Web servis kod Windows Servera 2008

Predmet: Mrežni operativni sistemi

Pavlović Milan

Niš, 2011

Sadržaj

Sadržaj ...................................................................................................................................... 1

1. Uvod ................................................................................................................................... 2

2. Usluge vezane za Web ................. ........................................................................ ............ 3

3. Lista za proveru usluga za Web ......................................................................................... 6

4. IIS 7.0 .................................................................................................................................. 8

4.1 Instaliranje IIS-a............................................................................................................. 9

5. Konfigurisanje skupa HTTP usluga i upravljanje njima ................................................... 14

6. Konfigurisanje Web lokacije .... ......................................................................................... 15

7. Virtualni direktorijum....... .................................................................................................. 23

8. FTP servis .......................................................................................................................... 25

8.1 Konfigurisanje glavnih svojstva za FTP lokacije ......................................................... 26

8.2 Kreiranje nove FTP lokacije ......................................................................................... 27

8.3 Pristp klijenata FTP lokaciji ......................................................................................... 29

9. Literatura ............................................................................................................................ 30

1

1. UVOD

Windows Server 2003 nudi veliki skup usluga za konfigurisanje i upravljanje Internet i

intranet servera. Windows Server 2008 poboljšava taj skup usluga, čineći tako Windows Server

2008 boljom platformom za distribuciju Web sadržaja.

Ukoliko pravite javni Web server koji obezbedjuje masovnu podršku za klijente,

elektronsku kupovinu i druge Internet usluge (ako ste na primer, dobavljač Internet usluga –

ISP), verovatno su vam potrebni i druge uslige osim onih ugradjenih u Windows Server 2008.

Primera radi, Microsoft Commercial Internet Server spaja osnovne usluge sa dodatnim uslugama

(SQL Server, Site Server) omogućavajući vam da napravite potpuno funkcionalan Web Server.

Microsoft Content Managgement Server (CMS) pruža okusnicu prema kojoj možete da

rasporedite razvoj prezentacije, omogućavajući i korisnicima koji nisu administratori da

jednostavno dodaju sadržaj dinamičkoj lokaciji. CMS takođe obezbeđuje aktiviranje i prestanak

važenja sadržaja kao i druge mehanizme za upravljanje sadržajem lokacije.

2

2. USLUGE VEZANE ZA WEB

Windows Server 2008 sadrži skup informacionih usluga Interneta (Internet Information

Services, IIS):

Background Intelligent Transfer Services (BITS) Server Extensions: Ova proširenja

podržavaju prigušivanje propusnog opsega i nastavljanje prenosa datoteka.

Internet Information Services Manager: Ova upravljačka konzola omogućava da

upravljate skupom usluga IIS i njegovim uslužnim komponentama.

World Wide Web Server: Ovaj skup usluga omogućava da konfigurišete Windows

Server 2008 da radi kao HTTP server za WWW. Putem ovih usluga, računar koji radi

pomoću Windows Servera 2008 može da bude domaćin više Web lokacija. WWW Server

je takođe neophodan i za nekoliko drugih skupova usluga, prvenstveno da bi obezbedio

administrativni pristup serveru i od njega zavisnim uslugama.

File Transfer Protocol (FTP) Server: FTP protokol obezbeđuje prenos datoteka između

računara. Iako mnoge lokacije nude svoje sisteme za prenos podataka pomoću HTTP

servera, FTP je još uvek najrasprostraniji način preuzimanje i slanje datoteka preko

Interneta ili intraneta. Putem skupa FTP usluga, računar koji radi s Windows Serverom

2008 može da bude domaćin više FTP lokacija.

Sinple Mail Transport Protocol (SMTP) Service: SMTP rptokol i skup usluga

omogućavaju da konfigurišete Windows Server 2008 kao SMTP server za elektronsku

poštu.

Network News Transfer Protocol (NNTP) Service: NNTP protokol i skup usluga

omogućavaju da konfigurišete Windows Server 2008 da radi kao server za diskusione

grupe. Možete da budete domaćin javnih ili privatnih diskusionih grupa, diskusionih

grupa koje su samo za čitanje, moderiranih i diskusionih grupa s proverom indetiteta.

FrontPage 2002 Server Extensions: Serverski dodaci za FrontPage omogućavaju skupu

HTTP usluga U Windows Serveru 2008 da podržava FrontPage Webove – Web

prezentacije Microsoftovog Front Pagea. Generalno, serverski dodaci za FrontPage

omogućavaju daljinsko praćene FrontPage lokacija i upravljanje njima.

3

Internet Printing: Izaberite ovu opsiju da program Setup napravio virtualni direktorijum

Printers i instalirao datoteke neophodne za prepoznavanje i instalaciju štampača

zasnovanog na HTTP protokolu te omogućio štampanje.

Osim ovih usluga Windows Server 2008 obuhvata i dodatne komponente koje se instaliraju u

okviru uloga Application Servera. Kada instalirate ulogu Application Server , Setup

podrazumevano dodaje neke ali ne sve komponente koje su navedene ispod stavke Application

Server u apletu Add/Remove Windows Components. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno,

peogram Setup instalira sledeće komponente:

Application Server Console: Ova administrativna alatka objedinjuje tri konzole koje

vam pomažu da upravljate serverom. Upotrebite konzolu .NET Configuration za

upravljanje konfiguracijom platforme .NET (aplikacijama, programskim sklopovima,

bezbednosnim strategijama, itd.), Internet Information Services za upravljanje IIS

lokacijama i usugama, a konzola Component Services za upravljanje komponentama

COM+ i Distributed Transaction Coordinator (DTC).

ASP .NET: Instalira komponente koje su potrebne za izvršavanje .NET ASP aplikacija

na serveru.

Enable Network COM+ Access: Ova komponentaa omogućava serveru da bude

domaćin distribuiranih COM+ aplikacija.

Enable Network DTC Access: Ova opcija se podrazumevano ne instalira. Ako je

omogućena, server učestvuje u mrežnim DTC transakcijama.

Internet Information Services: Komponenta Application Server instalira Common

Files, Internet Information Services Manager i World Wide Web Service. U slučaju

poslednjeg navedenog skupa usluga, podrazumevano se samo instalira samo skup WWW

usluga. Ne instaliraju se dodatne sledeće komponente: Background Inteligent Transfer

Service Server Extension (BITS), FTP, Front Page Extensions, Internet Printing, NNTP i

SMTP.

Message Queuing: Ova usluga koja se ne instalira podrazumevano za Application Server

ulogu, omoguća podršku za pouzdano transakciono raspoređivanje poruka u redove.

