VRSTE INTELIGENCIJE

MEGATREND UNIVERZITET

Fakultet za poslovnu ekonomiju Valjevo

Osnovne strukovne studije

Predmet: MENADŽMENT

Nastavnik: Prof. dr Vukašin Ilić

Alen Kondan

„Vrste inteligencije “

Valjevo, 15.04.2013. godine

1

S A D R Ž A JS A D R Ž A J

Uvod3

1. Pojam inteligencije 4

2. Intelektualne sposobnosti i inteligencija 5

3. Vrste i nivoi inteligencije 8

4. Testovi inteligencije 12

5. Inventar višestrukih inteligencija za odrasle 14

6. Raspodela stanovništva po stepenu inteligencije 18

Zaključak 19

Literatura 20

2

U V O DU V O D

Retko koji pojam izaziva zanimanje tako velikog broja ljudi kao inteligencija.Spominjanje inteligencije, priznali mi to ili ne izaziva kod svih ljudi priželjkivanje da je on po toj osobini bolji od ostalih, ili u najmanju ruku da se nalazi barem malo iznad proseka.

Kada dođe do neke rasprave o inteligenciji, javlja se čitav niz pitanja,kao što su: šta je inteligencija, kakva joj je struktura, je li određena nasleđem ili se razvija zbog zalaganja pojedinca, postoji li razlika u inteligenciji među polovima, rasama ili etničkim i društevnim slojevima,te kako se ona mjeri...

Uprkos velikom broju istraživanja, hiljadama stručnih i znanstvenih članaka i knjiga odgovor ni na jedno pitanje vezano za inteligenciju nije lagan.Čak i na pitanje šta je inteligencija nema još usaglašenog odgovora.

Svaki čovek drugačije definiše inteligenciju.Međutim u tom šarenilu odgovora ipak ima i nečega zajedničkog,a to je da se pod pojmom inteligencije podrazumevaju njegove sposobnosti uočavanja problema i čovekove reakcije u problemskim situacijama.

3

1. POJAM INTELIGENCIJE1. POJAM INTELIGENCIJE

Od svih sposobnosti, inteligencija je izavala najviše interesovanja kako kod psihologa, tako i kod laika.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe.Mnogi ljudi imaju različite predstave o tome šta je inteligencija, i mnoge reči našeg jezika predstavljaju različite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar, oštrouman, promoćuran, promišljen, obazriv...Ne postoji univerzalna definicija inteligencije, čak se i dalje odvija debata o tome šta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom; da li je inteligencija jedna opšta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti; da li je to osobenost mozga, karakteristika ponašanja ili zbir znanja i spretnosti.

Svi naučnici koji su se bavili ovom oblašću, davali su različite definicije inteligencije.Na primer, 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definišu inteligenciju.Uočeno je da su svih 14 definicija bile različite.Slična situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 različitih definicija: sposobnost rešavanja raznovrsnih problema u životu; sposobnost apstraktnog mišljenja; prilagođavanja okruženju; mogućnost saznaje i posedovanja znanja; opšta mogućnost nezavisnosti, originalnosti i produktivnosti u mišljenju; sposobnost resuđivanja, shvatanja i zaključivanja; urođena opšta sposobnost spoznaje.

Ljudi iz opšte populacije imaju drugačija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte;to je sposobnost rešavanja praktičnih problema, sposobnost govorništva, zainteresovanosti za učenje.Uprošćeno, mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.Čak se može reći da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture.Na primer za stanovnike severne Amerike, inteligencija asocira na matematičke i govorničke spretnosti, dok neke pomorske kulture, konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaženje u prostoru i spretnost u upravljanju čamcem kao osnovna obeležja inteligencije.

Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti, sposobnosti rešavanja problema, apstraktno mišljenje, učenje i razumevanje novog materijala i korišćenje starih iskustava.Ova sposobnost se izražava u mnogim aspektima ljudskog života.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese, uključujući pamćenje, učenje, zapažanje, odlučivanje, mišljenje i razumevanje.

Temeljnim istraživanjem psihološke literature,moglo bi se pronaći preko pedeset definicija inteligencije. Neke od tih definicija su biološki obojene,pa sa tog aspekta inteligencija se definiše kao sposobnost adaptacije ili prilagođavanja .Druge odredbe imaju više psihološko značenje,i po njima je inteligencija sposobnost učenja,sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama.Iako nisu pogrešne,one ne ukazuju na koji se način postiže to snalaženje u novim situacijama, tj. one ukazuju na psihološki mehanizam karakterističan za inteligentne radnje.

Jedan od prvih i najvećih istraživača inteligencije, Spirman (Spearman) definisao ju je kao:

shvatanje,uviđanje odnosa između datih članova sposobnost apstraktnog mišljenja ,koja je najčešće vezana za govor

4

2. INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI I INTELIGENCIJA2. INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI I INTELIGENCIJA

Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zaslužna istraživanja američkog psihologa Terstona ( L.L. Thurstona ).Prema njegovim prvim istraživanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora, i svi oni su od velikog značaja pri rešavanju složenijih inteletualnih zadataka.

