БАЗЕ ПОДАТАКА

САДРЖАЈ

1. Baze podataka.....................................................................................................................51.1. Šta je sistem baza podataka?......................................................................................51.2. Šta je baza podataka?.................................................................................................61.3. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?..........................................7

1.3.1. Funkcije DBMSa................................................................................................71.3.2. Tipovi sistema baza podataka.............................................................................8

1.4. Modeli podataka.........................................................................................................91.5. Relacioni model podataka........................................................................................10

1.5.1. NULL Vrednosti atributa.................................................................................111.5.2. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka...............................111.5.3. Svojstva relacije...............................................................................................121.5.4. Zadatak 1..........................................................................................................131.5.5. Zadatak 2..........................................................................................................13

1.6. Ključevi relacije.......................................................................................................141.6.1. Zadatak 3..........................................................................................................15

1.7. Relacioni integritet...................................................................................................151.7.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi........................................................16

1.8. Predstavljanje šema relacione baze podataka...........................................................181.9. Pitanja.......................................................................................................................181.10. Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE.....................................................201.11. Zadaci...................................................................................................................22

2. SQL naredbe za kreiranje podataka..................................................................................242.1. Baza podataka PREDUZEĆE..................................................................................26

2.1.1. Definicija tabela...............................................................................................272.1.2. Test podaci za bazu podataka PREDUZEĆE...................................................28

2.2. SQL naredbe za kreiranje podataka..........................................................................292.2.1. Tipovi podataka................................................................................................302.2.2. SQL DDL naredbe za kreiranje tabela RADNIK i SEKTOR..........................312.2.3. Ograničenje kolone...........................................................................................322.2.4. Ograničenja tabele............................................................................................33

2.2.4.1. Ograničenje stranog ključa.......................................................................332.2.5. DDL naredbe za kreiranje baze podataka PREDUZEĆE................................35

2.3. MS Access specifičnosti...........................................................................................362.4. Praktičan rad : MS Access........................................................................................37

2.4.1. Pitanja za samostalni rad..................................................................................413. Naredba SELECT.............................................................................................................42

3.1. Naredba SELECT.....................................................................................................423.1.1. Klauzule SELECT i FROM.............................................................................433.1.2. Klauzula WHERE............................................................................................45

3.1.2.1. Logički operatori......................................................................................46

3.1.2.2. Operator IN...............................................................................................473.1.2.3. Operator BETWEEN................................................................................473.1.2.4. Operator LIKE..........................................................................................483.1.2.5. Operator IS NULL...................................................................................48

3.1.3. Klauzula ORDER BY......................................................................................493.1.4. Aritmetičke funkcije.........................................................................................503.1.5. Funkcije agregacije...........................................................................................51

3.2. Praktični rad: MS Access.........................................................................................523.3. Pitanja za samostalni rad..........................................................................................56

4. Naredba SELECT II.........................................................................................................574.1. Klauzule GROUP BY i HAVING............................................................................58

4.1.1. Primena.............................................................................................................594.2. Spajanje tabela..........................................................................................................60

4.2.1. Dekartov proizvod (cross-join)........................................................................614.2.2. Unutrašnji spoj (inner-join)..............................................................................624.2.3. Levi spoljašnji spoj (left-outer join).................................................................634.2.4. Potpuni spoljašnji spoj (full-outer join)...........................................................644.2.5. Primena.............................................................................................................64

4.3. Kombinovanje rezultata više SQL upita..................................................................664.4. Pitanja za samostalni rad..........................................................................................684.5. Zadatak: Relacione baze podataka i SQL.................................................................69

5. SQL naredbe za manipulaciju podacima..........................................................................705.1. Dodavanje novih podataka.......................................................................................70

5.1.1. Dodavanje novih podataka korišćenjem upita..................................................725.2. Ažuriranje podataka.................................................................................................745.3. Brisanje podataka.....................................................................................................755.4. Modifikacija šeme relacione baze podataka.............................................................76

5.4.1. Brisanje tabele..................................................................................................775.4.2. Modifikacija tabele...........................................................................................77

5.5. Pitanja za samostalni rad..........................................................................................786. Osnovne komponente Access aplikacija..........................................................................79

6.1. Uvod.........................................................................................................................796.2. Izrada i korišćenje formi...........................................................................................80