4

Skup osnovnih usluga ugrađen u Windows Server 2008 nudi solidnu osnovu za razvoj

intranet servera ili javnog Internet servera za potrebe vaše firme ili za organizovanje

prezentacija.

5

3. LISTA ZA PROVERU USLUGA ZA WEB

Pre nego što instalirate i konfigurišete IIS i pripadajući skup usluga planirajte implementaciju

na server i proverite da li je server spreman za IIS. Evo liste stavke koje treba proveriti prilikom

planiranja instaliranja i konfigurisanja IIS-a:

Definišite nameni servera: Ako znate šta server treba da obezbedi vašim klijentima,

odredićete koje IIS usluge i pripadajuće skupove usluga morate imati u instalaciji. Uloga

koju server igra ima uticaj na njegov hardver i zahteve za povezivanje i na način

bezbednosne konfiguracije. Treba unapred odrediti funkcije koje će vaš server ispunjavati

i zadati hoće li te funkcije biti dostupne anonimnim korisnicima ili ograničene na

određene grupe pojedinaca. Ako podešavate Web server da bude domaćin nekoliko

prezentacija, na primer za vaše preduzeće i za vaše kljente, verovatno će te nabaviti

vrhunski server opremljen RAID sistemom velikog kapaciteta za pravljenje rezervnih

kopija i najmanje T1 vezom sa Internetom.

Uspostavite Internet vezu za javni server i obezbedite IP adrese: Ukoliko će vaš

server biti povezan sa Internetom, obratite se svom dobavljaču radi uspostavljanja veze

(ako već nije uspostavljena) i obezbedite potrebnu IP adresu kako bi server izvršavao

svoj zadatak.

Primenite bezbednosne mere u mreži: Ako će se server povezivati ili je već povezan sa

Internetom, aktivirajte zaštitnu barijeru (firewall) ili bar sistem posredničkog servera

(proxy server) kako biste obezbedili server i njegov sadržaj od zlonamernih napada.

Primenite harver, operativni sistem i sitem datoteka: Prema nameni servera odredite

neophodan hardver koji će adekvatno podržavati tu namenu. Instalirajte Windows Server

2008 i proverite rad severa. Odredite potom gde treba da smestite skup IIS usluga i

sadržaj, pa te volumene pretvorite u NTFS volumene (nije neophodno ali se iz

bezbednosnih razloga preporučuje).

Instaliranje i konfigurisanje TCP/IP: Skup IIS usluga zahteva TCP/IP, bilo da

instalirate Internet ili intranet server. Instalirajte TCP/IP i konfigurišite server u skladu sa

ulogom koja mu je namenjena. Ako je server domaćin više prezentacija, povežite više IP

adresa s TCP/IP protokolom.

6

Obezbedite skup usluga i datoteka koje ne spadaju među IIS usluge: Pregledajte

druge skupove usluga i datoteka na serveru i na njih primenite dozvole za pristup

objektima i ograničenjima naloga kako biste sprečili neovlašćen pristup tim uslugama i

datotekama.

Instaliranje i konfigurisanje DNS tako da podržava vaš domen (domene): Ako

obezbeđujete svoje usluge imenovanja domena (DNS), uspostavite ga i konfigurišite bilo

na IIS serveru bilo na nekom drugo serveru. U skladu sa potrebama napravite inicijalne

zone kojima će domaćin biti IIS server i sastavite podatke o resursima. Ako će DNS

usluge obezbeđivati davalac Inernet usluga ili neka druga organizacija, proverite da li su

one spremne i da li su potrebne zone i resursi spremni.

Instaliranje skupa IIS usluga: Instalirajte skup IIS usluga neophodan da server izvrši

svoje zadatke.

Obezbedite direktorijume i razvijte strategiju dodeljivanja ovlašćenja za pristup:

Pošto podelite skup IIS usluga proverite dozvole za objekte za rad s direktorijumima i za

korisničke naloge i grupe, kako biste osigurali potrebnu bezbednost servera i njegovog

sadržaja.

Napravite prezentacije i proverite njihov rad: Konfigurišite prezentacije tako da budu

uskladjene sa specifičnim zahtevima resursa, kao što su ograničenja propusnog opsega i

veza.

Ceo proces obuhvaćen ovom listom, pažljivo pručavanje, planiranje i implementacija može

da potraje nekoliko nedelja. Svaki korak je izuzetno važan za uspešnu implementaciju IIS

servera.

7

4. IIS 7.0

Internet infromation Services (ISS) je web server aplikacija koju je kreirao i razvio

Microsoft za Windows operativni sistem. IIS je drugi najpopularniji web server, a ispred njega

prednjači samo Apache HTTP Server. U martu 2010, 24,47% svih web sajtova na Internetu je

koristilo IIS. Protokoli koje IIS podržava su: FTP, FTPS, SMTP, NNTP i HTTP / HTTPS.

IS verzija 7.0 nije samo nadogradnja verzije, već predstavlja proširivu platformu za pouzdaniji i

bezbedniji hosting Web aplikacija i usluga koje se mogu lako prilagođavati.

IIS 7.0 server je značajno poboljšan u odnosu na prethodne verzije i po prvi put nudi arhitekturu

sastavljenu od modula sa mogućnošću proširivanja, jedinstvenu integrisanu liniju za sva IIS i

ASP.NET procesiranja i sveobuhvatnu administrativnu alatku koja podržava moćnu dijagnostiku

i dodeljeno upravljanje.

IIS 7.0 je izgrađen na modularnoj arhitekturi. Modul ili tzv. ekstenzija, može se dodati ili obrisati

pojedinačno, tako da samo modul potreban za određenu funkcionalnost mora biti instaliran. Verzija 7.0

sadrži izvorni modul kao deo pune instalacije. Ovi moduli su pojedinačne mogućnosti koju server koristi

za obradu zahteva i obuhvata sledeće:

HTTP moduli - koriste se za obavljanje poslova koji su specifični za obradu i procesiranje

zahteva, kao što je odgovoraranje na informacije, vraćanje HTTP grešaka i preusmeravanje

zahteva.

Bezbednostni moduli - koriste se za obavljanje poslova vezanih za sigurnost zahteva i

procesiranja, kao što su obavljanje autorizacije URL-a i filtriranje zahteva.

Moduli sadržaja - koriste se za obavljanje poslova u vezi sa sadržajem u zahtevu, kao što je

obrada zahteva za statičke fajlove, vraćanje podrazumevne stranice kada klient ne navede resurs

u zahtevu i navodi sadržaj direktorijuma.