On smatra da se upravo ono što se naziva inteligencija može svesti na ovih 7 faktora, ili tzv. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao.

Svaki faktor je označen jednim slovom abecede:

W-faktor (potiče od engleske reči Word fluenci, sto znači fluentnost, obilje ili tečnost reči - ovaj faktor predstavlja sposobnost rečitosti i manifestuje se u bogatstvu rečnika ( kojim pojedinac raspolaže ), u sposobnosti brzog i lakog nalaženja potrebnih reči, kao i u lakom i tečnom govornom izražavanju.

V-faktor, ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno; racima ) formulisanog.On je od presudnog značaja prilikom učenja iz knjiga, naročito teže napisanih knjiga.

N-faktor, ili tzv. numerički faktor - to je sposobnost lakog i uspešnog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim, elementarnim računskim operacijama.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost rešavanja matematičkih problema.

S-faktor, ili tzv. specijalni ili prostorni faktor - to je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamišljanja prostornih odnosa i promena u prostoru.

M-faktor, ili tzv. faktor memorije, sposobnosti pamćenja - predstavlja sposobnost zadržavanja i obnavljanja utisaka, naročito onih koji se mehanički pamte, koji su bey ikakvog logičkog smisla.

P-faktor ili tzv. perceptivni, opažajni faktor - sastoji se u sposobnosti brzog opažanja objekata, njihovih karakteristika i međusobnih razlika posredstvom vida.

R-faktor ili tzv. faktor rezonovanja - ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa, nalaženja opštih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti rešavanju problema.Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj. aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inače tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opšteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednačavao sa inteligencijom i većeg broja specifičnih ili S-faktora ).

Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne može govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti.Jedna opšta ocena sposobnosti ne pruža mnoge interesantne i značajne podatke o pojedincima.Mnogo više potrebnih informacija o čoveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti.Upravo zbog toga, opšta ocena inteligencija je kod Terstona raščlanjena na sedam posebnih ocena.

Gilford (J.P.Guilford ,1956; 1957; 1959; ) ,američki psiholog, smatra da je struktura inteligencije još znatno složenija, i upravo zbog toga je produžio sa ''usitnjavanjem'' intelekta

5

na posebne faktore ,odnosno sposobnosti.Po njemu ,inteligencija je sačinjena od velikog broja faktora ,najmanje 47 .

Ove faktore je moguće podeliti na dve grupe:

faktore pamćenja (koji čine manju grupu) faktore mišljenja (koji čine veliku grupu)

Ni pamćenje nije jedinstvena sposobnost. Kada je reč o faktorima koji čine strukturu pamćenja,moguće je razlikovati nekoliko sposobnosti:

sposobnost za pamćenje vizuelnih draži sposobnost za pamćenje auditivnih draži sposobnost za ideje sposobnost za pamćenje nesmislenog materijala sposobnost za pamćenje položaja u prostoru sposobnost za pamćenje rasporeda u vremenu sposobnost od koje zavisi obim pamćenja

Takodje ,ni mišljenje nije jedinstvena sposobnost.U okviru mišljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti :

kognitivne sposobnosti - one omogućavaju uočavanje,prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka.

Po Gilfordu , i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti užih po obimu npr. na: sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata, sposobnost za auditivno prepoznavanje, sposobnost za otkrivanje odnosa među rečima,figurama ili pojmovima, sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja načina za njegovo rešavanje - ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnošću rezonovanja.

produktivne sposobnosti - to je sposobnost stvaranja nečeg novog,korišćenja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba, a i za nova objašnjenja.

One se mogu podeliti na dve zasebne grupe:

sposobnost konvergentnog mišljenja - Ona omogućava uspeh u nalaženju tačnog odgovora na osnovu datih podataka, u manipulaciji figurativnihm simbolima i brojevima.Jednostavnije rečeno, ova sposobnost omogućava da se dođe do pravog rešenja koristeći date informacije.U testovima konvergentnog mišljenja postoji tačno jedno rešenje.)

sposobnost divergentnog mišljenja - Ona se manifestuje u obilju ideja,u originalnosti i kreativnosti, u rečitosti to jest umešnosti da se za kratko vreme nađe mnogo reči za označavanje neke situacije. U tetovima divergentnog mišljenja postoje brojna rešenja i uspeh pojedinca je utoliko veći,ukoliko su

6

njegovi odgovori brojniji,raznovrsniji,neuobičniji i duhovitiji.U umetničkom stvaralaštvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti.

evaluativne sposobnosti ili tzv. sposobnosti ocenjivanja - Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono što je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno,tačno ili netačno ; odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zaključaka.

Na osnovu ovoga se može zaključiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost već organizacija većeg broja sposobnosti.Neki pojedinci mogu imati više razvijene neke od ovih sposobnosti, a drugi pojedinci druge.Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu, već i po vrsti, jer postoji mnogo različitih vrsta inteligencije.

