Планирање и припремање рада у предшколском васпитању и

образовању

- Планирање и програмирање рада уопште, а посебно у наставничкој професији, спада у најсложеније интелектуалне активности и увијек се може довести у везу са ефектима, односно било какав план је први услов и повод за процјењивање ефеката рада.

- Функција сваког програмаје да буде документ на коме ће се темељити васпитно-образовни рад у одговарајућиминституцијама.

- Програми рада стварају заједничку основу у погледу заједничких циљева, задатака, садржаја, метода и облика за све врсте предшколских институција који ће се њим руководити, без обзира на разлике у њима.

• Планирање припремање и евалуација чине интегрални процес примјењивања Програма предшколског васпитања и образовања у Републици Српској.

• Сваки вртић планира васпитно-образовни рад којим ће остварити задатке и исходе одређене Програмом предшколског васпитања и образовања.

• ПЛАНИРАЊЕ је тимски процес који подразумијева посматрање и утврђивање дјечјих могућности и потреба, одређивање жељених исхода учења, обезбјеђивање активности, материјала и опреме којим ће се до тих исхода доћи, и планирањем начина како да се процијени њихова ефикасност.

• Планирање почиње посматрањем дјеце и утврђивањем њихових могућности, потреба, жеља и интересовања, у условима у којима се реализују. На основу тога планира се довољно учећих активности који се односе на конкретно дијете, мање групе дјеце, цијелу групу, окружење у коме бораве дјеца.

ВРСТЕ ПЛАНИРАЊА

Према обиљежјима и намјени,планирање дијелимо на:

1. дугорочно

2. етапно

3. процесно и

4. планирање у ходу

Дугорочно планирање

• Дугорочним планирањем остварује се: - најквалитетнији пут реализације Програма за предшколско васпитање и образовање, - прилагођавање условима социјалног и материјалног окружења,

- сагледавање развојних могућности васпитне групе и сваког дјетета у групи.

• Дугорочним планом се регулишу елементи дидактичког модела интерпретације: прилагођавање амбијеталних услова, дидактичких средстава и опреме.

Исходи учења и учеће активности

• Циљеви предшколског васпитања и образовања, те прогограмски циљеви и задаци појединих аспеката развоја су систематичан и уређен предмет садржаја курикулума.

• Аспекти развоја подржани су системом учећих и игроликих активности и мрежом исхода учења у оквиру интегрисаног курикулума, што одговара природи дјетета и његовом цјеловитом гледању на свијет.

• Структуру садржаја предшколског васпитања и образовања чине аспекти развоја и класе исхода за сваки аспекат.

СТРУКТУРА САДРЖАЈА ПРЕДШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ

СОЦИЈАЛНО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ

РАЗВОЈ ГОВОРА, КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА

ИСХОДИ ВЕЗАНИ ЗА РАЗНОВРСНЕ ОБЛИКЕ КРЕТАЊА

ИСХОДИ ДРУШТВЕНИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ОТКРИВАЧКО-ПРОНАЛАЗАЧКО САЗНАЈНИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ АКТИВНОСТИ ГОВОРА, КОМУНИКАЦИЈЕ И ПИСМЕНОСТИ

ИСХОДИ ПЕРЦЕПТИВНО-МОТОРИЧКИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ АФЕКТИВНИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ЛОГИЧКО-МАТЕМАТИЧКИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ДЈЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА ГОВОРНО, ДРАМСКО, ПЛЕСНО-МУЗИЧКО, ЛИКОВНО-МОДЕЛАРСКО

ИСХОДИ ЗДРАВСТВЕНОХИГИЈЕНСКИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ЕКОЛОШКИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ГРАФОМОТОРИЧКИХ АКТИВНОСТИ

ИСХОДИ ПРАКТИЧНИХ АКТИВНОСТИ

ИЗБОР САДРЖАЈА

• Приликом избора садржаја увијек се полази од конкретне групе и појединаца у групи и њиховог доброг познавања у погледу интересовања и могућности.С тим у вези, нису уопште

могући готови, моделирани оперативни планови рада који су оставштина традиционалногначина рада.

• Традиционални циљеви рада су по природи били више вањски мотив и присила на учење, док се у новом програму полази од кључне претпоставке да циљ дјетета не мора бити ‘’да учи’’, већ ‘’да се игра’’.

