Vrata krletke

kejti Hikman

Prevelarajka Marinković

4 5

Copyright © 2008 by ka tie Hic kmantranslation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, laGUNa

Naslov originala

ka tie Hic kmanthe avi ary Ga te

Ovo je knji ga za mo ga si na lu ka, Nur ’Aj na ja,

sve tlost mo jih oči ju,ko ji je bio sa mnom na sa mom po čet ku

6 7

8 9

en gle zi

* Pol Pin dar – tr go vac u Kom pa ni ji Le vant; se kre tar en gle­skog am ba sa do raDžon ke ru – nje gov slu ga, glav ni ku var* Ser Hen ri li lo – en gle ski am ba sa dorle di li lo – nje go va su pru ga* to mas Dalam – gra di telj or gu lja* to mas Glo ver – tr go vac u kom pa ni ji le vant, se kre tar en gle­

skog am ba sa do ra* Vi li jam i Džo nas Ol dridž – tr gov ci, en gle ski kon zu li na Hi o su

i u Pa tra su* Džon San der son – tr go vac u kom pa ni ji le vant* Džon Hen ger – nje gov še grt* Gospoda Šarp i lam bet – tr gov ci kom pa ni je le vant sa se di­

štem u ale pu* Ve le ča sni Mej – pa roh en gle ske am ba sa de u Ca ri gra du* kat bert Bul – ku var u en gle skoj am ba sa dito mas lampri – po mor ski ka pe tanSi li ja lampri – nje go va kćer kaane ta – nje na pri ja te lji ca

Uloge(* lič no sti koje su stvarno postojale)

kejti Hikman10 11

ka da ga je eli za bet pro na šla, per ga ment je bio ći li bar ske bo je ča ja, tro šan kao ple san na li šću.

list ve li kog for ma ta bio je pa žlji vo pre sa vi jen tri pu ta ta ko da sa vr še no sta je me đu li sto ve knji ge. Duž jed ne pre sa vi je ne stra ni ce bio je vo de ni žig. eli za bet br zo još jed nom po gle da u ka ta lo šku od red ni cu – opus astro no mi cus qu a o rum pri ma de spha e ra pla ne ta ri um – a za tim po no vo u pre sa vi je ni list.

Pro na šla sam ga.Gr lo joj se ste glo. Na tre nu tak je se de la pot pu no mir no. Bi bli­

o te kar joj je bio okre nut le đi ma, nag nut nad ko li ci ma pu nim knji ga. Po gle da na zid ni sat: pet mi nu ta do se dam.

Ima la je još pet mi nu ta do za tva ra nja bi bli o te ke, mo žda i ma nje. Zvo no se već bi lo ogla si lo i ve ći na dru gih či ta la ca po če­la je da se pa ku je. eli za bet još uvek ni je mo gla da se na te ra da ra ši ri pa pir. Ume sto to ga, ona uze knji gu i dr že ći je pa žlji vo, ši rom otvo re nu, s hr ba tom u sku plje nim ru ka ma, po di že je ka li cu. Pa žlji vo, sa mo pa žlji vo, re če u se bi.

a za tim, sklo plje nih oči ju, omi ri sa je kao oba zri va mač ka. I od mah je ose ti la mi ris bur mu ta i sta re pra ši ne, kao i sla b za dah kam fo ra. a po tom – mo re, da, mo re. I još ne što, ali šta? Po no vo je udah nu la, ovo ga pu ta vr lo ne žno.

ru že. tu ga.eli za bet spu sti knji gu drh ta vim ru ka ma.

tur ci

* Sa fi ja, sul ta ni ja va li da – maj ka sul ta na Mehmeda III* espe ran ca Malči – va li di na ki raGul ba har, aj ša, Fatima i tur han – va li di ne glav ne so ba ri ceGu laj, sul ta no va ha se ki – sul ta no va omi lje na naložnicaHan dan – sul ta no va naložnica i maj ka prin ca ahmedaHan za – mla da že na u ha re muHa san­aga, po znat i kao Ma li Sla vuj – glav ni cr ni ev nuhZum bul – ev nuhSu lej man­aga – vi ši ev nuhka ri ja la la – po moć ni ca do ma ći ce ha rem skog ku pa ti laka ri ja ta ta i ka ri ja tu sa – ha rem ske slu žav ke* Sul tan Mehmed III – oto man ski sul tan 1595–1603.* Nur ba nu – sta ra sul ta ni ja va li da* Džan fre da ka tun – biv ša ha rem ska upravnica* Dža mal el andalus – astro nom

Osta li

* De Brev – fran cu ski am ba sa dor* Mle ča nin Baj lo – ve ne ci jan ski am ba sa dor

Prolog

Oksford: Sadašnjost

12 13

„Je su li mr tvi?“„De voj ka je ste.“

Vit ka pri li ka s dva je dva uoč lji va zlat na lan ca na ne žnim no žnim član ci ma, le ža la je sa li cem za gnju re nim u ja stu ke na po du.

