VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA

Izvod iz knjige: Topencarevic Ljubomir, Organizacija i tehnologija drumskog transporta Gradevinska knjiga, Beograd,1987. ,

5.

VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2 5.1 Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2 5.2 Sastav voznog parka ......................................................................................................... 2 5.3 Inventarski vozni park........................................................................................................ 3 6. RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5 6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5 6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6 6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6 6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA PREENOG PUTA ............................ 24 6.5 BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30 6.6 IZMERITELJI ISKORICENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA .................................... 35 7. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44

1

5. VOZNI PARK5.1 Definicija voznog parkaPod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljaci, prikolice i poluprikolice). Vozni park moe biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama. Organizacioni vozni park se moe formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza za sopstvene potrebe. Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike organizacionog voznog parka ali sa ogranicenim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.

5.2 Sastav voznog parkaVozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljucnih vozila cije su eksploataciono-tehnicke karakteristike razlicite i tehnicko stanje nejednako. Pod eksploatacionotehnickim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina, irina, visina, razmak osovina, razmak tockova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprecnici podune i poprecne prolaznosti, radijus okretanja, dinamicka svojstva vozila, masa praznog vozila, ekonomicnost pogona, pogodnost za tehnicko odravanje, kapacitet vozila korisna nosivost, 2 specificna povrinska i zapreminska nosivost u t/m itd. Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najcece je heterogene strukture tj., sastavljen je od vozila razlicitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su razlicite pa su i tehnicko-eksploatacione karakteristike razlicite. Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlake je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod kojeg je tehnicko odravanje vozila lake i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova potrebno je teiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku svesti na minimum. Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upored ivanje rada vozila u voznom parku, potrebno je izvriti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehnicko-eksploatacione karakteristike i cije je stanje priblino jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sanducari, cisterne, hladnjace, teretna vozila sa uredajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za medugradski saobracaj, autobusi za prigradski saobracaj, autobusi za turisticke vonje itd.) Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila mogli uporedivati.

2

5.3 Inventarski vozni park5.3.1 Definicija inventarskog voznog parkaPod "inventarskim voznim parkom" podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u inventaru knjigovodstvu osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u voznom parku homogenog sastava oznacava se sa Ai inventarski broj vozila. U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih po markama i tipovima vozila u voznom parku.

A = A + A + ... + A =i i1 i2 in

n

A

i1

1

gde su:

Ai1 + ...i 2 + A

+ A podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u in

voznom parku. n broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.

5.3.2 Podela inventarskog voznog parka prema tehnickom stanjuPo svom tehnickom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehnicki ispravna, tj. sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehnicki neispravna, odnosno nesposobna za eksploataciju. Ovo znaci da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su "sposobna" za rad i vozila koja su "nesposobna" za rad. U praksi retko nastupa slucaj kada su sva vozila sposobna za rad i to najcece kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem vozila. Ako se kod homogenog voznog parka sa Ai oznaci inventarski broj vozila, sa As broj tehnicki ispravnih za rad sposobnih vozila i sa An broj tehnicki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnickom stanju

A =A +Ai s

n

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od

n grupa vozila bice:n

A =i

A =i i

n

A +si

n

A

1

1

1

ni

gde je:n

As = As1 + ...s 2 + + As n skup broja sposobnih vozila po grupama vozila Ai

1 n

An = An1 + ...n 2 + Ai

+ Ann skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila

1

Osnovna podela moe se prema potrebi dalje raclanjivati. Na primer: tehnicki neispravna vozila mogu se podeliti na vozila koja se nalaze na opravci i na vozila koja cekaju na opravku. Vozila koja se nalaze na opravci mogu se podeliti na vozila prema vrstama opravke (tekuce odravanje, laka, srednja, investiciona opravka). Vozila koja cekaju opravku mogu se podeliti na vozila koja cekaju opravku zbog nedostatka radionickog kapaciteta ili usled nedostatka rezervnih delova. U kategoriju neispravnih vozila mogu se izdvajati vozila koja cekaju otudenje (prodaju) ili rashodovanje (totalno unitena u saobracajnoj nezgodi ili dotrajala u eksploataciji).

3

5.3.3 Eksploataciona podela tehnicki ispravnog voznog parkaDeo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnicki ispravnom za eksploataciju sposobnom stanju moe u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimicno na radu, a delimicno van rada. Uzroci usled kojih deo voznog parka ili citav vozni park sposoban za eksploataciju moe biti van rada mogu biti razliciti (nedostatak posla, reim rada voznog parka, via sila, nedostatak vozaca). Ako se kod homogenog voznog parka sa Ar oznaci broj vozila koja se nalaze na radu, a sa tehnicki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garai, onda ce eksploataciona podela dela voznog parka sposobnog za rad biti: Ag broj

As = Ar + AgKod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bice:n nn

As =gde je:n

As =i

Ar +i

Ag

1 11

i

Ar = Ar 1 + ...r 2 + + Ar n skup broja vozila na radu po grupama vozila Ai

1 n

Ag = Ag 1 + ...g 2 + + Agn skup broja sposobnih vozila po grupama vozila Ai

1

5.3.4 Eksploataciono tehnicka podela inventarskog voznog parkaZamenom izraza za eksploatacionu podelu tehnicki ispravnog dela inventarskog voznog parka u izraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju dobice se izraz za eksploataciono tehnicku podelu inventarskog voznog parka. Za homogen vozni park bice:

Ai = Ar + Ag + AnZa vozni park heterogenog sastava bice:

Ai =

n

Ai =i

n

Ar +i

n

Ag +i

n

An

1

1

1

1

i

Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva to je moguce veci broj vozila na radu Ar i to manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.

4

6. RAD VOZNOG PARKA6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESATransportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja putnika i robe i ukljucuje sve pripremne i zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe, odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upucivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika.

6.1.1 procesa

Ciklus

transportnog

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata: - upucivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika - prijem i utovar roba ukrcavanje putnika - prevoz robe putnika - istovar i predaja robe iskrcavanje putnika.

6.1.2 Prosta vonjaProsta vonja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanja putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na sledece mesto utovara robe (ukrcavanja putnika).

6.1.3 Sloena vonjaSloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog procesa pri cemu se transportno sredstvo vozilo u toku izvrenja transporta krece od pocetne tacke vonje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara istovara tereta, odnosno ukrcavanja iskrcavanja putnika.

6.1.4 ObrtPod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vonji sa povratkom prevoznog sredstva vozila u prvobitnu polaznu tacku.

6.1.5 Prevozni putPojam prevoznog puta definie odabrani i vozacu propisani pravac kretanja vozila pri izvrenju prevoza izmedu dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve tacke spojene sa dva ili vie putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispecerska sluba i unosi u putni nalog vozila.

5

Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkraci. Za pojam prevozni put u praksi se koristi i termini ITINERER I MARUTA.

6.1.6 rada

Transportni rad jedinice transportnog

U toku vrenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na odredenim rastojanjima i pri tome se ostvaruje transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima prevoza putnika ili kolicine prevezenog tereta i prosecnog rastojanja na kome je transport izvren. Transportni rad izraava se putnickim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog rada u putnickom saobracaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom jednog putnika na rastojanju od jednog kilometra. Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobracaju uzima se tona kilometar (tkm) i to je transportni rad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.

6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKADobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu organizaciju eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno planiranje zahteva temeljno izucavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati transport u narednom vremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u prethodnom periodu. Pri odredivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se odnose na: a) vremenski bilans vozila u danima b) vremenski bilans vozila u casovima c) uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza) d) pred eni put vozila i stepen iskoricenja pred enog puta e) stepen iskoricenja kapaciteta vozila. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogucava odredivanje nivoa produktivnosti rada istih i utvrdivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno podmirenje transportnih zahteva klijenata. Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila omogucava preduzimanje potrebnih mera za povecanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i izvrenje transporta uz nie transportne trokove.

6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILAZa potrebe planiranja, analize i ocene efektivnosti rada vozila u drumskom saobracaju (kako u putnickom tako i u robnom transportu) uveden je sistem izmeritelja i koeficijenata kojima je omoguceno ocenjivanje stepena koricenja vozila i voznih parkova u celini, kao i vrednovanje ostvarenih rezultata rada. Tehnicko - eksploatacione pokazatelje i izmeritelje rada vozila moemo podeliti na: 1) Izmeritelje i koeficijente vremenskog balansiranja rada vozila u danima i casovima. 2) Izmeritelje i koeficijente iskoricenja predenog puta.

