vreme 1209

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

6. mart 2014.broj 1209

KRIZA U UKRAJINI: MALI KRIMSKI RAT

PREDIZBORNA BAHATOST

DALJE RUKE OD NIKOLE TESLE

UserTypewritten TextBD4YU - WWW.BALKANDOWNLOAD.ORG

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonik glavnog urednika Aleksandar iri

sekretarijatMirjana Kalezi

redakcijaDejan Anastasijevi, Aleksandar

Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,

Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,

Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,

Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi

Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko

Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan

Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.),

Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi;

lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

daktilograf: Zorica Nikoli

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidi (urednica)Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Urna sa pepelom Nikole Tesle Foto: Milovan Milenkovi

BROJ 1209

6. mart 2014.

04 Predizborna bahatost:

Dalje ruke od Nikole Tesle

08 Pogled iz Hrvatske: Najcenjeniji gost

12 Intervju: ore Krivokapi

16 Politika i pravosue:

Komisija za pozadinu

19 Obeleavanje godinjice smrti premijera

Zorana inia:

Beseda, kampanja i preticanje

20 Izbori 2014:

Vidimo se na sledeim izborima

22 Vodi za izbore: Kandidati za mandate

25 Vreme uspeha

33 Nuspojave: Ne diraj u ledinu

34 Otmeno ispijanje vina u Topoli:

Lutam danima...

37 Lisica i dral: Karijerni karijerist kraj

KULTURA

38 Intervju: Radoslav Zelenovi

43 Oskar 2014: Gravitacija tendencije

46 Knjige:

Aleja Viktora Bubnja Teo l Pani

48 Stand Up: Smeh na obe noge

49 TV manijak: irilina luda kua

SVET

50 Kriza u Ukrajini: Mali krimski rat

52 Akcija i reakcija: Ritualne pretnje zapada

MOZAIK

60 Internet novog doba:

Inteligentni plovak za Beograd na vodi

64 Cern, na licu mesta:

Sudar nauke sa Srbijom

66 Reagovanja

67 Navigator: Underground

68 Strip: Pisma Hilde Daj (3)

70 Vreme uivanja: Taksim

Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam uao 1992. godine, to se mene tie, dovedena do krajapie: sonja iri

Sve uze da se vlada u tiini i dostojanstveno, Jedinica je bio u svom ritmu padanja glave i naginjanja iz ae, Petica uze zavrno forsira, bljucnu na levo rame, ali uze vazduh, opet nae iz ae, i viknu, De je Panta!pie: dragan todorovi

ta e to novoimenovana komisija za istraivanje politike pozadine atentata na Zorana inia otkriti, a da ve nismo slutili? emu takve komisije slue, ako ve imamo policiju, BIA, tuilatva i sudove? Da li je ovo jo jedan marketinki potez uinjen nekako ba pred izbore?pie: milo vasi

Predizborna bahatost

DALJE RUKE OD NIKOLE TESLEPrivremena uprava grada Beograda i Vlada u ostavci mogu se starati

iskljuivo o tekuim poslovima, onim neodlonim, koji se bave osnovnim

funkcionisanjem grada i drave. A u to svakako ne spadaju Teslin Muzej i

urna sa njegovim pepelom. Prvo, nisu nadleni. Drugo, nikoga nisu pitali.

Ako ima pravne drave, ovaj nezakonito i nelegitimno sklopljen sporazum

o preseljenju Tesline urne morao bi pasti pred nadlenim sudom

44

6. mart 2014. VREMEREME

55

VREMEREME 6. mart 2014.

Do prije tjedan dana, injeni-ce su bile jasne: Muzej Nikole Tesle, smjeten u zgradi po-rodinoj vili politiara i indu-strijalca ora Genia izgraenoj 19271928. prema projektu arhitekta Dragie Braovana osnovan je u decembru 1952. godine. Tri godine potom, Muzej je otvo-ren za javnost. Po elji Teslinog nasljed-nika Save Kosanovia, najmlaeg sina Tesline sestre Marice Kosanovi, arlo-ta Muar, Kosanovieva dugogodinja suradnica, 1957. godine u Beograd iz sad prenosi urnu s Teslinim pepelom i, pre-ma elji porodice, predaje Muzeju na traj-no uvanje.

Godina je 2014, predizborna je kampa-nja u kojoj se naprednjaci trude da osvo-je apsolutnu veinu u Skuptini. Prolo-ga petka se stidljivo pojavljuje vijest (B92 ju najprije najavljuje na radiju, potom ju se, satima nakon, nalazi tek u rubrici i-vot) da su privremene vlasti Beograda, u liku Sinie Maloga (inae, savjetnika ppv-a Aleksandra Vuia, koji se odrie beo-gradske plae), predstavnice Vlade Srbi-je u ostavci ministarke Zorane Mihajlo-vi (Zorana na struju, tepaju joj otad), te predstavnika Srpske pravoslavne cr-kve, patrijarha Irineja, zakljuili sljedei sporazum: urna s pepelom Nikole Tesle e se iz Muzeja premjestiti u Hram Sve-tog Save, a usput e se napraviti i spo-menik velikom nauniku, koji e se tako pridruiti jo nekim velikanima u najve-em hramu u ovom dijelu Evrope, koga ve nahvataju.

Istina, kasnije se vijest malo obogatila detaljima, pa je spomenik Tesli kao da nemamo ve dva samo u Beogradu, onaj ispred Elektrotehnikog fakulteta (Fra-no Krini) i onaj sporni na beogradskom aerodromu (Drinka Radovanovi) obe-an i ispred Hrama Sv. Save, kao gotova stvar. Ostalo otimaina urne iz Muze-ja i njena nova lokacija podlena je bu-duim dogovorima potpisnika sporazu-ma privremene dravne vlasti sa crkve-nom, inae odvojenom po Ustavu od te iste drave.

teslino oeCijela ta pria ne moe se drukije na-

zvati no sramotom i bezakonjem. Naime, privremena uprava grada

Beograda moe se starati iskljuivo o

tekuim poslovima, onim neodlonim, koji se bave osnovnim funkcioniranjem grada: ne mogu se baviti nikakvim ugo-vorima (pa ni najavama gradnje Beogra-da na vodi, poeli oni ve u martu ili u jesen, jednako su im besmisleni termini), niti razgradnjom ili rekonstrukcijom si-stema Bus-plus, a pogotovo ne Teslinim Muzejom i njegovom urnom. Prvo, nisu nadleni. Drugo, nikoga nisu pitali. Tre-e, vlada u ostavci i strujna ministarka (ma koliko ju se diskretno guralo u bu-dui beogradski tim, im naprednjaci osvoje i Tvravu Beograd) nemaju nika-kvo pravo sklapati takve sporazume; ako ima pravne drave, ovaj nezakonito i ne-legitimno sklopljen morao bi pasti pred nadlenim (vjerojatno Upravnim) sudom im se netko dosjeti.

Nekako istodobno kad se strujna mini-starka Mihajlovi ograivala od bilo ka-kvog saznanja o pobuni javnosti protiv njihove ideje o izmjetanju urne, pojavila se i pria da nasljednici zgrade Muzeja u Krunskoj ulici u Beogradu trae svoje na-zad. Vidjet emo to e biti od toga, ali dr-ava bi se morala potruditi da pravedno rijei problem restitucije, da proba i s na-godbom, pa da nasljednicima nadoknadi trabinu nekom drugom imovinom: Te-slin Muzej godinje, po podacima, posje-ti oko 40.000 turista, to je brojka koja bi i u turizmom bogatijim dravama pota-kla nerv za pregovaranje s onima kojima je nekada neto oteto.

Crkva je u cijeloj prii nimalo nevina, godinama pojedinci iz nje i njima naklo-njeni priaju o premjetanju Teslinog pe-pela u Hram. Posljednjih dana se reklo da nije ba rije o Hramu, nego negdje oko Hrama: izgradit e se spomenik, pa po-tom staviti i urna u to malo Teslino oe... to sama spc ima s tim graaninom svi-jeta, koji je pritom i vjean po svojoj zao-stavtini, nije objanjeno, kao niti to se spc tie pepeo nekoga tko je kremiran i nije pokopan po uzusima crkve same.

Sramota je i to to se svjetovne vlasti tako predizborno, preko Tesle, njukaju sa crkvenima; mnogi vjernici smatraju da bi Tesli, kao velikom ovjeku srpskoga, ali i jugoslavenskoga roda, zaista bilo mjesto u Hramu Sv. Save, ali se pritom ne vodi rauna o svima ostalima: onima koji nisu pripadnici te konkretne crkve (a Srbija je, ne zaboravimo, bez obzira na sve ratne i

66


zle nedavne godine, i dalje najvie mul-tietnika i vievjerska zemlja), koji do-due plaaju i crkvene dadbine, ali bi zato jedan dio njih ipak da se taj njihov hara ne zloupotrebljava zloupotrebom Nikole Tesle, ovjeka iz Smiljana u Lici koji je u Beogradu bio tek jedan dan svo-ga ivota, ali ovjeka koji je graanin svi-jeta zbog svoje zadubine koju je ostavio cijelom ovjeanstvu.

ukinuti naslednikeOvih se dana osporavaju i Teslini na-

sljednici; nema direktnih, kau ti ospo-ravatelji, nije imao vlastite djece. Tu, pak, nema mnogo mudrosti: ili neka drava Srbija ukine nasljedni vaei zakon, ili neka upravo slijepo slua Tesline nasljed-nike, poput Vilijama Terba (Trbojevia) koji je, posredstvom Teslinog memorijal-nog drutva iz Njujorka, protestirao pro-tiv svih manipulacija Teslinom urnom. On, kae, ima ovlatenje i odgovornost u odnosu na polaganje posmrtnog pe-pela svog pradede-ujaka Nikole Tesle i protivi se ovome to se dogaa s Tesli-nom urnom (vidi okvir).

No, nije samo Trbojevi ustao protiv osornosti drave, tu je i sam Muzej, koji u svom saopenju kae da bi izmjetanje urne s Teslinim pepelom znailo agran-tno naruavanje osnovnog koncepta mu-zeoloke celine, koja kao takva sutinski nije menjana od osnivanja Muzeja 1952. godine do danas i predstavlja jedinstve-nu instituciju nauke i kulture u celini po-sveenu Nikoli Tesli, kako u naoj zemlji tako i u svetu. Tu su i naunici (bez na-vodnika, koje su zasluili u nekim vije-stima ovih dana), od pokreta Spasimo nauku i Drutva za popularizaciju i pro-mociju nauke, do vrlo masovnog Fejsbuk-pokreta, koji na svojoj stranici kau: eli-mo da ova stranica bude poetak graan-ske inicijative za odbranu zdravog razu-ma i da iskoristimo sva zakonska sred-stva kako bismo spreili da urna jednog od najveih svetskih naunika zavri kao ukras u jednom verskom objektu. Zbog toga emo traiti da se preispitaju i svi pravni aspekti ovog plana tehnike Vla-de i privremenog gradskog vea.

I ne samo to, u izgledu su i protesti protiv samovolje i nezakonitosti za ko-jima je posegla privremena vlast u Be-ogradu i dravi, ma koliko se samodrci

foto: FoNet

PREDIZBORNA AKCIJA: Zorana Mihajlovi, patrijarh irinej, Sinia Mali; muzej Nikole Teslefoto: M. Milenkovi

77


u nastajanju ograivali od glasa javno-sti i nauke.

Sjetio se u danu kad nastaje ovaj tekst jedan znalac Teslina ivota, mlad a ve erudita, davne pjesme Teke industrije koja se zove Nikola Tesla.