„a on?“Ki ra* sul ta ni je va li de, Je vrej ka espe ran ca Malči, pri đe dru­

gom te lu ko je je, ne zgrap no ra ši re nih ru ku i no gu, le ža lo na di va nu, i osve tli mu li ce fe nje rom. Iz va di iz dže pa ogr ta ča ma lo ogle da lo ukra še no dra gu lji ma, i pri ne se ga nje go vim no sni ca­ma. Go to vo ne vi dlji va pa ra za ma gli po vr ši nu ogle dal ceta. „Ne, Va še ve li čan stvo. Ne još.“

U sen ci uz do vra tak ma le spa va će so be, Sa fi ja, sul ta ni ja va li­da, maj ka Bož je sen ke na ze mlji, po vu če la ga ni ogr tač pre ko ra me na, drh te ći upr kos spar noj no ći. Na nje nom pr stu blesnu sma ragd ve li či ne go lu bi jeg ja je ta, na tre nu tak od biv ši sve tlost iz espe ran ci nog fe nje ra. „ali ne će još du go. Šta mi sli te?“

„Ne će du go, ve li čan stvo. Da po zo vem le ka ra?“„Ne!“ od go vor je bio oštar. „Ni ka kvog le ka ra. Ne još.“

* tur.: slu žbe ni ca, na me šte ni ca. (Prim. prev.)

Prvo poglavlje

Carigrad, 31. avgust 1599. godine

Noć

kejti Hikman14 Vrata krletke 15

sre br na sto ze le ne, kao vo da u ba ze nu u ko me se ogle da me sec. I ne po kret no te lo, pot pu no na go, osim naj ta njeg mo gu ćeg be log mu sli na ob mo ta nog oko be da ra, bi lo je oba sja no me se či nom. Sa fi ja je sa da mo gla da mu ra za be re obri se. Bi lo je to žen sko te lo, me ko i go to vo bez ijed ne dla či ce: po ho tlji vi na gi ku ko vi, bi ba ve gru di, bra da vi ce bo je me la se. Mo nu men tal na skulp tu ra od me sa. ko ža ko ja je po da nu bi la sjaj na i cr na, sa da je iz gle da la kao pra šnja va pro stir ka, kao da je otrov isi sao sav sjaj iz nje. a u uglo vi ma usa na ko je su bi le uža sno raz ja plje ne, de be le i cr ve ne kao cve to vi hi bi sku sa, sku plja li su se me hu ri ći pe ne.

„Ve li čan stvo…“, Je vrej ka ner vo zno za trep ta pre ma Sa fi ji. „re ci te nam šta da ra di mo, ve li čan stvo“, mo li la je.

ali Sa fi ja kao da je ni je ču la. Za ko ra či la je u so bu. „Ma li Sla­vu ju, sta ri moj pri ja te lju…“, pro ša pu ta la je je dva čuj no.

Ši ro ka be dra bi la su ras kre če na na ja stu ci ma, ne haj no ne pri­stoj no, kao u že na na po ro đa ju. Mač ka ko ja je nju ška la po kr ho­ti na ma po po du sko či la je na di van i po vu kla tan ki po kri vač od mu sli na raz ot kriv ši de lo ve te la ko je je skri vao. espe ran ca kre nu da ih po no vo pre kri je, ali sul ta ni ja va li da je za u sta vi br zim po kre tom ru ke. „Ne. Pu sti me da vi dim. Ho ću da vi dim.“

Ona ko rak nu još bli že. Nje na so ba ri ca Gul ba har is pu sti ti h pri gu še n zvuk, go to vo ne ču jan uz dah. kao ni po ce lom te lu, na pre po na ma ni je bi lo ni jed ne dla či ce. Iz me đu de be lih bu ti na, gde bi tre ba lo da bu du in tim ni or ga ni, ni je bi lo ni če ga. Ume sto njih, pra zno me sto: sa mo ga dan oži ljak, pod ve zan i spr žen kao ope ko ti na, ta mo gde su ne ka da, u ne kom ne za mi sli vo da le­kom tre nut ku u nje go vom ne za mi sli vo du gom ži vo tu, jed nim je di nim po te zom no ža od se če ni pe nis i mo šni ce Ha san­age, glav nog cr nog ev nu ha sul ta ni je va li de.

leb de ći na obla ku bo la Ha san­aga, Ma li Sla vuj, re gi stro vao je, de lom sve sti ko ja se već gu bi la, da je sul ta ni ja va li da u bli zi ni.

Okre nu le su se pre ma čo ve ku ko ji je iz di sao na di va nu, hrpi me kog cr nog me sa. Na po du po red di va na le žao je pre vr nut po slu žav nik, a nje gov sa dr žaj je bio ra sut oko lo. tra go vi ne ke tam ne teč no sti, hra ne ili iz bljuv ka, pre si ja va li su se kao pa u či na me đu ja stu ci ma. ta nak cr ni mlaz cu rio mu je iz jed nog uha.

„Otrov?“„Da, ve li čan stvo.“ espe ran ca krat ko klim nu gla vom. „Po gle­

daj te…“, ona se sa gnu i po di že ne što iz kr ho ti na por ce la na. „Šta je to?“„Ni sam si gur na. Mi slim da je deč ja igrač ka… bro dić.“„Ne iz gle da kao igrač ka.“espe ran ca se pa žlji vi je za gle da u pred met ko ji je dr ža la i u

tom tre nut ku ko ma dić se od va li u nje nim pr sti ma. „Ne, ni je igrač ka“, re če ona raz mi šlja ju ći. „to je ne ka še ćer le ma.“ Pri ne la ju je usti ma kao da će da od gri ze ko ma dić.

„Ne sta vljaj to u usta!“ Sa fi ja joj je sko ro iz bi la še ćer nu igrač­ku iz ru ku. „Ja ću je uze ti. Daj mi je…“

Iza di va na je bio otvo ren pro zor, okre nut pre ma tre mu po plo ča nom ze le nim i be lim plo či ca ma i is pu nje nom sak si ja ma sa ras cve ta nim ja smi nom. U usa mlje noj sve ži ni no ći, od jed nom se za ču la ne ka bu ka.