6

3) Izmeritelje iskoricenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka. 4) Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa. 5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka. Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omogucava ocenu organizovanosti i intenziteta koricenja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to: a) Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehnicke ispravnosti koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog za rad voznog parka koeficijent iskoricenja voznog parka a , zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog balansiranja auto casova rada, auto casova vonje AH , auto casova dangube w AH , koeficijent iskoricenja vremena u toku 24 casa i koeficijenta iskoricenja radnog d vremena d . b) Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja predenog puta podrazumevaju se: ukupan pred eni put A , predeni put sa teretom putnicima AK , predeni put bez tereta putnika AK , i nulti pred eni kilometri AK . Koeficijenti bilansiranja pred enog puta su: koeficijent K t p n iskoricenja pred enog puta i koeficijent nultog predenog puta . c) Pod izmeriteljima iskoricenja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti i koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e . d) U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja saobracajna brzina V , prevozna ili transportna brzina V , brzina obrta V , i eksploataciona brzina V . s p e Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja duina jedne o vonje sa teretom Ks , srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta Kst , srednje rastojanje prevoza t 1 jednog putnika Ksp , broj vonji sa teretom A , koeficijent izmene putnika ,srednja sm 1 zi istovara dnevna kilometraa Ks , vreme trajanja utovara tui, kao i vreme trajanja d ukrcavanja iskrcavanja putnika. e) Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni rad U, ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W , WQ , W U i W Q . U Pogodna metodologija omogucava izucavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i iznalaenje odgovarajucih organizaciono tehnolokih mera za povecanje proizvodnosti vozila i snienje cene transporta. at , a , '

6.3.1 Vremenski bilans voznog parka u danima auto daniSvaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije (autobus, teretno vozilo, tegljac, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u posmatranom vremenskom periodu D dana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehnickoj podeli inventarskog voznog parka moe biti i D dana u tehnicki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i dana u tehnicki neispravnom,snesposobnom stanju vozila za eksploataciju:

D = D +D i s n

D n

Sa stanovita racionalnog iskoricenja raspoloivog vremenskog fonda od D dana, kod tehnicke i podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati slubu odravanja i opravki vozila da: D 0 odnosno da D D

n

i

s

Za kalendarsko vreme, u kome se nalazi u tehnicki ispravnom stanju D dana, jedinica voznog s parka shodno eksploatacionoj podeli inventarskog voznog parka moe provesti D dana u r eksploataciji, tj. na radu i D dana u tehnicki neispravnom stanju ili van rada, tj. u garai: g D = D +D

s

r7

g

Sa stanovita racionalnog iskoricenja raspoloivog vremenskog fonda tehnicki sposobnih dana vozila, potrebno je tako organizovati slubu eksploatacije vozila da D 0 odnosno da D D

g

s

r

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu raspoloivog fonda sposobnih dana vozila u izrazu za tehnicku podelu fonda dana dobice se eksploatacionotehnicka podela raspoloivog vremena jednog vozila u danima:

D = D +D +D i r g n

Shodno ranijim zakljuccima potrebno je koricenje raspoloivih organizovati da D 0; D 0 odnosno da

D dana jednog vozila tako i

g 6.3.2 Auto-dani

n

D i

D r

Ako posmatramo ne jedinicu voznog parka, vec ceo homogeni vozni park kao jednorodnu grupu ili heterogeni vozni park kao skup grupa vozila (grupe su homogenog sastava) potrebno je uvesti sloeniji pokazatelj: auto-dan, koji odgovara jednom kalendarskom danu svake jedinice voznog parka. Prema tome, za ceo vozni park auto-dani inventarski ce odgovarati zbiru inventarskih auto-dana svih jedinica u voznom parku. Za homogeni vozni park bice:

AD = iZa heterogeni vozni park bice:

A

1

D in

gde je:

AD = AD 1 + AD i i i

2

+ ... + AD i

n

=

1

AD i i

n broj grupa vozila u voznom parku AD 1, 2 , . . ., n broj inventarskih auto dana po grupama vozila in AD i auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka1

i

Za sposobna vozila u voznom parku bice: - Za homogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

AD = s

A

1

D s

- Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

AD = AD 1 + AD s s sZa radni vozni park broj auto-dana na radu bice: - Za homogeni vozni park:

2

+ ... + AD s

n

=

n

1

AD s

i

AD = r

A

1

D r

8

- Za heterogeni vozni park:

AD = AD 1 + AD r r rZa auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bice: - Za homogeni vozni park:

2

+ ... + AD r

n

=

n

1

AD r

i

AD = g- Za heterogeni vozni park:

A

1

D gn

AD = AD g gZa auto-dane nesposobnih vozila bice: - Za homogeni vozni park:

1

+ AD g

2

+ ... + AD g

n

=

1

A D

g

i

AD = n- Za heterogeni vozni park:

A

1

D nn

AD = AD n n

1

+ AD n

2

+ ... + AD n

n

=

1

AD n

i

Polazeci od tehnicke i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se napisati podela inventarskih auto-dana i to: - Za homogeni vozni park:

AD = AD + AD i AD = s AD + n AD s r g AD = AD + AD + AD i r g n- Za heterogeni vozni park:n

1 n

AD i = i AD si

n

1 n

AD i + s AD i + r AD i + rn 1

n

1 n

AD n AD g AD gi

i

=n

i n

1 n

1

1

1

AD i = i

+

1

1

AD n

i

Kod bilansiranja iskoricenja ukupnog fonda vremena voznog parka inventarskih auto-dana treba teiti postizanju to veceg broja auto-dana na radu i minimizaciji broja neproduktivnih auto-dana u garai i neispravnih auto-dana.

6.3.3 Koeficijent tehnicke ispravnosti

at

Koeficijent tehnicke ispravnosti utvrd uje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su vozila tehnicki ispravna sposobna za eksploataciju. Za jedinicu voznog parka to je odnos broja sposobnih prema broju inventarskih dana.

9

Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema inventarskom broju vozila. Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih auto-dana prema inventarskim auto-danima. Prema tome, izraz za koeficijent tehnicke ispravnosti bice: - za jedinicu voznog parka

a = = t s D D i+ D n+ Di- za homogen vozni park u toku jednog dana

D

D +D g A - A g

r

n

a = = t s A A i A n A + +i- za heterogeni vozni parku toku jednog danan

A

rnn

n A ni

at =isto takon

1 n

A s

i

=nnn

11

Ai i A gn

ii

1

Ai i

Ai + 111r

+

A n

i

at =

1

A i a t i = n Ai i 1i

1 nn n

A i a t i A gi

i

Ai + 11 1 r

+

A n

i

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bice: - za homogeni vozni park

a = = t s AD AD i + AD n + ADi- za heterogeni vozni parkn

AD

AD - AD g

rnn

n

at =isto takon

1 n

1

AD i s = AD i i

AD i AD i n 11 i nn n AD i + AD i + AD g n 11 1 r AD i a t 1 i n AD i + AD i + r g 1i

i

at =

1

AD i a t i = n AD i i 1i

n

n

n

1

1

AD n

i

n

a =t

1

AD i a t in 1

i

AD i i

1 n

n

a

ti

1

10

Koeficijent tehnicke ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju eksploataciji ispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti koriceni za rad.

6.3.4 Koeficijent iskoricenja voznog parka

a

Koeficijent iskoricenja voznog parka a odreduje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom periodu to je odnos broja dana na radu prema inventarskim danima. Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema inventarskom broju vozila. Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja auto-dana na radu prema inventarskim auto-danima. Prema tome, izraz za koeficijent iskoricenja voznog parka bice: - za jedinicu voznog parka

a= = r r D D +D + Di- za homogen vozni park

D

D

r

g

n

a= A =r A i- za heterogeni vozni park u toku jednog danan

A r A +A +A r g nn

a =

1 n

isto takon

1

Ai r = Ai i

1 nnn

Ai r A gi

Ai+ 1 1 1rn

+

A n

i

a =

1

A i ai i = n Ai i 1

1 n

A i a i in 1

1

Ai + r

A g

i

+

n

1

A n

i

- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

a =

AD AD = r r AD AD + AD + AD i r g nn

- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenan

a =

1 n

1

AD i r = AD i i

1 nnn

AD i r AD gi

AD i + 1 1 1r

+

AD n

i

11

isto takon

a =

1

AD i a i i = n AD i 1 in

n

1 n

AD i a i in 1

1

AD i + r

AD gn

i

+

n

1

AD n

i

a =

1

AD i a i in 1

AD i i

1 n

a

i

1

Koeficijentom iskoricenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka, jer se njime odreduje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima je koricen za rad.

6.3.5 Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog parka Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne slube da zaposli ispravna vozila. Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnih vozila odreduje koji deo od sposobnih dana su vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu prema danima u kojima je vozilo bilo sposobno za rad. Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana na radu prema broju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad. Ovako definisan koeficijent a' moe se tacno izracunati i primeniti samo u slucaju kada je reim rada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara reimu linijskog autobuskog saobracaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni park radi i subotom i nedeljom i dravnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade subotom i nedeljom i dravnim praznicima petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i dravnim praznicima - estodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik. Prema tome izrazi za koeficijent iskoricenja voznog parka kada je reim rada takav da su svi dani u toku godine radni bice: - za jedinicu voznog parka

a'

a '=

D D = r + D D r D s r g A A = r A A r A + s r gn

- za homogeni vozni park u toku jednog dana

a '=

- za heterogeni vozni park u toku jednog danan

a '=

1 n

1

Ai r = Ai s

1 n

Ai rn 1

1

Ai + r

A g

i

12

- za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

a '=

AD AD = r AD AD r + AD s r gn

- za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodun

a '=isto tako

1 n

1

AD i r = AD i s AD i r = AD i sn 1 n

1 n

AD i rn 1

1

AD i + rn

AD g

i

n

a' =

1 n

1 n

AD i a i in 1

1

1

AD i + r 1 nn

AD g

i

a =

AD i a i i1

a 'i

AD s

1

i

Ovaj koeficijent moe imati potpuno razlicite vrednosti kod teretnih voznih parkova koji rade samo radnim danima i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po smeni ili estodnevnu radnu nedelju sa sedmocasovnim radnim vremenom. U reimu petodnevne radne sedmice godinji broj radnih dana voznog parka, tj. reim rada parka dobija se na sledeci nacin: FD go d = 365 (2 52 + 8 ) + 12 = 265 dana r 52 nedelje 52 subote 8 dana dravnih praznika + 12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za 5 radnih dana ostvareno 58=40 h, a prekovremeni rad vozaca nije dozvoljen Kod estodnevne radne sedmice godinji fond radnih dana voznog parka se dobija na sledeci nacin: FD go d = 365 (52 + 8 ) = 305 dana FD r r Za ispravno racunanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog parka nuno je iz podataka on g od

