Vremenska Prognoza Za Aulidu Ana Bujic

Ana Buji}

Borislavu Peki}u i Semu [epardu

103

VREMENSKAPROGNOZAZA AULIDU

104 Ana Buji}

Ana Buji} ro|ena je 30. 7. 1973. godine u Beogradu, gde je idiplomirala i magistrirala na Filolo{kom fakultetu.

Za prvi roman, Nazirej, objavqen u izdawu Narodnekwige, dobila nagradu Saveza jevrejskih op{tina Jugosla-vije.

Objavqivala eseje u Kwi`evnoj re~i i pripovetke uKwi`evnom magazinu.

LICA

AGAMEMNON, vladar Argolide

KLITEMNESTRA, wegova `ena

MENELAJ, Agamemnonov brat, spartanski kraq

ODISEJ, vladar Itake

AHILEJ, mirmidonski vladar

KALHANT, prebeglica, trojanski vra~ i prorok

VOJNIK

STARAC

Gra|ani, robovi, glasnici, vojska

Radwa se odvija u Argu i Troji, neposredno pre ineposredno posle rata.

Svaka sli~nost sa ratovima na ovom prostoru seiskqu~uje.

Svi anahronizmi su namerni

Vremenska prognoza za Aulidu 105

Ana BUJI]

VREMENSKA PROGNOZAZA AULIDU

IFIGENIJAORESTELEKTRA

wihova deca}

PRVA SCENA

Scena minimalisti~ka. U pozadini razapeto belo platno. Is-prva se ne vidi, jer je pozornica u mraku. Jedno svetlo se pali,usmereno na levu stranu od gledali{ta. S te strane se ~ujetandrkawe. Na scenu ulazi Vojnik. Moè da pripada bilo kojojvojsci, jer je toliko iscepan da se uniforma ne prepoznaje. Ipak,nosi veliki dvosekli ma~, {to nas vezuje za pro{lost. Ustvari,drì ga za bal~ak, a ma~ se vu~e za wim, i odatle taj zvuk. Dolazido rampe. Govori publici.

VOJNIK: Gotovo je, kona~no. Rat, mislim.(Pauza, vrlo kratka)Trojanski. Rasturili smo je. I sad je vaqda gotovo.Ako je i vama svima dosta rata, bede, straha, akoste do{li da vidite povratak ku}i, sre}ne po-rodice ponovo na okupu, ako ste èqni mira i tiheradosti, onda mirno, polako, bez pa-ni-ke, uzmitesvoje stvari i beìte odavde {to vas noge nose.Jer, vide}ete neke gadne stvari, mislim kako jedo{lo do ovog sr... do svega ovog. Naravno, svi sukrivi. Ali, nekako mislim da su najkrivqi At-ridi. Ne, ne samo onaj skot Agamemnon i tupiMenelaj, mislim na celu wihovu kretensku po-rodicu. To je sve ludo. Odnosno, bilo je ludo. Jerpola ih je mrtvo, i o tome se ustvari radi. A i onadruga polovina }e da capne, i to vrlo uskoro i vrlonasilno. Osta}e dva-tri anonimca, ko ja {to sam,jer, ipak neko mora da ispri~a {ta je bilo. Jo{ stetu? Dobro, onda ovako

Povla~i se i pokretom ruke ukazuje na platno u pozadini koje setek tad primeti. Polako se rasvetqava bina. Vojniku, koji ideprema desnoj strani, ispadne ma~. On se trgne, zatim ga {utneprema sredini pozornice. On je sada potpuno u mraku, a platno jeosvetqeno. Ispred wega, dve stolice bez naslona i sto~i} nakome je sud s vinom i dva pehara. Iza platna, silueta mu{karca ukadi. Glava i ruke opu{teni preko ivica. O~igledno, izraz za-dovoqstva. Duboh uzdah; mu{karac izlazi iz kade, navla~i nekudugu odoru i stavqa krunu na glavu. Pojavquje se na svetlu; visoki ko{~at; svetla, proseda, kosa. Po kraqevskim insignijama pre-poznajemo Agamemnona. On seda i nato~i sebi pehar vina. S drugestrane, pojavquje se drugi mu{karac, znatno mla|i. Duga plavakosa, visok, krupan... uostalom, videti opis iz Ilijade. To jeMenelaj.

106 Ana Buji}

MENELAJ: (Boja`qivo)Smem li?

AGAMEMNON: O, kako da ne! Samo u|i!(Menelaj poslu{no seda, skupqenih kolena, skr-{tenih ruku, oborenog pogleda)Pa, kako se ose}a{? Sad je kraj. Deset godina, {toje mnogo, mnogo je. A nije mnogo omatorila, a?

MENELAJ: Nemoj, molim te...

AGAMEMNON: Da nas onaj mudrac ne izvu~e, jo{ bismo dre`daliovde. Onda bi bila ba{ matora.

MENELAJ: (Mole}ivo)Brate, {to mi to radi{?

AGAMEMNON: (Polubesno, poluironi~no)Da zaveè{ labrwu, jesi ~uo! Zbog tebe ovde iz-gubismo cvet gre~eske junosti!

MENELAJ: (Odjednom mewa izraz lica. Zloban je, kao da jedva~eka da kaè {ta mu je na srcu)Zbog mene? Ma ne}e biti? Ko je poveo vojsku? Ko jebquvao besede o mojoj ~asti? O ~asti cele Helade?[ta se tebe ti~e moja ~ast? Nego ti je malo biloArgolide, i bogatstva, preselo ti...

Nne dovr{ava jer Agamemnon ustaje i jednim mirnim, uve`banimpokretom zalepi Menelaju {amar.

MENELAJ: (Ustaje s poda i sklawa kosu s lica)@ivotiwo!

AGAMEMNON: Samo ti pri~aj! Ali ja }u da te mlatnem na svakiizraz nepo{tovawa vo|e i starijeg brata!(Po~iwe da sipa sve same fraze, svestan je toga iodli~no se zabavqa)Znaj, brate, da je ovo mnogo vi{e zabolelo mene!Morao sam to da u~inim, jer te volim! Mi smorobovi svog porekla i poloàja! Ako mi ne osta-nemo dostojanstveni, {ta }e ostati drugima! [ta}e ostati od na{e svetle tradicije?

MENELAJ: (Upla{eno)Ti... nisi pri sebi!

AGAMEMNON: (Perfidno se sme{ka)Savr{eno dobro zna{ za{to!

MENELAJ: Nisam ti ja kriv.

AGAMEMNON: (Odjednom smrtno ozbiqan, skoro tuàn)Jesi, isto koliko i svi ostali, jer prstom nistemrdnuli.


MENELAJ: Pomenuo si dràvu i tradiciju. Kaì, ko je hteo damewa postoje}i red?

AGAMEMNON: A {ta se ticalo vas, u Sparti, Ftiji, na Itaci,{ta ja u Argu radim?

MENELAJ: Zaboravqa{ da smo Savez. Ne sme{ ni{ta na svojuruku. [ta ti radi{, nas se ti~e i te kako! [tamisli{, ako si sopstvenu ènu oteo i silovao, da inad ostalima sprovodi{ svoju voqu? E, vidi{, nemoè!

AGAMEMNON: Promenio si mi{qewe od prvog sastanka u Argu?

MENELAJ: Ne znam o ~emu pri~a{.

AGAMEMNON: Ima{ kratko pam}ewe, dragi moj. To je dar bogova,zna{ li? Ali, nastranu to, nije ti bilo ào?Rasli ste zajedno, igrali se... I pustio si ih, bezre~i.

MENELAJ: Ne reci mi samo da ti je k}er bila puna ìvotneradosti! Koliko si joj puta samo podvezivao vene?

AGAMEMNON: (Vidno zainteresovan)ûj, kad ovako pri~a{, pod pretpostavkom, narav-no, da se na boji{ bogova, je l se ne boji{ da }u teubiti za ovo? Ili si totalni idiot, pa ne moè{da poveè{ mene s mojom }erkom?

MENELAJ: To se tako sklopilo. A ako me ubije{, koji }e tegrad primiti? Koje }e svetili{te o~istiti brato-ubicu? Nisi ni ti budala, ume{ da se ~uva{!Sa~uvao si se sve ove godine.

AGAMEMNON: Nema{ ti pojma, dragi moj. @ivim, i ìveo sam save}im grehom. Sad je do{lo vreme. A ona je jo{onda znala ono {to vama, gomili razbija~a i idio-ta, nije nikad palo na pamet.

MENELAJ: [ta?

AGAMEMNON:[ta vredi da ti pri~am. Ti si dobio, ja sam izgu-bio. Idi sad.

MENELAJ: Ne.

AGAMEMNON: Onda ostani. Vi{e nema zna~aja. Samo mi reci,se}a{ li se bar ne~ega od onda?

MENELAJ: Ne, koliko je pro{lo... uhahaj!

AGAMEMNON: Blago tebi... blago i meni s vama...

Zatamwewe

108 Ana Buji}

DRUGA SCENA

Dvor u Argu. Odaja name{tena ne toliko rasko{no koliko pro-fiweno. Troje mladih qudi. Mladi} i devojka, mr{avi, plavokosi,odeveni u crno, veoma sli~ni mladi} ima pomalo ènstvenecrte, a devojka de~a~ke. To su Orest i Elektra. Malo daqe sedicrnka u haqini boje korala. Smrtno se dosa|uje.

ELEKTRA: Ipak je kosmos nastao iz jednog.

OREST: Tako mi bogova, sestro, u pravu si. Ali, kakotuma~i{ pitawe zla? Da li je i dobro i zlo izjednog? Ili ipak postoje dobri i zli demijurg?

ELEKTRA: Zavisi {ta se podrazumeva pod pojmom dobra. Akoje to ono {to propisuju zakoni...

OREST: (@u~no)Boànski ili qudski?

Elektrin odgovor prekida rob koji ulazi na scenu.

ROB: Agamemnon Atrid, Areju podobni vladar...

IFIGENIJA: (Crnka koja se dosa|uje)Moga bogolikog oca namah uvedi amo.

Ulazi Agamemnon. Orest i Elektra ska~u i klawaju mu se.

IFIGENIJA: Da govori sa mnom, neznatnom, otac nas ~asnipoèle.

Elektra i Orest izlaze.

IFIGENIJA: Je l vas dvoje ne{to upla{ilo kad ste ih pravili?

AGAMEMNON: îni mi se da sam ti bezbroj puta rekao da negovori{ tako.

IFIGENIJA (Ignori{u}i ga)Ipak, od wega moè da ispadne dobar kraq. Poznatje, svud se kre}e, svi ga vole. Naravno, pod uslovomda mu neko pametan pi{e govore.

AGAMEMNON: (Seda pored we)Ifigenija, po{to je Helena pobegla u Troju...

IFIGENIJA: (Izrecituje)O lele, lele mene!


AGAMEMNON: ... i ne znamo ishod Menelajeve i Odisejeve misije,ja sam odlu~io da te proglasim za suvladarku. Jabih bio ovde a ti na Kritu.

IFIGENIJA: Ne}e ti dati.

AGAMEMNON: Ko?

IFIGENIJA: Ftija, Itaka, Sparta.

AGAMEMNON: Ne misli{ vaqda da }u da ih pitam?

IFIGENIJA: Kad ti kaèm. Ne znam kako }e{ ih ubediti da tek}er nasle|uje.

AGAMEMNON: Ne raduje{ se?

IFIGENIJA: Ma, meni je svejedno.

AGAMEMNON:[ta ti je?

IFIGENIJA: Ni{ta.

AGAMEMNON: Misli{ da tata ne zna. Tvoji... poku{aji,(Uhvati je za zglob)gledam te, danima ne izlazi{ iz te sobe, jede{ samusebe... kaì {ta je bilo?

IFIGENIJA: Ni{ta.

AGAMEMNON: Je li te neko uvredio?

IFIGENIJA: Nije.

AGAMEMNON: (Ukrsti svoje prste s wenima)Meni moè{ sve da kaè{, to zna{.

Ulazi jedan vojnik.

VOJNIK: Gospodaru, vide se jedra Menelajevih i Odisejevihbrodova! Bi}e ovde za nekoliko sati.

AGAMEMNON: (Ustaje)Dobro.(Daje znak vojniku da moè da ide. Ifigeniji)Hajde, idemo da ih sa~ekamo.

IFIGENIJA: Idi ti samo.

AGAMEMNON: Do|i da ~uje{ novog rapsoda.

IFIGENIJA: Boqi su moji Huni i Da~ani.

AGAMEMNON: Dobro, ali da promenimo malo. Idemo.

IFIGENIJA: Idi ti, do}i }u za tobom.

Zatamwewe

110 Ana Buji}

TRE]A SCENA

Prestona dvorana u Argu. Na prestolu Agamemnon. Presto poredwega je prazan. Pokraj vrata rob i rapsod s lirom.

AGAMEMNON (Ne obra}aju}i se nikom posebno)Gde je gospodarica?

ROB: (Klawaju}i se)Iza{la je u vrt, gospodaru.

AGAMEMNON: A Egist?

ROB: (Zbuwen, jedan trenutak okleva s odgovorom)Sad }e, gospodaru.

Agamemnon mu daje znak da ide. Naslawa glavu na ruku. Rob, naizlazu, iskreveqi se prema wemu i pokazuje rogove prstima.

AGAMEMNON: (Rapsodu)Ima{ ne{to?

RAPSOD: O da, gospodaru, jednu `alostivnu qubavni~ku pe-smu.

AGAMEMNON: (Sa`aqivo)Ajde, jedva ~ekam.

RAPSOD: (Svira lo{e i peva jo{ gore)[ta ti govore te o~i wenekada ih pogleda{ pogledom plavim?Ko pono} crne, prete}e zenebrane mi qubav da objavim.

Jer to dvoje o kojim pojemjedno drugo imati ne}e,jer, avaj, oni u srodstvu stojea za wu vi{e nema sre}e.

Posledwe stihove zaglu{uje zvuk visokih potpetica po mermer-nom podu. Ifigenija stoji na vratima i gleda).

RAPSOD: (Naka{qe i zbuweno po~iwe slede}u strofu)A on i ne zna da ga osvajaqubavqu {to joj srce parajer sudba kraqa Menelaja...

IFIGENIJA: Povu~e{ ga za...

AGAMEMNON: (Qutito)Ifigenija!


IFIGENIJA: (U{eta na scenu. Wena haqina jednostavnog krojai si}u{ne nau{nice ~ine kontrast sa glomaznom,kitwastom ogrlicom. Rapsodu)Mar{ napoqe!