„Br zo, lam pu.“espe ran ca pri gu ši fe njer. Ne ko li ko tre nu ta ka dve že ne su

ne po mič no sta ja le.„Mač ka, ve li čan stvo.“ Sa fi ji na so ba ri ca, po kri ve na ve lom kao

i nje na go spo da ri ca, ta ko da espe ran ca ni je mo gla da joj vi di li ce, ti ho pro go vo ri iz mra ka iza njih.

„ko li ko je sa ti, Gul ba har?“„Još ne ko li ko ča so va do svi ta nja, ve li čan stvo.“„Zar već?“kroz pro zor se vi deo tra čak noć nog ne ba iz nad vi so kog zi da

tre ma. Obla ci su se raz i šli, pa je me se či na, mno go sve tli ja od espe ran ci nog fe nje ra, is pu ni la so bu. Po zi do vi ma ma le spa va će so be, plo či ce kao da su tre pe ri le i po drh ta va le, sre br na sto pla ve i

kejti Hikman16 Vrata krletke 17

No ni je se bo jao. Ne gde se ne ka da već ta ko ose ćao. Pe sak. Ima ne ke ve ze s pe skom. Ho da nje je pre sta lo i sa da je pred njim bio no vi ho ri zont, ne mi lo sr dan i zla tan. Oči su ga bo le le dok ga je gle dao.

Bi la je noć kad su do šli po nje ga i bi lo je hlad no. Uve li su ga u ne ku ko li bu i ne ki lju di su mu da li da pi je ne što što je is pr­va is plju nuo, ali oni su bi li upor ni. Da li im je pe vao? Se ćao se je dva pri met nog sja ja u nji ho vim oči ma dok su ču ča li po red va tre, vr to gla vi ce i gad nog uku sa u usti ma. Odah nuo je kad su ga sta vi li da leg ne po red va tre. a za tim se za čuo zvuk pre vla če­nja me ta la o ka men i ose ćaj ve li ke to plo te. ru ka ne kog čo ve ka, ve o ma ne žna, po vu kla mu je ko šu lju iz nad stru ka, raz ot kriv ši nje go ve ge ni ta li je. Da li su mu ko mad dr ve ta da za gri ze, ali još ni je shva tao šta mu se de ša va.

„Po sto je tri na či na.“ Sad je go vo rio čo vek ko ji se raz li ko vao od osta lih. Oko gla ve mu je bio ob mo tan tur ban od uvi je ne tka­ni ne, što je bio obi čaj me đu lju di ma sa se ver nih pe šča ra. „kod pr va dva, mo šni ce mo gu ili da se zgnje če ili pot pu no uklo ne. Pe nis osta je, ali pa ci jent po sle to ga ne mo že da bu de plo dan. Bol je ve li k i po sto ji iz ve stan ri zik od in fek ci je, ali ve ći na pre ži vi, na ro či to mla di. tre ći na čin ob u hva ta ukla nja nje svih ge ni ta li­ja.“ kao kroz ma glu, de čak je bio sve stan da mu se čo vek uneo u li ce. „Na rav no, ri zik je mno go ve ći. Mo že te iz gu bi ti plen, ali po tra žnja za ova kvi ma je ogrom na. Na ro či to ako su ru žni… a fuj!“, ti ho se na sme ja, „ovaj je ru žan kao nil ski konj.“

„ka kve su šan se?“, upi ta čo vek ko ji je iz vu kao de ča kov ud.„ako je le kar ne pa žljiv, ma lo njih pre ži vi tre ći na čin. ako ne

po lu de od bo la, on da ih ubi je gro zni ca do ko je ka sni je do la zi. a ako ih gro zni ca ne ubi je, po sto ji opa snost da or ga ni sra stu dok ra na za ra sta. le kar mo ra da osta vi otvor kroz ko ji će mo ći da pro la zi pa ci jen tov urin. ako se za to ne po bri ne, ne ma na de, si gur no na stu pa smrt. Naj go ra i naj bol ni ja smrt. ali ja sam vr lo ume šan u ovom po slu, i kod me ne su šan se do bre: oko po lo vi ne mo jih pa ci je na ta pre ži vi. a u ovom slu ča ju…“, de čak je opet

Ša pat že na bio je zbr kan, sa mo ti ho zu ja nje u nje go vim uši ma, ali njen mi ris, mirte i am bre, ko ji ma je mi ri sa la unu tra šnjost svo jih ogr ta ča, ko žu svo jih pre le pih be da ra, sto mak i naj in tim­ni je de lo ve te la… ni ka da se ne bi mo gao pre va ri ti u ve zi sa tim mi ri som, čak ni sa da, na svom od ru.

Po no vo je ose tio kao da leb di. Bol ko ji mu je kao de mon pa rao utro bu umi nuo je, kao da je te lo po sle du gog mu če nja po sta lo neo se tlji vo na pat nju. Pre pu sti ti se, sa da, pre pu sti ti se. Da li je bu dan ili sa nja? Za bol je znao i ra ni je. Pred oči mu je is kr sla sli ka de ča ka. Ma li de čak, ali i ta da zde past, s ko vr dža­vom, krat ko pod ši ša nom ko som kao cr nom ka pom na vu če­nom neo bič no ni sko na obr ve. Ne gde u nje go vom snu čuo se žen ski glas ka ko vri šti, a za tim i mu ški glas. Glas nje go vog oca? Ha san­­aga, glav ni cr ni ev nuh, ni je imao ro di te lje. a mo žda je ne ka da i imao, u onom dru gom ži vo tu, pre mno go go di na, ka da je još bio ceo.

