42

Volter Rasprava o toleranciji

Naslov originala VOLTAIRE TRAIT SUR LA TOLRANCE A loccasion de la mort de Jean Calas prevod s francuskog Sran Pavlovi

VOLTER

RASPRAVA O TOLERANCIJIPOVODOM SMRTI ANA KALASA

Copright 2005 za Srbiju i Crnu Goru Utopija Beograd

Sva prava

zadrana

Beograd 2005

UTOPIJA

I KRATKA POVEST SMRTI ANA KALASA Kalasovo pogubljewe, izvreno u Tuluzi 9. marta 1762. godine maem pravde, jedan je od najizuzetnijih dogaaja koji zasluuju pawu naeg doba i potomstva. LJudi brzo zaboravljaju gomilu poginulih u bezbrojnim bitkama, ne samo zato to je tu re o neizbenom rat- nom udesu, ve i zato to su oni koji su od oruja pogi- nuli i sami bili u prilici da usmrte svoje neprijatelje i za- to to nisu poginuli ne branei se. Kada se opasnost i nadmo izjednae, iezava zaprepaewe, a ak i samilost bledi. Meutim, kada je jedan uzorni domain preputen zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optue- ni u svojoj odbrani moe da se osloni iskljuivo na sopstvenu vrlinu; kada sudije koje presuuju o wegovom ivotu odluujui o pogubljewu rizikuju samo omaku; kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama podie se glas javnosti, svako poiwe da strahuje za sebe jer je oigledno da niko nije siguran za svoj ivot pred sudom uzdignutim da bdi nad ivotima graana; glasovi koji zahtevaju osvetu poiwu da se slivaju u jedan. U ovoj udnoj aferi bilo je rei o religiji, o samoubistvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i majka zadavili svog sina da bi udovoljili Bogu, da li je brat zadavio svog brata, da li je prijatelj zadavio svog prijatelja i da li sudije mogu sebi da prebace to su na

6 7

smrt osudili nevinog oca ili potedeli vinovnike u likovima majke, brata, prijatelja. an Kalas, star ezdeset osam godina, bavio se trgovinom u Tuluzi vie od etrdeset godina i svi koji su ga poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je protestant kao i wegova ena i sva wihova deca, osim jednog sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao ma- lu penziju. Delovao je toliko udaljen od apsurdnog fanatizma koji raskida sve drutvene veze da je prihvatio preobraewe svog sina Luja Kalasa, a kod kue je due od trideset godina drao i pobonu slukiwu katol- kiwu koja je odgojila svu wegovu decu. Mark-Antoan, jedan od sinova ana Kalasa, bio je kwievnik: smatrali su ga nemirnom, mranom i nasilnom duom. Taj mladi koji nije imao uspeha ni u trgovini kojoj nije bio vian, niti u advokaturi jer su mu nedostajala svedoanstva o katolikoj veroispovesti koja nije mogao da stekne, reio je da okona svoj ivot i nagovestio je tu nameru jednom od svojih prijatelja; ostao je vrst u svojoj nameri itajui sve to je bilo napisano o samoubistvu. Jednog dana, izgubivi novac na kocki, odluio je da svoju nameru i ostvari. Jedan wegov lini i porodini prijatelj, Laves, devetnaestogodiwi mladi poznat po iskrenosti i blagom drawu, sin uvenog tuluanskog advokata, stigao je prethodne veeri iz Bordoa 1 i zate- kao se na veeri kod Kalasovih. Otac, majka, stariji sin MarkAntoan i drugi sin Pjer, zajedno su obedovali. Posle veere preli su u mali salon. Mark-Antoan je iezao. Konano, kada je mladi Laves hteo da poe, Pjer Kalas i on su sili, i dole, kraj radwe, pronali Mark-Antoana u koulji, obeenog o vrata, a wegovu1

odeu sloenu na tezgi; koulja uopte nije bila izguvana, kosa je bila uredno poeljana; na telu nije bilo nikakvih rana, nikakvih ozleda. 2 Preskoiemo sve pojedinosti o kojima su izvestili advokati: neemo opisivati bol i beznae oca i majke; wihove krike uli su susedi. Laves i Pjer Kalas, izvan sebe, otrali su u potragu za hirurgom i sudijama. Dok su oni bili zaokupljeni ovom obavezom, dok su otac i majka grcali u jecajima i suzama, narod Tuluze sakupljao se pred kuom. Stanovnitvo je bilo sujeverno i impulsivno, na inovernu brau gledalo je kao na zveri. Upravo u Tuluzi su sveano blagodarili Bogu zbog smr- ti Anrija III i zarekli se da e ubiti prvog koji bi priznao za kralja velikog, dobrog Anrija IV. Ovaj grad je svake godine procesijom i vatrometom proslavljao dan kada je dva stolea ranije bilo ubijeno etiri hiljade jeretikih graana. Uzalud je gradsko vee donelo est dekreta kojima se zabrawivao ovaj odvratni praznik. Tuluani su ga i dalje slavili kao veliku svetkovinu. Neki fanatik iz okupljene svetine uzviknuo je da je an Kalas obesio sopstvenog sina Mark-Antoana. Taj uzvik, ponavljan od oveka do oveka, u trenutku se preobratio u jednoglasje; drugi su dodavali da je umr- li sutradan trebalo da se prekrsti; da su ga porodica i mladi Laves udavili iz mrwe prema katolikoj veri. Ubrzo vie niko nije sumwao; itav grad je bio ubeen da je meu protestantima stvar vere da otac i majka moraju ubiti svog sina im on poeli da se preobrati u drugu veru. Iznenada uznemireni duhovi vie se nisu mogli zaustaviti. Smiljali su prie po kojima su se protestanti2 Posle prenosa lea u Gradsku kuu, na wemu su pronali tek mawu ranicu na ivici nosa i mawu mrlju na grudima, izazvanu ne- pawom tokom prenosa tela.

12. oktobra 1861.

8

9

Langdoka prethodne veeri okupili i veinom glasova odabrali sektakog delata; izbor je pao na mladog Lavesa; taj mladi, primivi u roku od dvadeset etiri sata vest o svom izboru, doao je iz Bordoa da bi pomogao anu Kalasu, wegovoj eni i wihovom sinu Pjeru da zadave prijatelja, sina, brata. Grof David, naelnik Tuluze, uzbuen zbog ovih glasina i elei da se proslavi brzim pogubljewem, sproveo je istragu protivno svim pravilima i propisima. Porodica Kalas, katolika slukiwa i Laves, baeni su u okove. Podignuta je optunica koja ni u emu nije bila ispravnija u odnosu na istragu. Otilo se jo dalje: MarkAntoan je umro kao kalvinista i mada je sam podigao ruku na sebe, sahrawen je uz najvie poasti u crkvi svetog Stefana, uprkos protivljewu svetenika koji se bunio zbog ovakvog svetogra. U Langdoku su postojala etiri bratstva* pokornika: belo, plavo, sivo i crno. Braa su nosila duge kapuljae sa maskama od sukna sa dva proreza ostavlje- na za oi; eleli su da u svoje redove prime gospodina vojvodu De Fic-Dejma, zapovednika pokrajine, ali ih je on odbio. Bela braa su Mark-Antoanu priredili sveanu slubu kao poast mueniku. Nikad nijedna crkva nije uz vee poasti proslavila praznik istinskog muenika; ali ove poasti su bile uasavaju e. Iznad velianstvenog katafalka podignut je kostur koga su pomerali i koji je predstavljao Mark-Antoana Kalasa koji u jed- noj ruci dri palminu granicu, a u drugoj pero kojim je trebalo da potpie svoje odricawe od jeresi, a kojim je zapravo pisao smrtnu presudu svom ocu.* Bratstva (fraternitates) crkveno-verska odnosno stalekosruna udruewa. (prim. prev.)

Nesrenik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe ni vie nego kanonizovan: svi su ga smatrali svecem; ne- ki su mu se klawali, jedni odlazili da se pomole na we- govom grobu, drugi su od wega traili uda, neki se is- povedali o onome to su uinili. Izvesni monah mu je izvadio nekoliko zuba kako bi imao trajne relikvije. Jedna gluva vernica tvrdila je da je ula zvuk zvona. Je- dan svetenik koji je mucao bio je izleen poto je po- jeo otrovnu peurku. Nizale su se prie o udima. Pisac ovog izvetaja poseduje potvrdu da je jedan mladi iz Tuluze poludeo poto se nekoliko noi molio na grobu novog sveca, a udo koje je zazivao nije se obistinilo. Nekoliko sudija je poticalo iz bratstva belih pokor- nika. Od tog trenutka smrt ana Kalasa postala je ne- umitna. Posebno je taj udni predstojei praznik koji Tuluani svake godine slave u ast pokolja nad etiri hiljade hugenota ubrzao presudu; godina 1762. bila je jubilar- na godina. U gradu su bile vidne pripreme povodom sveanosti, to je dodatno raspalilo matu ljudi; javno se govorilo da e gubilite na koje e biti izvedeni Ka- lasovi predstavljati najvei ukras praznika; govorilo se da je samo Proviewe prinelo ove rtve u ast nae sve- te vere. Toliki ljudi su sluali ovakve pa i otrije govo- re. I to u nae vreme! U vreme u kojem je filozofija po- stigla toliki napredak! I kada je stotine akademija de- lovalo s namerom da podstaknu humanije obiaje! i- nilo se da se prezreni fanatizam, posle izvesnih uspeha razuma, branio uz jo vei bes. Trinaestorica sudija svakodnevno su veala privodei kraju suewe. Nije bilo, niti je moglo biti, ikakvog dokaza protiv porodice; ali religiozna zaslepljenost preuzela je mesto dokaza. [estorica sudija dugo su istrajavala na smrtnoj presudi anu Kalasu, wegovom si-

10

11

nu i Lavesu veawem i spaljivawu na lomai ene a- na Kalasa. Ostala sedmorica umerenih zalagali su se bar za istragu. Rasprave su se ponavljale i razvlaile. Jedan od sudija, uveren u nevinost optuenih i nepostojawe zloina, ustro je stao na wihovu stranu: suprotstavio je volji za okrutnou volju za ljudskou, postao je javni branilac Kalasovih u svim zdawima Tuluze u kojima su neprekidni uzvici zloupotrebljene ve- re zahtevali krv ovih nesrenika. Drugi sudija, poznat po svojoj okrutnosti, govorio je toliko ostraeno pro- tiv Kalasovih da je prvi sve vie nastojao da ih odbrani. Naposletku, izbio je tako veliki sukob da su obojica bi- li prisiljeni da se povuku na selo. Meutim, nekom neobinom nesreom, sudija naklowen Kalasovima prihvatio je svoje povlaewe, dok se drugi vratio dajui svoj glas protiv onih kojima se ni- kako nije smelo suditi: taj glas je presudio u korist pogu- bljewa, jer je prebrojano svega osam glasova protiv pet, budui da je posle dosta sporewa, jedan od estorice su- dija koji se protivio presudi preao na stranu svirepih. Kada je re o ubistvu sina i osudi glave porodice na najstraniju kaznu, presuda bi morala da bude jednoglasna, poto bi dokazi tako neuvenog zloina3 morali biti uoljivi svakome: najmawa sumwa u takvom slua- ju bila bi dovoljna da pokoleba sudiju koji treba da pot- pie smrtnu presudu. Slabost naeg razuma i nedostaPoznata su mi svega dva primera iz istorije oeva optuenih za ubistvo svojih sinova iz verskih pobuda. Prvi je bio otac svete Barbare, koju zovemo svetom Barbom. On je za svoje kupatilo naruio dva prozora; Barba, u wegovom odsustvu, izrauje i trei u slavu Svete trojice; krajevima prstiju ona pravi znak krsta na mermernim stubovima, a ovo znamewe se duboko urezuje u stubove. Wen otac, u besu, vadi ma i juri za wom; ona bei kroz planinu koja se zbog we otvara. Otac obilazi planinu i hvata ker; biuje je nagu 3

tak naih zakona svakodnevno se oseaju; ali u kojoj prilici se bolje ogleda beda nego kad jedan glas prevag- ne u osudi graanina spaljivawem? U Atini je bilo po- trebno pedeset glasova vie od polovine da bi se izrekla smrtna presuda. Kakve je to posledice donelo? Posle- dica je beskorisno saznawe da su Grci bili mudriji i o- veniji od nas. Izgledalo je da je nemogue da je ezdesetosmogodiwi starac, an Kalas, ve dugo nadutih i slabih no- gu, sam mogao da zadavi i obesi vanredno snanog dvadesetosmogodiweg sina; u tome su mu morali pomoi wegova ena, sin Pjer Kalas, Laves i sluavka. Tokom veeri u kojoj se dogodio ovaj kobni sluaj sve vreme bili su na okupu. Ali ova pretpostavka je jo apsurdnija od prve: kako je sluavka, pobona katolkiwa, mogla da prihvati da hugenoti ubiju mladia koga je odgojila, da bi ga kaznili to je prigrlio veru koja je bila i wena? Kako je Laves mogao da hitno stigne iz Bor- doa da bi zadavio prijatelja o ijem navodnom prekrtavawu nije ni znao? Kako je nena majka mogla da podigne ruku na svog sina? Kako su svi zajedno mogli da zadave krupnog mladia, bez duge i estoke borbe, bez uasnih krika koji bi uzbudili itavo susedstvo, bez ponovljenih udaraca, bez rana, bez pocepane odee. Jasno je da bi u sluaju ubistva sina svi optueni bi- li podjednako krivi poto se nijednog trenutka nisu razdvajali; bilo je jasno da oni nisu krivi; bilo je jasno da ne moe samo otac da bude kriv, pa ipak, presudom je samo otac osuen da izdahne na vealima. ali je Bog prekriva belim oblakom; naposletku otac joj odseca glavu. Eto ta doznajemo iz itija svetaca. Drugi je primer princa Ermenegilde. On se pobunio protiv svog oca kralja, izazvao ga na borbu 584. godine, doiveo poraz i poginuo od oficirske ruke: proglaen je za muenika jer je wegov otac bio Arijev sledbenik.

