21www.serbianmirror.comSeptembar 2013.

V R E M E P L O V

1. septembra 1939. Nema~ka je bezobjave rata napala Poljsku i time zapo~elaDrugi svetski rat, koji je trajao {est godinauz u~e{}e 61 zemlje. Poginulo je oko 50miliona ljudi, a ranjeno vi{e od 35 miliona.

2. septembra 1910. - Rodjen srpski pisacSkender Kulenovi}, ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti, autor potresne poeme

Stojanka majka Kne`opoljka, koju je kaou~esnik narodnooslobodila~kog rata stvoriou jeku naj`e{}ih borbi. Posle Drugog svet-skog rata bio direktor Drame u sarajevskompozori{tu i urednik beogradske izdava~keku}e Prosveta.

3. septembra 1931. -Kralj JugoslavijeAleksandar I Karadordevi} proglasio jeoktroisani Ustav kojim je ozakonjenamonarhisti~ka diktatura, zavedena 6. janu-ara 1929.

4. septembra 1781. - [panski naseljeniciosnovali Grad na{e gospe kraljice andjela,dana{nji Los Andjeles.

5. septembra 1899. Umro je srpskidr`avnik i istori~ar, Jovan Risti}, vodjadesnog krila Liberalne stranke, jedan odnajzna~ajnijih srpskih diplomata XIX veka.Uspe{no je vodio pregovore s Turcima ooslobadjanju srpskih gradova, bio je pred-stavnik Srbije na Berlinskom kongresu1878., dva puta regent i tri puta premijer.Napisao je Diplomatsku istoriju Srbije1875- 1878.

6. septembra 1997. -Britanska princezaDajana, koja je poginula 31. avgusta u sao-bra}ajnoj nesre}i u Parizu, sahranjena na

porodi~nom imanju, posle pogrebne cere-monije koju je posredstvom TV pratilo vi{eod 2 milijarde ljudi {irom sveta.

7. septembra 1813. - Prvi put upotrebljennaziv Ujka Sem za SAD, u uvodniku nju-jor{kog lista Troj post.

8. septembra 1565. [panski doseljeniciosnovali su na Floridi, na mestu dana{njegSt. Avgustina, prvo katoli~ko naselje uAmerici.

9. septembra 1828. - Rodjen je ruski pisacLav Nikolajevi} Tolstoj, jedan od velikanasvetske knji`evnosti, autor ~uvenih romanaRat i mir i Ana Karenjina. Zbogkriti~kog odnosa prema dru{tvu i crkvi,dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruskapravoslavna crkva ga je 1901. ekskomunici-rala.

10. septembra 1981. Slika GernikaPabla Pikasa, vra}ena je u [paniju.Naslikana 1937, posle nacisti~kog bombar-dovanja baskijskog mesta Gernika u {pan-skom gradjanskom ratu. Gernika je od1939. bila u Njujorku, a prema Piksaovomzavetu, slika nije mogla biti vra}ena dok seu [paniji ponovo ne uspostavi demokratskadr`ava.

11. septembra 2001. - U samoubila~komnapadu otetim avionima na Svetski trgovin-ski centar u Njujorku i zgradu Pentagona uVa{ingtonu, poginulo oko 3.000 ljudi. Dva

tornja STC, visine 410 metara, u njujor{kojposlovnoj ~etvrti Menhetn potpuno sru{ena,a zgrada Pentagona znatno o{te}ena.Optu`iv{i Osamu bin Ladena, lidera islam-skih ekstremista koji se krio u Avganistanu,za organizovanje napada, SAD 7. oktobrapo~ele bombardovanje Avganistana.

12. septembra 2001. -NATO se prvi put usvojoj 52 godine dugoj istoriji pozvao na~lan 5. Povelje NATO o zajedni~kojodbrani, ~ime je stvorena mogu}nost kolek-tivnog vojnog odgovora na napade u SAD.U govoru naciji, predsednik SAD D`ord`Bu{ rekao da su SAD napadnuta i da }eiskoristiti sva svoja odbrambena sredstvakako bi terorizam bio pobedjen.