Dok je leb deo, još uvek na ivi ci sve sti, ja vlja le su mu se, a za tim ne sta ja le, i dru ge sli ke, ko vi tla ju ći se na ta la su ose ke nje go vog uma. Pred njim se sa da pru žao ši ro ki pla vi ho ri zont. De čak krat ko pod ši ša ne ko se ho dao je bes kraj nim pu tem, sve da lje i da lje. Po vre me no bi, da bi se ohra brio, za pe vao, ali uglav­nom je sa mo ho dao i ho dao, kroz šu me i pra šu me, pre ko re ka i otvo re nih rav ni ca. Jed nom je no ću čuo ri ku la va. Dru gi put vi deo je ja to pti ca, jar kopla vih i cr ve nih, ko je su iz ne na da uz le­te le kao prasak va tro me ta iz šum skih du bi na.

Je li bi lo dru gih lju di s njim? Da, mno štvo njih, uglav nom de ce slič ne nje mu, a svi su bi li ve za ni lan ci ma oko no gu i vra­ta. Če sto su se sa pli ta li, ne ki bi osta li da le že ta mo gde bi pa li. Po ku šao je da sta vi ru ku na vrat, ali u udo vi ma vi še ni šta ni je ose ćao. Gde su mu ru ke i no ge? I gde mu je vrat? Ob u ze la ga je bla ga ra do zna lost, a za tim ose ćaj iš ča še no sti, si lan i vr to glav, kao da su raz li či ti de lo vi nje go vog te la raz ba ca ni da le ko je dni od dru gih, po put me se ca i zve zda.

kejti Hikman18 Vrata krletke 19

du bo ka, ši ro ka tek to li ko da za ko pa ju de ča ka do vra ta u us prav­nom po lo ža ju, ta ko da mu se sa mo gla va vi de la. a za tim su lju di oti šli i osta vi li ga. De čak se ovo ga ni je se ćao, sa mo je pamtio da je ne što ka sni je do šao k sebi s ose ća njem ve li ke hlad ne te ži ne pe ska svu da oko nje ga, a po tom i sa sve šću da su mu ru ke i no ge čvr sto ve za ne, kao da ga je šče pao dži nov ski pa uk.

ko li ko du go su ga osta vi li ži vog po ko pa nog u toj ru pi? Pet da na… sedmicu? to kom pr vih ne ko li ko da na u gro zni ci, a za hva ti la ga je go to vo od mah, ni je pri me ći vao da vre me pro ti­če. Upr kos pa kle noj vru ći ni to kom da na, pod sun cem od ko ga mu se či ni lo da mu krv klju ča is pod bub nih op ni, zu bi su mu cvo ko ta li. a iz me đu no gu, bol ko ji je go reo ta kvom že sti nom da mu se gor ka žuč sku plja la u ždre lu. Naj go ra od sve ga bi la je žeđ, stra šna žeđ ko ja je nad ja ča va la sve, op se da la ga i mu či la. Vi kao je da mu da ju vo de, ali nje gov glas, sa da sla ba šan kao u ma če ta, ni je do pi rao ni do či jih uši ju.

Jed nom se pro bu dio i vi deo čo ve ka s tur ba nom ko ga su svi zva li kopt ka ko ga po sma tra. Do veo je glav nog go ni ča ro bo va, čo ve ka cr nog kao noć, u du gom, sve tlopla vom ogr ta ču.

„Gro zni ca pro la zi?“kopt klim nu gla vom. „kao što sam re kao, de čak je sna žan.“„Zna či, mo gu da uzmem svo ju ro bu?“„Str plje nja, Ma suf­beže, gro zni ca pro la zi, ali ra na mo ra da

za ra ste, i to do bro da za ra ste. ako že li te da vam ro ba osta ne či ta va, mo ra te pu sti ti da pe sak oba vi svo je. Još ne sme da se po me ra.“

„Vo de…“ Da li je pro go vo rio? De ča ko ve usne bi le su ta ko su ve da su pu ca le i kr va ri le na sva ki po ku šaj da pro go vo ri. Je zik mu je bio to li ko ote kao da ga je sko ro ugu šio. ali dva čoveka su se već uda lji la.

te no ći mu je pr vi put pri šla de voj ka. U pr vi mah je ni je vi deo, već se pro bu dio iz is pre ki da nog po lu sna jer je ose tio sve ži nu na če lu i usna ma. Njen do dir je iza zvao bol ni ur lik, suv

po stao sve stan li ca is pod tur ba na ko je od o zgo gle da u nje ga, „pa, me ni de lu je dovoljno jak. Pro da će te ga u ha rem sa mog ve li kog go spo da ra, si gu ran sam.“

lju di oko va tre su jed no vre me ne što raz go va ra li, a on da je pr vi, ko ji je iz gle da bio glav ni me đu nji ma, po no vo pro go vo rio.

