Vrste Hartija Od Vrednosti

Filip EnterFakultet: “ FABUS”Centar: SmederevoBr. indeksa: 01207/05 IV

SEMINARSKI RAD

Predmet : Finansijski menadžment

Tema : Vrste hartija od vrednosti

Mentor: prof. Goran Anđelić

Novi Sad, Sremska kamenica, 20. april 2007.

Vrste hartija od vrednosti

Sadržaj

Uvod 4

Podela hartija od vrednosti 5Hartije od vrednosti prema načinu odredjivanja njihovogkorisnika 5Hartije od vrednosti prema prirodi sadržanog prava 6Ostale podele hartija od vrednosti 6

Novčane hartije od vrednosti 7

Menica 7Pojam i pravna priroda menice 7Osobine menice 8Menična načela 8Vrste menica 9Menični elementi 9

Ček 10Pojam čeka 10Elementi čeka 11Vrste čekova 12

Deonica 12Pojam i karakteristike 13Vrste akcija 13Cena akcija 14

Obveznica 16Opšte napomene 16Vrste obveznica 17Sadržaj obveznice 17Kratkoročne i dugoročne obveznice 17

Certifikat 18Blagajnički zapis 19Komercijalni zapis 19

Robne hartije od vrednosti 20

Skladišnica 20Pojam, osobine i značaj skladišnice 20

Teretnica 20Pojava, pojam i osobine teretnice 20

Tovarni list 21Opšte karakteristike 21

Zaključak 22

2


Literatura 23

Zamislite tržište koje je otvoreno 24 sata dnevno, gde možete da kupite akcije najvećih svetskih kompanija, pozajmite novac vladi na 30 dana ili 30 godina, ili da se kockate sa budućom cenom sirovina koje možda

nikad nećete videti ni koristiti.

Dobrodošli u integralni i često zbunjujući, svet novca i investicija, svet koji je, čini se, odvojen od naših

svakodnevnih života, ali ipak direktno utiče na naše novčanike, ili, koliko će koštati da kupimo ili uložimo

novac u neku kuću.

3


UvodNovac, uglavnom, nema sopstvenu vrednost. On vredi onoliko koliko za njega može da se kupi u datom momentu.

Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Najkraće rečeno, hartija od vrednosti je isprava o nekom gradjanskom pravu. Ovo pravo je najtešnje povezano sa samom ispravom, jer pravo bez postojanja isprave ne postoji, niti se ono samim tim može prenosti na drugoga, pa prema tome ni ostvariti. Pravo na hartiju poklapa se s pravom iz hartije, pri čemu je pravo na hartiji stvarno pravo, dok je, medjutim, pravo iz hartije obligaciono pravo. Drugim rečima, držanje hartije od vrednosti znači da dužnik mora ispuniti obavezu čim mu se hartija od vrednosti prezentira, s jedne strane, a s druge strane, imalac hartije od vrednosti može zahtevati od dužnika da mu ovaj ispuni obavezu iz hartije čim mu prezentira hartiju, pri čemu imalac isprave može ovu preneti na treće lice s prunim pravnim dejstvom.

Hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) preduzeća, banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica. Oni se takodje bave i trgovinom hartija od vrednosti. Trgovina se obavlja na organizovanom finansijskom tržištu, poznatom kao berza, koja radi po principu aukcija – slobodne javne ponude i potražnje odnosno javnog nadmetanja u pogledu prihvatanja cene odredjenih hartija od vrednosti. Osnovni cilj efektne berze je da izvrši koncentrisanje ponude i tražnje na jednom mestu radi utvrdjivanja dnevne tržišne vrednosti (berzanskog kursa) pojedinih hartija od vrednosti. Berzanski poslovi mogu biti promtni i terminski. Promtni poslovi se likvidiraju odmah (sutradan po zaključku). Specifičnost terminskih poslova je u tome što se temelje na vremeskom razmaku izmedju zaključka i izvršenja posla. Na samom početku rada, berzu su često poistovećivali sa pijacom. Osnovno pravilo glasilo je ''uvek na istom mestu i u isto vreme''. Razvoj kompjuterske tehnologije omogućio je zamenu navedenog pravila novim ''stalno i svuda''. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! To je mesto susreta prodavaca i kupaca hartija od vrednosti.

Zajednička osobina hartija od vrednosti jeste da su u njima sjedinjena obligaciona i stvarna prava. Hartije od vrednosti se mogu upotrebiti za obavljanje različitih poslovnih transakcija, što nije moguće ostvariti ni sa jednim drugim instrumentom pravnog prometa. Sve hartije moraju da imaju odredjenu formu da bi se uopšte mogle upotrebiti u prometu. Da bi hartija od vrednosti mogla da

4


bude predmet trgovinskog prometa, potrebno je da ima sledeće osobine: da je lako prenosiva, da je potraživanje sadršano u hartiji novčano potraživanje i da je u hartiji od vrednosti sadržano neko kratkoročno potraživanje. Hartija je istinita samo ako je snabdevena potpisom lica koje je izdalo hartiju od vrednosti.

Podela hartija od vrednosti

Akcije su deo kompanijskog kolača. Kada ih kupite, pripada vam deo kompanije

Hartije od vrednosti se dele na različite vrste, zavisno od funkcije koju imaju u novčanom prometu i kriterijuma od kojeg se polazi prilikom njihove klasifikacije, odnosno podele.

Hartije od vrednosti prema načinu odredjivanja njigovog korisnika

Prema ovom kriterijumu, sve hartije od vrednosti dele se na: hartije od vrednosti na ime, hartije od vrednosti po naredbi i hartije od vrednosti na donosioca. Postoje još i tzv. alternativne hartije i mešovite hartije od vrednosti.

