MIKROPEDAGOGIJAVRNJAKO NASILJE-SEMINARSKI RAD-

Profesor: prof. dr Sneana Babi Kekez Student: L J Br. ind: MPT

Zrenjanin, 2013

Nasilje definiemo kao svaki oblik jedanput uinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece ili uenika.Sr nasilnog ponaanja ini namerno nanoenje boli, bez obzira da li je ona fizika ili psihika.

FIZIKO NASILJE -Ponaanje koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja. (PRIMERI: udaranje, utiranje, guranje, amaranje, upanje, bacanje, davljenje, gaanje, napad orujem, uskraivanje hrane,vode).EMOCIONALNO/PSIHOLOKO -Ogleda se u odbacivanju, terorisanju, izolovanju, eksploataciji i emocionalnom liavanju. Pri svemu tome rtva biva potcenjivana, vreana verbalnim napadima, pogrdnim imenima, liena podrke, izloena zabranjivanju izlazaka iz kue, uionice ili dvorita.SOCIJALNO NASILJE -Nasilje kada se neko iskljuuje iz grupnih aktivnosti, ogovara, kada se priaju lai o nekoj osobi, ili nagovaraju druge da se s tom osobom ne drue.SEKSUALNO NASILJE -Obuhvata sve aktove verbalnog, gestovnog ili fizikog kontakta sa seksualnim sadrajem i javlja se u razliitim vidovima poevi od pasivnih rei i pria pa do silovanja.ELEKTRONSKO-INFORMACIONO NASILJE -Razvoj savremenih komunikacionih tehologija dovodi do ove vrste nasilja. Tu se izdvaja tzv. elektronsko siledijstvo, koje se definie kao slanje ili objavljivanje povreujuih ili surovih tekstova, slika ili video snimaka koristei internet ili druga digitalna komunikaciona sredstva.

Kod neke dece se javlja potreba da budu nasilna, jer ne znaju da je takvo ponaanje loe. Oni prosto oponaaju svoju brau, sestre, roditelje, ili pak, ljude kojima se dive.

Neka deca ne znaju za bolji nain da komuniciraju sa okolinom, odnosno vrnjacima. Deava se da su i podstaknuti od strane svojih prijatelja, te da im se takav nain ponaanja predstavlja kao in, ili ponaanje u modi.

Neki od njih prolaze kroz teko razdoblje u svom ivotu, te to pokazuju kroz nasilje, tako da je kod njih nasilje simptom nekog problema.

Istraivanja pokazuju da deca koja vre nasilje vrlo esto dolaze iz porodica u kojima se primenjuje fiziko kanjavanje, pa su deca usvojila fiziko nasilje kao nain reavanja problema.

Kod dece kolskog doba moe da se primeti da imaju slabu koncentraciju, esto ometaju kolske aktivnosti, imaju lo uspeh u koli, esto se tuku. Usled svega ovoga, imaju vrlo malo prijatelja, a prijateljstva sklapaju iskljuivo sa drugom decom koja takoe imaju problema u ponaanju. Imaju konstantnu potrebu da se suprotstavljaju odraslima, esto su frustrirani. Ne saoseaju sa drugima. to se adolescenata tie,kod njih su dominantni sledei znakovi: ne potuju autoritete, te se vrlo esto iskljuuju iz kola, imaju lo kolski uspeh i esto izostaju iz kole, vrlo esto koriste narkotike i alkohol, uestvuju u tunjavama, kraama, unitavaju tuu imovinu, vole gledati nasilne scene i uivaju u patnji drugih.

To su deca, koja odskau od druge dece po razliitim karakteristikama, kao npr.: boja koe, verska i nacionalna pripadnost, nain oblaenja, uspeh u koli, ... To su esto tiha, mirna, pasivna, nesigurna deca, deca koja imaju nisko samopouzdanje, deca koja su anksiozna. Ona vrlo esto imaju malo prijatelja koji e da stanu na njihovu stranu kada se nau u nevolji. Odnosi u njihovoj porodici su takvi da ih roditelji preterano tite. Iz ovakvih porodica dolaze deca koja ne znaju da se zauzmu za sebe, te imaju loe socijalne vetine.

