Vreme – vanredni broj 1. (1999)

7/29/2019 Vreme – vanredni broj 1. (1999)

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-vanredni-broj-1-1999 1/17

RAT VANREDNO IZDANJE BROJ 1 27. MART 1999. CENA 10 DI



RAT

Preðena tanka crvena linija

Od srede 24. marta 1999. u 20 åasova naãa zemýa je u ratu. Togå i i NATO i li i d SR J l ij

vgrada i ureðaje na poluostrvu Luãtica.U Danilovgradu su, kako javýa naã

Agresija iodbrana



luåna akcija”. Radio Beograd je u veåer-çim terminima javýao da je neprijateý-ska avijacija u prvom napadu gaðalaciýeve u Priãtini, Kurãumliji, Uæicu, Da-nilovgradu, Novom Sadu, Panåevu iPodgorici. Televizija Kraýevo javila je da

je jedan maçi projektil eksplodiraopored piste aerodroma Laðevci, ali ærta-va nije bilo. Kragujevac je bombardovanu viãe navrata, a napadi su se produæili iu åetvrtak. U Kurãumliji se prve noñiåulo desetak eksplozija, od kojih je åeti-ri-pet locirano iz pravca kasarne, koja jeokruæena civilnim naseýima. U Kurãum-liji, po “Betinim” vestima gaðana je ka-sarna, koja je smeãtena oko jedan kilo-metar od centra grada.

Nakon informacije o agresiji NATO-a,

dræavna televizija poåela je emitovaçefilma "Kozara" sa tematikom narodnogotpora iz Drugog svetskog rata. Gener-alãtab u åetvrtak pre podne obaveãtava javnost da su dejstva Vojske Jugoslavijebila u skladu sa naãim maksimalnimmoguñnostima i da su u neravnopravnojvazduãnoj borbi oborena dva neprijateý-ska aviona i viãe krstareñih raketa”.

Vesti italijanske tel evizije i nemaåkog ARD-a o jednom ili dva oborena NATOaviona su u nekim agencijama potvrðiv-ane a u nekima demantovane. Interven-cionistiåka komanda je, meðutim, uåetvrtak ujutru saopãtila da su se svi avi-oni NATO-a vratili u bazu u åetvrtak ujut-ru u 5:45, a general Vesli Klark, uzvratio

je da su NATO snage uniãtile dva jugoslovenska MIG-a. Posle ovog saop-ãteça jugoslovenska strana je ostala prisvojoj tvrdçi, da je oborila dva aviona iviãe projektila, a u åetvrtak pre podnevazduãna odbrana je pohvaýena sa na-

jviãeg mesta. Predsednik SR JugoslavijeSlobodan Miloãeviñ kao vrhovni ko-mandant oruæanih snaga doneo jenaredbu kojom pohvaýuje jedinice i ko-mandu Ratnog vazduhoplovstva i Pro-tivvazduãne odbrane (RV i PVO) VojskeJugoslavije, komandu Treñe armije iPriãtinski korpus VJ. Miloãeviñ je te je-dinice VJ pohvalio "za uspeãno izvrãa-vaçe borbenih zadataka u otporu agre-

siji snaga NATO na Jugoslaviju".Jugoslovenski premijer Momir Bula-

toviñ saopãtio je u sredu da je Saveznavlada proglasila ratno staçe. “Izvrãen jenapad na jednu suverenu zemýu, pro-tivno svim principima i normama me-

ðunarodnog prava. Zbog toga, iz staçaneposredne ratne opasnosti, Saveznavlada je donela odluku o proglaãeçuratnog staça.”

Ministrastvo unutraãçih poslova(MUP) Srbije saopãtilo je da je "uprkoszloåinaåkoj, i svom æestinom izvrãenojagresiji snaga NATO-a na naãu zemýu,oåuvan stabilan javni red i mir na celojteritoriji Srbije" i da sve sluæbe MUP-a

(javni red i mir, krimtivpoæarna, saobrañajnpolicija) funkcioniãu nonivo poærtvovaça, sampline. MUP je joã saopgraðana na teritoriji S

malno, uz visok stepen naãih graðana". Ãkole sðaci su prevremeno poraspust. Predsednik Bthodnog dana, u utorazbog pretçi NATO-a prvlada proglasila staçe opasnosti koje stupa na

Bilo je problematiånbiti priznat u Crnoj Gor

da ne

akt Kadåela se opredre obra“Obkao graðkim ãeçSaveJugona ui slolaæe

Zakletva





padnih medija sa sve maçe rezerve dræiSrbe (koje je doskora nazivala "Milo-ãeviñ"). Po ratnoj uspaýenosti ove ned-eýe predçaåio je, kako izgleda, engleski"Dejli Telegraf" koji piãe da pre nego ãtopoånu æaliti Srbe çegovi åitaoci treba da

se sete ãta su Srbi uradili i traæi da se Ko-sovu odmah da nezavisnost i da se Srbisnaæno bombarduju.

U viãe zapadnih listova pojavile su se,kako izgleda, rezerve u pogledu legal-nosti i opravdanosti intervencije, kao i oneizvesnosti daýeg ishoda. Bilo kakobilo, tok zbivaça bio je u sredu u ruka-ma generala Vesli Klarka, koji je, kakobeleæi Rojters, u Vijetnamu bio raçenzbog åega je i odlikovan. Po tome jeKlark razliåit od ameriåkog predsednika,

koji je odbio da ide u taj Vijetnamski rat isada je taj argument upotrebio u obra-zloæeçu odluke o intervenciji ("Ameri-kanci znaju da ne volim rat, ali..."). Klin-ton je dakle ispoýio nesputanu nameruda upotrebi NATO protiv "Miloãeviña",za to je dobio i odobreçe Kongresa(58:41) a za Klarka kaæu da je poodavnoveliki zagovornik bomardovaça. Bilokako bilo, zapadni militarizam je u sreduimao viãak adrenalina. Pomiçaçe vijet-namskih biografskih detaýa ovde jepomalo u funkciji podseñaça na opo-mene (nekad ih izgovaraju ovde u "jez-iku odvrañaça", a nekad oprezniji anali-tiåari) da bi posle intervencije lanac do-gaðaja mogao da uzme takav tok da tomoæe da izazove novi Vijetnam, veoma

Benzin u prioriteteOd srede ujutru, goriva za automobile nema u slobodnoj prodaji, saopãtio je Auto-

moto savez Jugoslavije.Gorivo ñe se distribuirati samo prioritetnim vozilima, po posebnom reæimu.

razumu koji bi uzeo u obzir nacionalne idræavne interese Srbije i Jugoslavije", re-kao je Miloãeviñ, ponovivãi da ñe akoNATO napadne, "doñi do razvoja podrugaåijem scenariju", i dodavãi da Beo-

grad u tom sluåaju "raåuna na rusku sol-idarnost i pomoñ".