• Систем учећих активности се интегрише мрежом исхода учења, потенцијалним садржајима активности и игара, према различитим узрасним особеностима и заједно представљају оквир за стварање курикулума вртића.

• Исходима се дефинишу развојне промјене и постигнућа дјетета у његовим појединим аспектима развоја на одређеним узрасним нивоима. То су конкретни циљеви учења и развоја дјетета, произашли из уопштених циљева предшколског васпитања и образовања.

• Изражени су у терминима дјечијег понашања и представљају све оно што предшколско дијете зна, умије и може да уради или ће моћи да уради уз искуснијег вршњака или одраслог.

• Програм предшколског васпитања и образовања обухвата сва искуства која дјеца стичу, планирана и непланирана, директна или индиректна, у средини која је уређена на тај начин да подржава њихово учење и свеукупни развој.

• У програму су за сваки аспект развоја дати: 1. Програмски циљеви и задаци тима у вртићу за сваки

аспекат посебно2. Општи исходи за сваку класу исхода у оквиру аспекта развоја3. Конкретни исходи учења за сваку класу исхода разврстани према узрасним групама4. Потенцијални садржаји активности за сваку класу исхода распоређени према узрасним групама.

• На сљедећим слајдовима приказани су примјери прогарма предшколског васпитања и образовања за саваки аспекат развоја посебно. Они дати у ‘’Програму предшколског васпитања и образовања’’ и представљају основу за ваше даље планирање и припремање за рад.

ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И УЧЕЊЕ Физички раст и развој су окосница и материјална основа

цјелокупног развоја, и због тога је остваривање циљева васпитања и образовања у овом аспекту развоја, основни услов сваког другог развоја.

Програмски циљеви и задаци тима у вртићу

• Да обезбиједи довољно подстицајног простора и опреме• Да подстиче дјецу на кретање• Да допринесе развоју вољних особина: смјелост,

самопоуздање, одлучност, истрајност• Да ствара услове за унапређивање и очување здравља• Да свакодневно организује тјелесне активности• Да обезбјеђује свакодневни боравак дјеце на чистом ваздуху

ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И УЧЕЊЕ (ДО 3 ГОДИНЕ)КЛАСЕ ИСХОДА ОПШТИ ИСХОДИ КОНКРЕТНИ

ИСХОДИПОТЕНЦИОНАЛНИ САДРЖАЈИ

ИСХОДИ ВЕЗАНИ ЗА РАЗНОВРСНЕ ОБЛИКЕ КРЕТАЊА

- Да дијете буде здраво и складно развијено- Да умије да одржава равнотежу- Да се развију издржљивост, снага, прецизност, гипкост

- умије спретно да трчи, хода на прстима и петама,

- пење се и силази низ степенице

- подиже предмет са пода

-Ходање по површини која се угиба под дјецом (јастуци од сунђера, кревети)-Прелажење преко препрека-Трчање из једне у другу просторију-Ходање по камењу, шљунку, пијеску-Пењање на мање узвишице-Игре бацања и котрљања лопте

ИСХОДИ ПЕРЦЕПТИВНО-МОТОРИЧКИХ АКТИВНОСТИ

-Складан развој чулних органа-Препознаје облик, величину предмета, звукове и укусе-Стиче богата и разноврсна чулна искуства

-Именује боје препознаје фине детаље на слици-Разликује хладно од топлог-Разликује оглашавање разних животиња

-Манипулатине активности ситним предметима-Показивање, скривање и именовање предмета различитих боја, облика и величина-Разврставање предмета на једноставне класе-Разне игре напољу

ИСХОДИ ЗДРАВСТВЕНО-ХИГИЈЕНСКИХ АКТИВНОСТИ

- Дијете стиче елементарна знањао здравственој култури рада очувања и јачања тјелесног и менталног здравља-Изграђује навике на правилну и здраву исхрану

-Умије самостално да опере руке-Самостално се храни користећи кашику-Стекло је навику културног понашања за столом

-Водити дјецу у шетњу, играти се с њима напољу-Културно сервирање хране-Одржавање просторија

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ И ЛИЧНОСТ

Дијете, аутономно, самостално и компетентно, укључено у интеракцију са социјалним окружењем, развија своју самосвијест, самоконтролу, толерантност, саосјећајност, емпатију, одговорност, кооперативност; развија способност дјеловања у тиму, рјешавањапроблема и преузимања одговорности,преговарања и дијељења знања.