FD r

g od

= 265

= 305

AD iskljuciti sposobna vozila i auto-dane sposobnih vozila D , AD i s s s 1 ostvarenih u neradnim danima voznog parka, jer sposobna vozila u te dane nije moguce zaposliti. Obzirom da se bilansiraju radni dani u odnosu na sposobne dane, samo ce na taj nacin izracunat koeficijent a' dati stvaran stepen zaposlenosti ispravnog voznog parka u radnim danima.To znaci da je potrebno posebno evidentirati: Ds 5 sposobni dani vozila u radnim danima petodnevne radne nedelje Ds 6 sposobni dani vozila u radnim danima estodnevne radne nedelje Fond sposobnih dana vozila u neradnim danima potrebno je posebno evidentirati:13

n

ADs 5 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje ADs 6 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje

1

AD '5 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne sradne nedelje

n

1

AD '6 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima estodnevne sradne nedelje

Izrazi za izracunavanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog teretnog voznog parka bice za petodnevnu i estodnevnu radnu sedmicu: - za jedinicu voznog parka

D D = 5 r r D '5 D + D '5 sD r Dg = b) a ' = 6 r r D '6 D + D '6 s r ga) a ' = - za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

AD AD = 5 r + AD '5 AD r AD '5 sAD r AD g a '6 = = b) r AD '6 AD r AD '6 + s r ga) a ' = - za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenan

a) a ' = 5

1 n

1 n

A r D i = AD 'i 5 s A r D i = AD 'i 6 s

n

1 n

AD rn 1

i

1

AD i + rn 1

AD 'i5 g

b) a ' =6

1 n

AD i rn 1

n

1

1

AD i + r

AD 'i 6 g

Dg 5 , Dg 6 , ADg 5 , ADg 6 ,

n

1

AD 'i 5 , g

n

1

AD 'i 6 auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim gdanima voznog parka

Ukoliko se kod teretnog voznog parka izracunava a tako kao da su svi kalendarski dani radni, tada se dobija iskrivljena slika. U tom slucaju takod e je neophodno prikazati broj sposobnih dana van rada usled neradnih dana voznog parka sa raclanjenjem na subote i nedelje, dravne praznike i viu silu. Na osnovu datih izraza za koeficijente, moe se utvrditi, da je koeficijent iskoricenja voznog parka a jednak proizvodu koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog voznog parka a i koeficijenta ' tehnicke ispravnosti at .

a = 'a a

t

14

Ova relacija ne vai u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata Koeficijent iskoricenja inventarskog voznog parka koeficijentu tehnicke ispravnosti voznog parka at

a 5 ili a'6 . ' a po vrednosti moe biti manji ili jednak

a =a

t

Kada je a = at to znaci da su sva tehnicki ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila van rada.

6.3.6 Zavisnost velicine koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja voznog parkaNa velicinu koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja voznog parka deluje toliko mnogo elemenata, da je veoma sloen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo vrednosti istog. Stepen tehnicke ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opteg tehnickog stanja vozila, pogodnosti vozila za tehnicko odravanje, reima rada i racionalnosti eksploatacije voznog parka, ispravnosti nacina rukovanja vozilom, nacina posedovanja vozila, redovnog reima odravanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka rezervnim delovima i pneumaticima, stanja mree saobracajnica, klimatskih uslova itd. Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku pouzdanost, bezbednost i ekonomicnost eksploatacije. Opte tehnicko stanje podrazumeva promenu tehnickog stanja vozila u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i ekonomicnosti. Pogodnost vozila za tehnicko odravanje ocenjuje se lakocom pristupa sklopovima i agregatima vozila (pristup motoru podizanjem kabine). Reim rada voznog parka definie dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima vozila rade, putne uslove, stepen iskoricenja korisne nosivosti, upotrebu prikljucnog vozila itd. Od reima rada voznog parka zavisi nivo srednje dnevne kilometrae koja u velikoj meri zavisi od dnevnog radnog vremena vozila, tj. od broja smena vozaca. Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u kojoj se transportni zahtevi izvravaju uz minimum ukupnog broja predenih kilometara vozila, minimizaciju nultog predenog puta, to manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju neproizvodnih danguba vozila i rad sa optimalnim iskoricenjem nosivosti vozila bez preopterecenja. Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obucenost vozackog osoblja sa tehnickim karakteristikama vozila i reim vonje koji obezbed uje ekonomicnost pri radu vozila, uz produenje veka agregata i sklopova na vozilu. Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mree saobracajnica neposredno utice na intenzitet habanja vozila, ucestalost otkaza i nivo tehnicke ispravnosti. Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled velikog snega, poplava itd. PRIMERI : A. REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rr = 365 DANA GODINjE 1. Za jedinicu voznog parka u periodu od godinu dana ostvareno je: Dr=312, Ds=325, Di=365, Dn=DiDs=40, Dg=13

a= = r D 365i

D

312 =

0,854 ; at =

D 325 = = 0,89 ; a ' = s D 365 i15

D 312 = = 0,96 r D 325 s

a = a 'a = 0,96 0,89 0,854 =t2. Za homogeni vozni park u toku jednog dana Ar=89, As=92, Ai=101, An=9

a =

A 89 = A 92 = A 89 = = = = 0,881 ; a t = 0,911 ; a = 0,967 r s r A 101 A 101 A 92 i s a = ai 'a = 0,967 0,911 0,881 =tBroj vozila na radu u garai Ar Ag

3.

Za heterogeni vozni park u toku jednog dana Grupe vozila inventar. ispravnih Ai As Grupa 1 19 17 15 2 2 Grupa 2 25 22 21 1 3 Grupa 3 10 8 3 - 2 Grupa 4 40 29 27 2 11 Vozni park 94 76 71 5 184

neispravnih An

1

A = A 1 + A 2 + A 3 + A 4 = 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ; i i i i i4 4

4

1

A = 76 ; s4 1 4

4

1

A = 71 r

A 71 a = 1 r = = 0,755 ; a t = 1 4 4 94 A i 1 1 a = a ' a = 0,943 0,809 0,755 = t4.

A s = 76 = 0,809 ; a ' = 94 A i

1

A r = 71 = 0,943 96 A s

Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je: ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757

AD 8393 = 0,764 ; = '= a r AD 10980 a = ai'a = 0,91 0,84 0,764 =t = = a5.

AD 8393 = r AD 9223 s

0,91 ; = t = a

AD 9223 = s AD 10980 i

0,84

Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena U primeru ce biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 dana Broj vozila Grupe vozila Inventar. Ispravnih na radu u garai ADi ADs ADr ADg Grupa 1 3650 3051 2980 71 599 Grupa 2 1825 1552 1481 71 273 Grupa 3 5767 5435 5259 176 332 Grupa 4 10950 9211 8853 358 1739 Grupa 5 2993 2212 1894 318 781 Vozni park 25185 21461 20467 994 37245

Neispravnih ADn

A = i

1

AD 25185 i = = 69 ; A = D 365 s i

5

1

AD s = 58,8 ; A = D r i16

5

1

AD r = 56,08 D i

A = 2,72 ; A = 10,2 g n 5 AD 20467 a = 1 r = = 0,812 ; a ' = 5 25185 AD 1 i AD 21461 at = 1 s = = 0,852 5 25185 AD i 1 a = a ' a = 0,954 0,852 0,812 = tB. 1.5

5

1 5

1

AD 20467 r = = 0,954 ; 21461 AD s

REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODINjE (PETODNEVNA RADNA SEDMICA ) Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzece se Di=365) Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12 Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garai van rada, ali od toga samo 12 dana u radnim danima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52 nedelje, 8 dana dravnih praznika i 18 neradnih subota.

D 345 = D 253 = = 0,94 ; a ' = = 0,738 s r D 365 D 343 Ovako izracunati koeficijenti iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog parka moe i i s

a= = r D 365

D

253 =

0,693 ; at =

nas navesti na totalno pogrean zakljucak da je cak 26,2% od sposobnih dana vozilo bilo van rada i da je komercijalna sluba loe upoljavala vozilo. Koeficijent iskoricenja sposobnih vozila, ispravno ce biti izracunat samo tada ako se fond sposobnih dana bude racunao iskljucivo u radnim danima parka

D D 253 = = = 0,955 r r D ' D + D '5 253 + 12 s r g Izracunati koeficijent a ' daje realnu sliku o uposlenosti vozila. a 5' =5

2.

Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena Vozni park sastavljen od 58,5 vozila prosecno u toku godine ostvario je: ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg=9

AD 14391 = AD 18576 = AD 14391 = = 0,674 ; a t = = 0,87 ; a ' = = 0,775 r s r AD 21352 AD 21352 AD 18576 i s Izracunati koeficijent a ' nije realan. i Potrebno je izracunati tacan koeficijent. AD 14391 a' = = = 0,999 AD r AD '5 14391 + 9 + r g Sa ispravno izracunatim koeficijentom imamo prakticno potpunu uposlenost voznog parka a =5

prema reimu rada i evidentiranim sposobnim danima vozila u garai koji se ne mogu iskoristiti za eksploataciju. 3. Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena Za tacnu sliku iskoricenja tehnicki sposobnog ispravnog voznog parka takode se ne dobija jasna slika upotrebom koeficijenta

a ' . Potrebno je utvrditi

n

1

daje mogucnost realne ocene zaposlenosti vozila.