Moduli za kompresiju - koriste se za obavljanje poslova vezanih za kompresiju u zahtevu,

primjenjujući Gzip kompresiju za prienos kodiranja do odgovora i obavljanje pre-kompresije

statičkih sadržaja.

Moduli za keširanje - koriste se za obavljanje poslova vezanih za keširanje u zahtevu, kao što su

čuvanje obrađenih podataka u memoriju va serveru i korišćenje keširanog sadržaja u kasnijim

zahtevima za isti resurs.

Moduli za evidenciju i dijagnostiku - koriste se za obavljanje poslova vezanih za evidenciju i

dijagnostiku u zahtevu

8

4.1 INSTALIRANJE IIS-a

Usluga Internet Information Services (IIS) 7.0 nije podrazumevano instalirana pri instalaciji

sistema Windows Server 2008. Instaliranje IIS-a se izvršava preko Server Manager-a (slika 1).

Slika 1. Pokretanje Server Manager-a

U levom redu prvo kliknite levim tasterom miša na Roles i onda kliknite desnim tasterom miša

izaberite opciju Add Roles (slika 2.).

Slika 2. Server Manager konzola

9

U sledećem prozoru kliknite na taster Next (Slika 3).

Slika 3. Početni prozor kod dodavanja uloga

Sada označite, čekirajte polje IIS 7 i kliknite na taster Next (Slika 4).

Slika 4. Odabir IIS usluge10

U sledećem prozoru ponovno kliknite na taster Next (Slika 5).

Slika 5. Potvrda odabira IIS usluge

U sledećem prozoru (Slika 6) izaberite, čekirajte sjedeće opcije:

Web Server

o Common HTTP Features: Static Content, Default Document, Directory

Browsing, HTTP Errors and HTTP Redirection.

o Application Development: Sve Opcije.

o Health And Diagnostic: HTTP Logging.

o Security: Request Filtering.

o Performance: Static Content Compression.

Management Tools: IIS Management Console, IIS Management Scripts And Tools,

Management Service

o IIS 6 Managament Compatibility: IIS 6 Metabase Compatibility.

11

FTP Publishing Service: Sve Opcije.

Slika 6. Dodavanje servisa kod IIS usluge

Kada ste završili sa odabirom opcija kliknite na taster Next i zatim na Install (Slika 7).

12

Slika 7. Instalacija IIS usluge

Kada se završi instalacija, otvorite internet pretraživač i ukucajte sledeću adresu:

http://localhost

Slika 8. Internet Explorer – IIS 7

13

5. KONFIGURISANJA SKUPA HTTP USLUGA I

UPRAVLJANJE NJIMA

Komponenta World Wide Web Server za IIS omogućava računaru koji radi s Windows

2008 Server sistemom da radii kao Web server za HTTP sadržaje. Skup Web usluga ima

nekoliko osobina koje obezbeđuju značajnu kontrolu sadržaja, bezbednosti i propusnog opsega,

zahvaljajući čemu je IIS dobar izbor za Web Servere koji rade na sistemu Windows 2008 Server.

Kada instalirate skup Web usluga, IIS pravi tri podrazumevane Web lokacije koje su

prikazene na MMC konzoli Internet Information Services. One obezbedjuju sledeće funkcije:

Podrazumevana Web lokacija (Default Web Site): IIS-u služi za HTTP zahzeve koji

nisu povezani sa odreženom IP adresom/imenom matičnog računara. IIS pod ovom

lokacijom pravi virtualne direktorijume terminalskih usluga (Tsweb) i virtualni

direktorijum štampanja na osnovu Interneta (Printers). Direktorijum Printers omogućava

server da podržava štampanje preko Internet protokola za štampanje (Internet Print

Protocol, IPP) s Web klijenta. Podrazumevana Web lokacija je konfigurisana za

priključak 80 bez imena matičnog računara a pristup anonimnom korisniku je dozvoljen.

Administriranje usluga Microsoft SharePoint: Ova lokacija omogućava upravljanjem

skupom usluga SharePoint na server. Koristi slučajno dodeljeni priključak, pri čemu su

omogućeni slobodni pristup i integrisana Windows indetifikacija.

Podrazumevana lokacija vezana je sa svim nedodeljenim IP adresama. Na taj način, lokacija

odgovara na sve IP adrese vezane sa serverom koje nisu dodeljene drugim lokacijama.

Podrazumevana lokacija ima druge implikacije, posebno na serverima koji su matični za više

lokacija. Primera radi, ako pretpostavimo da sve lokacije na server koriste istu IP adresu,

upotrebite ime matičnog računara za preusmeravanje dolazećih zahteva klijenata prema zadatoj

lokaciji. Ukoliko zadata lokacija nije dostupna, IIS preusmerava klijenta na podrazumevanu

lokaciju. Zbog toga pažljivo razvijajte podrazumevanu lokaciju tako da može odgovoriti i pri

“slučajnom” preusmeravanju klijenata. Zamislite podrazumevanu lokaciju kao “program za

obradu grešaka” za dolazeće Web zahteve. Pri projektavanju podrazumevane lokacij, omogućite

preusmeravanje klijenata na ispravnu lokaciju.

14

6. KONFIGURISANJE WEB LOKACIJE

Kada radite sa IIS-om, podešavanje Web lokacije ne predstavlja težak zadatak, ali se

odvija u nekoliko koraka.

PRIPREMA SERVERA

Da biste podesili novu lokaciju, pripremite njene direktorijume. Često je najjednostavniji

prilaz postavljanje svih datoteka lokacije u fizičku strukturu jednog direktorijuma, tako da se sav

sadržaj nalazi u tom direktorijumu i njegovim fizičkim poddirektorijumima. IIS ne nameće

strukturu jednog direktorijuma. Možete da napravite i virtuelnu strukturu koristeći direktorijum

na lokalnom serveru, deljeni resurs na drugom serveru i virtualne direktorijume. Klijentu se sve

one pojavljuju kao struktura jednog logičkog direktorijuma i funkcionišu u skladu s tim u okviru

sadržaja lokacije. Odlučite kako ćete čuvati datoteke lokacije, da li će se ona nalaziti na jednom

ili više servera i koja NTFS ovlašćenja morate da dodelite direktorijumima radi kontrole

prisstupa ako ne koriste slobodan pristup ili kombinaciju slobodnog pristupa i pristupa sa

indetifikacijom.Naprivite direktorijum na ciljnom računaru i konfigurišite dozvole.