Kod hartije od vrednosti na ime prvo se prenosi pravo iz hartije, a potom pravo na hartiju. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti na donosioca, na samoj hartiji unosi se klauzula o cesiji s naznačenjem novog imaoca (cesionara) i potpisom prenosioca (cedenta). Zahvaljujući tome što se ove hartije prenose cesijom, dužnik (cesus), prema normama gradjanskog prava, ne može biti u nepovoljnijem položaju zbog promene lica na poverilačkoj strani. Zato dužnik ima pravo da ističe prigovore ranijem ili sadašnjem poveriocu. Pošto se hartije od vrednosti prenose cesijom, one imaju izrazito malu cirkulacionu moć. Hartije od vrednosti na donosioca se prenose prostom predajom. Kod ovih harija od vrednosti pravo iz hartije sledi pravo na hartiju. Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored odredjenih bitnih elemenata, sadrži oznaku iz koje je jasno vidljivo da je u pitanju hartija na donosioca. Zato dužnik po ovoj ispravi ima pravo i obavezu da naznačenu činidbu iz hartije izvrši svakom imaocu takve hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti na donosioca slične su novčanicama, jer je pravo iz isprave ostvarljivo samo pod uslovom da se isprava drži u rukama. Medjutim, za razliku od novčanice (koja je zakonsko sredstvo plaćanja), u nekim zakonodavstvima predvidjena je mogućnost poništenja hartije od vrednosti na donosioca. Zahvaljujući brzom prenošenju hartija od vrednosti na donosioca, postiže se brza cirkulacija novčanih sredstva, što dovodi do njihovog racionalnog korišćenja. Zato je ova hartija od vrednosti pogodno sredstvo plaćanja. Za hatrije po naredbi karakteristično je da se one prenose indosamentom. One spadaju u tzv. prave hartije od vrednosti i prilikom prenosa indosamentom, prvo se prenosi pravo na hartiju, pa zatim prenosom prava na hartiju simbolično se prenosi i pravo iz hartije. Hartije od vrednosti po naredbi relativno lako i brzo cirkulišu, jer se prenos vrši upisivanjem na poledjini isprave klauzule o prenosu (''po naredbi''), a da se pri tom ne obaveštava dužnik. Hartije od vrednosti po naredbi

5


uvek glase na ime odredjenog lica, kao prvog poverioca kome je klauzulom ''po naredbi'' dato ovlašćenje da svoje pravo iz isprave može preneti na njegovog poverioca. To znači da imalac isprave mora dokazati svoje pravo iz hartije neprekinutim nizom indosamentata iz kojeg se vidi da je on poslednji vlasnik. Pod indosamentom se podrazumeva koju imalac hartije od vrednosti upisuje na samu hartiju od vrednosti po naredbi i kojom svoja prava iz hartije prenosi na neko drugo lice (novog poverioca po toj hartiji od vrednosti). Kod alternativnih hartija od vrednosti, u ispravi je navedeno lice kome treba da bude izvršena obaveza iz hartije, pri čemu je dopuštena mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu i nekom drugom licu koje mu podnese ispravu na kacept ili isplatu. Zato alternativne hartije od vrednosti predstavljaju kombinaciju hartije na ime i hartije na donosioca.

Hartije od vrednosti prema prirodi sadržanog prava

Prema ovom kriterijumu, hartije od vrednosti se dele na stvarnopravne, obligacionopravne i hartije od vrednosti koje svom imaocu daju pravo na učešće (korporacioni papiri).

U stvarnopravnim hartijama od vrednosti sadržano je neko stvarno pravo na pokretne i nepokretne stvari, kao što su pravo zaloga, hipoteke, ili pravo svojine. Ovde spadaju i konosman, skladišnica, hipotekarno pismo i sl. Stvarnopravne hartije od vrednosti se najčešće prenose predajom, s tim što je predaja takvih hartija izjednačena s prenosom svojine ili poseda ili ostalih prava koja su u njima sadržana.

Obligacionopravne hartije od vrednosti sadrže neko potraživanje, izraženo u novcu ili nekoj drugoj činidbi. Ove hartije od vrednosti su najbrojnije. U red pomenutih hartija od vrednosti dolaze: menica, ček, trgovačka uputnica, kreditno pismo i obveznica. Istovremeno se ove hartije od vrednosti smatraju prezentacionim hartijama, jer moraju da budu prezentirane dužniku, da bi poverilac mogao zahtevati izvršenje dužnikove obaveze sadržane u samoj hartiji.

Korporacione hartije od vrednosti odlikuju se time što je u njima sadržano pravo učešća u nekom pravnom licu (društvu, preduzeću). Takve hartije su deonice (akcije) koje izdaju deoničarska društva. Inače, deonice imaju dvostruku funkciju: daju njenom vlasniku pravo upravljanja društvom a istovremeno mu daju pravo na učešće dobiti u tom društvu (pravo na dividende) na kraju svake poslovne godine. Pravo na dividendu je neograničeno i može se preneti na treće lice, i to posredstvom sekundarnog finansijskog tržišta, odnosno berze. Deonice mogu da glase na ime, po naredbi ili na donosioca. U nekim slučajevima deonice mogu biti mešovite.

Ostale podele hartija od vrednosti

Postoje i drugi kriterijumi pomoću kojih se klasifikuju hartije od vrednosti. U te kriterijume spada veza koju ima hartija od vrednosti sa osnovnim poslom ili

6


trenutak nastanka obaveze iz inkorporisanog prava u hartiji, ili ličnost izdavaoca hartije, ili vreme dospelosti obaveze iz hartije od vrednosti itd.