Tekst "Sporazuma iz Rambujea" bio je predmet razmatraça na prvoj pro-leñnoj redovnoj sednici Narodne skupã-

tine Srbije, zakazanojdana ranije. Posle patrrasprave Skupãtina je d jalne odluke: a) da ne pstranih vojnih trupa nhiji i b) da je spremna

sivaçu politiåkog sporpravi o kome se dogovsvih nacionalnih zajedKosovu da razmotri meðunarodnog prisus(srpska zvaniåna termiýava nazive "Kosovo i



met", dok Albanci i meðunarodni pos-rednici koriste naziv "Kosovo" – razlikakoja se pokazuje veoma dramatiånomtako se odraæava i u nazivu). Iz toka sk-upãtine rasprave moæe se pouzdanozakýuåiti da se time mislilo na sporo-

voðeçe one verzije sporazuma koji su uParizu ålanovi dræavne delegacije pot-pisali i dostavili Kontakt-grupi. Taj pred-log je ameriåko-evropska strana otvo-reno odbacila, a ruska strana je, sve dosame kulminacije krize, to åinila indirek-tno, sudeñi bar po izjavi ministra inos-tranih poslova Ivanova koji je pozvao jugoslovensku stranu da potpiãe spora-zum iz Rambujea koji jugoslovenskastrana, kao ãto znamo, smatra nepos-tojeñim. To rusko nagovaraçe Beograda

na kompromis na Zapadu je, dok je raslanapetost i sat otkucavao, pozdravýenokao "korak u dobrom pravcu".

Rusi su ponavýali svoje protivýeçevojnoj intervenciji, ali je do posledçegtrenutka bilo neizvesno kako bi prak-tiåno mogla izgledati çihova reakcija naameriåku reãenost da bombarduju Srbe.

DRAMATIÅESKIJ ÃAG: Amerikanci suizgleda pokazivali viãak arogancije i pre-ma Rusima u ovoj priåi, pa je åak objavý-ena i jedna izjava Sendi Bergera, savet-nika za bezbednost ameriåkog predsed-nika, da gospodin ruski premijer, akomu je neprijatno da bude u Vaãingtonuza vreme bombardovaça Srba, moæe tusvoju posetu da odloæi. Za Ruse koji pre-govaraju o nekih 11 milijardi (u nekim

Prvi napad - Priãtina



vestima 15) dolara novih kredita to jemoralo biti veoma poniæavajuñe, ali jeruski premijer Jevgenij Primakov, pona-výajuñi svoje protivýeçe intervencijiipak krenuo za Vaãington. Posle razgo-vora sa ameriåkim potpredsednikom

Alom Gorom na pola puta, u avionu nad Atlantikom Primakov je odluåio da sevrati u Moskvu. Avion je, kaæu izveãtaji,tu nad Atlantikom smesta promeniokurs za 180 stepeni i vratio se u Moskvu.Dmitrij Jakuãkin je saopãtio da je Prima-kov odloæio posetu Vaãingtonu po na-logu ãefa dræave. Ruski predsedenik Jeý-cin primio je pre toga pismo ameriåkogpredsednika Bila Klintona o ameriåkimratnim ciýevima na Balkanu, ali na çeganije smesta odgovorio i iz Kremýa je sti-

glo objaãçeçe – "predsednik Jeýcinprouåava pismo". U sredu prepodnedolazile su tvrdçe da Jeýcin spremaodgovor Klintonu a iz drugih izvora jenajavýivano da bi ruski odgovor mogaoda bude veoma snaæan, ma ãta to znaåi-lo. Rusi su traæili hitnu sednicu Savetabezbednosti u sluåaju da napad poåne irekli da ñe se osporiti embargo na uvozoruæja u Jugoslaviju kako bi se ovojomoguñilo da se brani u sluåaju napada.Kasnije su dolazile vesti (Rojtersovaanaliza u sredu) da bi Rusi mogli zapreti-

ti podizaçem stepena borbene gotovos-ti svoje vojske i ponovnim lociraçematomskih bombi u Belorusiji blizupoýske granice. Naã dopisnik iz MoskveBranko Stoãiñ piãe kako pre Primak-

ovýeve posete Vaãingtonu svi stari bilat-eralni problemi u odnosima Rusije i SADnisu ni za dlaku maçi nego ãto su bili.Neratifikovani (u Moskvi) Sporazum oograniåavaçu strategijskog nuklearnognaoruæaça (START-2), namera SAD da

jednostrano poniãte joã stariji sporazumo protivraketnoj odbrani i da se vratenovoj verziji programa "zvezdanih rato-va", Iran – kao izvor deviza za ruskudræavnu blagajnu i opasnost da ruskanuklearna tehnologija doðe u neæeýeneruke.

Primakov je po povratku u Moskvuizjavio: "Mi ne trgujemo svojim princip-ima u ãta ñete se uveriti..."

VRÃITE DUÆNOST: U sredu se u Beo-gradu åekalo ãta ñe konaåno reñi ruski

predsednik Jeýcin. U pismu KlintonuJeýcin je upotrebu sile ocenio kao nepri-hvatýivu. To kratkoroåno nije mnogorazjasnilo stvari. Predsednik Miloãeviñ jetelefonom razgovarao s premijerom Pri-makovim i u beogradskim saopãteçimaposle razgovora pozdravýeno je princip-ijelno dræaçe Rusije i çenog predsedni-ka Jeýcina i reåeno je da ñe kontakti bitinastavýeni, ali u tim dramatiånim mo-mentima nije bilo jasno kakav je praktiå-ni znaåaj tog razgovora. Srpska stranamoæda smatra i u tome izgleda traæi ãan-

su da najnovija ratna kriza moæda dra-matizuje pitaçe da li ñe NATO uzeti pra-vo da interveniãe gde hoñe i da li ñeRusija i u buduñnosti u ovakvim stvari-ma biti ignorisana.