7

3. 3. VRSTE I NIVOI INTELIGENCIJEVRSTE I NIVOI INTELIGENCIJE

Howard Gardner je psiholog koji je najpoznatiji po svojoj teoriji višestruke inteligencije, a koja predstavlja kritiku prema prema stavu da postoji samo jedna ljudska inteligencija koja može biti procenjena kroz standardne psihometrijske instrumente. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir puni opseg ljudske inteligencije, te da svi imamo individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije visestruke inteligencije.Gardner, stoga, inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili vise kulturnih okvira.

Višestruka inteligencija se u početku sastojala iz sedam dimenzija inteligencije, ali kasnije je Gardner dodatno identifikovao osmu, a može se uzeti u obzir i egzistencijalna inteligencija, što znači da teorija visestruke inteligencije ima 9 dimenzija. Gardner je potvrdu svojih hipoteza našao u neurofiziološkim istraživanjima, ali upozorava da u normalnim životnim situacijama ove sposobnosti ne funkcionisu potpuno nezavisno jedna od druge, već u velikom broju slučajeva međusobno se preklapaju i tako zajedno djeluju.

VIZUALNO - PROSTORNA INTELIGENCIJA

Pretežno se odnosi na likovno izražavanje, crtanje, modeliranje itd. Osobe sa izaženom ovom inteligencijom vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljive stvari u njemu. Obično poseduju sposobnost zamišljanja stvari ili slika, te pored toga sposobnost da ono sto vide u mašti predstave i drugima putem umetnosti, dizajna, fotografije, arhitekture ili razlicitih izuma. Ovu vrstu inteligencije poseduju: arhitekti, umetnici, koreografi itd.

VERBALNO - LINGVISTIČKA INTELIGENCIJA

Ovaj oblik inteligencije odnosi se na govorno izražavanje i govornu fluentnost. Manifestuje se u čitanju, pisanju i govoru. Osobe s izraženom ovom inteligencijom, vešte su u poigravanju rečima, učenju stranih jezika, pričanju priča, kreativnom pisanju ili čitanju, vešti su govonici, dobro se snalaze u debatama, razumeju sintaksu i strukturu jezika. Ova vrsta inteligencije najčešće je razvijena kod pisaca, pesnika, filozofa, novinara i svih društvenih delatnika.

LOGČKO - MATEMATIČKA INTELIGENCIJA

Najčešće je povezana s onim sto se naziva naučeno mišljenje, a povezana je i s logikom. Ona uključuje sposobnosti da se radi s apstraktnim simbolima, te da se otkrivaju skrivene veze i odnosi između datih podataka i informacija. Ovaj oblik inteligencije se ističe kod osoba koje uživaju pri rešavanju problema, sposobni su razumeti brojeve i matematičke strukture i nauka ih sama po sebi zabavlja. Obično takve osobe vole zagonetke, rebuse, mozgalice, računare, smišljaju vlastite šifre ili rado provode naučne eksperimente. Ova vrsta inteligencije razvijena je kod naučnika, ekonomista, kompjuterskih stručnjaka, lečnika, matematičara itd.

8

TELESNO – KINESTETIČKA INTELIGENCIJA

Ovaj vid inteligencije je izražen kod osoba koje se skladno kreću i osećaju ugodno u vlastitom telu, koriste ga da bi naučili nove veštine ili se izrazili na različite načine. Osobe s istaknutom ovom inteligencijom često se bave atletikom, plesom, glumom ili najviše vole raditi rukama i baviti se aktivnostima poput modelarstva, konstruiranja ili popravljanja stvari.

MUZIČKA INTELIGENCIJA

Osobe sa izraženom ovom inteligencijom vole muziku, ritam, melodiju, uopšteno, skladne tonove. Poseduju dobar muzički sluh, te su osetljivi na zvučne nadražaje u okolini, ljudske glasove ili muzičke instrumente. Obično vole različite vrste muzike i uživaju u aktivnostima poput pevanja, sviranja, slušanja muzike, posećivanja koncerata. Ovu vrstu inteligencije imaju ljudi koji se bave reklamom, muzičari, kompozitori, nastavnici muzičkog, muzički kritičari itd.

INTERPERSONALNA INTELIGENCIJA

Osobe sa izraženom ovom vrstom inteligencije zanimaju ljudi i načini na koji se međusobno ophode. Obično su to ekstrovertirane osobe, osetljivi na emocije i raspoloženja drugih ljudi, vešti su komunikatori i u ranijoj dobi su obično deo radnih skupina učenika škole ili debatnih klubova, imaju mnogo prijatelja, kasnije učestvuju u radu nekih udruženja ili jednostavno uživaju u svakodnevnom druženju s ljudima. Ova vrsta inteligencije zahteva sposobnost da se prepoznaju razlike među ljudima u raspoloženju, emocijama, temperamentu, motivaciji i namerama. Ovu vrstu inteligencije obično poseduju socijalni radnici, terapeuti, političari, veski lideri, menadžeri, učitelji itd.