Apstraktne hartije od vrednosti karakteriše činjenica da se iz same hartije ne vidi veza sa osnovnim poslom iz kojeg je prvobitno nastala. Tipičan primer takve hartije od vrednosti je menica. Kad su u pitanju kauzalne hartije od vrednosti, kod njih je vidljiva veza sa osnovnim pravnim poslom.

Prema vremenskom kriterijumu, hartije od vrednosti se dele po tome da li je pravo naznačeno u hartiji postojalo pre izdavanja isprave ili u trenutku njenog izdavanja, ili, pak u nekom kasnijem momentu. Tako, na primer, menica nastaje u trenutku njenog izdavanja. Kod konosmana pravo imaoca isprave nastaje zaključenjem ugovora, a konosman se izdaje naknadno.

U zapadnim zemljama hartije se dele i prema licu koje izdaje isprave. Kao izdavaoci (emitenti) hartija od vrednosti javljaju se javni i privatni sektor.

Prema roku dospelosti potraživanja navedenog u hartiji od vrednosti, razlikuju se kratkoročne, srednjoročne i dugoročne hartije od vrednosti.

Kada se uzme u obzir prostorni kriterijum, hartije od vrednosti se dele na hartije u unutrašnjem i medjunarodnom prometu.

Novčane hartije od vrednosti

Menica

Novac ne prelazi uvek iz ruke u ruku!

Pojam i pravna priroda menice

Menicu možemo označiti kao hartiju od vrednosti sastavljenu u zakonom propisanom obliku, koja sadrži obavezu bezuslovnog plaćanja novčanog iznosa upisanog u njoj, poveriocu ili drugom licu po njegovoj naredbi upisanoj na poledjini bez obzira na prirodu pravnog posla na kome se zasniva. Kad se govori o pojmu i pravnoj prirodi menice treba odmah istaći da je menica najvažniji trgovački efekat, jer ima višestruku ulogu. Postoje dve teorije o shvatanju menice: teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje.

7


Slika 1.0 Primer menice

Po ugovornoj teoriji, u meničnopravnom poslu postoje ti ugovora: prethodni ugovor izmedju izdavaoca (trasanta) i korisnika menice (remitenta), koji služi kao osnova za izdavanje menice, ugovor o mandatu izmedju izdavaoca menice i lica na koje je menica vučena (trasata), kao i ugovor o stupanju (cesiji) potraživanja izmedju indosanta (prenosioca) i indosatara (lica na koje se menica prenosi).

Po teoriji jednostrane izjave volje, obaveza izdavaoca menice nastaje čim neko lice stavi svoj potpis na meničnu ispravu i time se deklariše da će bilo kom imaocu menice isplatiti novčani iznos koji je naveden u samoj menici. Ovde postoje dve varijante i to su: teorija kreacije i teorija emisije. Prema teoriji kreacije, menična obaveza nastaje u trenutku kada izdavalac potpiše menicu. Prema teoriji emisije, menična obaveza nastaje u trenutku kada je izdavalac menicu pustio u promet.

Osobine menice

Menica je hartija od vrednosti. Pravo koje je u njoj inkorporisano ne može se bez pismene isprave preneti na drugoga niti ostvariti.

Menica spada u red obligacionih hartija od vrednosti. Menica može glasiti samo na novac, a ne na neko drugo potraživanje.

Menica je hartija po naredbi i to svojstvo ima po zakonu. Menica je prezentaciona hartija od vrednosti, pošto imalac menice mora da prezentira menicu dužniku njene dospelosti, jer u suprotnom ne bi mogao da ostvari svoja prava iz menice.

Menična obaveza je strogo apstraktna obaveza, tj. ona je odvojena od osnovnog posla iz kog je nastala.

Menična obaveza svakog meničnog potpisanika je samostalna obaveza. To znači, ako je na menicu stavljen lažni potpis, to neće uticati na važnost ostalih meničnih potpisanika.

Svi potpisnici menice, solidarno su odgovorni meničnom poveriocu kao i svim njihovim prethodnicima.

Menica je strogo formalna hartija od vrednosti. Da bi se neka isprava smatrala menicom, potrebno je da ima sve menične elemente propisane zakonom.

Meničnog dužnika obavezuje samo ono što je izričito uneto u meničnu ispravu.

Menicom se zasniva stroga obaveza za dužnika, kao i za meničnog poverioca.

8


Menična načela

1. Načelo pismenosti ili formalnosti (menica može biti izdata isključivo u pismenom obliku koji je propisan zakonom) 2. Načelo inkorporacije (menična prava mogu se ostvariti samo na osnovu uredne menice, što znači da nikakva menična obaveza ne može da postoji bez menice) 3. Načelo fiksne menične obaveze (za dokazivanje postojanja obaveze iz menice ne mogu se upotrebiti drugi dokazi osim onih koji proizilaze iz same menice. Obaveza nastaje u momentu potpisa na menici) 4. Načelo menične strogosti (menični dužnici prilikom realizacije meničnog potraživanja putem protesta ne ulaze u druge dokaze, nego se činjenično stanje konstatuje po načelu pismenosti i fiksne obaveze) 5. Načelo menične solidarnosti (svi potpisnici menice su solidarno odgovorni meničnom poveriocu za isplatu menične sume) 6. Načelo menične neposrednosti (imalac menice može podići tužbu protiv svakog meničnog dužnika nezavisno od toga kakav je njegov rang u menici i može zahtevati isplatu meničnog iznosa, od jednog ili svih dužnika istovremeno) 7. Načelo menične samostalnosti (svaka menična izjava ceni se nezavisno od ostalih, svaki potpis predstavlja obavezu za sebe).