Grmi negdje nad Likom, i majka zove obane drago, Nido, jabuko, poeraj kui blago, kako uzeti snagu gromu, Pro-meteju se misao budi, kako pomoi svo-me domu, i svima, svuda gdje su ljudi. Ja sam naroda svog sin, i nema drugog

gesla, velike drame prvi in, Nikola Tesla.

krvna veza protiv politikeVilijam Terbo (Trbojevi) pie: Putem

medija sam saznao da je donet predlog da se posmrtni pepeo Nikole Tesle prene-se iz Muzeja Nikole Tesle u Hram Svetog Save u Beogradu. S obzirom na to da se ja, kao potomak Nikole Tesle, ceo ivot lino zalaem i borim za odranje lika i dode-lu poasti i priznanja ovom velikom o-veku, prinuen sam da insistiram da me

konsultujete o odluci o premetanju nje-govih posmrtnih ostataka. Uvek sam po-dravao elje moje tetke dr Milice Trboje-vi, neakinje Nikole Tesle, koja je bila bli-zak prijatelj dr Save Kosanovia (i njego-vog naslednika) i koja je, zajedno sa njim, bila i suosniva Muzeja Nikole Tesle, da posmrtni pepeo Nikole Tesle bude polo-en u ovom Muzeju. Prema tome, pre-metanje njegovih posmrtnih ostataka predstavlja jedan veoma vaan podu-hvat i svakako mora da podrazumeva

Pogled iz Hrvatske

Najcenjeniji gostHrvatska prema Tesli danas ima ambivalentan odnos. Neosporno je da je on domovine sin, kao to je, uglavnom, van dileme i to da je bio Srbin

Sve se kod nas i oko nas vidno smanjuje, drave i dravnici, vi-zije i perspektive, ljudi i horizonti, samo Tesla postaje sve vei i vei. Hrvatski su mediji ovog ljeta zabiljeili kako se o njemu snima ak deset lmova, ali avaj! nijedan u Hrvatskoj...

To, ipak, nita ne znai. Tesla je ratnih devedesetih u Gospi-u bio nepopularan lik, manjinac, simbol, toliko omrznut da mu je spomenik miniran. Izdrao je samo deset godina. Po-stave li ga opet to bi prema Krlei trebao biti konani test smislenosti svakog spomenika vjerojatno e ostati do kraja vremena. Drava je pored Gospia, u rodnoj kui u Smiljanu, napravila krasan, mali, moderan muzej koji godinje posje-uje puno poklonika Teslina djela. Dignut je i spomenik, krh-ke, giacome ijevske, donquijoteovske fragilnosti, oda zane-senjaku ije ideje i mjerila zacijelo nisu bili od ovoga svijeta.

Teko je zamisliti je li Tesla, kako svuda tako i u Hrvatskoj, danas vei heroj kao ovjek ili kao znanstvenik. Odgovor na to pitanje nije sasvim jednostavan jer u bilo kojoj optici nje-gova gura poprima razmjere koje je Rade erbedija, jo je-dan Lianin, s dosta opravdanja nazvao nadljudskim. Veli-ke geste, odbacivanje onih Westinghouseovih milijuna, pre-zrivi odlazak od Edisona nakon to mu je odbio platiti obea-nih 50.000 dolara (vi ne razumijete ameriki smisao za hu-mor), ziki rad na kopanju kanala, sve su to stvari koje obi-an smrtnik vrlo teko moe ak i zamisliti to jednostavno nije normalno, predvidivo, stereotipno ljudsko ponaanje.

Nikolu Teslu u Hrvatskoj je, na ivotu, ak i za vrijeme rato-va devedesetih, odrao zapravo jedan telegram. Datiran 26. maja 1936, upuen je kao kurtoazni odgovor voi Hrvatske seljake stranke Vladku Maeku, koji mu je estitao roen-dan. Telegram u kome su ponovljene Maekove fraze glasi: Hvala mnogo na cienjenoj estitki i poasti, jednako se po-nosim mojim srpskim porijeklom i mojom hrvatskom domo-vinom, ivjeli svi Jugoslaveni. Neki osporavaju sadraj ovo-ga telegrama, ali ne osobito uvjerljivo. ak i da je krivotvoren, njegov je sadraj u skladu s osnovnim Teslinim uvjerenjima.

On je bio Srbin, kozmopolit, ovjek sklon onomu to se neko zvalo bratstvo i jedinstvo, a danas vie nema ekvivalenta u ivim jezicima slavenskog juga i zvui vie kao psovka. Te-sla je volio Zagreb, kojemu je jo 1892. godine predloio kao roeni sin ove zemlje, kako se izrazio, izgradnju elektrine centrale, no Zagreb ljepotu te ideje nije prepoznao. Tesla je, nadalje, oboavao Ivana Metrovia kojemu je napisao dir-ljive retke, nudei mu priliku koju je svima drugima uskra-ivao da ga portretiraju.

Radi naeg potomstva i slavenskog roda elim da poslije moje smrti ostane moja bista od udotvorne ruke Metrovi-a, pisao je Metroviu, napomenuvi da jo nema gotovine,

88


moje uee. Obraam vam se kao najbli-i ivi roak Nikole Tesle, a ne kao Pred-sednik Izvrnog odbora i Izvrni sekre-tar Teslinog Memorijalnog drutva (The Tesla Memorial Society, Inc.).

Moje ovlaenje poiva na dva odvo-jena, ali veoma bliska temelja. Kao prvo, moj stariji roak Jovan Trbojevi iz ika-ga i ja smo jedini ivi potomci tj. praunu-ci-neaci/neakinje Nikole Tesle. Mi smo unuci Angeline Tesla-Trbojevi, starije sestre Nikole Tesle. Ovo je jedinstvena

krvna veza koju sa Teslom nema niko drugi.

Kao drugo, u vreme smrti Nikole Tesle 1943. godine, moj otac Nikola J. Trbojevi je bio nominalni direktni naslednik Tesli-nog imanja, kao neak i jedini ameriki dravljanin koji je imao pravo, odnosno bio ovlaen da deluje u ime Nikole Tesle, ali i kao ameriki dravljanin koji je umro bez testamenta. Meutim, ratno vreme, bolest i potekoe u organizovanju puto-vanja doprinele su tome da ove dunosti

i obaveze budu prebaene na dr Savu N. Kosanovia, drugog Teslinog neaka, kao i da se isti prihvati privremenih obaveza za vreme rata u Njujorku. Na osnovu toga, odnosno na osnovu potpisanog sporazu-ma o prenosu dunosti, Teslina imovina je prebaena u Beograd, gde je i otvoren Muzej Nikole Tesle. Ovlaen sam da pra-tim porodinu liniju nasleivanja (u skla-du sa tim kako koji lan porodice umre): dr Sava Kosanovi, pa dr Mica Trbojevi (oboje umrli bez naslednika), pa Nikola

ali da je pripravan sve na drugi nain uraditi za vae i moje zadovoljstvo.

Lice mi je jo glatko, oi bistre i nisam oelavio. Svi ele da se vae neumrlo djelo izloi ovdje, napisao je Tesla potpisavi se kao Metroviev oboavatelj. ini se da je brojne Tesline brzojave i izjave tokom rata sroio Sava Kosanovi, kraljev diplomat koji je radio za Tita; portreti starog Tesle i mladog Petra godinama su skrivani od jugoslavenske javnosti, kao i njegova sklonost dinastiji Karaorevia, no te injenice nimalo ne mijenjaju na ocjeni njegova karaktera. Zato bi?

Hrvatska prema Tesli danas ima ambivalentan odnos. Ne-prijeporno je da je on domovine sin, kao to je, uglavnom,

van prijepora i to da je bio Srbin. Ideju o etnikoj krai Tesle zapravo podr-avaju samo pojedini zanesenjaci, no ona nema nikakvu masovnu bazu. Hr-vatska se u tom smislu bitno razlikuje od Srbije. Dok Srbija rado prisvaja sve koji e nebeski narod initi jo veim, grandioznijim i izabranijim, Hrvatska nerado posvaja goste, kako bi pred-stavnike manjinskih naroda nazvala istaknuta desna politiarka, Rua To-mai. Hrvatska je za Hrvate, gosti tre-baju znati gdje im je mjesto tako je nekako bubnula lani, i ula u povijest.

Tesla, otprilike, spada tu negdje on je na neki nain gost, ali je svakako u svim vizurama najcjenjeniji gost ove zemlje, ikad. S obzirom na to da pojave poput Tesle nisu zabiljeene ni meu Srbima ni meu Hrvatima, kao ni meu drugim narodima slavenskog juga, mo-gla bi se braniti i teza da je on bio gost kao takav, Nijemci bi rekli an sich. U

njegovom radnom etosu (radio je po 20 sati dnevno), u nje-govoj opoj etici, u njegovom nevjerovatnom obrazovanju (znao je napamet Fausta, na njemakom, govorio je osam ili devet jezika, jo kao student proitao je cijeloga Voltairea) vidi se prilina suprotnost svemu to se na ovim prostori-ma cijeni idealu rentijerskog ivota, lozo ji lako emo; grabeu, etnikoj mrnji.

Svojatati Teslu, ponositi se njime, slaviti ga, a ne ivjeti ozbilj-no njegovu etiku koliko je to smrtniku mogue licemjerno je. Tesla je, naravno, suvie velik da ne bi bio pretvoren u ido-la, idole uvijek slijedi idolatrija, idolatrija uvijek gui stvarne vrijednosti. BORIS RAETA

foto: Reutersfoto: Reuters

SAVREMEN MUZEJ: Smiljan, Lika

99


Trbojevi, pa ja. Proveo sam vie od 30 godina u pred-

stavljanju porodice prilikom primanja poasti i priznanja u ast Nikole Tesle, kao i u promovisanju seanja i ideala mog poznatog pretka. Ukoliko se planira bilo kakvo premetanje njegovih posmrtnih ostataka, a u cilju ouvanja legitimiteta, moja dunost je da uestvujem u dono-enju odluke i budem prisutan takvom dogaaju.

staratelj tesline imovineSava Kosanovi imenovan je za stara-

telja nad Teslinom zaostavtinom. Kao lan Kraljevske vlade u izbjeglitvu, on je u septembru 1941. godine stigao u sad i bio je u estim kontaktima sa Teslom. Otkako je postavljen za staratelja nad Teslinom imovinom, Kosanovi je radio na rjeavanju administrativnih i nan-

cijskih pitanja u vezi sa zaostavtinom i istovremeno na uvanju od zaborava imena velikog ujaka.

Po zavretku Drugog svjetskog rata, 1946. godine postao je ambasador Fe-deralne narodne republike Jugoslavije u sad i Meksiku. Prije naputanja am-basadorske slube 1950. godine angai-rao je advokata i rijeio sve poslove oko zaostavtine koja je prenesena iz sad-a brodom, koji je u luku u Rijeci uplovio 30. septembra 1951. godine. Potom je za-ostavtina preneta u Beograd i smjete-na u prostorije Elektrotehnikog fakul-teta, a sredinom 1952. u dananju zgradu Muzeja, kae faktogra ja.

TATJANA TAGIROV

Crkva o kremiranju i kremiranimaObiaji vezani za sahranjivanje pokojnika menjali su se kroz vekove. Izmeu osta-lih, stari Grci i Persijanci spaljivali su svoje pokojnike, dok je u nekim kulturama, kao na primer u Indiji, ovaj obiaj i danas redovna pojava. Hriani su, meutim, oduvek praktikovali sahranjivanje i protivili se spaljivanju tela pokojnika. Kako za Vreme objanjava prezviter mr Aleksandar akovac, asistent na Pravoslav-nom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, razlozi za ovakvu praksu su dvojaki. S jedne strane, spaljivanje pokojnika bilo je povezano sa mnogoboakom prak-som, od koje su hriani, na temelju Biblije, eleli da se distanciraju. Drugi, va-niji razlog, tie se hrianske vere u vaskrsenje tela, objanjava akovac. Pre-ma hrianskom uenju, koje je svojstveno i Jevrejima i Muslimanima, na kraju vremena, Bog e vaskrsnuti sve ljude i smrt e biti ukinuta. Iako e vaskrslo telo biti preobraeno, u smislu to e biti nepropadljivo i netruleno, ono e sutin-ski predstavljati isto ono telo koje sada imamo. Zbog toga u hrianskoj tradiciji govorimo o usnuu pokojnika, to implicira veru da e na kraju biti probuen.

I sam izraz sahraniti potie od slovenskog sohraniti to znai sauvati. U tom smislu, sahrana je, dakle, predavanje tela zemlji na uvanje. Upravo zbog vere u svetost tela, hriani ne praktikuju bilo kakvu vrstu njegovog skrnavljenja, bilo da je re o spaljivanju, izlaganju ivotinjama i slino.

Kremacija nije u skladu sa hri-anskom tradicijom i zbog toga to za hriane i telo a ne samo dua kako se ponekad misli pred-stavlja deo linosti oveka a ne prosto le, neto to treba prezreti i odbaciti, kae akovac.

No, postoje li izuzeci? Sagovornik Vremena kae da postoje.