12 13

Razlog za presudu bio je isto tako nepojmljiv kao i sve ostalo. Sudije koje su se odluile za osudu ana Kalasa, ubeivale su ostale da taj krhki starac nee izdrati muke i da e pod udarcima delata priznati svoj i zloin svojih sauesnika. Bili su zbuweni kada se taj starac, umirui na toku, pozvao na Boga kao sve- doka svoje nevinosti i zakleo ga da oprosti wegovim sudijama. Bili su prisiljeni da izreknu drugu presudu, oprenu prvoj; odluili su da iz zatvora puste majku, wenog si- na Pjera, mladog Lavesa i sluavku. Meutim, jedan od savetnika im je predoio da ova presuda potire prethodnu i da wome sami sebe okrivljuju, jer su optueni stalno bili zajedno u vreme navodnog ubistva, kao i da putawe iz zatvora pomenutih dokazuje nevinost pogubljenog domaina, te su reili da prognaju wegovog si- na Pjera Kalasa. Taj progon bio je nedosledan i apsur- dan kao i itav predmet: Pjer Kalas je bio ili kriv ili ne- vin u pogledu ubistva; da je bio kriv, trebalo ga je poslati na toak, kao i wegovog oca; da je bio nevin, ni- je bilo potrebe da ga proteraju. Ali sudije, zaplaene osudom oca i potresnim mukama u kojima je izdahnuo, pomislili su da spasavaju svoju ast time to su pomilo- vali sina, kao da ta milost nije bila nova prevara; verovali su da progon ovog siromanog mladia bez ii- je potpore nije neka velika nepravda, posle one pret- hodne koju su, na nasreu, ve uinili. Poeli su da prete Pjeru Kalasu da e mu se desiti isto to i ocu ukoliko se ne odrekne vere. Ovaj mladi to potvruje pod zakletvom. 44 Neki jakobinac je doao u moju eliju i pretio mi da u isto ta- ko poginuti ako se ne odreknem vere: o ovome svedoim pred Bo- gom. 23. jul 1762. Pjer Kalas.

Odlazei iz grada Pjer Kalas je naiao na preobraenog opata koji ga je ponovo uveo u Tuluzu; smestili su ga u samostan dominikanaca i tamo ga primorali da vri sve katolike dunosti: bilo je to delom ono to su i nameravali, bila je to cena krvi wegovog oca; a vera, u ije ime su se svetili, izgledala je zadovoljena. Majci su oduzeli keri i zatvorili ih u samostan. Ova ena, koja je bila gotovo zalivena krvlju svog mua, ko- ja je drala u rukama svog starijeg sina, koja je videla kako drugog sina teraju u progon, razdvajaju je od ke- ri, oduzimaju imawe, ostala je sama na svetu, bez hle- ba, bez nade i venula je od svoje prevelike nesree. Ne- koliko osoba koje su zrelo ispitale sve okolnosti ovog doga aja, bile su toliko zaprepaene da su naterali go- spou Kalas koja se povukla u osamu da se trgne i za- trai pravdu pred prestolom. Ona se tada jedva drala na nogama i polako je venula, a kao roenu Engle- skiwu, preseljenu u unutrawost Francuske u ranom detiwstvu, i samo ime Pariza ju je zastraivalo. Zamiljala je prestonicu kraljevstva kao jo varvarskiju od Langdoka. Meutim, dunost da osveti uspomenu na svog mua prenula ju je iz obamrlosti. Stigla je u Pariz spremna na najgore. Zaudila se prijemom, podrkom i suzama koje su je tamo doekale. U Parizu je razum nadvladao fanatizam, koliko god da je on bio veliki, dok je u unutrawosti fanatizam go- tovo uvek nadvladavao razum. Gospodin de Bomon, uveni advokat pariske skuptine, prvi je preuzeo wenu odbranu i podneo molbu koju su potpisala petnaestorica advokata. Gospodin Loazo, nita mawe reit, sastavio je predstavku u ime porodice. Gospodin Marijet, advokat u savetu, poveo je sudsku istragu koja je svima ulivala poverewe.

14

15

Ova trojica velikodunih branilaca zakona i nevino- sti odrekli su se dobiti od objavljivawa svojih odbrana u korist udovice. 5 Pariz i itava Evropa bili su ganuti i zatraili su pravdu za ovu nesrenicu. itava javnost je presudila znatno pre nego to je savet potpisao zvani- nu odluku. Milosre se probilo do ministarstva, uprkos neprestanoj poplavi sluajeva koji ga zasipaju i koji esto iskljuuju samilost. Keri su vraene majci. Sve tri su pokrivenog lica i okupane suzama izale pred sudije. Ipak, porodica je i dalje imala neprijatelje jer se ra- dilo o verskom pitawu. Mnogi iz redova onih koje u Francuskoj zovemo smernima 6, glasno su govorili da je bolje obesiti nevinog starog kalvinistu nego izloiti osmoricu savetnika iz Langdoka priznawu da su pogreili. ak su se posluili izrazom vie je sudija nego Kalasovih, ime se poruivalo da porodica Kalas mora da pati zarad asti sudija. Nije se pomiljalo na to da se ast sudija, kao i drugih ljudi, ogleda u tome da ispravljaju vlastite greke. U Francuskoj se ne veruje da je papa, okruen svojim kardinalima, nepogreiv; moglo bi se pomisliti da to nisu ni osmorica sudija iz Tuluze. Svi ostali razboriti i nezainteresovani ljudi govorili su da bi presuda iz Tuluze bila ponitena u itavoj Evropi, ak i kada bi posebni obziri onemogu ili da ponitewe bude obavljeno u savetu. Tako su izgledale stvari u ovoj zauujuoj prii sve dok se u nekolicini nepristrasnih ali osetljivih osoba ni- je rodila ideja da javnosti predoe neka razmiljawa oKrivotvorili su ih u mnogim gradovima, a gospoa Kalas nije imala koristi od ove velikodunosti. 6 Francuska re dvot (poboan, smeran) potie od latinskog devotus. U starom Rimu devoti su bili oni koji su prinosili rtve zarad spasa republike: Kurciji, Deciji.5

toleranciji, pratawu, o samilosti koju opat Utevil*, u svojoj rogobatnoj i naopakoj pridici o ovim stvarima, naziva udovinom dogmom, a koje razum naziva pri- rodnim svojstvom . Ili su sudije iz Tuluze, zavedene fanatizmom naroda, obesile nevinog domaina, to je besprimeran in; ili su taj domain i wegova ena zadavili svog starijeg sina, uz pomo drugog sina i prijatelja, to bi bilo neprirodno. Bilo kako bilo, zloupotreba najsvetije religije proizvela je veliki zloin. Stoga je u interesu ljudskog roda da is- pita treba li religija da bude milosrdna ili varvarska.

* Klod-Fransoa Utevil, pisac Hrianske religije dokazane deli- ma. (prim. prev.)

II POSLEDICE PRESUDE ANU KALASU Ako su beli pokornici bili uzrok stradawa jednog nevinog oveka, potpune propasti jedne porodice, we- nog rasejawa i sramote koju bi trebalo pripisati jedino nepravdi, a ovde je pala na rtvu; ako je urba belih po- kornika da kao sveca slave onoga koji je, shodno naim varvarskim obiajima, morao da zavri iza reetaka, dovela uzornog domaina na gubilite, ova nesrea ba- ca nesumwivu krivicu na wih; oni i sudije moraju da okajavaju grehe, ali ne u dugim belim odorama i sa ma- skom na licu koja skriva wihove suze. Uvaavamo sva bratstva: ona jesu blagorodna. Meutim, koliko god bilo veliko dobro koje mogu da ui- ne dravi, da li se ono moe porediti sa uasnim zlom koja su nanosili? ini se da su ona utemeljena na rev- nosti koja u Langdoku pokree katolike protiv onih koje nazivamo hugenotima. Reklo bi se da se izrodila elja za mrwom prema sabrai, jer imamo dovoljno vere da bismo mrzeli i progonili, ali nemamo je dovoljno da bismo voleli i pomagali. A ta bi bilo kad bi ova bratstva vodili zanesewaci, kao to je nekad bio sluaj sa udruewima trgovaca i gospode koji su u si- stem pretvorili svoje umee da imaju vizije, kao to kae jedan od naih najreitijih i najumnijih magistrata? [ta bi bilo da su u ovim bratstvima uvedene mrane so-

be, nazvane sobama za razmiljawe, u kojima bi slikali avola naoruanog rogovima i kandama, vatrenim jezicima, krstovima i maevima, sa svetim Isusovim imenom iznad platna? Kakav bi to bio prizor pred ve zapawenim oima i toliko raspaljenoj mati, potiwenoj wihovim upravnicima! Isuvie je dobro poznato da su bratstva u nekim razdobljima bila opasna. Frawevci, flagelanti*, izazivali su nevolje. Liga** je nastala iz takvih udruewa. Zbog e- ga se uopte razlikovati od ostalih graana? Da li su se- be smatrali savrenijim? To je ak i uvreda ostatku na- roda. Da li su eleli da sve hriane prime u bratstva? Kakav bi to bio prizor Evropa pod kapuljaama i ma- skama, sa dva mala okrugla proreza ispred oiju! Da li se dobronamerno veruje u to da Bog voli takvu maska- radu? Vie od toga, re je o odori koja upozorava ne- prijatelja da se naorua; u narodu ona moe da izazo- ve i neku vrstu graanskog rata i moda bi naposletku dovela do mranog sukoba kada kralj i wegovi ministri ne bi bili mudri u onoj meri u kojoj su fanatici bili ne- razumni. Dobro je poznato kolika je bila cena hrianskih rasprava o dogmi: od etvrtog stolea do danas, krv je tekla na gubilitima, na bojnim poljima. Ograniimo se ovde samo na ratove i strahote koje su sporovi oko reformacije izazvali, pa emo videti ko ih je izazvao u Francuskoj. Moda e jedna nasumina i verna slika tolikih nemira otvoriti oi neobavetenima a dobrima dirnuti srca.* Flagelanti katoliki kaluerski red iz III i IV veka, po- znat po samobievawu wegovih pripadnika koji su smatrali da se tako iste od greha. (prim. prev.) ** Sveta liga organizacija katolika u Francuskoj osnovana 1576. godine u cilju borbe protiv hugenota. (prim. prev.)

19

III POJAM REFORMACIJE U VI STOLEU Kada su sa preporodom kwievnosti ljudi iskoraili u prosveeno doba, najee se govorilo o zloupotreba- ma; svi su priznavali da su te albe bile opravdane. Papa Aleksandar VI je javno kupio tijaru, a wegovih petoro kopiladi uivalo je wene povlastice. Wegov sin, kardinal vojvoda od Bordije, uz saglasnost svog oca pape, pogubio je porodice Vitelijevih, Urbina, Gravina, Olivereta i stotinu drugih kneeva da bi se doepao wihovih imawa. Nadahnut istim duhom, Julije II ekskomunicirao je Luja II, wegovo kraljevstvo dao prvom osvajau, a sam je sa lemom na glavi i oklopom na sebi u jednom delu Italije irio ogaw i prolivao krv. Da bi se- bi priutio zadovoljstva, Lav prodavao je oprotajnice kao to se na pijaci prodaje ipka. Oni koji su se pobu- nili protiv takvog razbojnitva nisu se ogluili o moral. Pogledajmo da li su bili u pravu i kada je re o politici. Govorili su da Isus Hrist nikad nije traio ni anate ni rezervacije, niti je prodavao dispenze jednima a indulgencije drugima;* dakle, moemo i da nekom stra- nom vladaru ne plaamo sve te stvari. Ako su nas ana- ti, o kojima se sada reava u Rimu, i oprosti koji i da* anati papin godiwi prihod; rezervacija povlastica na zauzimawe nekog poloaja; dispenza razreewe od neke obaveze; indulgencija opratawe grehova, esto za novac. (prim. prev.)

nas postoje, stajali svega petsto hiljada franaka godiwe, jasno je da smo od vremena Fransoa I za dvesta pedeset godina platili sto dvadeset pet miliona; procewujui razliite cene srebrwaka, ova svota danas iz- nosi oko dvesta pedeset miliona. Mogli bismo, dakle, bez licemerja da tvrdimo da jeretici, predlaui uki- dawe ovih neobinih poreza kojima e se potomstvo uditi, nisu time naneli zlo kraljevini i da su se pre sve- ga pokazali kao dobre raundije a ne ravi podanici. Dodajmo da su oni bili jedini koji su poznavali grki je- zik i staro doba. Nemojmo sakriti ni to da im, uprkos wihovim zabludama, dugujemo i napredak ljudskog duha, tako dugo utonulog u varvarstvo. Meutim, poto su poricali postojawe istilita u ko- je se ne sme sumwati i koje je prilino donosilo tolikim monasima; poto nisu potovali relikvije kojima se valja klawati, ve su im se rugali; najzad, poto su na- padali veoma uvaene dogme 1, prva reakcija bila je da ih bace na lomau. Kralj koji ih je titio i pomagao u Nema koj, naao se u Parizu na elu procesije posle koje su pogubili mnotvo ovih nesrenika. Evo kako je izgledalo gubilite. Obesili su ih na kraj duge grede ko- ja se klatila na uspravljenom stablu, pod wima je bila zapaljena velika vatra u koju su ih naizmeni no sputa1 Oni su oiveli Beranerovo shvatawe evharistije; poricali su da telo moe da se nae na stotinu hiljada razliitih mesta, ak i posredovawem boanske svemoi; poricali su da svojstva mogu da se odre bez sutine; verovali su da je apsolutno nemogue da ono to po izgledu, ukusu i mirisu izgleda kao hleb i vino, bude uniteno dokle god postoji; zastupali su sve ove zablude koje su ranije bile osuene kod Beranera. Zasnivali su svoje uewe na nekoliko odlomaka ranih crkvenih oeva, a posebno svetog Justinijana koji u svom dijalogu protiv Trifona kae: Prinoewe finog brana... oliewe je evharistije ka- kvu nam zapoveda Isus Hrist u znak seawa na wegove muke.