Програмски циљеви и задаци тима у вртићу:• Да обезбиједи сигурну, стимулативну и богату

средину за дјечије дружење, игру и интеракцију између дјеце• Да развија сигурност дјетета у потреби да се потпуније и равноправније, активно

и конструктивно укључи у живот своје друштвене средине и школу• Да између себе и дјеце његује позитивне емоције, лијепе, другарске и

сарадничке односе, као и узајамно поштовање и повјерење• Да код дјеце развија осјећај припадности нашој држави, његујући и развијајући

национални и културни идентитет.

СОЦИЈАЛНО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ И РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ (ДО 3 ГОДИНЕ)

КЛАСЕ ИСХОДА ОПШТИ ИСХОДИ КОНКРЕТНИ ИСХОДИ

ПОТЕНЦИОНАЛНИ САДРЖАЈИ

ИСХОДИ ДРУШТВЕНИХ АКТИВНОСТИ

- Да дијете прихвата групу и да се у њој добро осјећа- Придржава се правила друштвено прихватљивог понашања

-Зна имена дјеце и одраслих у групи-Учествује у групно вођеној игри

-Игра опонашања васпитачице-Игра скривача и храбрења на социјални контакт с људима-Групне активности са готовим покретним играма

ИСХОДИ АФЕКТИВНИХ АКТИВНОСТИ

- Његовање емоционалне стабилности и позитивне емоције на основу сигурности и повјерења

- Препеознаје себе на фотографији-Препознаје основне емоције-Игра се са другом дјецом

-Игролике активности са мирисима-Игре за подстицање весеља и смијеха-Игре препознавања осјећаја и емоција-Игра покрета тијела

ИСХОДИ ЕКОЛОШКИХ АКТИВНОСТИ

- Да брине за друге људе, жива бића и околину

-Дијете има искуства о томе шта је чисто а шта прљаво

-Игре за упознавање животиња, инсеката-Његовање биљака цвијећа, зеленила-Игре различитим природним материјалима

ИСХОДИ ПРАКТИЧНИХ АКТИВНОСТИ

- Дијете постаје свјесно о потребама и вриједностима људског рада

- учествује у поспремању собе и дворишта

-Истраживање једноставних кућних апарата-Опонашање послова у кући

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ И УЧЕЊЕСвако дијете има потенцијале, специфичнеспособности које се могу развити до максимума.Одрасли имају обавезу да код сваког дјетета интелектуалне потенцијале подржава и развијадо максимума, слиједећи дјететове особености, стилове и темпо.

Програмски циљеви и задаци тима у вртићу:

• Да подстиче дјецу да интуитивно, у природном ситуацијама из живота и организованим игроликим активностима упознају, експериментишу, откривају, истражују, анализирају и уопштавају законитости из природних, техничких и друштвених наука

• Да омогући сваком дјетету да учи и сазнаје у складу са природом учења на различитим узрастима

• Да уз помоћ логичких активности подстиче дјецу да постепено прелазе са практично-опажајног плана мишљења на мисаоно-појмовно мишљење

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ (ДО 3 ГОДИНЕ)КЛАСЕ ИСХОДА ОПШТИ ИСХОДИ КОНКРЕТНИ

ИСХОДИПОТЕНЦИОНАЛНИ САДРЖАЈИ

ИСХОДИ ОТКРИВАЧКО-ПРОНАЛАЗАЧКО САЗНАЈНИХ АКТИВНОСТИ

- Да дијете буде радознало, активно и заинтересовано за истраживање

- Да дијете буде самостално у учењу

-Воли да се игра механичким играчкама-Поставља питања ‘’Шта је ово?’’, ‘’Ко је ово?’’

-- Активности са сликовницама-Активности манипулисања разним предметима, ради опажања одређених особина-Тражење скривених предмета на различите начине

ИСХОДИ ЛОГИЧКО-МАТЕМАТИЧКИХ АКТИВНОСТИ

- Дијете показује интересовање за математику-Постаје сигурно у примјени различитих стратегија за рјешавање математичких проблема

- Издваја један предмет из гомиле на налог-Дјелује једним предметом на други-Ствара скупове предмета према различитим обиљежјима

- Игролике активности за разврставање предмета-Активности кретања ка, иза, преко, кроз, поред-Игролике активности у којима се дјеци пружа могућност да спарује дијелове у цјелине