INTRAPERSONALNA INTELIGENCIJA

Ovaj vid inteligencije osigurava osobi da poseduje svest o vlastitim osećajima i razume ih, svesna je u čemu je najbolja, a na čemu još mora poraditi, ne preuveličava svoje vrline, i ne nastoji sakriti svoje mane. Poznaje sebe više nego što je iko drugi može upoznati. Dakle, povezana je s introspektivnošću i samorefleksijom.Često su te osobe povučene i vole vreme provoditi u samoći, nastojeći predvideti svoje reakcije i emocije i tako biti jedinstvene, vode dnevnik, stvaraju planove za budućnost, razmišljaju o prošlosti. Ovu vrstu inteligencije pre svega poseduju filozofi, psiholozi, teolozi, advokati, pisci itd.

NATURALISTIČKA INTELIGENCIJA

Osobe s ovom inteligencijom su posmatrači i uživaju u prirodi i prirodnim lepotama, bave se identifikovanjem i klasifikovanjem biljaka, životinja, minerala. Ili jednostavno vole boraviti u prirodi i osjecaju duboku povezanost s njom. Te osobe zanima vrtlarstvo, briga o životinjama, kuvanje, ekologija, poljoprivreda itd.

9

EGZISTENCIJALNA INTELIGENCIJA

Osobe s izraženom ovom vrstom inteligencije vole razmišljati o filozofskim pitanjima, o svrsi postojanja, opštim pitanjima vezanim za život i življenje.Osobe s ovom inteligencijom se nalaze u filozofskim i verskim krugovima.

„Iako su anatomski inteligencije odvojene jedna od drugih, Gardner tvrdi kako te inteligencije vrlo retko deluju samostalno. Umesto toga, inteligencije se koriste istovremeno i međusobno se nadopunjavaju. Na primer, plesač može biti odličan u svojoj muzičkoj umjetnosti ako: ima jaku muzičku inteligenciju – razume i oseća ritam i varijacije u glazbi, interpersonalna mu inteligencija omogućavae shvatiti kako se ljudi plesom mogu nadahnuti, oduševiti kao i jelesno – kinestetička inteligencija koja mu omogućava agilnost i koordinaciju pokreta kako bi sve to uspešno spojio u uspešan pokret.“1

Piaget (prema Sternberg i Powell, 1983.) govori o dva aspekta inteligencije, o njenoj funkciji i njenoj strukturi. Funkcija inteligencije je adaptacija, baš kao što je to funkcija i nekih drugih, jednostavnijih oblika ponašanja kao sto su npr. refleksi ili navike. Razvoj u smeru inteligentnog ponašanja određen je time što odnosi pojedinca i okoline postaju s vremenom sve složeniji, pa zahteve okoline više nije moguće ispuniti jednostavnijim oblicima ponašanja.

No inteligentno ponašanje se ne odvija po načelu izolovanih naucenih odgovora na konkretne složene podražaje, vec se ogleda u postojanju kognitivnih struktura koje dete oblikuje tokom razvoja. Piaget je intelektualni razvoj time podelio u kvalitativno različite stadijume, a svaki je određen jednom opštom kognitivnom strukturom, načinom razmišljanja, koja se onda ogleda u širokom spektru ponašanja. Prilagođenost struktura se odvija putem dva procesa, asimilacije i akomodacije.

U dodiru s okolinom, pojave koje nas okružuju asimiliramo u postojeće kognitivne strukture, te ih pokušavamo objasniti pod vidom onoga što već znamo i razumemo. Pojave koje se ne uklapaju u postoječu strukturu traže da akomodiramo strukture kako bismo unutar njih mogli objasniti i razumeti nove činjenice. Razvijajući se, deca stvaraju kvalitativno različite strukture, koje Piaget naziva razvojnim stadijumima.

Postoje četiri takva stadijuma ili perioda, kroz koji prolaze sva djeca istim redoslijedom, a to su (prema Vasta i sur.,1998.):

Senzomotorički period koji obuhvata prve dve godine života i predstavlja oblik inteligencije u kojem je znanje o svetu ograničeno na telesnu interakciju s ljudima i objektima.

Predoperacijski period koji traje otprilike od druge do šeste godine. U njemu dete počinje upotrebljavati simbole pomoću kojih kognitivno reprezentuje svet oko sebe. Akcije koje je u prethodnom periodu nužno izvodilo fizički, sada može izvoditi i mentalno, no još nije vešto u rešavanju simboličkih problema što se manifestuje u raznim pogreškama npr. sklonost da se usmeri samo na jedan aspekt problema u određenom trenutku.

1 Mirjana Posavec,Visestruke inteligencije u nastavi, 2010;str.55-64

10

Period konkretnih operacija traje od šeste do jedanaeste godina. Inteligencija se u tom razdoblju manifestuje kroz mogućnost izvođenja mentalnih operacija nad usvojenim česticama znanja.

Period formalnih operacija počinje u dobi od otprilike jedanaest godina. Ovaj period, u koje su i odrasli, uključuje logičko razmišljanje u odnosu na apstraktne i hipotetičke događaje, a ne samo na konkretne objekte.