"Samo ãto sam razgovarao sa (pred-sednikom Francuske) Æakom Ãirakom iBilom Klintonom. Sa Klintonom jerazgovor bio veoma dug", rekao je Jeý-cin i dodao da su su ga dvojica predsed-nika obavestili o poåetku vazduãnih

udara na ciýeve u Jugoslaviji. "To jeudar na celu meðunarodnu zajednicu",rekao je ruski predsednik i ocenio da jeto pitaçe "bezbednosti Evrope, rat uEvropi, a moæda i ãire. To je veomaozbiýan korak, i preduzeti ga, bez saglas-nosti Saveta bezbednosti UN, viãe jenego neshvatýivo". Pozvao je one koji supreæiveli rat, i çihovu decu i one kojidonose odluke da zaustave Klintona dane preduzima taj dramatiåni korak (dra-matiåeskij ãag, u dubokom basu). Klin-

ton je taj apel ignorisao stavýajuñi nakocku ozbiýnije zahlaðeçe sa Rusijom.Predsednik Rusije Boris Jeýcin je potomodluåio da opozove predstavnika Rusijeu NATO i da zamrzne rusko uåeãñe uPartnerstvu za mir åija je ålanica od 1997.godine. Najavio je da bi çegov odgovormogao ukýuåivati i neke vojne) ili vojnodiplomatske mere. Neke vesti su govor-ile, a nisu se kasnije viãe ponavýale daruski kontingent u Bosni neñe sluãatiNATO komandu, veñ samo zapovestiJeýcina. Oko 80 ruskih predstavnika u

Kosovskoj verifikacionoj misiji, kako javýa Itar-tas, napuãta Makedoniju i le-tom Aeroflota vraña se u Moskvu. Sedni-ca saveta bezbednosti nije dala nikakav rezultat.

Predsednik Miloãevpopodne obratio jugnosti podræavãi odluke angaæman predsednikMilutinoviña, naglasio dsamo o Kosovu veñ o c

jugoslovenska vlast odsa politiåkim sporazumse zemýa braniti u merpotrebno i da ñe svakdoprineti ako radi svobilo redefinisaçe staçane opasnosti u ratno strad, red i mir. Ostajemocrvenoj liniji.

"Posledça reå" jugosednika Slobodana Mina je joã u ponedeýak

televiziji Srbije u formivora Kuku i Vedrinu tranih poslova Britanije

"Gospodo ministri..Razgovori u Parizu

ste ih zavrãili nisu ni odPrema tome, moj

reåenicu "sporazum jedeñi: Na stolu moæe bsporazuma, a prazan srazum, kao ni popuçstrana stola. Za stolomoni kojih se sporazum t

Ãto se vaãih pretçi cijom NATO tiåe, Vaãi da ih se stide, jer se menite silu nad malimdom zato ãto ãtiti svoju



"igraju" najvaæniju, najteæu i najbolniju "utak-micu" u æivotu. Na drugoj strani za protivnikaimaju NATO, koji je izvrãio agresiju na jednu suv-erenu zemýu. U toj neravnopravnoj igri oni subili najboýi ambasadori predstavýajuñi svoju ze-mýu na najboýi moguñi naåin.

Ãpanska ãtampa, posebno sportska, bavila seu izdaçma od åetvrtka liånom dramom koju supreæivela desetorica naãih fudbalskih reprezen-tativaca koji su u sredu, kako su znali i umeli,krenuli prema Ãpaniji gde su ih zabrinuti klubovis nestrpýeçem oåekivali.

Priåe su dramatiåne, ponekad i viãe nego ãtotreba, sa akcentom na onome ãto su doæiveli"naãi Ãpanci" a ne ãta je doæivela zemýa, ali u izja-vama koje su fudbaleri dali iz Beograda, iz kola,sa granice, iz Maðarske, Ciriha, Beåa ili Madrida iBarselone, gde su konaåno poåeli da pristiæu usredu i åetvrtak, reåeno je sve ãto je trebalo da se

kaæe. U moru informacija na prvim stranama, ukojima nema ni reåi os-ude agresije, sportistisu praktiåno jedini kojiimaju prostora i mogu-ñnosti da ponude, po-

Jugoslovenski sportista

U mislima sa zemU trenucima napada, naãi internacionalci na najbolji naåin p

Saãa Ðorðeviñ je jesportista Jugoslavije u Ãprvih bombi bio je na tepoåetak prve finalne utEstudiantesom u Madri

- Nisam znao da je psam mogao mada sam zemýom. Posle meåa sa

ugoslovenski sportisti u inostranstvu, veñi-na viãestruki internacionalci okiñeni broj-nim titulama i medaýama, od srede uveåe J

aratizma i svoje graðane od terorizma isvoje istorijsko dostojanstvo od huýa,koje ne znaju ni ãta je istorija ni ãta jedostojanstvo.

Kaæete da su veliki pokreti naãih sna-ga bezbednosti veoma zabriçavajuñi.

Ako mislite da su zabriçavajuñi za sepa-ratiste koji bi da otcepe deo teritorije Sr-bije i Jugoslavije, i treba da budu. Akomislite na eventualne agresore izvanJugoslavije, takoðe i za çih treba dabudu zabriçavajuñi.

Zar, zaista, neko normalan moæe damisli da onaj kome se preti neñe poka-zati nameru da se brani.

Vi ste, gospodo, ministri inostranihposlova dve evropske zemýe i kao takviste istaknute diplomate i u tom svojstvu

imate pravo da posredujete, prego-varate, zastupate dobru voýu, zalaæete seza mir u Evropi i svetu i boýe odnosemeðu narodima, ali nemate pravo ni dapretite drugim zemýama i çihovimgraðanima niti da ureðujete æivot uçima.

Ostajemo pri svom åvrstom opre-deýeçu da probleme na Kosovu i Meto-hiji treba reãavati mirnim sredstvima,putem pregovora. Ãto ti pregovori nisuodræani ni u Rambujeu, ni u Parizu, neznaåi da od çih treba odustati, bar sa

naãeg miroýubivog i demokratskogglediãta. Slobodan Miloãeviñ"

PRAZNA SOBA: Mada je sve nasrpskoj strani bilo jasno, rasprava u Sk-upãtini Srbije u utorak 22. je bila u korel-

govora meðu skupãtinskim izveãtaåima je prostrujala vest da je Holbruk otkazaosobu u Hajatu. Kaæu da je neki od jugoslovenskih fudbalera razoåaranokonstatovao. "Isto ovako su otkazalisobu kada je otkazana utakmica sa Ir-

skom!" Nekako sa ovim vestima prepli-tale su se vesti o tome da UEFA razmatrada li da odloæi utakmicu Jugoslavija-Hr-vatska. U sredu je doãla vest da je UEFA odloæila utakmicu za 18. avgust, a utak-micu Makedonija-Irska za 4. septembar.Paradoksalno, u takvoj situaciji poåelismo da se smejemo konstataciji kakoUEFA zna neãto ãto mi ne znamo, a ãtoizgleda ne zna ni veñina aktera.