Sledeće je da proverite jeste li potrebne IP adrese povezali sa serverom. Ako je server

matični za samo jednu lokaciju, treba vam samo jedna IP adresa. Za pregledanje i dodavanje IP

adresa možete da koristite svojstva TCP/IP protokola u parametrima mrežne veze.

Najzad, proverite da li je za domen formirana potrebna DNS zona serveru naziva i da li je

popunjena odgovarajućim podacima o resursima. Na primer, ako podešavate Web i FTP server

za svoj domen latinaccents.biz, na svom DNS server formirajte DNS zonu za latinaccents.biz sa

odgovarajućim Start of Authority (SOA) i Name Server (NS) podacima za zonu. Zatim

formirajte matične (A) podatke za WWW i FTP koji upućuju na odgovarajuće IP adrese za te

usluge na vašem IIS serveru. Takođe proverite da li je domen registrovan sa osnovnim serverima

i da li podaci osnovnih servera upućuju da se imena traže s vašeg DNS servera.

PRAVLJENJE I KONFIGURISANJE LOKACIJE NA IIS-U

Pravljenje i konfigurisanje Web lokacija na Iis-u obavlja se u nekoliko koraka iako je

sam proces podizanja lokacija relativno jednostavan. Ako imate posebne zahteve za svoju

lokaciju ili hoćete da dodatno prilagodite neka svojstva ili ponašananje, primena naprednih

svojstva može vam uzeti malo više vremena. Prvo treba pokrenuti čarobnjak Web Site Creation.15

POKRETANJE ČAROBNJAKA ZA LOKACIJE

Da biste dodali lokaciju, otvorite konzolu Internet Information Services Manager iz

direktorijuma Administrative Tools. Raširite server na koji postavljate Web lokaciju, desnim

tasterom pritisnite kontejner Web Sites i izaberite opciju New Web Site da biste pokrenuli

čarobnjaka Web Site Creation. Čarobnjak traži da unesete sledeće podatke:

Desription: Opis koji se pojavljuje na IIS konzoli kao indetifikacija Web lokacije.

IP Address: S padajuće liste izaberite IP adresu za lokaciju. Ako ne koristite ime

matičnog računara ili drugi priključak, svaka lokacija mora imati jedistvenu IP adresu.

TCP port: Podrazumevani HTTP priključak je 80, mada možete zadati svaki važeći

priključak koji se ne kosi s drugim uslugama servera. Zadavanje adrese priključka koja

nije podrazumevana, predstavlja dodatni stepen bezbednosti pošto klijenti moraju da

znaju broj priključka i da ga unesu u okviru URL adrese na primer,

http://www.latinaccents.biz:8080, ako se radi o priključku 8080. Ažuriran spisak poznatih

registrovanih brojeva TCP priključaka naći ćete na adresi

http://www.iana.org/assigments/pot-numbers.

Host Header: Ime matičnog računara je ime domena koje se traži s klijentove URL

adrese, na primer, podrška.grad.org na URL adresi http://podrška.grad.org/contacts.

Matično ime serveru prenosi klijentov čitač, a IIS može da koristi ti ime za određivanje

lokacije koju će tražiti na serveru s više lokacija.

SSL port: Ako za formiranje bezbednih Web lokacija koristite vezu na nivou

bezbednosne utičice (Secure Socket Layer), zadatej broj priključaka za SSL.

Podrazumevani broj priključka je 443.

Path to the home directory: Unesite ili pronađite putanju koja služi kao primarni

direktorijum lokacije. Možete zadati lokalni direktorijum, deljeni resurs mreže ili UNC

putanju.

Allow anonymouse access: Izaberite ovu opciju kako biste omogućili anonimno

povezivanje s lokacijom. Ukolonite znak za potvrdu ako hoćete da koriste Windows

naloge za proveru indetiteta u okviru lokacije.

16

Access permissions: Konfigurišite vrstu dozvole za pristup koju hoćete da date

klijentima za tu lokaciju. Na raspolaganju su sledeće opcije:

Read: Omogućava klijentima čitanje sadržaja lokacije.

Run Script: Omogućava klijentima da izvršavaju skriptove, pisane na jezicima kao

što je ASP, JSP itd.

Execute: Omogućava klijentima da izvršavaju aplikacije kao što su ISAPI, CGI itd.

Write: Omogućava klijentima da na lokaciju postave sadržaj.

Browse: Omogućava klijentima da pretražuju strukturu direktorijuma lokacije.

Kada pomoću čarobnjaka napravite Web lokaciju, potrebna su vam i dodatna svojstva

koja definišu sadržaj lokacije, ovlašćenja itd.

KONFIGURISANJE PODRAZUMEVANIH DOKUMENATA

Većina lokacija sadrži bar jedan podrazumevani dokument. To je HTML ili ASP

dokument koji se pokazuje klientu ako na URL adresi ne postoji nikakav drugi dokument. Na

primer, ako potražite http://www.latinaccents.biz, videčete dokument koji je prilikom

konfigurisanja lokacije www.latinaccents.biz uzet za podrazumevani (na primer defaul.htm ili

default.asp). Klijent može da traži određeni dokument na primer

http://www.latinaccents.biz/contacts.htm. U tom slučaju, IIS bi dao dokument Contacts.htm,

podrazumevajući da on postoji u korenskom direktorijumu lokacije.

Možete da konfigurišete više podrazumevanih dokumenata. Ako neki od onih koji sse

nalaze na listi nije dostupan, IIS daje sledeći dokument s liste. Prilikom zadavanja

podrazumevanih dokumenata navodite i njihov prioritet. Da biste to uradili otvorite IIS konzolu,

pritisnite desnim tasterom miša Web lokaciju koju hoćete da menjate i izaberite opciju

Properties. Na kartici Documents potvrdite opciju Enable Default Content Page i zatim potvrdite

da kao primarni dokument u ciljnom direktorijumu koristite jedno od imena podrazumevanih

dokumenata (default.htm, default.asp ili index.htm) ili pritisnite dugme Add da biste dodali ime

dokumenta koji hoćete da koristite. Pošto ubacite odgovarajuća imena, pomoću strelica nagore i

nadole možete da promenite redosled dokumenata.

KONFIGURISANJE MATIČNOG DIREKTORIJUMA

17

Kada pomoću čarobnjaka dodate novu lokaciju, vi zadajete lokalni direktorijum , deljeni

resurs mreže ili UNC putanja koja će služiti kao matični direktorijum lokacije. Drugi korak pri

konfigurisanaj lokacije jeste fino podešavanje svojstva matičnog direktorijuma. Da biste to

uradili, pritisnite desnimm tasterom miša lokaciju u IIS konzoli, izaberite opciju Propeties i

predjite na karticu Home Directory da biste je prikazali (slika 9). Kartice koje su prikazane na

stranici svojstva lokacije razlikuju se, što zavisi od mogućnosti koje ste instalirali na server.

