Volter Rasprava o Toleranciji

  • View
    143

  • Download
    39

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Volter Rasprava o Tolerancijsrpski hrvatski sociologija

Text of Volter Rasprava o Toleranciji

42

Volter Rasprava o toleranciji

Naslov originala VOLTAIRE TRAIT SUR LA TOLRANCE A loccasion de la mort de Jean Calas prevod s francuskog Sran Pavlovi

VOLTER

RASPRAVA O TOLERANCIJIPOVODOM SMRTI ANA KALASA

Copright 2005 za Srbiju i Crnu Goru Utopija Beograd

Sva prava

zadrana

Beograd 2005

UTOPIJA

I KRATKA POVEST SMRTI ANA KALASA Kalasovo pogubljewe, izvreno u Tuluzi 9. marta 1762. godine maem pravde, jedan je od najizuzetnijih dogaaja koji zasluuju pawu naeg doba i potomstva. LJudi brzo zaboravljaju gomilu poginulih u bezbrojnim bitkama, ne samo zato to je tu re o neizbenom rat- nom udesu, ve i zato to su oni koji su od oruja pogi- nuli i sami bili u prilici da usmrte svoje neprijatelje i za- to to nisu poginuli ne branei se. Kada se opasnost i nadmo izjednae, iezava zaprepaewe, a ak i samilost bledi. Meutim, kada je jedan uzorni domain preputen zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optue- ni u svojoj odbrani moe da se osloni iskljuivo na sopstvenu vrlinu; kada sudije koje presuuju o wegovom ivotu odluujui o pogubljewu rizikuju samo omaku; kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama podie se glas javnosti, svako poiwe da strahuje za sebe jer je oigledno da niko nije siguran za svoj ivot pred sudom uzdignutim da bdi nad ivotima graana; glasovi koji zahtevaju osvetu poiwu da se slivaju u jedan. U ovoj udnoj aferi bilo je rei o religiji, o samoubistvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i majka zadavili svog sina da bi udovoljili Bogu, da li je brat zadavio svog brata, da li je prijatelj zadavio svog prijatelja i da li sudije mogu sebi da prebace to su na

6 7

smrt osudili nevinog oca ili potedeli vinovnike u likovima majke, brata, prijatelja. an Kalas, star ezdeset osam godina, bavio se trgovinom u Tuluzi vie od etrdeset godina i svi koji su ga poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je protestant kao i wegova ena i sva wihova deca, osim jednog sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao ma- lu penziju. Delovao je toliko udaljen od apsurdnog fanatizma koji raskida sve drutvene veze da je prihvatio preobraewe svog sina Luja Kalasa, a kod kue je due od trideset godina drao i pobonu slukiwu katol- kiwu koja je odgojila svu wegovu decu. Mark-Antoan, jedan od sinova ana Kalasa, bio je kwievnik: smatrali su ga nemirnom, mranom i nasilnom duom. Taj mladi koji nije imao uspeha ni u trgovini kojoj nije bio vian, niti u advokaturi jer su mu nedostajala svedoanstva o katolikoj veroispovesti koja nije mogao da stekne, reio je da okona svoj ivot i nagovestio je tu nameru jednom od svojih prijatelja; ostao je vrst u svojoj nameri itajui sve to je bilo napisano o samoubistvu. Jednog dana, izgubivi novac na kocki, odluio je da svoju nameru i ostvari. Jedan wegov lini i porodini prijatelj, Laves, devetnaestogodiwi mladi poznat po iskrenosti i blagom drawu, sin uvenog tuluanskog advokata, stigao je prethodne veeri iz Bordoa 1 i zate- kao se na veeri kod Kalasovih. Otac, majka, stariji sin MarkAntoan i drugi sin Pjer, zajedno su obedovali. Posle veere preli su u mali salon. Mark-Antoan je iezao. Konano, kada je mladi Laves hteo da poe, Pjer Kalas i on su sili, i dole, kraj radwe, pronali Mark-Antoana u koulji, obeenog o vrata, a wegovu1