Skupãtina Srbije donela je dve odlukei pet zakýuåaka, koji se svode na jednu

reåenicu: "Narodna skupãtina izraæava jednoduãnost u spremnosti da branimoSrbiju i SR Jugoslaviju od svakog agre-sora, ma kako se on zvao i bez obziraåime svoj zloåin bude motivisao".

Na stranu kakva sve moæe biti çenapredistorija, ta reåenica odrediñe moædabuduñi veoma dramatiåni tok dogaðaja imnoge pojedinaåne sudbine. U sreduoko tri popodne, blizu Slavije (tamospomenik Dimitriju Tucoviñu, socijalisti ipacifisti koji je poginuo na Ceru 1914. stojisam), kao neki lahor koju nagoveãtava

oluje ispod te mirne povrãine, jedan sta-rac raduje se ãto je u prodavnici pronaãaoso. Iskustvo ga uåi da je u ovakvim vre-menima nekada najteæe bilo bez soli.Obiåni svet se sprema za dugo preæ-



Reakcije u svetuRusija:

Jednoduãna osudaOgoråeçe Rusije zbog toga ãto su

SAD i NATO potpuno ignorisali çenstav i zahtev da odustanu od raketnihudara i bombardovaça ciýeva uJugoslaviji, nepuna 24 sata nakonpoåetka te operacije, smenila je rezi-gnacija . Istina, osuda vojne agresijeostaje isto tako tvrda i nepokolebýi-va, kao i pre çenog poåetka, javýa izMoskve dopisnik "Vremena" BrankoStoãiñ. Predsednik Boris Jeýcin oce-nio je da intervencija predstavýa "na-

jgrubýu moguñu greãku Amerikana -ca, ameriåke diplomatije i samog

Klintona". On je, meðutim, izjavio daRusija, iako "raspolaæe sredstvima zakrajçe mere", odluåila da ih ne pri-meçuje. Opãti je stav ruske politiåkeelite da su napadi na Jugoslavijunedopustivi. U osudi su svi jednoduã-ni: Kremý, vlada i Dræavna duma. Utome su jedinstvene i sve grupacije ilideri politiåkih partija u parlamentu, stime ãto jedni zahtevaju da se Rusijadirektno i vojno angaæuje "u zaãtitiJugoslavije i srpskog naroda", dok todrugi odbacuju, istiåuñi da se i kosovs-

ki konflikt i zapadna avantura morajureãavati politiåkim sredstvima. Meðuspontanim reakcijama koje obeleæava-

ju kontro verze ruske i poli tiåke javnescene u åetvrtak su registrovane de-monstracije Moskovýana pred ameriå

SAD:

Bez strategijePravdajuñi napad NATO snaga na

Jugoslaviju, ameriåki predsednik Bil Klin-ton je u obrañaçu naciji u sredu izjavio

da je "okonåaçe srpske ofanzive na kos-ovske Albance moralni imperativ". Kako

je rekao, "delujemo da bismo spreåili rat,da bismo demontirali bure baruta u srcuEvrope koje je veñ dva puta u ovom veku

k l d l k f l l d

Kina:

Odmah zaustavitinapade

Kineski predsednik Ðijang Cemin koji

se u vreme napada NATO-a na Jugoslavijinaãao u sluæbenoj poseti Italiji, zatraæio je uMilanu od SAD i çihovih saveznika da ga"odmah zaustave". Isti zahtev uputilo je uåetvrtak i kinesko Ministarstvo spoýnihposlova nastupajuñi u ime svoje vlade:

Nemaåka:

"Stidim se szemýe"

"NATO je sebe dovSlobodan Miloãeviñ spostupcima SevernoatTu procenu izneo je unik Hesenskog institutmira Peter Ãloter, anatak u podne na nemaåvonastalu situaciju. Tirasprostraçene strepçBeograd ne povinuje dpotpiãe dokument izkraju vazduãne agresije

stoji poåetak invazije sa nesagledivim ishona svetsku politiku, "Vremena" iz Bona. MRudolf Ãarping i druginici odbacuju moguñnaåkih kopnenih jedinictualnoj akciji. Na pitali je on svestan da jmokratski politiåar kvojsci naredio da pucmo pomiçao da je se sve poreðeça do

Politiåka klasa, a joã teåena je åiçenicom dput posle Drugog svetvuje u oruæanom supoput pripadnika levZeleni Savez 90 Han

R E U T E R S

PODRÃKA:Demonstracijeu Moskvi



Srpsko-hrvatski apsurdi

Titlovaçe i tiltovaçeU Zagrebu je poåeo da se prikazuje (srpski) film Srðana Dragojeviña Rane , alokalni distributer je veñ sluæbeno i mrtav-ozbiýan najavio da ñe dotiåno

celuloidno delo biti titlovano na hrvatskom

çem vlastitog, s Drugovo, pak, okruçeno megasuverene dræav

jugoslovenskih zemakulturçaåke elite, insåetiriju samostalnih

vatskog, crnogorskogniko nikada nije umeoda li, recimo, Srbin izpriåa srpski (sa sve ælHrvat iz Sombora priåicom, “lalinskim” oteikom etc.), a kamoli“imanentne” razlike koje ih åine samostalni to ãto ñe vam svaki ureñi da je krajçe neozbvati u nekakav “srpskvatski karakter” kru

bosanskim? Da li timvore samo Bo(h)ãçaciboãçaåkim?) ili i boskakvi su onda to Srbi i i zdravih matiånih jeziako, pak, ne govore bosanski kad ga veñin

A ãta tek da radimo s mkoji se, eno, et(n)iåki dMontenegrocrnogorcisto, da ih ni majka raima joã bezbroj, a sodgovore daju uglavn

zadribalde, provincijamom suverenosti , a nåak ni tako banalne st

Austriji nepostojaçeuopãte ne smeta da bua da gigasuverena glob

KULTURA



na jednoj salveti za vreme jednog ne takovaænog holivudskog ruåka, postala je apsolut-ni kumir filmske umetnosti, oko koga se vrtefilmske sudbine. Nakon noñi nezavisnih dug-ih noæeva, trijumfa Engleskog pacijenta i im-perijalne osvete moñnog Titanika, pred para-noiånom promenom milenijuma – Holivudkao da je ærtvovao ovu prelaznu 71, nejubilar-nu dodelu spremajuñi se za praznik zvani2000. godina.