RAPSOD: Pozvao me je gospodar!

IFIGENIJA: A tera te princeza.

RAPSOD: A moj trud...

IFIGENIJA: Ne vredi ti trud bez dara Apolona, moj peva~u.Ipak, drì.(Skida ogrlicu i daje je peva~u. Rapsod se poklonii iza|e natra{ke. Ifigenija seda na prazan pre-sto)Ogavne li ogrlice!

AGAMEMNON: Jeste vala grozna! Je l to be{e Helenin poklon?

IFIGENIJA: Aha. Sve {to joj se ne svi|a teslimi meni.

AGAMEMNON: A ti kome stigne{. Je li, gde re~e Helena, {ta ovajpeva o Menelaju? Kakva neostvarena qubav?

IFIGENIJA: Otkud ja znam; ~ula sam samo posledwi stih. Iz-vini tata, toliko je glup da nisam mogla da sesuzdrìm.

AGAMEMNON: E pa morala si! Slu{aj, ne sme{ vi{e onako dagovori{! Bruka{ se! Sad }e ovaj da istrtqa komestigne.

IFIGENIJA: Taj? Pa on }e u prvom hramu da mi prinese `rtvu.Je s video {ta sam mu dala?

AGAMEMNON: Svejedno, ne}u vi{e onako da psuje{.

IFIGENIJA: Dobro, de... ali i ti... stvarno, saspeo si na onognesre}nika, a pun dvor boànske muzike. Da po-zovem Hune i Da~ane?

AGAMEMNON: Nemoj, molim te, progovorio sam ve} hunski. Eno,opet se derwaju.

Iz off-a Ma fakut mu ma frumose.

IFIGENIJA: To su Da~ani. Ovo sad zna~i: Zar ne vidi{ kako samlepa?

AGAMEMNON: (Pogleda je)Jesi, nema zbora.

112 Ana Buji}

IFIGENIJA: Jesam tebi, ali...(Ustaje i obgrli se oko struka)

AGAMEMNON: Ifigenija, moramo ozbiqno da razgovaramo.

Ulazi rob.

ROB: Gospodaru, vladari ahajski su ovde. êkaju tebe.

AGAMEMNON: (Ifigeniji)êkaj me.

Izlazi. Ifigenija brzo izlazi na drugu stranu. Muzika postajeja~a.

Zatamwewe.

ÊTVRTA SCENA

Dvorana za savetovawe. Za stolom sede Agamemnon, Menelaj, Odi-sej i Ahilej, s prekrasnim {titom prislowenim uza sto. Nikonije raspoloèn.

AGAMEMNON: Svi ste tu? Dobro. Gospodo, svi znate za{to smoovde, stoga se ne gubimo u detaqima. [ta }emodaqe?

ODISEJ: Ni{ta. Sa~eka}emo ostale i kre}emo iz Aulide.

AHILEJ: A {to ne krenemo odmah, a ostali nek se pri-kqu~e?

AGAMEMNON: Ne moè. Vetar ve} nedeqama duva u suprotnompravcu. A, uostalom, Menelaj treba prvi da seizjasni.

ODISEJ: (Upada)Nema on {ta da pri~a. Svi ste se sloìli.

MENELAJ: Kako nemam kad...

ODISEJ: (Opet prekida)Da te podsetim, postoji ne{to {to se zove Savez.Niko nije bio voqan da ti uzme{ Helenu; ali, svisu se sloìli da, ukoliko bude nasrnu}a na tvoju~ast, svi weni prosioci, ceo Savez, krenemo da jebranimo.

MENELAJ: Ja je uzeo? Pa ona je birala, i izabrala mene.

ODISEJ: Ne pri~aj mnogo. Nasrnuto je na wenu ~ast i mitreba da je branimo.


MENELAJ: Nikakvog nasrnu}a nije bilo. Ona je svojevoqnooti{la s Parisom.

ODISEJ: I ti }e{ pustiti da tek tako pro|e?

MENELAJ: Ona je izabrala.

ODISEJ: Pusti}e{ da ti se cela Helada podsmeva, da te zoverogowom, robom jedne kurve?

MENELAJ: ([~epa ga za grlo i prikuca za sto. Tiho)Pazi na svoje re~i.

Agamemnon ga povu~e za ruku. Menelaj seda. Odisej, trqaju}i vrat,uspravi se.

ODISEJ: [ta god bilo, Savez postoji.

AGAMEMNON: Vi{e ne. Jedini zainteresovani ovde odbija dakrene.

AHILEJ: (Koji se tokom ove scene klati na svojoj stolici,pqesne Menelaja)Tako je, brate. Kad je tebe takvog napustila, koji}e ti...

MENELAJ: (Hladno)Skidaj ruke s mene.

AGAMEMNON: (Kuca o sto)Gospodo, gospodo, molim vas! Jo{ ne{to.(Ustaje)Objavqujem, ovde i sada, pred vama, vladari ahaj-ski, da svoju najstariju k}er, Ifigeniju, progla{a-vam za svog suvladara, koji }e vladati na Kritu.Posle moje smrti, ona }e preuzeti presto Argoli-de, koji }e se nasledno prenositi i na wene po-tomke.(Muk)

ODISEJ: (Prvi se snalazi)To ne mo`e{ da u~ini{.

AGAMEMNON: U~iweno je.

ODISEJ: A gra|ani Arga? [ta su rekli?

AGAMEMNON: Nemoj, Odiseju, meni da pri~a{. Obojica znamoneke stvari.

ODISEJ: Ftija? Sparta? [ta vas dvojica ka`ete?

114 Ana Buji}

AHILEJ: Ma kako god o}e. Ja sam svoje oduìo. Napraviosam sina, i dosta. Da je bila }erka, verovatno biona vladala(Smejuqi se)

ODISEJ: Dobro, dobro, poznato nam je. Ne mora{ nam nati-cati na nos svoje sklonosti.

MENELAJ: (Neodlu~no)Ja... ne znam. Kod nas u Sparti je druga~ije. Nijemoje da donosim zakone u tu|oj zemqi.

AGAMEMNON: (Pogleda ga)Tu|a zemqa? Koliko znam, ro|en si u Argu. Kadpre ti postade tu|?

ODISEJ: Dosta naklapawa! Porodi~ne stvari raspraviteme|u sobom! A ti, Agamemnone, zna{ da ènskodete ne nasle|uje presto. Zamisli kakav bi haosnastao u zemqi.

AGAMEMNON: Nasle|uje pametniji. Od danas. Rekao sam.(Ustaje)

ODISEJ: Ne o~ekuj da }e ti ovo olako pro}i.

AGAMEMNON: Preti{?

ODISEJ: O, ne, samo predvi|am. Vojska }e podivqati {tosmo ih yab-yabe dovla~ili ~ak ovamo, a gra|an-stvo...

AGAMEMNON: Opet ti s gra|anstvom.

ODISEJ: Vide}e{.

AGAMEMNON: Sad }e{ da otr~i{ da ih obavesti{?

ODISEJ: Za{to? Pa ti si objavio. Za nekoliko trenutakasvi }e znati. A za Troju razmisli.

AGAMEMNON: Slaèm se, to ostaje otvoreno.(Menelaju)Pa reci ne{to, tako ti bogova!

MENELAJ: (Sklawa kosu s lica)Rekao sam.

ODISEJ: Slu{aj, osim {to si rogowa i rob, ti si i kuka-vica. Jadna Sparta s tobom.

MENELAJ: (Mirno izvu~e ma~ i poloì ga na sto)Ja sam spreman, a ti? Do smrti, vaì?


ODISEJ: Skloni to, budalo, pose}i }e{ nekog.

MENELAJ: Ponuda stoji. Kad god bude{ raspoloèn.

ODISEJ: (Ustaju}i)Vaì, jednog dana kad i ja budem zaludan.(Svima)To je to, gospodo. Ti, vrhovni, razmisli. Nemoj dase pokaje{.

Izlazi, a za wim, ponev{i svoj {tit, i Ahilej. Agamemnon iMenelaj ostaju sami. Kra}a pauza.

AGAMEMNON: Zna{{ta ne razumem? Kako si tako ravnodu{an.

MENELAJ: Niko ne zna kako je meni.

AGAMEMNON: Pri~aj, ako ho}e{, slu{am te.

MENELAJ: Zna{, kad smo svi i{li u Spartu da je prosimo, ikada sam je prvi put video... znao sam da }u se ubitiako me ne izabere. Da, Agamemnone, stajao sam tamome|u ostalima, kao rob na pijaci, kakav rob, kaoglineno }up~e, glup, i gluv za sve, ja, Menelaj,nedostupni i nedosti`ni, zabraweni san, ledeni,devi~anski ratnik... dok ona nije zaustavila o~i nameni. I pokazala prstom.

AGAMEMNON: Pa ba{ zato. Ja bih sam krenuo u Troju...

MENELAJ: (Ne slu{a ga, pri~a svoju pri~u)... i pre ven~awa, pre nego {to su me zakraqili,morao sam da se podvrgnem inicijaciji. Da do-kaèm da sam dostojan da budem kraq Sparte. Danisam samo razmaèni brati} velikog Agamem-nona. Tamo je obi~aj, da jednom godi{we bi~ujumladi}e u Artemidinom hramu. Ti ne zna{ kako toizgleda, i dobro je {to nisi video; krvav oltar,okrvavqen Artemidin kip... Pustio sam da miobriju glavu. Ne znam vi{e, kao da sam to nekaddavno sawao... Se}am se, samo, pitao sam ho}e liona do}i. Smejali su mi se, rekli su naravno daho}e, mora da do|e... to je obi~aj. Mr{ava de~a~katela... i ja... vezani za oltar... Stvarno...(Pravi rukom pokret ispred o~iju)kao kroz maglu... ûo sam samo kako je sve{tenicaviknula: Dosta! Znam kad su me, ise~enog i kr-vavog, odneli. Ona je sve to gledala, bez glasa, bezpokreta... onda je do{la i oprala mi rane... onda

116 Ana Buji}

smo dobili dete... bio sam sre}an {to je devoj~ica,{to nikada ne}e pro}i kroz onaj pakao... u Ar-temidinom hramu.A kada je oti{la s Parisom, u meni se ne{toprekinulo. Sad mi je svejedno. Ho}e li do}i ili ne.Da li }emo po}i na Troju ili ne. Ho}e li na{ak}er preìveti bez we... We vi{e nema. Ni mene...(Nasloni glavu na ruku, iscrpqen)

Upada Glasnik.

GLASNIK: Ve}e Arga, gospodaru.

AGAMEMNON: (Ustaje. Menelaju)Izvini, mora{ da ide{. Pri~a}emo.(Menelaj se te{ko diè, odupiru}i se o sto, iizlazi. Agamemnon ostaje sam. Glasniku)Neka u|u.

Ulazi Starac, u pratwi nekoliko gra|ana. Pruà ruku iza sebe.Prvi Gra|anin mu dodaje govorni~ko èzlo.

STARAC: Slobodni gra|ani Arga s tobom da govore ho}e.

AGAMEMNON: Dobro mi do{li, po{tovawa dostojni argivskistarci.

STARAC: Da ne duìmo, stvari stoje ovako: Ifigeniju nesme{ da proglasni{ naslednicom.

AGAMEMNON: To je moja vladarska i o~inska voqa.

STARAC: Tebi je svakako poznato da gotovo svako, osimzakonite ène, ima i nekoliko ino~a. [ta bi biloda sva ta deca zatraè nasledstvo, {to }e i u~i-niti, ako ti(Uperi prstom)u~ini{ {ta si naumio i da{ primer.

AGAMEMNON: Slu{aj...

STARAC: (Ne obaziru}i se)Pa i da nema{ sina, wen mu` bi nasledio tron.K}eri ne nasle|uju. One ra|aju naslednike.(Agamemnon bi ne{to da kaè, ali se savla|uje)I utuvi joj u glavu kako da se pona{a. Moè da u~iod svoje mla|e sestre. Mo`da je i Orest suvi{emlad da nasledi presto. Odredili smo da vladaEgist, dok se ti ne vrati{.


AGAMEMNON: (Trudi se da savlada smeh)Veoma sam vam zahvalan, o Argivqani, {to amodo|oste da me o svojoj voqi izvestite. Ali, Savezse raspao. Helena ho}e da ostane.

STARAC: âst Helade je u pitawu. Treba je dovesti, htela -ne htela.

AGAMEMNON: O tome se pita Menelaj.

STARAC: Ovo nije Sparta! Svi odlu~uju. Zato mi, gra|aniArgolide, imamo prava da ti kaèmo {ta bi tre-balo... {ta mora{ da u~ini{. To je na{a re~,gospodaru. Re~ celog naroda.

AGAMEMNON: (Odjednom mu je sve to zabavno)Ali, tu su sinovi gotovo svih gra|ana! Ne bi vaqdaèleo da izginu. Zemqa bi opustela! Dodu{e, tinema{ dece, ali tako plemenit ~ovek ose}a bolnaroda!

PRVIGRA\ANIN: Ta~no, o gospodaru! Moji sinovi...

STARAC: (Okre}e se prema wemu. Zapovedni~ki)]ut!(Agamemnonu)Razmisli, gospodaru. Mi smo rekli.

Mahne rukom. Svi Gra|ani, u pravilnom redu, izlaze za wim. Krat-ka pauza. Ulazi Ifigenija.

AGAMEMNON: Odli~no, kao poru~ena. Sad sam hteo da te zovem.

IFIGENIJA: [ta se ovde de{ava?

AGAMEMNON: Ni{ta. Da vidim haqinu(Uhvati je za ruku i zavrti)Odli~no. Idemo na krunisawe.

IFIGENIJA: Ti to ozbiqno? [ta su ovi starci hteli?

AGAMEMNON: Ifigenija, ne izsazivaj me. Idemo.

IFIGENIJA: Ne daju da ti }erka vlada, a? Lepo sam ti rekla.

AGAMEMNON: (Stane ispred we i zagleda joj se u o~i)Slu{aj, da te tata ne{to nau~i. To... o voqi gra-|ana, to ti je pri~a za decu. Da se smire duhovi, damisle malo kako i oni ne{to zna~e. Bi}e onakokako ja ho}u. A ja ho}u tebe, najpametniju.

IFIGENIJA: A jesi li mene pitao?