To su i deca koja su promenila kolu, pa su nova u razredu, te imaju preteranu elju da se uklope, na bilo koji nain. U ovu rizinu grupu spadaju i nadarena, ljubazna deca, deca nieg socijalno-ekonomskog statusa, deca sa potekoama u razvoju, deca razvedenih roditelja, te deca rtve porodinog nasilja.

usamljenost,depresivnost, tuga, uplaenost,nesigurnost, nisko samopouzdanje,pa i bolest, to ostaje prisutno dalje kroz ivot.

Deca koja su rtve vrnjakog nasilja esto su tuna i depresivna, imaju nisko samopotovanje, nesigurna su, karakterie ih anksioznost i strah.esto im se ne ide u kolu, ili se boje ii u kolu i dolaziti iz nje, pa mole roditelje da ih voze i dovoze iz kole. Ponekad se deava da menjaju put do kole.Kada treba da idu u kolu dobijaju temperaturu, ale se na bolove u stomaku i glavobolje.esto nisu raspoloena, znaju zaspati plaui, a da za to nemaju odreeni razlog.Povlae se u sebe, prestaju da jedu, imaju none more, a ponekad se javlja i nesanica.Odbijaju da razgovaraju sa roditeljima i postaju drska prema njima.Kui se vraaju sa poderanom odeom ili torbom, pocepanim knjigama.Imaju neobjanjive modrice i ogrebotine.Ponekad i sama postaju nasilna. Poinju zastraivati drugu decu.Ova deca znaju da imaju problema sa koncentracijom,te im,vrlo esto,slabi i kolski uspeh.Neke rtve su toliko uznemirene da pokuavaju ili poine samoubistvo.

Takva deca su vrlo esto i sama bila izloena nasilju, bilo u koli, porodici ili negde drugde. Vrlo esto su neprihvaena zbog svog ponaanja.Ponekad deca koja se ponaaju nasilno ne znaju da je takvo ponaanje loe, ili oponaaju stariju brau i sestre ili ljude kojima se dive.Sklonost ka nasilju, ukoliko se ne zaustavi, ostavlja dugorone posledice i na nasilnika. Takva deca esto postaju agresivne osobe kad odrastu i ee su sudski kanjavana.Deci koja se ponaaju nasilno takoe treba pomoi,a ne samo kazniti ih. Ako se njima ne pomogne, ona e odrasti u nasilne odrasle ljude i nasiljem e reavati svoje probleme.

Trea kategorija uesnika u nasilju, svedoci nasilja, kao posledicu prisustvovanja nasilju mogu imati poveanu anksioznost ili strah, ali mogu u budunosti postati i tolerantniji prema razliitim oblicima agresivnog ponaanja.

Svako nasilje treba da bude prijavljeno pravovremeno, kako bi se adekvatno reagovalo i spreilo dalje nasilno ponaanje.

Ono o emu deca nad kojom se vri nasilje ne treba da razmiljaju, jeste, da su ona ta koja zasluuju nasilje, jer nasilje ne zasluuje niko. rtve nasilja obino oseaju sram, jer je neko nasilan prema njima. Sram ne treba da osea rtva, ve onaj koji vri nasilje, jer on ima problem.

Deca ne bi trebala sama da se suoavaju sa problemom nasilja, ve treba da trae pomo odraslih i to onih u koje imaju poverenja, a to mogu da budu: roditelji, omiljeni nastavnik, struni saradnici u koli, direktor ili neko drugi.