6.2.1. Kreiranje formi korišćenjem Form Wizard-a...................................................806.2.2. Modifikovanje strukture forme........................................................................82

6.3. Izrada i korišćenje izveštaja.....................................................................................836.3.1. Sličnosti i razlike formi i izveštaja...................................................................846.3.2. Osnovni tipovi izveštaja u Access-u................................................................846.3.3. Kreiranje izveštaja korišćenjem Report Wizard-a............................................856.3.4. Početno grupisanje i sortiranje podataka..........................................................86

6.4. Izrada i korišćenje makroa.......................................................................................876.4.1. Pokretanje i izvršenje makroa..........................................................................886.4.2. Dodavanje akcija makroa.................................................................................896.4.3. Filtriranje podataka korišćenjem makroa.........................................................89

6.5. Kreiranje aplikacije u Access-u................................................................................906.6. Pitanja.......................................................................................................................916.7. Zadatak.....................................................................................................................91

7. ADO.NET........................................................................................................................927.1. Uvod.........................................................................................................................927.2. ADO.NET data provider-i........................................................................................93

7.3. Direktan pristup podacima korišćenjem ADO.NET-a.............................................957.3.1. Kreiranje konekcije ka bazi podataka..............................................................967.3.2. Kreiranje SQL komande...................................................................................967.3.3. Korišćenje DataReader objekta........................................................................97

7.4. Korišćenje sloja sa raskinutom vezom ADO.NET-a za pristup podacima............1017.5. Pitanja.....................................................................................................................1047.6. Zadatak...................................................................................................................104

8. Povezivanje Windows Forms i ASP.NET kontrola i podataka korišćenjem C# programskog jezika i ADO.NET-a.........................................................................................105

8.1. Uvod.......................................................................................................................1058.2. Povezivanje podataka sa Windows Forms kontrolama..........................................106

8.2.1. Jednostavno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima.................1068.2.2. Složeno povezivanje Windows Forms kontrola sa podacima........................107

8.3. Povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama....................................................1108.3.1. Jednostavno povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama........................1118.3.2. Složeno povezivanje podataka sa ASP.NET kontrolama...............................113

8.4. Pitanja.....................................................................................................................1198.5. Zadatak...................................................................................................................1208.6. Zadatak: ADO.NET i aplikacije baza podataka.....................................................120

1. Baze podataka

Ciljevi lekcije 1.       Upoznati se sa značenjem termina "baza podataka". 2.       Upoznati se sa pojmom "sistem za upravljanje bazama podataka" (DBMS),  njegovim tipičnim funkcijama. 3.       Upoznati namenu "modela podataka". 4.       Upoznati se sa osnovim konceptima relacionog modela podataka

Moderne kompanije i institucije poseduju različite elektronske (računarske, informacione) sisteme koje koriste kao podršku u procesu obrade informacija, koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeđuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljači, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa različitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Takvi sistemi mogu da budu sistemi za upravljanje dokumenata, sistemi za upravljanje projektima, e-mailing sistemi, intranet, internet stranice i sl. Takvi sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza podataka, koja čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama. Baze podataka su ključna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-komerc i drugih Web zasnovanih aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzeća od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika.

Neophodno predznanje - WikiPedia1. Rad u Windows okruženju 2. Osnovno znanje o korišćenju Excel i drugih Office alata 3. Poznavanje pojmova „podatak", „tabela", „informacioni sistem" i sl.

1.1. Šta je sistem baza podataka?

Sistem baza podataka

Sistem baza podataka sadrži 4 osnovne komponente (slika 1):

(1) korisnici,

(2) aplikacija nad bazom podataka,

(3) sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i

(4) baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

1.2. Šta je baza podataka?

Baza podataka predstavlja kolekciju međusobno povezanih podataka koji su organizovani u tabele i druge strukture podataka, a koriste za jednu ili više aplikacija.

Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladište) za podatke. Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i video zapisi i sl.

Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj „definiciji" dve su činjenice od značaja - organizacija podataka u tabele i njihova međusobna povezanost.

Podaci u bazama podataka su organizovani u dvodimenzionalne tabele. Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta.

Na primer, jedna tabela može da sadrži informacije o učenicima. Kolone tabele mogu da definišu ime, prezime, godinu rođenja učenika, i sl. Vrste u takvoj tabeli su učenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog učenika.

Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se može odnosti na školu, pa će u tom slučaju tabele biti o učenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka.

Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izračunavanja ko što je Excel. Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo više podataka. Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve učenike željenog odeljenja.

Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup podacima (indeksi).

1.3. Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)?

Softverski sistem koji omogućava korisnicima definisanje, ažuriranje i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obično nudi:

Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad podacima memorisanim u bazi podataka (naredne lekcije - CREATE TABLE naredba).

Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje, ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka (naredne lekcije - SELECT, INSERT INTO, UPDATE naredbe).

Jezik za definisanje načina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne šeme baze podataka.

Kontrolisani pristup bazi podataka, što uključuje različite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

1.3.1. Funkcije DBMSa

DBMS treba da obezbedi sledeće funkcije za kontrolisani pristup podacima u bazi podataka:

Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi), odnosno samo autorizovani korisnici mogu da koriste podatke u skladu sa definisanim privilegijama (autorizacioni servisi)

Integritetni sistem, koji održava konzistentnost podataka u bazi podataka, odnosno da se sve promene dešavaju u skladu sa definisanim pravilima.

Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz baze podataka, tj da se obezbedi korektno ažuriranje podataka kada više korisnika pokušava istovremeno da vrši ažuriranja.

Sistem za kontrolu oporavka baze podataka, koji omogućava rekonstrukciju prethodnog konzistentnog stanja u slučaju neke hardverske ili softverske neispravnosti.

Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji su memorisani u bazi podataka.

Podrška za transakcije, koja obezbeđuje korektno izvršavanje niza transakcija koje mogu biti međusobno zavisne; transakcija je skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima svoj početak i kraj.

Razne korisničke funkcije, kao što su import, eksport podataka, statističke analize, funkcije za nadgledanje,...

1.3.2. Tipovi sistema baza podataka

Tehnologija baza podataka se može koristiti za veliki broj aplikacija. Praktično danas skoro i da ne možete da realizujete aplikaciju koja ne koristi neki sistem baza podataka za čuvanje podataka - bez obzira da li se radi o standardnim desktop aplikacijama, kao što su knjigovodstvene aplikacije, sistemi za upravljanje dokumentima, sistemi za banke, i sl, ili se radi o modernim Web aplikacijama koje obezbeđuju složenu funkcionalnost u distribuiranom okruženju, od on-line kupovine do raznih socijalnih mreža i sl.

Jedan granični slučaj je da vam treba aplikacija za evidenciju kućnih troškova. U tom slučaju ona obično sadrži samo nekoliko tabela, gde svaka tabela može da ima samo nekoliko stotina vrsti. Aplikaciju, a samim tim i bazu podataka, koristite samo vi, odnosno samo jedan korisnik. Za takve sisteme se obično koristi naziv personalni sistemi baza podataka. Naravno, ovakvi sistemi mogu da se primene i na mnogo složenije aplikacije od evidencije kućnog budžeta. Na primer, mogu da pokriju i poslovane manjeg preduzeća, ili da podrže rad nekog Web sajta.

S druge strane, ako imate veliku kompaniju koja ima više organizacionih jedinica, gde svaka od njih ima sopstvene poslovne procese, neophodna vam je podrška sistema baza podataka koji može da obezbedi čuvanje i pretragu velike količine informacija na više distribuiranih lokacija. Takvi sistemi sadrže veliki broj tabela, a neke od njih mogu da imaju i nekoliko stotina hiljada vrsta i više. Podacima može konkurentno da pristupa veliki broj korisnika. Takvi sistemi obično moraju da rade 24 časa dnevno, 7 dana u nedelju. Takvi sistemi su poznati kao enterprise sistemi baza podataka.  

Komponente personalnog sistema baza podataka su prikazane na slici 2.

 

Slika 2. Personalni sistem baza podataka

Na slici 3. prikazan je enterpise sistem baza podataka. Zanimljivo je da su na slici prikazane aplikacije razvijane u različitim jezicima: Java, C#, HTML i ASP.NET. Takve aplikacije koriste velike DBMS sisteme za upravljanje bazom podataka. Nem čarobnjaka ili sličnih alata da pomognu u razvoju takvih sistema. Programeri moraju da napišu kod koji će da obezbedi pristup i pretraživanje podataka korišćenjem funkcija DBMSa

 

Slika 3. Enterprise sistem baza podataka

1.4. Modeli podataka

U procesu razvoja baze podataka najpre se formira model realnog sistema, tako što se izaberu značajne karakteristike sistema koje se predstavljaju modelom.