Episkopi obino daju odobrenje da se izvri opelo nad licem koje e biti kremirano ukoliko porodica usled siromatva nema moguno-sti da ga sahrani na uobiajen na-in. To se, naalost, esto deava u velikim gradovima gde grobna mesta mogu da budu vrlo skupa. Takoe, u posebnim situacijama, na primer, kada je kremacija jedini vid zatite ivih od kakve smrtonosne zaraze, Crkva daje dozvolu da se opelo obavi. Posto-je i posebni sluajevi, na primer, kada rodbina eli da posmrtne ostatke pokoj-nika iz inostranstva donese u Srbiju, a iz nansijskih ili tehnikih razloga nije mogue da se prenese celo telo ve samo urna.

Ipak, kako istie prezviter akovac, neko opte pravilo o izuzecima ne posto-ji, nego za svako opelo nad osobom koja e biti kremirana mora biti izdat dis-pens odobrenje nadlenog episkopa, koji procenjuje da li su razlozi valjani.

I na kraju, postoji li, pored svih argumenata i izuzetaka, prepreka da urna sa pe-pelom kremirane osobe bude poloena na teritoriju koja spade pod crkveno do-bro? Ni ovo pitanje nije reeno nekom optom odlukom Crkve, ve, kako kae prezviter, u svakom konkretnom sluaju odluuje nadleni episkop. Ukoliko je, na primer, neko kremiran iz opravdanih razloga, ili voljom drugih, a svojim ivotom je zasluio da mu se oda poast time to e njegovi posmrtni ostaci biti sahranjeni u porti hrama ili samom hramu, ne vidim razlog zato to ne bi moglo biti odobreno, zakljuuje akovac. J. LAZI

foto: Reuters

1010


AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 19. februara do 19. marta 2014.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)

Hauard Fast: MOJSIJE

Portret jednog od najslavnijih likova Biblije, uzbudljiva istorijska freska o ranim godinama oveka koji e svoj narod izvesti iz ropstva u slobodu

Pedro Roza Mende: HODOAE EMANUILA SINA BOJEG

Uzbudljiva i poetina povest o vremenu borbe za nezavisnost male ostrvske kolonije Istoni Timor. Jedna od najboljih knjiga objavljenih u Portugaliji u proteklih nekoliko godina

Antonio Hil: LETO MRTVIH IGRAAKA

Tri neobjanjive smrti. Dve najavljene osvete. Jedno zaguljivo leto. Mrtvi zahtevaju pravdu. Grad u kojem niko ne sme da kae ono to misli. Izvrstan savremeni panski tvrdo kuvani krimi

Ali Kondi: IZABRANA

Futuristika ljubavna pria koja se bavi

pitanjem da li postoji sloboda ako ne postoji

mogunost izbora. Moderna distopija,

Vrli novi svet za ljubitelje Sumrak

sage i Igara gladi

Trejsi evalije: DEVIANSKI PLAVO

Prvi roman autorke bestselera Devojka s

bisernom minuom i Pali aneli.

Oaravajua pria o dve ene, roene u

razliitim razdobljima, i o porodinom nasleu

koje ih vezuje

Patria Kornvel: IZOLACIJA

Roman iz serijala krimia Patrie Kornvel

ija je junakinja Kej Skarpeta, glavna

medicinska istraiteljka Virdinije. rtve

nepoznatog ubice su ovoga puta zaraene

smrtonosnim virusom

Erik Orsena:PODUHVAT INDIJA

Trinaestog avgusta 1476. Kristifor Kolumbo doivljava brodolom u portugalskim vodama. Istorijski roman o jednoj privatnoj avanturi koja je zauvek promenila istoriju celog sveta

Danijel Glatauer:SVIH SEDAM TALASA

Ljubavni roman austrijskog pisca i novinara, nastavak bestselera Kad duva severac. Najarobniji i najpametniji ljubavni dijalog savremene knjievnosti se nastavlja

Rani Manika: JAPANSKI LJUBAVNIK

Neobina ljubavna pria iz vremena japanske okupacije Malaje tokom Drugog svetskog rata. Junakinja romana pristaje da bude ljubavnica oveka koji joj je zakleti neprijatelj, a on joj postepeno postaje ljubavnik za kakvim je oduvek eznula

Fransoa Lelor: MALI HEKTOR UI

TA JE IVOT

Pisac bestselera i psihijatar Fransoa

Lelor mudro i duhovito pripoveda priu o detetu kakvo smo

svi nekad bili, i o pustolovini otkrivanja

ivotnih tajni

1212


Share fondacija predloila je 26. fe-bruara svim uesnicima u politi-kom ivotu Srbije da potpiu De-klaraciju o potovanju internet sloboda u politikoj komunikaciji, koja sadri smernice za politiku komunikaciju ko-jom se potuju pravne i etike norme i uvaava internet kultura. Cilj Deklara-cije je da se uspostave jasna pravila za otvorenu i slobodnu politiku debatu na internetu, u kojoj e svako moi da izra-zi svoje miljenje bez straha od represi-je i cenzure i drugih vidova krenja ljud-skih prava. Na dan objavljivanja dekla-racije, Share fondacija izdala je saopte-nje u kom se kae da je vano uspostaviti granicu izmeu toga ta predstavlja legi-timan politiki angaman na internetu, a ta neprihvatljivo postupanje kojim se kre etike i pravne norme i ugroavaju internetske slobode i ljudska prava. De-klaracija zato i sadri principe o kojima svi uesnici u politikoj komunikaciji tre-ba da razmisle kako bi ona ostala fer i ko-rektna, ali i ukazuje na pravne sankcije

koje mogu uslediti kao posledica krenja principa, objasnili su iz Share fondacije, upozoravajui na pojave kao to je miste-riozni nestanak pojedinih video-snima-ka sa interneta, zatim na upade na sajto-ve nezavisnih onlajn medija, kao i na ma-sovnu zloupotrebu opcije za prijavljiva-nje sadraja na internetu. Deklaracija se moe potpisati na adresi www.deklaraci-ja.net, a potencijalne zloupotrebe i kre-nja naela Deklaracije mogu se prijaviti na adresu [email protected].

Direktan povod za Deklaraciju bio je sluaj Feketi, odnosno cenzurisanje sa-tirinog klipa nastalog nakon to je pot-predsednik Vlade Aleksandar Vui ue-stvovao u spasavanju zavejanih graana na autoputu kod Feketia.

Nakon sluaja Feketi, internet su preplavili tekstovi o tome kako se poli-tike partije ponaaju na internetu. Naj-ei komentari su bili kako je taj prostor kod nas potpuno neregulisan, kako nema zakona, kako je drava kriva... Meutim, situacija nije ba takva, kae u razgovoru

za Vreme ore Krivokapi, direktor za pravne prakse Share fondacije: Tu sad treba postaviti pitanje da li Srbija svo-jim zakonima treba dodatno da regulie internet ili se to moe odvijati i kroz po-tovanje ve postojeih zakona i princi-pa. Zato smo, zajedno sa delom internet zajednice, krenuli u pisanje principa ko-jima zapravo nismo rekli nita novo, ve smo se samo pozvali na ve postojee za-kone Republike Srbije. Tako smo objasnili da postoji itav niz radnji za koje se ini da su dozvoljene i van domaaja dravnih organa, a da one to zapravo nisu. Za njih moe slediti pravna odgovornost, bilo prekrajna, krivina ili u vidu naknade tete. Principi deklaracije oslonjeni su na postojeu pravnu regulativu, ali su dopu-njeni etikim normama i principima ko-munikacije koje vae i na internetu. Tako-e, uputili smo poziv aktivistima strana-ka, da uestvuju u raspravama, da budu kreativni i duhoviti, ali da to rade na je-dan nain koji je prihvatljiv i ve 20 go-dina vai u tom prostoru.

Intervju: ore Krivokapi, direktor za pravne prakse Share fondacije

Internet je mnogo nauio iz Feketi je pokazao da su oni koji ele da kontroliu javnu sferu tu kontrolu izgubili. Videli smo da neki misle kako je kontrola javne sfere za njih cilj i da su im sva sredstva dozvoljena kako bi ga ostvarili u svojoj promotivnoj kampanji. Pokazalo se da internet zajednica u Srbiji ume da odgovori na te izazove mi smo 24 sata imali ozbiljan rat u vidu postavljanja i skidanja spornog satirinog klipa

1313


"sluaja Feketi"

VREME: ta nam je sve sluaj Fe-keti pokazao o nivou razvijeno-sti internet komunikacije i internet kulture u Srbiji? ORE KRIVOKAPI: Rekao bih da je

sluaj Feketi pokazao vie stvari. Naj-pre, pokazao je da kultura parodije i sa-tire ivi u drutvu i da je slobodna. Dobi-li smo mogunost da jednu situaciju po-gledamo iz drugog ugla. Nebitno je da li nam je bila smena ili jako ozbiljna. Mno-gi od nas su se jako zabrinuli kada se sve to desilo. Ali ceo dogaaj jeste pokazao da drutvo moe da odgovori na neke poja-ve i neke anomalije koje se javljaju u me-dijskom prostoru i moe da ih razotkrije i barem da da drugaiji ugao, kako bi jav-nost imala uvid i u taj ugao.

Takoe, Feketi je pokazao da su oni koji ele da kontroliu javnu sferu, tu kontrolu izgubili. Videli smo da neki mi-sle kako je kontrola javne sfere za njih cilj i da su im sva sredstva dozvoljena kako bi ga ostvarili u svojoj promotivnoj kampanji. Nauili smo i da osim aktivista

stranaka koji vode odreene timove, oni na raspolaganju imaju i druge inioce, kao to je Radio-televizija Srbije, privat-na kompanija kzv Music, pa se onda po-javila Unija diskografa Srbije, dakle, i-tav krug aktera koji koriste razliite me-hanizme na internetu, kako bi odreeni sadraj uklonili, bez mnogo razmiljanja o posledicama. Takoe, pokazalo se da in-ternet zajednica u Srbiji ume da odgovo-ri na te izazove mi smo 24 sata imali oz-biljan rat u vidu postavljanja i skidanja spornog satirinog klipa, uz veliki broj pojedinaca koji su na mreama govorili ta se dogaa i doveli do toga da to posta-je tema itave nedelje u Srbiji na samom poetku izborne kampanje.

To znai da je internet uspeo da unese u tradicionalne medije neto to nikad ne bi postojalo kao tema u njihovim uobia-jenim eko-sistemima.

U sutini, Feketi je jedna od onih jako neprijatnih situacija koje su zapravo vrlo korisne, jer akteri kroz njih naue mno-go i shvate rizike svoje nepromiljeno-sti. Nauili su koliko su mehanizmi kon-trole koje koriste, zapravo opasni po njih same. Jer, cenzura na internetu je neto to je jako teko, gotovo nemogue izve-sti. U odreenom smislu, sve to se desi-lo je jako dobro, jer u nastavku kampa-nje vidimo da nema slinih incidenata, a nema ni slinih pojava cenzure, poput skidanja teksta Duana Maia o Kuri-rovom pisanju, ili skidanja teksta o er-ki Jorgovanke Tabkovi, ostavke mini-stra Sae Radulovia... Oni koji intenziv-no prate drutvene mree, mogu da vide i da je jedna od stranaka koja je bila najak-tivnija na netu sada malo mirnija.

Globalno gledano, kakvo je stanje interneta danas u odnosu na pret-hodne dve decenije? Ako govorimo o trenutnom stanju in-

terneta i tome kako smo doli u dana-nju situaciju, moramo da se vratimo na poetak i na to ta internet znai za dru-tvo. Kada ulazimo u rasprave o interne-tu, treba da imamo u vidu da su one po samoj svojoj prirodi globalne, jer je inter-net globalna stvar. Samim tim, kad govo-rimo o drutvu, govorimo o globalnom

drutvu. Upravo iz te globalne prirode in-terneta proistie itav niz problema sa kojima se danas suoavamo. Internet je fenomen koji je uspeo da prevazie na-cionalne granice, i to se desilo spontano i neoekivano. Prva tema o kojoj bi treba-lo da govorimo je prostor interneta. Kao pojedinci, mi smo ogranieni na prostor i na ono dokle doseu naa ula. Tako je bilo kroz itavu ljudsku istoriju, s tim to smo u odreenim trenucima istorije mo-gli da skupimo znanje u odreeni prostor kao to su biblioteke. Ali, tek sa razvojem interneta, prostor je dobio novu karakte-ristiku gde god se nalazili, nae ulno opaanje dosee mnogo dalje od tog me-sta. U tom smislu, internet je mnogo ui-nio na planu nadogradnje ljudske svesti.