„Na ša ro ba je dra go ce na. Pre šli smo du ga čak put, pet hi lja­da ki lo me ta ra, mo žda i vi še, od šu ma po red ve li ke re ke, i već smo iz gu bi li pre ve li ki deo ro be da bismo pre u ze li ta kav ri zik. U alek san dri ji, kuda smo kre nu li, la ko će mo pro da ti one ko ji će osta ti ro bo vi, i za ra da nam je si gur na. ali, kao što ste re kli, za ova ko ne što do bi ja se ve li ko bo gat stvo. Na ro či to u da na­šnje vre me, za de ča ka iz ovih kra je va. Sa mo je dan do bar, ka žu, do ne će do bit kao svi osta li za jed no. Na pi ja ca ma u alek san dri ji i ka i ru pri ča se da ih oto man ski go spo da ri vi še vo le od be lih ev nu ha ko ji do la ze s da le kih pla ni na na is to ku ve li kog tur skog car stva. Ova kve cr ne ev nu he se bi mo gu da pri u šte sa mo naj­bo ga ti ji ha re mi u car stvu. Mo glo bi se re ći da su oni luk su zna ro ba, po put no je vog per ja, zlat nog pra ha, ša fra na i slo no va če ko je pu stinj ski ka ra va ni do no se. ri zi ko va će mo sa mo s jed nim. Ne ka to bu de ovaj de čak, po što, kao što re ko ste, de lu je sna žno pa će ve ro vat no pre ži ve ti. Oku ša će mo sre ću s tvo jom ve šti nom, kop te, sa mo ovaj put.“

„Zna či, de čak ko ji pe va. Ne ka bu de ta ko.“ Čo vek s tur ba nom klim nu gla vom. „Vi ste pra vi tr go vac, Ma suf­beže. tre ba će mi ključalo ulje da spr žim ra nu“, do da de po slov no. „I če tvo ri ca va ših naj sna žni jih lju di da dr že de ča ka. Bol im da je sna gu za de se to ri cu.“

Sko ro če tr de set go di na ka sni je, u pro hlad noj i mi ri snoj no ći na Bos fo ru, na go te lo Ha san­age ma lo se po me ri, pr sti mu se ra ši ri še i sla ba šno za i gra še po ja stu ci ma na di va nu kao ču do vi­šni molj ci. Po la ko, nje gov um po no vo uto nu u pro šlost.

Još uvek je bi la noć. kad su za vr ši li, već su, na kop to vu za po­vest, is ko pa li ru pu u pe sku iza ko li be. Bi la je to uska ru pa, ali

kejti Hikman20 Vrata krletke 21

ali po ne kad, po što bi za vr ši la, de voj či ca bi se la po red nje ga i pe va la. a po što su nje mu od u ze li glas, on bi je slu šao, us hi­ćen, gle da ju ći u zve zde, mno go broj ne i sjaj ne, ka ko tre pe re na pu stinj skom ne bu.

kao što su i mi sli li, de čak je bio sna žan, pa je pre ži veo. Iz vu­kli su ga iz pe ska i po če li se bo lje op ho di ti pre ma nje mu. Da li su mu no v ogr tač, ze le ni s be lim pru ga ma, i tka ni nu da ob mo ta gla vu. Sta vi li su mu do zna nja da vi še ne će bi ti ve zan lan ci ma s osta li ma, već ja ha ti na ka mi li iza go spo da ra ro bo va, ka ko do li­ku je naj dra go ce ni joj ro bi. ra na je ured no za ra sla, ma da je još bi la ve o ma ose tlji va, a oži ljak ni je pre krio otvor. kopt mu je dao tan ku sre br nu cev či cu i po ka zao ka ko da je uba ci u te lo. „kad ho ćeš da mo kriš, sta viš je ova ko, vi diš?“

kad je do šlo vre me za od la zak, de čak je vi deo dru gu gru­pu tr go va ca ka ko oku plja svoj to var u ma lom ka ra van­se ra ju. ra štr ka na gru pa mu ška ra ca i že na, oko va na lan ci ma oko vra ta i čla na ka, sta ja la je uza zid po ku ša va ju ći da se za šti ti ka ko zna i ume od pe ska no še nog ve trom, ko ji ih je ši bao i uba dao po li cu. Na kra ju re da de čak pre po zna de ma lu pri li ku, de voj či cu ko ja mu je po mo gla. „ka ko se zo veš?“, do vik nu joj.

Ona se okre nu i znao je da ga je pre po zna la, iako je bio u no vom ze le no­be lom ogr ta ču i se deo u se dlu iza go spo da ra ka mi la.

„ka ko se zo veš?“„li…“Ne što mu je do vi ki va la, ali nje ne re či su se gu bi le u zvi ždu­

ci ma ve tra. Uz škri pu ko že i zvec ka nje zvo na, nje gov ka ra van je kre tao. De voj či ca sta vi ru ke oko usta i do vik nu po no vo: „li…“, vik nu la je u ve tar. „li li.“

Dok je Ha san­aga još uvek le lu jao na ne si gur nim oba la ma iz me­đu uspo me na i smr ti, ko nač no se raz da ni lo nad Zlat nim ro gom.

kao dre no vi na, u nje go vom ote klom gr lu. ali ni je se ču lo ni šta. Vla žna tka ni na pre se kla ga je kao nož.

Ne ka fi gu ra, ne stvar na kao duh, klek nu po red nje ga na pe sak.