ИСХОДИ ГРАФОМОТОРИЧКИХ АКТИВНОСТИ

-Код дјетета је развијена фина моторика шаке-Радо и добровољно учествује у играма писања-Користи миш и тастатуру

-Умеће облике у одговарајуће отворе-Убацује ситније предмете у посуду-Свјесно оставља трагове оловке на папиру

-Цртање круга и других линија рукама у ваздуху-Остављање трагова прстију на различитим површинама-Прављење предмета од глине, пластелина и тијеста

РАЗВОЈ ГОВОРА КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВАМноштво језика којима се дијете изражава, ступа у интеракцију и комуникацију са окружењем, омогућава му да своје мисли,интересовања, идеје, планове, сазнања, хтијења, креације, тј. свој унутрашњи свијетпредочи спољашњем свијету очекујући одговор од њега.

Програмски циљеви и задаци тима у вртићу:

• Да активности на развоју говора и комуникације повезује са свим активностима у вртићу

• Да подстичу дјечије језичко стваралаштво ненарушавајући њихово спонтано изражавање

• Да стварају богату и подстицајну средину у којој ће дијете увидјети смисао и вриједности усменог и писменог говора

• Да благовремено уочавају потешкоће у гоору сваког дјетета и да раде на њиховом отклањању.

РАЗВОЈ ГОВОРА КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА (ДО 3 ГОДИНЕ)

КЛАСЕ ИСХОДА ОПШТИ ИСХОДИ КОНКРЕТНИ ИСХОДИ

ПОТЕНЦИОНАЛНИ САДРЖАЈИ

ИСХОДИ АКТИВНОСТИ ГОВОРА, КОМУНИКАЦИЈЕ И ПИСМЕНОСТИ

-Дијете разумије, реагује и служи се говором одраслих-Дијете богати рјечник-Умије да слуша и да се културно опходи у комуникацији

- Користи именице, глаголе и придјеве-Зна више једноставних фраа и реченица-Рецитује краће рецитације-Прича доживљаје

-Игролике активности са говорним цјелинама, игре ријечима слушањем и опонашањем граматички и књижевно правилног говора-Стимулисање на описивање радње, предмета-Спонтане говорне игре дјетета (гукање, дуплирање гласова, имитирање)

ИСХОДИ ДЈЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА ГОВОРНО, ДРАМСКО, ПЛЕСНО-МУЗИЧКО, ЛИКОВНО-МОДЕЛАРСКО

-Дијете машта и радознало је-Комбинује различите медије, материјале, покрете, звукове-Код дјетета се његује осјећај за лијепо, складно и пропорционално

-Ужива и правилно учествује у причама и драматизацији одраслих-Гестовима показује једноставније радње-Црта оловкама и фломастерима

-Постављање библиотеке у собу-Свакодневно пјевање и свирање дјечјих пјесмица-Игре експериментисања звуцима-Причање бајки, догађаја-Причање према слици

ЕТАПНО ПЛАНИРАЊЕ

• То је систематско, тимско бављење основним питањима рада за крађе вријеме (недјеља, 2 недјеље). Етапним плановима се обезбјеђује континуитет и они, у највећој мјери, зависе од околности у конкретној групи.

• Да би се израдио квалитетан етапни план, васпитач треба да добро познаје:- индивидуалне могућности сваког дјетета,- могућности, афинитете и особености васпитне групе,- ресурсе социјалног и материјалног окружења,- да изврши самопроцјену.

Етапни план

• Етапни план је попис учећих активности и игара којим се планира процес васпитно-образовног рада за крађи период, гдје се могу увидјети исходи учења након реализације једног или више етапних планова.

• Учећа активност, игра и свакодневне животне активности су микро-честице етапног плана.

• Из сваког аспекта развоја планира се по неколико активности које ће се реализовати у наредном периоду (до 15 дана).

ЕТАПНИ ПЛАН – мјесец ДЕЦЕМБАР

ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ:

Попис активности и игара

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ:

Попис активности и игара

•Скакање: скок удаљ, из мјеста, прескакање конопца•Извођење покрета уз музику•Гађање чуњева•Игра: Шта могу да учиним одређеним дијелом тијела

• ‘’Ето то сам ја’’ – дијелови тијела• Цртање сопствених жеља на тему ‘’Ќад се пробудим Св. Никола ће ми донијети..’’• Игра сарадње и кооперације: Шетња• Игра за развијање интеракције: Кад бих био...