Za Piageta, ovom kognitivnom razvoju pridonose četiri cinioca: maturacija, fizičko i socijalno iskustvo te ekvilibracija. I dok su prva tri činioca uobicajena, ekvilibracija je jedinstven Piagetov pojam pod kojim on podrazumeva biološki proces samoregulacije, koji potiče kognitivni sustav na ravnotežu između asimilacije i akomodacije. Kognitivni sastav uvek teži proizvesti i održati stanje ravnoteže. Kada dete naiđe na neku novu pojavu koju ne razume nastaće uznemirujuća neravnoteža unutar kognitivnog sastava koju že dete razmišljanjem ili delovanjem pokušati rešiti.

Tip inteligencije Opis inteligencije Tipčne profesije, preference, potencijali

Aktivnosti koje potiču razvoj inteligencije

Lingvističkainteligencija

Reči i jezik, pismeno ili usmeno; interpretacija i objašnjavanje ideja putem jezika, razumevanje povezanosti između komunikacije i namere

Pisci, advokati, predavači, izdavači, profesori književnosti, pjesnici, urednici, lingvisti, prevodioci, PR menadžeri, TV i radio prezenteri

Pisanje instrukcija, razgovor na određenu temu, uređivanje napisanog testa, pisanje govora, komentara za određeni događaj,

Logičko- matematičkainteligencija

Logičko razmišljanje, otkrivanje obrazaca, naučno rezoniranje i dedukcija, analiziranje problema, izvođenje matematičkih operacija, razumijevanje odnosa između uzroka i posljedice na osnovu opopljivih podataka

Naučnici, inžinjeri, informatičari, ekonomisti, istraživači, analitičari, bankari, trgovci, pregovarači, posrednici, direktori

Izvođenje matematičkih operacija na mentalnom nivou (na pamet), kreiranje procesa, razvijanje strategija za postizanje ciljeva, analiziranje principa na kojima funkcionišu mašine i sl.

Muzičkainteligencija

Muzičke sposobnosti, svjesnost i uživanje u primjeni zvukova, prepoznavanje tonaliteta i ritmičkih obrazaca, razumijevanje odnosa između zvuka i osjećanja

Muzičari, pjevači, compozitori, DJ-ji, muzički producenti, piano muzičari, akustični inžinjeri, zabavljači, organizatori zabava

Izvođenje muzičkih komada, pjevanje pjesama, nadgledanje muzičkog rada, poučavanje nekog u sviranju muzičkog instrumenta,

Telesno- kinestetičkainteligencija

Koordinacija tjelesnih pokreta, fizčka spretnost i okretnost, kordinacija oko i tijelo,

Plesači, glumci, atletičari, sportisti, ronioci, vojnici,vatrogasci, ribolovci, zanatlije, baštovani, kuhari, avanturiste

Manipuliranje , pokazivanje raznih tehnika u sportu, primjena mimike u objašnjavanju nečeg

Prostorna ili spacijalna

inteligencija

Vizuelno i prostorno opažanje, stvaranje i tumačenje vizuelnih slika, slikovita mašta i ekspresija, razumjevanje odnosa između slike i njenog značenja, i između prostora i efekta

Umjetnici, dizajneri, animatori, arhitekti, fotografi, vajari, izumitelji, inžinjeri, stručnjaci za ljepotu i kozmetiku

Dizajniranje odjeće, tumačenje slike, projektiranje zgrada, dizajniranje automobila, loga ili kofera i sl.

Interpersonalnainteligencija

Opažanje osjećanja kod drugih ljudi, sposobnost da se uspostvi komunikacija sa drugima, tumačenje ponašanja i komunikacije, razumjevanje odnosa između ljudi i stanja u kojima se oni nalaze, uključivanje drugih ljudi

Terapeuti, stručnjaci za ljudske resurse, medijatori, lideri, savjetnici, političari, edukatori, prodavači, psiholozi, nastavnici, ljekari, organizatori, njegovatelji, stručnjaci za reklamiranje i oglašavanje, treneri, mentori

Tumačenje raspoloženja prema izrazu lica, pokazivanje sopstvenih osjećanja govorom tijela, planirani utjecaj na osjećanja drugih, vođenje ili savjetovanje drugih

Intrapersonalnainteligencija

Samo- svjesnost, introspekcija, lična objektivnost, sposobnost za samorazumjevanje, razmjevanje odnosa individue prema svijetu, kao i sopstvenih potreba i mogućnosti

Neosprno to je svako ko je samosjestan i ko je uključen u mijenjanju sopstvenim misli i ubjeđenja u ponašanja u skladu sa datom situacijom,

Razmatranje i utvrđivanje sopstvenih ciljeva i ličnih promjena usmjerenih u tom smjeru

11

4. 4. TESTOVI INTELIGENCIJETESTOVI INTELIGENCIJE

Testovi inteligencije koji se koriste su: Stanford-Binetov test, test Ravenove progresivne matrice, Wechslerova skala inteligencije za odrasle, Wechsler-Bellevueov test i dr. Svi oblici nabrojanih testova inteligencije vrlo visoko koreliraju prema dobijenim rezultatima jedan s drugim. Smatra se da testovi inteligencije mere slijedeće karakteristike ličnosti: moć brzine prilagođavanja na postojeće i novonastale situacije, moć brzog i lakog učenja, moć apstraktnog mišljenja, moć brzine osetljivosti na zadani problem, razumevanje matematičkih operacija i problema, sposobnost korišćenja reči prilikom govora i pisanja te razumevanje ideja i opšta sposobnost osobe da svrhovito primeni prethodno navedene sposobnosti.