Postoji mnogo različitih mogućnosti da se modelira sistem. U fazi modeliranja zadatak projektanta baze podataka je da otkrije funkcije koje sistem mora izvršavati, podatke koje mora pamtiti i obrađivati, informacije koje mora obezbeđivati za potrebe korisnika, sekvence u kojima se funkcije moraju izvršavati i u kojima se može pristupati podacima. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka.

Važno Izabrani entiteti će kasnije u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Zbog toga pogledajte pažljivo naveden objekte pošto mogu da vam budu dobar vodič kod izbora entiteta!

Svaki objekat, odnosno entitet, poseduje neka svojstva. Na primer, entitet "vozilo" ima vlasnika, registarski broj, datum registracije, godinu proizvodnje, proizvođača, marku, boju, tip motora, i dodatnu opremu. Svojstva ili atributi objekta će biti predstavljena kolonama u odgovarakućoj tabeli.

Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima odnosno relacijama. Svaka takva relacija može da poseduje posebna svojstva. Relacije se mogu iskoristiti kod pretraživanja međusobno povezanih podataka, na primer, kod pretraživanja podataka o registrovanim vozilima i njihovim vlasnicima. Više detalja o načinu povezivanja podataka iz tabela pogledajte u sekciji koja se odnosi na ključeve relacija, konkretno na strane ključeve i očuvanje integriteta.

Važno Izborom objekata, definisanjem njihovih svojstava i prepoznavanjem veza između objekata, izvršili smo modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem!

1.5. Relacioni model podataka

Zanimljivosti Relacioni model je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji model podataka danas i predstavlja osnovu za relacione baze podataka koje dominiraju na tržištu. Relacione baze podataka dominiraju na tržištu već skoro 40 godina!

Relacioni model je predložio E.F. Codd 1970 godine, dok je radio u IBMu.

System R je prvi sistem koji je koristio relacioni model, nakon toga IBM je implementirao svoj sistem poznat kao DB2. Nakon toga je Oracle realizovao svoj sistem zasnovan na ovom modelu,... i sve ostalo je istorija.

Relacija, kao osnovni koncept relacionog modela je zapravo matematička relacija, i ima jednostavnu reprezentaciju u obliku tabele sa podacima.

Osnove relacionog modela

Relacioni model ima snažnu teorijsku osnovu, koja se zasniva na matematičkoj teoriji relacija i na logici prvog reda, i za korisnika vrlo prihvatljivu reprezentaciju u vidu dvodimenzionalne tabele.

U relacionom modelu podataka relacije se koriste za čuvanje informacije o objektima koje treba predstaviti u bazi podataka. U fazi projektovanja baze podataka, za konkretan problem, treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba čuvati podatke i prepoznati njihove atribute. Svaki takav objekat predstavlja se relacijom u relacionom modelu.

Atributi su zajedničke osobine koje poseduju svi entiteti jednog skupa entiteta. Iz skupa atributa entiteta za potrebe konkretnog informacionog sistema bira se samo određeni podskup. Pošto se entiteti odnosno objekti realnog sveta predstavljaju relacijom, atributi predstavljaju svojstva te relacije. Pošto je relacija predstavljena tabelom, atributi predstavljaju kolone te tabele. Svaka relacija predstavlja skup torki, gde se svaka torka odnosi na konkretan entitet iz skupa entiteta. U tabelarnom prikazu relacije, vrste tabele su podaci o konkretnim entitetima, odnosno torke, tako da atribut za svaki konkretni entitet iz skupa entiteta poseduje određenu vrednost.

Skup vrednosti koje neki atribut može uzimati zovemo domen atributa. Praktično, svaki atribut u relaciji je definisan nad nekim domenom. Koncept domena je vrlo važan. Omogućava korisniku da definiše na jednom centralnom mestu značenje i izvor vrednosti koje atribut može uzimati. Svaki domen atributa se definiše: tipom podataka, dužinom podataka i opsegom vrednosti.

1.5.1. NULL Vrednosti atributa

Atributi uzimaju vrednosti iz odgovarajućeg domena koji im je dodeljen, što u praksi znači da će vrednosti u tabeli za neku kolonu da budu onog tipa podataka koji smo izabrali za tu kolonu.