20

21

li i podizali; postepeno su umirali u mukama dok ne bi izdahnuli najduom i najuasnijom presudom koje je varvarstvo ikad smislilo. Kratko pre nego to je umro Fransoa I, nekoliko poslanika skuptine Provanse, nahukani od svetenika protiv itelja Merendola i Kabrijera, zatraili su od kralja da im poalje trupe kao pomo za pogubljewe devetnaest osoba koje su u toj pokrajini osudili; na kraju su pobili est hiljada, bez ikakve milosti prema polu, sta- rosti ili deci; trideset naselja pretvorili su u pepeo. Do- tada nepoznati ljudi, nesumwivo su imali jedinu krivicu u tome to su bili roeni ka valdenzi*. Nastanili su se pre tri stotine godina u pustarama i u brdima koje su marlji- vim radom uinili plodnim. Wihov miran i pastoralan i- vot pratila je nevinost kakva se negovala u drevnim vremenima. Okolni gradovi su ih poznavali po vou koje su prodavali; nisu znali za sporewa i ratove; nisu se branili: ubijali su ih kao odbegle zveri u hajci. 2 Pozivali su se na sve to je u prvim stoleima reeno protiv kul- ta motiju; navodili su Vigilancijeve rei: Da li je potrebno da potujete ili ak i da oboavate prawavo zlo? Da li due muenika jo pokreu wihov prah? Neznaboaki obiaj se javio u crkvi: poelo se sa paljewem ogweva usred dana. U ivotu se moemo mo- liti jedni za druge; ali kakva je svrha ovih molitava posle smrti? Meutim, nisu navodili koliko se sveti Jeronim obruio na ove Vigilancijeve rei. Najzad, eleli su da svakog podsete na apostol- ska vremena, a nisu eleli da priznaju kako je posle irewa i uvrivawa crkve bilo neizostavno potrebno proiriti i ojaati i wenu disciplinu: osuivali su bogatstva koja ipak izgledaju neophodna radi odrawa velianstvenosti kulta. * Valdenzi sledbenici Petra Valdusa koji su propovedali biblijsku strogost, apostolsko siromatvo, odbacivali vojnu slubu i katoliko uewe o istilitvu. (prim. prev.) 2 Gospoa De Sental, kojoj je pripadao deo opustoenih pose- da na kojima su se mogli videti samo leevi stanovnika, zatraila je pravdu od kralja Anrija II koji ju je uputio na parisku skuptinu.

Posle smrti Fransoa I, vladara poznatijeg po svojoj irokoj ruci i nevoljama nego po okrutnosti, osude hiljadu jeretika, a posebno savetnika skuptine Dibur- ga, kao i pokolja u Vasiju, progoweni, ija se sekta uveala pri svetlosti lomaa i pod gvoem delata, naoruali su se; bes je zamenio strpljewe; oponaali su okrutnost svojih neprijatelja: devet graanskih ratova ispu- nili su Francusku pokoljima; mir zlokobniji od rata iza- zvao je Vartolomejsku no koja nema takmaca u anali- ma zloina. Liga je usmrtila Anrija III i Anrija IV rukom jednog jakobinca i jednog udovita u liku cistercita. Postoje ljudi koji tvrde da ljudskost, oprotaj i sloboda savesti jesu strane stvari; ali, da li bi one mogle da izazovu sli ne grozote?

Vrhovni tuilac Provanse Geren, glavni zaetnik pokolja, bio je jedini osuen na smrt. De Tu kae za wega da je jedini podneo mu- ke ostalih krivaca, ljuod aulicorum favore destitueretur, jer nije imao prijatelja na dvoru.

prodrli meu one koji upravljaju duhom

IV DA LI JE TOLERANCIJA OPASNA I KOD KOJIH NARODA JE DOPU[TENA Neki su govorili da oinska blagost prema naoj zabludeloj brai koja se na ravom francuskom jeziku mole Bogu, znai dati im oruje u ruke i da emo se suoiti sa novim bitkama kod arnaka, Monkontura, Kutrasa, Dreja, Sen-Denija, itd.* To ne mogu da znam jer nisam prorok, ali mi se ini da bi to bilo sli- no razmiljawu: Ovi ljudi su se pobunili kad sam im naneo zlo: znai da e se buniti i kad im budem inio dobra. Usuujem se da budem slobodan i da pozovem elnike vlade i sve one na visokim poloajima da promiljeno proue da li se moramo plaiti da e blagost izazvati podjednake bune kakve je podsticala okrutnost; da li ono to se dogodilo pod izvesnim okolnostima mora da nastupi i pod novim; da li se vremena, miljewa i obiaji ne mewaju. Hugenoti su nesumwivo opijeni fanatizmom i kao i mi okaljani krvlju; ali da li je i sadawi narataj varvar- ski kao to su to bili wihovi oevi? Vreme, razum koji pokree toliki napredak, dobre kwige, blagost drutva, zar oni nisu

23

ovog naroda? I zar ne primeujemo da je skoro itava Evropa izmenila lice u posledwih pedeset godina? Vlast se svugde uvrstila, dok su se obiaji ublaili. Dravna politika, oslawajui se na sve brojnije vrste oruja, ne doputa strahovawe od povratka onih anarhinih vremena kada su se kalvinisti ki seljaci borili protiv katolikih seljaka u etama na brzinu sakuplje- nim izmeu setve i etve. Novo vreme, nove brige. Danas bi bilo apsurdno desetkovati Sorbonu zato to je nekada traila da se Jo- vanka Orleanka spali na lomai; zato to je progasila Anrija III nedostojnim vladarskog ina i ekskomunici- rala ga, proterala velikog Anrija IV. Nema sumwe da bi se nala i druga drutva u kraljevstvu koja su poini- la sline* Mesta u kojima su se odigrale velike bitke izmeu katolika i protestanata. (prim. prev.)

prestupe u doba ludosti: to ne samo da bi bilo nepravedno, ve bi bilo suludo kao kad bi se krenulo u progon itelja Marseja zato to je u wemu 1720. godine harala kuga. Hoemo li poharati Rim kao to su uinile trupe Karla V zato to je Sikst V godine 1585. dodelio devet godina oprosta od greha svim Francuzima koji su okre- nuli oruje protiv svog vladara? Zar nije dovoljno spreiti Rim da nikada vie ne ponovi sline prestupe? Bes koji je podsticao dogmatizam i zloupotrebu pogreno tumaene hrianske vere, izazvao je krvoprolia i uase u Nemakoj, Engleskoj, Holandiji, kao i u Francuskoj; meutim, danawe verske razlike ne uno- se nemir u tim zemljama; Jevreji, katolici, pravoslavci, luterani, kalvinisti, anabaptisti, socinijevci, menoniti, moravljani* i toliki drugi, u ovim zemljama ive kao braa i podjednako se staraju o dobrobiti drutva.* Luterani sledbenici Martina Lutera; anabaptisti verski pokret koji je zahtevao krtewe u zrelim godinama; socinijevci

24

25

U Holandiji se vie ne strahuje da e rasprave izvesnog Gomara 1 o predestinaciji stajati glave nekog uglednika. U Londonu se vie ne strahuje da e svae o liturgiji i slubenoj odori izmeu prezbiterijanaca i anglikanaca* prosuti kraljevsku krv po gubilitu 2. Na sledbenici Fausta Socinija (15391604), poricali su Sveto troj- stvo, Hristovu boansku prirodu i iskupljewe; menoniti sekta ko- ju je u Holandiji osnovao Menon Simons (1496?1561), protivili su se zvaninom crkvenom uewu o Svetom trojstvu, traili su krtavawe odraslih, bili protiv sluewa vojske; moravljani pripadnici Moravske brae, jedne od pijetistikih sekti. (prim. prev.) 1 Fransoa Gomar je bio protestantski teolog; nasuprot svom kole- gi Arminiusu smatrao je da je Bog najveem broju ljudi odredio da veno gore u paklu; ova dogma je bila potkrepljena progonima. Bar- nevelt, koji je pripadao taboru suprotstavljenom Gomaru, pogubljen je odsecawem glave kad mu je bio sedamdeset dve godine, 13. maja 1619. godine, zato to je oalostio istinsku Boju crkvu. * Prezbiterijanci pristalice prezbiterijanskog crkvenog ustroj- stva, naroito u Engleskoj i Americi, koje ne priznaje vlast bisku- pa nego, kao u prvim danima hrianstva, samo nieg svetenstva; anglikanci pripadnici anglikanske tj. engleske protestantske dravne crkve, nastale 1543. godine kada se Henri VIII odvojio od Rima. (prim. prev.) 2 Jedan govornik koji je stao u odbranu ponitewa Nantskog edikta govorei o Engleskoj kae: Lana vera je neizbeno mora- la da proizvede takve plodove; trebalo je da stvar sazri i da je ostrv- ljani prihvate, i to je sramota naroda. Treba priznati da pisac nije suvie govorio da su Englezi odurni i prezreni od celog sveta. ini mi se da ne bi bilo lako prihvaeno rei za narod koji pokazuje smelost i velikodunost, koji rea pobede na svim stranama sveta, da je oduran i prezren. Ovaj odlomak se nalazi samo u poglavlju o netoleranciji, oni koji propovedaju netrpeljivost tako i zasluuju da piu. Ova uasna kwiga koja odaje utisak kao da ju je napisao lu- dak iz Verberija, delo je oveka bez misije: jer koji bi pastor tako pisao? udovinost u ovoj kwizi ide dotle da opravdava i Vartolo- mejsku no. Reklo bi se da bi takvo delo, ispuweno ovako uasnim paradoksima, moralo da se nae u svaijim rukama, makar zbog neponovljivosti; ipak, jedva da se za wega ulo.

seljena i bogata Irska nee vie doiveti da weni kato- liki itelji dva meseca rtvuju protestante, ive ih sa- hrawuju, veaju majke, vezuju keri o majine vratove i zajedno ih odvode na pogubljewa; otvaraju utrobe trudnica, iz wih izvlae napola uoblienu decu i bacaju ih sviwama i psima za hranu; pesnicama udaraju u gla- vu okovane zatvorenike; stavljaju noeve u vrsto veza- ne ruke svojih zarobljenika i zatim ih guraju na grudi wihovih ena, oeva, majki, keri, zamiljaju i da se oni tako meusobno ubijaju. O tome izvetava Rapen-Tu- aras, oficir u Irskoj, gotovo savremenik tih dogaaja; o tome izvetavaju sve hronike, sve povesti Engleske, i to se nesumwivo vie nikad nee ponoviti. Filozofija, iskljuivo filozofija, ta sestra religije, razoruala je ruke koje je sujeverje tako dugo krvavilo; a ljudski duh, treznei se od pijanstva, udi se prestupima na koje ga je podsticao fanatizam. I mi u Francuskoj imamo jednu pokrajinu u kojoj je luteranizam nadvladao katolicizam. Univerzitet u Alzasu je u rukama luterana; oni su zaposeli deo optin- skih inovnitava. Ni najmawa verska svaa nije uzne- mirila ovu pokrajinu od kada se ona nalazi pod naim kraljevima. Zato? Zato to tamo nije bilo nikakvih progona. Ne pokuavajte da izazivate nevolju i sva srca bie vaa. Ne tvrdim da svi oni koji ne pripadaju vladajuoj ve- ri moraju da uivaju poloaje i poasti onih koji pripa- daju veinskoj religiji. U Engleskoj, katolici, koje sma- traju protivnikom stranom, ne uspevaju da nau zapo- slewe: plaaju ak dvostruki porez; ali sem toga uiva- ju sva graanska prava. Osumwiili su nekoliko francuskih biskupa da smatraju da im ne slui na ast, niti im je u interesu, da u svojoj diocezi imaju kalviniste, i da u tome lei najvea