„Vo de…“, s na po rom je po kre nuo usne da ob li ku ju ovu reč.„Ne, ne smem.“ De čak žmir nu oči ma i ugle da ši ro ko glat­

ko li ce ma le de voj či ce. „Još ne smeš da pi ješ. Pr vo ozdra vi, a on da pij.“

Ni je bi la me đu oni ma ko ji su pu to va li s njim, u to je bio sko­ro sa svim si gu ran, ali ton nje nog gla sa bio mu je bli zak, pa je po mi slio da i ona mo ra da je iz šu ma pre ko ve li ke re ke. De ča ka su pe kle oči, ali bi le su pre vi še su ve da bi pla kao.

De voj či ca mu je sa da tka ni nom ne žno pre la zi la pre ko li ca. Pa žlji vo mu je otre sla pe sak s ka pa ka, iz no zdr va, uši ju, ali ka da je po ku ša la da mu po no vo do dir ne usne, si lo vi to se tr gao a iz gr la mu se ote lo ne ar ti ku li sa no stru ga nje, kao grak ta nje vra ne.

„Šššš!!“ Po di gla je prst do usa na, a u ta mi je vi deo ka ko joj si ja ju be o nja če. Po tom je pri ti sla usne uz nje go vo uho. „Do ći ću opet.“

Pri ku pi la je tan ke na bo re svo je ko šu lje, a de čak je pra tio po gle dom nje nu ma le nu fi gu ru ka ko ne sta je u no ći. Još uvek je ose ćao njen to pao dah na obra zu.

kad se vra ti la, u ru ci je no si la bo čicu. Čuč nu la je po red nje­ga i po no vo pri ma kla usne nje go vom uhu. „Ovo ulje ko ri ste za ku va nje. Ne će ti ško di ti.“

Umo či la je ma li prst u ulje i pa žlji vo ga na ne la na nje go vu gor nju usnu. Iako se de čak stre sao, ni je krik nuo kao ra ni je.

Po sle to ga, če kao ju je sva ke no ći, a ona je do la zi la da mu spe re pe sak s li ca hlad nom tka ni nom i da mu na ma že usne uljem. Ma da je upor no od bi ja la da mu da vo de, go vo re ći da se on ne će opo ra vi ti ako to uči ni, do no si la mu je ko ma di će ti kve i kra stav ca, sa kri ve ne u dže po vi ma ogr ta ča. Sta vlja la mu ih je me đu usne, a on je uspe vao da ih dr ži u usti ma, umi ru­ju ći i omek ša va ju ći ote če ni je zik. Dvo je de ce ni je raz go va ra lo,

kejti Hikman22 Vrata krletke 23

to kom svih go di na po znan stva s ke ru om, to je da ga ne vre di pre ko re va ti, či nje ni ca u ko ju još uvek ni je uspe vao da ube di am ba sa do ra, ni ti je ve ro vao da će ika da us pe ti. Ume sto to ga, ba civ ši po gled ka još uvek usnu loj ku ći i on se po pe na zid.

„Uzmite orah.“ ako je ke ru i vi deo Po lo vu na krat ko dig nu tu obr vu, ni je to po ka zao.

Pol je na tre nu tak za mi šlje no po sma trao za va lje nu pri li ku: ko sa, ko vr dža va i neo če šlja na, vi si la mu je do ra me na, te lo, krh­ko ali u do brom sta nju i le po gra đe no, pu no zbi je ne ener gi je kao za teg nu ta stru na na lu ku. Če sto je po sma trao ke rua ka ko ra di, di ve ći se pre ci zno sti i gra ci o zno sti s ko jom se kre tao, čak i u naj ma njem i naj vre li jem pro sto ru. Iz ble de li oži ljak, is hod ku hinj ske tu če, pro te zao se jed nom stra nom li ca, duž ja go di ce, od uha do ugla usa na. Ne ko vre me su dva čo ve ka se de la za jed no u dru gar skoj ti ši ni, ti ši ni ka lje noj to kom du gih go di na nji ho vog sta tu sno ne pri klad nog pri ja telj stva.

„ka kvi su ovo ora si?“, upi ta Pol po sle iz ve snog vre me na.„Zo vu ih ’pi sta ći’. Po gle daj ka kva je to ze le na bo ja, Po le!“

ke ru se iz ne na da na sme ja. „Je si li ika da vi deo ta kvu le po tu u obič nom ora hu?“

„ako te am ba sa dor vi di ov de, ke ru, nakon što je iz ri či to…“„li lo mo že da se obe si.“„Pr vo će te be da obe si, pri ja te lju“, od go vo ri Pol rav no du šnim

gla som. „Od u vek sam to go vo rio.“„On ka že da ne smem vi še da ku vam, ba rem ne u nje go voj

ku ći. tre ba da pre pu stim ku hi nju onoj vre ći sa la s rav nim ta ba­ni ma kat ber tu Bu lu, onom ve li kom pa vi ja nu ko ji ne zna ni ka ko se ku va bo san ski ku pus…“

„Pa…“, Pol uze još je dan pistać, „sam si kriv.“„Znaš li ka ko ga zo vu?“„Ne“, re če Pol. „ali ti ćeš mi si gur no re ći.“„’Fog’.“*

* engl.: ma gla. (Prim. prev.)

S dru ge stra ne mo re u za, u četvrti Pe ra, uto či štu stra na ca i ne ver­ni ka, Džon ke ru, glav ni ku var en gle skog am ba sa do ra, se deo je na ba šten skom zi du i krc kao ora he.