Slika 9. Kartica Home Directory

Kao što se vidi na slici 9. možete da promenite lokaciju matičnog direktorijuma. Pomoću

polja za potvrdu možete definisati ovlašćenaj za pristup i aktivirati prijavljivanje i indeksiranje.

Grupa kontrola Application Settings onogućava da fino upravljate izvršavanjem aplikacije i

otkrivanjem grešaka. Podesite vrednosti na osnovu uloga koju Web lokacija ima, klijenta kojima

se obraća i potrebe za bezbednošću.

KONFIGURISANJE MERA BEZBEDNOSTI

Kartica Directory Security omogućava da konfigurišete pristup i bezbednosne mere za

Web lokaciju. Preko nje možete da omogućite ili sprečite anonimni (slobodni) pristup i zadate

opcije za indetifikaciju. Zadajte opseg IP adresa kojima je pristup dozvoljen ili zabranjen, pa

možete ograničavati pristup određenim podmrežama. Ovo je posebno korisno za omogućavanje

pistupa samo korisnicima intraneta sa određene fizičke lokacije, kao što je odeljenje, ili iz cele

18

organizacije. Karticu Directory Security možete da koristite i za konfigurisanje sertifikata i

aktiviranje SSL-a.

KONFIGURISANJE DRUGIH PARAMETRA WEB LOKACIJE

Dosad obavljeni zadaci i izabrane opcije omogućavaju da podignete i pokrenete većinu Web

lokacija. Medjutim, svaka lokacija nudi nekoliko drugih kartica sa svojstvima koje možete da

koristite za konfigurisanje mnoštva svojstva lokacije za upravljanje performansama,

konfigurisanje didatnih opcija za bezbednost itd. U sledećem spisku navedenu se kartice sa

svojstvima zajedno s vrstama zadataka koje možete da izvršite:

Performance: Nudi sredstva za kontrolu preformansi Web lokacije. Možete da

omogućite i podesite propusni opseg, čime se ograničava opterećenje koje lokacija pravi

na serveru. Ako vam odgovara, možete i da ograničite broj istovremenih veza.

ISAPI Filters: Reaguju na događaje tokom obrade HTTP zahteva i mogu da obezbede

pozadinsku obradu saobraćaja na lokaciji. Pomoću kartice ISAPI Filters instalirate i

uključite ili isključite ISAPI filtere.

HTTP Headers: Ova kartica sa svojstvima kontroliše nekoliko svojstva Http zagavlja za

lokacije:

Content expiration: Pomoću ovog svojstva možete da odredite datum isticanja

važenja sadržaja i tako omogućiti klijentima i skriptovima da prover da li sadržaj još

uvek važi i automatski ga osveži.

Custom HTTP headers: Namenska HTTP zaglavlja možete da dodate lokaciji kako

biste omogućili namensku obradu u okviru skriptova i čitača.

Content rating: Uključite i konfigurišite ocenjivanje sadržaja kako biste aktivirali

ocenjivačke filtere koji na osnovu zadatih ocena indetifikuju i eventualno blokiraju

sadržaj koji klijent šalje.

MME mapping for the site: Konfigurišite novu vrstu pridruživanja datoteke za

sadržaj lokacije.

Custom Errors: Definiše poruke o greškama koje klijenti primaju, kao što je stranica

koja se pojavljuje kada klijent zatraži nepostojeću stranicu. Podrazumevano se stranica s

porukama o greškama smeštaju u direktorijum systemroot\help\iisHelp\common.

19

Koristeći bilo koji HTML ili tekstualni editor, možete da menjate i prilagođavate ove

stranice.

Server Extensions 2002: Stranica Server Extensions omogućava da konfigurišete Server

Extensions (poznat i kao FrontPage Server Extensions) koji upravlja opcijama za

formiranje Web stranica pomoću programa FrontPage i s njim povezanih aplikacija.

BITS Server Extensions: Preko ove kartice podesite prenos datoteka za lokaciju.

KONFIGURISANJE SERVERA S VIŠE LOKACIJA NA JEDNOJ IP ADRESI

Više Web lokacija na jednom serveru možete da konfigurišete tako da svaki ima

jedinstvenu IP adresu, ali to može da bude problem kada vam je na raspolaganju ograničen broj

IP adresa. IP adresa je tek samo jedna od tri svojstva koja definišu lokaciju. Druga dva su TCP

priključak i ime matičnog računara (host header). Preko TCP priključaka lokacij akomunicira, a

ime matičnog računara je ime domena lokacije. U našem primeru, glavna lokacija grad.org

koristi internu adresu 192.168.0.3, podrazumevani TCP priključak je 80, a ime matičnog

računara je www.grad.org. Lokacija za podršku bi mogla da koristi adresu 192.168.0.3,

priključak 80 i ime podrška.grad.org. Lokacije na istom serveru mogu da dele bilo koja dva od

ova tri svojstva, ali treće mora da se razlikuje. U ovom primeru, ime matičnog računara

jedinstveno je za svaku lokaciju.

Imena matičnih računara omogućavaju da više lokacija deli IP adresu pošto većina čitača

podržavaju korišćenje imena matičnih računara. Ovi čitači ime matičnog računara prosleđuju

serveru, a server na osnovu tog imena usmerava saobraćaj prema odgovarajućoj lokaciji. Na slici

10 prikazan je način na koji ime matičnog računara pomaže pri usmeravanju saobraćaja na pravu

lokaciju.

20

Slika 10. Usmeravanje saobraćaja prema odgovarajućoj Web lokaciji pomoću imena matičnih

računara

Da biste za neku lokaciju konfigurisali ime matičnog računara, u IIS konzoli pritisnite

desnim tasterom miša lokaciju i izaberite opciju Properties. Na kartici Web Site pritisnite dugme

Advanced. U okviru za dijalog Advanced Multiple Web Site Configuration izaberite element

koji hoćete da promenite i pritisnite dugme Edit. kao ime matičnog računara unesite domen URL

indetifikatora (na primer www.grad.org ) a zatim zatvorite listu svojstva lokacije. Na kraju

proverite da li ste izmenili vrednost za DNS za svaku lokaciju tako da matični računar upućuje

na odgovarajuću IP adresu.