A g ' i izracunati D

a ' koje5

17

Auto-dani vozila Grupe vozila inventar. ispravnih na radu neisprav. u garai ADii ADs i ADri Dni ADg ADg 5 ADg' Grupa 1 9125 6388 6204 2737 184 64 120 Grupa 2 5475 4681 3558 794 1123 123 1000 Grupa 3 10220 8175 6458 2045 1717 140 1577 Grupa 4 7300 6570 5387 730 1183 60 1123 Vozni park 32120 25814 21607 6306 4207 387 3820 ADg5 auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parka ADgn auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parka ADs sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parka ADs sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremena Za ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledece vrednosti koeficijenata a , a , a ' i a ' .

n

AD AD AD AD AD at = = = ;a = ;a'= ;a' = 5 s r r r AD AD AD AD r + AD AD '5 i4 i 4 s r g s 4 4 AD AD AD AD at = 1 s = ;a = 1 r ; a'= 1 r ;a' = 1 r 5 4 4 4 4 4 AD AD AD AD '5 1 1 1 1 1 i i s s a a a' a' Grupa vozilat 5

t

5

AD AD r AD '5 + r 4 g AD r 1 AD + r4 1

AD '5 g

1 0,7 0,68 0,971 0,99 2 0,855 0,65 0,76 0,966 3 0,8 0,632 0,79 0,979 4 0,9 0,738 0,82 0,989 Vozni park 0,803 0,673 0,837 0,982 Poredenjem vrednosti koeficijenata

izracunate vrednosti koeficijenta koricenju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini. Za sve koeficijente u tabeli vai takode zakljucak da se srednja vrednost za ceo vozni park ne moe izracunati kao prosta aritmeticka sredina postignutih koeficijenata po grupama vozilan

a ' i a ' mogu se lako uociti razlike vrednosti istih, pa a ' mogu nametnuti pogrene zakljucke o slabom5

at

1 = n

n

a t i vec je a t =

1

a t i AD i in 1

1

Ista metodologija primenjuje se i kada vozni park ima reim rada sa estodnevnom radnom nedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajucih formula za estodnevnu radnu nedelju. a ' i a ' omogucava realnu ocenu uspeha komercijalne Samo koricenje koeficijenata5

AD i i

slube na zapoljavanje ispravnih vozila.

6

6.3.7 Vremenski bilans u casovima rada vozila i voznog parkaDNEVNO RADNO VREME VOZILA Korisnim i proizvodnim delom radnog vremena vozila smatra se ono vreme koje vozilo provede u vonji sa putnicima ili sa robom. Nekorisnim ali neophodnim pripremnim vremenom pri izvrenju transportnih procesa vozila smatra se vreme koje vozilo utroi na ukrcavanje iskrcavanje putnika18

i utovarno istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i vreme vonje praznog vozila u slucaju kada je to neophodno za izvrenje prevoza, odnosno kada je vonja praznog vozila sastavni deo transportnog procesa. Vreme stajanja vozila na istovarno utovarnim operacijama Utovarno istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom robe na vozilo u mestima otpreme robe i istovarom robe u mestima isporuke robe. Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vonju sa teretom tu i sadri sledece elemente: vreme cekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno istovarnih operacija i vreme potrebno za oformljenje dokumenata vezanih za izvrenje prevoza. Vreme cekanja pocetka utovara istovara cesto cini znacajan deo ukupnog vremena stajanja na utovaru i istovaru. Ovo vreme medutim, nije poeljan element ukupnog vremena. Pri dobroj organizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno istovarnih mesta i vozila ovo vreme moe biti svedeno na minimum ili u potpunosti eliminisano. Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara zavisi od tipa vozila (vucnog voza), eme razmetaja utovarno istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za manevrisanje u prilazu do utovarno istovarnih mehanizama i reenja prilaznih puteva. Vreme izvrenja utovarno istovarnih radova predstavlja glavni element ukupnog vremena dangube vozila na utovaru istovaru. U ovo vreme ukljuceni su i otvaranje i zatvaranje stranica karoserije, podeavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa zatvorenom karoserijom, pricvrcivanje tereta, nametanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje robe itd. Trajanje vremena izvrenja utovarno istovarnih radova zavisi od nacina izvrenja istih, nosivosti i tipa vozila, vrste robe, broja izvrioca i stepena njihove obucenosti pri rucnom nacinu utovara istovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom nacinu utovara istovara. Vreme oformljenja prevoznih dokumenata zavisi od sloenosti primenjene dokumentacije, koja je znatno sloenija kada je u pitanju medunarodni transport. Radi iskoricenja ukupnog vremena dangube na utovaru istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u toku izvrenja utovarno istovarnih operacija. Skracenje vremena dangube na utovaru istovaru vozila postie se povecanjem stepena mehanizovanosti utovarno istovarnih operacija, koricenjem visoko produktivnih maina i mehanizama za utovar istovar, primenom vozila sa uredajima za samoutovar i samoistovar, sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara istovara uskladenim sa propusnom moci utovarno istovarnih mehanizama. Auto casovi U toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehnicki sposobnog vozila za vreme od 24 casa bice:

H + H = 24 r ggde je: H broj casova provedenih na radu (dnevno radno vreme vozila) H r broj casova provedenih van rada u garai g

19

6.3.8 Radno vreme vozilaU toku radnog dana svako vozilo se nalazi odredeno vreme na radu H gde radeci na liniji (u putnickom saobracaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobracaju) izvrava prevozrputnika ili robe. Dnevno radno vreme vozila H (u casovima) se racuna se od momenta polaska, do momenta r povratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne zakonom propisane odmore vozaca i obedovanja. Dnevno radno vreme vozila provede u stajanju dangubi H se deli na vreme koje vozilo provede u vonji r . Prema tome je: H d H = H + H [h] H i vreme koje w

r

w

d

Vreme provedeno u vonji moe se dalje raclanjivati na vreme korisne vonje H k i vreme w nekorisne vonje H n . Pojam korisne vonje H k podrazumeva vonju sa putnicima teretom. Pojam nekorisne vonje H n podrazumeva vonju praznog vozila. w w w H = H +H [h]

w

w

k

w

n

Neproduktivno vreme dangube vozila takod e se moe raclaniti na vreme koje vozilo provede na utovaru istovaru Hu i vreme dangube vozila usled tehnicke neispravnosti H ukoliko je u toku dana dolo do dangubeivozila usled otkaza (tehnicke neispravnosti). t H = Hu + H [h]

dPrema tome ukupno dnevno radno moe se raclaniti

ik

tn

H =H r w

+H w

+ Hu + H i t

[h]

Ukupno dnevno radno vreme vozila moe se podeliti i na vreme koje vozilo provede na liniji prevoznom putu H i vreme utroeno za prelazak nultog puta H o H = H + H [h] n gde je:

r

o

n

H casovi rada na liniji (prevoznom putu za izvrenje obrta vozila) o casovi nulte vonje (vreme utroeno na vonju od garae do prvog utovara H n ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara iskrcavanja putnika do povratka u garau)

6.3.9 Reim rada i radno vreme voznog parkaReim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka, reima rada radnih organizacija koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozaca i broja smena rada vozila. Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su radni). Tu spadaju organizacije cija je delatnost prevoz putnika. Neke autotransportne organizacije za sopstvene potrebe rade 357 dana godinje (ne rade u danima dravnih praznika) kao to je to slucaj kod razvoza hleba i mleka do prodavnica. Sve autotransportne organizacije javnog teretnog saobracaja i najveci deo autotransportnih organizacija za sopstvene potrebe radi po reimu petodnevne ili estodnevne radne nedelje. Autotransportne organizacije, a samim tim i vozni park imace u kalendarskom periodu od Di dana, Dr radnih dana po reimu rada koji je usvojen (godinji fond radnih dana voznog parka).

20

Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) bice:

D d

n

=D +Dr i r

Pri reimu petodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka D n5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godinje. d Pri reimu estodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka iznosi D n6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305. d Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozaca zavisi i od nacina posedanja vozila vozacima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledece sisteme rada vozaca: sistem pojedinacnog rada vozaca 1 smena dnevno sistem 3 vozaca na dva vozila 1,5 smena dnevno sistem para vozaca na vozilu 2 smene dnevno grupni rad vozaca 2,5 - 3 smene dnevno Kod pojedinacnog sistema svakim vozilom upravlja jedan vozac. Sistem ima prednosti kod ocuvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko. Kod sistema 3 vozaca na dva vozila postie se due radno vreme vozila , ali je nedostatak to treci vozac odraduje svoje smenu radeci na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozaca pri tome mora imati prekid izmedu prve i druge polovine radnog vremena. Rad vozaca u parovima obezbeduje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod vecine slucajeva obaveza stalnog prisustva oba vozaca u toku obe smene. Narocito kod prevoza na dugim relacijama. Grupni rad vozaca omogucava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav nacin posedovanja vozila negativno odraava na trokove odravanja i vek vozila. Pri utvrdivanju radnog vremena voznog parka, koristi se sloen pokazatelj autocas. Za svako vozilo autocasovi su suma svih casova rada vozila u odredenom periodu vremena.