S razvojem testa inteligencije prvi je počeo engleski naučnik sir Francis Galton, koji je ispitivao uticaj okoline i nasleđa na inteligenciju. Galton je razvio prototip testa inteligencije. Iako je Galtonov test inteligencije bio lošiji, Galtonu se ne može oduzeti značaj koji je imao u razvoju testova inteligencije.

Francuski razvojni psiholog Alfred Binet i Theodore Simon razvili su prvi službeni test inteligencije, kao što je već ranije navedeno, koji se sastojao od 54 pitanja, a koji se nazvao prema njihovim tvorcima Binet-Simonov test inteligencije.

Ugledanjem na Binetov test konstruisan je veliki broj drugih testova za ispitivanje inteligencije u mnogim zemljama. Testovi inteligencije se mogu koristiti za merenje inteligencije i deci i odraslim ljudima. Mogu biti:

Verbalni – zadaci su formulisani rečima i kod njih treba rečima i odgovarati na zadatke

Neverbalni – ne treba koristiti govor nego se zadaci rešavaju rukovanjem predmetima ili slikama.

Zatim, testovi inteligencije mogu biti i

Individualni – pomoću kojih ispitivač ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob, ovi testovi inteligencije su osetljiviji i upotrebljavaju se kad je u pitanju motivacija ispitanika

Grupni – omogućeno je istovremeno ispitivati inteligenciju čitave jedne grupe ispitanika, ovi testovi su skuplji, potrebna je veća strucnost onoga koji obavlja testiranje, te je za njihovu obradu potrebno više vremena.

Testovi inteligencije mogu biti testovi snage i testovi brzine inteligencije. Takođe se koriste testovi koji predstavljaju kombinaciju snage i brzine inteligencije, te su najčešće zastupljeni među testovima inteligencije. Neki testovi se baziraju na verbalnim karakteristikama, drugi na prostornim karakteristikama, a sledeći opet na razumijevanju i analitičkim sposobnostima. Poneki testovi zavise o vremenu reakcije, ili količini vremena koja je potrebna da se prepozna određeni podražaj.

Mnogi testovi uključuju ove činioce u subtestovima kojima se istražuje širok raspon intelektualnih karakteristika. Smatra se da bez obzira na prirodu testa, na temelju rezultata se

12

može izvesti generalni statistički faktor koji je opšti ili generalni pokazatelj inteligencije. Ne smatraju svi psiholozi da postoji generalni faktor inteligencije.

Neki psiholozi smatraju da generalni faktor inteligencije odražava samo neke karakteristike, a ne sve karakteristike inteligencije.Merenje inteligencije naširoko se koristi u obrazovnim, poslovnim, vojnim i policijskim ustanovama, jer je značajan predikator budućeg ponašanja.

Visina inteligencije je povezana s uspešnim usvajanjem veština i znanja i rešavanjem problema na osnovu usvojenih znanja i veština. Izvorno testovi inteligencije su konstruirani kako bi se predvidio uspeh u obrazovanju.

Iako tvorci testova inteligencije nisu smatrali da mere stalnu inteligenciju, ipak kritičari psihometrijskog pristupa smatraju da testovi inteligencije podupiru nativističke teorije po kojima je inteligencija kvalitativno jedinstvena osobina s relativno stalnom kvantitetom. Drugim rečima, inteligencija je osobina koja nije podložna značajnim promenama, već je fiksna, utvrđena i nepromenjiva. Kao argument kritičari ističu da ljudi uopšteno imaju nešto drugačiji i širi koncept inteligencije, nego što se meri testom inteligencije. U skladu s time psihometrijski pristup merenju je samo deo onoga što se obično razumeva kao inteligencija.

13

http://www.inteligencija.net/2009/12/primjer-testa-emocionalne-inteligencija.html

5. 5. INVENTAR VIŠESTRUKIH INTELIGENCIJA ZA ODRASLE INVENTAR VIŠESTRUKIH INTELIGENCIJA ZA ODRASLE

Označite izjave u svakoj od kategorija inteligencije koje se odnose na Vas (radi zabave, pre nego počnete test, pokušajte da pretpostavite koliko vam je koja inteligencija razvijena). Na kraju saberite koliko puta ste zabeeležili neku izjavu (uz svaku inteligenciju je 10 izjava) i napravite svoj grafikon inteligencija. Zapamtite – svi imamo sve inteligencije, ali nisu jednako razvijene; možete imati više isto razvijenih inteligencija; ovo nije klasični test inteligencije – ovim samo procenjujete koje oblasti su za vas posebno zanimljive, koji su najbolji načini da učite. Posmatrajte svoje dete kroz prizmu višestruke inteligencije i bolje ćete razumeti kako ona najbolje uče i šta im najbolje odgovara. Važno je razumeti da se inteligencije razvijaju kao i da istu stvar ljudi mogu učiti na više različitih načina.