Noć je bi la te ška i to pla. Se de ći na zi du, što je am ba sa dor iz ri či to za bra nio, ke ru je ski nuo ko šu lju, što je ta ko đe bi lo iz ri či to za bra nje no, ka ko bi uži vao u ono ma lo sve ži ne ko ju je do no sio po ve ta rac u pra sko zor je. Is pod nje ga, ze mlji šte se spu šta lo, ta ko da se pru žao ja san vi dik pre ko sta ba la ba de ma i kaj si ja. Uz oba lu su se vi de le dr ve ne ku ći ce za čam ce bo ga ti jih tr go va ca i stra nih iza sla ni ka.

Iako je pr vi po ziv mu ha me dan ci ma na mo li tvu od jek nuo pre vi še od po la sa ta, to ga ju tra je bi lo ma lo vi dlji vog pro me ta na vo di ili u gra du pre ko pu ta. Sla ba iz ma gli ca, sa da obo je na naj­ne žni jom ru ži ča stom ni jan som (za ko ju je ke ru na u čio da ni je oso be nost sa mo ca ri grad ske zo re, već je ista kao bo ja slat kog od ru ži nih la ti ca), još uvek je oba vi ja la vo du i oba lu iza nje. Iz ne­na da, je dan ma li kajak, uski ča mac na ve sla ti pi čan za Bos for, pro bi se iz iz ma gli ce po la ko se pri bli ža va ju ći oba li Pe re. ke ru je čuo lup ka nje i za plju ski va nje ve sa la, a za tim i kri ku ga le bo va ko ji su kru ži li iz nad čam ca dok su im se sto ma ci be lo i zlat no pre si ja va li pri ju tar njoj sve tlo sti.

Dok je po sma trao pri zor, iz ma gli ca se po di gla sa su prot ne oba le i od jed nom se uka za la sul ta no va pa la ta, ru ži čast i zla tan za ča ra ni grad, sa čem pre si ma kao ku li sa ma od cr nog pa pi ra, ku po la ma, mi na re ti ma i ku la ma, što po drh ta va iz nad mut ne vo de kao da su ga oka či li di vo vi.

„ra no si ustao, ke ru“, za ču se glas iz ba šte is pod nje ga, „ili ni si ni spa vao?“

„Go spo da ru“, sa lu ti rao je Džon ke ru u prav cu gla sa, ne haj no oslo njen na zid i na sta vio da krc ka ora he.

Pol Pin dar, se kre tar ser Hen ri ja li la, en gle skog am ba sa do ra, na tre nu tak je po mi slio da mu upu ti je dan od ne ko li ko pre ko ra ko ji su mu bi li navrh je zi ka, a za tim od u sta de. ako je išta na u čio

kejti Hikman24 Vrata krletke 25

„e, on da su bu da le“, re če Pol krat ko. „Svi smo mi sa da tr gov­ci, jer smo svi u slu žbi ča sne kom pa ni je, a to ni je ni ka kva sra­mo ta. Na pro tiv, na še sud bi ne, tvo ja i mo ja, sud bi na či ta ve na še ze mlje, za vi se od nje, za pam ti šta sam ti re kao. a ta či nje ni ca nam ni ka da ni je ugro zi la po lo žaj kod tu ra ka. Šta vi še, sa da nas ce ne vi še ne go ika da pre.“

„ali sa mo ono li ko ko li ko je za njih ko ri sno.“„I je ste ta ko; ve o ma ko ri sno“, re če Pol oštro. „Ne sa mo za

tr go vi nu ko ja im je od ko ri sti ko li ko i na ma već i za to što ima­mo za jed nič kog ne pri ja te lja: Špa ni ju. Mo žda će po ku ša ti da na hu ška ju Ve ne ci jan ce i Fran cu ze pro tiv nas, ali to je sa mo igra. Či nje ni ca je da smo im po treb ni ko li ko i oni na ma. Znaš li da sul ta no va maj ka, sul ta ni ja va li da Sa fi ja, za ko ju ka žu da je ve o ma moć na da ma (iako li lo, bo jim se, u to ni ka da ne će po ve ro va ti) odr ža va lič nu pre pi sku s na šom kra lji com? Već joj je sla la po klo ne, jed na ko vred ne kao što su na ši, a čuo sam da će to po no vo uči ni ti. Ja tre ba da ih po ne sem kad se bu dem vra ćao.“

„ka ko iko utam ni čen na tom me stu mo že ima ti moć?“ ke ru po ka za na ku po le i ku le s dru ge stra ne sjaj ne vo de ne po vr ši ne is pod njih. „I sam ve li ki tur čin je sa mo za to če nik, ka žu na ši ja ni ča ri.“

Sa da se ju tar nja iz ma gli ca već bi la sa svim raz i šla, a de se tak ili vi še kajaka i ve ćih ča ma ca po če lo je da oba vlja svoj po sao duž oba la.

„ka žu da ta mo ima na sto ti ne že na i sve su sul ta no ve ro bi nje i naložnice i da do kra ja ži vo ta ni ka da ne sme ju po ka za ti svo je li ce dru gom čo ve ku“, ke ru na sta vi.