IZRADA REZERVNIH KOPIJA I OBNAVLJANJE KONFIGURACIONIH PODATAKA

IIS čuva konfiguracione podatke u tekstualnim datotekama u XML formatu. Izvezite

konfiguraciju lokacije ili virtualnog direktorijuma u XML datoteku radi arhiviranja/izrade

rezervne kopije i učitajte konfiguraciju iz te datoteke.

Da biste napravili rezervnu kopiju konfiguracije lokacije ili virtuelnog direktorijuma,

desnim tasterom miša pritisnite virtuelni server i izaberite All Tasks Save Configuration to a

21

File. U dobijenom okviru za dijalog navedite ime datoteke i putanju a možete tražiti i šifrovanje

datoteke. IIS pravi XML datoteku na navedenoj lokaciji.

Iz konfiguracione datoteke možete da dodate virtualni server ili virtualni direktorijum, što

je korisno kada treba da obnovite server posle otkaza ili kada hoćete da premestite virtuelni

server s jednog fizičkog servera na drugi. Da biste dodali virtualni server iz konfiguracione

datoteke, otvorite IIS konzolu, desnim tasterom miša pritisnite kontejner Web lokacija i izaberite

New / Web Site (from file). U dobijeni okvir za dijalog uneesite ime XML datoteke i putanje,

pritisnite Read File, izaberite lokaciju koju treba obnoviti i pritisnite OK. Ako je datoteka

šifrovana, IIS traži da unesete lokaciju.

Možete takođe da pravite rezervne kopije i obnavljate sve virtualne HTTP servere na

fizičkom serveru, što je izuzetno korisno za brzo obnavljanje servera posle kvara ili premeštanja.

Kada hoćete da napravite rezervnu kopiju svih lokacija desnim tasterom miša pritisnite kontejner

Web lokacij ai izaberite All Tasks / Save Configuration to a File. Da biste napravili datoteku,

navedite njeno ime i putanju i opcione parametre šifrovanja. Sve virtualne servere učitavate tako

što ponovite opisani postupak za čitanje XML datoteke i obnavljanje konfiguracije, po potrebi

ponavljajući postupak radi učitavanja svakog virtualnog servera.

Opciono možete da pravite rezervne kopije i da ih učitavate na nivou servera, umesto na

nivou kontejnera Web lokacija. IIS automatski pravi rezervne kopije konfiguracionih podataka,

ali možete izričito da napravite kopiju ili da učitate konfiguraciju svih FTP i Web lokacija na

serveru. Da biste izričito napravili rezervnu kopiju, otvorite IIS konzolu i desnim tasterom miša

pritisnite server, a zatim izaberite All Task / Backup|Restore Configuration. Pritisnite Create

Backup, navedite ime rezervnih kopija, opciono omogućite šifrovanje i pritisnite OK. IIS pravi

par datoteka ispred kojih se nalazi navedeno ime, u direktorijumu %systemroot%\System32\

inetsrv\MetaBack, i konfiguraciju upisuje u te datoteke. Kasnije možete da pritisnete server

desnim tasterom miša, izaberete All Task / Backup|Restore Configuration i izaberete po imenu i

učitate određenu konfiguraciju. Možete takođe da prebacite rezervne kopije na drugi server i da

na njemu učitate konfiguraciju.

22

7. VIRTUALNI DIREKTORIJUM

U ranijim verzijama IIS-a bilo je prilično nezgodno obezbediti hostovanje više Web

sajtova (ponekad su se nazivali "virtuelnim sajtovima") na istom fizičkom sistemu, i ponekad su

bile neophodne modifikacije Registryja. Srećom, ovaj proces je dosta olakšan u IIS 6 i 7. Kao što

je pomenuto, sadržaj Web sajta se inicijalno postavlja u polazni (home) direktorijum. Ovaj

polazni direktorijum smatra se root direktorijumom (/) za Web sajt i može da ukazuje na

direktorijum na lokalnom sistemu ili deljeni direktorijum na drugom sistemu, ili može da

predstavlja preusmeravanje na drugi URL. Kod "ogoljenog" (bare-bones) Web sajta svi fajlovi

mogu da se smeštaju u root direktorijum. Ali, kako Web sajtovi postaju sve veći, često je

neophodno organizovati sadržaj po nivoima u okviru poddirektorijuma glavnog direktorijuma

sajta. Postoje dva načina da to izvedete. Prvi se ogleda u jednostavnom kreiranju

poddirektorijuma ispod root direktorijuma i postavljanju sadržaja u te poddirektorijume. Na

primer, recimo da se Vaš sajt nalazi u direktorijumu C:\Inetpubwwwroot i da mu se pristupa

preko URL-a www.companyname.com.

Ako odlučite da sve grafičke fajlove premestite u zaseban poddirektorijum, možete da

kreirate poddirektorijum pod nazivom C:\Inetpub\wwwroot\images, a zatim sav grafički sadržaj

postavljate u taj direktorijum. Za pristup fajlovima iz tog direktorijuma, u pretraživaču je

potrebno uneti URL www.companyname.com/images. Međutim, šta ako želite da organizujete

sadržaj sajta kao da se nalaze po poddirektorijumima, ali ne želite da premeštate sadržaj u

normalni poddirektorijum u okviru strukture sajta? Virtuelni direktorijumi imaju isti efekat kao

da ste dodali poddirektorijume za glavni direktorijum sajta (ili čak na nižim nivoima sajta), a

zatim kreirali alijas, ili postavili pokazivač na direktorijum koji se nalazi negde na sistemu ili na

drugom kompjuteru na mreži. Zahvaljujući virtuelnim direktorijumima, ne morate da premeštate

ceo Web sadržaj na jedan sistem, niti da kreirate pravilnu strukturu kroz koju će posetioci

pristupati sadržaju sajta. Umesto toga, sadržaj možete da smestite bilo gde na mašini, ili bilo

kom delu mreže, a korisnici će moći da pristupe tom sadržaju kroz jednostavnu strukturu

direktorijuma.

Virtuelni direktorijumi su korisni iz više razloga:

Uprošćavaju strukturu Web sajta sa korisnikove tačke gledišta. Virtuelni direktorijum

može da se prikazuje kao da se nalazi odmah ispod glavnog direktorijuma Web sajta, bez

obzira na to da li ukazuje na lokaciju koja se nalazi deset nivoa niže u strukturi

direktorijuma, ili se nalazi na zasebnom fizičkom drajvu ili kompletno zasebnom sistemu.