Vrste menica

1. Trasirana menica – ili vučena menica, kod koje njen izdavalac daje nalog drugom licu (trasatu), najčešće svojoj banci, da korisniku menice (remitentu) isplati novčani iznos na koji menica glasi 2. Sopstvena menica – njen izdavalac se obavezuje da će isplatiti, u vreme dospelosti menice, odredjenu sumu novca remitentu 3. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi – predstavlja jednu podvrstu trasirane menice u kojoj trasant izdaje menicu u svoju sopstvenu korist, tj. označava sebe kao remitenta po toj menici 4. Potpuna menica – je takva menica kad trasant, u trenutku izdavanja menice, unese u menicu sve bitne elemente predvidjene propisima meničnog prava, a moguće je naknadno unositi samo nebitne delove 5. Blanko menica – je takva menica kod koje u času njenog izdavanja nedostaje jedan ili više meničnih elemenata. Prilikom puštanja blanko menice u cirkulaciju njen izdavalac (trasant) ima nameru da ovlasti remitenta, da naknadno popuni bitne elemente menice 6. Sopstvena trasirana menica – je menica kod koje njen imalac vuče menicu na samog sebe, stim što označava sebe kao trasanta

Menični elementi

1. Bitni menični elementi 1. 1. Označenje isprave kao menice

9


1. 2. Bezuslovni uput (nalog) za isplatu 1. 3. Ime lica koje treba da plati menicu (trasata) 1. 4. Ime korisnika menice (remitenta) 1. 5. Potpis izdavaoca menice (trasanta) 1. 6. Datum izdavanja menice 1. 7. Vreme dospelosti menice 1. 8. Mesto izdavanja menice 1. 9. Mesto plaćanja menice 2. Pretpostavljeni bitni menični elementi 3. Nebitni (fakultativni) menični elementi

Ček

''Ko poseduje račun u banci i svoja plaćanja vrši čekom, taj je džentlmen, a ko plaćanje vrši u novcu, taj je samo običan čovek.''

Pojam čeka

Ček je pisana isprava kojim izdavalac, vlasnik računa, daje nalog trasatu (Službi platnog prometa ili banci) da se iz sredstava sa njegovog računa korisniku čeka isplati iznos novca naznačen na čeku. Čekom se reguliše dužničko-poverilački odnos. Umesto da ode kod trasata (svog dužnika), trasant od njega naplati svoje potraživanje i iz ovoga reguliše svoj dug prema remitentu (svom poveriocu), trasant izdaje ček koji daje remitentu. Remitent primljeni ček naplaćuje od trasata i time namiruje svoje potraživanje od izdavaoca. Isplata čekovne svote, zavisno od toga o kom se čeku radi, može se izvršiti u gotovom ili prenosom sredstava s jednog na drugi račun. Karakteristike čeka su: obaveza iz čeka je bezuslovna; ček dospeva po vidjenju; isplata se vrši iz trasantovog pokrića koje on drži kod trasata.

10


Slika 2.0 Primer čeka

Pravna priroda čeka se može podeliti prema dve grupe shvatanja. U prvu grupu dolaze shvatanja o ugovornoj prirodi čeka, a u drugu shvatanja po kojima čekovni odnos nastaje jednostranom izjavom volje.

Zahvaljujući svojoj osnovnoj funkciji platežnog sredstva, ček omogućuje lakše odvijanje platnog prometa, uz otklanjanje rizika koji prate plaćanja koja se vrše gotovim novcem. Istovremeno, smanjujući upotrebu novca u prometu, ček omogućuje duže trajanje novčanica, tj. sprečava habanje novca.

Elementi čeka

1. Bitni elementi Označenje da je ček Bezuslovni nalog Ime trasata Mesto plaćanja Datum izdavanja čeka Mesto izdavanja Potpis trasanta 2. Nebitni elementi 3. Nedopušteni elementi

Vrste čekova

1. Podela prema načinu odredjivanja imaoca prava

1.1. Ček na ime – da bi se ograničila njegova cirkulacija 1.2. Ček po naredbi – sa klauzulom ''po naredbi'' i ime remitenta

11


1.3. Ček na donosioca – klauzula ''platite donosiocu'' 1.4. Alternativni ček – sadrži ime remitenta i klauzulu ''ili donosiocu'' 1.5. Trasirani ček po sopstvenoj naredbi – trasant može izdati ček na sopstveno ime ili po sopstvenoj naredbi 1.6. Sopstveni trasirani ček – izdavalac čeka vuče ček na samoga sebe

2. Podela prema nameni čeka

2.1. Isplatni (gotovinski) ček – isplata čekovne svote se vrši u gotovom novcu 2.2. Obračunski (virmanski) ček – ček kod kog se isplata ne vrši u gotovom novcu, nego prenošenjem sredstava s trasantovog računa na račun remitenta, unosi se klauzula ''samo za obračun'' 2.3. Barirani (precrtani, prevučeni) ček – imalac čeka može ga naplatiti samo preko banke koja istupa kao njegov punomoćnik 2.4. Cirkularni ček – ček koji izdaje banka (trasant) i predaje ga svom klijentu, koji kod nje ima pokriće na računu, radi toga da bi on kao remitent, mogao naplatiti čekovnu svotu od neke njene poslovne jedinice ili druge korespondentne banke 2.5. Putnički ček – izdaju se na formularima koje štampa banka (trasat), a bančin klijent je u funkciji izdavaoca čeka, i može plaćati čekom, ili ga zameniti za gotov novac u bilo kojoj banci 2.6. Certificirani ček – ima posebnu klauzulu ''dobar'', kojom banka potrvrdjuje da ima pokriće za isplatu čeka i obavezuje se da pokriće blokira do isteka roka za prezentaciju čeka na isplatu 2.7. Akreditivni ček – banka (trasat) daje klijentu, koji ga koristi za kupovinu odredjene vrste proizvoda ili usluga 2.8. Limitirani ček – na njihovim blanketima stoji naznačena svota do koje ček može da glasi 2.9. Komisioni ček – kada trasant izdaje ček u svoje ime a za račun trećeg lica 2.10. Poštanski ček – kod redovnih (isplatnih) poštanskih čekova trasant daje nalog trasatu (pošti) da korisniku čeka isplati čekovnu svotu. Virmanskim čekom se vrši prenos novca s računa trasanta na račun remitenta.