13. septembra 1804. -Vodja Prvog srpskogustanka Djordje Petrovi} Karadjordje uRusiju uputio prvu ustani~ku delegaciju dabi je zainteresovao za ustanak i tra`iopomo} u oru`ju za borbu protiv Turaka.Prota Mateja Nenadovi}, Petar Cardaklija iJovan Proti} primljeni hladno na ruskomdvoru i re~eno im da Srbi mogu da se nada-ju samo moralnoj pomo}i.

14. septembra 1852. - Rodjen srpski pisacSimo Matavulj, ~lan Srpske kraljevskeakademije, jedan od najistaknutijih pred-stavnika srpskog realizma.

15. septembra 1890. - Rodjena engleskaknji`evnica Agata Kristi, autor popularnihkriminalisti~kih romana i pozori{nih koma-da, jedan od najuspe{nijih pisaca svih vre-mena sa 2 milijarde prodatih knjiga.

16. septembra 1861. - Zastupni{tvo gradaZagreba dodelilo Vuku Stefanovi}u Karad`i}uPovelju po~asnog gradjanina, kojom su mudata sva prava, slobo{tine i koristi kao {to

svakom gradjaninu Zagreba po zakonu istarom narodnom obi~aju pripadaju.

17. septembra 1796. - Prvi predsednik SADD`or` Va{ington uputio ameri~kom naroduopro{tajnu poruku i povukao se na svojeimanje. Za predsednika izabran 1788.

18. septembra 1905. -Rodjena je GretaGarbo, ameri~ka filmska glumica {vedskogporekla. Karijeru je po~ela u {vedskomfilmu, ali je svetsku slavu postigla uAmerici. Bila je spontana i retko inteligent-na, predstavljala je simbol `enstvenosti.Igrala je u periodu od 1921. do 1941.godine. Sama se povukla, ali njena popu-larnost nije jenjavala. Za rad na filmu nijedobila nijednu filmsku nagradu, ali ostajuupam}ene njene role u filmovima:Poljubac, Mata Hari, Agata Kristi,Kraljica Kristina, Ana Karenjina,Dama sa kamelijama

19. septembra 1814. - U Po`e{koj nahiji uSrbiji po~ela Had`i-Prodanova buna.Ustanak pod vodstvom igumana Pajsija iHad`i-Prodana pro{irio se i na

Kragujeva~ku i Jagodinsku nahiju, ali nijedobio podr{ku Milo{a Obrenovi}a, koji jesmatrao da je ustanak preuranjen. I poredobe}anja da }e ustanicima biti opro{teno,Turci pogubili oko 300 ustanika, medjukojima igumana Pajsija, a Had`i-Prodanprebegao u Austriju.

20. septembra 1970. - Sovjetski kosmi~kibrod Luna 16 spustio se na Mesec ipokupio uzorke mese~evog tla.

21. septembra 1860. - Umro nema~ki filo-zof Artur [openhauer. Njegovu duboko pes-imisti~ku filozofiju prihvatila je generacijaduboko razo~arana neuspehom nacionalnihpokreta 1848. godine u Evropi. U filozofijii knji`evnosti, na{la odraz u delima FridrihaNi~ea i Tomasa Mana.

22. septembra 1862. - Predsednik SADAbraham Linkoln objavio da su svi roboviu pobunjenim ju`nim dr`avama slobodni od1. januara 1863.

23. septembra 1973. -Umro ~ileanski pisaci diplomata Pablo Neruda, jedan odnajve}ih pesnika Latinske Amerike i {pan-skog jezika, dobitnik Nobelove nagrade zaknji`evnost 1971.

24. septembra 1986. -Beogradski listVe~ernje novosti objavio MemorandumSrpske akademije nauka i umetnosti, koji jepotom dobio medijski tretman srpskognacionalnog programa i izazvao `estoke kri-tike u Srbiji i drugim republikama biv{eJugoslavije, naro~ito u Hrvatskoj.

25. septembra 1970. - Umro nema~ki pisacErih Marija Remark, koji se proslavio anti-militaristi~kim romanom Na zapadu ni{tanovo. Njegovi romani bili zabranjeni u

nacisti~koj Nema~koj, a on bio prisiljen daemigrira i od 1947. bio ameri~ki dr`avljanin.

26. septembra 1990. - U Rimu u 83. godi-ni umro italijanski knji`evnik AlberoMoravija, jedna od najzana~ajnijih li~nostiitalijanske knji`evnosti 20. veka.