23

Omogućavaju veću fleksibilnost prilikom organizovanja sadržaja. Korporacijski intranet

može da uključuje virtuelne direktorijume iz nekoliko odeljenja koji se u stvari nalaze i

održavaju na serverima tih odeljenja umesto na IIS serveru. Ako administrator mora da

pomera direktorijume, dovoljno je da samo promeni alijas pomoću kog je direktorijum

mapiran, umesto da ispravlja svaki link na svim stranicama Web sajta.

Obezbeđuju dodatni nivo zaštite jer: a) korisnici ne znaju gde se sadržaj zaista nalazi i b)

čak i kada se glavni direktorijum sajta nalazi na FAT particiji kojoj mogu da pristupe svi

anonimni korisnici, i dalje možete da kreirate virtuelne direktorijume koji ukazuju na

direktorijume na NTFS particiji, tako da se pristup dopusti samo korisnicima sa

odgovarajućim dozvolama za pristup fajlovima i direktorijumima.

Kada se uverite da Vaš Web sajt ispravno funkcioniše, možda će biti potrebno izvesti neka fina

podešavanja parametara sajta. Da biste promenili bilo koju postavku sajta, vratite se u konzolu

iis.msc i selektujte sajt. Iz padajućeg menija Action izaberite opciju Properties, kako biste

promenili postavke na stranici sa svojstvima sajta.

24

8. FTP SERVIS

FTP (File Transfer Protocol – protokol za prenos datoteka) je najčešće korišcen protokol

za prenos podataka između dva računara na mreži. FTP koristi TCP/IP za mrežnu komunikaciju,

što omogučava da bude pouzdan i serijski orijentisan. FTP veza se uspostavlja na zahtjev

klijentskog računara prema serverskom računaru. Klijentski računar mora da poseduje program

koji implementira FTP protokol (tzv. FTP klijent), a serverski računar mora da poseduje program

koji prihvata konekcije na standardnom FTP portu i takođe razume komande protokola FTP (tzv.

FTP server ili FTP demon). Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande

serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor. Taj odgovor može biti poruka da je

komanda uspešno obavljena, datoteka koja je zahtevana ili poruka o grešci. FTP obezbeđuje

pristup programima, elektronskim knjigama, slikama itd. i njihov prenos na računar korisnika.

Omogućava prikupljanje informacija o konkurentima korišćenjem raspoložive dokumentacije,

kao i mogućnosti razmene informacija u komunikaciji. Godinama je bio jedini sistem koji je

omogućavao da se datoteke prenesu sa jednog mesta na drugo. Iako se danas veliki deo transfera

fajlova na Internetu odvija preko HTTP-a, FTP i dalje predstavlja značajan protokol za podršku

ako pokrećete javni Web sajt, iz prostog razloga što ovaj protokol podržavaju skoro svi klijenti.

Softver FTP klijenta razvijen je za skoro sve moguće kompjuterske platforme - uključujući

mainframe i miderange sisteme. Klijenti koji ne mogu da primaju fajlove preko HTTP-a

najverovatnije to mogu da izvedu preko FTP-a.

FTP nije deo podrazumevane instalacije za IIS 7. Morate ga specijalno dodati pomoću

Windows Components Wizarda. FTP servis koji se nalazi u okviru IIS-a 7 sada uključuje jednu

veliku novu karakteristiku: mod izolacije korisnika (user isolation mode) koja ograničava

korisnika samo na pristup njegovom matičnom direktorijumu. To je bilo dizajnirano za Internet

Service Providers koji su klijentima dopuštali da postavljaju fajlove i Web sadržaj na server.

Međutim, ponekad je korisno dopustiti, primera radi, korisnicima Macintosh ili Unix klijenata da

pristupe svojim matičnim direktorijumima na fajl serveru preko FTP-a. U narednim primerima

najpre čemo objasniti kako da postavimo FTP sajt bez moda za izolaciju korisnika, a zatim kako

se to radi sa mod-om za izolaciju korisnika. Kao što će uskoro biti rečeno, FTP podržava

virtuelne direktorijume, ali ne i nazive hosta, tako da se nekoliko FTP sajtova na istom serveru

može konfigurisati jedino na različitim IP adresama ili različitim TCP/IP portovima.

25

8.1 KONFIGURISANJE GLAVNIH SVOJSTVA ZA FTP LOKACIJE

Kao i za Web (HTTP) servise, IIS obezbeđuje niz stranica sa glavnim svojstvima pomoću

kojih administratori mogu da naznače podrazumevane postavke za sve FTP sajtove. Da biste

postavili glavna svojstva za sve FTP sajtove, kliknite desnim tasterom na direktorijum FTP Sites

u panelu dometa u okviru iis.msc. Uz jedan izuzetak (kartica Service nije dostupna na nivou FTP

sajta), stranice sa glavnim svojstvima su identične onima za individualne Web sajtove.

Informacije koje se primenjuju samo u kontektsu individualnih sajtova (kao što su postavke za

identifikaciju ili za polazni direktorijum) zasenčene su i nedostupne iz stranica sa glavnim

svojstvima. Postavke koje su definisane u glavnim svojstvima FTP sajtova nasleđuju se za sve

nove i postojeće sajtove, osim ako za to svojstvo već nije bila definisana neka druga vrednost.

Na primer, ako na nivou direktorijuma FTP Sites zabranite anonimni pristup, svi novokreirani

sajtovi neće inicijalno dopuštati anonimni pristup. Međutim, ako ste eksplicitno dopustili

anonimni pristup za javni FTP sajt, ta vrednost ima veći prioritet od postavke na višem nivou.

Kasnije, ako odlučite da resetujete glavna svojstva tako da dopustite anonimni pristup, IIS će

pitati da li želite da resetujete svojstvo Allow Anonymous za bilo koji individualni sajt koji

trenutno ne dopušta anonimni pristup. Postoji jedna stranica sa glavnim svojstvima koja nije

dostupna na nivou individualnih sajtova. Kartica Service, dopušta osposobljavanje postavke za

regulisanje propusnog opsega za sve FTP sajtove. Nije moguće postaviti specifične paramtere za

redukovanje opsega na individualnim FTP sajtovima, kao što je bilo moguće kod individualnih

Web sajtova (slika 11).

26

Slika 11. Kartica Service na stranici sa svojstvima za direktorijum FTP Sites

8.2 KREIRANJE NOVE FTP LOKACIJE

Da bi se postavili FTP servisi u okviru Internet Information Servicesa, morate unapred da

pripremite sledeće informacije:

Sa koje IP adrese želite da FTP server osluškuje zahteve (ili bi trebalo da se odaziva na

sve raspoložive IP adrese).