Lingvistička inteligencija

Knjige su mi veoma važne. U sebi mogu čuti zvuk reči i pre no što ih pročitam, izgovorim ili napišem. Više naučim slušajući radio ili govornu kasetu nego li gledanjem TV ili filma. Uživam u igrama reči kao što su anagrami i slično. Volim se zabavljati ili zabavljati druge neobičnim rečima, stihovima ili igrama reči. Drugi me ponekad moraju prekidati u govoru, tražeći od mene da im objasnim

značenje nekih reči koje upotrebljavam u pisanju ili govoru. Jezici i društvena grupa predmeta su mi u školi bili lakši od prirodnih predmeta i

matematike. Kad se vozim autoputom, više pažnje posvećujem rečima napisanim na reklamnim

plakatima nego li pejzažu. U razgovoru često citiram ono što sam pročitala ili čula. Nedavno sam napisala nešto na što sam naročito ponosna ili na čemu su mi drugi

iskazali divljenje.

Logičko-matematička inteligencija

Lako računam napamet. Matematika i/ili prirodni predmeti su bili moji omiljeni predmeti u školi. Uživam planirati igre i rešavati "mozgalice" koje zahtevaju logično razmišljanje. Volim eksperimentisati (npr. Što će se dogoditi budem li udvostručila količinu vode

kojom zalijevam svoju ružu?) U glavi neprestano tragam za obrascima, pravilima ili logičkim povezivanjem. Zanimam se za nova dostignuća u znanosti. Uverena sam da gotovo sve ima racionalno obrazloženje. Ponekad razmišljam u pojmovima koji su jasni, apstraktni, bez reči i slika. Volim pronalaziti nelogičnosti u onome što ljudi kažu ili čine kod kuće ili na poslu. Bolje se osjećam kad su stvari na neki način izmjerene, kategorizirane, analizirane ili

kvantificirane.

14

Prostorna inteligencija

Kad zatvorim oči često vidim jasne slike. Osetljiva sam na boje. Često fotoaparatom ili kamerom snimam ono što vidim oko sebe. Obožavam rešavati slagalice, lavirinte i druge vizualne igre. Noću vrlo živopisno sanjam. Na nepoznatoj teritoriji u pravilu se dobro snalazim. Volim crtati ili šarati. U školi mi je geometrija bila lakša od aritmetike. Lako mi je zamisliti kako bi nešto izgledalo iz ptičje perspektive. Više volim čitati tisak koji je bogato ilustrovan.

Tjelesno-kinestetička inteligencija

Redovno se bavim barem jednim sportom ili telesnom aktivnosti. Teško mi je mirno sediti duži period vremena. Volim svojim rukama nešto konkretno raditi, kao što je npr. šiti, plesti, rezbariti i

slično. Najbolje mi ideje padaju na pamet kad šetam ili trčim ili kad se bavim nekom vrstom

telesne aktivnosti. Svoje slobodno vreme najradije provodim na otvorenom. Često gestikuliram rukama ili se koristim drugim oblicima govora tela kad

razgovaram s nekime. Moram dodirnuti stvari želim li više o njima naučiti. Uživam u vratolomnoj vožnji biciklom ili sličnim uzbudljivim telesnim doživljajima. Sebe bih opisala kao osobu sa dobrom koordinacijom. Novu veštinu moram isprobati, budući da mi nije dovoljno samo pitati o njoj ili vidjeti

video-snimku.

Muzička inteligencija

Imam ugodan glas. Mogu reći kad je muziička nota "falš". Često slušam muziku sa radija i CD-a. Sviram jedan muzički instrument. Život bi mi bio siromašniji bez muzike Ponekad kad šetam ulicom ulovim se da mi kroz glavu ide neka melodija. Lako mogu pratiti ritam neke melodije pomoću jednostavnog instrumenta - udaraljke. Čujem li neku melodiju jednom ili dva puta, obično je mogu prilično tačno ponoviti. Kada radim, učim i slično često pevušim ili "dajem ritam". Lako pamtim riječi pjesama.

15

Interpersonalna inteligencija

Ja sam jedna od onih osoba kojima ljudi dolaze po savjet. Više volim grupne sportove kao što su odbojka, badminton i sl. od pojedinačnih

sportova kao što je plivanje. Kad imam neki problem, vjerojatno ću radije potražiti neku osobu da mi pomogne

nego što ću taj problem pokušati rešiti sama. Imam najmanje tri bliska prijatelja/prijateljice. Više volim grupne društvene igre kao što je monopol nego individualne aktivnosti kao

što su video igre. Užitak mi je učiti drugu osobu ili osobe ono što znam. Sebe smatram vođom (ili mi to drugi kažu). Osjećam se ugodno kad sam okružena grupom ljudi. Volim se baviti društvenim aktivnostima koje su vezane uz moj posao, crkvu ili

zajednicu. Svoje večeri radije provodim na živahnim zabavama nego li kod kuće sama.