27. septembra 2000. - Vi{e desetina hilja-da ljudi u centru Beograda i oko pola mil-iona {irom Srbije burno pozdraviloprogla{enje izborne pobede DOS na izbori-ma 24. septembra, kao i odluku lideraopozicije da ne prihvati drugi krug predsed-ni~kih izbora.

28. septembra 1902. - Umro francuskipisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji pred-stavnik naturalisti~kog romana. Poznat i pootvorenom pismu predsedniku Francuske,Optu`ujem, u kom je otkrio mahinacijevojnih krugova u Drajfusovoj aferi.

29. septembra 1547. - Rodjen Migel DeServantes Saavedra, slavni {panskiknji`evnik. Njegovo najpoznatije delo DonKihot, najvernije odra`ava pi{~evu umet-ni~ku genijalnost pripovedanja, kreiranjadijaloga, finog parodiranja i nenadma{nogdubokog ljudskog humora.

30. septembra 2000. Uz podr{ku DOS inovoizabranom predsedniku JugoslavijeVojislavu Ko{tunici svetska demokratskajavnost i{~ekivala rasplet postizborne krizeu Jugoslaviji. Rusija upozorila pora`enogSlobodana Milo{evi}a da ne koristi silu radiopstanka na vlasti.

DOGODILO SE U SEPTEMBRU

22 Septembar 2013.

P R I ^ A O G L E D A L A

Znate li pri~uo VasiLada~kom?I ja sam je tek ono-mad ~uo pevaoje Djordje Bala{e-vi}. Pri~u o Bala{e-vi}evom Vasi La-da~kom sigurnoznate, a da li znate{ta se dogodilo sapravim VasomLada~kom koji jezaista postojao i

nije opevan u pesmi? Nije ni mogao, jer nje-gova pri~a po~inje mnogo pre Bala{evi}evepesme, a zavr{ava se mnogo kasnije neko-liko godina posle raspada one velikeJugoslavije.

Pravi Vasa Lada~ki je `iveo umalom ali bogatom sremskom selu NoviSlankamen.

Imao je ku}u na kraju sela. Malu,tro{nu ali uvek uredno okre~enu kako spolja,tako i iznutra. Za to je bila zaslu`na Vasinamajka Marija koja se brinula o doma}instvui sinu jedincu. Vasin otac je umro jo{ dok jeVasa bio mali, tako da ga se on jedva se}ao.Majka i sin su bili upu}eni jedno na drugo.Po`rtvovanim radom od svitanja do sumrakauspevali su da spre~e da im siroma{tvo zaku-ca na vrata. @iveli su skromno i imaliskromne `elje. Vasa je `eleo da kupi jo{jednog konja, jer samo je jednog imao. I dakupi jo{ jedno jutro zemlje, jer samo je jednojutro zemlje imao. Majka je imala drugu vrstu`elje. Da se njen Vasa o`eni i da ona do~ekaunuke. Vasa je bio lepu{kast ali naporanpaorski rad u~inio ga je da izgleda starije no{to je to zaista i bio. A i jeftina ode}a nanjemu nije ga ~inila privla~nim na prvogledanje. Ne bi se ba{ moglo re}i da su gadevojke lako prime}ivale. Sa majkom jeredovno svake nedelje ili kad je neki svetac,odlazio u crkvu. Subotom i nedeljom uve~eobla~io je jedino odelo koje je imao. Okupan,obrijan, o~e{ljan u odelu starinskog kroja isne`no beloj ko{ulji e, to je ve} bila drugapri~a. Kravatu nije nosio jer ga je gu{ila.Odlazio je i na seoske igranke ali po{to je biostidljiv, nikako mu nije polazilo za rukom daosvoji neko devoja~ko srce. Sve se uglavnomzavr{avalo na gledanju. Posle bi sa dru{tvom,uglavnom pripadnicima svoje klase odlazio ukafani Lova~ki dom. Pio je ili pivo ili{pricer, ali se nikad nije napio. Ispod oka bikri{om gledao sinove bogatih paora koji suredovno pravili ve~erinke i pijanke, bahatorazbacuju}i pare ~aste}i celu kafanu. Vasa jesve ~e{}e sebe zami{ljao u njihovoj ulozi i neslute}i {ta mu sudbina sprema

U centru sela `iveo je JosipJa