POÃTEDA: Teãko je u noñi koju nisuprospavali milioni bilo razluåiti ko su pravipobednici. Nesporna je æetva Zaýubýenog Ãekspira (sedam Oskara od trinaest nomi-nacija, zakýuåno s nagradom za najboýifilm), a za vorholovskih petnaest minutaslave otimali su se i Roberto Beniçi (tri Oska-ra, sedam nominacija za Æivot je lep, ukýuåu-

juñi i pomalo neoåekivano odliåje za na- jboýeg glumca) i mogul Spilberg(pet Oskara, jedanaest nomi-nacija za Spasavaçe redova Ra-

N

Film: Borba za Oskara

Odsustvo sluha Teãko je u noñi koju nisu prospavali milioni bilo razluåiti ko su pravi

pobednici: nesporna je æetva Zaljubljenog Ãekspira, a za vorholovskihpetnaest minuta slave otimali su se i Roberto Beninji i mogul Spilberg

agrada koja do 1935. godine nije ima-la ime, zvali su je statueta, åiji je vizu-elni identitet nastao sasvim sluåajno,

lika, autora filma Tanka crvena linija,koji je sebe poãtedeo prisustva nasveåanosti.

SUZE: Neki su i plakali, poput Gvi-net Paltrou, laureata nagrade zaglavnu æensku ulogu, kojoj je ovopotvrda da je zaista glumica, u ãta jeteãko poverovati. Plakala je i japanskarediteýka Keiko Ibi, dobitnica Oskaraza kratki dokumentarni film, koja sezahvalila svojoj majci ãto ju je poslalau Ameriku da snima filmove.

SPORNI KAZAN: Definitivno na- jstraãniji trenutak bila je pojava dobit-nika nagrade za æivotno delo, doajenaElije Kazana (roðenog kao Kazanðo-glu), za kojeg je nedavno otkriveno da

je cinkario ko lege u eri makartizma.Iako se çegovom filmskom opusuteãko neãto moæe ozbiýno zameriti,veliki deo çegovih kolega nije ustaoda ga pozdravi, a vremeãni rediteý je

spontanim mitinzima se ne bi otkrilo da je Amno su najveñi i jedini dostin, Bob i Harvi, od kojzapala åast da na kraju ga je prekinula u trenvaýivao svim sluæbeniccione kuñe Miramax. A

ove godine stajale dvadsto deset u posledçihsloænoj brañi je bilo daprimer, za najboýi inosBeniçija ili Centralnu snog gubitnika, Brazilca

DOBITNA KOMBINACIJA‘Zaljubljeni Ãekspir’



FUDBALHronika neodigrane utakmice

NATO u ofsajduNeñe biti “utakmice veka” i nikome nije do fudbala, ali ako neko

ipak stigne do ovih stranica “Vremena”, neka proba da uz pomoñ

reportera “Vremena”, koji je proveo tri dana u Zagrebu, zamisli “ãta

bi bilo da je bilo”

V baåkom aerodromu. Pita koliko ostajem.Kaæem tri dana, on velikoduãno kaæe: “U redu,evo ãest”. Poãto je zavrãio formalnosti, pitaimam li 50 kuna (oko 15 maraka), koliko koãtaviza. Poãto nemam, u pratçi drugog policajcaizlazim napoýe i u banci meçam marke, kurs

je oko 3,85 kuna za jednu marku. Kasnije ñuåuti da je stigla inflacija, kuna se tri godinedræala na oko 3,65. Pre mene jedna æenaprilaæe neku karticu i uzima 220 maraka. Pov-ratak nazad, viza je u redu i legalni boravak uZagrebu moæe da poåne. Dok åekam da kreneautobus ka gradu, na aerodromskoj zgradi

posmatram veliku mapu Hrvatske sa os-novnim podacima o zemýi. Paæçu, meðutim,privlaåi drugi detaý – susedi. Gore Slovenija,iznad Austrija i Maðarska, u sredini BiH, dok na kraju uctranog puta ka istoku, tamo gde jegranica sa SRJ, stoji samo: Beograd. I to je neã-

iza je åekala na aerodromu. “Da gos-podine, najavýen mi je vaã dolazak”,rekao je deæurni policajac na zagre-

urednika. On ne bira sredstva da piãe ono ãtonarod æeli åuti. A narod uvijek voli kad netkoãamara vlast. Ne kaæem da je vaã glavni ured-

nik antidræavni element, ali to ãto puãta u no-vine, to je protiv Hrvatske. I to je bio razlog da‘ne idem’ u taj list. Amoralno je od svakog poli-tiåara kada daje intervju ‘Jutarçem listu’,‘Globusu’ i nadasve ‘Nacionalu’.”

Zvuåi poznato? Åini vam se ... Ako veñ nije prenet, sledeñi deo intervjua

mogao bi privuñi paæçu u Beogradu. Radi se,naime, o NATO-u i “provokaciji” da ga samoon “moæe spasiti”.

jacije dozvoýene.DERBI: Stiæem u “Maksimir” na derbi

Kroacija – Hajduk. Dekor kao nekad, za ovupriliku i sveåanost, jer se puãta u pogon sever-na tribina, stadion je u punoj rekonstrukciji,ãto je jedan od glavnih poduhvata Mirka No-

vosela, bivãeg åoveka koãarke koji svojenesumçive menadæerske sposobnosti od leta1997. dokazuje kao generalni direktorKroacije. Prvo iznenaðeçe u improvizovanojloæi sa desetak japanskih novinara. Ãta li oni turade ? Uz pomoñ prevodilaca piãu svaki detaý.Misteriju otkrivam pred kraj utakmice, saklupe Kroacije ustaje Miura, japanskireprezentativac. Doãli su zbog çega, pratesvaku utakmicu, a japanska televizija prenosisve utakmice Kroacije. Ãestorica novinara pra-tila su petnaestodnevne pripreme u Ãpaniji,kasnije ñu åuti da nisu propustili nijedan tren-

ing, za razliku od “åetvorice naãih koji nisu bilini na jednom”.Utakmica slaba, tek poneki potez Pros-

ineåkog, odbrana Pletikosiña (golmana Hajdu-ka) ili naznaka talenta Biãñana, dugajlije uveznom redu Kroacije koji bi moæda debi-tovao u reprezentaciji u Beogradu da je domeåa doãlo... U jednom trenutku poåela jeprava “bakýada”, kao nekada na “Markani” ili“JNA”. U poluvremenu, policija se peçe na

severnu tribinu i pokuãa-va da izvede organizatore,prvi put je primeçen vid-

eosistem koji zumiranasilnike i lako ih je iden-tifikovati. Meðutim, “BedBlu Bojsi” ne daju svojelidere, poåiçe opãta tuåasa policijom, nopostavý-