AH i = r

Dr

1

Hi r

Za grupu vozila ili homogeni vozni park autocasovi ce biti:

AH = rZa heterogeni vozni park autocasovi ce biti:

Ai Dr

11

Hi rn

AH = AH 1 + AH 2 + ... + AH n = r r r r

1

AH i r

Pri eksploatacionim proracunima nemoguce je sluiti se stvarnim vrednostima trajanja dnevnog radnog vremena svakog vozila, jer ce u duem vremenskom periodu razlicitih vrednosti trajanja dnevnog radnog vremena vozila biti veoma mnogo. U te svrhe koristi se prosecno dnevno radno vreme vozila koje se dobija: - za jedno vozilo

H r

1

Hi = 1 r D r21

Dr

[h]

- za grupu vozila i homogen vozni park

- za heterogeni vozni park sastavljen od

AH H = r AD r rn grupa vozilan

[h]

H = r

1 n

AH r AD r

i

[h]i

1

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u autocasovima ostvaren u autodanima rada u kojima su vozila tehnicki sposoban bice: AH + AH = 24AD ili AH + AH + AH = 24 AD

r- za heterogeni vozni park bicen

g AH g = 24n

r AD i ili rn

w AH w

d +n

g AH d +n

r AH g = 24n

1

gde su: AH r AH g AH w AH d

AH i + r

n

i

i

i

i

1

1

1

1

1

1

AD r

i

autocasovi rada autocasovi van rada u garai autocasovi vonje autocasovi dangube

6.3.10 Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa Za odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi se koeficijent iskoricenja vremena u 24 h koji se obeleava simbolom . Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa dobija se odnosom dnevnog radnog vremena vremenu u 24 casa, a to iznosi: - za jedno vozilo u toku jednog dana H prema r

=- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivosti

H r 24

=- za heterogeni vozni parkn

AH AH = r 24AD 24 r a AD r i AD i rn 1 n i

=

1

AH i rn 1

24 =i

n

1

=

1 n

AD i a i i1

i

24

AD r

24

AD r

i

AD i a i i

1 n

n i 1

Na vrednost koeficijenta moe se uticati organizacionim merama tj. produenjem radnog vremena vozila sa jedne na veci broj smena. Vrednost koeficijenta za rad u jednoj smeni oscilira od 1,2916 do 0,333 (78 h = H ); za rad sa smenom i po vrednost za je od 0,4379 do 0,5, za rad r vozila u dve smene vrednost za je u granicama od 0,583 do 0,666; pri radu vozila u 2,5 smene vrednosti za su u granicama od 0,729 do 0,833. Za rad u 3 smene vrednosti za su u granicama

22

od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent u uslovima sedmocasovnog radnog vremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmocasovnog radnog vremena.

6.3.11 Koeficijent iskoricenja radnog vremena

d

Pravilna organizacija izvrenja prevoza u drumskom saobracaju podrazumeva racionalnu organizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvravaju prevoz, ostvaruju transportni rad i produktivna su, samo kada se krecu sa teretom, odnosno sa putnicima, to znaci da je cikluse transportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i istovara budu minimalni. Isti zakljucak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena, jer se time minimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila. Za ocenu stepena iskoricenja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskoricenja radnog vremena d koji se dobija odnosom vremena provedenog u vonji prema ukupnom radnom vremenu. Prema datoj definiciji koeficijent iskoricenja radnog vremena bice: - za jedinicu voznog parka a) u toku jednog dana

d=b) u nekom posmatranom vremenskom perioduDr

H H = w + H H w H r w dDr i

d =

1 Dr

H w Hi r

=

1 Dr

H w +1

i Dr

1

1

H w

i

H d

i

- za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednosti

d=- za heterogeni vozni park

AH AH AH AH = = w w= AH AH w+ AH 24 AD AD 24 w a r w d r in

d=

1 n

AH w AH i r

n i

=

1 n

AH i d i r1

1

AH i r

1 n

n

di

1

Koeficijent iskoricenja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog procesa, tj. za prostu vonju , sloenu vonju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspenosti rada vozila. U sva tri slucaja to ce biti odnos vremena vonje vozila na liniji prevoznom putu prema vremenu rada na liniji prevoznom putu.

t d = w trgde su:

;d =

t ' t ;d = o o w' w t to r r

d ,d i d o koeficijenti iskoricenja radnog vremena za prostu vonju, sloenu vonju i ' obrt t , tw i t o vreme trajanja vonje vozila u toku proste vonje, sloene vonje i obrta tr w , tr , i trw ukupna vremena trajanja proste vonje, sloene vonje i obrta o

23

Vrednost koeficijenta d zavisi od rastojanja prevoza, nacina utovara i istovara, kolicine tereta u toku svake vonje, korisne nosivosti vozila, saobracajne brzine, putnih uslova itd.

6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA PREENOG PUTA6.4.1 Predeni iskoricenje put i njegovo

Rastojanje u km koje vozilo prede u odredenom vremenskom periodu naziva se PREENI PUT. Ukupan predeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN predeni put i NEPRODUKTIVAN predeni put. Produktivan pred eni put Predeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni produktivni deo ukupnog predenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom putnicima proizvodi jedinice transportnog rada. Neproduktivan pred eni put Put koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila od mesta istovara ka mestu utovara naziva se PRAZAN PREENI PUT. Ovaj predeni put moe smatrati pripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa. Nultim predenim putem naziva se predeni put naziva se predeni put vozila od autotransportne organizacije auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg mesta istovara do povratka u autobazu. U nulte pred ene kilometre spadaju i kilometri koje vozilo prede radi snabdevanja ili tehnickih intervencija. Neproduktivan pred eni put je deo ukupno pred enog puta i sastavni je element transportnog procesa. Ukupan pred eni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz: gde je:

K=K + K n

[km ]

K ukupan predeni put K predeni put na prevoznom putu transportnog procesa K nulti predeni put n Obzirom da vozilo izvravajuci transportne procese ostvaruje i produktivan i neproduktivan predeni put, bice:

K =odnosno

K + K t K= K + K +p K t p n

= K +K t [km/dn]p

Ukoliko se umesto jedinica parka izraava predeni put homogenog voznog parka bice za ma koji vremenski period: A = AK + AKp + AKn [km ] K t Za vozni park heterogenog sastava bice:n

1

A K

i

=

n

1

AK i + t

n

AKpi +

n

AKni

1

1

[km ]

24

Na osnovu ukupno predenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obicno se racuna prosecna godinja kilometraa po jednom inventarskom vozilu kao jedan od pokazatelja intenziteta eksploatacije vozila u voznom parku.n

K1 god =gde je:n

1

A K A i

1

A ukupna godinja kilometraa voznog parka K AD i Ai = 1 i D god i n

A prosecan inventarski broj vozila i

6.4.2 Koeficijent iskoricenja predenog puta

Stepen iskoricenja ukupnog predenog puta vozila odreden je pomocu koeficijenta iskoricenja predenog puta koji je jednak odnosu predenog puta sa teretom (putnicima) produktivnog puta, prema ukupno predenom putu. Koeficijent iskoricenja pred enog puta iskazuje udeo pred enog puta sa teretom prema ukupno predenom putu. Za prostu vonju, sloenu vonju i obrt bice:

K=gde su:

K t

'= ; K

K ' Kt ; o = t ' o K o

K , i kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vonje, sloene vonje i t Kt Kto obrta K , , ukupni kilometri u toku proste vonje, sloene vonje i obrta K Ko - za jedinicu voznog parka je:

- za homogeni vozni park je:

- za heterogeni vozni park je:n

K K = tK t K +K +K t p n AK AK = = tA t AK + AKp + AKn K t = = AK i t = A i Kn

1 n

n

1

1

gde su: Kt, AKt, Kp, AKp, Kn, AKn,n

AK i + t

1 n

AK i t AKpi +n

AKni

1

1

1 n

AK i kilometri sa teretom putnicima t AKp prazni kilometri bez tereta putnika AKn nulti kilometri1 n

1

25

zavisi od razmetaja mesta otpreme i mesta Vrednost koeficijenta iskoricenja predenog puta prijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i njihovih specificnih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada vozila. Temeljna i paljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka povecanju vrednosti koeficijenta iskoricenja predenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teko je obezbediti prevoz u oba smera i tu se retko moe postici za koeficijent iskoricenja pred enog puta veca vrednost od 0,5.

6.4.3 Koeficijent nultog predenog puta Koji deo od ukupno pred enog puta u toku nekog vremenskog perioda ce vozilo utroiti na savladivanje NULTOG PREENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garae) auto-transportne organizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od poslednjeg mesta istovara do povratka u garau. Nulti pred eni put utice i na velicinu koeficijenta iskoricenja predenog puta. Za odred ivanje dela nultog predenog puta u ukupnom pred enom putu koristi se koeficijent nultog predenog puta, koji oznacavamo sa , i koji je jednak odnosu nultog predenog puta prema ukupno predenom putu. Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta bice: - za jedinicu voznog parka

=- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

K n K AKn A K AKni A Ki

=- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremenan

=

1 n

1

U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan predeni put vozila u voznom parku ne razvrstava se na nulti predeni put i prazan predeni put, vec se vode jedinstveno kao predeni km bez tereta, odnosno bez putnika Izbor lokacije auto-baze nije beznacajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki trokovi na ime nultog pred enog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila vie nego to je to bilo neophodno. PRIMER Auto-baza radne organizacije koja se bavi prevozom putnika smetena je na 6 km autobuske stanice. Za odravanje registrovanih linija dnevno polazi iz baze Ar = 200 vozila. Godinji nulti predeni put voznog parka autobusa bice: AK = 2 L A D = 12 200 365 = 876.000 km/god. n r r gde je: L rastojanje od autobaze do autobuske stanice A dnevni broj vozila na radu koji izlazi iz autobaze r broj radnih dana voznog parka D r26

Uzmemo li trokove predenog po predenom km u iznosu od 80 din/km dobicemo godinje trokove auto-transportne organizacije u iznosu od 70.080.000 dinara, to ni malo nije simbolicno kao troak. Dobijene vrednosti koeficijenta nultog predenog puta sve su vece to je srednja dnevna kilometraa vozila manja.