Deonica (akcija)

Iako se usponi i padovi na tržištu akcija ne mogu tačno predvideti, obično se mogu logično objasniti, ali tek pošto se dogode

12


Slika 3.0 Primer deonice

Pojam i karakteristike

Akcije predstavljaju hartije od vrednosti sa odgovarajućim pravom učešća u deoničarskom (akcionarskom) društvu, kojima se potvrdjuje da je njihov imalac uneo odredjeni ulog u osnovnu glavnicu društva. Dakle, akcija ima svoju nominalnu vrednost koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala, koja se slobodno odredjuje prilikom emitovanja i upisana je na akciji. Vlasnik akcije stiče odredjena članska prava: imovinska i upravljačka, ili samo imovinska, što zavisi od roda deonice koju poseduje. Akcija daje vlasniku mogućnost da učestvuje u raspodeli dobiti firme, kao i da snosi rizik iz poslovanja preduzeća do iznosa uloženog kapitala. Akcije izdaju akcionarska društva. One se emituju radi formiranja ili povećavanja kapitala preduzeća. Akcije su dugoročne hartije od vrednosti. One treba da osiguraju imaocu trajan prihod u vidu dividende. Dividenda je deo dobiti koju ostvari kompanija i koja se isplaćuje akcionarima.

Akcije i deonice se često tretiraju kao sinonimi, iako medju njima postoje tri osnovne razlike:

1. Akcije su deljive, dok se deonice izražavaju 2. Akcije se registruju, glase na ime i vodi mogu glasiti i na donosioca 3. Prodaja akcija vrši se uplatom odjednom deonica može vršiti uplatama u više rata

13


Vrste akcija:

1. Akcije na ime i akcije na donosioca – podela je izvršena s obzirom na način odredjenja imaoca akcije. Akcije su mešovite hartije od vrednosti, s tim da mnoge akcije glase na ime, a kuponi za naplatu dividende glase na donosioca. Akcije na ime se upisuju u knjigu akcija, i za njihov prenos važe posebna pravila 2. Osnivačke akcije i akcije sledećih emisija – podela prema redosledu izdavanja. Akcije koje se izdaju da bise obezbedila osnovna glavnica potrebna za osnivanje deoničarskog društva nazivaju se osnivačkim akcijama ili akcijama prve emisije. Akcije sledećih emisija jesu akcije kojima se obezbedjuju dodatna sredstva za poslovanje društva i povećanje osnovne glavnice društva 3. Akcije za ulog u naturi i akcije za ulog u novcu – podela prema prirodi uloga. Akcije za ulog u naturi su akcije koje se uplaćuju u stvarima i pravima izraženim u novčanom iznosu 4. Privremene i stalne akcije – podela prema načinu uplate. Ako se uplata vrši u ratama, kupac dobija privremenu akciju, a ona se zamenjuje stalnom akcijom kada imalac privremene akcije uplati ukupan iznos svog udela 5. Ekspertne i interne akcije – podela prema cirkulacionoj sposobnosti akcija. Eksterne akcije su one akcije koje se mogu naći u prometu na tržištu hartija od vrednosti, a interne akcije su isključivo namenjene radnicima izdavaoca 6. Akcije na dinare i akcije na stranu valutu – podela prema načinu na koji je izražena nominalna vrednost akcija. 7. Redovne (obične) akcije – daju imaocu pravo na učešće u upravljanju društvom, pravno na dividendu i pravo na deo stečajne mase 8. Prioritetne (povlašćene) akcije – daju imaocima odredjena prioritetna prava, kao pravo prvenstva naplate dividende, pravo na veći broj glasova u skupštini i drugo 9. Akcije bez prava glasa – daju samo pravo na učešće u dobiti društva 10. Užitničke akcije – predstavljaju akcije bez nominalne vrednosti, s pravnom učešća u dobiti i to tek posle isplate u odredjenom procentu ostalih deoničara

14


Slika 4.0 Primer akcije

Cene akcija

Nivo cena akcija na tržištu kapitala govori o perspektivama akcionarskog društva. Postoje tri tipa ovih cena:

Nominalna vrednost akcija predstavlja cenu po kojoj akcionarsko društvo vodi emitovane akcije u svome knjigovodstvu. Pri emisiji akcija utvrdjuje se njihova početna cena. Za nominalnu vrednost se uzima ona vrednost po kojoj se u toku emisije akcije prodaju investitorima.

Knjigovodstvena cena se dobija deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala i broja emitovanih akcija.

Tržišna cena akcija predstavlja cenu po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu. Ona se formira na kroz odnose ponude i tražnje. Cene akcija su podložne čestim promenama; kada akcionarsko društvo uspešno posluje ono ima perspektivu i tada je potražnja za njegovim akcijama veća, pri čemu cena akcije raste.

I još po nešto...