Međutim, DBMS dozvoljava da atribut nema dodeljenu vrednost, što podrazumeva korišćenje tzv. NULL vrednosti. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost da bi pretrage i analize radile.

NULL vrednost može da ima dva značenja:

Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili još uvek nije poznata. Na primer, za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata.

Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva. Na primer, ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio, svi radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL vrednost za taj atribut.

1.5.2. Pregled osnovnih koncepata relacionog modela podataka

Važno

Relacija se u bazi podataka predstavlja dvodimenzionalnom tabelom, gde vrste odgovaraju pojedinim slogovima, a kolone atributima. Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u tabeli. Redosled vrsta tabele takođe nije bitan. Svaka tabela, kao i svaka kolona u tabeli imaju ime.

Osnovni koncepti relacionog modela podataka su:

Relacija

Relacija odgovara pojmu tabela sa vrstama i kolonama.

Atribut relacije

Predstavlja osobinu entiteta predstavljenog relacijom. Atribut je praktično imenovana kolona relacije odnosno tabele, koje se odnose na svojstva objekta predstavljenog relacijom.

Domen atributa

Domen je skup dozvoljenih vrednosti za jedan ili više atributa. Praktično se odnosi na tip podatka za kolonu.

Torka relacije

Torka je vrsta relacije i odnosi se na jedan slog podataka.

Stepen relacije

Broj atributa relacije (unarna, ako ima jednu kolonu, binarna sa dve kolone i sl)

Kardinalnost relacije

Broj vrsta (torki) relacije.

Šema relacije

Šema relacije je opis relacije. Sadrži ime relacije, imena atributa i domene atributa.

Relaciona baza podataka

Kolekcija normalizovanih relacija.

Šema relacione baze podataka

Skup šema relacija, pri čemu svaka ima različito ime.

Očigledno je da je relacija u relacionom modelu, odgovara pojmu tabela u bazi podataka. U svetu baza podataka, obično se koriste jedni termini kada se govori o relacionom modelu, a drugi kada se govori o bazi podataka, odnosno implementaciji relacionog modela. Uporedni prikaz termina i njihovog značenja dat je na slici 4.

  Relacioni model Baza podataka Relacija Tabela Torka Vrsta Atribut Kolona Domen atributa Tip podatka kolone Šema relacije Opis tabele

Slika 4. Ekvivalentni skup pojmova

1.5.3. Svojstva relacije

Relacija ima sledeća svojstva:

         Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih ostalih relacija u šemi relacione baze podataka,

         Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu (prostu) vrednost,

         Svi atributi jedne relacije imaju različito ime,          Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena,          Sve torke relacije su različite, tj. u relaciji ne postoje duple torke,          Redosled atributa u relaciji nema značaja, i          Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja, ali praktično redosled torki u relaciji

može uticati na efikasnost pristupa torkama!

Primer

Recimo da RADNIK predstavlja skup radnika nekog preduzeća (entiteta, tj objekata iz realnog sveta). RADNIK je relacija u relacionom modelu koju predstavljamo tabelom u koju ćemo da čuvamo sve radnike. Za radnike treba čuvati informacije o imenu, prezimenu, matičnom broju, adresi stanovanja i plati – sve ovo su svojstva/osobine koje su nam važne i koje smo izabrali da ih predstavimo atributima relacije, odnosno to su nam kolone u tabeli. Svaka vrsta te tabele se odnosi na konkretnog radnika. U rešenju  narednog zadatka, dat je izgled tabele koja odgovara relaciji RADNIK.

1.5.4. Zadatak 1

Izbor relacija

Ako je neophodno projektovati bazu podataka koja se odnosi na preduzeće, prepoznati entitete i njihova svojstva, koje ćete predstaviti relacijama u relacionom modelu, odnosno tabelama u bazi podataka. 

Rešenje

Pretpostavimo da preduzeće ima više radnika, i za svakog od njih treba čuvati informacije: ime, matični broj, stručna sprema, datum rođenja, pol, plata, adresa. Neka je preduzeće organizovano u sektore (sektor ima naziv, broj).