6.4.4 Veza koeficijenta iskoricenja predenog puta i nultog pred enog putaUzajamna povezanost ova dva koeficijenta moe se ustanoviti pomocu koeficijenta iskoricenja predenog puta za 1 vonju . Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena H , ostvari Z vonji sa teretom, sa srednjom r tada duinom jedne vonje sa teretom Ks i koeficijentom iskoricenja pred enog puta za vonju ce njegov dnevni pred eni put biti na prevoznom putu izvrenja transporta t

K =

Ks t Z

[km ]

Ukupan pred eni put u toku dana sadrace jo i nulti predeni put gde je:

K =, + K K ngde je:

K=

Ks Ks Z +K = t Z t n

[km ]

Ks srednja duina jedne vonje sa teretom t koeficijent iskoricenja predenog puta za vonju na prevoznom putu Z broj vonji za radni dan K nulti predeni put za radni dan n koeficijent iskoricenja predenog puta za radni dan Obzirom da je po definiciji

=

K n i K = K to ce biti K= +K , odnosno K n K n Ks Ks Ks Z + Z = t Z t t 1= + = 1 1 i

1 =1 = (1 )

Prema ovome, to je vrednost koeficijenta nultog pred enog puta manja, time je vrednost sve blia vrednosti koeficijenta iskoricenja iskoricenja predenog puta u toku proste vonje predenog puta u transportnom procesu. Moe se zakljuciti da povecanje vrednosti koeficijenta iskoricenja pred enog puta vodi ka porastu proizvodnosti vozila, te je radi toga potrebno podizati nivo tog pokazatelja rada vozila. Od posebnog je znacaja jo i cinjenica da proizvodnost vozila sa povecanjem koeficijenta iskoricenja predenog puta raste bez povecanja ukupnog predenog puta, a ponekad cak i sa opadanjem istog. U tom slucaju na svaki ostvareni tkm troi se manje sredstava to prakticno obezbeduje nie trokove transporta po jedinici transportnog rada.

27

6.4.5 Srednja duina vonje sa teretom

Ks t

Srednjom duinom vonje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmeticka srednja vrednost svih duina vonji sa teretom

Ks tgde je:

K = t

1

+ K + ... + K 2 t Z t

z

K = i =1 t Z

i- Z

i

=

K t Z

K 1 + ... 2 + + K i + K K t broj vonji sa teretomt t t ZObzirom da izrazn

z

duina vonji sa teretom

1

K t

i

predstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila

K u toku broja vonji t

Z to se srednja duina vonje sa teretom moe izraziti Q K qa t Q q K t Z

Ks t =

i

=

[km ]

i

gde je: Q kolicina stvarno prevezenog tereta q kolicina tereta prevezena u toku jedne vonje Q / broj vonji sa teretom q duina vonje sa teretom K t - Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila bice:

Ks tgde je:

=

AK t A Z

[km ]

AK broj kilometara sa teretom voznog parka t - Za vozni park heterogenog od n grupa bice:n

A Z

=

A

Z i broj vonji sa teretom celokupnog voznog parka

1

Ks t

A = Z

Ks 1 + A 2 Ks 2 + ... + A 1 t A Z A t + ... + A Z + 1 2 n Z Z Z

n

Ks t

n

=

1

A Zn 1

Ks i t A Zi

n i

=

1 n

AK i t A Zi

[km ]

1

Kao i kod svih drugih izmeritelja i za izmeritelj Ks vai zakljucak da se njegova vrednost ne moe t izracunati kao aritmeticka srednja vrednost ostvarenih srednjih duina vonje sa teretom po grupama vozila, tj.

Ks t

1 n

n

1

Ks t

i

[km ]

Pri izvrenju transportnih procesa podmiruju se transportni zahtevi klijenata na velikom broju lokacija, to znaci da su duine vonje sa teretom razlicite. Za utvrdivanje prosecnog rastojanja na kome su prevozi vonje sa teretom obavljeni uveden je izmeritelj srednja duina vonje sa teretom kojim su karakterisani uslovi za izvravanje transportnih procesa.

28

6.4.6 Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta

Ks 1 t

Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta odreduje prosecnu daljinu transportovanja svake tone tereta i dobija se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim kilometrima prema kolicini prevezenog tereta u tonama. - srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vonje bice:

Ks 1 = tgde je:

q K t q

[km ]

q kolicina prevezenog tereta u toku proste vonje K predeni km sa teretom u toku proste vonje t - za sloenu vonju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta bice:n

Ks 1 = t

1

(q K ) i t qi

[km ]

- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:

gde je: U ostvareni transportni rad u tkm Q kolicina prevezenog tereta u t

U Ks 1 = [km Q ] t

- za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:n

Ks 1 = tgde je:

Ui Qi[km ]

1 n

1

U1 , 2 , ..., n ostvareni transportni rad u tkm Q1 U 2U ..., n kolicina prevezenog tereta u t , , Q Q

6.4.7 Srednji dnevni pred eni put

Ks d

Za proracune pomocu kojih se moe odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proracun i dimenzionisanje kapaciteta za tehnicko odravanje i opravke vozila potrebno je poznavati srednji dnevni predeni put, jer od dnevnog pred enog puta vozila zavisi frekvencija i broj zahteva za pojedine vrste opsluivanja vozila shodno usvojenom reimu tehnickog odravanja vozila. Srednji dnevni predeni put vozila dobija se kao odnos ukupno predenog puta prema broju auto dana rada vozila ili voznog parka. Kako su dnevne kilometrae koje vozila prelaze u nekom vremenskom periodu po pravilu razlicite to se uvodi pojam srednjeg dnevnog predenog puta.

29

Srednji dnevni predeni put bice: - za homogen vozni park:

- za heterogen vozni park:

A Ks = K AD d rn

[km/dn]

Ks = d

1 n

A K AD r

i

[km/dn]i

1

Na velicinu srednjeg dnevnog predenog puta u velikoj meri utice srednja duina vonje sa teretom, dnevno radno vreme vozila, vreme trajanja utovarno istovarnih operacija, zatim putni i klimatski uslovi.

6.5 BRZINE KRETANJA VOZILAZa odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom saobracaju neophodno je utvrditi kolike su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja vozila u drumskom transportu izucavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izraene su u km/h. Za razlicite proracune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane su sledece uslovljene srednje brzine: - saobracajna brzina V s - prevozna ili transportna brzina V p - brzina obrta V o - eksploataciona brzina V e

6.5.1 Srednja saobracajna brzina

V s

Saobracajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se dobija kada se ukupno predeni put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vonje u casovima. Casovi vonje obuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima saobracaja (cekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, cekanje na prunom prelazu, cekanje na polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobracajnog toka, itd.) Srednja saobracajna brzina prema tome bice: - za jedinicu voznog parka

gde je:

K V = H s w

[km/h w ]

K ukupno predeni put u km jedinice voznog parka H casovi vonje vozila w - za homogen vozni park bice:

Ovde je A ukupan predeni put u km voznog parka, dok je K30

A V = K AH s w

[km/h w ] Ah broj casova vonje voznog parka. w

- za heterogeni vozni park stavljen odn

n grupa vozila je:

V = sOvde takode vai zakljucak da

1

AH wn 1

i

V i s =n i 1

n

1

A K AH w

i

[km/h w ]i

AH w

V s

1 n

n

1

V s

i

U praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu. UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRACAJNU BRZINU Brzinska svojstva vozila u odredenim uslovima eksploatacije najbolje se odraavaju kroz postignut nivo srednje saobracajne brzine. SAOBRACAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i njena velicina zavisi od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila, stepena obucenosti vozackog osoblja vetine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije transporta, intenziteta saobracaja i organizacije regulisanja saobracaja, klimatskih uslova, itd. Na vrednost saobracajne brzine vozila uticu eksploataciona svojstva vozila, dinamicnost, elasticnost pri vonji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opte tehnicko stanje vozila. Od USLOVA PUTA znacajan uticaj na saobracajnu brzinu imaju irina kolovoza, intenzitet saobracaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, velicina i duina uspona, radijus krivina, osvetljenost puta i regulisanje saobracaja. Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na velicinu saobracajne brzine uticu: duina i ucestalost zaustavljanja (za autobuse), iskoricenje nosivosti i predenog puta, vrsta robe i vonje njene osobine pri transportu, nacin njenog ucvrcivanja, itd. U praksi srednja saobracajna brzina odred uje se na osnovu probnih vonji sa uzimanjem u obzir svih ogranicenja brzine koje na putu postoje. Na saobracajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema istraivanjima ako za saobracajnu brzinu ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno betonskim kolovozom uzmemo indeks 100, onda ce saobracajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati indeks 75-80, dok ce na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji. Pri mokrom putu brzina V se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%. s Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na velicinu saobracajne brzine imaju prohodnost vozila i vetina upravljanja. Pri nocnoj vonji saobracajna brzina V je za 5-10% manja je od dnevne. s Znacajna razlika saobracajnih brzina dobija se pri radu vozila u gradu i vonji na putevima, a posebno na auto-putevima. U uslovima intenzivnog saobracaja u velikim gradovima gde je gustina saobracajnog toka velika, postie se saobracajna brzina V koja je uslovljena optom intenzivnocu saobracajnog toka. U s gradovima sa velikom gustinom saobracajnog toka sva putnicka vozila u toku (razlicitih marki i tipova, snage motora i dinamickih svojstava) kao i sva privredna vozila u toku ostvaruju istu saobracajnu brzinu.