Internet nije nastao planski, ve kao skup niza manjih informacionih siste-ma, koji su povezani na osnovu odree-nih protokola, koje nisu utvrdile ni drave ni korporacije, nego inenjeri koji su stre-mili ka optimizaciji sistema i mogunosti razmene izmeu razliitih semantikih nivoa. Taj prostor je za nas otvorio neve-rovatne mogunosti, pa moemo potpu-no slobodno da pristupamo informacija-ma, da to inimo na nain na koji elimo.

Tako su stvari izgledale na poetku. In-ternet-prostor je danas neto drugaiju. U njemu se danas vode razne operacije, pripremaju sajber ratovi, obavlja pijuna-a... To je prostor koji svaka nacionalna drava danas eli da okupira i preuzme kontrolu nad njim, da preuzme kontrolu komunikacija i informacija. To je ono to gledamo danas. Ideja svake od drava, i to vidimo u okviru elektronskog nadzo-ra jeste da moe da presretne bilo kakvu komunikaciju koja se odigrava na mrei. Sa stanovita ljudskog drutva, to je jako opasno. Kroz itavu istoriju mi imamo mogunost da sednemo, da odemo u o-ak, sklonimo se i razmenimo informaci-je, bez mogunosti da ih bilo ko presret-ne. Ono u to sve drave na svetu danas u manjoj ili veoj meri pokuavaju, jeste da postave sisteme pomou kojih mogu da svaku komunikaciju zabelee i kontro-liu. Tu je najvei problem: imali smo je-dan sjajan period od 20 godina, koji nam

fotogra je: A. Ani

1414


je omoguio da se oseamo slobodno, gde god iveli na kugli zemaljskoj. U tom pro-storu, svako je uspeo da pronae mesto za sebe i ostvarili smo napredak koji je potpuno neverovatan za razvoj ljudskog drutva. Taj oseaj slobode danas sa jed-ne strane ugroavaju drave, a sa druge korporacije, iji se biznis modeli i inje-nica da nude besplatne usluge, zasniva-ju na prikupljanju ogromnog broja infor-macija. Ta sloboda preti da nestane i po-stane mehanizam kontrole.

Kada govorimo o dravama, osim sluaja nsa i Sjedinjenih Amerikih Drava, koje jo primere moemo da navedemo?ini se da danas svi koji mogu koriste

mogunost, odnosno zloupotrebljavaju principe jednog otvore-nog, decentralizovanog i slobodnog sistema ka-kav je internet, da bi vr-ili nadzor, prikupljali po-datke, manipulisali in-formacijama, kontroli-sali javno mnjenje... Naj-drastiniji primer s kojim smo se suoili je zloupo-treba elektronskog nad-zora kako bi se ugrozilo pravo demonstranata na javno okupljanje u Kijevu pre nekoliko nedelja, kada su demonstran-ti dobili sms poruku u kojoj je stajalo: zna-mo ko ste, znamo gde ste i moemo protiv vas pokrenuti pravne postupke. Pokuava-mo da govorimo o pravu na anonimnost u digitalnom prostoru, a to pravo vie ne-mamo ni u digitalnom prostoru jer svako od nas nosi mobilni telefon.

Ali, ovi mehanizmi nadzora, kontro-le i zastraivanja o kojima govori-mo, u sutini nisu novi, samo su po-stali per dniji i suptilniji. Sutinska razlika je u tome to nae kre-

tanje kroz mreu moe ostavljati tragove, a onda smo dobili itav set nove regula-tive koji je obavezao posrednike koji su po prirodi tehnikog karaktera i neutral-ni da prikupljaju te tragove. Govorim o propisima o zadravanju podataka i ita-vom nizu drugih propisa. Ali kada pria-mo o praenju i prikupljanju podataka, treba da se vratimo na korporativni sek-tor, a ne na dravu. Drava ima svoje pro-cese u pokuaju da ostvari to veu mo

u digitalnom prostoru, a sa druge strane, oni koji su dravi suprotstavljeni, jesu za-pravo korporacije, koje su taj prostor ve zauzele. Krenimo od Gugla i Fejsbuka, pre-ko Majkroso a, Epla, i tako dalje... Kao to znamo, Gugl i Fejsbuk su dva ogromna si-stema, koji nama pruaju neizmeran broj potpuno besplatnih i fantastinih usluga. Mi smo kao drutvo evoluirali zahvaljuju-i tome to moemo da koristimo itav niz njihovih usluga koje su jako dobre i kom-forne, zahvaljujui kojima se bre snalazi-mo, bre mislimo... One su besplatne, a ak i da hoemo da ih platimo, nemamo kako. Meutim, na jedan nain ih ipak plaamo time to se obavezujemo da sve podatke i sve to prolazi kroz njihov sistem, dajemo tim kompanijama. Onda one nae podat-

ke obrauju i ostvaruju svoj biznis model, uglavnom kroz targetirani marketing, ali i na druge naine. Mi zapravo nemamo ni-kakvu garanciju ni saznanje na koji nain e ti podaci biti korieni za dve, pet ili de-set godina. Zapravo, ve danas, korporaci-je o nama znaju vie nego mi sami. Dra-ve stalno pokuavaju da se sa tim izbore, ali sada treba da se vratimo na injenicu da je internet globalna mrea. Nadamo se da u toj globalnoj mrei, korporacije mogu biti uvari ljudskih prava. One moraju da potuju principe, to jest standarde o ljud-skim pravima koji su de nisani meuna-rodnim poveljama i da to implementira-ju u svoje politike. To znai da dravama omoguavaju pristup svojim, odnosno na-im podacima samo u situacijama koje su propisane zakonom. Dakle, globalna mre-a i pristup podacima treba da budu regu-lisani ne tako to e neko imati punu kon-trolu, nego da to treba da bude jedan slo-en odnos pojedinanih procedura, u ko-jima e biti jasno de nisana prava drave,

prava korporacija, prava zajednica i prava pojedinaca.

Da li to znai da kad govorimo o de-regulaciji interneta, nije stvar u tome da niko nema kontrolu, ve da se ona raspodeli na sve aktere?Tako je. Internet je nastao kao mesto

koje je niije i svaije. Svi mi smo svoje resurse povezali u mreu koja meusob-no komunicira i gde je protok informaci-ja slobodan. Kada je internet nastao, bilo je jako teko objasniti iji je internet. A on je zapravo nastao na osnovu jednog i-rokog konsenzusa organizacija i pojedi-naca. Mi smo bili vlasnici svog hardvera, so vera, mejla koji smo mogli da etamo sa servera na server i da niko ne posedu-je tehnologiju kroz koju komuniciramo.

Danas se sve vie pribli-avamo vlasnikim siste-mima. Gugl i Fejsbuk su vlasniki i mi pristajemo da nau digitalnu slobo-du podvrgnemo nadle-nosti nekih korporacija. Onda se vraamo na pi-tanje odnosa izmeu dr-ava i korporacija. Da li naa drava moe da na-tera Fejsbuk i Gugl da po-tuju zakone? To pitanje je jo otvoreno, ali ima

miljenja da ni korporacijama ne treba dozvoliti da biraju mesto ijim e se za-konima podvrgnuti, nego da i tu mora da postoji balans izmeu prava u svim dra-vama i naina na koji korporacije reguli-u taj prostor.

Koji jo rizici postoje kada govori-mo o ueu pojedinaca u digital-nom prostoru?Ukljuivanjem u digitalni prostor mi

prihvatamo niz rizika. Jedno istraivanje koje trenutno radimo odnosi se upravo na to kako mlae generacije koje su svesne tih rizika menjanju svoje ponaanje. To znai da u kontekstu privatnosti oni ima-ju oseaj da su stalno u javnom prostoru, ali komuniciraju na takav nain da samo najblie okruenje moe da ih razume. Ti-nejderi danas postavljaju na Fejsbuk sta-tuse koje njihovi roditelji, ak i ako ih pra-te, ne mogu da razumeju. To pokazuje da se ljudsko drutvo, nain komunikacije i odnos prema privatnosti menjaju.

JOVANA GLIGORIJEVI

Feketi je jedna od onih jako neprijatnih situacija koje su zapravo vrlo korisne, jer akteri kroz njih naue mnogo i shvate rizike svoje nepromiljenosti

: , , ,

PDF www.fest.rs

1616


Ne treba se podsmevati ideji da se osnuje jo jedna ad hoc istra-na komisija posle one koja se bavi ubistvima novinara. Izmeu osta-log i zato to je ine etvoro advokata sa nespornim biogra jama: Marko Kljaje-vi, Rajko Danilovi, Olgica Bati i Ante Bokovi; oni e ujemo dobiti podr-ku policije, bia i koga ve bude potrebno. Dvojica advokata znaju predmet aten-tata na inia u prste: Marko Kljajevi predsedavao je (do ostavke) sudskom veu koje je sudilo zaverenicima i aten-tatoru; Rajko Danilovi zastupao je i za-stupa porodicu ini (uz pokojnog Sru Popovia). Ante Bokovi bivi je pred-sednik suda, a Olgica Bati inteligentna i otresita mlada ena, bivi narodni po-slanik. Ostaju dva pitanja: zato; i zato ba sada?

Oni koji podravaju ovu ideju skreu panju da je ne treba dovoditi u vezu sa Aleksandrom Vuiem; da to nije Vui-eva komisija; neki drugi ukazuju na us-pean rad (i popularnost) one prve komi-sije, zvane Veranova, pa izvode zakljuak da je re o ispravnom metodu. injenica je, meutim, da je i ova komisija osnova-na i rukopoloena upravo u Vuievom kabinetu i iz njega uz pratei blagoslov

poslata u hladni i bezduni svet injeni-ca, ba nekako pred prevremene parla-mentarne izbore. Da su barem saekali ishod izbora, bilo bi nam svima lake, po-najvie njima i Vuiu. Ovako se stvar naravno tumai i kao marketinki trik, pored ostalog.

ravno sa najvieg mestaMnogo je vanije pitanje zato?

Uporna i mrana senka mogue poli-tike pozadine atentata na premijera prua se nad Srbijom od samog poet-ka, od 12. marta 2003, to jest. Jesu istra-ga i proces razjasnili i za istoriju ksi-rali skoro sve oko te zavere: od notor-ne injenice da je o politikom zloinu re, pa do niza ogranaka te mrane pri-e koji su ostavljeni da vise. Sa sebi svoj-stvenom upornou i temeljitou po-kojni advokat Sra Popovi (ali i Rajko Danilovi) insistirao je da se ti neveza-ni krajevi povuku, istrae i procesuiraju radi toga da budemo mirni i da se sve tajne saznaju. Ta nastojanja, insistiranja i krivine prijave, meutim, nisu naila-zila na razumevanje suda, tj. Nate Me-sarevi, koja je nasledila Marka Kljajevi-a na elu vea. Bilo je tu kojekakvih iz-motavanja, krenja zakona, neloginosti

itd, kao to je poznato, ali sve do svo-je smrti Sra nije uspeo da pokrene tu istragu. Sada izgleda (za sad samo izgle-da!) da se na tacni nudi ono to se uz ve-like napore i blamau ranije uskraiva-lo: istraga o politikoj pozadini, pa jo uz angaovanje posebne ad hoc komisije, ravno sa Najvieg Mesta i ba pred iz-bore. Nije objanjeno zato. ta to poli-cija, bia, tuilatvo i slube nisu uspeli da rasvetle do sada, pa se pribegava van-rednim i vanpravosudnim sredstvima?

Kazae neko da to oigledno tako mora, jer drugaije nije ilo; eto, kazae, ad hoc komisija dovela je do napretka u istrazi ubistva Slavka uruvije. Koliki je to napredak ostaje da se vidi, istom kad bude podignuta optunica i kad krene glavni pretres. Znali smo mi i od 2001. do sada ko su Milan Radonji, Ratko Romi, Miki Kurak i ostali, pa ta? Tu bi treba-lo saekati. Tek treba da ujemo ta e Legija Ulemek imati da kae na tu temu, kao to nam je slavodobitno obeano.