118 Ana Buji}

AGAMEMNON: Nemam {ta da te pitam. Ti, takva kakva si, ne bibila sposobna da vodi{ ono {to se zove obi~anìvot. Da radi{ po pravilima koja je neko drugipropisao. Ti si ro|ena za vladara... i niza{tadrugo. Takva si ispala, i tu ni ti ni ja ne moèmoni{ta. I dosta pri~e, idemo.

Uzima Ifigeniju za ruku. Svetla se gase. Kada se ponovo upale, onistoje na drvenoj galeriji koja se vidi iznad platna. Ostali deopozornice je u mraku.

AGAMEMNON: Gra|ani Arga! U ime Helade, wene slave, ~asti idemokratije, objavqujem, pred vama i pred bogo-vima, da za svog suvladara progla{avamIfigeniju,svoju najstariju k}er!(Oni se okre}u jedno prema drugom; krunu kojudrì, Agamemnon stavqa na Ifigenijinu glavu.Okre}u se prema pozornici)Pozdravite svoju budu}u vladarku!(Ti{ina)Pozdravite je!

@amor. Glasovi: Ne}e ti ovo tek tako pro}i! Jadan Orest... E,ovakve sramote nikad nije bilo. Kaù da su u rodoskrvnoj vezi...Ma ne, to su ona i Menelaj... Bruka! Sti}i }e nas gnev bogova! Pavidi{ da nedeqama nema vetra ni ki{e... itd. Iz glasova koji seprepli}u, izdvaja se jedan, rezak i prodoran: A TROJA?

AGAMEMNON: Pametno pitawe.(Ifigeniji, tiho)Mora{ malo da im podi|e{...(Glasno)Jo{ uvek se pregovara, za sada se ne zna ni{ta.Glasnike o~ekujemo svaki dan.

GLAS: A {ta ti, gospodaru i(Kreveqe}i se)budu}a gospodarica mislite?

AGAMEMNON: (Pogleda u Ifigeniju)Ne zna se jo{ ni{ta. Ali kaù da su i bogoviprotivni. Vetar se nedeqama kre}e u suprotnompravcu.(Ifigeniji)Obrati im se.


IFIGENIJA: (Iskora~i napred)Gra|ani Argolide! Zahvaqujem na ~asti koja mi jeukazana. Pred vama, pred blaènim bogovima, zak-liwem se Helijem Hiperionom da }u, sve {tobudem ~inila, ~initi u va{u korist. A sada, molimvas da prisustvujete gozbi i igrama, u va{u ~ast!

Glasovi: @iveli! @ivela gospodarica Ifigenija! @iveo Agamem-non, itd. Kada se svi razi|u, ostaje nekoliko crnih prilika nasceni. Gledaju Agamemnona i Ifigeniju, koji gledaju u wih. Totraje nekoliko sekundi. Prilike odlaze. Zatim se gasi svetlo ina galeriji. Kada se ponovo upali, galerije vi{e nema. Ifigenija iAgamemnon sede jedno naspram drugog, umorni.

AGAMEMNON: Sad je gotovo. Niko ti vi{e ni{ta ne sme.

IFIGENIJA: Nisam sigurna. ûdno su me gledali.

AGAMEMNON: (Odmahne glavom)Masa. îm si im spomenula gozbu i igre, pro-menili su mi{qewe. Vidi{, to ti je bilo pametno,ali uobi~ajeno.

IFIGENIJA: Znam. Jedino sam time mogla da ih smirim. Barzakratko.

AGAMEMNON: Ume}e{ ti to, jako dobro.(Naliva vino i sebi i woj. Podiè pehar)Za tebe, Ifigenija! Sre}no ti bilo!(Ispijaju)Za koji dan }e{ na Krit.

IFIGENIJA: (Ustaje)Dobro. Idem sad.

AGAMEMNON: Idi, k}eri, odmori se.(Ifigenija polazi)Ifigenija!

IFIGENIJA: (Zastaje)Da?

AGAMEMNON: Stigao je ju~e kip koji si poru~ila.

IFIGENIJA: (Uzbu|eno)Helije?

AGAMEMNON: Da. Zna{ li da li~i na Menelaja?

Ifigenija iza|e ùrnim korakom. U hodu daje znak i po~iwe pesmawenih Huna Szerelem, szerelem.

Zatamwewe

120 Ana Buji}

PETA SCENA

Ifigenijina odaja. Ifigenija sedi i gleda u prazno. Ista pesma.Ona se klati napred-nazad, bez ikakve veze s ritmom. Udarac, padtela, nagli prekid pesme. Upadaju Orest i Elektra.

IFIGENIJA: (Prezrivo, ali sa suspregnutim besom)[ta ste uradili mojim peva~ima?

OREST: (Trqaju}i zglob)Treba da umuknu kad nailazi vladar.

IFIGENIJA: (Ustaje)Samo da te podsetim, vlada Agamemnon. A on ni-kada nije grub.

OREST: A ti, ne`na, postarala si se da mi uzme{ presto.

IFIGENIJA: Po{to si ve} prislu{kivao, trebalo je da u|e{dok je Agamemnon bio tu; ali tr~i, sti}i }e{ ga, pase raspitaj. On }e ti sve lepo objasniti.

OREST: Ako je on star i izlapeo, ti nisi, vaqda zna{ {tase pristoji, a {ta ne.

IFIGENIJA: Izlapeo? Ve} si ga proglasio izlapelim? A, pret-postavqam, ti }e{ da se stara{ o wemu? Qigav~emali...(Drugim tonom)A star nije.

OREST: Kako...

IFIGENIJA: (Prekida ga)Idi, na|i ga i reci mu ovo {to si meni rekao, pakad te zalepi, prevrnu}e{ se. Vide}e{ da nijestar.

ELEKTRA: Sestro, gde ti je `enstvenost?

IFIGENIJA: (Odmeri je)Ti si posledwa osoba koja to sme da me pita.

ELEKTRA: @ena je ne`na, i ne treba da se bavi vladawem.Zato ona ima drugu ulogu - da ~uva ku}u i decu, da ihodgaja u duhu reda i zakona.

IFIGENIJA: (Besno)O kakvom redu i zakonu pri~a{? Pa ovaj ovde(Pokazuje na Oresta)upravo ho}e da svrgne oca!


ELEKTRA: (Ignori{u}i posledwu re~enicu)... a tebi bi boqe bilo da uradi{ ne{to korisno,umesto {to po ~itav dan slu{a{ ove tvoje Skite.

IFIGENIJA: Hune, pametnice. Nau~i jednom.

ELEKTRA: Oni su meni svi isti. A ti razmisli o na{imre~ima.

IFIGENIJA: O va{im re~ima? Da razmislim? Helija mi, vi seprecewujete.

ELEKTRA: Iako si nas uvredila, pre}i }u preko toga.

IFIGENIJA: Nemoj, molim te, tolika plemenitost moè daizazove gnev bogova.

ELEKTRA: Dakle, zapamti da se presto prenosi s oca na sina, ane s oca na k}er. Ti }e{ se udati, i ne}e{ vi{epripadati ovoj ku}i, a Orest }e sa~uvati imeAtrida(Orest odu{evqeno klima glavom)Poslu{aj me, odbij presto. Pomiri se sa svojomulogom supruge i majke. Ne vaqa da èna preuzimamu{ke poslove. Ja znam, nama je sudbina da se`rtvujemo za porodicu, ali treba na}i smisao utome, sestro. Treba se radovati malim stvarima,jer je ceo ìvot satkan od wih.

IFIGENIJA: (Zainteresovano je posmatra)Reci, je li ti to neko napisao, pa sad samo reci-tuje{? Nemogu}e da si toliki kreten da misli{sve {to si dosad izgovorila.

OREST: (Raskora~i se i podbo~i)To mislim i ja!

IFIGENIJA: Izvini {to sam te izostavila; i ti si isti kretenkao i ona. Nego, recite mi, {to ste do{li ovamo?Da saslu{ate uvrede?

OREST: Ne, nego da te ubedimo da ne kr{i{ voqu bogova.

IFIGENIJA: A tebi su se objavili, li~no?

OREST: Ti zna{ sve {to je Elektra rekla.

IFIGENIJA: A otkud Elektra zna?

122 Ana Buji}

OREST: Pa... to se zna. Oduvek je tako.

IFIGENIJA: Da, dragi moj. Zna{, ~udno je to... mislim, obi~aji...neko je nekad davno ne{to rekao, ili u~inio... i toodjednom postane zakon za glupake. Kao {to ste vasdvoje, na primer. A tebi, Elektra, da kaèm i ovo.Nemoj meni da pri~a{ pri~e o `rtvovawu za poro-dicu. To tru}aj onim luda~ama kojima si se okru-ìla. Ko da ste lezbejke, dawu i no}u ste zajedno.Reci mi samo, molim te, da li je ijedna od vas ikadapoèlela mu{karca?

ELEKTRA: (Uzdignute glave)Kojeg nam o~evi ili bra}a odrede.

IFIGENIJA: Da, zaboravila sam. Da ne duìmo, presto je moj.Agamemnon je tako rekao. Ako ti, Oreste, misli{da }u ga tebi prepustiti, vara{ se. Bar dok se nevidi ho}e li biti rata. A do tada, ko ìv, ko mrtav.I jo{ ne{to - vlada onaj koji je ro|en za to. @enaili mu{karac, to ve} nije va`no.

Na levoj strani se pojavquju Agamemnon i Menelaj; prilaze nepri-me}eni.

AGAMEMNON: (Tiho)Zla krv Atrida.(Glasnije)Je l vas troje moète bar jednom qudski da razgo-varate?

Orest mu neprimetno za|e za le|a i o~ajni~kim gestovima pre-kliwe Ifigeniju da }uti.

IFIGENIJA: Zna{ o ~emu mi je Orest malopre govorio?(Orest sklapa ruke)Kako bi ipak trebalo da krenete na Troju.(Tek tad primeti Menelaja i obisne mu se okovrata)Zdravo da si, kraqu spartanski!(Miluje mu kosu i vrat)Zlatokosi moj, kr{ni, Helije Hiperione...

MENELAJ: (Ne prime}uju}i ni{ta, uhvati je oko struka izavrti oko sebe)Ifigenija, kraqice moja! Reci, kad }emo opet ulov nas dvoje?


AGAMEMNON: (Drhtavim rukama odvaja Ifigeniju od Menelaja.Poku{ava da se sme{i)Ovih dana, video sam tu skoro veliku ko{utu.Mo`da }u i ja s vama.(Gurne Menelaja daqe od Ifigenije. Usiqeno vese-lim tonom)E, ovo je ~udo! Blià je sa stricem nego sa sestromi bratom!

IFIGENIJA: Zato {to su pi{kili po pesku dok smo se nas dvojeutrkivali dvokolicama.

MENELAJ: (Dobro}udno)Uvek si me pobe|ivala.

IFIGENIJA: ([tipne ga za slabine)Kad ima{ jedno pedeset kila vi{e od mene, debeli.

AGAMEMNON: (Uàsnut)Vas dvoje, majka vas je traìla. Menelaju, idi dapogleda{ vojsku; prove`baj ih malo. Ifigenija,ostani, imam ne{to da pri~am s tobom.

Svi se razi|u.

IFIGENIJA: Zna{, Orest je podivqao {to si meni ostaviopresto.

AGAMEMNON: ûo sam. A tebi je, izgleda, sada drago?

IFIGENIJA: Ma, meni je svejedno. Samo da wega malo izner-viram. Opet su po~eli svoje pri~e, iako im jere~eno, vi{e puta, da me ostave. To ti je kod wih...pod konac. Nema {ta da misle, sve je ve} neko drugismislio za wih. Ume{eno pa obe{eno. Samo dazine{.

AGAMEMNON:[to toliko bquje{ jed?

IFIGENIJA: Ma ~ini ti se.

AGAMEMNON: Stalno si smrknuta. Treba li ti ne{to?

IFIGENIJA: (Podiè pogled na wega)Ono {to ja ho}u, nema.

Agamemnon je gleda, bez re~i.

IFIGENIJA: (Kada progovori, krene tiha, jedva ~ujna muzika)Zna{, ponekad iza|em sama, no}u, da me niko nevidi... hodam gradom... u sirotiwskim ku}icamagori neko jadno svetlo... vide se neki qudi koji se

124 Ana Buji}

nagiwu nad kolevkom... ispro{enom, vaqda, od su-seda koji ima starije dete... suze mi po|u.. to malone zna {ta ga ~eka, {ta }e biti s wim.(Nagli prekid muzike)Ne}u imati decu.

ELEKTRA: (Koja je za vreme wenog monologa u{la nepri-me}ena i ~ula ceo razgovor)Sestro, {ta to govori{! Du`nost ène je da rodi...da ra|a mnogo dece.

OREST: (Koji je u{ao za wom)Neko mora da nastavi lozu.

IFIGENIJA: Za{to?

ELEKTRA: Pa, neko mora da ostane iza tebe.

IFIGENIJA: (Pri kraju strpqewa)ZA[TO?

OREST: Pa, da bi se nastavila loza.

IFIGENIJA: (Duboko uzdahne i za`muri. Strpqivo)Zaista je potreban dar bogova da bi bio ba{ to-lika budala!

ELEKTRA: (Vikne)Ti opet vre|a{!

IFIGENIJA: Heliju hvala da ste kona~no shvatili! Napoqeodavde, glupaci jedni, i ne {uwajte se vi{e!

OREST: (Pogleda u Agamemnona)O~e, zar }e{ dopustiti...

AGAMEMNON: Idite, deco.(Oboje izlaze)Za{to si tako gruba prema wima?

IFIGENIJA: Vidim da me ne podnose. A ni ja wih.

AGAMEMNON: Pa to su ti brat i sestra!

IFIGENIJA: A ti s Menelajem?

AGAMEMNON: To je drugo. Ja sam mu bio umesto oca, podigao samga, vaspitao...

IFIGENIJA: Pa sad moè{ da ga poniàva{ kako ti se prohte?

AGAMEMNON: A{ta je tebi odjednom toliko stalo doMenelaja?

IFIENIJA: Ne smem?

AGAMEMNON: Ne sme{.


IFIGENIJA: (Podiè obrve)Ne smem da ga pomenem?!

AGAMEMNON: Ne sme{ ono drugo, i ne pravi se luda.

IFIGENIJA: (Hladno)Ne znam o ~emu pri~a{.

AGAMEMNON: Zna{. I NE SME[.

IFIGENIJA (Oborenog pogleda, posle kra}e pauze)Jer ima ènu?