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ РАЗВОЈ ГОВОРА, КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА: Попис активности и игара

•Облици са више површина•Основна својства живих бића •Временске промјене зими•Птице станарице: врабац и голуб

• Игра комуникације: Долине• Правимо сликовницу од папира –

просторно обликовање• Кад бих био – цртање• Причање приче: Рукавица

ПРОЦЕСНО ПЛАНИРАЊЕ

• Процесно планирање је детаљнија разрада етапног плана, краткорочно је, и односи се на дневно планирање. Оно је предвиђање тока непосредног васпитно-образовног рада и подсјећа на израду сценарија који је довољно флексибилан како би се интервенције могле чинити и током непосредног рада са дјецом.

• Када се дефинишу учеће активности и игре по садржају, планира се њихова намјена, оријентационо трајање, период дана када ће се реализовати и размјештај у центрима за учење.

• У току једног дан ареализује се 1-2 активности у трајању око двадесетак минута, с тим да се могу скратити и продужити према интензитету интересовања дјеце.

Микро-план активности

• Скица активности, по правилу садржи: - исходе учења,

- елементе дидактичке организације,- и кратак опис активности.

• Те скице се временом акумулирају и класификују, те одлажу у да би након извјесног времена биле критички прерађене и допуњене.

• Преопширна скица није у функцији подсјетника. Добре су оне скице које које се могу ‘’летимичним погледом’’ схватити.

МИКРО-ПЛАН АКТИВНОСТИАспект развоја: Социо-емоционални развој

Класа исхода: Исходи друштвених активности

Конкретни исходи: Ученик умије да ненасилно комуницира, да рјешава проблеме и спреман је за праштање, с

Учећа активност: Сналажење у проблемским ситуацијама

Облици рада: фронтални, индивидуални, рад у паровима

Наставне методе: м. разговора, илустративно-демонстративна,

Наставна средства: апликације

Број дјеце у групи: 15

Уводна активност:

Прицам ученицима причу о дјечаку Марку који се изгубио на путу од школе до куће. Ко му је мого помоћи да нађе пут до куће? Питање се односи на све ученике који покушавају ријешити Maрков проблем.

Главна

активност:

Разговарамо о разним проблемским ситуацијама, које се могу десити дјеци њиховог узраста, нпр. Играмо се на пољу са другарима, а кад дођемо кући, немамо кључ. Како ћемо се снаћи и ући у кућу? Или, бака купила брату чоколаду, а вама није. Родитељи вас тјерају да спавате, а вама се не спава. Можда их можемо замолити.Гладан си, а сам код куће.Твој друг је тужан и плаче. Мама и тата се свађају. Мама те грди за нешто што ниси крив. Не једе ти се ручак који је мама спремила. Дјеца и сама износе своје проблеме или говоре шта све може бити проблем, а онда их заједно рјешавамо.

Центар учења: рад у свескама на дату тему, запис са табле.

Центар атељеа: кроз цртеже представљамо проблемске ситуације.

Центар креативности: кроз глуму представљамо причу о дјечаку Марку, из уводног дјела активности. Један ученик је у улози дјечака, а други у улози полицајца који помаже дјечаку да нађе пут до куће.

Завршна

активност:

Игра: Пијетлова

Ученици излазе у паровима и стају у означени круг, означен у центру за игру. У кругу стоје као пјетлови (са рукама на раменима, стојећи на јдeној нози) и тако се потискују док неко не изађе из круга. Парови се мијењају.

ПЛАНИРЊЕ У ХОДУЗапочиње се већ током процеса, када се уочи да планиране активности не успијевају, не задовољавајуинтересовања дјеце или су лоше материјално поткрепљене па се морају одожити за наредни период, или када васпитач процијени да активностне води ка очекованим исходима, кад су оне постале монотоне и претјерано ослоњене на испуњавањеформе или неким другим ситуацијама.

Планирање у ходу ради се и након евалуације ефеката или више етапних планова, када се уочи да се не остварују планирани исходи учења који покривају равномијерно све аспекте развоја.

Уколико се дође до сазнања да неки од исхода нису остарени, или су остварени на нижем нивоу од очекиваних, наредна етапа је простор да се унесу нове, сличне активности којима се врши допуњавање пропуштених садржаја, или се само продужава вријеме учећих активности и игре.