Akcionari kompanije, a to je ponekad hiljade ljudi i institucija, suvlasnici su u kompaniji, odnosno poseduju jedan njen deo. Oni kupuju akcije očekujući da će ostvariti dobit ako kompanija bude uspešno poslovala.

Kupovinom akcija kompanije stičete pravo glasa donošenjem odluka koje su od značaja za kompaniju i njenu poslovnu politiku. Svaka akcija nosi jedan glas. Što više akcija posedujete, to vaš glas više vredi.

15


Vrednost akcija menja se u svakom trenutku u zavisnosti od tržišnih uslova, zapažanja investitora i mnogih drugih faktora. Svako trgovanje akcijama donosi dobit ili gubitak samo akcionarima koji njima trguju, dok kompanija koja ih je emitovala od tog trgovanja nema ništa.

Nije teško kupovati akcije, ali se taj proces odvija po utvrdjenim pravilima, koristi se posebna terminologija i svako u tom procesu ima svoju ulogu. Da bi ste kupili ili prodali akcije, morate da se obratite brokerskoj kući, odnosno investicionoj organizaciji koja je član berze. Vaš posao obaviće berzanski broker koji ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti i registrovan je kod Komisije za hartije od vrednosti i berze, koja reguliše rad industrije hartija od vrednosti.

Brokeri nastupaju u svojstvu agenata koji izvršavaju naloge za kupovinu i prodaju koje su im dostavili investitori.

Dileri su lica ili firme koji hartijama od vrednosti trguju češće u svojstvu poverenika nego kao agenti, a zaradjuju na razlici izmedju kupovne i prodajne cene.

Trgovci trguju hartijama od vrednosti za sopstveni račun. Savremeni informacioni sistem čini osnovu za trgovanje akcijama. Nekada

su izveštaji o ceni akcija išli na tiker traci, a danas je kotiranje potpuno kompjuterizovano.

Objavljivanje berzanskih izveštaja omogućava investitorima da u svakom trenutku saznaju šta se dogadja na tržištu. Investitori mogu da saznaj sve o akcijama i kompanijama koje ih emituju, pa i mnogo više od toga.

Tržište akcija je dva puta u ovom veku dostiglo svoj najniži nivo: u oktobru 1929. godine i skoro 60 godina kasnije, u oktobru 1987. godine.

Kompanija AT&T je rekorder po broju običnih akcija, 1992 je u opticaju bilo nešto manje od milijardu i po akcija, a registrovano je dva i po miliona akcionara!

Obveznica

Raznovrsnost je obeležje tržišta obveznicama tako da se za svakog po nešto nadje

Opšte napomene

Kada kompanija ili država želi da prikupi gotov novac, ona lansira obveznicu. To znači da nudi mogućnost da svoja sredstva investiraju na odredjeni period po odredjenoj kamatnoj stopi. Obveznice su hartije od vrednosti

16


koje investitori kupuju od korporacija i država. Zajoprimaoci (emitenti) za sebe obezbedjuju posebna sredstva u gotovom, a zajmodavci (kupci-investitori) prihoduju kamatu. Obveznica je pismena isprava kojom se izdavalac obavezuje da će licu označenom u obveznici, ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice, isplatiti odredjenog dana iznos naveden u obveznici. Obveznica, dakle, glasi na odredjenu svotu novca koju je izdavalac dužan da isplati odredjenog dana koji je u njoj naveden. Obveznica je priznanica o dugu, dokaz o sredstvima datim na zajam i uslovima otplate tog zajma. Obveznice predstavljaju značajno sredstvo za prikupljanje slobodnih novčanih sredstava, s tvim što se mogu koristiti kao sredstvo plaćanja i obezbedjenja plaćanja njenim zalogom. Obveznice se po nominalnoj vrednosti mogu koristiti pre roka dospeća ili o roku dospeća, saglasno zakonskim odredbama.

Slika 5.0 Primer obveznice

Vrste obveznica

Polazeći od toga ko se pojavljuje kao izdavalac, obveznice se mogu podeliti na one koje izdaje društveno-politička zajednica, i obveznice koje izdaju preduzeća, banke ili druge finansijske organizacije i druga pravna lica.

Prema načinu odredjenja korisnika prava, obveznice se mogu podeliti na obveznice na ime, po naredbi i na donosioca.

Zavisno od toga da li je za isplatu obaveze po izdatoj obveznici data garancija, obveznice se dele na garantovane i negarantovane.

17


S obzirom na emisionu vrednost, razlikuju se obveznice koje se emituju po nominalnoj vrednosti, iznad nominalne vrednosti (ako se očekuje velika potražnja) i ispod nominalne vrednosti (radi stimulacije prodaje).

S obzirom na prava imaoca obveznice, razlikuju se obveznice koje imaocu daju pravo na kamatu i one koje mu, pored kamate, daju pravo na učešće u dobiti izdavaoca obveznice (participativne obveznice).

Zavisno od roka dospeća obveznice se dele na kratkoročne (do godinu dana) i dugoročne (preko godinu dana).

Prema emitentima, obveznice se dele na obveznice javnog sektora i obveznice privatnog sektora.

Sadržaj obveznice

1. Označenje da je to obveznica 2. Naziv i sedište izdavaoca obveznice 3. Ime kupca obveznice ili oznaku da obveznica glasi na donosioca 4. Novčani iznos na koji obveznica glasi 5. Visinu kamatne stope (ako kamatna stopa nije navedena, izdavalac je dužan da isplati samo glavnicu) 6. Procenat učešća u dobiti 7. Rokove otplaćivanja glavnice i kamate 8. Mesto i datum izdavanja, serijski i kontrolni broj obveznice 9. Faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca obveznice

Kratkoročne i dugoročne obveznice

Kratkoročne državne obveznice su kratkoročne obligacije državnog budžeta. One se izdaju sa rokom dospeća od 1,3,6, i 12 meseci. Preko ovih obveznica budžet rešava problem neravnoteže u prilivu i odlivu sredstava. Kratkoročne obveznice su pogodne za širi krug ulagača, imaju kratke rokove dospeća i nizak stepen rizika. U obveznici se iskazuje diskontna vrednost (koja odgovara prodajnoj ceni) i nominalna vrednost (koja odgovara ceni na dan dospevanja). Razlika izmedju ove dve cene je diskont, odnosno prihod kupca obveznice.