AGAMEMNON: Jer je ro|eni brat tvog oca. Jer ti je stric. Jerbiste ra|ali ~udovi{ta.

IFIGENIJA: Rekla sam ti. Ne}e ih biti. Nego, gledaj ti onodvoje. Oni su ti kamen temeqac. Ako ova ukletaporodica opstane, ako nam se neki bog smiluje, to}e samo zahvaquju}i wima. Dovoqno glupi da pri-stanu na svaku ideju koju im neko, malo bistriji, naubedqiv na~in predstavi, i dovoqno zagrièni daje sprovedu u delo. A jako je dobro i {to je Oresttako mlad, i ne moè u rat. Krele bi odmah poginuoi Atridi... odo{e!

AGAMEMNON: Ja ho}u tvoju decu za naslednike, Ifigenija.

IFIGENIJA: (Pravi se da ga ne ~uje)Zna{, svi su oni suvi{e tupi za ratovawe.

AGAMEMNON: Ko to?

IFIGENIJA: Svi ovi koji se sad vrzmaju po Mikeni i Argu.Osim moga tata - Agamemnona, naravno, koji vidida je to neizvodivo.

AGAMEMNON: Kako to misli{?

IFIGENIJA: Hajde, reci, ko je ikad u{ao u Troju? Takav im jepoloàj da moèmo i deset godina da dre`dimoispred we, pa ni{ta. A na otvorenom, Dardanci binas samleli. Jer tu treba i malo ovog ovde...(Kuca se po slepoo~nici)a ne samo ma~, pa udri.

AGAMEMNON: (Zabavqa ga wen govor, a ujedno ga i zanima)A ti? [ta ti misli{?

IFIGENIJA: Ja ne mislim ni{ta. Pustite Helenu da ostane, akojoj se onaj mali ba{ toliko svi|a.

AGAMEMNON: Ne, ba{ me zanima! Da si ti vojskovo|a...

126 Ana Buji}

IFIGENIJA: Ali nisam. Ne znam. Ne ti~e me se. Nije moj posao.A i ne}ete i}i.

AGAMEMNON: Ne}emo, naravno, ali na primer, {ta bi bilo kadbi bilo, samo se igramo...

IFIGENIJA: Dobro, kad ho}e{. Gledaj sad. Ovo je Troja(Crta prstom po sto~i}u)Ali to je gotovo nemogu}e. Mo`da kada bi tamoìveli idioti. Na primer, neko ih tamo opseda,jedno vreme. Pusti da izgine dosta ratnika, reci-mo. Onda, odveè brodove, i sa delom qudstvakrene prema Heladi. Najboqi ostanu. Sakriveni,naravno.

AGAMEMNON: Gde?

IFIGENIJA: Ne znam. Samo... ali to je mnogo glupo. Svejedno,recimo da se napravi neki umetni~ki predmet, aliogroman. E, u wemu. Onda oni, kao, pomisle da suopsadnici oti{li, i poklon uvuku u grad. Onda,kad padne mrak, a oni se ponapijaju kao sviwe,ratnici iza|u i pokoqu ih pijane. @ene i decu }ejo{ lak{e, oni nemaju oru`je. Ponavqam, to samoako su Ahajci zveri, a Trojanci idioti.

AGAMEMNON: (Prasne u smeh)Kakva ma{ta, sjajno!

IFIGENIJA: (Zasmeje se zajedno s wim)To je tako glupo! Boqe, tatko, da budem rapsod negovladar!(Odjednom, neo~ekivano zapla~e)Nemoj da ide{, tata, molim te! Ubi}u se ako ode{!

AGAMEMNON: Dete moje, ja...

IFIGENIJA: (U afektu)Hajde, kaì da mora{! Uvek ti mora{! Ti siglavni! Samo da bude{ vaàn!

AGAMEMNON: (Zapawen)Ifigenija, {ta ti je?

IFIGENIJA: Ukleta sam! Sve {to ho}u, izmi~e mi!(Ustaje i unosi mu se u lice)Slu{aj, Agamemnone, ovoga puta me ne}e{ spasti!Ubi}u se kro~i{ li samo na brod! Pomene{ liTroju! Wega ne mogu da imam, to je jasno! I ti si mi,kao da ja to ne znam, vrlo jasno stavio do znawa!Ubi}u onog rapsoda. Ali ti, ti }e{ mi ostati!


AGAMEMNON:[to se toga ti~e, moè{ da bude{ potpuno mirna!Verovatno nema ni{ta od toga. Brodovi stoje uAulidi, nema vetra, Savez se raspada. Bi}e sve potvojoj èqi.

IFIGENIJA: (Jo{ uvek u nastupu besa)Ne}u verovatno, kaì sigurno! Tako moè{ saonima da pri~a{, a ne sa mnom!

AGAMEMNON: (Vrlo ozbiqno)Slu{aj me sad. Sedi. Tako. Popij malo vina. Tako.Slu{aj pa`qivo. Ti ide{ na Krit, i tamo si svoja,tamo radi{ {ta ho}e{, i{ao ja u Troju ili ne.

IFIGENIJA: (Ponovo sko~i)NE!

AGAMEMNON: (Stavqa joj ruke na ramena i ne`no je primoravada sedne)

Kaèm to onako. Ti }e{ vladati. Ti propisujzakone, radi {ta èli{, a pametna si, i to }e bitidobro. Wega zaboravi.(Za sebe)

Dosta je prokletstva ovoj ku}i.

IFIGENIJA: Slu{aj, ili prestani da pri~a{ sebi u bradu ilimi reci o ~emu se radi!

AGAMEMNON:[ta je s tobom danas, Ifigenija?

IFIGENIJA: Nisam rekla, vri{tala sam. Nemogu}e da nisi ~uo{ta mi je.

AGAMEMNON: To moè i lepo da se kaè. Ne mora{ na mene daurla{. Bar smo se nas dvoje razumeli.

IFIGENIJA: Izvini, tata. Mnogo mi je te{ko. Mnogo toga zajedan dan.(Uzdahne)

AGAMEMNON: Znam. Nemoj misliti da nisam video. To }e sve dapro|e, veruj mi. To... {to se tebi de{ava, de{avalose i drugima. Ali pro}i }e. Samo kad ode{ odavde.Tamo }e da te gledaju kao bogiwu! Mo}i }e{ dabira{ koga bude{ htela.

128 Ana Buji}

IFIGENIJA: (Oklevaju}i)Slu{aj, nije lepo ovo {to }u re}i, posle svega,(Obori pogled)ti zna{...(Okrene {ake dlanovima nagore, i vide se oìqci)ali... mislim da nema ni{ta od toga. I da odem, i dakrojim sebi i drugima sudbinu, i sve da kreneonako kako sam zamislila, ja }u ostati otrovana,ovde, vidi{.(Pritiska {ake na trbuh)Kao... da me nema vi{e.

AGAMEMNON: Ne govori tako.

IFIGENIJA: Ali tako jeste.

AGAMEMNON: Onda me makar slaì, molim te. Pre}uti mi barne{to.

IFIGENIJA: (Drhtavim glasom)Ali ja samo tebe imam...

AGAMEMNON: Vide}e{, sve }e da se sredi pre nego {to shvati{da se sredilo.

IFIGENIJA: Mene ne prime}uju. Skrajnuta sam. Ali Elektra...o, da, ona je ve} op{ta mezimica. Svi je oboàvaju.

AGAMEMNON: Da nisi qubomorna?

IFIGENIJA: (Prezrivo)Na Elektru?(Odmahne rukom)Ne zasmejavaj me. Nije mi do smeha.

AGAMEMNON: (Tiho)Ovo ja ne bi trebalo da kaèm, ali... ona se dopadajer im je sli~na. Ti... kao da nisi odavde. Ne znamodakle ti samo ta crna kosa...taj ...dar. Ti }e{ ovuzemqu postaviti na noge. Zato sam tebe odabrao, ane Oresta. Oni su... weni. Ti si moja. Zato ho}unaslednike od tebe.

IFIGENIJA: Ako ih neko ubedi da je mu{ki deo prete`nijiokrenu}e se protiv we, bez obzira {to je vole, i{to ona voli wih. Ja decu ne}u imati.

Agamemnon je pomiluje po kosi. Ifigenija mu obgrli ruku. On sedapored we, uzima weno lice me|u ruke. Ona se izvla~i iz wegovogzagrqaja, obgrli se rukama i izlazi sa scene.

Zatamwewe


[ESTA SCENA

Sastanak vojskovo|a.. Na sceni Odisej, Ahilej sa svojim {titom,Menelaj.

ODISEJ: Nagrdi nas tvoj brat, ostadosmo za bruku.

MENELAJ: Kakve ja veze imam s tim?

ODISEJ: Ima{, tvoj je brat. Govori mu.

MENELAJ: E, mudrice, ovog puta si omanuo. Ako se pojavimkada ne treba, nisam siguran da me ne bi i{amarao.

ODISEJ: (Nervozno ustaje)S tobom se ne moè razgovarati.(Ahileju, koji, s nogama na stolu, sve vreme grickasmokve)Hajdemo.

AHILEJ: (Prene se)A?

ODISEJ: Slu{a{ li ti uop{te? I prestani da `dere{!

AHILEJ: Ma jebe se meni, radite {ta znate. Ne ùrim nigde.

ODISEJ: (Vi~e)Je l vama, debilima, jasno da }e od sada svako va{ekopile imati pravo na presto? Da }e mo}i s punimpravom da traè da si|ete s prestola u wihovukorist, a ako odbijete, ubi}e vas!

MENELAJ: Ako ti ima{ nekoliko desetina kopiladi...

ODISEJ: Znam, ti si se oènio nevin, i ni na jednu drugu tise ne diè, a ovaj voli da se igra s momcima. Ali tusu ostali vladari. A wih zabole i za Helenu i zaTroju, da ti otkrijem tajnu.

MENELAJ: Da ja tebi otkrijem tajnu, to je meni jasno odpo~etka. Ali mi nije jasno za{to si ti tolikozapeo. Zna{, osim {to se kupi plen, u ratu se igine.

ODISEJ: A Savez?

MENELAJ: Prestani vi{e da meqe{ o tom Savezu. Ne postojivi{e, raspao se! Samo je tebi cela ova stvar prob-lem!

130 Ana Buji}

ODISEJ: E, pa trebalo bi da je i tebi! Tvoja èna je odve-dena...

MENELAJ: (Besno i naglo se baca na Odiseja. Ahilej sko~i, i,obuhvativ{i ga otpozadi, razdvaja ih, dok se Me-nelaj otima iz sve snage)Prestani ve} jednom, spletkaro{u! [ta se tebeti~e moja èna! [ta te se ja ti~em! Dokle }e{ dase petqa{ u tu|e stvari! Ti si traìo Savez, pa tii idi, ratuj sam s Trojom!(Kona~no se otme Ahileju. Prilazi Odiseju i spu-{ta ton)A moj ti je savet, kneè ita~ki, ako ti se ve}toliko ide u rat, da sam sebi smesti{ ma~ u trbuh.Jer ti je boqe i to nego da te Dardanci ra{~ere~e!(Kratka pauza)Helena je odabrala. Ne}e me vi{e. I dosta o tome.

AHILEJ: Onda idemo ku}i?

MENELAJ: Ne jo{.

AHILEJ: (Prilazi mu vrlo blizu)Mo`da bi se prepustio pravim zadovoqstvima?(Pruà ruku prema Menelaju)

MENELAJ: (Grubo ga odgurne)Nema vetra u Aulidi(Kre}e prema izlazu)

ODISEJ: êkaj.(Menelaj se okrene)Gde ti je brat?

MENELAJ: Otkud znam, vaqda u lovu. Jeste, pomenuo je nekuko{utu.(Izlazi)

ODISEJ: (Zami{qeno)Slu{aj, idi po Kalhanta.(Ahilej uzima {tit i kre}e)Stani.(Ahilej se vrati)Nemoj da vas neko vidi zajedno. Za ovo glava ide. Tii ja se nismo videli. Jesi li razumeo?

AHILEJ: (Klima glavom, ozbiqan)Jesam.


ODISEJ: Odli~no. Idi sad.

Lagano ga gurne. Ahilej izlazi. Tiho, iz offa, ~uje se tema Szerelem,szerelem, instrumentalni deo s timpanima lajtmotiv. UlaziKalhant. Suvi{e insistira na insignijama vra~a i proroka. Za-qubqen u sebe i tako se i pona{a. Pompezan.

KALHANT: Po letu ptica pro~itah sre}an vam na Troju pohod.

ODISEJ: (Ustaje. Kalhant misli da je to wemu u ~ast, ipruà mu ruku na poqubac. Odisej ga pokrovi-teqski obgrli oko ramena, tako da Kalhantovaruka ostane u vazduhu. On se naka{qe i spu{taruku)Reci, vra~u, ~ija je ìvotiwa ko{uta?

KALHANT: Ne razumem tvoje pitawe.

ODISEJ: C, c, c... zar takav mudrac da ne razume? Mo`da tenije trebalo ni primiti... Mislim, kojem je boguposve}ena?

KALHANT: Artemidi.

ODISEJ: To je ona... lovkiwa? Devica?

KALHANT: Jeste.

ODISEJ: Odli~no. Slu{aj, Agamemnon je oti{ao u lov nako{utu i ako se vrati s wom...(Daqi razgovor se ne ~uje, jer Odisej odvede Kal-hanta u dno pozornice. Kada naprave krug i do|udo rampe, ~uje se samo kraj)Tako }e{ mu re}i.

KALHANT: (Uàsnut)To je nemogu}e...

ODISEJ: Ti ne razume{.

KALHANT: Ti ne razume{. Ne}u to da kaèm. Nije istina.Niste varvari. Zato sam i prebegao kod vas. Nakraju, {ta ako ne dune povoqan vetar?

ODISEJ: Ne prekidaj me kad ti se obra}am!(Qubazno)Vidi{, rekao si da su Trojanci varvari. Ima{ lipredstavu {ta }e uraditi izdajniku?

KALHANT: Bogovi neka me sa~uvaju od toga!

ODISEJ: Mislim, tebi. Ako si za nas ugroèni mudrac, zawih si izdajnik.

132 Ana Buji}

KALHANT: Pruìli ste mi za{titu.