U ovom sluaju politike pozadine pomenuta je i ona izjava Jelka Kaci-na da negde (u oblinjim dravama, ako smo ga dobro razumeli) postoji doku-mentacija na tu temu. Mi to ne znamo, a g. Kacin nije se potrudio da precizira:

Politika i pravosue

Komisija za pozadinuta e to novoimenovana komisija za

istraivanje politike pozadine atentata na

Zorana inia otkriti, a da ve nismo slutili?

emu takve komisije slue, ako ve imamo

policiju, BIA, tuilatva i sudove? Da li je ovo

jo jedan marketinki potez uinjen nekako

ba pred izbore? Ako neko ve misli da nam to

treba, neka pomisli i o svemu onome ta e takva

komisija morati da raspetlja, a to institucije

sistema nikako da raspetljaju bez tue pomoi

1717


kakva dokumentacija i u kojim dra-vama. Dok to ne uini a nadamo se da hoe neemo biti nimalo pametni-ji. Ako i kada to uini nadamo se jo vie da e to tiho ispriati prvo nadle-nim slubama, a da nee bubnuti javno kao prvi put.

komisije i institucijeUzmimo, dakle, sa pretpostavkom po-

tenja i iskrenosti ove komisije, da e se ona latiti posla savesno i pravniki, to se od tih ljudi mora oekivati. Kao prvo, olakae im posao suenje za oruanu pobunu jso-a od 11. novembra 2001. koje upravo traje i koje je poelo 12 godina po uinjenom oiglednom krivinom delu, ali bolje ikad... To su sve stvari kojih se treba stideti i o kojima e neki od aktera govoriti veoma preko volje; razumemo ih. Drava je tada kapitulirala pred pre-torijancima za koje se kasnije ispostavilo da su foliranti, delom kriminalci, a delom budale. Nije ni ta oruana pobuna pro-la bez namigivanja, gurkanja, ohrabriva-nja i podbrckivanja sa odreenih mesta, o emu je Sra Popovi do u detalje ra-zglabao u svojim intervencijama na sudu, krivinim prijavama, knjigama i u javno-sti. Rajko Danilovi to najbolje zna, a zna

i Marko Kljajevi, koji predmet zna na-pamet. Tu im barem nee trebati Legi-ja Ulemek kao kljuni svedok, sve i ako im ga ponude; znaju oni i bez njega ta je bilo osim ako Legija ne rei da propeva o odreenim stvarima koje slutimo kuda bi vodile, za ta je slaba ansa.

Ako zaista misle da krenu u rasvetlja-vanje osnovnog pitanja ima li uopte politike pozadine i kakva je lanovi ove komisije trebalo bi da ponu od ubistva Momira Gavre Gavrilovia poetkom av-gusta 2001. na Novom Beogradu. Ako po-litike pozadine ima, ona poinje od tog zloina: tu dolazi do kljunog i kobnog sukoba Kotuniine stranke dss i ostatka vladajue koalicije dos. I pre avgusta bilo je tu svaega, kao to smo saznali tokom rada anketnog odbora Skuptine o onom cirkusu oko etvoroilnog kabla, ako se neko toga jo sea. U toj pijanoj junskoj noi 2001. umalo da je pala krv, pa bi i o tome mogli neto da kau Grada Nali, Ljilja Nedeljkovi, Aco Tomi i ostatak or-ganizovane grupe iz Kabineta Voje Ko-tunice. Politika eksploatacija ubistva Gavre bila je takva da je sve nakon toga mnogo jasnije. Trebalo bi se pozabaviti i sistematskim otporom dss-a i srodnih stranaka u Saveznoj Skuptini donoenju

izmena saveznog zakona o krivinom po-stupku tokom 2002. godine, zbog ega Za-kon o borbi protiv organizovanog krimi-nala u Srbiji nije mogao da se sprovodi. Posledice znamo.

Sve i da se komisija lati svega toga i ot-krije neto novo, ostaje jo jedno veo-ma ozbiljno pitanje: pravne utemelje-nosti ovakvih ad hoc tela. Mlada pravni-ca So ja Mandi (saraivala je sa Srom Popoviem) postavila je u jednom ogle-du na sajtu Peanik ovih dana krajnje ozbiljna pitanja na tu temu. Naime, kae Mandieva, eksplicitno je u zakonu za-branjeno vriti uticaj na tuilatvo. Za-kon takoe ne poznaje ustanovu ad hoc komisija ovoga tipa. ta su onda one? Hi-bridna tela izmeu pravosua, politike i javnosti? Volonterska pripomo orga-nima izvrne vlasti u tekim poslovima? Nevladine organizacije (to teko)? U tim komisijama, ujemo, sede ljudi iz policije, bia, tuilatva i raznih slubi (po potrebi). Po zkp-u nemaju pravo pozivanja svedo-ka po subpoena principu, ali logino to pravo imaju ljudi iz vlasti i pravosua koji u njima sede, pa to nije neki problem. ini se da je i ovde primenjena metodo-logija Deng Sjaopinga: nije bitno koje je boje maka (i ija je, dodaemo); bitno

POLAGANJE VENCA ISPRED PLOE: A. Vui i lanovi vladefoto: FoNet

VVREMEREME 6. mart 2014.

1919

Obeleavanje godinjice smrti premijera Zorana inia

Zoran ini je ime koje danas povezuje etiri aktivne po-litike partije i to u smislu da prisvajaju, promoviu i pono-se se njegovim likom, delom, poznanstvom s njim. Ipak, sam in obeleavanja datuma ubistva biveg premijera s vreme-nom je podelio sudbinu matine stranke; reporterske foto-gra je sa etnje za Zorana postale su neka vrsta uvida jav-nosti u meusobne odnose elnih ljudi ds-a i ostalih koji e-taju. Prole godine su jedan pored drugog hodali nasmeja-ni Bojan Pajti, Dragan ilas i Boris Tadi, malo dalje Zoran Ostoji, a jo dalje edomir Jovanovi.

Povodom 11 godina od ubistva Zorana inia, nedeljnik Vreme je napravio anketu sa politikim strankama koje tvr-de da su naslednice inieve politike. Pitanje je bilo: Na koji nain e obeleiti 12. mart?

demokratska strankaKao i svake godine, imaemo niz dogaaja. Odrano je de-

vet kvali kacionih takmienja u besednitvu Beseda u Zora-novu ast. Finale e se odrati 12. marta u Begradu. To takmi-enje prati i izloba fotogra ja ove godine deveta po redu. Pored toga, organizovae se poseta groblju i etnja za Zora-na. U 18 asova imaemo skup na Trgu republike na kome e govoriti ljudi koji su se zajedno s njim borili za demokratsku Srbiju, rekla je Aleksandra Jerkov, portparol ds-a.

liberalno demokratska partijaldp je pozvao sve graane u tradicionalnu etnju za Zo-

rana u kojoj emo biti i ove godine kao i svaki put od 2004. To je za nas nadstranaki skup, ali i jasna poruka da se svake

godine mora obeleavati seanje na politiki znaaj i reform-sku politiku Zorana inia. Istovremeno, vrlo je vano da ovogodinji 12. mart ne bude zloupotrebljavan u izbornoj kampanji. Zato je Predsednitvo ldp-a donelo odluku da ldp tog dana obustavi sve kampanjske aktivnosti, da proglasi-mo moratorijum na voenje kampanje, kae Bojan uri, potpredsednik ldp-a.

nova strankaPostoji neki moj lini odnos i jo nekih ljudi koji su u Novoj

stranci prema Zoranu iniu, ali u principu ns kao stran-ka nee obeleavati taj datum. Ove godine, poto se deava tokom izborne kampanje, a mi smo u koaliciji sa ds-om, ue-stvovaemo 12. marta u programu koji ta stranka organizu-je, kae Zoran ivkovi, predsednik ns-a.

nova demokratska strankaMarko urii iz Nove demokratske stranke za odgovor

na pitanje uputio nas je na Fejsbuk stranicu svoje stranke, gde pie: nds e 12 marta obeleiti seanje na Zorana ini-a u duhu politike i ideje za koju se Zoran zalagao. To je pre svega princip da nema predaje u borbi za ideju. Kao to je i sam Zoran rekao: Ako krene u preticanje, dodaj gas. Radi ono to smatra da je ispravno, ne ono to e veina da po-dri. nds nikad nee odustati od te borbe i nastavie da tei ostvarenju vizije Srbije za koju se zalaemo moderne, de-mokratske i pomiriteljske Srbije, ije je mesto meu ostali-ma evropskim nacijama.

M. RUDI

je da lovi mieve. Ove nae nove vlasti trae rezultat (pogotovo pred izbore); po svaku cenu, vidljiv i zgodan za predizbor-nu kampanju. Pratea okolnost da se tako rastresaju i relativizuju institucije

sistema, njima tako drage kad treba ne brine ih previe.

ta e, dakle, ove ad hoc komisije svr-iti to policija, bia i pravosue ne bi bili mogli da svre i bez njih, znajui ono to

e komisijama predoiti? Treba li insti-tucijama sistema dopunska moralna po-drka nespornih ljudi? Ako treba kaite nam, pa da se tako radi i ubudue.

MILO VASI

Beseda, kampanja i preticanje

ETNJA ZA ZORANA: Beograd 2013.

foto: Reuters

Izbori 2014: Istraivanje NSPM

Vidimo se na sledeim izborima Kratki vodi za predizbornu upotrebu istraivanja javnog mnjenja

Pie: ore Vukadinovi

Ne znam da li ste primetili intere-santan fenomen. Iako je pred iz-bore realno tee raditi istraiva-nja javnog mnjenja, ona postaju sve bolja, ili barem sve ujednaenija, kako se izbo-ri pribliavaju. to samo govori o tome da i ranije, kada se lupalo sve u esnaest, nije bila re toliko o grekama i neznanju (ast izuzecima!), koliko o svesnom brlja-nju, spinovanju i manipulaciji.

Zato se sada rezultati nspm-a ne razliku-ju mnogo od onih koji se pojavljuju posled-njih dana. Ali doskora nije bilo tako. Nai-me, mesecima istraivai nastoje da obli-kuju raspoloenje graana i prilagode ga sopstvenim eljama, odnosno eljama na-ruilaca. A onda, kada se izbori sasvim pri-blie, ipak nastoje da malo spasu obraz i da to, u meuvremenu, skuvano i obli-kovano javno mnjenje koliko-toliko ver-no prikau, opravdano raunajui na po-vrnost i kratko pamenje narodnih masa.

Dodue, ponekad stvar malo zakripi. Kao kada se, na primer, mora objasniti kako to da je ds, kojeg ste mesecima, jo dok je bio jedinstven, lano drali dubo-ko ispod deset procenata, sada najednom i naprasno porastao, pa vam ilas i Ta-di u zbiru imaju preko petnaest odsto?! Ili kada treba stisnuti petlju i rei da ldp, kojeg ste vetaki drali na 7-8 odsto, ima

velikih problema sa cenzusom, i da je vrlo velika ansa da e zavriti ispod crte ili da e je se, eventualno, i na jedvite jade do-kopati. Ili kada se ustanovi da vam koali-cija sps, pups i Jedinstvena Srbija zajedno ima onoliko procenata koliko ste dosko-ra davali samom Daiu. Ali to su bezna-ajne sitnice u odnosu na optu dobrobit zainteresovanih stranaka i istraivaa.

No, nema sumnje da je Prvi zaista prvi i da e tako do daljeg i ostati. (I u kombinaciji sa veitim, po srednjoj oce-ni, drugoplasiranim Ljajiem, barem u ovom izvlaenju, deluju kao nepobediv tandem.) Odsustvo formalne legitimno-sti za svoju politiku koju je vodio i mo koju je imao Vui je kompenzovao an-ketama javnog mnjenja, koje su govori-le da mu je rejting ogroman i da nepre-stano raste! E, sad, ono prvo zaista jeste bilo tano, to jest, postalo je tano tamo negde od decembra 2012. kada je, kao po-sledica uspostavljene medijske kontrole i Mikovievog hapenja, rejting ppv-a do-slovno eksplodirao. Ali ovo drugo, da ne-prestano raste, ba i nije sluaj, nego po-sledica istraivakog i medijskog telova-nja. Naime, ve tu, krajem 2012. Vuiev rejting je skoio na oko 50 odsto (izja-njenih, a to znai oko treine ukupnog birakog tela), i od tada stagnira ili blago

opada. Ali njegovoj sujeti i istraivakom udvoritvu oito nije odgovaralo da Pr-vom bilo ta moe da opada, pa su krenu-li od tridesetak i neto odsto, neprestano ga diui za po procenat, ili pola, samo da bi, otprilike na svakih par nedelja, preko cele stranice moglo da se objavi kako Vu-i i dalje raste. I da je taj rast, evo, upra-vo kulminirao neposredno pred izbore.