КУРИКУЛАРНИ ПОКРЕТУ савременој педагошко-дидактичкој теорији и пракси, у најразвијенијим земљама свијета, све чешће се употребљава појам курикулум.

Због непознавања етимологије и

семантике појам се различито,

непрецизно па и погрешно

употребљава и разумијева.

Будући да се он користи у ужем и ширем, односно изворном и савременом смислу, покушаћемо да изнесемо основна гледишта шта се под тим појмом, заправо, подразумијева.

Појам и садржај курикулума

Ријеч курикулум латинског је поријекла, чија шира употреба започиње на прелазу из шеснаестог у седамнаести вијек. У изворном смислу означава редослијед, односно ток одвијања образовања. Стога се он негдје, чак и данас, поистовјећује са наставним планом и програмом, схваћеним у њиховом традиционалном смислу. Нема сумње да се наставним планом и програмом, између осталог, најчешће одређује и редосљед изучавања васпитно-образовних садржаја током школовања.

Неки мислиоци курикулум изједначавају са школском педагогијом, сматрајући да он треба да одреди васпитно-образовне циљеве, дефинише садржаје на којима ће се они непосредно остварити, организацију наставног процеса и инструменте за вредновање постигнутих ефеката.

Други аутори, међу којима је и Робинсон, тежиште стављају на методологију израде, односно избора наставних садржаја, а да, при томе, не маргинализују облике и методе њихове реализације у васпитно-образовној пракси. У том смислу и сам Џон Дјуј је инсистирао на дијалектичком јединству наставних садржаја и метода за њихову ефикасну реализацију. Под тим утицајем појединци између курикулума и дидактике стављају знак једнакости.

Уважавајући чињеницу да је садржај и смисао појма ''курикулум'' еволуирао на америчком и европском простору, ипак се он не може поистовјећивати са наставним планом и програмом, а још мање преузимати ингеренције школске педагогије, а ни дидактике посебно.

• Схватајући курикулум у његовом савременом значењу, он је знатно шири од наставног плана и програма, али је истовремено сувише узак да би у потпуности покрио подручје било које педагошке дисциплине, а дидактике посебно. Ријеч је о веома комплексној педагошко-дидактичкој категорији коју је тешко јасно и једнозначно дефинисати и зато смо се опредијелили да између мноштва дефиниција наведемо ону коју даје Н. Шаусбергер. Он каже: ''Курикулум се не схвата више као прије, да је то само наставни план и програм, већ он обухвата циљеве учења и поучавања, садржаје поучавања и учења, поступке поучавања и учења, наставне планове и наставни стил'' (Schausberger, 1985).

• Према томе, могли бисмо рећи да појам курикулум, схваћен у савременом и свом ширем смислу, имплицира утврђивање образовних потреба, планирање образовања, програмирање образовних садржаја, припремање и реализацију тих садржаја, вредновање остварених васпитно-образовних постигнућа, те поступке и процедуре оспособљавања и усавршавања наставника за квалитетну реализацију свих тих курикулумом предвиђених фаза.

Нема сумње да је појам курикулум шири од појма наставни план и програм, схваћених у ужем смислу. Али, без обзира на то, курикулум не може ни приближно супституирати подручје које данас покрива савремена дидактика.

Ради избјегавања могућих неспоразума неопходно је у нашој теорији и наставној пракси задржати појмове наставни план и наставни програм, којима се дефинишу есенцијална питања не само садржаја, већ и организације наставе. Ово тим прије што на нашем простору, као и у највећем броју европских земаља, егзистира дидактика као савремена теорија наставе и учења, која проучава и нормира сва питања из ове области знатно конкретније, студиозније, обухватније и егзактније од било каквог курикулума.

Извјесно је да се озбиљнија реформа образовног система не може провести без значајнијих промјена у концепцијској и структуралним основама наставних планова и програма, како би се они ускладили према најновијим достигнућима науке и дидактичке теорије. Стога је природно очекивати да ће ти основни документи све више попримати и нека курикуларна обиљежја.

,

KУРИКУЛУМ

Васпитно-образовне вриједности

Вредновање и самовредновање

Meтоде и начини рада

Oрганизавија

Васпитно-образовни циљеви

Kурикулумска начела

Васпитно-образовни садржаји

Напомена:

• На сљедећи час вјежби из Основа дидактике обавезно понесите ‘’Програм предшколског васпитања и образовања’’!