Ni govora o neutralpretçama u stilu “mi t

Uveåe, u restoranuskom stadionu, gomilai Marko Mlinariñ, nekistinski majstor fudbal

selom raspoloæeçu i umo Srbe”, a onda do dsve i svaãta. Prisutni dzaboravýaju Miýaniñna SP u Ãpaniju kada jçemu je dan-danas koga. Bilo pa proãlo. I j“A jel’da su nas iz Dingradu nego hajdukovcali mu potvrðujem, Njtovali kao ãto se poãtutor. A Mlinka je to bio.sa 35 godina vratio iz

Segestu iz Siska, tako dKroacija, odmah vrationajboýi. Sada je jedan Zajecu, saigraåu iz gentreneru åuo puno leBlaæeviñ ga vidi, moæd

Zavrãavamo tako ãvo (bez Mlinariña) negmakar i nevoýno, “moovog puta moæda i unaravno...

“NEPRIJATELJ”: Uvatske Vlatko Markovi

va da se u çihovom stñe åekati i poãtovati odloviñ mi pokazuje prosredom iz FSJ, gde je p“generalni”. Zorko tajnik”, razgovara na tr



ANICA DOBRA,glumica, odgovara u “Æeni” kakva jekad je zaýubýena:

“Uh... Mislim da je biti zaýubýen jedno od najteæih o señaça! Zaýu b-ýenost ne doæivýavam kao divotunego kao uæasnu muku, veñu ukoliko

je obostrana. Toliku nava lu emocijavrlo je teãko istrpeti... Sve je to zamene uæasno burno i straãno napor-no i fiziåki i psiholoãki... U trenucimazaýubýenosti sam sasvim ambiva-lentna, åas sam u potpunom spidu,åas u potpunoj apatiji...”

VUK DRAÃKOVIÑ,lider SPO-a i potpredsednik savezne vlade,nakon premijere filma “Noæ” u izjavi za“Glas” kaæe:

“Åuo sam ko-mentare da jefilm, kao i roman,

priåa o nesreñi jednog te istogdvokonfesional-nog naroda, ãto jetaåno. Najmaçe

t i i kih li

ALEKSANDAR ÐAJA,novinar “Borbe”, u rubrici “I to nam se deãava” piãe o zdravom naåinu æivota:“Æivot u peñini je, de fakto, bio i ostao najzdraviji naåin stanovaça u istoriji ýudske civili-

zacije! Tome u prilog govore ne samo nauåna istraæivaça veñ i åiçenica da u to davno doba Amerika joã nije bila otkrivena, dok se program CNN-a mogao videti samo na lokalnom po-druåju oko logorske vatre; pa i to samo u onim retkim prilikama kada bi Kristijana Amanpuruspela da na putu za ‘studio’ pobegne od gladnog tigra sa sabýastim zubima...!”

MARINA ARSENIJEVIÑ,pijanistkinja u “Radio TV reviji” odgovara ãtamisli o svom imidæu umetnice-plavuãe:

“Na pragu novog milenijuma (zbog eks-plozije elektronskih medija koji su postali je-

dino merilo moñi, a koji su u isto vreme i vir-tuelna realnost), svedoci smo i to oseñamo ina svojoj koæi da se åitavi narodi i dræavestavljaju putem medija u kontekste kojiodgovaraju kreatorima i to, naravno, u veñinil å j i ti i ãti

LELA,sedamnaestogodiãça prijateýica noñi iz Niãa,u “Svedoku” priåa kako je “izuåila najstarijizanat na svetu”:

“Sve je poåelo pre tri godine kada sam poãla

u sredçu ãkolu. Znalo se da ñu na zanat, dazavrãim neãto brzopotezno i lako. Tata mi jesve osmislio: åim priuåim za frizerku, poåeñuda ãiãam i onduliram komãike u naãem stanu,da pomognem finansijski porodici. I naravno,b t k ji j k t t di K d ñ t

LJUDI I VREME

IZJAVA NEDELJE

“Na osnovu oåekivane sinoptiåke situacije,vremenske prilike ñe nepovoljno uticati na osetljive ljude u vidu depresija, poremeñaja sna, glavobolje i nemira i na bolesnike sa oboljenjima srca,

arterijske hipertenzije i hipnoza”

Bioprognoza lista BLICåetvrtak, 25 mart 1999.

LJILJANA HABJANOpredsednice Komiteta Jugoslovenske levice, o“TV novosti” o veziizmeðu “levog”,“æenskog” i likova iz

çenih romana:“Kada sam pisala

‘Æenski rodoslov’, vi-dela sam da sve naj-ruænije reåi u naãem

jeziku imaju samoæenski rod, a sve tit-ule imaju samo muã-ki rod. Ubih se uåeñiýude da se ne kaæesekretarica ili sekre-tar, nego sekretarka.Postoje zanimaça

koja imaju iskýuåivo æenimaju samo muãki rod. Mzaãto sam ja uãla u tu ceviåar, a to, po meni, nijeýeçe veñ æivotni stil. Levlim da su principi izvornvorne levice isti. I zato ãto



1944-1945. godine Mihaila Konstantinoviña(agencija “Mir”, Novi Sad) provokativno ko-respondira s naãim vremenom, kada srpskupolitiåku elitu vodi ideja konfrontacije i eksk-luzivnog provincijalnog izolacionizma. No,

odmah treba upozoriti da ta veza dnevniåkihzapisa jednog profesora-ministra i vodeñegpravnog eksperta Kraýevine Jugoslavije, odnesumçivog znaåaja za srpsku istoriju, nije

jednostavna i jednoznaåna.Stari Konstantinoviñ pokazañe u svojim

Nove kçige – Mihailo Konstantinoviñ:

Politika sporazuma

Usamýeni ministarlegalnostiDnevniåke beleãke pravnog arhitekte sporazuma Cvetkoviñ-Maåek (1939)

i åoveka koji je u trenu shvatio suãtinu sporazuma Tito-Ãubaãiñ (1944)

danas deluju izvanredno aktuelno, jer svedoåe o beznadeænoj pozicijiprava naspram politike na naãim prostorima, kada na dnevni red doðe

neophodno normativno ureðeçe meðunacionalnih odnosa i interesa

kçiæevni istoriåar i kritiåar, pisac, filozof i es-ejista Radomir Konstantinoviñ, i to suprotnoizriåitoj voýi pokojnog oca (koji je u suãtiniglavni junak i çegovog neobiånog, vanser-ijskog romana “Dekartova smrt”). Radomir jenepoãtovaçe voýe pokojnog oca Mihaila uuvodnim napomenama obrazloæio time dane moæe te beleãke da osudi, posle i çegove

smrti, na moguñe zloupotrebe ili åak un-iãteçe, poãto ih smatra izuzetno i viãestrukoznaåajnim kao “nenamernim svedoåeçem”o epohi koja “uprkos tome ãto je çegovaJugoslavija u krvi razorena, joã nije stiglasvome kraju”

FELJTON

eñ samim svojim naslovom – “Politikasporazuma” – kçiga dnevniåkih bele-æaka 1939-1941. i londonskih beleæaka V



SASTAVLJANJE I SPROVOÐENJE SPO-RAZUMA CVETKOVIÑ-MAÅEK: MihailoKonstantinoviñ se, sa kolegama profesorimaÐorðem Tasiñem i Mihailom Iliñem, upripremu sporazuma Cvetkoviñ-Maåek (od26. avgusta 1939) neposredno ukýuåio 26.marta 1939. godine, na poziv tadaãçeg pred-sednika Vlade Kraýevine Jugoslavije DragiãeCvetkoviña. U najkrañem, mada su MihailoKonstantinoviñ i drugovi pozvani da se u veli-ki politiåki projekat svojevrsne nagodbe Srbai Hrvata u predveåerje Drugog svetskog rataukýuåe kao nestranaåke liånosti i samo kaopravni eksperti, oni su, a posebno sâm Kon-stantinoviñ, dali znaåajan doprinos toj“politici sporazuma”, nakon istorijskog neus-peha “politike jedinstva”.

Konstantinoviñ je veñ pri prvom razgovo-ru sa Cvetkoviñem napomenuo da “ne treba

cepidlaåiti na nadleænostima oblasti”, a zasvojevrsnu federalizaciju Jugoslavije pred-loæio je generalno naåelo “opãte nadleænostidræave”, jer je smatrao da samo ono pred-stavýa åvrstu branu konfederalizaciji zemýe.

Viãe puta ñe Konstantinoviñ, tokom pregovo-ra o tekstu Sporazuma zapisati da Hrvati“zamiãýaju odnos banovine Hrvatske idræave kao odnos dve jednake vlasti koje sestalno sporazumevaju”. Taj çegov stav oopãtoj nadleænosti centralne vlasti (dakle na-dleænosti oblasti se konkretno izdvajaju, a neda se za centralnu vlast nabrajaju “preostala”

konkretna prava i domeni), poãto nije bio naliniji interesa Maåeka i çegovih ekperata izHSS-a, nije dosledno sproveden veñ je uzetosredçe reãeçe – nabrojane su i nadleænostidræave i nadleænosti banovine.

Kasnije ñe, kao ministar zaduæen za spro-

drugih federalnih jedinica, ãto ñe Konstanti-noviñ stalno traæiti, i kao pravni ekspert i kaopotoçi glavni ministar za sprovoðeçe Spo-razuma. Konstantinoviña je posebno brinuloto ãto nije definisana “srpska jedinica”, dok

je, pored slovenaåke, bio u suãtini i za bosan-sku, muslimansku “åetvrtu pokrajinu”.

Veñ iz ovih nekoliko ilustracija åitalacmoæe zakýuåiti koliko su bile neopravdaneoptuæbe koje je tradicionalna srpska politiåkasuperstruktura (naroåito iz starih radikalskihi redova nacionalistiåke desnice) upuñivalaKonstantinoviñu – da je suviãe popuãtao Hr-vatima i da nije vodio raåuna o interesimaSrba u jugoslovenskoj kraýevini. Iãli su kas-nije åak dotle da su ga bez ikakvog osnovaproglasili Cincarom koji trguje tuðim nacio-

nalnim biñem, a optuæivali su ga i kao maso-

Odnos dræavei pokrajina...Pretresli smo pitaça u vezi sa nameravanimsporazumom. Ja sam predloæio da se noveoblasti nazovu pokrajinama, da se banovine neukidaju, veñ da se çihovim spajaçem na os-novu ålana 116. Ustava obrazuju pokrajine.Na åelo pokrajine imao je doñi namesnik kogapostavýa kraý. Tasiñ i Iliñ su odbili ovaj pred-log, ali su ga posle prihvatili, poãto im se uåin-io namesnik neophodan organ kontrole. Zapokrajine smo predvideli zakonodavnu, izvrãnui sudsku vlast. Sabor treba da ima zakono-

davnu vlast zajedno sa kraýem...(Dnevniåke beleãke Mihaila Konstanti-

noviña – zapisano 2. aprila 1939)

Æeneva

Let oko svetaOno ãto je Filijas Fog iz åuvenog Vernovog ro-mana uspeo za 80 dana, koristeñi sva ra-spoloæiva sredstva toga vremena, nedavno jepoãlo za rukom ãvajcarskom psihijatru Ber-

to moæe da uradi.” Ali, Pikrodiåno zaveãtaçe da ost

vat. Njegov deda Ogist bionom doãao do stratosferedo najdubýe taåke okeanapoduhvatu Dæons bio je zdeo posla. Dæonsova suprmuæa kaæe da nije avantu

MERIDIJANIhavajske obizaziva nevepaæçu, ali sãta nagoni a

jaste da istrama. “Ne moko je to vaændrugih”, izjavam je kao dMont Everevaæan prvi lezaista, ãta jetraæi, koja zeãta joã nije vveñ obiãli obpreleteli, Movojen... ali dleteo zemaýNaime, balo

upravýati i kom smislu, mhvatati povostruje uz prone visine. Probjasnio kakkonkurencijpoduhvat: “poletimo. Aksmo nesposuspemo, on