Koji bi broj TCP/IP porta ovaj FTP server trebalo da osluškuje na prethodno naznačenoj

IP adresi(ama). Obično je to port 21.

Da li je za FTP sajt dopušten pristup radi čitanja, upisa ili oboje.

U kom se direktorijumu smeštaju FTP fajlovi.

Kreiranje novog FTP sajta počinje uz pomoć čarobnjaka - u ovom slučaju, FTP Site Creation

Wizard. Da bi se čarobnjak startovao, selektujte direktorijum FTP Sites na IIS serveru u panelu

dometa u okviru alatke Internet Information Services. Selektujte komandu New/FTP Site iz

padajućeg menija Action i čarobnjak će Vas provesti kroz neophodni konfiguracioni proces. U

prvom koraku, prikazanom na slici 14.9, traži se da unesete prepoznatljivi naziv pomoću kog

ćete referencirati FTP sajt. Izaberite smisaoni naziv za sajt i kliknite Next za prelazak na sledeći

korak, prikazan na slici 12.

Slika 12. Kreiranje FTP sajta

27

Da bi korisnici mogli da kontaktiraju FTP server, morate da dodelite IP adresu i broj TCP

porta za servis radi osluškivanja dolazećih konekcija. FTP ne podržava nazive hosta. Čarobnjak

podrazumeva da bi FTP server trebalo da osluškuje TCP port 21 za sve raspoložive IP adrese na

sistemu. Ako je serveru dodeljeno više IP adresa (na primer, za interni i spoljašnji interfejs),

možete da selektujete određene adrese iz padajuće liste IP Address. Ili, ako će FTP sajt biti

dostupan sa Interneta, ali ne želite da koristite podrazumevani port 21, možete da pridružite bilo

koji broj porta između 1 i 65535.

Kada se FTP klijenti inicijalno povežu na server, biće usmereni na polazni direktorijum

na sistemu i neće moći da pređu bilo gde iznad tog polaznog direktorijuma. Za njih je taj polazni

direktorijum u stvari "root" direktorijum. Taj direktorijum može da se nalazi na IIS serveru ili

može da bude deljeni direktorijum bilo gde na istoj mreži. Iz root direktorijuma možete da

kreirate poddirektorijume po kojima će biti organizovani fajlovi za preuzimanje ili fajlovi koje bi

korisnici sami trebalo da postave na server. Unesite odgovarajući naziv direktorijuma ili UNC

putanju do njega i kliknite Next. Ako unesete UNC putanju, u sledećem koraku se zahteva da

unesete korisničko ime i lozinku za IIS koji će se koristiti prilikom pristupa tom deljenom

direktorijumu. U suprotnom, ako ste uneli lokalnu putanju, sledeći korak je finalni.

Kada ste definisali kako se sajt može kontaktirati i koji direktorijum bi trebalo da koristi,

poslednja stvar koju IIS mora da zna jeste da li bi trebalo da dopusti pristup sajtu radi čitanja,

radi upisa ili oboje. Ponuđene opcije su jasne same po sebi: ako FTP server koristite samo da

biste korisnicima ili klijentima obezbedili fajlove za preuzimanje, onda je pristup samo radi

čitanja zadovoljavajući izbor; ako bi korisnici trebalo da postavljaju svoje fajlove na server, onda

selektujte pristup radi upisa; ukoliko je potrebno, možete da selektujete obe opcije. Kliknite Next

za kompletiranje konfigurisanja sajta, i FTP Site Creation Wizard će kreirati sajt i odmah ga

startovati. Ako čarobnjak prijavi neki problem, verovatno ste kreirali sajt sa IP adresom ili

brojem porta koji se već koristi za neki drugi sajt. Sajt se i pored toga kreira, samo ne može da se

startuje sve dok ne rešite problem i dok ručno ne pokrenete sajt pomoću menija Action ili

kontekstnog menija za taj sajt.

Kada se sajt kreira, preostaje samo da se u polazni direktorijum postavi odgovarajući

sadržaj. Moguće je postaviti od svega nekoliko fajlova do nekoliko hiljada fajlova. Ako imate

veliki broj fajlova, verovatno ćete ih lakše kontrolisati ako ih organizujete u okviru neke logičke

strukture direktorijuma. U svakom slučaju, postavite fajlove tako da ih korisnici mogu lako

pronaći. Takođe, uobičajeno je da se za FTP sajtove sa većim brojem fajlova postavljaju

index.txt i/ili readme.txt fajlovi u direktorijumima u okviru sajta, tako da korisnici razumeju

28

kakvog je tipa sadržaj u okviru svakog direktorijuma. Na kraju krajeva, niko ne želi da dođe u

situaciju da nagađa čemu služe fajlovi 8.3 ili šta stvarno znače nazivi direktorijuma.

8.3 PRISTUP KLIJENATA FTP LOKACIJI

Klijenti se povezuju s FTP lokacijom pomoću Web čitača, FTP pomočnog programa s

komandne linije (isporučuje se sa svim Windows platformama, Unixom i drugim platformama)

ili preko FTP pomoćnih programa nezavisnih proizvodjača. Prilikom povezivanja pomoću

Internet Exploreraklijenti daju korisnički nalog za vezu u okviru URL adrese ako ne koriste

anonimni nalog za pristup lokaciji. Unesite URL adresu u obliku ftp://korisnik@lokacija, gde je

korisnik ime naloga, a lokacija ime FTP lokacije. Na primer, prijavljivanje pod imenom jboyce

na lokaciju ftp.grad.org traži da unesete URL adresu ftp://jboyce@ftp.grad.org. Internet

Explorer traži lozinku. Da biste se prijavili preko naloga anonimnog korisnika, upišite

anonymous kao URL.

29

9. LITERATURA

[1] Jeffrey Shapiro, “Windows Server 2008 Bible”, Wiley Publishing, 2008.

[2] Jonatban Hassell, “Windows Server 2008 The Definitive Guide ”, O’Reilly, 2008.

[3] Web sajt http://sr.wikipedia.org/sr/Internet_Information_Services, 02.12.2011

[4] Web sajt http://technet.microsoft.com/en-us/library/cc730981%28WS.10%29.aspx,

02.12.2011

[5] Web sajt http://crofan.org/showthread.php?s=6d529e9f6be04e02c6e5ca578d0f765d&t=1204,

03.12.2011

[6] Web sajt http://windows.microsoft.com/sr-Latn-CS/windows-vista/Editing-Internet-

Information-Services-IIS-7-0-configuration-files, 03.12.2011

30