26

27

prepreka toleranciji; u to ne mogu da poverujem. Biskupski kor u Francuskoj je sastavljen od uglednih lju- di koji razmiljaju i deluju plemenito i dostojno svog roda; milosrdni su i velikoduni, to im se mora prizna- ti; svakako moraju pomiljati da e se neki od wihovih parohijana preobratiti u stranim zemljama i da e ih, kada se vrate svojim pastirima, ovi moi prosvetiti dobrim poukama i dirnuti primerima: bila bi ast preobratiti ih, prelaznici ne bi nita izgubili, a kako bude rastao broj graana, imawa prelata e donositi vie. Biskup iz Varmije u Poljskoj drao je seljaka anabaptistu i poreznika socinijevca, predloili su mu da ih otera, jednog da progna zato to ne veruje u konsupstanicijalnost*, a drugog zato to nije krstio svog petnaestogodiweg sina: odgovorio je da e oni na onom sve- tu biti veno prokleti, ali da su mu oni u ovom svetu neophodni. Izaimo iz nae uske sfere i ispitajmo ostatak plane- te. Sultan u miru vlada nad dvadeset naroda razliitih religija; dvesta hiljada Grka bezbedno ivi u Carigradu; sam muftija postavlja i predstavlja grkog patrijarha caru; toleriu i latinskog patrijarha. Sultan postavlja la- tinske biskupe na pojedinim grkim ostrvima 3, a evo rei na koje se poziva: Nareujem mu da kao biskup slui na ostrvu Hiosu, u skladu sa tamowim drevnim obiajima i besmislenim obredima. To carstvo je puno jakovita, nestorijanaca, monotelita; ima tu i Kopta, hriana svetog Jovana, Jevreja, gebra, sledbenika Xona Bawana.** Turske hronike ne pomiwu nijednu pobu- nu proisteklu pod okriljem neke od ovih religija.* Konsupstancijalnost istovetnost, jednobitnost. (prim. prev.) 3 Pogledati Rikoa. ** Jakoviti ili monofiziti smatrali su da Hrist ima samo jednu, boansku prirodu; nestorijanci sledbenici carigradskog patrijarha

Poite u Indiju, Persiju, meu Tatare, i tamo ete naii na istu toleranciju i isti mir. Petar Veliki bio je blagonaklon prema svim crkvama u svom ogromnom carstvu; trgovina i poljoprivreda su od toga imale kori- sti, a politiki ivot zbog toga nikad nije trpeo. Vladari Kine, za ve etiri hiljade godina koliko se o woj zna, prihvatili su jedino taoizam i konfucijanizam, jednostavno potovawe jednog Boga; oni ipak doputaju sujeverje Foa i mnotva bonza* koje bi bilo opasno da sudovi nisu umeli ga da ukrote. Istina je da je veliki car Jung-ing, moda najmudri- ji i najvei koga je Kina iznedrila, prognao isusovce; ali to nije bilo zbog wegove netolerancije, ve zato to su takvi bili isusovci. U svojim Zanimljivim pismima oni sami prenose rei koje im je uputio ovaj dobri vladar: Znam da je vaa vera netolerantna; poznato mi je ta ste uinili u Manili i Japanu; prevarili ste mog oca, ne- mojte se nadati da ete i mene prevariti. Treba proi- tati sve govore koje im je odrao; u wemu moete da prepoznate najmudrijeg i najmilosrdnijeg oveka. Da li je, zapravo, mogao da zadri fiziare iz Evrope, koji su pod izgovorom da na dvoru pokazuju termometre i eo- lipile, ve prolili krv jednog vladara? A ta bi rekao ovaj car da je proitao nau pripovest, da je iveo u do- ba Lige i Barutne zavere**? Nestorija, smatrali su da Hrist ima dve prirode, ljudsku i boan- sku; monoteleti smatrali su da Hrist ima i boansku i ljudsku pri- rodu, ali samo jednu volju; hriani svetog Jovana nestorijanska sekta, nastala na osnovu legende o prezviteru Jovanu; gebri sled- benici staropersijske religije, uili dualizam; Xon Bawan (16281688) engleski pisac i teolog. (prim. prev.) * Fo tako se u Kini nazivao Buda; Bonzo tako su Evropljani nazivali budistike svetenike u Kini i Japanu. (prim. prev.) ** Barutna zavera pokuaj katolika u Engleskoj 1605. godine da uvrste svoju veroispovest podmeui eksploziv u Parlamentu i Bakingemskoj palati. (prim. prev.)

28

29

Bilo mu je dovoljno to su ga obavestili o nedostoj- nim svaama isusovaca, dominikanaca, kapucina, obi- nih svetenika, poslatih u wegovu zemlju s drugog kra- ja sveta: doli su da propovedaju istinu, a bacali su kle- tve jedni na druge. Car je stoga oterao strane remetio- ce; ali sa kakvom ih je dobrotom oterao! Kakvu je oin- sku brigu pokazao za wihov put i pobrinuo se da ih na putu ne uvrede! ak je i wihov progon bio primer tole- rancije i ovenosti. Japanci su bili najtolerantniji narod: 4 u wihovom carstvu se uvrstilo dvanaest miroljubivih religija; isusovci su doli da uspostave trinaestu, ali uskoro, poto nisu eleli da trpe ostale, usledili su poznati dogaaji: zemlju je pogodio graanski rat nita mawe uasan od onog koji je pokrenula Liga. Naposletku je i hrian- ska religija uvuena u krvoprolie; Japanci su zatvorili svoje carstvo u odnosu na ostatak sveta, a na nas su gledali samo kao na divlje zveri, sline onima koje su Englezi istrebili sa svog ostrva. Uzalud je ministar Kol- ber, uviajui koliko su nam Japanci potrebni a kojima mi uopte nismo trebali, nastojao da uspostavi trgovi- nu sa wihovim carstvom: nailazio je na wihovu nepo- pustljivost. Tako itava naa planeta dokazuje da ne treba ni zastupati niti iriti netoleranciju. Uperite pogled ka drugoj hemisferi, pogledajte Karolinu u kojoj je mudri Lok bio zakonodavac; bilo je dovoljno sedam domaina da bi po zakonu ustanovili novu crkvu; ovaj zakon nije doveo ni do kakvih nemira. Bog nam brani da ovaj primer navedemo da bismo podstakli Francusku da ga sledi! Navodimo ga samo stoga da bismo pokazali da i najvei iskorak u pogledu tolerancije nije propraen ni najmawim nesporazu4

mom; ali ono to je veoma korisno i veoma dobro za novonastalu koloniju nije pogodno u starom kraljevstvu. [ta e rei primitivni, koje su iz podsmeha nazvali kvekerima, i koji sa svojim moda smenim obiajima jesu toliko dobri i ostale ljude uzaludno pouavaju mi- ru? U Pensilvaniji ih je sto hiljada; nesloga i razdor ne postoje u srenoj zemlji koju su nastanili, a i samo ime wihovog grada Filadelfije, koje ih svakog trena podsea da su svi ljudi braa, primer je za sebe i sramota za ljude koji se jo nisu nauili toleranciji. Najzad, ova tolerancija nikada nije izazvala graan- ski rat; netrpeljivost je prekrila zemlju pokoljima. Pro- sudimo izmeu ove dve suprotnosti, izmeu majke ko- ja eli da ubije svog sina i majke koja ga se odrie pod uslovom da ga sauva ivog! Ovde govorim o interesu naroda; i kao to sam obavezan da potujem teologiju, u ovom lanku se bavim iskljuivo fizikom i moralnom dobrobiti drutva. Mo- lim svakog nepristrasnog itaoca da odmeri ove istine, da ih ispravi i da ih dalje dopuni. Paljivi itaoci koji5 Gospodin De la Burdone, naelnik Ruana, navodi da se izrada eira izmestila u Kodebek i Neatel zbog bekstva izbeglica. Gospodin Fuko, upravnik Kana, navodi da se trgovina u celosti prepolovila. Gospodin de Mopu, upravnik Poatjea, navodi da je izrada tkanina upropatena. Gospodin De Bezon, naelnik Bordoa, ali se na odumirawe trgovine u Kleraku i Neraku. Gospodin De Mirome- nil, upravnik Turena, kae da je trgovina u Turu opala za deset mi- liona godiwe; a sve to zbog progona. (Pogledati Seawa upravnika iz 1698.). Izraunajte i broj oficira na moru i na kopnu, kao i mornara, koji su bili prisiljeni da slue protiv Francuske i prosudite da li je netolerancija nanela neko zlo dravi. Ovde nemamo hrabro- sti da delimo lekcije ministrima uvenim po otroumnosti i odvanosti, nepatvoreno plemenitog srca: i sami e shvatiti da obnova mornarice zahteva popustljivost prema stanovnicima naih obala.

Videti Kemfera i odnose sa Japanom.

31

razmewuju svoje misli, uvek doseu dalje od pisca.

5

V DA LI JE TOLERANCIJA PRIHVATLJIVA Usuujem se da pretpostavim kako se prosveeni i visokouvaeni ministar, humani i mudri prelat, vladar koji zna da je wegov interes istovetan velikoj veini wegovih podanika a wegova slava poiva na wihovoj srei, usuuju da pogledaju ovaj neuredni i nepotpuni spis i sebe pitaju: [ta rizikujem ako se ugledam na zem- lju koju tolike vredne ruke obrauju i ureuju, povea- ne prinose, naprednu dravu? Da Vestfalski mir naposletku nije doneo slobodu savesti, Nemaka bi ostala pustiwa prekrivena kostima meusobno poubijanih katolika, protestanata, reformatora, anabaptista. U Bordou, Mecu, Alzasu imamo Jevreje; imamo luterane, moliniste, janseniste:* zar ne bismo mogli da trpimo i dopustimo i kalviniste pod okolnostima kakve u Londonu vladaju za katolike? [to je vie crkvi, mawe su opasne; mnotvo ih slabi, sve bivaju sapete praved* Molinisti sledbenici panskog isusovca Moline (15351600), poznatog po kwizi o slobodnoj volji i bojoj milosti; jansenisti sledbenici pokreta koji se dovodi u vezu sa Kornelijem Jansenom (15851638) i koji je poduavao da se bez boanske blagodati ne mogu vriti dobra dela. (prim. prev.)

nim zakonima koji zabrawuju nasilne skupove, obrau- ne, progone, i koji uvek deluju snagom prinude. Poznato nam je da su mnogi domaini koji su stekli velika bogatstva u stranim zemljama spremni da se vra- te u svoju otadbinu; oni samo trae zatitu prirodnog zakona, punovanost wihovih brakova, sigurnost za svoju decu, pravo roditeljskog naslea, lino priznawe; ne trae nikakve javne hramove, nikakvo pravo na optinske poreze, na poasti: tako neto katolici nemaju ni u Londonu niti u drugim zemljama. Nije re o da- vawu znaajnih privilegija, sigurnog utoita jednoj strani, ve je re o tome da ljude treba pustiti da ive mirno, ublaiti moda ranije i neophodne, ali sada izline propise. Nije na nama da ukazujemo ministarstvu ta valja da ini; dovoljno je zaloiti se za te nesrenike. Mnogo je naina da se oni korisno pridobiju i spree da postanu opasni! Oprez ministarstva i saveta, koje svi treba da podre, lako e pronai naine koje su ta- ko uspeno odabrali i drugi narodi. Meu kalvinisti kim ivljem jo ima fanatika, ali je izvesno da ih meu konvulzionistima* ima jo vie. [a- ku bezumnika iz Sen-Medara narod ne smatra vanim, a aka kalvinisti kih proroka je unitena. Odlian nain da se broj manijaka smawi, ukoliko ih uopte preosta- ne, jeste odricawe od duhovne bolesti u korist razuma koji sporo ali neumoljivo prosveuje ljude. Razum je blaen, human, podstie pokajawe, odagwuje neslogu, uvruje vrlinu, ini poeljnim potovawe zakona vie nego to bi sila mogla da ih odrava. I zar da se mirno pree preko podsmeha koji poteni ljudi danas imaju prema zatucanosti? Taj podsmeh je mona brana pro- tiv svih krajnosti sektaa. Prola vremena su neponov* Konvulzionisti fanatini jansenisti koji su na groblju SentMedar u Parizu padali u verski zanos. (prim. prev.)