Podaci o radnicima preduzeća se mogu predstavljaju relacijom/tabelom RADNIK sa atributima LIME (lično ime), SSL (srednje slovo), PREZIME, MBR (matični broj), DATRODJ (datum rođenja), POL, PLATA i ADRESA. Niže je prikazana jedna instanca relacije RADNIK (tabela RADNIK) i jedna instanca relacije ODELJENJE (tabela SEKTOR).

 RADNIK

LIME SSL PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA ADRESA Ivana S Gocić 123456 15-10-87 Ž 17000 Niška 4 Milan I Savić 234567 01-03-57 M 32000 Humska 2 Ana P Rodić 666777 03-12-50 Ž 27000 Savska 34 Pera K Kostić 555333 31-12-53 M 43000 Čairska 3

  SEKTOR 

Naziv SBROJ

Projektovanje 40Razvoj 50Proizvodnja 60

 

Dodatni zadatak

Ovo je delimično rešenje zadatka. Prepoznati ostale potenijalne relacije i njihove atribute!!

1.5.5. Zadatak 2

Domeni atributa

Identifikovati domene atributa relacije RADNIK iz prethodnog primera.

Rešenje

Domeni nekih atributa relacije RADNIK su prikazani u sledećoj tabeli:

Atribut Domen Značenje Definicija domena LIME Imena Osoba

Skup mogućih imena osoba Niz karaktera, dužine do 15.

PREZIME Prezime Osoba Skup mogućih prezimena osoba Niz karaktera, dužine do 15. MBR Maticni Broj Skup mogućnih matičnih brojeva

radnika Celi brojevi, napr. opsega 111111-999999*

DATRODJ Datum Rodjenja

Moguće vrednosti za datume rođenja zaposlenih u preduzeću

Datum, opseg, od 01-JAN-44 nadalje

POL Pol Pol radnika Karakter (1), vrednost M i Ž PLATA PlataRadnika Moguće vrednosti plata radnika Broj, opseg od minLD do 40000.00,

gde je minLD minimalni republički lični dohodak

ADRESA AdresaRadnika Moguće adrese radnika preduzeća Niz karaktera (30)

Dodatni zadatak

Identifikovati domene atributa relacije SEKTOR!!

1.6. Ključevi relacije

Da bismo jedan entitet jednoznačno identifikovali u posmatranom skupu entiteta on mora posedovati neko svojstvo, ili kombinaciju od nekoliko svojstava, takvu da vrednost tog ili tih svojstava jednoznačno određuju svaku pojavu tog tipa entiteta. Takva svojstva nazivamo karakterističnim, a njihove vrednosti koristimo kao identifikator entiteta unutar skupa.

Na primer, skup entiteta RADNIK predstavljamo relacijom/tabelom gde svaka vrsta odgovara jednom entitetu, odnosno predstavlja jednog konkretnog radnika. U tom slučaju neophodno je prepoznati svojstva (atribute) koje možemo da koristimo za identifikaciju radnika unutar skupa radnika.

U relacionom modelu podataka atribut ili skup atributa čije vrednosti predstavljaju identifikator entiteta (torke u relaciji) nazivamo ključem relacije. Takvi atributi se nazivaju ključni atributi.

Ako relacija ne poseduje atribut ili skup atributa koji je identifikuju, tada se uvodi specijalni identifikacioni atribut - ključ surogat, koji se obično označava sa ID.

U relacionom modelu podataka postoji više termina koji se koriste za relacione ključeve, što će niže biti uvedeno.

 Terminologija

Ključ

Pošto su sve torke relacije različite, u relaciji mora postojati atribut ili skup atributa (tzv kompozitni ključ – ključ od više atributa), nazvani relacioni ključevi ili ključevi relacije, koji na jedinstven način identifikuje svaku torku relacije.

Primarni ključ

Ključ kandidat koji je odabran da na jedinstven način identifikuje torke unutar relacije.

Ključ surogat

Identifikator koji je dodat relaciji kao primarni ključ, zato što relacija nema odgovarajući atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ relacije.

Spoljni ključ / Strani ključ

Atribut ili skup atributa jedne relacije koji se uparuje sa ključem kandidatom neke druge ili iste relacije. Važan za ostvarivanje međusobnih veza između tabela!!!

1.6.1. Zadatak 3

Ključ relacije

Identifikovati primarne ključeve relacija RADNIK i SEKTOR iz prethodnog primera.