odeu sloenu na tezgi; koulja uopte nije bila izguvana, kosa je bila uredno poeljana; na telu nije bilo nikakvih rana, nikakvih ozleda. 2 Preskoiemo sve pojedinosti o kojima su izvestili advokati: neemo opisivati bol i beznae oca i majke; wihove krike uli su susedi. Laves i Pjer Kalas, izvan sebe, otrali su u potragu za hirurgom i sudijama. Dok su oni bili zaokupljeni ovom obavezom, dok su otac i majka grcali u jecajima i suzama, narod Tuluze sakupljao se pred kuom. Stanovnitvo je bilo sujeverno i impulsivno, na inovernu brau gledalo je kao na zveri. Upravo u Tuluzi su sveano blagodarili Bogu zbog smr- ti Anrija III i zarekli se da e ubiti prvog koji bi priznao za kralja velikog, dobrog Anrija IV. Ovaj grad je svake godine procesijom i vatrometom proslavljao dan kada je dva stolea ranije bilo ubijeno etiri hiljade jeretikih graana. Uzalud je gradsko vee donelo est dekreta kojima se zabrawivao ovaj odvratni praznik. Tuluani su ga i dalje slavili kao veliku svetkovinu. Neki fanatik iz okupljene svetine uzviknuo je da je an Kalas obesio sopstvenog sina Mark-Antoana. Taj uzvik, ponavljan od oveka do oveka, u trenutku se preobratio u jednoglasje; drugi su dodavali da je umr- li sutradan trebalo da se prekrsti; da su ga porodica i mladi Laves udavili iz mrwe prema katolikoj veri. Ubrzo vie niko nije sumwao; itav grad je bio ubeen da je meu protestantima stvar vere da otac i majka moraju ubiti svog sina im on poeli da se preobrati u drugu veru. Iznenada uznemireni duhovi vie se nisu mogli zaustaviti. Smiljali su prie po kojima su se protestanti2 Posle prenosa lea u Gradsku kuu, na wemu su pronali tek mawu ranicu na ivici nosa i mawu mrlju na grudima, izazvanu ne- pawom tokom prenosa tela.

12. oktobra 1861.

8

9

Langdoka prethodne veeri okupili i veinom glasova odabrali sektakog delata; izbor je pao na mladog Lavesa; taj mladi, primivi u roku od dvadeset etiri sata vest o svom izboru, doao je iz Bordoa da bi pomogao anu Kalasu, wegovoj eni i wihovom sinu Pjeru da zadave prijatelja, sina, brata. Grof David, naelnik Tuluze, uzbuen zbog ovih glasina i elei da se proslavi brzim pogubljewem, sproveo je istragu protivno svim pravilima i propisima. Porodica Kalas, katolika slukiwa i Laves, baeni su u okove. Podignuta je optunica koja ni u emu nije bila ispravnija u odnosu na istragu. Otilo se jo dalje: MarkAntoan je umro kao kalvinista i mada je sam podigao ruku na sebe, sahrawen je uz najvie poasti u crkvi svetog Stefana, uprkos protivljewu svetenika koji se bunio zbog ovakvog svetogra. U Langdoku su postojala etiri bratstva* pokornika: belo, plavo, sivo i crno. Braa su nosila duge kapuljae sa maskama od sukna sa dva proreza ostavlje- na za oi; eleli su da u svoje redove prime gospodina vojvodu De Fic-Dejma, zapovednika pokrajine, ali ih je on odbio. Bela braa su Mark-Antoanu priredili sveanu slubu kao poast mueniku. Nikad nijedna crkva nije uz vee poasti proslavila praznik istinskog muenika; ali ove poasti su bile uasavaju e. Iznad velianstvenog katafalka podignut je kostur koga su pomerali i koji je predstavljao Mark-Antoana Kalasa koji u jed- noj ruci dri palminu granicu, a u drugoj pero kojim je trebalo da potpie svoje odricawe od jeresi, a kojim je zapravo pisao smrtnu presudu svom ocu.* Bratstva (fraternitates) crkveno-verska odnosno stalekosruna udruewa. (prim. prev.)