Država emituje dugoročne obveznice u cilju finansiranja deficita budžeta, odnosno radi obezbedjivanja sredstava za neinflatorno finansiranje dugoročnih izdataka u realizaciji državnih funkcija. Korporativne obveznice su dugoročne obveznice koje emituju preduzeća u cilju prikupljanja sredstava za kapitalna ulaganja.

I još po nešto...

Opšte je pravilo da, što je veća ročnost (vek obveznice), to je viša i kamata, jer investitori preuzimaju dodatni rizik zarobljavajući svoja sredstva na veoma dugačak rok.

18


Tradicionalni investitori obveznice kupuju da bi sebi obezbedili stalan prihod. Oni obično kupuju obveznice čim su emitovane i drže ih do dospeća, očekujući redovnu isplatu kamate, a onda o dospeću naplaćuju glavnicu. U poslednjih nekoliko godina često dolazi do promena kamatnih stopa pa i investitori, očekujući da će ostvariti dobit, sve češće trguju obveznicama ne čuvajući ih do dospeća. Ako je kamatna stopa na obveznice viša od kamatne stope koja se isplaćuje po nekom drugom osnovu, investitori su spremni da za obveznicu plate više da bi postali njeni vlasnici.

Kada investitor kupi obveznicu po nominalnoj vrenosti i čuva je do dospeća, najveći neprijatelj mu je inflacija (umanjenje vrednosti novca), jer kada raste stopa inflacije, rastu i kamatne stope.

Certifikat

Ne radite za novac. Neka novac radi za vas

Slika 6.0 Primer certifikata

Certifikat je pismena isprava kojom banka ili druga finansijska organizacija obavezuje na osnovu zaključenog ugovora o depozitu da će njegovom vlasniku isplatiti deponovana sredstva s kamatom u roku dužem od godinu dana. Certifikat mogu da izdaju banke ili druge finansijske organizacije. Certifikat predstavlja dugoročnu hartiju od vrednosti. Njegovom izdavanju uvek prethodi ulaganje novčane sume u banku i zaključenje ugovora o novčanom depozitu. U cilju obogaćenja finansijskog tržišta još jednim instrumentom koji može da bude predmet kupoptodaje, zakonodavac je Zakonom o hartijama od vrednosti odredio samo sadržaj certifikata, a ostale uslove prepustio je da samostalno odredjuje emitent.

Blagajnički zapis

19


Brzina novca je brzina kojom on prelazi iz ruke u ruku

Blagajnički zapis je hartija od vrednosti koja glasi na odredjeni novčani iznos, sa odredjenim rokom dospeća i odredjenom kamatnom stopom. Blagajnički zapis predstavlja kratkoročnu hartiju od vrednosti (rok dospeća – do jedne godine). Izdaje se kada izdavalac ima potrebe za kratkoročnim sredstvima radi obezbedjenja svoje likvidnosti. Kao izdavaoci blagajničkog zapisa mogu da se pojave Narodna banka Srbije, banke, druge finansijske organizacije i društveno-politička zajednica. Njihovim izdavanjem Narodna banka Srbije reguliše količinu novca u opticaju, a banke i društveno-politička zajednica prikupljaju slobodna novčana sredstva radi postizanja odgovarajućih ciljeva. Blagajnički zapis se izdaje na osnovu odluke izdavaoca. Tom odlukom se utvrdjuje iznos na koji glasi blagajnički zapis, apoenski sastav, visina kamatne stope, rok dospelosti. Blagajnički zapis se može koristiti kao sredstvo plaćanja, obzbedjenja kreita ili kao sredstvo kaucije.

Komercijalni zapis

Potrošači formiraju svoje mišljenje o stanju u privredi na osnovu onoga što čuju. A njigovo poverenje ili nepoverenje u privredu utiče i na njeno ponašanje

Komercijalni zapis je hartija od vrednosti čijom prodajom se prikupljaju kratkoročna novčana sredstva. On predstavlja kratkoročno kreditno sredstvo. Komercijalni zapis izdaju preduzeća, zadruge i drugi oblici udruživanja sa statusom pravnog lica, osim onih koji su ovlašćeni za emisiju blagajničkih zapisa. Odluku o izdavanju komercijalnog zapisa donosi odgovarajući organ upravljanja izdavaoca komercijalnog zapisa. Ovom odlukom se utvrdjuju: ukupan iznos na koji se izdaju komercijalni zapisi, namena za koju se izdaju, rok otplate, visina kamatne stope, pogodnosti koje se daju imaocima komercijalnih zapisa.