U stvari, postoji jedno lakmus pitanje koje smo mi u nspm-u patentirali pre pet-naestak meseci i koje nepogreivo prati, objanjava i odr(a)ava Vuiev rej-ting. Pitanje glasi: ta mislite o aktuel-nim hapenjima i aktivnostima u borbi protiv korupcije?, a ponuene opcije su: 1) To je konano pravi poetak borbe pro-tiv korupcije, 2) To je politiki obraun sadanje vlasti sa lanovima i nansije-rima bive vlasti i 3) Te aktivnosti slu-e vlastima za skretanje panje sa eko-nomskih problema i prihvatanja nezavi-snosti Kosova. Kada je to pitanje prvi put postavljeno, tano polovina ispitanika je glasala za opciju 1 (konano pravi poe-tak...). I to je manje-vie bio kraj ovog iz-bornog turnusa. Sve ostalo je bila tehni-ka. U meuvremenu je taj procenat mini-malno opadao (sada je na 43,4), ali je i da-lje vie nego dovoljan da simbolu te bor-be garantuje vie nego ubedljivu izbornu

2020


pobedu. I tako do sledeih izbora. Razu-me se, ako ih doekamo.

to se ostalih tie, sve je u granicama oekivanog. Uprkos svim aferama i na-padima, Daieva koalicija dri solidan rejting i drae ga sve dok budu na vla-sti. Boris Tadi je najvea nepoznanica, jer se tek pojavio u ponudi, ali se ini da raste i uz pomo Boga, Mikija Rakia i enskog birakog tela od 40 do 60 godi-na nije bez anse da pomrsi raune biv-im stranakim kolegama. Koje se, opet,

uz ve pomenutog Boga, uzdaju u srpski inat, i neidenti kovani procenat skrive-nih glasaa, koji, poput radikala nekada, ne ele ili ne smeju da se javno deklari-u. Dss deluje relativno sigurno (mada pre jo mesec-dva uopte nisu stajali tako dobro), to je i razumljivo jer imaju dosta prostora i niko ih ne napada, oigledno raunajui da bi u parlamentu i dalje mo-gli igrati ulogu konstruktivne, tj. beza-zlene opozicije. Ostale patriotske snage (pogotovo Dveri, i donekle srs) u blagom

su usponu, ali ipak sa nevelikim ansa-ma da se dokopaju celzijusa (koji bi, uz-gred reeno, lako preskoili da su nastu-pili zajedno). Za ldp sam ve rekao. A to se tie Dinkia i urs-a, cenzus bi bio sen-zacija planetarnih razmera. AUTOR JE UREDNIK NOVE SRPSKE POLITIKE MISLI

Srednje ocene koje su politiari dobili prilikom ocenjivanja od 1 do 5Aleksandar Vui . . . . . . . 3.57Rasim Ljaji . . . . . . . . . . 3.15Tomislav Nikoli . . . . . . . 3.00Dragan Markovi Palma . . . 2.96Ivica Dai . . . . . . . . . . . 2.94Zorana Mihajlovi . . . . . . . 2.87Vojislav Kotunica . . . . . . . 2.26Vojislav eelj . . . . . . . . . 2.24Boris Tadi . . . . . . . . . . 2.22Bojan Pajti . . . . . . . . . . 1.96Nenad Popovi . . . . . . . . 1.96Boko Obradovi . . . . . . . 1.96Nenad anak . . . . . . . . . 1.90Dragan ilas. . . . . . . . . . 1.87Mlaan Dinki . . . . . . . . . 1.85Nemanja arovi . . . . . . . 1.81edomir Jovanovi . . . . . . 1.77Vuk Drakovi . . . . . . . . . 1.69

2121


Vodi za izbore: Liste

Kandidati za mandateMeu pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listia i aktivista, optuenika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...

Na predstojeim izborima glaso-ve biraa sakupljae ukupno 19 lista, na kojima su predstav-nici preko 40 partija, pokreta, asocijaci-ja, udruenja i sindikata. Posle izbora u maju 2012, u skuptinske klupe seli su po-slanici iz 35 partija, koji su predstavljali ak 45 razliitih politikih stranaka. (Iz-borne liste se mogu videti na sajtu nedelj-nika Vreme na adresi h' p://www.vre-me.com/cms/view.php?id=1174287.)

Naprednjaci su prvi predali listu Alek-sandar Vui Budunost u koju veruje-mo. Na listi su pored sns-a jo etiri par-tija: sdps Rasima Ljajia (dobili su 10 me-sta), Nova Srbija Velimira Ilia (dobili est mesta), spo (pet mandata) i Pokret soci-jalista. Listu je podralo 20.510 graana.

Osim Vuia koji je nosilac i prvi na li-sti, nijedan od lidera koalicionih partnera nije meu kandidatima za poslanike, jer je, kako je objanjeno, planirano da budu deo izvrne vlasti.

Na naprednjakoj izbornoj listi, za ra-zliku od one iz 2012. godine, nema Bogo-ljuba Karia i njegovog Pokreta snaga Sr-bije, a nema ni Romske partije. Neboja Stefanovi je kazao da s Karievim Pokre-tom nije napravljen koalicioni sporazum, ali da ima njihovih predstavnika na listi, meu njima su supruga Bogoljuba Kari-a Milanka (na 44. mestu, to joj najvero-vatnije garantuje mandat) i njegov brat Dragomir koji je na 59 mestu.

Iza Vuia, na naprednjakoj listi pot-predsednik sns-a i predsednik Skuptine rs Neboja Stefanovi, Jadranka Joksi-movi (3), koja je u prolom sazivu par-lamenta bila predsednica skuptinskog Odbora za kontrolu slubi bezbednosti i lanica Odbora za evropske integracije, bivi ministar poljoprivrede Goran Kne-evi (4), sin predsednika Srbije Radomir Nikoli (5), Maja Gojkovi (6), nekad i gra-donaelnica Novog Sada birana na listi srs-a. Zbog sukoba s rukovodstvom ra-dikala, pre svih s Tomislavom Nikoli-em, Maja Gojkovi je 2008. iskljuena iz stranke nakon ega je osnovala Narodnu

partiju, sa kojom je ula u proli saziv par-lamenta na listi urs-a. Posle izbora i kon-stituisanja parlamenta zajedno s malo-brojnim lanstvom np-a pristupila je sns-u. Ministar sporta Vanja Udovii je na 7. mestu, a Zoran Babi, do rasputanja par-lamenta ef odbornike grupe sns-a, na osmom mestu. Tu je i Saa Mirkovi (65), estradni menader, kao i Milovan Drecun (73), dosadanji predsednik skuptinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.

Naprednjaci na izbornoj listi nisu kan-didovali ministre iz svojih redova (osim Vuia, Vanje Udoviia i Gorana Kne-evia), to je prilino neobino. Na listi nema ni dravnih funkcionera, poput Jorgovanke Tabakovi, koja je na pret-hodnim izborima bila trea.

Kada su u pitanju kandidati iz drugih stranaka, na listi se nalaze i Aleksandar Vulin (Pokret socijalista) i Marjan Risti-evi, lider Narodne seljake stranke. Po-novo je na listi Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruenja izbeglica.

Prema koalicionom sporazumu, sdps je dobio deset mesta a ako lista osvoji sto mandata, kako se predvia, poslanici e biti Miodrag Mijatovi (10), Branko uro-vi (20), Milena Bianin (30), Ivan Bauer (40), Vladimir Marinkovi (50), Vesna Be-sarovi (60), Muarem Baevac (70), Meho Omerovi (80), ali i dve povratnice u po-slanike klupe, Ljiljana Nestorovi (na 99. mestu), nekadanja novinarka koja je svo-jevremeno bila portparol Socijaldemokra-tije Vuka Obradovia, i Branka Bonjak (na 90. mestu), biva lanica Gradskog vea Beograda i na izborima 2004. kandi-dat G17 plus za gradonaelnika Beograda.

Slavica Savi, funkcioner Saveza samo-stalnih sindikata, bila je poslanik u raspu-tenom sazivu parlamenta, na kvoti Lja-jievog sdps-a. Ona verovatno vie nee biti poslanik, iako jeste na listi (240. me-sto). Savieva kae da je i Miodrag Mija-tovi zajedno s njom uao u parlament kao predstavnik sindikata: On je pristao da bude lan stranke, sada je i njen pot-predsednik, ja to nisam mogla.

Mesta iz spo-a, koja bi trebalo i da do-nesu poslaniki mandat, imaju Aleksan-dar Jugovi (22), Aleksandar otri (41), ika Gojkovi (61), a moda i Mirko ikiriz (92) i Ljiljana Kosori (93). Na kvoti spo-a je i Olgica Bati (na 57. mestu), erka ne-kadanjeg lidera dhss-a Vladana Batia.

Nova Srbija kandidovala je dosadanje poslanike, a najbolje plasirana na listi je Dubravka Filipovska (15), tu su Miroslav Markievi (35), Velimir Stanojevi (52), Mladen Gruji (62) i Zlata eri (69). Na listi nema Nevene Ademovi, bive la-nice grupe Models.

sps

Na listi Ivica Dai sps-pups-js je 250 kandidata za poslanike koju je podralo 31.177 graana.

Prvi na listi je Ivica Dai, premijer do-sadanje Vlade i predsednik Socijalisti-ke partije Srbije. Drugo mesto je dobio Milan Krkobabi, zamenik predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije, dok je njegov otac Jovan tek na 13. mestu. Mi-lan Krkobabi trenutno direktor jp Po-ta Srbije, glavni je promoter izborne pa-role da penzije prate plate i zagovornik 13. penzije.

2222


Tree mesto je dodeljeno Slavici u-ki Dejanovi, potpredsednici sps-a. Po-sle izbora 2008, izabrana je za predsedni-cu Narodne skuptine Srbije. Nakon to je 2012. formirana vlada sns-sps, postala je ministarka zdravlja.

etvrti na listi je Dragan Markovi Pal-ma, predsednik Jedinstvene Srbije. U po-litiku se ukljuio 1993, kada je sa eljkom Ranatoviem Arkanom i Borislavom Pe-leviem osnovao Stranku srpskog jedin-stva. Godine 2004. formira Jedinstvenu Srbiju. Od 2008. bio je poslanik u Skupti-ni Srbije, da bi zbog sukoba interesa 2011. podneo ostavku. Nakon izbora 2012. po-novo postaje poslanik i predsednik Skup-tine grada Jagodine. Politiki je zapaen kao borac protiv lgbt prava.

Meu prvih dvadeset iz redova sps-a na listi su i Dijana Vukomanovi (5), pot-predsednica sps-a. Septembra 2013. iza-brana je za e cu poslanike grupe sps-a u Narodnoj skuptini.

arko Obradovi (7), zamenik predsed-nika sps-a od 2006, a u periodu 20082013. bio je ministar prosvete, dok nije smenjen jula 2013. (rekonstrukciji vlade). Sada je ef izbornog taba socijalista.

Aleksandar Anti, lan Predsednitva

sps-a, jeste deveti. Bio je predsednik skuptine grada Beograda od decembra 2008. do septembra 2013, kada je imeno-van za republikog ministra saobraaja. Na ovim izborima je i kandidat koalicije sps-pups-js za gradonaelnika Beograda.

Na poziciji 10 je Milutin Mrkonji, pot-predsednik sps-a. Bio je kandidat socijali-sta 2008. na predsednikim izborima. Na-kon formiranja vlade ds-sps postao je mi-nistar za infrastrukturu. U vladi Ivice Da-ia, formiranoj u julu 2012, bio je mini-star saobraaja, do rekonstrukcije u sep-tembru 2013, kada je smenjen. Poznat je kao prijatelj porodice Miloevi.

Branko Rui, predsednik Izvrnog od-bora sps-a, nazadovao je u odnosu na iz-bore 2012. godine. Tada je bio na 10. pozi-ciji, a sada je na poziciji 16. Bio je ef po-slanike grupe sps-a u skuptini Srbije. Septembra 2013. izabran je za ministra bez portfelja zaduenog za evropske integracije.

Odmah iza njega je Duan Bajatovi (17), potpredsednik sps-a. Od oktobra 2008. je generalni direktor jp Srbijagasa i funkcioner s najviom zaradom u Srbiji. Pripisuje mu se izjava: Jesam socijalista, ali ne elim da budem socijalni sluaj.