ODISEJ: (Sarkasti~no)Jesi li stvarno toliko glup ili se samo pravi{?Za{titu ima{ dok knezovi ahajski tako ho}e. Aprava nema{. Varvarin si ti, ma koliko ovde dugoìveo, ti si varvarin, i to ni{ta ne moè dapromeni. Do sad si se slagao s nama, ali, slu{aj mesad dobro, ako u ovom, samo u ovom, pogre{i{,vra}am te u Troju, ja li~no. A ti upotrebi ma{tu,pa zamisli {ta }e ti tamo uraditi.

KALHANT: A Agamemnon? A {ta ako on...

ODISEJ: Sam si rekao da nismo varvari. Ovde svi odlu~uju.Ostali vladari bi}e uz tebe. A on se mora po-vinovati.(Gleda prema zavesi na desnoj strani)Evo ga. Odli~no, nosi ko{utu. Pazi se sad.

Ulazi Agamemnon sa ulovom na ramenima. Izgleda umorno, alidobro raspoloèn. Odisej gleda Kalhanta.

AGAMEMNON: Tu si? Lepo. A gde su ostali?

Kalhant vrisne, padne na kolena, udari ~elom o zemqu, ponovo sepodigne, s rukama prema nebu.

AGAMEMNON:[ta se ovde de{ava?

KALHANT: (Upiru}i prstom)Srna!

AGAMEMNON: Pa {ta?

KALHANT: Sveta Artemidina srna! Glad! Propast! Po~elo je!Nema vetra u Aulidi!(Pada obeznawen i gr~i se kao u epilepti~komnapadu)

AGAMEMNON: (Odiseju)[ta mu je?

ODISEJ: Izgleda da si ubio posve}enu ìvotiwu, i zbogtoga brodovi ne mogu da krenu iz Aulide.

AGAMEMNON: Mislim da smo to ra{~istili. Helena ne}e da sevrati, dakle, Savez vi{e ne postoji. I diì ovog spoda.


ODISEJ: (Kao pre~uv{i ovo posledwe)Postoji narod, Atride. I na{e porodice. Ako imuskrati{ pohod... ne smem ni da pomislim{ta }e sedesiti.... mi svrgnuti, porodice pobijene. Aulidase crni od brodova. Da im kaèm da idu ku}i?

Ove replike se izmewuju tiho i brzo.

Agamemnon zausti da odgovori, ali Kalhant po~iwe da dolazisebi. Uspravqa se na kolena, ustaje, gleda oko sebe.

ODISEJ: Kakve krilate re~i bogiwa prozbori tebi?

Kalhant je u zanosu, ili bar tako izgleda. Prilazi Agamemnonu.

KALHANT: Gospodaru Argolide, Atride Agamemnone, tvojgreh je teàk. Krv pere krv. Za nevino bi}e, drugonevino bi}e.

AGAMEMNON: (Uznemiren)[ta ho}e{ da kaè{?

KALHANT: (Sporo i razgovetno)Brodovi ne}e krenuti iz Aulide dok se Artemidine prinese `rtva. Qudska. Netaknuta. Devi~anska.Najvi{eg ranga. Prestolonaslednik. Tvoja k}i,gospodaru. Ifigenija.

Agamemnon ispusti srnu. Pqesak tela koje pada. Ostane opu-{tenih ruku. Zatim pokrije lice {akama i ostane tako. Odisejdaje znak Kalhantu da moè da ide. Kalhant se brzo i tiho udaqi.

Zatamwewe

SEDMA SCENA

Agamemnon i daqe u istoj pozi. Menelaj se vra}a. Zastane ispredAgamemnona. Poku{ava da mu skloni ruke s lica.

MENELAJ: Brate!

Agamemnon upla{eno odmahuje glavom, i daqe zatvorenih o~iju, igura Menelaja od sebe.

MENELAJ: Odiseju!(Istr~i sa scene. Ugao u kojem stoji Agamemnonpotpuno se zamra~i. Kada se Menelaj vrati saOdisejem, ve} zna {ta se desilo)

MENELAJ: To ne dolazi u obzir.

134 Ana Buji}

ODISEJ: îme }e{ da spre~i{ narodni gnev?

MENELAJ: Nas u Sparti to ne brine toliko. Nemamo va{udemokratiju.

ODISEJ: Ti si spartanski kraq samo po èni, ako nisi znao.Po{to ona nije vi{e tu, a ti ne}e{ da ide{ po wu,onda...([iri ruke)

MENELAJ: Pa neka. Kao da je meni do krune.

ODISEJ: Ali, ti ima{ i dete.

MENELAJ: Ni{ta. @ive}emo ovde. Agamemnon }e nas pri-miti, siguran sam.

ODISEJ: Pa kako }e{, glupi stvore, da traì{ za{titu,ako ne bude vi{e ni Agamemnona, ni Klitem-nestre, ni Egista, nikoga? Kao {to malopre samre~e, nisi u Sparti. Ovde svi odlu~uju.

MENELAJ: (Sumwi~avo)Je li, a otkud ti odjednom toliko zagovara{ od-lazak u Troju? Slu{am te, evo, otkad si ovde,pri~a{ o op{toj narodnoj buni ako se ne krene.[to je tebi odjednom toliko stalo.?

ODISEJ: (Obgrli Menelaja jednom rukom, a drugom pokazujeprema levoj strani)Vidi{ li ti, kraqu, one stotine i stotine bro-dova? [ta misli{, za{to su svi do{li? ZbogSaveza? [ta se onog kukavca koji ~uva koze poita~kim vukojebinama ti~e Savez? Pa on i ne znaza wega. Zbog Helene? Ona, svakako, moè da budeZevsova k}er, kao {to se pri~a. Wena lepota na-nosi bol, kraqu...(Menelaj se lecne)ti to najboqe zna{, i zna{ za{to pristaje{ daispadne{ budala u o~ima svih, od knezova ahajskihdo posledweg roba, ali ostali to ne znaju. Nikad seovi seqaci ne}e usuditi ni oko da podignu na wu.

MENELAJ: Skrati.

ODISEJ: O, pa ti si stvarno postao Spartanac! Dakle, dragimoj, ovim nesre}nicima je dosadilo rmbawe napoqima, wihove ru`ne ène sa sisama do pupka,ve~ito trudne, sa ~oporom slinave de~urlije. Ma-we siroma{nima su dosadile jevtine kurve. Malobi da se obogate...


MENELAJ: (@urno)... i da malo poginu, ili da se malo osakate, unajboqem slu~aju!

ODISEJ: (Skida mu ruku s ramena i zagleda mu se u o~i)A zna{ li ti, razmaèni mla|i brate vrhovnogvo|e, kolika je beda svih ovih nesre}nika koji supo{li da vrate Helenu? Oni znaju {ta ih tamo~eka, nisu ba{ toliko glupi, ali idu, jer postojimala...(Pokazuje prstima)ovolicka nada da se vrate s bogatim plenom ilepim robiwama? Moè{ li sebi da predstavi{o~ajawe ovih qudi koji su krenuli da preseku ukorenu da ìve kako treba ili da ne ìve nikako?

MENELAJ: (Pqesne nekoliko puta)Stvarno si besednik nad besednicima!(Sarkasti~no)Dobri, plemeniti Odisej! A kad si ti to istra-ìvao motive ratnika, pa si se, tako pun razu-mevawa, saàlio?

ODISEJ: (Ignori{u}i ga)...i kad im saop{tim: Dragi moji, pakujte se, nemani{ta od Troje, jer takva je voqa Atrida, samo jepitawe na koliko deli}a }e da me rastrgnu. Kao,uostalom, i tebe, i Agamemnona, i va{e porodice,i ostatak knezova ahajskih.

MENELAJ: Dobro, Odiseju, neka je tako kao {to kaè{. Ali,mora li Ifigenija da umre? Evo, idemo svi, ja }upo}i gde god ho}e{, radi}u {ta mi naredi{, ni-~ega se ne stidim, ali pusti wu.

ODISEJ: Kasno. Kao {to rekoh, ovde svi odlu~uju. Ve} sezna.

MENELAJ: (Pokriva lice u potpunosti ponavqaju}i Aga-memnonov pokret)Ali za{to ona?

ODISEJ: Artemida je tako rekla vra~u.

MENELAJ: Kao da je znao koga }e... Zevse, kakva je bila! Kakvoumno, plemenito, lepo bi}e! Kako smo se voleli...Rasli smo zajedno... Koliko li me je puta samoza{titila od Agamemnona! Koliko god da je bio

136 Ana Buji}

strog prema meni, toliko je bio razoruàn predwom. Kako su oni znali jedno drugo... satima biznali da budu zajedno, da razgovaraju... samo otac ik}i... nije imala prijateqice, nisu joj ni bilepotrebne... imala je wega. I sad... Ne, Odiseju. Pre}e pobiti sve nas, i sebe na kraju, nego wu.

ODISEJ: On ima ènu i jo{ dece.

MENELAJ: Ne razume{ ti to. Tu povezanost...

ODISEJ: Ne razume{ ti. On zna da }e morati da pristane.

MENELAJ: Ne{to }e izmisliti da je izbavi.

ODISEJ: Bol te je zaslepeo, kraqu. Ne}e{ da vidi{.

MENELAJ: (Zapla~e)Vidim ja, Odiseju, vidim. Svi }emo biti prokletizbog we! Niko ne}e izma}i kazni!(Glasno zajeca)

ODISEJ: Ne pla~i, Menelaju. I ne govori o Ifigeniji upro{lom vremenu. Ona je jo{ ìva.

MENELAJ: (Jecaju}i)Kao da nije. Osudili ste je.(Krije lice u {ake)

Sa leve strane ulazi ~ovek sa glasni~kom palicom. Gleda oko sebe.

ODISEJ: Koga traì{, glasni~e?

GLASNIK: Menelaju, Atreja sinu, od bogolike Helene glasnosim.

Menelaj skida ruke s lica. Potpuno preobraèn. Drhti celimtelom. Prestaje da pla~e.

ODISEJ: Menelaj, Atreja sinak, pred tobom, glasni~e, stoji.(Diskretno se povla~i u stranu)

GLASNIK: (Zauzima pozu)Menelaju, Divova nego, Areju podobni juna~e...

MENELAJ: (Hvata ga za mi{icu. Tiho)[ta je rekla?

GLASNIK: (Istim tonom)Bogolika Helena, Tindaru k}i...

Istog trenutka pod grlom mu je Menelajev no`. Menelaj, izo-bli~en, drì ga za kosu, previjenog unazad.


MENELAJ: (Jo{ ti{e)[ta je rekla?

GLASNIK: (Prokrkqa)Da do|e{ po wu.

MENELAJ: (Odgurne ga i baci mu zlatnik. Ovaj pobegne sascene)Jesi li spreman?

ODISEJ: Za {ta?

MENELAJ: Da se obavi... hm, obred, pa da krenemo.

Priteè pojas i izlazi. Odisej se sme{ka, zavrti glavom i izlaziza wim.

Zatamwewe

OSMA SCENA

Agamemnon u istom poloàju. Odisej mu prilazi.

ODISEJ: (Ne`no)Agamemnone!

AGAMEMNON: (Ruke mu klonu)Zna li ona?

ODISEJ: Ne zna.

AGAMEMNON: Gledaj da ne sazna.

ODISEJ: ûj koliko urlaju oni Skiti, Tra~ani, {ta li su.Sada da se zarati, ni{ta ne bi ~ula.

AGAMEMNON: (Neo~ekivano se nasme{i)Da, ~ujem. Hvala ti.

Izlazi. Odisej gleda za wim. Namr{ten je.

Zatamwewe

138 Ana Buji}

DEVETA SCENA

Iz off-a se ~uje lajtmotiv. Postepeno rasvetqavawe. Agamemnonsam. Jedan deo platna se jako osvetli; iza wega se vide ènska imu{ka silueta.

AGAMEMNON: Klitemnestra!

@enska figura iza platna se pomeri, gurne mu{ku, daju}i mu znakda beì. Izlazi iza platna popravqaju}i haqinu. Lepa ènasvetle kose i nepomi~nog lica.

AGAMEMNON: Slu{aj...

KLITEMNESTRA: Jo{ si tu?

AGAMEMNON: Ne zna seda li }emo isploviti. Nema povoqnogvetra. Vra~ traì `rtvu. Ifigeniju. Pretenam.

KLITEMNESTRA: (Hladno)Ne razumem.

AGAMEMNON: Nije va`no, slu{aj me. Udaj je, {to pre. Ne-mamo vremena.

KLITEMNESTRA: (Potpuno nezainteresovano)Za koga da je udam? Uop{te, tako nepovezanopri~a{.

AGAMEMNON: (Obuzima ga panika)Ako se uda, ne}e mo}i da je `rtvuju. ZamoliAhileja, neka je on uzme za ènu, makar pri-vidno. Samo da je sa~uvamo!

KLITEMNESTRA: Da mu ponudim Oresta, mo`da bi i pristao.

AGAMEMNON: (Drhti mu glas)Pa na|i nekog, bilo koga...

KLITEMNESTRA: Ne znam kako misli{ da to izvedem, a da nikone sazna.

AGAMEMNON: (Tiho)Namerno zateè{... molim te, samo sad...

Prekida ga ulazak glasnika.

GLASNIK: Gra|ani Argolide s tobom da govore ho}e.

AGAMEMNON: Neka sa~ekaju.

GLASNIK: Oprosti, gospodaru, ali...


Upada Starac.

STARAC: Za{to pu{ta{ da ~ekam?

AGAMEMNON: (Hladno)Zato {to upravo razgovaram o neodlo`nojstvari...

STARAC: (Bahato ga prekida)Ni{ta nije va`nije od voqe naroda...

AGAMEMNON: (Nastavqa)... a ti me prekida{ i to ti nije mudro.

STARAC: (I on nastavqa svoje)...pa sam do{ao da ti je saop{tim.

AGAMEMNON: (Savla|uju}i se)Dobro, kaì {ta ima{ a onda idi.

STARAC: Ti si na{ gospodar, vladar Argolide, vrhovnivojskovo|a Ahajaca, i tako daqe, da ti ne re|amsve titule, ali bez nas si ni{ta. Mi smo ti sezakleli na vernost. Isto to ti duguje{ nama.Kao i poslu{nost.(Agamemnon zatvara o~i i stiska usne)Ti si se te{ko ogre{io o na{u voqu. Reklismo Ifigenija ne moè da te nasledi. Slo-ìo si se, a onda je imenovao za suvladarku iprestolonaslednicu, javno, pred svima. Slagaosi, gospodaru. A sada ho}e{ da u~ini{ jo{goru stvar. Rata u Troji mora biti. Dakle,Ifigenija mora biti `rtvovana.