Rešenje

Primarni ključ u relaciji SEKTOR je broj sektora, odnosno atribut SBROJ, zato što na jedinstven način identifikuje svaki sektor u preduzeću (ne mogu da postoje dva sektora sa istim brojem). Ključ kandidat (i potencijalni primarni ključ) u ovoj relaciji

može biti i naziv sektora, uz pretpostavku da sektori ne mogu da imaju ista imena. U relaciji RADNIK primarni ključ je očigledno matični broj radnika. Kod radnika se može identifikovati i potencijalni kompozitni ključ kandidat, na primer od kombinacije atributa ime (ime, srednje slovo i prezime zajedno) i datuma rođenja. Naravno, ovakav ključ se može izabrati ako ne postoji neki očigledniji i jednostavniji kao što je u ovom slučaju matični broj.

U relaciji RADNIK atributi BRSEK i MATBRS su spoljni ključevi. Prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK. Relacija SEKTOR ima spoljni ključ MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK. U relaciji SEKTOR atribut NAZIV je ključ kandidat, ako važi pravilo da u preduzeću nepostoje dva ili više sektora sa istim imenima.

1.7. Relacioni integritet

U prethodnim odeljcima smo ukratko prikazali strukturnu komponentu relacionog modela podataka. U ovom odeljku ćemo se upoznati sa integritetnom komponentom. Već smo ukazali da se za svaki atribut u relaciji vezuje određeni domen. Ustvari radi se o domenskim ograničenjima (eng. domain constraints), kojima se ograničava skup dozvoljenih vrednosti atributa relacije.

Postoje još dva pravila integriteta, poznata kao integritet entiteta (eng. entity integrity) i referencijalni integritet (eng. referential integrity), koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih torki u relaciji.

Ograničenja

Integritet entiteta

Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije nesme imati NULL vrednost.

Referencijalni integritet

Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova vrednost mora biti NULL.

Referencijalni integritet je važan kod definisanja međusobnih veza između tabela.

Ograničenja poslovanja (Business constraints, business logic)

To su ograničenja koja definiše korisnik ili administrator baze podataka, a proističu iz pravila poslovanja realnog sistema za koji se baza projektuje. Jedno od pravila poslovanja u preduzeću je da rukovodilac mora imati veću platu od svog osoblja. Drugo pravilo može biti da radnici koji rade na lokaciji X imaju platu uvećanu za 10% od radnika na istom poslu na ostalim lokacijama sektora.

1.7.1. Referencijalni integritet i spoljni ključevi

Jedna od osnovnih osobina relacionih baza podataka je međusobna povezanost podataka. Za ostvarivanje veza između podataka predstavljenih relacijom koriste se strani (spoljni) ključevi. Kao što je već navedeno, strani ključ predstavlja atribut koji se uparuje sa ključem iz neke relacije. Šta to znači u praktičnoj realizaciji?

Pretpostavimo da imamo relacije RADNIK i SEKTOR, kako je to navedeno u prvom primeru, i da za radnike treba čuvati informacije o sektoru u kome rade. U tom slučaju, dovoljno je da se u relaciju RADNIK doda atribut čije vrednosti odgovaraju ključevima u relaciji SEKTOR, tako da za konkretnog radnika ovaj atribut ima vrednost koja odgovara ključu sektora u kome radnik radi. Za relaciju RADNIK koju smo imali u primeru 1, treba dodati atribut BRSEK kao spoljni ključ relacije.

S druge strane, za SEKTOR se može zahtevati da se čuvaju informacije o rukovodiocu sektora. Rukovodioci su takođe radnici, pa se svi podaci o njima čuvaju u tabeli RADNIK. Zbog toga je dovoljno u relaciju SEKTOR dodati atribut MATBRS (sa značenjem „matični broj šefa“) koji odgovara ključu relacije RADNIK i čuva vrednost koja odgovara šefu sektora. Uz strani ključ koji predstavlja vezu mogu se čuvati i druge vrednosti preko atributa veze. Na primer, uz podatak o šefu sektora može se čuvati i informacija o datumu postavljanja tako što se doda atribut DATPOST.

Na primeru relacija koje smo imali u primeru 1, može se videti sadržaj tabela RADNIK sa dodatim stranim ključevima BRSEK i MATBRS (prvi je primarni ključ u matičnoj relaciji SEKTOR, a drugi je primarni ključ u relaciji RADNIK), i SEKTOR sa stranim ključem MATBRR koji je primarni ključ u relaciji RADNIK.