Na listi Daievog bloka visoko su ko-tirani reditelj Sran Dragojevi i muziar Nenad Milosavljevi (Galija) koji zauzi-maju 29. i 30. mesto, dok se peva Radia Uroevi nalazi na 91. mestu.

dss

Demokratska stranka Srbije za vanred-ne izbore na iznenaenje mnogih izosta-vila je sa liste grupu istaknutih lanova. Tako e budui parlament biti bez Sini-e Kovaevia, Sande Rakovi-Ivi, Mi-lice Radovi, Marka Jakia i Radojka Obradovia.

Milica Radovi za Politiku objanja-va da na listi nije zato jer sam se u stra-nakom radu i na svim stranakim orga-nima zalagala za to da se stranka vrati izvornim principima i vrednostima. Ve-rovatno je to moje zalaganje razlog to me nema na listi.

Ukoliko dss na predstojeim izbori-ma dobije bar onoliko glasova kao na poslednjim, mogao bi da rauna na dva-desetak poslanika, to znai da bi u par-lament uli: Vojislav Kotunica, Slobo-dan Samardi, Donka Banovi, Nenad

Popovi, Aleksandar Popovi, Duica Morev, Milo Aligrudi, Slavia Risti, Andreja Mladenovi, Jovan Palali, Bo-jana Boani, Dejan Mihajlov, Miodrag Di-mitrijevi, Milan Lapevi, Miroslav Pet-kovi, Marijana Marjanovi, Zoran Savi, Predrag Dajevi i Milica Duka.

Na listi dss-a je prebeg Saa Dujovi (31. mesto), koji je u rasputenom skup-tinskom sazivu bio u poslanikom klu-bu sps-a.

U odnosu na listu iz 2012. godine, na ovoj u prvih 20 nema ni Miloa Jovano-via, koji je, zbog nezadovoljstva radom stranke, vratio poslaniki mandat i pod-neo ostavku na mesto potpredsednika. Marko Jaki, nekadanji potpredsed-nik dss-a, takoe sada nije na listi, jer je kako kae vreme da neko drugi ue u parlament.

ldp

Liberali su potpisali sporazum sa dve partije Socijaldemokratskom unijom (sdu) arka Koraa i Bonjako demo-kratskom zajednicom Sandaka (bdzs) Mu ije Muamera Zukorlia i njih e na izbore podrati sindikat asns. Prvi na iz-bornoj listi edomir Jovanovi ldp, bdzs, sdu je nosilac edomir Jovanovi, pred-sednik Liberalno-demokratske partije. Bio je potpredsednik ds-a, ef poslani-kog kluba dos i potpredsednik Vlade Sr-bije premijera Zorana ivkovia. Iz ds-a je iskljuen 2004, posle sukoba s Borisom Tadiem zbog njegove politike kohabi-tacije s Vojislavom Kotunicom. Nakon toga, 2005, osniva ldp.

arko Kora, predsednik Socijaldemo-kratske unije, drugi je na listi. Bio je pot-predsednik u vladama Zorana inia i Zorana ivkovia.

Nataa Mii (3) predsednica je Politi-kog saveta ldp-a. Decembra 2004. izabra-na je za predsednicu gss-a, a nakon uta-panja te stranke u ldp postala je potpred-sednica liberala. Posle izbora 2000. bira-na je za potpredsednicu Skuptine Srbi-je, a nakon ostavke Dragana Marianina izabrana je za predsednicu parlamenta. Nakon neuspelih predsednikih izbora 2002, postaje v.d. predsednika Srbije. Po-sle atentata na Zorana inia proglasi-la je vanredno stanje.

Nenad Mili, zamenik predsedni-ka ldp-a, na mestu je broj 4. Bio je ef

KOGA EKA MESTO U SKAMIJI: Skuptina Srbije

Foto: Fonet

2323


kabineta Zorana inia tokom zimskih protesta, a na izborima 2000. lan izbor-nog taba dos. Posle oktobarskog prevra-ta 2000. postao je zamenik ministra Du-ana Mihajlovia. Jedan je od realizato-ra akcije Sabija.

Sledi Ivan Andri, potpredsednik ldp-a. Jedan je od osnivaa pokreta Otpor. Bio je kreativni direktor kampanja Go-tov je i Izai da glasa Vreme je. lan Graanskog saveza od 1996, 2000. po-staje portparol ove stranke, a ulaskom dela gss-a u ldp postaje potpredsednik liberala.

Ranka Savi (6) je predsednica Asoci-jacije samostalnih i nezavisnih sindika-ta. U asns-u je od 1999, a za predsednicu umesto Dragana Milovanovia je izabra-na 2002. godine. Inicijatorka je osnivanja Socijalnoekonomskog saveta, ija je la-nica bila od 2000. do 2003. godine.

Sead airovi (7) je funkcioner Bo-njake demokratske zajednice Sandaka. Radio je u Islamskoj zajednici kao port-parol Muamera Zukorlia i glavni i odgo-vorni je urednik Glasa islama.

Bojan uri (8) je potpredsednik ldp-a. Bio je lan gss-a, da bi potom uao u ldp.

Od 2008. bio je savetnik poslanike gru-pe ldp-a. Meu prvih petnaest su i: Rad-mila Gerov, ldp; Duan Miji, potpredsed-nik ldp-a; Kenan Hajdarevi, ldp; Judita Popovi, Samir Tandir, bdzs; Itvan Hui, sindikalni aktivista; Duica Anelkovi, ldp. Na listi nema reditelja Miljenka De-rete, kao ni poslanice iz rasputenog sa-ziva Svetislave Bulaji. Ni jedno ni drugo nisu znali da nisu na listi.

srs

Prvi na listi Srpska radikalna stran-ka dr Vojislav eelj je etniki vojvo-da i predsednik srs-a Vojislav eelj, koji se nalazi u pritvoru Hakog tribunala, a iza njega je zamenik predsednika stran-ke Nemanja arovi.

Na listi su i funkcioneri Obraza i snp Nai, Mladen Obradovi (13. mesto), predsednik je zabranjene organizacije Obraz. Apelacioni sud u Beogradu pra-vosnano ga je osudio na etiri mese-ca kunog zatvora zbog irenja mrnje pred otkazanu Paradu ponosa u septem-bru 2009. godine. Ivan Ivanovi (14), pred-sednik snp Nai, postao je poznat 2007. kada je sa svojim pristalicama nasilno

spreio tribinu Peanika u Arane-lovcu. Srs je rik-u dostavio 14.946 potpi-sa podrke. Zbog neslaganja sa formira-njem predizborne koalicije radikala sa desniarskim organizacijama Obraz i snp Nai, poslanici srs-a u Skuptini Vojvodine Stevica Deanski, Saa Santo-vac i Marijana etojevi podneli su ostav-ke na sve funkcije u parlamentu i stranci.

Na listi radikala ovoga puta nema e-eljeve ene Jadranke, koja je na izbori-ma 2012. bila kandidat srs-a za predsed-nika Republike, ali je zato sada se na listi eeljev sin Aleksandar.

Na listi vie nema ni glumice Lidije Vukievi.

Meu prvih petnaest kandidata radi-kala su: Nemanja arovi, Ljiljana Mihaj-lovi, Milorad Miri, Zoran Krasi, Vje-rica Radeta, ura Jaki, Marko Milen-kovi, (1974), Nataa Jovanovi, (1966), Tomislav Ljubenovi, (1951), Nikola Sa-vi, (1959), profesor, Lidija Dimitrijevi i Milanka Simi.

Liste ostalih stranaka bie prikazane u sledeem broju.

DRAGOSLAV GRUJI

I DOKUMENTACIONI CENTAR VREME

2424


ANA DII, DELTA OPING-MOLOVIANA DII, DELTA OPING-MOLOVI

Devet i po miliona Devet i po miliona posetilaca u 2013.posetilaca u 2013.

AMCHAMAMCHAM

Mladi ampioni za promeneAKAN SUVER, MARMARA AKAN SUVER, MARMARA FONDACIJAFONDACIJA

Zdravstveni turista potroi pet puta vie

USPEHA!REDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECUREDOVNI PODLISTAK NEDELJNIKA VREME, IZLAZI SVAKOG PRVOG ETVRTKA U MESECU

Klub dorih pRsOvnih Leja

VREME USPEHA! 25 MART 2014

Intervju: Ana Dii, generalna direktorka oping-molova, Delta Real Estate

Devet i po miliona posetilaca u 2013. godiniNavike kupaca su razliite, ali su promotivne akcije i sezonski popusti uvek posebno atraktivni.

Posetioci esto svoje poverenje daju vodeim brendovima, bez obzira na cenu, tako da oni

konstantno belee rast prodaje, a praksa Delta Cityja je da se u toku godine organizuju dva velika

sezonska snienja kada popusti idu i do 70 odsto. Posetiocima su posebno privlane shopping

night akcije kada, pored popusta na aktuelne kolekcije, imaju priliku da kupuju ak do ponoi

Uprkos krizi, prvi oping-mol u Srbiji je po-

slovao uspeno u 2013, uz porast posee-

nosti od devet odsto. Ana Dii, generalna

direktorka oping-molova Delta City u Beo-

gradu i Podgorici i oping-mola Delta Park

u Kragujevcu, u intervjuu za Vreme govo-

ri o poslovnim rezultatima, odnosu i komu-

nikaciji sa posetiocima, njihovim kupovnim

navikama, ali i o brizi za ekologiju i ouva-

nje ivotne sredine.

VREME: Kako biste opisali prethod-

nu poslovnu godinu? Na koji nain Del-

ta City uspeva da stalno poveava broj

posetilaca?

ANA DII: Dovoenje velikih svetskih

brendova na domae trite, konstantno

uvoenje inovacija u poslovanje, ali i orga-

nizovanje zabavno-edukativnih akcija, po

kojima smo dobro poznati, razlozi su pora-

sta poseenosti i upravo zato nam je 9,5

miliona posetilaca ukazalo poverenje u

2013. godini. Svakako da porast posee-

nosti za devet odsto, u tekoj godini kakva

je bila 2013, predstavlja znak da su po-

setioci prepoznali Delta City kao lidera na

domaem tritu oping-molova. Sa zado-

voljstvom istiemo da je prethodna godina

bila uspenija ak i od 2008. godine, kada

je Delta City bio jedini oping-mol u zemlji.

Pomenuli ste inovacije. Koje inovacije su

uvedene u 2013, i kako su posetioci Del-

ta Cityja na njih reagovali?

Pre svega, pratei svetske trendove, veli-

ku panju posveujemo komunikaciji sa

posetiocima i kada oni nisu u oping-mo-

lu. Vie od 149.000 fanova na Fejsbuku,

preko 1800 pratilaca na Tviteru samo su

neki od pokazatelja posveenosti kontaktu

na drutvenim mreama, a od maja 2013.

godine oni na raspolaganju imaju i prvu

mobilnu aplikaciju oping-mola u zemlji,

preko koje mogu da se informiu o svim

deavanjima u Delta Cityju. Od otvaranja

oping-mola, jedno od najeih pitanja

posetilaca bilo je kada e H&M, kao jedan

od najuticajnijih svetskih modnih brendo-

va, doi na trite Srbije. Nakon uspenih,

viemesenih pregovora to se i desilo kra-

jem avgusta 2013. godine. Najbolji poka-

zatelj uspenosti ovog poteza bilo je vie

hiljada ljudi koji su stajali u redu ekajui

da se otvore vrata prve prodavnice H&M-

a u Srbiji.

Moete li objasniti fenomen da u oping-

mol dolaze i ljudi koji ne ele nita da

kupe, ve im je to postalo mesto za izla-

zak i oputanje?

Drago nam je to je Delta City u proteklih

est godina uspeo da od oping-mola po-

stane omiljeno mesto za odmor i kupovinu,

prilagoeno uzrastima i potrebama svih

lanova porodice. Puno panje posveuje-

mo detaljima, a to posetioci znaju da pre-

poznaju i cene. Prijatan ambijent, vesele

boje, najsavremeniji bioskop u zemlji, broj-

ni kafii i restorani razlozi su zato Beo-

graani, ali i gosti glavnog grada, slobodno

vreme provode u Delta Cityju. Takoe, Del-

ta City je prvi uveo koncept organizovanja

zabavnih dogaaja od modnih do sport-

skih. Ove godine organizovano je vie od

300 razliitih akcija, od kojih su mnoge Be-

ograanima postale i omiljene.

Delta City vie nije jedini oping-mol u

zemlji. Kakav je uticaj konkurencije na

vae poslovanje?

