 1943. године, Баџа је већ каокурир напредовао. Сад је био курир Штабабригаде. Једне ноћи требало је да носи поштуу свој дотадашњи Трећи батаљон, али се дого-ди мала крађа. Неко од курира Друге далма-

70 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

ДА СЕ ПОДСЕТИМО...

Page 72: Vojni Invalid 099

тинске бригаде, док је Баџа спавао, украде мупертле са цокула! И онда командант бригадеЉубо Ђурић одреди другог курира, звали су гаЈајчанин (родом из околине Јајца), да замениБаџу који није био прописно обувен. Тај Јајча-нин, на несрећу, у ноћи, набаса на немачку за-седу и погине!

У бици на Неретви, на брду Макљен,Баџа се прославио. Тада је Ариљска (Друга)чета заробила команданта немачког батаљонамајора Штрекера. Баџа га је, са другим курири-ма, спровео у Штаб бригаде, па у Штаб диви-зије. Он је са осталим куририма тај спровод из-вео „мајсторски“, да би био сигуран. Немцу јевезао руке двоструким телефонским каблом итако га одвео у штаб, где је рапортирао коман-данту Љубу Ђурићу:

„Немцима се не пише добро, друже ко-манданте, кад им заробљавамо више офици-ре...“

Свега неколико дана касније Баџа јетешко рањен. За време бомбардовања немач-ког авиона на положаје на брду Стрмица. Баџасе нашао крај команданта Ђурића и командан-та Четвртог батаљона Петра Граовца. Од ди-ректног поготка погинуо је Граовац, Ђурић себацио на ледину – легао и остао неповређен,

а Баџа само клекнуо на колена, па је тешко ра-њен. Прву помоћ указала му је Вера Кремић, аса бојишта на леђима га је изнео комесар Че-твртог батаљона Јешо Поповић. Ускоро међурањеницима се нашао и Слободан ПенезићКрцун, помоћник комесара Друге пролетерске.Кад су му болничарке саопштиле да је Баџина

рана тешка, Крцун је дао свога коња па је Ба-џа одведен на коњу у дивизијску болницу.

Као тешки рањеник Баџа је прошаопреко Неретве и дуга, напорна и стравичнастрадања рањеника све до Калиновика. У ин-тендантури Четврте црногорске рањеници сусе добро окрепили и нахранили. Ускоро је Ба-џа стигао у своју бригаду у Броду на Дрини.

Идуће године, у северној Црној Гори,код Берана, срео се са лепом болничарком иборцем Ларисом Шубић, па је између њих„креснула“ љубав. Лариса је поклонила Баџисвоју руску машинку, коју је добила у Дрвару,где је била делегат Друге пролетерске на Дру-гом конгресу УСАОЈ-а и учествовала у добра-ни Врховног штаба од немачког десанта. Баџаје тада био командир чете, па је Лариси даосвој пиштољ. Нису били у истој чети, па јој јеједног дана, по куриру, упутио кратко љубавнописамце. Овом репортеру рекао је садржај тогписамцета:

„Драга другарице Лариса, заљубљенсам у тебе. Хоћеш ли бити моја?

На питање – да ли је добио одговор каже:„Написала ми је – да се слаже са мном

– и да је и она заљубљена у мене“.Тако је на први поглед „креснула“ љу-

бав међу двоје младих. А било је у томе и му-ка, и зависти другова, па и предлога – да их ка-зне партизански, или да их раздвоје, да не бу-ду „близу“ једно другом. Јер, партизанске љу-бави су у то време морале бити – аскетске.

Ипак су се те непријатне приче смири-ле. Пролазило је време. Двоје младих су сеповремено виђали, сретали у пролазу. Радова-ли су се тим сусретима.

Долазак Друге пролетерске бригаде уСрбију за Баџу је и велика радост и сусрет сародбином и туга за погинулим друговима изњегове Раче и Вишевца. Долазак у завичај Ба-џа је доживео као нови рођендан. Његова четабила јер претходница батаљона, па је Баџамеђу првим пролетерима стигао у завичај. Кадје био на домаку родне куће угледао је човекау његовом винограду. Пожурио је, видео да јеберач грожђа – његов отац, који га није познао,него је упитао:

„Има ли међу вама борац ПредрагСтојковић? Овде су га прозвали Баџа?

„Међу нама нема борца тога имена.Нисам чуо за њега“, прозборио је Баџа, уздр-жавајући се од смеха.

Био је за готово три године мало по-растао, пролепшао се момак, сад дотеран вој-ник, официр у енглеској униформи, какву сусви пролетери „обукли“ у лето те године, од па-добранских пошиљки приспелих од савезникакод Колашина у Црној Гори. Тек кад се насме-јао и раширио руке, грлећи оца, кроз смех јепроговорио:

„Где си, мој ћале? Како не познајештвог Баџу?

Радости није било краја. Потрајала јеприча међу њима – о свему и свачему. Али, кадје Баџа дошао у село, дочекало га је много на-рода, највише жена, мајки његових погинулихдругова. С великом тугом Баџа је обавештавао

БРОЈ 99 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године 71

Баџа (први слева) спроводизаробљеног мајора Штрекера

Митар Бакић и Пеко Дапчевићсаслушавају заробљеног Немца

Page 73: Vojni Invalid 099

мајке палих другова. Није била шала: из њего-ве Раче у строју Друге пролетерске било је 40бораца. Сад се у родни крај враћа само њихседморица. Катастрофа! На питања неколикомајки одговарао је – плачући у њиховом загр-љају. Једна несрећна мајка, кад је сазнала дајој је син погинуо негде, тамо у Босни, иако јебила „срца каменога“, после неколико дана, ни-је издржала бол. У очајању, бацила се у бунар!

Овде, у Рачи, Баџа се растао од њего-ве љубави, лепе партизанке Ларисе ШубићБаџу су одредили на нову дужност – иде у Ја-годину, где је, по задатку, формирао батаљонНародне одбране.

Лариса је остала, тугујући за својимБаџом, у Бригади.

Један хроничар је записао – да је 19.јануара 1945. године као пушкомитраљезацтешко рањена. Ране су биле смртоносне. Ни

брза хитна помоћ није јој помогла. На крају, хроничар је забележио:„Један дечји вртић у Котор Вароши,

њеном родном месту, носи име храбре парти-занке Ларисе Шубић...“

Њен Баџа, њена недоживљена љубав,живео је и радио у Социјалистичкој Југослави-ји као прави пролетер. Увек предано, увек управој слози и љубави са сарадницима. Свисмо га волели. И његови ратни другови, и зе-мљаци, и пријатељи, па и жене. Он би увек ре-као – другарице.

Поред недоживљене љубави са Лари-сом, није му се остварила ни чежња – да будена прослави 200. годишњице Првог српскогустанка, да са земљацима, народом и ратнимдруговима доживи Карађорђеву величину – уњиховом Вишевцу.

72 ВОЈНИ ИНВАЛИД, новембар 2013. године БРОЈ 99

Подсећамо досадашње и нове претплатнике “Војног инвалида”, удружењаРМВИ и појединце, да изврше претплату за 2014. годину.

Износ претплате је и даље 700,00 динара за шест планираних бројева.Уплата се врши на жиро-рачун Републичког одбора Удружења РМВИ Србије, на

текући рачун број 205-6238-95, са назнаком: “Претплата за Војни инвалид”.Доказ о уплати (примерак уплатнице са пуном адресом) обавезно доставити

на адресу Републичког одбора Удружења РМВИ Србије: Савски трг 9/III Београд.