31

U uslovima gradske vonje sa manjim intenzitetom saobracaja na velicinu srednje saobracajne brzine V znatno uticu dinamicka svojstva vozila (moc ubrzanja), jer pri cestim zaustavljanjima s srednja saobracajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila. Saobracajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ogranicenja maksimalne brzine) iznosi oko 70-80% od maksimalne brzine vozila. Razlika u saobracajnim brzinama teretnih vozila sa punim opterecenjem i vonje bez tereta iznosi 10-15%. Znacajnija je razlika vrednosti saobracajne brzine vozila koje radi sa prikolicom ili bez prikolice (zavisnost je vezana za specificnu snagu po jedinici bruto teine vucnog vozila u KW/t). Saobracajna brzina vozila moe se utvrditi probnim vonjama ili na osnovu podataka o putu izracunati pomocu metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omogucavaju da se iznade srednja brzina vozila na odred enom putu, pri kretanju sa punim iskoricenjem snage motora, odnosno maksimalno moguca srednja saobracajna brzina. Ovako izracunatu brzinu neophodno je korigovati u zavisnosti od realnih uslova. Korekcije je potrebno vriti obzirom na ogranicenja brzine na pojedinim deonicama puta, promene gustine saobracajnog toka, vreme vonje (dan ili noc), meteorolokih uslova (kia, sneg, magla, poledica), itd. U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila moemo raclaniti na kretanje sa konstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, kocenja i kratkotrajna stajanja, te prema tome saobracajnu brzinu moemo napisati u obliku

Vs =gde su:

t1 +

K t2 + t3 +

t4 +

t5

=

K H w

[km/h w ]

t1 vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h] t2 vreme ubrzanja [h] t3 vreme usporenja [h] t4 vreme kocenja [h] t5 vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobracaja (zaustavljanja na semaforu, prelazu preko eleznicke pruge itd.) [h] Snimanjem je moguce utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i verovatnocu i duinu trajanja prinudnih zaustavljanja. Saobracajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je med u najvanijim pokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. to je brzina kretanja vozila veca, to je i proizvodnost vozila veca, a samim tim cena transporta nia. Povecanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobracajnica, mera za bezbednost saobracaja, poboljanja dinamickih svojstava vozila, tehnicke ispravnosti vozila, stepena kvalifikovanosti vozaca, kao i od primene savremenih metoda organizacije transporta. Pri izvrenju transportnog procesa saobracajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i zbog toga ona nije konstantna velicina. Prema tome, saobracajna brzina je uslovljena srednja brzina kretanja koja se dobija odnosom predenog puta vozila i vremena vonje u koje su ukljucena vremena kratkotrajnog stajanja prouzrokovana regulisanjem saobracaja. Saobracajna brzina za jednu vonju bice:

K V = t s w

32

dok ce za nekoliko vonji biti:

gde su:

Ks Z V = t s twK duina vonje u kilometrima t vreme vonje vozila za prostu vonju [h] w srednja duina vonje sa teretom Ks t broj vonji sa teretom Z koeficijent iskoricenja predenog puta za prostu vonju t zbir svih vremena vonje w

6.5.2 Prevozna transportna brzina

V p

Prevozom transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja putnika i robe. Ova brzina se cesto naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija izracunavanjem odnosa rastojanja prevoza putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme provedeno na putu nisu ukljuceni vreme ukrcavanja putnika utovara robe u polaznoj tacki, niti vreme iskrcavanja putnika istovara robe u zavrnoj tacki relacije na kojoj je prevoz obavljen. Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakterie brzinu prevoza putnika ili brzinu transportovanja robe od polazne do zavrne tacke relacije na kojoj je prevoz obavljen. Za autobuske prevoze koji se izvravaju na odred enim linijama izraz za prevoznu brzinu bice:

gde je:

K V = H l+ Hu p w i

[km/h]

K duina linije u km l vreme vonje u h H w vreme stajanja za ukrcavanje iskrcavanje putnika na medustanicama linije Hu i - za jedinicu voznog parka bice:

gde je:

K V = H p p

[km/h]

K rastojanje u km izmed u polaznih i zavrnih tacaka medu kojima su prevozi obavljeni H casovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u zavrnim tackama prevoza) p - za homogeni vozni park bice:

gde je:

A V = K AH p p

[km/h]

A ukupno predeni put u kilometrima na izvrenju transporta K autocasovi trajanja transporta prevoza AH p - za vozni park heterogenog sastava bice:n

V = p

1 n

A K AH p

i

[km/h]i

1

33

Transportna brzina je obicno manja od saobracajne brzine Vs jer su u casove prevoza ukljucena vremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja iskrcavanja putnika na medu-stanicama, utovar istovar robe usput) i vreme trajanja vonje.

6.5.3 Brzina obrta

V o

Brzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu putnika ili robe vreci obrte izmedu dva terminusa linije. Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke duine linije prema vremenu trajanja obrta. Vreme obrta obuhvata vreme vonje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja iskrcavanja putnika, odnosno utovara istovara robe, kao i vremena zadravanja vozila u terminusima linije radi ukrcavanja iskrcavanja putnika, utovara istovara robe, odmora osoblja, pregleda vozila itd. Prema ovome bice za jedan obrt: K = 2K [km l To o t + tu + ] = t [h]

d 2K t = kako je: [h] l V w s 2K + 2K + V (tu t t ) + tu + t t = to ce biti: To = [h] l l s Vi d V i d s s K 2K 2 KV = = V = brzina obrta bice: o (tu To 2K + V l + t t ) 2K + V s(tu + t t ) o l s Vi d l s i d s K 1 = odnosno V = [km/h] o 1 (tu + t t ) To o + i 2Kd V gde je: s lK ili2K dvostruka duina linije u km o vreme trajanja obrta l T o vreme vonje u toku obrta t w ukrcaj iskrcaj putnika na medustanicama linije tui td t vreme zadravanja vozila u terminusima linije - za jedinicu voznog parka bice:

w

i

t

gde je:

K V = o H o o

K dvostruka duina linije u km o ukupno vreme trajanja obrta u casovima H o - za homogen vozni park bice:

AKo V = AH o o

34

- za heterogen vozni park na liniji bice:n

V = ogde je:

AKoi AH oi

1 n

1

AK ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na toj o liniji AH ukupno vreme u casovima utroeno za izvrenje obrta o

6.5.4 Eksploataciona brzina

V e

Eksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno vreme koje vozilo provede na radu (prosecan predeni put vozila u km za jedan cas rada vozila). Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvrenja transportnog procesa. Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno predenog puta prema vremenu provedenom na radu. - Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka bice:

gde je:

K K = V = H H +H e r w d

[k / h ] m r

K ukupni predeni put vozila u toku radnog vremena H ukupno radno vreme u casovima r - Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena bice:

- Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma kom periodu vremena bice:n

A A = V = K + AH AH K AH e r w d

[k / h ] m r

V = e

1 n

A K AH r

n i

=i

1 n

A Ki

i n

1

1

AH w

+

1

AH d

[k / h ] m ri

6.6 IZMERITELJI ISKORICENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILAEksploatacija vozila u drumskom transportu podrazumeva optimalno organizovanje transportnih procesa, koje u datim uslovima obezbeduje maksimalnu mogucu proizvodnost transportnih sredstava. Radi ostvarivanja ovog cilja potrebno je pri izvrenju transportnih procesa pored izmeritelja koji bilansiraju iskoricenje raspoloivog fonda vremena i ukupno pred enog puta utvrditi i stepen iskoricenja kapaciteta korisne nosivosti vozila. Nedovoljno iskoricenje kapaciteta vozila smanjuje obim prevoza (kolicinu transportovanog tereta ili broj prevezenih putnika) i prouzrokuje manja ostvarenja transportnog rada (u tk i pk ) to se posebno intenzivno odraava m m kod prevoza na duim rastojanjima. Kao posledica nedovoljnog iskoricenja korisne nosivosti vozila javlja se manja proizvodnost transportnih sredstava.

35

Stepen iskoricenja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskoricenja korisne nosivosti vozila. Za odmeravanje iskoricenja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim prevoza u teretnom transportu slui koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti dok se pri transportu putnika koristi koeficijent popunjenosti vozila. Pri odmeravanju iskoricenja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad slui koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila.

6.6.1 Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza

qQ

i prosecna

Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti predstavlja kolicine prevezenog tereta prema kolicini koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vonje sa teretom bila u potpunosti iskoricena. Prema tome koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo u toku jedne vonje sa teretom bice:

=gde je:

q q

q kolicina transportovanog tereta u toku jedne vonje sa teretom q korisna nosivost vozilaZa jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu bice:

Z qi Q1 Z= = 1 = q Z qZgde je:

Z qi1

qi1

Q1 kolicina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskomperiodu q korisna nosivost vozila

Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremenaZa homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom vremenskom periodu bice:i Q1 1 A= = = q Z qAZ Z

A Z q

A Z qi1

qi1

gde je:

Q kolicina stvarno prevezenog tereta u tonama q korisna nosivost jednog vozila u tonama A broj vonji sa teretom voznog parka ili grupe vozila u posmatranom periodu Z vremena

36

Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri cemu se korisna nosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste korisne nosivosti bice:n

Qi = q i ii

n

=

1 n

1 n

A Z1

qi i q i i

n i

=

1

A Zn 1

i

qii

i

1 n

A Z

A Z

qQ qn

A Z

gde je:1

Qi = A Z

1 1 1

q

+A Z

2

q2

2

+ ...A Z

qi

i

+ ...A Z

n

n

odnosno ukupna kolicina transportovanog tereta in

AZ q = AZ q + AZ q + ... AZ q + ... AZ qi i 1 1 2 2 i i n

n

1

Odnosno kolicina koju je bilo moguce transportovati da su nosivosti svih vozila, u svim grupama, pri svakoj vonji sa teretom bile u potpunosti iskoricenje.