Kao to je sluaj i u drugim granama pri-

vrede, i u oblasti oping-molova konku-

rencija afirmativno deluje na rad svakog

uesnika ponaosob. Ukoliko se poredi broj

stanovnika u odnosu na ukupnu povrinu

prodajnog prostora oping-molova, lako se

zakljuuje da ovdanje trite umnogome

zaostaje u odnosu na okruenje. Ovo zna-

i da domae trite jo uvek nije prezasi-

eno, a bez obzira na konkurenciju, Delta

City se trudi da stalno pomera granice i

uvodi novine u svoje poslovanje.

Sa sve veom ponudom, koja se dosta ra-

zlikuje od godine otvaranja Delta Cityja,

menjaju se i elje i navike potroaa. A

Delta City u PodgoriciGodinu dana nakon Beograda, i Podgo-

rica je dobila Delta City. Kako je on po-

slovao u prethodnoj godini?

Nakon uspenog otvaranja beogradskog

Delta Cityja i odlinih reakcija posetila-

ca, 1. oktobra 2008. godine otvoren je i

Delta City u Podgorici. Prilagoen ukusi-

ma i potrebama lokalnog stanovnitva,

oping-mol ubrzo je postao omiljeno me-

sto graana Podgorice, ali i irom Crne

Gore. Trend rasta poseenosti se ne me-

nja, tako da se oping-mol zbog odline

ponude brendova i zabavnog programa

pozicionirao kao urbano mesto, popular-

no reeno hot spot. U prilog odlinoj

vezi koju je podgoriki Delta City us-

postavio sa posetiocima, u proteklih pet

godina, najbolje govori injenica da je i u

2013. godini oboren rekord u poseeno-

sti vie od 4,5 miliona posetilaca, od-

nosno 6 odsto vie nego u 2012. godini.

VREME USPEHA!26 MART 2014

pored toga, interesantno je pomenuti i

da je Delta City jedini oping-mol u zem-

lji koji je, u konkurenciji 41 oping-mola iz

19 zemalja, dobio nagradu za najbolji novi

oping-mol u Evropi od strane Internaci-

onalnog udruenja oping-centara, iji je

Delta City i lan.

Moete li neto vie rei o kupovnim na-

vikama posetilaca Delta Cityja?

Navike kupaca su razliite, ali kada gene-

ralno posmatramo posetioci vole promotiv-

ne akcije i sezonski popuste. Takoe, oni

esto svoje poverenje poklanjaju vodeim

brendovima, bez obzira na cenu. Brendo-

vi u skladu sa sopstvenim marketing stra-

tegijama organizuju razliite promotivne

akcije (poklon pri kupovini, popust na dru-

gi artikal...), kao i sezonska i periodina

snienja. Kako bismo zadovoljili elje po-

troaa, praksa je da se u toku godine or-

ganizuju dva velika sezonska snienja

kada popusti idu i do 70 odsto. Naravno,

brendovi u skladu sa sopstvenim potre-

bama esto organizuju i meusezonske

rasprodaje. Posetiocima su posebno pri-

vlane shopping night akcije kada, pored

popusta na aktuelne kolekcije, imaju prili-

ku da kupuju sve do ponoi, ali i roendan

oping-mola koji sa popustima i zabavnim

programima traje puna 3 dana.

Jedna od stvari koju Delta Holding e-

sto istie jeste briga o ouvanju ivotne

sredine. Kako Delta City posluje, kada

je re o ekolokim standardima i brizi o

prirodi?

Konstantno ulaemo u podizanje

energetske efikasnosti objekta. Delta City

raspolae sistemom za upravljanje ra-

svetom koji omoguava da se osvetljenje

pali u skladu sa koliinom prirodnog sve-

tla ime se znatno smanjuje potronja

elektrine energije. Takoe, postoji i me-

hanizam usklaivanja rada sistema kli-

matizacije, grejanja i hlaenja, na osnovu

podataka o broju posetilaca u objektu. Ovo

su samo neke od mera koje su preduzete

i zahvaljujui njima ostvarene su znaaj-

ne utede, kao i pozitivan uticaj na ivotnu

sredinu. U 2012. godini utroeno je 17,58

odsto manje elektrine energije, a potro-

nja prirodnog gasa smanjena je za 29,78

odsto, to je kao rezultat imalo smanjenje

emisije ugljen-dioksida u atmosferu za ak

2650 tona.

FOTO: Ivan epi

VREME USPEHA! 27 MART 2014

Novi obrazovni program Amerike privredne komore

Mladi ampioni za promeneModernizacija obrazovnog procesa, pruanje praktinih znanja i vetina neophodnih

za poslovanje u modernom okruenju, profesionalni napredak i stvaranje samosvesnih

i odgovornih mladih lidera osnovni su ciljevi programa AmChama

Amerika privredna komora (AmCham)

pokrenula je krajem februara novi go-

dinji edukativni program pod nazivom

AmChamps Young Leaders in Change

koji treba da kroz pru anje praktinih zna-

nja i vetina neophodnih za moderno poslo-

vanje omogui perspektivnim studentima

i mladim menaderima da postanu lideri

uspene privrede Srbije. Program je odgo-

vor na prepoznavanje obrazovanja kao jed-

nog od kljunih stubova AmChama, ali i deo

odgovornosti da se doda vrednost dosa-

danjim veoma uspenim obrazovnim pro-

gramima (AmCham Academy, Soft Skills

for Tough Leaders, Kadar da budem Ka-

dar i Meet the Business First Hand).

Program je osmiljen u cilju modernizacije

obrazovnog procesa u odnosu na postoje-

e univerzitetske programe, putem primene

novih metoda i tehnika prenoenja znanja

i praktinih iskustava. Krajnji cilj je kreira-

nje modela za odrivo unapreenje visoko-

kolskog obrazovanja pre svega u domenu

poslovnih vetina. Program traje skoro 12

meseci a najbolji polaznici e biti nagraeni

tromesenom praksom u jednoj od vode-

ih kompanija lanica AmChama i MBA stu-

dijama na Cotrugli Business School. Tokom

programa, uesnici e uz podsticanje out of

the box kreativnog razmiljanja dobiti prili-

ku da osnae svoje liderske i organizacione

sposobnosti, unaprede vetine rada u timu,

kao i da steknu znanja o razvoju poslovne

strategije i preduzetnitva.

Prilikom otvaranja programa u hotelu Me-

tropol, Maja Pievi, izvrna direktorka

AmChama, poruila je uesnicima da su

se svojim dosadanjim uspesima ve do-

kazali kao ampioni. Ona ih je ohrabrila

da svoju energiju i ideje usmere ka una-

preenju ovog programa, kako bi na kra-

ju itavog procesa svi zajedno bili ponosni

na iskustvo koje su stekli. eljko Tomi, di-

rektor kompanije OSA raunarski inenje-

ring, izrazio je veliko zadovoljstvo time to

njegova kompanija kao generalni partner

projekta uestvuje u razvoju mladih ljudi,

njihovog potencijala, i stvaranju nove ge-

neracije odgovornih i uspenih lidera. Istog

dana, studenti i menaderi su imali priliku

da prou kroz proces speed datinga, gde

su na osnovu trominutnih razgovora uesni-

ci stekli prve utiske o svojim kolegama, na

osnovu toga ih ocenili i na osnovu analize

ocena napravljeni su optimalni parovi. Pro-

gram otvaranja je okonan proglaavanjem

20 parova u formi student (mentee) me-

nader (mentor), a prva radionica u progra-

mu AmChamps bila je o znaaju mentorstva

pod nazivom Pronai svog para. Ivona Si-

mi, HR menader kompanije I&F McCann,

ohrabrila je uesnike da neprekidno istrau-

ju svoje nesluene potencijale. Mentorstvo

ne ukljuuje skraivanje krila, ve naprotiv,

treba da pustimo osobu da uzme onoliko

zamaha koliko treba i moe, i da joj u tome

damo podrku, rekla je ona.

Kao dve najvanije osobine za uspenu ko-

munikaciju i mentorski rad, Ivona Simi je

navela sposobnost refleksije i storytellinga.

Ono to je jako vano za mentoring je da

pronaemo taj dodatni kapacitet da se ba-

vimo refleksijom da stiemo znanje razmi-

ljajui o trenutnim, buduim ili prethodnim

iskustvima, rekla je ona i istakla da je ta

vrsta sinergije naje-

fikasniji nain da se

prebrode izazovi tim-

skog rada i oproban

recept za dostizanje

najboljih rezultata.

Osim radionice o men-

torskom radu, polazni-

ci su imali priliku da

blie upoznaju i svet

korporativnih komuni-

kacija, na radionicama

koje su vodili Sanja

Milakovi Kolundija

(Executive Group) i Bora Miljanovi (Repre-

sent System).

Govorei o njihovom znaaju u savreme-

nom poslovnom svetu, Bora Miljanovi je

komunikacije objasnio kao proces prevo-

enja identiteta u imid i reputaciju i ista-

kao vanost kontinuiranog usavravanja u

ovoj oblasti. Nema uspenog menadera

bez uspenog komunikatora, rekao je Mi-

ljanovi. Sanja Milakovi je navoenjem po-

stojeih primera PR kampanja uesnicima

demonstrirala naine na koje razliiti ka-

nali komunikacija mogu dovesti do uspe-

nog pozicioniranja kompanije, ali je navela

i sluajeve kada je izostanak integrisane i

interne komunikacije doveo do neuspeha

kampanje i ugrozio reputaciju kompanije.

Uesnici su kroz praktian zadatak dobi-

li priliku da sami iskuse proces stratekog

planiranja komunikacije, i osmisle kampa-

nju za lansiranje elektrinog modela auto-

mobila u Srbiji, kroz analizu prilika i rizika,

definisanje ciljnih grupa, postavljanje cilje-

va i kljunih poruka kampanje. Program se

nastavlja u martu predavanjima o Etici po-

slovanja i Liderstvu a polaznici e posetom

medijskoj kui iz prve ruke dobiti informaci-

je o tome kako funkcioniu mediji i kako to

znanje mogu da iskoriste u razvoju svojih li-

derskih potencijala.

Detalj sa radionice AmChampsFOTO: Amcham

VREME USPEHA!28 MART 2014

Intervju: Akan Suver, predsednik Marmara fondacije

Zdravstveni turista potroi pet puta vie od obinogNeke kompanije, kako bi smanjile trokove, nude svojim zaposlenima medicinske

tretmane u inostranstvu, to pokazuje da se industrija rapidno iri. Kako bi

zdravstveni sektor dobio deo prihoda trita zdravstvenog turizma, potrebno je

da uspostavi i ojaa odnose sa inostranim osiguravajuim kuama

Krajem februara u Beogradu je odrana

meunarodna konferencija o zdravstve-

nom turizmu Balkan Health Forum, a jedan

od kljunih govornika bio je dr Akan Suver,

predsednik Marmara fondacije i organizator

Evroazijskog ekonomskog samita. Za Vre-

me on kae da, uprkos krizi, zdravstveni

turizam svake godine belei rast, kao i da

Srbija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti.

VREME: ta za jednu zemlju znai ra-

zvoj zdravstvenog turizma, emu taj razvoj

moe da doprinese? Kako se razvoj ove

oblasti odraava na ekonomiju?

AKAN SUVER: Zdravstveni turizam znaaj-

no doprinosi privredi jedne zemlje. Ova indu-

strija raste od 20 do 30 odsto na svetskom

nivou i oekuje se da e 2014. godine njen

udeo na tritu biti oko 120 milijardi dola-

ra. Rezultati razvoja ove oblasti su lake

i jeftinije mogunosti prevoza pacijenata,

edukacija lekara u zemljama Zapada, vii

standardi zdravstvenog tretmana.

Iako je to i dalje tema za diskusiju, prema

podacima Organizacije za ekonomsku sa-

radnju i razvoj (OECD), irom sveta postoji

oko 50 miliona zdravstvenih turista. Navodi

se da je 2007. godine 750.000 Amerikana-

ca putovalo van SAD zbog leenja i da je taj

broj povean na est miliona 2010, a pred-

via se da e dostii deset miliona 2017.

godine. Prema istraivanju britanske kompa-

nije Treatment Abroad, 41 odsto zdravstve-

nih turista iz Evrope putuje van svoje zemlje

zbog estetske hirurgije, a 32 procenta zbog

stomatolokih intervencija. Engleski paci-

jent potroi od pet do osam hiljada dolara

po medicinskom putovanju. Isto istraivanje

pokazuje da

Documents

vreme 1209