Nesrenik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe ni vie nego kanonizovan: svi su ga smatrali svecem; ne- ki su mu se klawali, jedni odlazili da se pomole na we- govom grobu, drugi su od wega traili uda, neki se is- povedali o onome to su uinili. Izvesni monah mu je izvadio nekoliko zuba kako bi imao trajne relikvije. Jedna gluva vernica tvrdila je da je ula zvuk zvona. Je- dan svetenik koji je mucao bio je izleen poto je po- jeo otrovnu peurku. Nizale su se prie o udima. Pisac ovog izvetaja poseduje potvrdu da je jedan mladi iz Tuluze poludeo poto se nekoliko noi molio na grobu novog sveca, a udo koje je zazivao nije se obistinilo. Nekoliko sudija je poticalo iz bratstva belih pokor- nika. Od tog trenutka smrt ana Kalasa postala je ne- umitna. Posebno je taj udni predstojei praznik koji Tuluani svake godine slave u ast pokolja nad etiri hiljade hugenota ubrzao presudu; godina 1762. bila je jubilar- na godina. U gradu su bile vidne pripreme povodom sveanosti, to je dodatno raspalilo matu ljudi; javno se govorilo da e gubilite na koje e biti izvedeni Ka- lasovi predstavljati najvei ukras praznika; govorilo se da je samo Proviewe prinelo ove rtve u ast nae sve- te vere. Toliki ljudi su sluali ovakve pa i otrije govo- re. I to u nae vreme! U vreme u kojem je filozofija po- stigla toliki napredak! I kada je stotine akademija de- lovalo s namerom da podstaknu humanije obiaje! i- nilo se da se prezreni fanatizam, posle izvesnih uspeha razuma, branio uz jo vei bes. Trinaestorica sudija svakodnevno su veala privodei kraju suewe. Nije bilo, niti je moglo biti, ikakvog dokaza protiv porodice; ali religiozna zaslepljenost preuzela je mesto dokaza. [estorica sudija dugo su istrajavala na smrtnoj presudi anu Kalasu, wegovom si-

10

11

nu i Lavesu veawem i spaljivawu na lomai ene a- na Kalasa. Ostala sedmorica umerenih zalagali su se bar za istragu. Rasprave su se ponavljale i razvlaile. Jedan od sudija, uveren u nevinost optuenih i nepostojawe zloina, ustro je stao na wihovu stranu: suprotstavio je volji za okrutnou volju za ljudskou, postao je javni branilac Kalasovih u svim zdawima Tuluze u kojima su neprekidni uzvici zloupotrebljene ve- re zahtevali krv ovih nesrenika. Drugi sudija, poznat po svojoj okrutnosti, govorio je toliko ostraeno pro- tiv Kalasovih da je prvi sve vie nastojao da ih odbrani. Naposletku, izbio je tako veliki sukob da su obojica bi- li prisiljeni da se povuku na selo. Meutim, nekom neobinom nesreom, sudija naklowen Kalasovima prihvatio je svoje povlaewe, dok se drugi vratio dajui svoj glas protiv onih kojima se ni- kako nije smelo suditi: taj glas je presudio u korist pogu- bljewa, jer je prebrojano svega osam glasova protiv pet, budui da je posle dosta sporewa, jedan od estorice su- dija koji se protivio presudi preao na stranu svirepih. Kada je re o ubistvu sina i osudi glave porodice na najstraniju kaznu, presuda bi morala da bude jednoglasna, poto bi dokazi tako neuvenog zloina3 morali biti uoljivi svakome: najmawa sumwa u takvom slua- ju bila bi dovoljna da pokoleba sudiju koji treba da pot- pie smrtnu presudu. Slabost naeg razuma i nedostaPoznata su mi svega dva primera iz istorije oeva optuenih za ubistvo svojih sinova iz verskih pobuda. Prvi je bio otac svete Barbare, koju zovemo svetom Barbom. On je za svoje

Search related