32

33

ljiva. Valja se uvek pokrenuti dalje s mesta na kojem se nalazimo i do koga je oveanstvo dospelo. Prolo je doba kada se verovalo da se moraju osudi- ti oni koji poduavaju doktrinu suprotnu Aristotelovim kategorijama, doktrinu koja ne prihvata strah od pra- znine, postojanost i univerzalni karakter bivstva. U Evropi je objavljeno vie od stotinu juristikih kwiga o vetiarstvu i o tome kako razlikovati lane od pravih proroka. Ekskomunikacija skakavaca i drugih itnih tetoina bila je prilino rasprostrawena, pa se i danas zadrala u nekim obredima. Obiaj je ipak nestao; Aristotel, vetice i skakavci ostavljeni su na miru. Bezbroj- ni su primeri ovih nekada toliko bitnih ludosti: pojedi- ne se povremeno javljaju, ali brzo iezavaju. Kada bi neko danas nastojao da postane karpokratovac, evtihi- jac, monotelit, monofizit, nestorijanac ili manihejac,* itd, ta bi se desilo? Svi bi mu se podsmevali, kao starin- ski odevenom oveku sa glodalom i konim prslukom. Narod je poeo da otvara oi kad su isusovci Le Telije i Dusen sastavili bulu Unigenitus ** i poslali je u Rim. Ova dvojica su verovala da se jo nalaze u onom neznalakom dobu kada su ljudi bespogovorno prihva- tali najapsurdnije tvrdwe. Usudili su se da odbace izreku koja odie univerzalnom i veitom istinom: Strah od nepravedne ekskomunikacije nikako ne sme da ometa ispuwavawe dunosti. To je znailo odbaci- ti razum, slobodu galikanske crkve*** i osnovu mora- la; znailo je rei ljudima: Bog vam nareuje da svoju dunost ne obavljate ukoliko se plaite nepravde. Niko* Jeretike sekte iz prvih vekova hrianstva. (prim. prev.) ** Bulu Unigenitus (Jedinoroeni) objavio je 1713. godine papa Kliment I i u woj osudio shvatawa jansenista. (prim. prev.) *** Pokret u francuskoj katolikoj crkvi koji je teio uspostavljawu samostalne francuske crkve. (prim. prev.)

nikad nije naneo teu uvredu zdravom razumu. Rimski savetnici o tome nisu vodili rauna. Pruena su uveravawa rimskom dvoru da je ova bula neophodna i da je narod eli; ona je potpisana, zapeaena i poslata. Posledice su poznate; nema sumwe: da su bili upozoreni, bulu bi ponitili. Sporovi su bili otri; oprez i dobrota kraljeva naposletku su ih ipak umirili. Slino je i u velikom broju pitawa koja dele nas i protestante. Postoje razlike koje ne proizvode nikakve posledice; postoje i druge, ozbiljnije, oko kojih se otri- na sukoba ipak toliko smirila da ni sami protestanti da- nas o wima ne raspravljaju. Ovo doba neukusa, zasienosti ili tanije razuma, moemo saeti kao razdoblje i polje javnog mira. Suko- bi su zarazna bolest iji se ishod blii kraju, a kuga od koje smo izleeni zahteva iskljuivo blago leewe. Naj- zad, dravni interes poiva u tome da se svi prognani

smerno vrate domu svojih oeva: ljudskost to zahteva, razum savetuje, a politika se toga ne sme plaiti.

bi se okomili na itelje Indije; Mongol bi nasrnuo na prvog Malabarca, Malabarac bi smeo da ubije svakog Persijanca koji bi mogao da pogubi Turina; a svi za- jedno bi se ostrvili na hriane koji su se tako dugo uza- jamno istrebljivali. Pravo na netoleranciju je otuda apsurdno i varvar-

VI DA LI JE NETOLERANCIJA PRIRODNO I LJUDSKO PRAVO Prirodno pravo jeste ono pravo koje priroda namee svim ljudima. Odgojili ste dete, ono mora da vas potuje kao oca i dobroinitelja. Imate pravo da ubirete plodove sa zemlje koju ste sami obraivali. Dali ste i primili obeawe, ono mora biti ispuweno. LJudsko pravo u svakom pogledu mora da poiva na ovom prirodnom pravu, a glavni temelj, univerzalni princip i jednog i drugog jeste: Ne ini ono to ne bi eleo da tebi ine. Ne vidim kako bismo, shodno ovom principu, mogli da ujemo kako neki ovek kae drugom: Veruj u ono u ta ja verujem i u ono u ta ne moe da veruje, ili e nestati. Tako se govori u [paniji, Portugalu, Goi. U nekim drugim zemljama danas je dovoljno rei: Veruj ili u te unititi; veruj ili u ti naneti sve zlo koje mogu; udovite, nisi moje vere, znai nevernik si mora biti izgnan od tvojih bliwih, iz tvog grada, iz tvog kraja. Kada bi ovakvo vladawe proisticalo iz ljudskog pra- va, onda bi Japanac trebalo da prezire Kineza koji bi se gnuao Sijamca; a ovaj bi progawao itelje Ganga, koji

37

sko: to je pravo tigrova i prilino je uasno, jer tigrovi se razdiru samo zbog jela, a mi se istrebljujemo zbog paragrafa.

VII DA LI JE NETOLERANCIJA POSTOJALA MEU GRCIMA Narodi o kojima nam je istorija pruila slabana znawa smatrali su svoje razliite religije kao vorove koje ih dre na okupu: bilo je to udruivawe bogova i ljudskog roda. Meu bogovima, kao i meu ljudima, postoji neka vrsta prava na gostoprimstvo. Kada bi ne- ki stranac dospeo u grad, poeo bi da se divi boanstvi- ma te zemlje. Nikada nije proputana prilika za poklowewe ak ni bogovima neprijatelja. Trojanci su upuivali molitve bogovima koji su se borili za Grke. Aleksandar je u Libijskoj pustiwi traio savet od bo- ga Amona, kome su Grci nadenuli ime Zevs, a Latini Jupiter, mada su i jedni i drugi imali svoga Jupitera i svoga Zevsa. Kada je podizana opsada grada, prinoe- na je rtva i uznoene molitve gradskim bogovima da bi se oni umilostivili. Tako je ak i usred rata religija uje- diwavala ljude, ponekad ublaavala wihov bes, mada ih je ponekad navodila i na neljudske i uasne postupke. Moda se varam, ali mi se ini da od svih organizovanih starih naroda nijedan nije guio slobodu miljewa. Svi su imali religiju, ali izgleda da su u wenom

duhu podjednako postupali i prema ljudima i prema bogovima; svi su priznavali vrhovnog boga, ali su mu pridruili izuzetan broj niih boanstava; imali su samo jednu crkvu, ali su doputali mnotvo posebnih sistema. Na primer, koliko god da su bili religiozni, Grci su smatrali dobrim to epikurejci poriu proviewe i postojawe due. Ne govorim o drugim sektama koje su odreda blagosiljale svete misli kakve su morale posto- jati o Vrhovnom biu i koje su sve bile doputene. Sokrat se najvie pribliio spoznaji Tvorca, zbog e- ga je pretpreo kaznu i umro kao boji muenik; on je jedini koga su Grci pogubili zbog ubeewa. Ako je to zaista bio razlog wegove osude, ne treba ga vezivati za netoleranciju, jer je kawen onaj koji je slavio Boga a uvaavani su svi oni koji su boanstvu pridavali najne- dostojnije pojmove. Po mom miljewu, neprijatelji to- lerancije se ne smeju diiti gnusnim primerom Sokrato- vih sudija. Sokrat je oigledno bio rtva ostraene stranke ko- ja se podigla protiv wega. Meu sofistima, besednici- ma, pesnicima koji su poduavali po kolama, kao i svim uiteljima koji su se starali o deci uglednika, ste- kao je nepomirljive neprijatelje. I sam priznaje, u bese- di koju je preneo Platon, da je iao od kue do kue ne bi li uiteljima dokazao da su obine neznalice. Ovakvi postupci nisu bili dostojni onoga koga je proroanstvo proglasilo najmudrijim ovekom. Iz Vea petstotine izabrali su svetenika i savetnika koji su ga optuili, priznajem da ne znam s kakvim tano objawewem jer u wegovoj Odbrani nalazim tek neke nagovetaje; u osnovi su mu zamerali da meu mladima iri rei pro- tiv religije i vlasti. Na to se svakodnevno irom sveta pozivaju klevetnici; ali u sudu su neophodne potkrepljene iwenice, jasni i odmereni temelji optube, a to-

38

ga uopte nije bilo na suewu Sokratu; jedino znamo da se u wegovu korist u poetku izjasnilo dvestotine dvadeset glasova. Dakle, Vee petstotine je okupljalo dvestotine dvadeset filozofa: to je mnogo, sumwam da bi vie od toga igde nali. Naposletku, veina se izjasni- la za kukutu; ali prisetimo se da su se Atiwani otrezni- li, popravili, okrenuli protiv klevetnika i sudija; da je Melit, glavni inicijator ove presude, zbog ove nepravde osuen na smrt; da su drugi prognani a da je u Sokra- tovu ast podignut hram. Nikada filozofija nije bila na bolji nain osveena i poaena. Sokratov primer je u osnovi izvanredan argument koji se moe izneti protiv netolerancije. Atiwani su imali hram posveen stranim bogovima, bogovima koje nisu mogli poznavati. Ima li boljeg dokaza ne samo za trpeljivost prema svim narodima, ve i za potovawe wihove religije? Jedan poteni ovek koji nije neprijatelj razuma, kwievnosti, napretka ili otadbine, pravdajui nedav- no Vartolomejsku no, naveo je rat itelja Fokide na- zvan sveti rat*, kao da je taj rat poveden zbog vere, dogme, teolokih argumenata; radilo se samo o prevla- sti nad jednom teritorijom, to je i predmet svih ratova.

Klasje ita nije simbol verovawa; nijedan grki grad nikada nije ratovao zbog razlike u miljewima. Uostalom, ta hoe ovaj skromni i blagi ovek?** Da li on od nas trai da povedemo sveti rat?

VIII DA LI SU RIMLJANI BILI TOLERANTNI Kod starih Rimljana, od Romula do doba kad su se hriani sporili sa svetenicima carstva, neete naii na primer progona nekog oveka zbog wegovih ubeewa. Ciceron je sumwao u sve, Lukrecije je sve opovrgavao; niko im nita nije zamerao. Sloboda je bila shvatana toliko iroko da Plinije Stariji, prirodwak, zapoiwe svo- ju kwigu poricawem postojawa Boga, napomiwu i da postoji samo jedno boanstvo Sunce. Ciceron govorei o paklu kae: ak ni stara budala ne bi u to poverovala. Juvenal kae: Ni deca u to ne veruju. U rim- skom pozoritu se pevalo: Posle smrti nema niega, ni sama smrt nije nita.(SENEKA, Trojanke; hor na kraju II ina.)

* Fokida, pokrajina u severnoj Grkoj. Na wenoj teritoriji nala- zilo se Delfijsko proroite oko koga su se grki gradovi sukoblja- vali u tzv. svetim ratovima. (prim. prev.) ** Opat De Malvo, koji je 1762. godine objavio Saglasnost vere i ovenosti o netoleranciji; takoe videti poglavlje IV.

Razmotrimo ove maksime, ali oprostimo ljudima koje jevanelja nisu prosvetlila. Maksime su pogrene i bezbone, ali zakljuujemo da su Rimljani bili veoma tolerantni jer one nisu podstakle ni najmawe sukobe. Veliki princip senata i rimskog naroda je glasio:

40

41

Samo bogovima dolikuje da se brinu o uvredama ko- je su im upuene. Ovaj kraljevski narod je samo raz- miljao o tome kako da osvoji, zavlada i uredi itav uni- verzum. Bili su zakonodavci i osvajai; Cezar koji nam je ostavio oruje, zakone i igre, nikada nije eleo da nas prisili da se zbog wega odreknemo druida, iako je bio veliki svetenik naroda koji je vladao nad nama. Rimljani nisu priznavali sve kultove, nisu sve javno odobravali, ali su ih sve doputali. Pod Numom nisu imali nikakvih materijalnih predmeta kultova, slika ili kipova; ubrzo su ih podigli bogovima majorum gentium,* onakve kakve su videli kod Grka. Zakon dvanaest tablica, Deos peregrinos ne colunto**, sveo se na to da je javno poklonstvo doputeno samo vrhovnim boanstvi- ma koja je odobrio senat. Izida je imala hram u Rimu dok ga Tiberije nije unitio, kada su ga svetenici ovog hrama, koje je izvesni Mundus potplatio, primili na ko- nak pod imenom boga Anubisa sa enom koja se zvala Paulina. Ovu pripovest prenosi jedino Josif***; on nije bio savremenik, a esto je lakoveran i preteruje. Malo je verovatno da je u prosveenom dobu kakvo je bilo pod Tiberijem, neka otmena gospa mogla da bude toliko glupa i poveruje da uiva naklonost boga Anubisa. Bez obzira da li je ova anegdota istinita ili nije, osta- je izvesno da je u Rimu postojao hram posveen egipatskom boanstvu. Jevreji su se u Rimu bavili trgovinom jo od punskog rata; sinagoge su imali od Avgustovog doba i sauvali su ih sve do danas. Ima li boljeg prime- ra od ovoga da su Rimljani toleranciju smatrali najsve- tijim zakonom ljudskog prava?* Majorum gentium (lat.) starijih plemena. (prim. prev.) ** Deos peregrinos ne colunto stare bogove ne potovati. (prim. prev.) *** Josif Flavije, rimski istoriar. (prim. prev.)