AGAMEMNON: (Prete}i, uspravqa se u svojoj vladarskoj ve-li~ini)Zaboravqa{ se.

STARAC: Ne, gospodaru. Zar ho}e{ da osramoti{ celuHeladu? Zar je jedan ìvot pre~i od...

AGAMEMNON: (Izba~en iz takta)Ne prosipaj mi ovde svoju {upqu mudrost,starkeqo bezdetna! Ho}e{ li kona~no da shva-ti{ da me ne zanimate ni Troja, ni ti, nikruna! Ne diraj mi dete! Ko je samo pogleda...(Stavqa ruku na ma~)poginu}e!

140 Ana Buji}

STARAC: (Pribrano)Ceo narod?

AGAMEMNON: Rekao sam. A sad iza|i napoqe. Upao si u mojeodaje, bez mog dopu{tewa, i dozvoqava{ sebida mi preti{.

STARAC: Idem. Ali, da ne bude da ti nisam rekao:ukoliko sada ne u~ini{ ono {to se od tebetraì, ima}e{ rat u Argolidi. Prvo }e bitipogubqena Ifigenija, pa Orest i Elektra, pazatim Klitemnestra, a ti }e{ biti prognan.Naravno, po{to bude{ sve to video.(Izlazi)

AGAMEMNON: (Besno)Straà!(Utr~e dva vojnika)Dovedite Starca i gra|ane koji ga prate. Nekabudu javno pogubqeni.

VOJNIK: Oprosti, gospodaru, ali to ne moèmo.

AGAMEMNON: (Van sebe)Ho}ete vas da pogubim?

VOJNIK: (Oborene glave)Tvoja voqa. Boqe da ne vidim vi{e sunca negoda me cela Helada prezre.

AGAMEMNON: (Zlurado)Hrabar si. Onda, u~ini}u ti tu ~ast da bude{ uprvom borbenom redu.

VOJNIK: (Upla{eno)Ali, gospodaru...

AGAMEMNON: [ta? Pa malopre si rekao da boqe da te suncene greje nego da sluì{ za podsmeh. Ovako }ese cela Helada diviti tvojoj juna~koj smrti.Napoqe!

Vojnici izlaze.

KLITEMNESTRA: To si hteo? Samo ti i tvoja Ifigenija? A mojadeca? Nije ti dosta {to si Orestu uzeo presto,ho}e{ i da ga ubiju?

AGAMEMNON: Vaqda je i ona tvoje dete.

Klitemnestra }uti.


AGAMEMNON: (Seda, izmo`den)Kriv sam, znam. Ali, bar jednom u ìvotu mi sesmiluj.

KLITEMNESTRA: Kao ti meni?

AGAMEMNON: Samo sad! Posle mi uradi {ta god ho}e{. Udajje, tako ti svih bogova!

KLITEMNESTRA: Jesi li ga ~uo? Ubi}e je, {ta god ti uradio. Aboqe samo ona, nego svi mi.

AGAMEMNON: Klitemnestra, oni ne}e smeti...

KLITEMNESTRA: Trudna sam.

AGAMEMNON: (Pada do wenih nogu, obgrliv{i joj kolena)Evo, molim te kao {to se bogovi mole, u~initi ne{to, pomozi sad, kaì da je `rtvovana, awu sakrij negde, ispri~aj bilo {ta, tebe vi{evole, glupi su, Zevse, kako su samo glupi, pove-rova}e ti {to god da im ispri~a{...

KLITEMNESTRA: (Iskora~i iz wegovog zagrqaja, ostavqa-ju}i ga da leì na podu)Trudna sam.

AGAMEMNON: (Diè se)Stvarno?

KLITEMNESTRA: Da.

AGAMEMNON: (Namr{ti se)Otkad?

KLITEMNESTRA: Dva meseca. Nemoj da uprqa{ ruke krvqu jo{jednog deteta.(Agamemnon grize usne)Vojska je protiv tebe. Gra|ani su protiv tebe.Svi su protiv tebe. Glupi ili ne, brojniji su.A postoji samo jedan na~in da nas spase{.

AGAMEMNON: (Pogleda je)Do~ekala si, je li?

KLITEMNESTRA: Ne, ni{ta jo{ nisam do~ekala.

AGAMEMNON: A ~eka{ jo{ ne{to?

KLITEMNESTRA: Tvoj povratak iz Troje.

Izlazi sa scene, sa {akom na trbuhu. Agamemnon stoji zami{qenjedan trenutak, a onda ùrno izlazi na drugu stranu.

Zatamwewe

142 Ana Buji}

DESETA SCENA

Ifigenijine odaje. Iza zavese se ~uje Ma fakut mu ma frumose. UlaziAgamemnon, sile}i se da izgleda dobro raspoloèn.

AGAMEMNON: Pa, Ifigenija, kako si?

IFIGENIJA: Pa, dobro.

AGAMEMNON: Vidi se. Odmah si sinula.

IFIGENIJA: O, da! Imam ne{to lepo u izgledu.

AGAMEMNON: Svakako, bi}e{ gospodarica. Sve je u tvojim ru-kama. Zato sam i do{ao. Imam poklon za tebe(Daje znak i u sobu ulazi prekrasan crnokosi mu-{karac. Prostre se ni~ice pred Ifigenijom)

AGAMEMNON: Svi|a li ti se?

IFIGENIJA: Da.

AGAMEMNON: Tvoj je.

IFIGENIJA: Ustani, mom~e.(Rob se uspravqa)Odakle si?

ROB: Iz Judeje.

IFIGENIJA: Zna{ li da peva{?

AGAMEMNON: Zna sve.(Pogurio se, i lice mu je dobilo lukav izraz.Izgleda kao trgov~i} ili podvoda~)Pogledaj ga samo! Gledaj kakva je to ne`na, zla-tasta koà! A vidi tu gustu, crnu kosu! Ovde samoti ima{ takvu. Pogledaj kolika su mu ple}a! Pa tamo}na bedra! Nema lep{eg od wega! A pripadasamo tebi!

IFIGENIJA: (Gleda ga saàqivo)Hvala. Po{aqi ga napoqe. Neka mu daju da jede.(Agamemnon ga otpusti pokretom ruke. Ostaju

sami)Ti si sjajan, tata! Obi~no o~evi {aqu k}erimarobiwe.(Nasmeje se)ûvarke devi~anstva!


AGAMEMNON: (Na ivici suza)Obi~no, ali ti nisi obi~na. Ti vlada{, ti radi{ta ho}e{. Sve ti je dozvoqeno. Razume{ li me?Sve!(Daje re~ima posebno zna~ewe)

IFIGENIJA: A {ta su rekli Odisej, Ahilej, i... Menelaj?

AGAMEMNON: (Drhti mu glas)Ma ~im sam podviknuo, umirili su se. Ko sme menida protivre~i kad tresnem {akom o sto?

IFIGENIJA: To me i brine, tata. Za{to si imao da treska{{akom? Ako se ve} nisu bunili, mislim.

AGAMEMNON: S Menelajem si odrasla. Zna{ da mu ponekad trebadokazivati motkom.

IFIGENIJA: Da, ali ne moè{ ga sad tu}i.

AGAMEMNON: (Vi~e i mlati rukama)Dobro, dokle }e{ da me ispituje{? [ta ti jo{nije jasno? îme si nezadovoqna? Je l zna{ da jegreh kad neko tako lep i obdaren kao ti pri~atako? Jesi li naslednica?[ta jo{ ho}e{ od mene?

IFIGENIJA: (Ule}e u sva|u)[to vi~e{ na mene? Jesam li ti ja traìla da meproglasi{ za naslednicu?

AGAMEMNON: Vama se ni~im ne moè ugoditi...

IFIGENIJA: Kojim to vama? Samo sam ja ovde. Prestani jed-nom da govori{ u mnoìni! A ako ti je ba{ staloda izigrava{ `rtvu...

AGAMEMNON: (Trgne se i ustukne)Dobro, Ifigenija.(Usiqeno mirnim tonom)Rob je prelep, radi s wim {ta ho}e{.

Zaka{qe se, {mrcne, i brzo iza|e, bri{u}i o~i. Ifigenija ponovodaje znak. Lajtmotiv. Ona seda i gleda u prazno.

Zatamwewe

144 Ana Buji}

JEDANAESTA SCENA

Odisej, Kalhant.

ODISEJ: Kad }e se obaviti ono?

KALHANT: Kad bude mlad mesec.

ODISEJ: Koliko jo{ ima?

KALHANT: To je sutra uve~e.

ODISEJ: Onda ima vremena da legne s pola Argolide, akona~uje ne{to.

Ulazi Menelaj, pod punom ratnom opremom.

MENELAJ: Ko to?

ODISEJ: Pa, Ifigenija. Ako joj Agamemnon kaè.

MENELAJ: A, to... nemoj da brine{, ne}e. Ne{to se de{ava swom. Otkako sam oti{ao iz Arga, tri puta jerezala vene. Jedva su je spasli posledwi put. Mo-è{ sad da ode{ da joj kaè{, ne}e se pomeriti.

ODISEJ: (Gledaju}i u Menelaja)Za{to?

MENELAJ: [ta?

ODISEJ: [to je to radila?

MENELAJ: Otkud ja znam, pitaj joj oca.

ODISEJ: (Za sebe)E, jado moj...

MENELAJ: (Ne prime}uje ni{ta)Pa, {ta }emo dotle?

ODISEJ: Nema{ {ta da radi{? Idi, pogledaj vojsku, pro-ve`baj ih...

MENELAJ: Dobro.(Preko scene prelazi Ifigenijin rob)Stani, momak. Ko si ti?

ROB: Prestolonasledni~in rob, gospodaru.

MENELAJ: Pa gde ti je gospodarica?


ODISEJ: (Tiho Menelaju)]uti, budalo.(Robu)Gde si po{ao, lepi mladi}u?

ROB: Gospodarica me poslala u kuhiwu.

ODISEJ: Ja }u ti pokazati put.(Izlaze zajedno)

MENELAJ: (Podrugqivo)Va{a demokratija! Zna{ kad bi kod nas neko vodaorobove okolo?

KALHANT: Ne brini, ne}e daleko.

Dolazi Odisej, bri{u}i bode`.

ODISEJ: \ubre pokvareno...

MENELAJ: O kome pri~a{?

ODISEJ: O tvom bratu. [ta on misli, mene da pre|e?

MENELAJ: Tebi je Agamemnon po~eo da se privi|a. Gde ti je,{ta trabuwa{?

ODISEJ: (Sa`aqivo)Zna{ {ta? Ja }u do vojske. Idi ti, odmori se.Previ{e je uzbu|ewa za tebe.

MENELAJ: (Stane u mestu i gleda obojicu)Ho}e li mi neko re}i {ta se ovde de{ava?

ODISEJ: Pa zna{. Kre}emo na Troju; na`alost, Agamemnonje uvredio bogiwu, pa }e zbog toga plemenita Ifi-genija...(Pokrije lice i zatrese se)

MENELAJ: (Odsutno)A, to... dobro onda.(Izlazi)

ODISEJ: (Otkriva lice)Ionako nije mnogo bistar, ali otkad misli onomstvari... sa~uvajte bogovi!

KALHANT: Idem i ja.

ODISEJ: (Zabrinuto)Je li ti dobro? Ho}e{ li sutra mo}i...

146 Ana Buji}

KALHANT: Zlo mi je od tebe. Nisam ti ja Menelaj da mipri~a{ bajke. Znam gde si malopre otpratio onogmomka.

ODISEJ: Zna{? Onda zna{ i to da te isto ~eka...

KALHANT: ... progovorim li ikom o tome. Znam. Ve} si mijednom stavio do znawa. AliAgamemnon }e znati.(Ho}e da krene)

ODISEJ: Pa? Ne moè mi ni{ta.

KALHANT: Tako je, u pravu si. A sad me pusti da pro|em.

Sklawa Odiseja pokretom ruke i izlazi. Odisej se sru~i na sto-licu i duboko uzdahne. Na scenu brzim korakom ulazi Agamemnon,i, {~epav{i ga za rame, odigne ga sa stolice.

AGAMEMNON: Gde je Ifigenijin rob?

ODISEJ: [ta ti je rekao Kalhant?(Napravi grimasu, shvativ{i da se odao)

AGAMEMNON: Niko ni{ta ne treba da mi kaè. Znam da si ga tiubio! Izrode! Zveri!

ODISEJ: (Pribrano)Prvo, ne pri~aj mi ti o zverstvu. Drugo, {ta si timislio? Pored mene ìvog da ti to pro|e? Pa samoslepac ne vidi da si joj gurnuo u krevet onogbivola. Vre|a{ moju inteligenciju, vo|o!

AGAMEMNON:[ta se tebe to ti~e?

ODISEJ: Nije devica, nema `rtve. Za{to se ne drì{ svojere~i?

AGAMEMNON: (Prilazi mu bliè)Slu{aj, kad ste i{li da prosite Helenu, ti si,li~no, osnovao Savez, misle}i da }e se drugi upla-{iti i odustati. A kada je Helena odabrala Me-nelaja, i kad se desilo to {to se desilo, prvi siodbio da do|e{, bedo, na najprqaviji na~in si seizvla~io, glumio ludaka, orao pesak. Dok ti nekonije dete stavio ispred rala. [to ti nisi pre{aopreko sinovqevog tela? [to sad ho}e{ glavu mojek}eri? Upao si sam u svoju zamku, i sad vu~e{ostale.

ODISEJ: Nisam ja ubio svetu Artemidinu ko{utu...


AGAMEMNON: Nemoj meni to da pri~a{.

ODISEJ: A {ta }e re}i vojska kad ~uje da im vojskovo|a neveruje u bogove?

AGAMEMNON: Nemoj, Odiseju, da me mrcvari{ vi{e. Nije tvojna~in. Ti jesi slavoqubivi, samoqubivi, prora-~unati gad, ali ne bocka{ na sitno. Nema{ ra~una.Vi }ete je ubiti. Moj poku{aj da to spre~im pro-pao je. Ja, dogod `ivim, nikada, vi{e nikada ne}uvideti svoju k}er. Sve je na tvojoj strani. Narod,vojska, moja porodica. Svi ho}e wenu glavu. Ti sidovoqno pametan da shvati{ gde si me ga|ao i da }uumirati, deo po deo. Stoga si se sigurno zapitaoza{to te nisam ubio.