6.6.2 Prosecna nosivost heterogenog voznog parka za obim prevozaIz izraza za koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti sledin

qQ

Qi =

n

1

1

A Z q2

q i i

i

= q

n

1

A Z

i

Obzirom da su korisne nosivosti vozila razlicite po grupama vozila

q1

qi

qn

To se postavlja problem kako odrediti prosecnu nosivost vozila u voznom parku za proracune na nivou celokupnog heterogenog voznog parka. Prosecna nosivost sa kojom se najcece operisalo u dosadanjoj praksi predstavljala je odnos ukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parkun

A q + A2 q 2 + . .. An qn qs = 1 1 = A 1 + A 2 + . . .A n i i iKada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosecnu nosivostn n

1 n

A i qi i1

Ai in

qs dobice se za A i qi i ili Ai i Ai qi Ai i

Qi

1

1

A Zn

i

qi

i

=

1 n

1

1 n

A Z1

i

qii

n

=

A Z

1 n

1

37

a ova jednakost u optem slucaju nije tacna, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije prosecne nosivosti broj vonji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski broj vozila.n

1 n

A Z1

i

qii

=

A Z

A 1 q1 + A 2 q2 + ...A Z A +A Z Z + ...A 1 2 Z Z Z

q + ...A n qn = qQ + ...A Z i n Zi i

Dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se ujedno moe i koristiti pri proracunu predstavlja u stvari prosecnu korisnu nosivost vozila pri svakoj vonji sa teretom celokupnog heterogenog voznog parka:n

qQ =

1 n

A z1

i

qi

A z

i

U specijalnom slucaju dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza celokupnog heterogenog voznog parka

qQ identicna je statickoj srednjoj nosivosti

sledeca dva ogranicenja: 1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak 2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vonji sa teretom

q . Taj slucaj nastupa ako su ispunjena s

tada je:n

A 1 = ... 2 = A 3 = = A n = A A i i A i = ... 2 = iA = A = iA A z z z z z1 3 n

qs =

1 n

1

A i qi Ai qi A1 q1 + A2 q2 + 1. . .An qn Ai (q1 + q2 + ... + qn ) i 1 = = = = *A *A * Ai n n n Ai i i i

n

n

qi n

cime se dokazuje identicnost za moe nastupiti retko.

qQ i qs u slucaju kada su ogranicenja ispunjena, koji u praksi

6.6.3 Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e i prosecnenosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad

qU

Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos ukupno ostvarenog transportnog rada (u TKM) prema mogucem transportnom radu. (Potpuno iskoricena korisna nosivost vozila na celokupnom pred enom putu sa teretom). To prakticno znaci da se za razliku od koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti koji se dobija pomocu stvarne kolicine prevezene robe, koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti ukljucuje ne samo stvarno prevezene kolicine robe vec i rastojanja na kojima se teret prevozi. To znaci da nedovoljno iskoricenje korisne nosivosti vozila utice na gubitak transportnog rada i to sve vie to je rastojanje prevoza vece. Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti za jedno vozilo u toku jedne vonje sa teretom bice:

e =

q Ks t q Ks t

=

q Ks t q Kt

=

q q

38

Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena bice:

z

gde je:

U e = = 1z z Uma x () q K 1

() Kt i q=t

z

() Kt i qq1

1

i

Kt

i

Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena q kolicine tereta prevoene u pojedinim vonjama q korisna nosivost vozila K predeni kilometri sa teretom u pojedinim vonjama t Za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:Az

e =

U A Kt

q

=

(q Kt ) iz

A

A

z

1 A

=

(q Kt ) i qAz

z

(q Kt ) i q* A Kt

1

=

(q K

t

)i

Kt

i

gde je: AZ broj sa teretom celokupnog voznog parka Za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:n

e =

Ui

n

1 n

=i

Uit

n

1 n

= qi

1 n

A K1

t

i

qi eit

n

=

1

A Kn 1

t

i

qi eit

U ma x

1

1

A K

i

A K

i

qi

qu

A K

i

gde je:

n

1

Ui = AK 1 q1 e1 + AK 2 q2 e 2 + ...AK i qi ei + ...AK n qn e n t t t t

tj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parkun

1

AK i qi = AK 1 q1 + AK 2 q2 + ...AK i qi + ...AK n qn t t t t t

odnosno moguci transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.

6.6.4 Prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parkaIz izraza za koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti sledi:n

U =ei

n

1

1

A K

t

i

qi = e qi

n

1

A K

t

i

za prosecnu nosivost uvrsti se staticka srednja vrednostn

qs =

Ai qin

1

Ai

1

39

pa ce biti:n n

e

1

AK i qi = e tn

A qii

1 n

/

: e

n

Ai

1

AK i t

1

1 n

1

AK i qi t = AK i t

n

A qii

1 n

Ai

1

Tvrdnja da je prosecna nosivost kod koje je ponderacioni faktor predeni km sa teretom identicna prosecnoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema osnova, prema tomen

1 n

AK i qi t1

n

Ai qin

1

AK i t

Ai

1

Dinamicka prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se mora koristiti pri proracunima dobija se odnosom moguceg transportnog rada i predenih kilometara sa teretom, oznacavamo je sa qU .u

A qu = K

t

1

q1 + A K A K

t

2

t

q2 + ...+ A t qi + ...+ A K K + A + ... + Ai

t

n

qn

=

1 n

A K1

ti

qit

1

K

t

2

K qu = qs

t

n

A K

i

U specijalnom slucaju prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka identicna je statickoj srednjoj nosivosti ogranicenja: 1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak 2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretom

qu

qs . Taj slucaj nastupa kada su ispunjena sledeca

tada je:

A 1 = ... 2 = A 3 = = A n = A A i AK 1i = ... i 2 = AK 3 = =i AK n i= AK AK t t t t t qs = Ai q1 + Ai q2 + ...+ Ai qn n * Aitn

=

Ai

n

qi

n

1

n * Ait

=

qi nn n

1

A qu = K

t1

q1 + A K A K

t2 t1

q2 + ... + A t qi + ... + A K K + A + ... + Ai

qn

A = K

K

t2

K

tn

() + q2 + ... + qn A t qi q1 = K 1 = n* A t n*A t K K

qi n

1

pa tada nastupa identicnost

qu = qs

40

U optem slucaju je kod heterogenog parka grupama vozila, A i =const., A i =const. i Z slucaj kada su sve trii nosivosti jednake A Kti

qs

qu

qQ . Ako su ispunjena ogranicenja po

=const. u heterogenom voznom parku ce nastupiti

qs = qu = qQOgranicenja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemoguca.

6.6.5 Odnos koeficijenata dinamickog i statickog iskoricenja korisne nosivosti

Utvrdeno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni park, odnosno grupu vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila veci ili manji od koeficijenta statickog iskoricenja za onoliko puta za koliko je puta srednje rastojanje transporta jedne tone tereta vece ili manje od srednje duine vonje sa teretom.

e=

U e AK q U A = = z t Q Q AK t q A z e Ks 1 = il t Ks i t

U AK q t

=

Q q A z A 1 = z AK Ks t t

U = Ks i Q t 1

Ks e = Ks 1 t t

Ova relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tacna i ne moe se koristiti. Razlog netacnosti je razlika u ponderacionim faktorima prosecne nosivosti na nivou celokupnog parka. Kod koeficijenta dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e, to su kilometri pod teretom, dok je kod koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti broj vonji sa teretom. Obzirom da je:n

e =

1

AK i qi i e i t , n AK i qi t 1 eKs t = Ks 1 t

n

1 n

A Z1

q i ii

n i

,

A Z

qi

Ks t

=

1 n

1

AK i t , A i Z

n

Ks t

=

1 n

AK i qi e i t A Zi

qi

i

1

to ce biti:

n

1 n

1 n

AK i qi ei t AK i qi t AK i qi ei t AK i qi tn 1

n

1 n

1 n

AK i t = A i Z AK i t = A i Z A Z

n

1 n

A Z1

q i ii

n i

1 n

AK i qi e i t A Zi

A Z

qi

qi

i

1

n

1 n

1 n

1 n

AK i qi e i t1 n

1 n

1 n

A Z1

i

qin

1

AK i qi ei * t

AK i * t

q = i i

1

AK i qi e i * t

1

AK i qi * t

n

1

A Z

i

41

n

1 n

A Z1

q i ii

n

=

1 n

AK i qi t1

A Z

AK i t eKs t = Ks ne vai jer 1 t qQ qu

Ova jednakost nije identicna i netacna je, prema tome i relacijan

1 n

A Z1

q i ii

n

A Z

= qQ

1 n

1

AK i qi t = qu AK i t

sem u slucaju ispunjenja ogranicenja pri kojima identicnost nastupa tj. kada je

q s = qu = qQ .

6.6.6 Uslov jednakosti koeficijenta statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila q =e q

Koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti za jednu vonju sa teretom jednog vozila su jednaki

=

Za jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od vozila iste korisne nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti bice jednak samo kada su ispunjena sledeca ogranicenja: a) da se pri svakoj pri svakoj vonji sa teretom prevozi ista kolicina robe, a da pri tome rastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je: = cons . odnosno q = q = cons . b) da se pri svakoj vonji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a da kolicine prevezenog tereta robe ne moraju biti iste. Tada je K =const. t Ukupna kolicina transportovane robe moe se izraziti kao suma svih kolicina robe u svakoj od ostvarenih vonji sa teretom

t

t

Q= q 1 + q

2

+ q 3 + ... + q i + ... + q

n

=

n

qi

1

Ukupno ostvareni transportni rad moe se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj vonji sa teretom, koja se dobije kao proizvod kolicine prevezene robe i rastojanja na kojem je prevoz izvren

gde su:

U = q 1 K 1 + q 2 K 2 + ... + q i K i + ...+ q n K n = t t t t

n

1

qi K i t

q1 , 2 , 3 , i , n kolicine prevezene robe u t, pri pojedinim vonjama K 1 q 2q 3 q q, n rastoj