„Nji hov na čin ži vo ta ni je kao naš, to je si gur no, ali mo žda ni je sa svim kao što mi sli mo.“

„Još ne što se pri ča o sul ta ni ji va li di“, ke ru se po no vo okre­nu ka Po lu, „da joj se ve o ma do pao go spo din se kre tar Pin dar kad je oti šao da joj is po ru či kra lji či ne po klo ne. Bo že dra gi!“

Pol ni je od go vo rio.„Ho ćeš li da ti ka žem za što?“„Hva la, mi slim da mo gu da po go dim.“„Sme škaš se, se kre ta ru Pin da re.“„Ja? Ja sam naj po ni zni ji slu ga nje go ve ce nje ne ek se len ci je.“„Nje gov slu ga mo žda, Pin da re, ali ne ma ni čeg po ni znog kad

si ti u pi ta nju. Još sa mo kad bi on imao pa me ti da to vi di.“„a ti, pret po sta vljam, znaš šta zna či bi ti po ni zan.“„Na pro tiv, kao što do bro znaš, o toj te mi ne znam ap so lut no

ni šta. Osim iz nu tri ca* ko je mu stavljam u pitu. ali za to znam sve o slu ga ma.“

„Ni bli zu do volj no, ke ru. Moj otac je to go vo rio to kom svih go di na dok si bio u nje go voj slu žbi, ako je ’slu žba’ pra va reč za tvo je bra vu re i pred sta ve, u šta ja pri lič no sum njam.“ Sta ri ji čo vek je go vo rio bla go. „Naš ce nje ni am ba sa dor je ba rem u to me sa svim u pra vu.“

„Da, ali tvoj otac me je vo leo.“ I da lje pot pu no hlad no kr­van, ke ru ve što krc nu pistać jed nom ru kom. „Dok mi ne vra ti ku hi nju, li lo mo že da se obe si. Je si li ga vi deo onog ju tra kad su to mas Dalam i nje go vi lju di ko nač no otvo ri li onu ve li ku ku ti ju i usta no vi li da je nje gov dra go ce ni po klon po lo mljen i ple snjiv? Naš to mas, ko ji je za jed nog lan ka šir ca pri lič no vešt go vor nik, re kao mi je, što se ret ko de ša va, da je ser Hen ri iz gle dao kao da se na pi nje na no ši.“

„Znaš, ke ru, po ne kad ipak pre te ru ješ.“ Iako je Po lov ton još uvek bio blag, on ner vo zno od ba ci pu nu ša ku lju ski od pistaća ko je je dr žao. „On je am ba sa dor i tre ba lo bi da ga po štu ješ.“

„On je tr go vac u kom pa ni ji le vant.“„On je kra lji čin iza sla nik.“„On je pr vo i pre sve ga tr go vac. Či nje ni ca ko ju vr lo do bro

zna ju dru gi stran ci ov de u Ca ri gra du, na ro či to dru gi iza sla ni­ci, Baj lo iz Ve ne ci je i fran cu ski am ba sa dor, pa nas zbog to ga pre zi ru.“

* en gle ska igra re či: hum ble – po ni zan, hum bles – iz nu tri ce. (Prim. prev.)

kejti Hikman26 Vrata krletke 27

„ku nem ti se ži vo tom, Pin da re. to je bi la ona.“ ti ši na. „Pi taj Dalama. Bio je sa mnom.“

„O, ne bri ni, i ho ću.“ Pu stio je ke ru o vu ru ku. „ali, Džo ne, ne za va ra vaj se, ako bi ije dan tur čin išta na čuo o toj va šoj avan tu ri, to bi zna či lo smrt nu ka znu.“

ke ruo ve oči blesnu še. „Fog mo ra da se na pi njao vi še ne go na no ši kad je to čuo.“

Pol se na sme ja i pro tiv svo je vo lje.„Haj de, Po le, ka ži ka kva je. Sul ta no va maj ka, omi lje na že na

sta rog tur či na, sul ta na Mu ra ta. ka žu da je bi la ta kva le po ti ca kad je bi la mla da da je sa mo njoj bio ve ran, vi še od dva de set go di na.

„Ni sam je vi deo. raz go va ra li smo kroz re šet ku. Go vo ri la je na ita li jan skom.“

„Zar je Ita li jan ka?“„Ne, ne ve ru jem.“ Pol se pri se ćao sen ke iza pa ra va na, ko ju je

vi še ose ćao ne go vi deo, kao sve šte nik u is po ve da o ni ci. Pri se ćao se sna žnog par fe ma, ta jan stve nog po put noć nog mi ri sa ba šte, isto vre me no sla du nja vog i te škog; ne ja snog uti ska o mno štvu dra gu lja; a on da i ta jan stve nog gla sa, du bo kog, bo ga tog i bar šu­na stog. „Ne go vo ri kao ro đe na Ita li jan ka“, re če on i za mi šlje no do dade: „ali glas joj je lep ši od svih ko je sam ika da čuo.“

Dva čoveka po no vo za ću ta še i za gle da še se pre ko vo de Zlat­nog ro ga pre ma uda lje nim cr nim čem pre si ma i iza njih po lu sa­kri ve nim ku la ma sul ta no ve pa la te. Od jed nom vi še ni su mo gli da iz be ga va ju pra vi raz log ko ji ih je do veo u osa mu am ba sa do­ro ve ba šte u ra nu zo ru.

„De voj ka, Po le…“„Ne.“„Ona je ta mo, Po le.“„Ne!“„Ne? Ja znam da je ste.“„Ot kud znaš?“„Jer sam je vi deo, Po le. Vi deo sam Si li ju sop stve nim oči ma.“„Ne mo gu će!“ Pol šče pa ke rua za ru ku i čvr sto je za vr nu.

„Si li ja lampri je mr tva.“„Ja ti ka žem da sam je vi deo.“„ti si je vi deo svo jim oči ma? lič no ću ti is ko pa ti oči ako

me la žeš.“