Civilna zaãtita je organizovani odgovor druãtva naopasnosti koje ugroæavaju stanovniãtvo i svekolikadobra u uslovima ratnih dejstava, nesreña i drugihopasnosti u miru i ratu. Ova humana delatnost jeureðena meðunarodnim pravom i domañim zakon-odavstvom i dokazuje usklaðenost institucija druãt-va sa zaãtitom javnog interesa i svedoåi o meri hu-manosti i solidarnosti svakog pojedinca.Organi i jedinice civilne zaãtite su organizovani i os-posobýeni za brze i efikasne intervencije. Meðutim,bez pomoñi graðana i çihovog racionalnogponaãaça, uåinak ovih snaga je nuæno ograniåen.Uåeãñe u odbrani i civilnoj zaãtiti je zakonska obave-za. Uåeãñe u liånoj i uzajamnoj zaãtiti je i viãe od

toga.POÃTOVANI GRAÐANI, POMOÑ SEBI SAMOM JE ÅIN RAZUMA, DOKAZ VITALNOSTI I PO-DRAZUMEVA SE. POMOÑ DRUGOM JE MOR-ALNA I HUMANA OBAVEZA A SOLIDARNOST JE MERA GRAÐANSKIH VREDNOSTI.

Zato, kad zatreba, åinite moguñe i postupajte premaovom uputstvu.

- hranu,- vodu ili drugo bezalkoholno piñe u plastiånoj do-bro zatvorenoj ambalaæi,- lekove za hroniåne bolesnike,- liåna dokumenta,- novac,- pribor za liånu higijenu i peãkir ili viãe maramica,- sredstva za liånu zaãtitu, komplet ili improvizovanasredstva (minimum – komad pogodne tkanine zazaãtitu disajnih organa),- tranzistorski radio-prijemnik,- baterijsku lampu,- ñebe za sedeçe, odnosno odræavaçe telesne tem-perature.

Po napuãtaçu stana, smireno poðite do odreðenogskloniãta-zaklona. Za vreme boravka u skloniãtupridræavajte se propisanog reda i uputstava rukovo-dioca skloniãta. U skloniãtu nije dozvoýeno: nepo-trebno kretaçe, unoãeçe domañih æivotiça,puãeçe, unoãeçe i upotreba alkohola i stvaraçebuke.

Na radnom mestu- prekinite rad i postupite na naåin propisan zakonkretno preduzeñe, ustanovu ili drugu organizaci- ju,- uzmite komplet za liånu zaãtitu i poðite u sk-loniãte-zaklon,- postupajte po uputstvima nadleænog organa.

Na javnom mestu- brzo, bez panike poðite do najbliæeg javnog sk-loniãta ili drugog mesta pogodnog za sklaçaçe,- ako ste zateåeni u putniåkom vozilu, parkirajte gatako da ne ometa saobrañaj i upotrebu hidranta ipoðitedo najbliæegjavnogskloniãta,

noseñih zidova, u otvorima vrata, ispod stola ili nadrugom mestu. U prevoznom sredstvu, zauzmite ãtoniæi poloæaj i zaãtitite glavu i otkrivene delove tela. Usvakom od navedenih sluåajeva, po isteku 2 minutastavite zaãtitnu masku i zaãtitni ogrtaå i potraæitepokriveni zaklon.Pri upotrebi bojnih otrova ili ugroæenosti hemijskimmaterijama iz industrijskih i drugih objekata, koris-tite sredstva za liånu RHB zaãtitu ili priruåna sredst-va za upijaçe otrova i dvoprocentni rastvor sodebikarbone za ispiraçe izloæenih delova tela. Ako suhemijske materije ili otrov uneseni preko hrane ipiña, koristite dvoprocentni rastvor sode bikarboneili svaki drugi naåin nastojte da izazovete povrañaçe

ili proliv. Ukoliko ne posedujete sredstva za RHBzaãtitu i prinuðeni ste da ostanete u stanu, zatvoritesve otvore, obezbedite nepropusnost otvorasamolepýivim trakama ili na drugi pogodan naåin –ovo pripremite blagovremeno i koristite priruånazaãtitna sredstva (respiratore, navlaæenu tkaninu,maramice, gazu, delove odeñe i sl.).

POÆARNA OPASNOSTPoæarna opasnost se najavýuje jednoliånim zvukomsa prekidima u trajaçu od 90 sekundi (3 jednoliånazvuka po 20 sekundi i 2 pauze po 15 sekundi). Ovimznakom se upozorava na poæar veñih razmera kojineposredno ugroæava ãiri prostor. Ako ste neposredno ugroæeni poæarom:- zatvorite dovod gasa i iskýuåite plinske i elektriåneureðaje,- uzmite dokumenta i neophodne stvari, napustitezgradu i sklonite se na bezbedno mesto.U sluåaju poåetnog i maçeg poæara:- zatvorite vrata i prozore da bi se spreåila cirkulacijavazduhai razbuktavaçepoæara

ugroæenog prostora i prene- tela poginulih ne doåarãavom, ñebetom, plaspriruånim sredstvom,- mesta nalaæeça poginudleænima,- proverite i ako je potrebzatvaraåe pitke vode i osta- prekrijte ili na drugi naterne s pitkom vodom,- smestite stoku na bezbe- obeleæite mesta nalaæeçsredstava ili drugih sumçne dirajte ih i o tome obav

- ne koristite zatrovanu håiju ispravnost postoji sum- zakopajte uginule æivoti- uoåite eventualna oãteñmostovima, nasipima i dobavestite nadleæne,- ako dolazak struånih ekinulih i asanaciju nije mprisutna je visoka temeprtla i postoji moguñnost izb jte da u tvrdite identitet açivaçe, a o preduzetomstruåne ekipe po çihovom- ukýuåite se u sve aktivnodrugih struånih ekipa.

ÃTA JOÃ TREBA DA ZNELEMENTARNE NEPOGElementarne nepogode se ju kombinacijom jednoliåukupnom trajaçu od 60 zvuk u trajaçu od 20 sek

Savezna Republika Jugoslavija – Savezno ministarstvo za odbranu

UPUTSTVO ZA GRAÐANE O POSTUPCIMA U RATU, ELEMENTARNIM NEPOG TEHNIÅKO-TEHNOLOÃKIM NESREÑAMA I DRUGIM VEÑIM OPASNOST



© 1997 Vreme. All Rights Reserved

PDF Edition Developed By:Ivan Hraãovec & Saãa Markoviñ

Documents

Vreme – vanredni broj 1. (1999)