ODISEJ: Verovatno da se do kraja ne bi svrstao u pro-kletnike...

AGAMEMNON: Ne, kne`e ita~ki. Da bih te prokleo. Da crkava{pod Trojom, a onda, kada se izvu~e{ ~itav, dacrkava{ od tuge za ku}om, za svojim detetom. Da tebogovi progone. Da bude{ Ahajac sa najnesre}ni-jom sudbinom...

ODISEJ: (Uznemiren)Kletva prokletnika se ne prima.

AGAMEMNON: (Gotovo vedro)Pa mene je ve} stigla, kako ne vidi{, ti, takomudar! Mene je ve} zadesilo najgore {to je moglo!Sad si ti na redu!(Odlazi sa scene)

ODISEJ: (Sad ozbiqno upla{en, vi~e za wim)Vo|o! Gospodaru!(Tiho)Agamemnone!...(Odmahuje glavom)Ne ~uje me...

Zatamwewe

148 Ana Buji}

DVANAESTA SCENA

Deset godina kasnije, pod Trojom. Scena s po~etka. Agamemnon iMenelaj sede za stolom.

AGAMEMNON: ...i da znam da su dva dana predamnom, i da ni{ta,ba{ ni{ta ne mogu da u~inim. Ne znam da li dabudem kod we, da je gledam, da je se nagledam za ceoìvot... a kako onda da ne kaèm {ta joj se sprema...ili da beìm od we, da do kraja ostanem kukavica iizdajnik. Da u o~i ne smem da je pogledam. A znam da}e jo{ samo malo biti sa mnom...

MENELAJ: Nisi ti izdajnik i kukavica, brate. Ti si najve}i uceloj vojsci ahajskoj. Za dobro naroda `rtvovao siono {to najvi{e voli{.

AGAMEMNON: Kako moè{ to da izusti{, tako ti svih bogova?!Ja wu `rtvovao? Pa to je ujdurma koju mi je smestioOdisej, ne video ni doma ni porodice! Ucenio meje!

MENELAJ: Ali doneo si svima sre}u.

AGAMEMNON: Tebi i onoj tvojoj, sigurno. Kome jo{? MrtvimAhajcima i Trojancima? O ~emu pri~a{? Pa ja samono do ~ega mi je stalo vi{e od i~ega dao za... zaOresta i Elektru... kao da nisu moji... samo praz-nina koju...

Prekida ga rob koji utr~ava i obra}a se Menelaju.

ROB: Kraqica nare|uje da do|e{ u wen {ator.

MENELAJ: (Sko~i)Odmah!(Izlazi na desnu stranu)

Agamemnon ostaje sam. Izgleda izmu~en i star. Posle nekolikotrenutaka vra}a se Menelaj, zadihan i crven u licu.

AGAMEMNON: Pri~a{ o mojoj veli~ini, i mojoj `rtvi, a ~im tiova droqa naredi, ska~e{ kao ku~ence. Pa da bartebi li~no naredi... po{aqe roba. Ako me àli{,bar me saslu{aj. Ne mora{ ni da me slu{a{, alimakar sedi tu, da ne pri~am zidu.

MENELAJ: Ne quti se, brate. Zar ne moè{ da razume{qubav?


Agamemnon u~ini pokret kao da }e da ustane, ali klone.

AGAMEMNON: Nije va`no. Boqe idi kod we. Zabavqaj je.

MENELAJ: Sada ne moè. Pozva}e me posle.

AGAMEMNON: Ako, blago meni. Sedi onda tu i ~ekaj poziv.

MENELAJ: (Ozaren i vedar)Da, zva}e me... opet.

AGAMEMNON: Reci, se}a{ li se oca?

MENELAJ: Atreja?(Razmi{qa)Ne. Kako bih ga se se}ao?

AGAMEMNON: Da. Posle onog... mislio sam da je najboqe da teuzmem i beìm.

MENELAJ: (Oborenog pogleda)Jesi li me ikad voleo?

AGAMEMNON: Kako samo moè{ to da me pita{? Za{to bih sveostavio i pobegao, samo s tobom na rukama? Mogaosam da te ostavim nekoj dojkiwi.

MENELAJ: Mislim, da li si me odneo zato {to si vr{iosvoju du`nost ili...

AGAMEMNON:[ta je s tobom danas? Kako da ostavim malo dete uzmijskom gnezdu? Da svaki dan gleda{ krv, ubistva,(Ti{im glasom)silovawa...

MENELAJ: Pa, ~udno si mi pokazivao qubav. Za svaku sitnicudobio bih batine.

AGAMEMNON: Ruku na srce, bio si suvi{e raspu{ten. Kako dru-ga~ije da te dovedem u red?

MENELAJ: (Dure}i se)A Ifigenija? Na glavu je mogla da ti se popne.

AGAMEMNON: (Obori pogled. Tihim glasom)Dragi moj, ona je bila nemirna od bistrine, rado-znalosti... a ti... pa, ti si bio obi~no nevaspitanoderle. I sada bi ti koristilo.

MENELAJ: (Odsutno)Mhm?

150 Ana Buji}

AGAMEMNON: Eto, uop{te ne slu{a{ {ta pri~am. Kaèm, opetbi ti koristile batine.

MENELAJ: Prutom?

AGAMEMNON: Aha.

MENELAJ: Je li, a {to mi ovde ceo dan mlatimo praznu slamu?

AGAMEMNON: A {ta }emo drugo, vredni moj Spartan~e? Da skla-wamo le{eve? Pa to nije na{ posao.

MENELAJ: Ne pravi se lud. [to si ba{ sad potegao pri~u oocu?

AGAMEMNON: Onako, zanimalo me da li ga se se}a{.

MENELAJ: Nemoj mi re}i! Sad si ga prvi put sam pomenuo. Ase}a{ li se, kad god bih te ja pitao, ti bi po~eo sadovo|ewem u red, po tvome.

AGAMEMNON: Pa, sad si ve} veliki de~ko. Evo ovako: na{ otac sepoklao sa svojim bratom, ro|enim, naravno. Da neduìm, zatro ga je do deteta u kolevci.

MENELAJ: Nije ta~no, Egist je ìv.

AGAMEMNON: Da, on je jedini ostao. Spasla ga je jedna slu{kiwa.Ona wega, a ja tebe.

MENELAJ: @ali{ li zbog toga?

AGAMEMNON: Pa koga sam imao osim tebe? [ta bih bez tebe?[to me to pita{?

MENELAJ: (Obori glavu. Tiho)Da sam tamo umro, ili da su me ubili, ne bih seoènio Helenom, ne bi bilo Saveza... i... ti ne biizgubio Ifigeniju.

AGAMEMNON: (Neve{to ga pomiluje po kosi)Ne, brate.(Kratka pauza)Nema{ ti ni{ta s tim. To je moj greh, i ja gapla}am. I jo{ nije gotovo.

MENELAJ: (Uznemiren)Ne razumem.

AGAMEMNON: De~ko, dosta ti je za danas.

MENELAJ: Dosta je meni za ceo ìvot.


AGAMEMNON: (@u~no)Da! Dobro si rekao! Dosta ti je za ~itav ìvot!Dosta je i za devet kolena unapred! Ti si oti{ao uSpartu, izvukao si se iz one ludnice, a premlad sida bi pamtio {ta se de{avalo u Argu! I na{a jeporodica ukleta, to ti ja kaèm. Toliko pliva ukrvi, i toliko }e je jo{ pote}i, da }e samo neki bognama sklon, ako ima takvog, mo}i da je o~isti! Akoi on to moè.

MENELAJ: Agamemnone...

AGAMEMNON: Treba}e mawe strasti i vi{e poslu{nosti da sesve dovede u red. Zna{, kada vlada{ jednim gradom,zemqom... svejedno... ne moè{ samo da bude{ sjaj-ni, pobedonosni, mo}ni... mora{ da zna{ i da po-~isti{ |ubre. Orest i Elektra, Elektra i Orest,svejedno.

MENELAJ: O ~emu ti to govori{, Agamemnone?

AGAMEMNON: Nije red da bra}a zatru seme jedan drugom. Nije redsilovati ènu zato {to ti se dopala, a ne}e te.Nije red da ta èna sve vreme poku{ava da ubijeplod te... veze. Nije red da se devojka zaqubi u svogstrica. Nije red da wenog oca primoraju da je ubijezato {to je nekom stalo do pqa~ke i jeba~ine. A{ta me tek ~eka kada se vratim... ne smem ni dapomislim.

MENELAJ: [ta to pri~a{, kakva devojka? I wen stric?!

AGAMEMNON: Pa, Ifigenija i ti.

MENELAJ: Ne{ali se s tim, Agamemnone. Ho}e{ da kaè{...

AGAMEMNON: ...da je Ifigenija bila zaqubqena u tebe.(Menelaj zarije lice u {ake)Nemoj mi re}i samo da nisi znao.(Menelaj odmahne glavom)Pa, ti si onda bio jedini. Vidi{, ona se zaqubila.I htela je da umre zbog toga. [ta si mislio, zbog~ega je bez re~i pristala da je ubiju? Zbog slaveGr~ke? Onda je tebi Sparta potpuno isprala mo-zak. Umrla je da te ne gleda s Helenom. Vi{e jevolela da je probode ma~ nego da umire deo po deo.A, s druge strane, Elektra se nikad ne bi zaqubilau tebe. Kao ni Orest u Helenu. Vas dvoje ste kao

152 Ana Buji}

bogovi sa Olimpa, ali to se ne radi. I svaka joj jere~ bila istinita, sad to vidim, presto Argolide}e obnoviti wih dvoje. Poslu{ni su, i ta~no znaju{ta se sme, a {ta ne sme. I Orest }e se o`eniti, aElektra udati za nekog svog ranga, svojih godina,ispravnog, poslu{nog, i kako treba. I ima}e mnogodece. Jer tako treba da bude. I obnovi}e tron.

MENELAJ: (I daqe s licem u {akama)Ne mogu da verujem!

AGAMEMNON: (Vikne)Odiseju!(Ulazi Odisej, s Ahilejevim {titom u ruci)Mnogo ti je lep taj {tit. Zna{ li koga je volelamoja k}er?

ODISEJ: Koja?

AGAMEMNON: Moja. Reci ovom ovde.(Pokazuje prstom na Menelaja)

ODISEJ: Wega.

AGAMEMNON: Izvini {to sam te prekinuo.(Odisej odlazi. Agamemnon, gledaju}i za wim, ti-ho)Ne znam skida li taj {tit kad se kupa.(Menelaju)A wemu se nije ispovedala, budi siguran.

MENELAJ: Pa kako je samo mogla!

AGAMEMNON: Kako! A kako ste vi mogli da je ubijete! Svako izsvog ra~una.

MENELAJ: (Pogleda ga)Govori{ o tome kao da je izvr{ila neko juna~kodelo.

AGAMEMNON: (Neuobi~ajeno ne`no)Ne, dragi. Ne znam {ta je. Samo pri~am kako jebilo.

Zatamwewe


TRINAESTA SCENA

Dvor u Argu. Ifigenijine odaje. Ona sedi i gleda u prazno. Iz off-aSzerelem,Szerelem. Ulazi Agamemnon.

AGAMEMNON: Ifigenija!

IFIGENIJA: Da?

AGAMEMNON: (Ne`no)K}eri...(Seda pored we)Ja... moram ne{to da ti kaèm.(Zadrhti mu glas)

IFIGENIJA: Da }e me no}as `rtvovati za slavu gr~koga oru`ja?(Agamemnon se slomi i glasno zajeca, grle}i je)Tata! Tatice!(Uzima wegovo lice me|u svoje {ake, bri{e musuze)Nemoj da pla~e{ tata, molim te!

AGAMEMNON: (Grcaju}i)[ta }u ja bez tebe, k}eri moja, Ifigenija!

IFIGENIJA: Nemoj tata, ima{ jo{ Oresta i Elektru, zna{ damora tako, boqe samo ja nego svi...

Ove replike se izmewuju veoma brzo. Agamemnon se otrgne od we iiza|e. Mimoi|e se sa Elektrom i Orestom.

ELEKTRA: Sestro, {ta je ocu?

IFIGENIJA: Rastuìo se.

OREST: Opet neka tvoja pri~a?

ELEKTRA: Dokle }e{ tako? Kad god iza|e iz ove sobe, samo{to ne zapla~e.

OREST: Kako moè{ to da mu radi{? [ta si mu sadarekla?

IFIGENIJA: Da znam da }e me ve~eras `rtvovati Artemidi.

ELEKTRA: Kako?!

IFIGENIJA: Sad }e do}i Kalhant pa pitaj wega.

OREST: Sestro, svoj udes primi hrabro. Ne umire{...

ELEKTRA: ... osta}e{ ve~no ìva u srcima...

154 Ana Buji}

IFIGENIJA: (Zatvorenih o~iju, kao napamet nau~enu pesmu)...svih slobodnih gra|ana Helade.

ELEKTRA: O, sestrice! Pa ti si shvatila odmah!

OREST: Tako si hrabra!

Sedaju pored we i grle je. Ona ih pomiluje jednim lo{e odglum-qenim pokretom.

IFIGENIJA: Dobro, dobro, hvala vam. Idite sad, evo Kalhanta.

Izlaze, sudaraju}i se s Kalhantom. On je ostareo, bez sjaja i pompes po~etka.

KALHANT: Pa, princezo...

IFIGENIJA: Pa, vra~u...

KALHANT: Moram ne{to da ti ka`em. Ne{to stra{no...

IFIGENIJA: Ne mu~i se. Znam sve.

KALHANT: Znala si?

IFIGENIJA: Naravno.

KALHANT: A krili smo svi.

IFIGENIJA: Nisam idiot. Umem bar da saberem, ako ni{tadrugo.

KALHANT: @ao mi je. @ao mi je i malog Oresta i Elektre...tako su bili uzbu|eni.

IFIGENIJA: [to se wih ti~e, budi miran. Upravo odo{e puniponosa {to }ete ve~eras da me iskasapite.

KALHANT: (Posle kra}e pauze)Zna{ li da nisam hteo?

IFIGENIJA: Ma naravno. Sve znam. Znam da si ucewen. Nebrini, ne qutim se ni na koga. Radite {ta morate.Samo... u~ini mi ne{to.

KALHANT: (Spremno, gotovo radosno)[ta god ho}e{!