Tvdi se da su im su se pojavili hriani, ti isti Rimljani koji ranije nikoga nisu progonili, poeli da ih progone. Izgleda mi oigledno da je ta iwenica netana; za dokaz u uzeti samog svetog Pavla. Dela apostolska (21:24) nas ue da je sveti Jakov predloio svetom Pa- vlu da obrije glavu, poto su ovoga Jevreji optuili da eli da preko Isusa Hrista uniti mojsijevski zakon, i da se sa etvoricom Jevreja proisti i svi e doznati da ono to su uli za tebe nita nije, nego da i sam dri za- kon i ivi po wemu.* Hrianin Pavle je zatim sedam dana obavljao sve judaistike obrede; meutim, nije prolo ni svih sedam dana kada su ga Jevreji iz Azije prepoznali i videvi da je uao u hram ne samo sa Jevrejima, ve i sa nejevre- jima, zavapili da ini svetogre: zatim su ga uhvatili i odveli pred guvernera Feliksa, a potom se obratili Fistovom sudu. Jevreji iz gomile su traili smrt; Fist im je odgovorio: ... da nije obiaj u Rimljana da se prije pokloni kakav ovjek na smrt dok se optueni ne suoi s onima koji ga tue, i ne primi mjesto da odgovara za svoju krivicu. (Dap. 25:16) Rei ovog sudije su utoliko znaajnije ukoliko se zna da on nije imao nikakvog uvaavawa prema svetom Pa- vlu i da je prema wemu oseao samo prezir: zavaran lanim objawewima svog razuma, smatrao ga je ludakom; ak mu je i sam poruio da je skrenuo s uma. (Dap. 26:24) Fist je stoga samo sledio ravnopravnost rimskog zakona pruajui zatitu neznancu koga inae nije cenio.* Svi citati iz Starog zaveta dati su prema prevodu ure Daniia, a iz Novog zaveta prema prevodu Vuka Karaxia; skraenice za poglavlja su date na uobiajeni nain. (prim. prev.) ** Sadukejci pripadnici jevrejske religiozne sekte koja nije priznavala predawe i nije verovala u anele i besmrtnost due ne- go samo u Mojsijeve zakone; protivnici fariseja. (prim. prev.)

Eto kako je sam Sveti duh objavio da Rimljani nisu progonitelji i da su pravedni. Nisu se Rimljani pobuni- li protiv svetog Pavla, ve su to bili Jevreji. Isusov brat, sveti Jakov, bio je kamenovan po nareewu Jevreja sadukejca**, a ne Rimljanina. Sami Jevreji su kamenova- li svetog Stefana 1; a kada je sveti Pavle uvao odore delata, to nije inio kao rimski graanin. Prvi hriani nesumwivo nisu imali o emu da se spore protiv Rimljana; wihovi jedini neprijatelji bili su Jevreji od kojih su poeli da se odvajaju. Poznato je kakvu bezobzirnu mrwu gaje svi pripadnici neke sekte prema onima koji napuste wihovu veru. Nema sumwe da je u sinagogama Rima dolo do nemira. Svetonije u Klaudijevom ivotu (pogl. V) kae: Rim je proterao Jevre- je koji su, potaknuti od Hrista, stalno izazivali nemire. Prevario se govorei da ih je Hrist podsticao, ali o pojedinostima nije mogao da sazna od naroda koji je u Rimu bio toliko omraen kao to su to bili Jevreji; meutim, nije pogreio to se tie uzroka ovih sporova. Svetonije je pisao u doba Hadrijana, u drugom stoleu; u to doba u oima Rimljana hriani se nisu razlikovali od Jevreja. Odlomak iz Svetonijevog dela pokazuje da su Rimljani, neskloni progonima ranih hriana, tada ugwetavali Je- vreje koji su ove progawali. eleli su da rimska sinago- ga pokae prema wihovoj razdvojenoj brai podjednaku samilost kao to je senat pokazao prema wima, a prog- nani Jevreji su se brzo vratili; ak su im dodeljene i po1 Mada Jevreji vie nisu imali sudsku vlast otkako je Arhelaj prognan meu Alobroge a Judeja pretvorena u provinciju imperi- je, Rimljani su ipak esto zatvarali oi kad su Jevreji uzimali zakon u svoje ruke, tj. kad su posle nemira kamenovali one za koje su ve- rovali da su ih osramotili. 2 Ulpijan, Digest., lib. I, tit. II. Eis ljui judaicam superstitionem seljuuntur honores adipisci permiserunt, etc.

asti, uprkos zakonima koji su im ih uskraivali: o tome nas obavetavaju Dion Kasije i Ulpijan 2. Da li je mogue da su posle propasti Jerusalima carevi Jevrejima ukazivali poasti, a da su progonili, predavali delatima i zverima hriane koje su smatrali jevrejskom sektom? Tvrdi se da ih je progawao Neron. Tacit izvetava da su oni optueni za poar u Rimu i da su ih prepustili narodnom besu. Da li se u takvoj optubi radi o wihovoj veri? Nesumwivo ne. Da li bismo rekli da su Kinezi, ko* Batavija danas Xakarta, glavni grad Indonezije, nekada holandska kolonija. (prim. prev.) 3 Tacit kae (Anali, V, 44): Oni koje je narod, gnuajui se wihovih nedela, nazivao hrianima. Teko je poverovati da se za hriane ve tada znalo u Rimu. Tacit je pisao u doba Vespazija- na i Domicijana; govorio je o hrianima onako kako se u to vre- me govorilo. Usudio bih se da kaem kako bi rei odio humani ge- neris convicti upravo u Tacitovom stilu mogle da znae, ubeeni da ih ljudski rod mrzi, isto tako kao i ubeeni u mrwu prema ljudskom rodu. [ta su zaista radili u Rimu ovi prvi misionari? Trudili su se da pridobiju nekoliko dua, poduavali ih najistijem moralu; nisu ustajali ni protiv kakve vlasti; poniznost wihovih bia bila je dovedena do krajnosti ba kao i wihov poloaj i stawe; jedva da se za wih znalo; jedva da su se odvojili od drugih Jevreja; kako bi ljud- ski rod koji nije ni znao za wih mogao da ih mrzi? I kako bi bilo mogue da su oni ubeeni u mrwu prema ljudskom rodu? Kada je London izgoreo, za to su bili optueni katolici; ali to se desilo posle verskih ratova, posle oruane zavere kojoj su neki nedostojni katolici bili posveeni. Rani hriani Neronovog vremena se svakako nisu nalazili u istim prilikama. Prilino je teko prodreti do ponora istorije: Tacit ne iznosi nijedan razlog za sumwu da je sam Neron eleo da spali Rim do temelja. Svakako je bilo utemeljenije osumwiiti arlsa II da je spalio London: krv wegovog oca kralja, pogubljenog pred na- rodom koji je zahtevao wegovu smrt, mogla je da poslui kao izgo- vor; ali Neron nije imao ni opravdawa, ni izgovora, ni koristi. Ta- kva besmislena govorkawa svugde mogu da poteknu iz naroda: i danas ujemo razne lude i neopravdane prie.

je su pre nekoliko godina poklali Holanani u predgraima Batavije*, bili rtvovani zbog religije? Koliko god bili skloni da padnemo u zabludu, nemogue je netoleranciji pripisati uas koji je pod Neronom zadesio nekolicinu nesrenih polujevreja i poluhriana. 3 Tacit koji je bio dobar poznavalac vladarskih prilika, svakako je morao da poznaje i prilike u narodu, uvek tatom, uvek buntov- nom u svojim naglim i prolaznim shvatawima, nesposobnom da ita uoi a kadrom da bilo ta kae, da u sve poveruje i da sve zaboravi. Filon (De Virtutibus i Legatione ad Caium) kae da ih je Sejan (Tiberijev savetnik) progonio u doba Tiberija, ali da je posle Seja- nove smrti car obnovio wihova prava. Bili su izjednaeni sa rim- skim graanima zbog ega su bili omraeni; uestvovali su u raspo- deli ita i, ak, ako bi raspodela padala na subotu, wima su ito de- lili drugim danom: svakako je to bilo u znak priznawa zbog novca koji su udelili dravi, jer su oni u svakoj zemlji kupovali toleranci- ju i brzo bi se obetetili za trokove koje su imali. Dodao bih ovoj napomeni da Filon smatra Tiberija mudrim i pravednim vladarom. Ja sam skloniji da verujem kako nije bio pravedan ve se pravednost uklapala sa sopstvenom dobiti; no i to to Filon navodi nagoni me da malo posumwam u strahote zbog kojih mu zameraju Tacit i Svetonije. Izgleda mi neverovatno da se sedamdesetogodiwi nepokretni starac povukao na ostrvo Kapri da bi se tamo posvetio eljenim raskalanostima koje zadaju muke i kakve su bile nepoznate i najrazuzdanijima meu rimskom mladei; ni Tacit ni Svetonije nisu poznavali ovog cara; sa zadovoljstvom su se poveli za narodnim glasinama. Oktavije, Tiberije i wihovi na- sledici bili su nepodnoljivi jer su vladali narodom koji je trebalo da bude slobodan; istoriari su uivali da ih rue a tim istoriarima se verovalo na re jer nije bilo hronika, starih dnevnika, dokumenata; osim toga istoriari nikoga ne citiraju; nemogue im je protivreiti; ruili su koga su hteli i po svom nahoewu odluivali o sudu potom- stva. Pametan italac treba da uoi u kojoj meri je potrebno biti oprezan prema verodostojnosti istoriara, koliko uverljivosti treba pridati optim iwenicima koje potvruju ozbiljni pisci, proistekli iz prosveenog naroda, i dokle se ograniiti u uverljivosti pria koje ti isti pisci navode bez ikakvog dokaza.

I O MUENICIMA Uskoro su se pojavili hrianski muenici. Teko je tano utvrditi iz kojih razloga su ovi muenici bili osuivani, ali usuujem se da poverujem kako nijedan od wih, bar pod prvim cezarima, to nije bio iskljuivo zbog svoje religije sve vere su bile tolerisane; kako bi bilo mogue otkrivati i progoniti neke neugledne koji su ima- li poseban kult, u doba kad su svi ostali bili doputeni? Tit, Trajan, Antonin i Decije nisu bili varvari: da li je mogue zamisliti da su oni jedino hrianima uskra- tili slobodu kakvu su uivali svi ostali? Da li bi se usu- dili da ih optue iskljuivo zbog tajnih obreda, dok su obredi Izide, Mitre ili sirijske bogiwe, svi strani rimskoj veri, bili doputeni bez ikakvih ograniewa? Progoni su svakako morali da imaju neke druge razloge, a neki drugi oblici mrwe, podravani dravnim razlozima, krivi su za krvoprolie hriana.1 Razume se da mi uvaavamo sve to uzvisuje ugled crkve; molimo se svetim muenicima, ali molei se svetom Lavrentiju

Na primer, kada je sveti Lavrentije odbio da rimskom prefektu Korneliju Sekularisu preda novac hriana koji je uvao, prirodno je to su prefekt i impera- tor bili ljuti: nisu znali da je sveti Lavrentije ovaj novac razdelio siromanima i da je tako uinio milosrdno i sveto delo; smatrali su ga otpadnikom i pogubili. 1 Razmotrimo muenitvo svetog Poliekta. Da li su ga osudili samo zbog vere? On odlazi u hram u kojem se zaziva milost bogova radi pobede cara Decija; on vrea rtvenike, prevre i razbija oltare i statue u ko- joj bi zemlji na svetu oprostili takav ispad? Hrianin koji je javno pocepao edikt cara Dioklecijana i koji je na svoju sabrau navukao veliki progon tokom dve po- sledwe godine vladavine ovog gospodara, nije imao i- stu savest i bio je nesrean to je prouzrokovao nesreu svojih savernika. Ovakav neumereni poriv koji se esto javljao i koga su osuivali i mnogi crkveni oevi, verovatno je bio uzrok svih progona. Nipoto ne poredim prve sakramentalce* sa ranim hrianima: ne pripisujem grehe istini; ali Farel, prethodnik ana Kalvina, poinio je u Arlu istu stvar koju je moramo da posumwamo u rei koje mu je uputio sveti Sikst: Slediete me tri dana; da je u tom kratkom vremenu rimski prefekt zatraio od wega da prikupi novac od hriana; da je Lavren- tije imao vremena da okupi sve siromane u gradu; da je otiao do prefekta da bi ga odveo na mesto na kojem su se ovi bednici saku- pili; da su mu priredili suewe; da je bio izloen ispitivawu; da je prefekt od nekog kovaa zatraio velike reetke da bi na wima is- pekli oveka; da je prvi magistrat Rima takoe prisustvovao ovom suewu; da je sveti Lavrentije na ogwu rekao: Dovoljno sam peen na ovoj strani, okreni me na drugu stranu ako eli da me pojede? Ovakvo spaljivawe ljudi nije u duhu Rimljana; i kako je mogue da nijedan paganski pisac ne pomiwe nijedan slian sluaj? * Sakramentalci ime pojedinih protestantskih sekti koje su imale svoje specifino shvatawe evharstije. (prim. prev.)

sveti Poliekt uinio u Jermeniji. Ulicama je tokom procesije noen kip svetog Antonija Pustiwaka; Farel se sa nekolicinom svojih sledbenika obruio na monahe koji su nosili svetog Antonija, pretukao ih i rasterao i bacio svetog Antonija u reku. Zasluio je smrt koja ga nije sti- gla jer je imao vremena da pobegne. Da se zadovoljio povicima upuenim monasima da ne veruje da je gavran doneo pola hleba svetom Antoniju Pustiwaku, niti da je sveti Antonije razgovarao sa kentaurima i satirima, bio bi strogo ukoren jer je remetio red; ali da je uvee, posle procesije, samo paljivo prouio priu o gavranu, kenta- urima i satirima, niko mu nita ne bi mogao prigovoriti. Zar bi Rimljani trpeli da se ozloglaeni Antinoj uvrsti u red pomonih bogova, a da bi raskomadali i predali zverima sve one kojima bi se moglo zameriti da se klawaju jednom pravedniku! Zar bi priznali vrhov- nog Boga 2, najvieg Boga, gospodara svih pomonih boanstava potvrenog geslom Deus optimus maximus, a progonili bi one koji se klawaju jednom Bogu! Nije izvesno da je ikad u doba careva bilo inkvizici2 Dovoljno je samo proitati Vergilija da bi se videlo kako su Rimljani priznavali vrhovnog Boga, vladara svih nebeskih bia. U misterijama u koje su bili upueni gotovo svi Rimljani, peva- lo se samo o jedinstvu Boga. Pogledajte divnu Orfejevu himnu; proitajte pismo Maksima iz Madore svetom Avgustinu u kojem kae da samo budale mogu da ne priznaju vrhovnog Boga. Longin kao paganin pie svetom Avgustinu da je Bog jedinstven, nepojmljiv, neopisiv; i sam Laktancije, koga je teko optuiti za preteranu obzirnost, priznaje u svojoj V kwizi (Divin. Institut., c. III) da su Rimljani sve bogove podredili vrhovnom Bogu. I Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. IV) iznosi da itavo carstvo priznaje jednog Boga, gospodara sveta ije su mo i veliina beskrajne. Posebno pogledajte Platona, Ciceronovog uitelja filozofije, i nai e- te da postoji samo jedan Bog kome se treba klawati, voleti ga, ra- diti po wegovom svetom i pravednom uzoru. Epiktet u okovima, Marko Antonije na prestolu, na stotinu mesta kazuju isto.