Intrapersonalna inteligencija

Slobodno vreme u pravilu provodim sama, meditirajući i misleći o važnim životnim pitanjima.

Pohađala sam seminare i predavanja na temu osobnog razvoja, kako bih naučila više o sebi.

U stanju sam na neuspeh reagirati elastično. Imam poseban hobi ili interes o kojem ne govorim ostalima. U životu imam neke važne ciljeve i o njima redovno razmišljam. Objektivno i realno mogu sagledati svoje snage i svoje slabosti. Vikend bih radije provela u šumskoj kolibi nego li u mondenom letovalištu prepunom

ljudi. Mislim da sam osoba jake volje i nezavisnog uma. Svoj unutrašnji život poveravam dnevniku. Imam svoju hobi, firmu ili sam razmišljala o osnivanju vlastitog posla.

Prirodnjačka inteligencija

Uživam kategorizovati stvari prema zajedničkim obeležjima. Ekološka pitanja su mi važna. Volim šetati, planinariti i kampirati. Uživam raditi u vrtu. Verujem u važnost očuvanja nacionalnih parkova. Čini mi se razumnim stvari postavljati u hijerarhijski red. Životinje su mi važne. Recikliram otpad. Uživam proučavati sadržaje iz biologije, botanike i zoologije. Provodim mnogo vremena vani, u prirodi.

16

Egzistencijalistička inteligencija

Važno mi je vidjeti svoju ulogu u "velikoj slici". Uživam raspravljati pitanja o životu. Religija mi je važna. Uživam gledati umjetnička remek-dela. Relaksacija i meditacija me osnažuju. Volim posećivati prekrasne predele u prirodi. Volim čitati stare i moderne filozofe. Lakše učim nove stvari ako razumijem njihovu vrednost. Pitam se ima li inteligentnih bića u svemiru. Proučavanje povesti i starih kultura pomaže mi da jasnije sagledavam stvari.

17

6. 6. RASPODELA STANOVNIŠTVA PO STEPENURASPODELA STANOVNIŠTVA PO STEPENU INTTELIGENCIJEINTTELIGENCIJE

Na osnovu istraživanja koje je izvršio Meril (M.Meril, 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj američke dece, došao je do sledećeg proračuna:

IQ Opis inteligencije Procenat

Iznad 140 Veoma visoka 1

120-139 Visoka 11

110-119 Nešto iznad proseka 18

90-109 Prosečna 46

80-89 Nešto ispod proseka 18

70-79 Niska 6

Ispod 70 zaostala 3

Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter, Dragositz, Kushner, 1944 , zaključeno je da osoba čiji je koeficijent inteligencije:

Iznad 160 Ima 1 U 10000 stanovnika


iznad 140 Ima 70 U 10000 stanovnika









18

Z A K LJ U Č A KZ A K LJ U Č A K

Inteligencija se razvije tokom života.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostiže u periodu između šesnaeste i dvadesetpete godine.Nakon toga ona počinje da opada, prvo sporije ,a zatim sve brže.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego što je bila u dvadesetoj, a u šezdesetoj čak za dve godina manja nego u u dvadesetoj.

I pored ovog izlaganja, pogrešan je zaključak da je svaki mlađi čovek inteligentniji od svakog starijeg čoveka.Reč je o postojanju individualnih razlika.Neki izrazito inteligentan čovek biće i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodišnjaka, mnogo uspešnije će obavljati mnogobrojne poslove, posedovaće bolju sistematičnost u radu ,bolju sposobnost uopštavanja, i prvenstveno će mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi.

Na osnovu mnogobrojnih istraživanja, Ovens (W. Owens, 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina, našao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo viši. Bejli i Oden (N. Beyley i H. Oden, 1955) su zaključili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu između tridesete i pedesete, već naprotiv do porasta za koji smatraju da teče i posle pedesete godine.

Prema mnogim autorima postoji biološka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi čiji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije.Postoji hipoteza koja kaže da kod ljudi prosečne i ispod prosečne inteligencije, porast inteligencije prestaje relativno rano i rano počinje postepeno opadanje, dok kod onih koji imaju natprosečnu inteligenciju , inteligencija mnogo duže raste.

19

L I T E R A T U R AL I T E R A T U R A

1. Gudjons, H. (1994) Pedagogija – temeljna znanja, Zagreb: Educa

2. Matesic, K. (2005), Testirajte svoju inteligenciju.Jastrebarsko:Naklada Slap

3.

http://www.psiholoska-komora.hr

4. http://www.mensa.hr/glavna

5. http://hr.test-iq.com/history

6. http://www.inteligencija.net/2009/09/teorije-inteligencije.html

20

http://www.psiholoska-komora.hr4/

http://www.psiholoska-komora.hr4/

Documents

VRSTE INTELIGENCIJE