IFIGENIJA: Molim te, odvedi tatu negde. Daj mu neki napitakod opojnog biqa, uspavaj ga, izmo`den je, malo }emu trebati...

KALHANT: (Smrknuto)Nemogu}e. On mora da te privede oltaru.


IFIGENIJA: Pa ti bar zna{ da je sve to sprdwa, izmisli ne{to,samo ga po{tedi! Niste vaqda zveri, kako misliteda me otac vodi u smrt?!

KALHANT: Ne, princezo. Veruj mi, po{ao bih umesto tebe na`rtvenik...

IFIGENIJA: (Mirno)...ali po{to tebe ne}e, onda ni{ta.

KALHANT: Princezo...

IFIGENIJA: Zna{, ~ika Kalhante, ovo }u sad samo tebi re}i.Ma koliko bila boànska, jednom }e ostariti. Ion }e ostariti. A ja umirem mlada. A kada se on,starac, pored svoje ène starice, seti mene, kakvasam sada, tek onda }e mi du{a na}i mira u Hadu.

KALHANT: Oprosti mi!

IFIGENIJA: Naravno, za mene je ovo dar bogova... idi sad, iobjasni Orestu i Elektri postupak prino{ewaqudske `rtve. Odavde ih ~ujem kako su zayakali.

KALHANT: Ifigenija...

IFIGENIJA: (Ustaje, prilazi mu i uzima ga za ruke. Qubi ga u~elo)Idi, vra~u. Pusti me, samo malo. Ionako je sadsvejedno.

Kalhant izlazi. Ona daje znak i ~uje se Szerelem, szerelem. Seda upoloàj s po~etka scene. Gleda u prazno.

Zatamwewe

ÊTRNAESTA SCENA

Pozornica u mraku. Osvetqeno je platno. Iza wega se vidi senka`rtvenika. Lajtmotiv, deo s timpanima. Agamemnon, posr}u}i,vodi Ifigeniju. Ustvari, ona wega pridràva. Kada do|u do `rt-venika, on klone na zemqu i navu~e ogrta~ preko lica. Poredplatna se pojavquje Vojnik.

VOJNIK: (Deklamuju}i)I molila ih je, prekliwala da joj po{tede mladiìvot, plakala je, govore}i da èli da ìvi. O, da

156 Ana Buji}

ste to videli! Srce bi vam se paralo! Pa kad jewena voqena majka do{la... kako je ona molilaneumoqivog, surovog Agamemnona za ìvot dragek}eri... ali, on je morao da bude takav... bio jevrhovni vojskovo|a. I za helensku pobedu prinesesvoju k}er na `rtvu.(Svojim obi~nim glasom)Tako su bar pri~ali. Posle, mislim.

Paralelno sa wegovom pri~om, iza platna se vide siluete: Ifi-genija koja leè na `rtvenik, Kalhant koji podiè ma~ obemarukama, Odisej koji se povla~i korak nazad, Menelaj koji pokrivao~i rukama. Agamemnon nepomi~an. Naglo zatamwewe, fijuk ma~ai ropac. Agamemnonov. Kada se bina osvetli, Vojnika vi{e nema.Na sceni su Agamemnon, Odisej, Menelaj i Ahilej sa {titom naple}ima. Agamemnon je u crnoj odori. Stoji u polukrugu koji ~inewih trojica.

MENELAJ: (Osmeli se da stavi ruku na wegovu mi{icu)Brate...

ODISEJ: (Pruà mu neku bo~icu)Ispij ovo. Umiri}e te.

AGAMEMNON: (Gleda iznad glava publike i pokretom ruke uk-lawa Odiseja od sebe)Ne treba. Pomiren sam.(Kratka pauza. ûje se grmqavina)[ta je ovo? Kao da po~iwe da duva.

MENELAJ: (Drhti celim telom)Da! Prema Troji! Tvoja `rtva nije bila uzaludna!

AGAMEMNON: (I daqe nepomi~an, pruà ruku. Menelaj, Odisej iAhilej sko~e, utrkuju}i se koji }e pre da mu dodakrunu. Agamemnon je uzima i obema rukama je stav-qa sebi na glavu. Prilazi rampi. Sna`nim glasom)Ratnici ahajski, i svi vi, slobodni gra|ani Argo-lide! Svi me znate. Za vas, koji me sad prvi putvidite, ja sam Agamemnon, Atrejev sin, i va{ voj-skovo|a. Bogovi su na na{oj strani. Poslali sunam povoqan vetar. Idemo, u ime bogova, da Heladivratim izgubqenu ~ast!(Urlik mase. Agamemnonov glas ih nadja~ava)Idemo da ih zatremo! Do kraja!(Sad mu se glas gubi u ovacijama. Tiho)A i vas, {to je vi{e mogu}e...


MENELAJ: (Uslu`no)Kaè{ li meni ne{to, brate?

AGAMEMNON: (Ne gledaju}i ga, perfidno se sme{i urlaju}ojgomili)Spremajte brodove, sva trojica. Vetar je povoqan.

Zatamwewe

PETNAESTA SCENA

Troja, posle deset godina.

AGAMEMNON: I tako je to bilo, de~ko moj. Podosta ih nastrada,Helije mi je svedok.

MENELAJ: A ti se nisi ba{ potresao?

AGAMEMNON: A za{to bih? Pa nisam ja hteo rat. Potr~ali sukao da se ovde deli blago. Zaboravili su da se igine.

MENELAJ: ]uti, pre nego {to smo po{li odrào si govor ukome si rekao...

AGAMEMNON: Jesi li ti normalan? Zar se ne se}a{ ni~eg pretoga? Ne se}a{ se da sam molio, plakao, pretio,poniàvao se? Trebalo je samo da ti zazvi`di pa dasve zaboravi{ i dopuzi{ ovamo.

MENELAJ: (Obara pogled)Izvini.

AGAMEMNON: Samo }uti, molim te.

MENELAJ: Ne quti se, mnogo toga nisam znao.

AGAMEMNON: Heliju hvala {to nisi. Budi bar ti po{te|en.

MENELAJ: êga?

AGAMEMNON: ]uti, rekao sam ti.

MENELAJ: Reci mi!

AGAMEMNON:[ta ti u stvari ho}e{? Helena ti se vratila?Idete nazad? [ta ti jo{ treba?

MENELAJ: Istina.

158 Ana Buji}

AGAMEMNON: U-ha, {ta mi napri~a! Kad pre postade filozof!Menelaj u potrazi za istinom! ]uti tu i ne ner-viraj me. Dosta mi je mog jada.

MENELAJ: Sve delimo, se}a{ se?

AGAMEMNON: Ne se}am se. To si ovog trenutka izmislio. Suvi{esam stariji da bismo sve delili. Hajde, idi Heleni.Postaje{ mi dosadan.

MENELAJ: O, ne, dragi moj. Sad }e{ mi lepo ispri~ati sve dokraja. Dosta sam ~ekao i naga|ao.

AGAMEMNON: Mnogo je gadno. Ali, traìo si.(Hvata se za koren nosa i obara glavu)Zna{ {ta je bilo s Klitemnestrom. Zna{ kako samje... uzeo. Ali ne zna{, kad sam... nasrnuo na wu... narukama joj je bilo dete. Palo je i...(Menelaj ustukne i pokrije lice)Da, nema se {ta re}i. Tada se za~ela Ifigenija. Nezna{ {ta je sve Klitemnestra radila da je seoslobodi... Mnogo si bio mali da bi se se}ao... akada se rodila, bila je mala, kr`qava. Klitem-nestra je leàla u nesvesti. Ifigenija nije di-sala. Utr~ao sam, umotao je u svoj ogrta~, grejao je,gwe~io joj malene grudi... zaplakala je... ja samplakao s wom... moje dete, oìvelo... I da iz onemrvice izraste onakva lepota... I da je izgubim.Moje dete za Klitemnestrino. Zatvorio se krug.Ali greh je jo{ na meni. Nije gotovo.

MENELAJ: (Sabla`wen)A otimao si robiwe...

AGAMEMNON: Misli{ da sam i jednu taknuo?(Poku{ava da se osmehne)Mu{karac u meni je mrtav. înilo mi se, svaka jekao Ifigenija.(Vi~e)Moja k}i, koju ste vi ubili! Nije ona morala daokajava moje zlo~ine! Ali svi ste hteli ne{to,gadovi, svima je odgovaralo da ona umre...

MENELAJ: A prvo woj.

AGAMEMNON: (Slomqeno, tiho)Da, prvo woj. Ukleti smo, Menelaju. Vidi{, nikadse otac i k}er nisu tako dobro razumeli, takovoleli, kao nas dvoje. Ali sebi~no. Svako je hteodrugo. Ona je htela da umre, a ja da ìvi. I bilo je


po wenom. A ja deset godina ìvim s tim.(Menelaj mu boja`qivo spusti ruku na rame. Aga-memnon diè glavu)Ali da se niko, ba{ niko od vas tome ne uspro-tivi... Da svi pustite, na va{e o~i...(Odmahuje rukom. Zagleda se Menelaju u o~i)Zna{, da je neko od vas jednu re~ rekao, samo da jerekao da mu je ào... ovo bi mawe trajalo.

MENELAJ: Ne razumem.

AGAMEMNON: Mo`da bih vam malo ranije rekao kako da se iz-vu~emo odavde. Zajedno s tvojom damom.

MENELAJ: Ti rekao? Sad malo laè{.

AGAMEMNON: Se}a{ li se, pre nego {to je Odisej rekao kakomoèmo da u|emo u Troju, da je u{ao u moj {ator?

MENELAJ: Pa?

AGAMEMNON: Pa ja sam mu rekao kako.

Ti{ina.

MENELAJ: Nije istina.

AGAMEMNON: Veruj ili ne, svejedno mi je. Ali tako je bilo. Azna{ {ta je najsme{nije? To {to mi je, pre desetgodina, Ifigenija rekla ne{to sli~no.

MENELAJ: Laè{ me!

AGAMEMNON (Ignori{u}i ga)I oboje smo se smejali tome, toliko nam se ~iniloglupo. Ali, eto... uspelo je.

MENELAJ: Ho}e{ da kaè{ da si znao... i da nisi nikomrekao?

AGAMEMNON: Ne razume{ kad ti se gr~ki kaè? O}e{ da ticrtam?

MENELAJ: Skote ogavni! Toliko je qudi izginulo...

AGAMEMNON: Znali su gde idu. Niko ih nije naterao.

MENELAJ: Ali da }uti{ deset godina...

AGAMEMNON: Veruje{ li mi da sam ovo èleo, posle svega? Jersam svaki prokleti dan ovog prokletog rata molioHelija da mi mrak navu~e na o~i.

MENELAJ: Pa {to se nisi ubio?

160 Ana Buji}

AGAMEMNON: Nije to tako prosto, Spartan~e. Suvi{e sam krivda bih se izvukao pukim bacawem na ma~. A zatim,wu sam svetio. I, jo{ ovo da ti kaèm: bilo mi jesvejedno ko gine. Ahajci ili Dardanci. Podjednakosu mi bili mrski. Vidi{, Orest i Elektra ne}eimati takvih misli, niti grehova. A ako i buduimali, spra}e ga. Vodom. U prvom svetili{tu.Obredno. I verova}e u to, {to je sjajna stvar, barza budu}eg vladara. Nego, slu{aj me sad: Ovogtrenutka uzmi Helenu i beìte u Spartu.

MENELAJ: êkaj...

AGAMEMNON: (Zgrabi wegovo lice. Zagleda mu se u o~i i udari gapo potiqku)Kreni u Spartu, ~uje{ li me? Beì od mene! Nosimzlo. Sam }u ga iskupiti. Ostavi me.

MENELAJ: (Upla{eno)Govori{ kao da }e{ da umre{.

AGAMEMNON: Ne}u jo{. Ali ti ima{ svoj ìvot, i ìvi! Vasdvoje morate da ìvite.

MENELAJ: Agamemnone, pla{i{ me.

AGAMEMNON: Ho}e{ li krenuti? Kad kaèm da ide{, mislimodmah, ovog trenutka! Vi mora da ste pod Zevsovomza{titom kad ste se na{li, ponovo, posle desetgodina, usred ovog pakla. Isto tako ìvi i bo-ànski lepi. Zevsova k}i i Zevsov zet moraju dabudu zajedno po svaku cenu. Po cenu ovog haosa.

MENELAJ: (Posle kra}eg razmi{qawa)Moramo prvo da prinesemo `rtvu. Bar da nas vidivojska.

AGAMEMNON: Ja }u. Ti odmah po|i.

MENELAJ: Misli}e da smo u sva|i.

AGAMEMNON: Ni{ta novo. Bezbroj puta su nas videli kako sesva|amo. Samo, poslu{aj me, jo{ samo ovo: ne nosini{ta odavde.

MENELAJ: (Ustaje)Zbogom, brate. Hvala ti na svemu.

AGAMEMNON: (^vrsto ga zagrli i poqubi u kosu)Idi sad. Pravo u Spartu.


MENELAJ: A gde bih? Ti zna{, ja nemam drugog doma... osimwenog(Izlazi na levu stranu)

AGAMEMNON: (Ostaje sam na sceni. Nekoliko sekundi ostajetako, duboko zami{qen. Onda ustaje i daje znakrukom. Ulazi rob)Spremi mi kadu i toplu vodu.

Zatamwewe. Svetla na platno. Iza se vidi silueta mu{karcakoji skida odoru, krunu, i ulazi u vodu. Opu{ta ruke i glavu prekoivica kade. Uzdah. Na scenu ulazi Vojnik. Stane pored platna.

VOJNIK: Eto, tako je bilo. Posle, svako je pri~ao svojupri~u. Ja sam je ~uo ovako.(êka jedan trenutak)Jo{ ste tu. Pa {ta jo{ ho}ete?Moète da idete.(Izlazi sa scene. Zatamwewe, pa naglo osvetqewe.Vojnik se vra}a)E, da. Svi su do{li ku}i. Menelaj i Helena suìveli dugo i sre}no do kraja ìvota. A Agame-mnona su ubili ~im je do{ao u Arg. Klitemnestrai Egist. U kadi. A posle su Orest i Elektra... ma,to sad nije va`no. Dosta vam je gadosti za jednove~e. Sad moète ku}i.(Za sebe)Gde mi je ma~? A, evo ga.

Uzima ma~ i izlazi sa scene.

Ma~ se vu~e za wim.

ZAVESA

162 Ana Buji}

Documents

Vremenska Prognoza Za Aulidu Ana Bujic