48

49

je protiv hriana, tj. da su ih obilazili po kuama i ispitivali o wihovoj veri. Nikada to nisu inili ni protiv Jevreja, Sirijaca, Egipana, barda, druida, filozofa. Dakle, muenici su bili oni koji su ustali protiv lanih bogova. Ne verovati u wih bila je veoma mudra, veoma pobona stvar; meutim, ako su se oni, nezadovoljni samo oboavawem jednog Boga u duhu i istini, okomili na postojei kult ma koliko on bio apsurdan, primorani smo da kod wih zapazimo netoleranciju. Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. I) prizna- je da su hriane smatrali pobuwenicima: optuba je nepravedna, ali pokazuje da nije samo hrianska reli- gija bila ta koja je brinula magistrate. On priznaje (pogl. V) da su hriani odbijali da svoja vrata ki- te lovorovim granama tokom javnih proslava carskih trijumfa: takvo ponaawe bilo je lako osuditi kao zloin uvrede velianstva. Prvu sudsku kaznu protiv hriana izrekao je Domicijan, ali se ona ograniila na jednogodiwi progon: Facile coeptum repressit, restitutis etiam ljuos relegaverat, veli Tertulijan (pogl. V). Laktancije u svom ponesenom stilu tvrdi da je crkva bila mirna i napredna od Domici- janovog do Decijevog vremena (pogl. III). Tako dug mir, kae, prekinut je onda kad se odurna zver Decije ustremio na crkvu: Exstitit enim post annos plurimos ex- secrabile animal Decius, ljui vexaret Ecclesiam. (pogl. IV) Ne elimo ovde da raspravljamo o miljewu uenog Dodvela* o malom broju muenika; ali da su Rimljani toliko progonili hriansku religiju, da je senat neodme- renim kaznama osudio toliko nevinih, da su hriane po- tapali u vrelo ulje, da su gole devojke bacali zverima u* Henr Dodell (16411711), irski istoriar i teolog koji je tvrdio da progoni prvih hriana nisu imali ni opseg a ni karakter ko- ji im je pripisivala katolika istoriografija. (prim. prev.)

cirkusu, zato bi ostavljali na miru prve biskupe u Rimu? Sveti Irinej od svih biskupa u muenike ubraja iskljuivo Telesfora, iz 139. godine, ali nema nikakvih dokaza da je ovaj Telesfor bio osuen na smrt. Zefirin je vladao rimskom crkvom osamnaest godina i mirno umro 219. godine. Istina je da su meu najstarije muenike uvrtene i prve pape; ali tada je re muenik uzimana u doslovnom znaewu: martir je znailo svedoewe a ne stradawe . Teko je usaglasiti progone sa slobodom koju su hriani imali da sazovu pedeset est sabora, koliko su ih u prva tri veka nabrojali crkveni pisci. Progona je bilo, ali da su bili toliko estoki kao to se govori, Tertulijan koji je sa toliko strasti pisao protiv vladajueg kulta, verovatno ne bi umro u svojoj postelji. Poznato je da carevi nisu itali wegovu Apologetiku; opskurni spis, sastavljen u Africi, nije dospeo do onih koji su vladali svetom, ali je morao biti poznat oni- ma koji su bili u dodiru sa prokonzulom Afrike; morao je privui prilinu mrwu na pisca, ali on nije iskusio ni- kakvo muenitvo. Origen je javno poduavao u Aleksandriji i nije bio osuen na smrt. Isti Origen koji se tako slobodno obraao paganima i hrianima, koji je pronosio Hristove rei onima koji su odricali Boje trojstvo, u treoj kwi- zi protiv Celza otvoreno je priznao da je bilo suvie malo muenika, premalo. Ipak, hriani se ne odriu sredstva kako bi wihova religija obuhvatila itav svet; pohode gradove, utvrewa, sela. Izvesno je da su neprijateljski svetenici ova neprestana hodoaa mogli da proglase pobunama; ipak su te misije bili doputane, uprkos egipatskom narodu, uvek uzbuenom, buntovnom i podlom, narodu koji je3 Ovu tvrdwu treba dokazati. Treba priznati da su, poto je isto- rija zamenila predawe, Egipani predstavljani kao kukaviki i

50 sujeveran narod. Kambis je potinio Egipat posle svega jedne bitke; Aleksandar je nametnuo svoje zakone bez ikakvih borbi, ne podiui opsadu oko bilo kog grada; Ptolomeji su ga osvojili bez oruja; Cezar i Avgust su ga lako potinili; Omar je osvojio itav Egipat samo u jednom ratu; Mameluci, narod sa Kolhide i obro- naka Kavkaza, zagospodario je wime posle Omara; i oni su, a ne Egipani, odbili vojsku Svetog Luja i zarobili tog kralja. Najzad, Mameluci su postali Egipani, to e rei mekuci, kukavice, neo- prezni i lakomisleni poput prirodnih stanovnika tog podneblja, i za tri meseca su se nali pod Selimom I koji je obesio wihovog vou i prikljuio oblast Turskom carstvu sve dok je nisu osvojili drugi varvari. Herodot prenosi da je u davnim vremenima egipatski kralj Sezostris poao iz zemlje sa zvaninom namerom da pokori vaselje- nu; oigledno je da je takva namera dostojna samo Don Kihota, a ukoliko zanemarimo iwenicu da Sezostris i nije egipatsko ime, ovaj dogaaj, kao i mnoge prethodne iwenice, mogli bismo da svr- stamo u red pria iz Hiljadu i jedne noi. Meu pokorenim narodi- ma nita nije rasprostrawenije od bajki o wihovoj nekadawoj ve- liini, kao to u nekim zemljama porodice bednika izvode svoje po- reklo od drevnih vladara. Egipatski svetenici pripovedali su Hero- dotu da je kralj Sezostris krenuo u pohod sa namerom da pokori Kolhidu; to bi odgovaralo prii da je francuski kralj poao iz Ture- na da pokori Norveku. Iako se ove prie ponavljaju u hiljadama i hiljadama kwiga, wihova verodostojnost time nije nimalo potvrena; mnogo je prirod- nije da su vrsti i neustraivi stanovnici Kavkaza, Kolhiani i drugi Skiti koji su u toliko navrata pustoili Aziju, prodrli do Egipta, a da su svetenici iz Kolhosa naposletku izvestili o prihvatawu obiaja obrezivawa, nije dokaz da su ih Egipani pokorili. Diodor sa Sici- lije navodi da su svi kraljevi koje je Sezostris pobedio, svake godi- ne dolazili iz svojih krajeva i donosili mu danak, a da se Sezostris wima poigravao kao da su kowi na koijama, pa bi ih upregao za koiju kojom se prevozio do hrama. Ove gargantuovske prie se svakodnevno prepisuju. Ovi su kraljevi svakako bili vredniji od to- ga da ih upreu kao kowe. Piramide i druge starine dokazuju jedino ponos i neukus egipat- skih vladara, kao i ropstvo priglupog naroda koji je svojim rukama, kao jedinim dobrom kojim je raspolagao, udovoljavao prostakoj umiljenosti svojih vladara. Vlast nad ovim narodom, ak i u vremena koja se toliko slave, izgleda apsurdno i tiranski; tvrdilo se da sva

51

raereio jednog Rimljanina koji je ubio maku, vazda besprizornom narodu, ta god ljubitelji piramida rekli. 3 Ko je drugi trebalo da ustane protiv svetenika i vla- sti nego sveti Grigorije udotvorac, Origenov uenik? Grigorije je jedne noi video starca poslatog od Boga u pratwi ene koja je zraila svetlou; ta ena bila je Bogorodica, a starac Jovan Bogoslov. Sveti Jovan mu je pokazao simbol koji e sveti Grigorije poeti da propoveda. Odlazei u Neokesareju, proao je pored hrama u kojem su objavljivana proroanstva i gde ga je kia primorala da prenoi; u hramu se vie puta prekrstio. Sutradan je veliki svetenik hrama bio iznenaen to demoni, koji su mu ranije redovno odgovarali, vie ni- su hteli da objavljuju proroanstva te ih je prizvao. a- voli su mu rekli da se vie nee pojavljivati; saoptili su zemlja pripada wihovih monarsima. I takvi robovi su kanili da osvoje svet! Navodno veliko znawe egipatskih svetenika je jo jedno preterivawe. LJudi koji su tvrdili da je tokom jedanaest hiljada godina Sunce dva puta izalo i dva puta zalo, nastavljajui svojim tokom, svakako su nadmaili i pisca Lijekog almanaha. Religija ovih svetenika koji su upravljali dravom ne moe se porediti sa religijom najdivljijih naroda Amerike: poznato je da su potovali krokodile, majmune, make, luk; danas na itavom svetu, uz izuzetak kulta velikog lame, ne postoji neto toliko apsurdno. Ni wihova umetnost nije mnogo vrednija od religije; nema nijed- ne stare egipatske statue koja bi bila podnoljiva, a sve to je iole vrednije stvorili su umetnici iz Grke u Aleksandriji pod Ptolomeji- ma i cezarima: da bi nauili geometriju bio im je neophodan Grk. Uvaeni Bose se oduevljala egipatskim zaslugama u svojoj Raspravi o optoj istoriji upuenoj sinu Luja IV. Ova kwiga moe da zadivi mladog vladara, ali se naunici wome ne mogu zadovoljiti: re je o veoma lepo napisnoj pohvali, ali istoriar mora da bude preteno filozof a ne besednik. Inae, ovo razmiljawe o Egipanima iznosimo samo kao pretpostavku: kako bismo drugaije i nazvali sve ono to se govori o starim vremenima?

52

53

mu da vie ne mogu da obitavaju u hramu, jer je u we- mu Grigorije proveo no i prekrstio se. Vra je naredio da uhvate Grigorija koji mu je odgovorio: Mogu da oteram demone odakle god elim i odvedem ih kud mi se svidi. Vratite ih onda u moj hram, rekao mu je vra. Tada je Grigorije iscepao list iz kwige koju je drao u ruci i ispisao sledee rei: Grigorije Satani: nareujem ti da se vrati u ovaj hram. Hartiju su stavili na oltar, demoni su posluali i tog da- na nastavili sa proroanstvima kao i obino, posle ega su, kao to je poznato, prestali. Grigorije Niski govori o ovim dogaajima u ivotu svetog Grigorija udotvorca. Paganski svetenici su se svakako morali okrenuti protiv Grigorija i u svojoj zaslepljenosti ga izvesti pred sud; ipak wihov najvei neprijatelj nije bio izloen nikakvim progonima. U povesti svetog Kiprijana navodi se da je on bio pr- vi episkop Kartagine osuen na smrt. Muenitvo sve- tog Kiprijana dogodilo se 258. godine nae ere; dakle dugo vremena nijedan kartaginski episkop nije bio zlo- stavljan zbog religije. Povest nam ne iznosi kakve su klevete bile izreene protiv svetog Kiprijana, ko su bili wegovi neprijatelji, zato je prokonzul Afrike bio besan na wega. Sveti Kiprijan pie rimskom episkopu Korne- liju: Nedavno se u Kartagini narod podigao i u dva na- vrata traio da me bace lavovima. Sasvim je izvesno da je uzbuewe ustrog naroda Kartagine izazvalo Kiprija- novu smrt i sasvim je sigurno da ga car Gal nije izda- leka osudio na smrt zbog wegove vere, poto je ostavio na miru Kornelija koji je iveo pred wegovim vratima. Brojni tajanstveni uzroci meaju se sa vidljivim uzrokom, toliko nepoznatih povoda dovodi do progo- na ljudi, da je u potowim stoleima nemogue raslani- ti skriveni uzrok zle kobi najuglednijih ljudi, ponajvie