Nasilnitvo: -nije iskljuivo savremeni problem -utie na svakoga -vie je od zadirkivanja -nasilnik moe biti bilo ko -rtva moe biti bilo ko.Nasilnitvo je ozbiljan problem.Ono je inilac koji negativno utie na nain ivljenja.Ne reagovati na nasilje isto je to i prihvatiti ga kao oblik normalnog ponaanja.Neophodan je zajedniki rad svih na spreavanju nasilja i edukativno-terapeutskom delovanju.Sveobuhvatan plan prevencije i intervencije dae najbolje rezultateZbog svega toga neophodno je: -blagovremeno otkrivanje nasilja, -suzbijanje nasilja -prevencija-zatita od njega -da u veoj meri bude predmet istraivanja sa raznih aspekata.

kola,zdravstvene ustanove, centar za socijalni rad, policija, pravosudni organi, nevladine organizacije koje se bave pravima i zatitom dece.

za nasilje koje se dogaa u njoj i njenoj blizini,

za zatitu uenika treba da bude bezbedna i podsticajna sredina za sve uenike. Direktor, nastavnici i struni saradnici duni su da spreavaju i zaustavljaju svaki oblik nasilja u koli a kada je potrebno, sarauju sa: -porodicom, -zdravstvenim ustanovama, -centrom za socijalni rad, -policijom, -pravosudnim organima, -nevladinim organizacijama koje se bave pravima i zatitom dece.

Nastavnik, ukoliko posumnja na nasilje u porodici, treba odmah da o tome informie strune slube u koli.

Ukoliko naie na scenu nasilja, treba odmah da intervenie kako bi se ono zaustavilo.

U sluaju da uenik prijavi nasilje nastavniku ili strunom saradniku, nuno je preduzeti sve adekvatne mere da bi se taj problem reio. Ni u kom sluaju se ne bi smelo izneveriti ukazano poverenje uenika koji je prijavio nasilje i dodatno ga izloiti neprijatnostima.

U sluaju vrnjakog nasilja, vano je da se dete koje vri nasilje odmah ne kanjava (najee su i ta deca izloena nasilju), ve mu omoguiti razgovor sa strunim saradnicima u koli, a tek onda izrei mere.

Potrebno je osigurati podrku detetu koje je doivelo nasilje, ali i njegovim roditeljima.

Ostvarivanjem dobre komunikacije nastavnika, strunih saradnika, roditelja i uenika,

Razgovorom s detetom (nasilniku objasniti posledice nasilja na rtvu),

Podsticanjem cele porodice nasilnika na drugaije nenasilno ponaanje kod kue,

Pohvaljivanjem pozitivnog, saoseajnog, prijateljskog ponaanja deteta,

Osmiljavanjem grupa i aktivnosti kojima bi se manje popularni, povueniji uenici izvukli iz socijalne izolacije,

Svakodnevnim uenjem dece neagresivnom ponaanju i promovisanjem vrednosti polne, verske i nacionalne tolerancije,

Organizovanjem radionica socijalnih vetina, kvalitetne komunikacije, reavanja kokonflikta i problema, itd.

Potrebno je stalno tragati za odgovorima na pitanja: ZATO SE NEKA DECA NASILNO PONAAJU? KAKO OTKRITI OBLIKE NASILNOG PONAANjA DECE? TA PREDUZETI KADA SE NASILjE IDENTIFIKUJE? KAKO SPREITI POJAVU NASILjA MEU DECOM? KAKO ZATITITI DECU OD ELEKTRONSKOG NASILjA? ... ? Jer tragajui za odgovorima gradimo put ka stvaranju: BOLjE KOLE; ZADOVOLjNIJE DECE; ZADOVOLjNIJIH NASTAVNIKA I ZADOVOLjNIJIH RODITELjA

Popadi Dragan(2009):Nasilje u kolama,Beograd, Institut za psiohologijuPopara Esad(2008):Psiholoko-pedagoki aspekti nasilja u naoj osnovnoj koli(magistarski rad),Tehniki fakultet Mihajlo Pupin ZrenjaninZeevi dr Ivana(2010):Prirunik program prevencije vrnjakog nasilja u kolama, Banja LukaInternet:-http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=51&articleId=271 -http://www.skole.hr/nastavnici/strucni-suradnici -http://strukovna-siroki.info/bullying/