Robne hartije odVrednosti

20


Skladišnica

Istorija novca počinje onog trenutka kada su ljudi naučili da trguju tako što su predmete koje su posedovali razmenjivali za predmete koji su im bili potrebni

Pojam, osobine i značaj skladišnice

Skladišnica je isprava kojom skladištar potvrdjuje da je od ostavodavca primio na čuvanje robu koja je označena u ispravi, uz obavezu da tu robu izda zakonitom imaocu skladišnice. Skladišnica služi kao potvrda o predatoj robi na čuvanje i kao dokaz o zaključenom ugovoru o uskladištenju. Istovremeno, ona predstavlja stvaropravnu hartiju od vrednosti. Prenosom skladišnice na drugo lice simbolično se prenosi svojina, odnosno zaloga na uskladištenu robu. Njen značaj je u tome što olakšava privredno-pravni promet, jer se prenosom skladišnice ostvaruje prenos prava na robu a da pri tom nije došlo do pomeranja robe iz skladišta. Prenosom skladišnice ostvaruje se promet robe bez njenog pomeranja, što doprinosi smanjenju transportnih troškova.

Skladišnicu izdaje ovlašćeni skladištar. Skladišnica se izdaje samo na zahtev ostavodavca i to posle prijema robe u skladište.

Sve se skladišnice mogu podeliti na jednodelne i dvodelne. Pomoću jednodelne skladišnice može da se prenosi ne samo pravo svojine na robi već se na deponovanoj robi može konstituisati i pravo zaloga. Dvodelna skladištenica sastoji se iz dva dela: priznanice, koja služi za podizanje robe iz skladišta i za njeno otudjivanje, i založnice, koja služi za zalaganje uskladištene robe.

Teretnica

Pojava, pojam i osobine teretnice

Teretnica (konosman) je isprava koju na zahtev krcatelja izdaje brodar, na osnovu ugovora o prevozu robe morem ili unutrašnjim vodenim putevima, potvrdjujući da je primio na prevoz robu koja je u njoj označena, radi prevoza na odredjenoj relaciji i predaje u luci istovara njenom zakonitom imaocu. Teretnica nije ugovor o prevozu, već dokaz o njegovoj sadržini i postojanju. Brodar izdaje teretnicu samo na zahtev krcatelja. Teretnica je prezentaciona i stvarnopravna hartija od vrednosti. Ona na simboličan način predstavlja robu, tako da se prenosom teretnice prenosi i pravo svojine na robi. Teretnica uvek predstavlja hartiju od vrednosti, bez obzira na to što može da služi i kao dokaz o zaključenom ugovoru o prevozu robe brodom.

Tovarni list

21


Opšte karakteristike

Tovarni list je isprava koju izdaje prevoznik, a kojom potvrdjuje da je primio na prevoz odredjenu robu, uz obavezu da je peveze u mesto opredeljenja i da je preda primaocu. S obzirom na to da pošiljalac popunjava tovarni list, on je odgovora za istinitost, tačnost i potpunost podataka koji su uneti u tovarni list, kao i za posledice toga. Tovarni list se može izdati sa ili bez svojstva hartije od vrednosti. Dok se teretnica predaje krcatelju i služi samostalno u prometu, tovarni list prati robu i predaje se primaocu.

Zaključak

22


Značaj hartija od vrednosti je ogroman, kako u unutrašnjem tako i u medjunarodnom prometu. Hartije od vrednosti imaju funkciju sredstva plaćanja, kreditiranja, obezbedjenja plaćanja, mobilizacije novčanih sredstava (kapitala), a neke od njih daju i pravo učešća u upravljanju preduzećem, kao što su deonice i akcije.

Zahvaljujući tome, hartije od vrednosti imaju prednost u odnosu na druga sredstva platnog i robnog prometa. Na prvom mestu, upotrebom hartija od vrednosti obezbedjuje se pravna i poslovna sigurnost u robnom i novčanom prometu. Hartije od vrednosti su prenosive isprave, što u velikoj meri ubrzava i olakšava cirkulaciju robe i novca (kapitala).

Forma i način izdavanja hartija od vrednosti su takvi da potpisnicima hartije od vrednosti omogućuju povećanu sigurnost od mogućih zloupotreba, posebno falsifikata.

Brojne zemlje su uvele posebnu kontrolu kad je u pitanju izdavanje i korišćenje pojedinih hartija od vrednosti. Zbog toga se hartije od vrednosti i nazivaju ''ispravama javnog poverenja'', čija zloupotreba povlači vrlo oštre krivične, gradjanske i prekršajne sankcije.

Literatura

23


[1] Mr Dejan Simić, Tržište novca, ''Hartije od vrednosti i ostali instrumenti obezbedjivanja potraživanja – plaćanja na finansijskom tržištu'', javno glasilo Berza, Beograd 1991.

[2] Dr Dejan B. Šoškić, ''Hartije od vrednosti: Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi'', Ekonomski fakultet, Beograd 2001.

[3] Božidar Pavićević, Miodrag Mićović, ''Hartije od vrednosti'', Izdavačka agencija 'Draganić', Beograd 1994.

[4] Kenneth M. Moris, Alan M. Siegel, prof. Dr Stojan Dabić, ''U obliku novca – vodić kroz hartije od vrednosti'', IQ media & HAT, Beograd 1995.

[5] Radojko Lukić, ''Hartije od vrednosti – metodološki aspekti'', Savremena administracija, Beograd 1995.

[6] Prof. Dr Mirko Kulić, ''Finansijska tržišta'', Megatrend, Beograd 2003.

[7] Šifarnik vrsta hartija od vrednosti i drugih finansijskih instumenata

[8] Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Službeni list SRJ, 2002.

[9] Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, Službeni glasnik RS, 2003.

[10] www.digital.nbs.bg.ac.yu

[11] www.bpdnews.com

[12] www.biotehnologija.net

[13] www.virtycom.co.yu

[14] www.mfin.sr.gov.yu

24

http://www.mfin.sr.gov.yu/

http://www.virtycom.co.yu/

http://www.biotehnologija.net/

http://www.bpdnews.com/

http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/

Documents

Vrste Hartija Od Vrednosti