stoga to su razlozi neije osude bili poznati samo pripadnicima wegove stranke. Primetimo da su sveti Grigorije udotvorac i sveti Danilo, episkop Aleksandrije, koje niko nije osudio, i- veli u vreme svetog Kiprijana. Zato su ih ostavili na miru, mada su bili uveniji od episkopa Kartagine? I zato je sveti Kiprijan bio izveden na sud? Zar nije mo- gue da su lini i moni neprijatelji podlegli uticaju kle- veta, pod izgovorom dravne zatite koja se tako esto vezuje za religiju, dok su ostali imali sreu da izbegnu mrwu ljudi? Nikako nije mogue da je sveti Ignatije stradao pod milosrdnim i pravednim Trajanom iskljuivo zbog optube zbog hrianstva poto je hrianima bilo dopu4 Smrt svetog Ignatija se uopte ne dovodi u sumwu, ali zar i- tawe izvetaja o wegovom muenitvu nee kod oveka zdravog razuma pobuditi izvesne sumwe? Nepoznati pisac ovog izvetaja kae da je Trajan verovao da je wegova slava nepotpuna ako car- stvo ne potini hrianskom bogu. Kakva misao! Da li je Trajan bio osoba koja je poelela da pobedi bogove? Kad se Ignatije po- javio pred carem, vladar mu je rekao: Ko si ti, neisti due? Ma- lo je verovatno da se sam car obraao zatvoreniku i lino mu sudio; to nije bio obiaj vladara. Da je Trajan naredio da pred wega izve- du Ignatija ne bi ga pitao: Ko si ti? poto bi to ve znao. Da li je osoba poput Trajana mogla da izgovori izraz kao to je neisti duh? Zar se ne uoava da je to izraz isterivaa avola koga neki hrianin stavlja u usta caru? Zar je to, pobogu, Trajanov stil? Moe li se zamisliti da mu je Ignatije odgovorio da se zove Te- ofor jer nosi Isusa u srcu i da je Trajan sa wim raspravljao o Isusu Hristu? Trajanu pripisuju, na kraju razgovora, rei: Zapovedamo da Ignatije koji se ponosi to u sebi nosi raspetoga, bude baen u okove, itd. Sofista, neprijatelj hriana, mogao bi da nazove Hri- sta raspetim, ali je potpuno nepojmljivo da se za takvim izrazom posegne u presudi. Muewe raspiwawem na krst bilo je toliko ras- prostaweno meu Rimljanima da se, u duhu ovog zakona, ne moe naznaiti kako se pod raspetim podrazumeva hrianski kult; ca- revi ne objavljuju svoje odluke i sudove na ovakav nain.

54

55

teno da ga prate i da mu pruaju utehu dok su ga vo- dili u Rim. 4 U nemirnom gradu Antiohiji, gde je Igna- tije bio tajni hrianski episkop, esto je dolazilo do po- buna. Moda su te pobune, zlonamerno pripisivane nevinim hrianima, pobudile pawu vlasti koja se pre- varila, kao to se esto deavalo. Na primer, sveti Simeon je pred Saporom bio optuen da je uhoda Rimljana. Povest wegovog muenitva prenosi da mu je kralj Sapor predloio da se pokloni Suncu, ali poznato je da Persijanci uopte nisu negovali kult Sunca smatrali su ga samo oliewem dobrog principa (Ormuzda), Boga Stvoritelja koga su priznavali. Koliko god bili tolerantni, ne moemo ostati ravnoduni pred zgraavawima brbljivaca koji optuuju Dioklecijana za progone hriana im se popeo na presto. Pozovimo se na Eusebija iz Kesareje; wegovo svedoanstvo se ne moe porei; Konstantinovom miljeniku, slavopojcu, estokom neprijatelju prethodnih ca Svetom Ignatiju se pripisuje i dugo pismo upueno rimskim hrianima: Piem vam, kae, sav u okovima. Naravno, ako mu je bilo doputeno da pie rimskim hrianima, ti hriani uopte ni- su bili progoweni; Trajan dakle nije imao nameru da wihovom Bogu potini svoje carstvo; ili ukoliko su ti hriani bili pod progo- nom, Ignatije je poinio veoma veliku neopreznost piui im; to je znailo da ih izlae opasnosti, otkriva i postaje wihov potkaziva. Izgleda da su oni koji su preraivali ova dela morali da imaju vie obzira prema stvarnosti i obiajima. Muenitvo svetog Polikar- pa izaziva jo vie sumwi. Navodi se da se zauo glas sa nebesa: Iz- dri, Polikarpe! Da su ga uli hriani ali ne i ostali; navodi se i da je, poto je Polikarp stavljen na lomau, a ogaw zaplamteo, plamen ustuknuo pred wim i pretvorio se u luk iznad wegove glave; da je iz wega izletela golubica; da je svetac, koga je vatra prepoznala, is- pustio miris koji je omamio sve okupljene, ali da onaj kome se va- tra nije usudila da prie, nije izbegao udar maa. Priznajem da bi- smo morali da oprostimo onima koji u ovim priama nalaze vie pobonosti nego istine.

reva, mora se verovati kad ga opravdava. Evo wegovih rei: Carevi su dugo pruali hrianima priline znake blagonaklonosti, poveravali su im pokrajine, mnogi hriani su iveli u palati, ak su se i enili hrianka- ma. Dioklecijan je za enu uzeo Prisku, ija ki je bila ena Maksimija Galera, itd. 5 Na osnovu ovog odluujueg svedoanstva koje se ne moe poricati, moemo da prosudimo da su progo- ni koje je Galerije naredio posle devetnaest godina vla- davine ispuwene milosrdno u i dobroinstvima, vero- vatno proistekli iz neke intrige koja nam je nepoznata. Stoga moemo da sagledamo koliko je apsurdna pria o pokolju itave tebanske legije koja je, kako se tvr- di, u celosti stradala zbog religije.* Smeno je to je tu legiju iz Azije doveo veliki sveti Bernard, teko da bi je iz Azije pozvali da smiri pobunu Gala, godinu dana poto je ta buna ve bila uguena; nita mawe neverovat- na nije ni pria da su pobili est hiljada peaka i sedam stotina kowanika u prolazu u kojem je dve stotine ljudi moglo da zaustavi itavu vojsku. Pria o ovom navod- nom pokolju poiwe oiglednom prevarom: Dok je zemlja stewala pod Dioklecijanovom tiranijom, nebo je bilo ispuweno muenicima. A ovaj dogaaj se zbio, kako kau, 286. godine, u vreme kada je Dioklecijan bio najnakloweniji prema hrianima i kada je Rimsko car- stvo ivelo u punom blagostawu. Napokon, ono to bi trebalo da nas potedi ovakvih rasprava jeste iwenica da tebanska legija nije ni postojala: Rimljani su bili su- vie ponosni i razboriti da bi sainili legiju od Egipana koji su Rimu sluili samo kao robovi, Verna Canopi: toCrkvena istorija, kwiga VIII. * Re je o prii o jednoj legiji iz Tebe koja je po nareewu ca- ra Maksimilijana bila pobijena zbog religije. (prim. prev.)5

57

bi bilo isto kao kada bi imali jevrejsku legiju. Poseduje- mo imena trideset dve legije koje su inile glavnu snagu Rimskog carstva; tebanska legija se ne pojavljuje meu wima. Svrstajmo stoga ovu priu kraj sibilskih akrostihova koji su predviali uda Isusa Hrista i uz tolike zlonamerne navode izmiljene da obmanu vernike.

O OPASNOSTI OD LANIH PREDANJA I PROGONA La je predugo nametana ljudima; vreme je da spoznamo nekoliko istina koje se mogu raspoznati kroz maglu raznih predawa o rimskoj istoriji posle Tacita i Svetonija i koja je gotovo oduvek obavijala i hronike drugih starih naroda. Kako je mogue poverovati, recimo, da su Rimlja- ni, taj ozbiljan i silan narod ije smo zakone usvojili, osuivali hrianske device i estite devojke na prostituciju? To znai slabo poznavati strogo dostojanstvo naih zakonodavaca koji su tako otro kawavali sla- bosti vestalki. estita dela Ruinara govore o ovim beslovesnostima, ali da li Ruinarovim delima treba vero- vati kao Delima apostolskim? estita dela, posle Bo- landa*, navode da je u gradu Ankiri bilo sedam hrianskih devica, priblino sedamdeset godina starih,* Ruinar i Boland bili su poznati autori itija svetaca. (prim. prev.)

koje je guverner Teodekt osudio da se podaju gradskim mladiima; meutim, poto su sve device bile poteene, primorao ih da je potpuno nage uestvuju u Dijaninim misterijama kojima se, meutim, uvek prisustvovalo pod velom. Sveti Teodosije, koji je zapra- vo bio krmar, ali nita mawe zadrt hrianin, jarko je molio Boga da usmrti ove svete device iz straha da ne padnu u iskuewe. Bog mu je usliio molitve; guver- ner ih je bacio u jezero sa kamenom oko vratova. Istog trenutka prikazale su se Teodosiju i zamolile ga da ne pati to e wihova tela pojesti ribe; bile su to wi- hove rei. Sveti krmar i wegovi drugovi tokom noi su otili na obalu jezera koje su uvali vojnici; nebeski plamen se kretao ispred wih i kada su naili na straarsko me- sto, zvedani kowanik, pod punom borbenom opre- mom, sa kopljem u ruci oterao je straara. Sveti Teodo- sije je izvadio tela iz jezera; ubrzo je bio odveden pred guvernera, a nebeski kowanik nije spreio da mu se od- see glava. Ne moemo da ne ponovimo da se klawa- mo istinskim muenicima, ali je teko poverovati u ovu Bolandovu i Ruinarovu priu. Da li bi na ovom mestu trebalo da navedemo i priu o mladom svetom Rimljaninu? Bacili su ga u ogaw, tvr- di Eusebije, a prisutni Jevreji psovali su Isusa Hrista to je dopustio da spaljuju wegove sledbenike, dok je Bog iz vatrenog ogwa izvadio Sedraha, Misaha i Avdenaga (Dn. 3). Tek to su Jevreji progovorili, sveti Rimljanin je pobedonosno siao sa lomae; car je naredio da mu oproste i rekao sudiji da ne eli da ima nikakve nevolje sa Bogom udne rei iz usta Dioklecijana! Uprkos ca- revoj milosti, sudija je naredio da svetom Rimljaninu odseku jezik i mada je bilo delata, naredio je da to ui- ni lekar. Mladi Rimljanin, roen kao mucavac, razgo-

58

59

vetno je progovorio im su mu odsekli jezik. Lekar je isukao ma da bi pokazao da je operacija izvedena po pravilima, a onda zadrao nekog prolaznika i odsekao mu jezik kao to je to uinio svetom Rimljaninu; prola- znik je umro na mestu jer, kako znalaki napomiwe pi- sac, anatomija nas pouava da ovek ne moe da ivi bez jezika. Zaista, ako je Eusebije napisao takve besmi- slice, ukoliko ih nisu drugi ubacili u wegove spise, ka- kav zakljuak moe da se izvede iz wegove Istorije? Navode nam muenitvo svete Felicije i weno sedmoro dece koje je u smrt poslao mudri i poboni Anto- nin, ne pomiwui ime pisca tog izvetaja. Po svoj prilici neki revnosni ali neistinoljubivi pisac eleo je da oponaa priu o Makabejcima. Tako izvetaj zapoiwe: Sveta Felicija je bila Rimljanka, ivela je za vreme vladavine Antonina; iz ovih rei je jasno da pisac nije bio savremenik svete Felicije. On tvrdi da je pretor sudio pred svojim sudom na Marsovom polju; ali rimski prefekt je svoj sud sazivao na Kapitolu, a ne na Marsovom polju koje je sluilo za odravawe komi- cija i vojnih parada, trka, vojnih igara ve i ovo poka- zuje da je u pitawu puka izmiljotina. Jo se navodi da je posle suewa car nekolicini su- dija poverio brigu o izvrewu presude, to je potpuno suprotno ondawem, kao i pravilima svih ostalih vre- mena. Pomiwe se ak i sveti Hipolit za koga se pretpostav- lja da su ga raereili kowima, poput Tezejovog sina Hipolita. Meutim, ovakva kazna nije bila poznata sta- rim Rimljanima i samo je slinost u imenima izrodila ovakvu bajku. Obratite pawu da se u izvetajima o muenicima, koje su iskljuivo sastavljali sami hriani, uvek pojavljuje gomila hriana koji slobodno dolaze da posete

osuenog u zatvoru, prate ga do gubilita, sakupljaju wegovu krv, sahrawuju wegovo telo i izvode uda relikvijama. Da je u pitawu bio iskljuivo progon na ver- skim osnovama, zar ne bi zlostavljali i ove neskrivene hriane koji su pomagali osuenoj brai i koje su optuivali da izvode arolije telesnim ostacima muenika? Zar ih ne bi drali onako kao to smo se mi odnosili prema valdenzima, albigenzima, husitima i razliitim protestantskim sektama? Mi smo ih ubijali, spaljivali na gomili, bez razlike u odnosu na godine i pol. Ima li u proverenim izvetajima o ovim drevnim progonima