Može se uočiti da je Ivani Gocić šef radnik sa matičnim brojem 66777, a to je Ana Rodić, dok je Anin šef radnik sa matičnim brojem 55333, odnosno Pera Kostić. Radnici Milan i Petar nemaju šefove, odnosno vrednost atributa MBRS je NULL.

Na osnovu vrednosti atributa BRSEK, vidi se da tri radnika rade u sektoru čiji je broj 40 (iz tabele SEKTOR to je Projektovanje), a samo jedan u sektoru sa brojem 60 (iz tabele SEKTOR to je Proizvodnja).

RADNIKLIME SSL PREZIME MBR DATRODJ POL PLATA ADRESA MBRS BRSEK Ivana S Gocić 123456 15-10-87 Ž 17000 Niška 4 66777 40 Milan I Savić 234567 01-03-57 M 32000 Humska 2 NULL 60 Ana P Rodić 666777 03-12-50 Ž 27000 Savska 34 55333 40 Pera K Kostić 555333 31-12-53 M 43000 Čairska 3 NULL 40

SEKTOR NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST

Projektovanje 40 555333 15-01-2000

Razvoj 50 NULL 01-01-99

Proizvodnja 60 234567 01-01-97

 

Navedeni primeri pokazuju kako se preko stranih ključeva mogu ostvariti veze između podataka u tabelama. Međutim, ovakav način povezivanja omogućava predstavljanje veza 1:1 i 1:N. Pri tome, 1 i N se odnose na kardinalnost (brojnost). Ako posmatrate vezu između dve relacije, gledate najpre odnos između jednog entiteta iz prve relacije i svih ostalih entiteta iz druge. Nakon toga isti postupak ponovite za drugi smer, odnosno odnos jednog entiteta iz druge relacije sa svim entitetima iz prve.

Na primer, pomenuta veza između relacija RADNIK i SEKTOR (odnosi se na radnike koji rade u nekom sektoru):

RADNIK : SEKTOR

X : Y

- Najpre posmatramo jednog radnika i određujemo sa koliko sektora je on u vezi. Pošto jedan radnik može da radi samo u jednom sektoru, kardinalnost sa strane sektora je 1:

RADNIK : SEKTOR

X : 1

- Nakon toga posmatramo jedan sektor i određujemo sa koliko radnika je u pomenutoj vezi. Jedan sektor može da ima više radnika, pa je kardinalnost sa strane radnika u ovoj vezi N:

RADNIK : SEKTOR

N : 1

Veze tipa 1:1 i 1:N se jednostavno definišu dodavanje stranog ključa. Kod veza 1:N, strani ključ se dodaje na N strani (u primeru, u relaciju RADNIK se doda strani ključ iz relacije SEKTOR). Kod veza 1:1 strani ključ se može dodati bilo kojoj relaciji, ali se obično bira ona kod koje svi entiteti učestvuju u vezi (ako takva postoji, ili proizvoljno na jednu ili drugu stranu ako ne postoji). Na primer, ako posmatramo vezu RADNIK:SEKTOR, ali u smislu rukovodioca sektora, svaki sektor ima jednog rukovodioca, i jedan radnik rukovodi samo jednim sektorom. Veza je očigledno 1:1. U tom slučaju treba izabrati dodavanje stranog ključa u relaciju SEKTOR zato što svi entiteti iz ove relacije učestvuju u vezi, dok to nije slučaj za entitete iz relacije RADNIK (svi sektori imaju šefa, ali nisu svi radnici šefovi).

Komplikovanija situacija je ako je veza između dve relacije više-na-više, odnosno M:N. Na primer, ako imamo relacije PREDMET koja se odnosi na predmete, i relaciju UČENIK, veza između njih (PREDMET:UČENIK) koja definiše koji učenici pohađaju odgovarajući predmet je M:N. Jedan predmet pohađa više učenika (x:N), a jedan učenik ima više predmeta (M:N). Kako predstaviti ovakvu vezu?

Predstavljanje veza tipa M:N je jedino moguće kreiranjem nove relacije koja sadrži ključeve iz obe relacije koje učestvuju u vezi, plus eventualno dodatne atribute veze ako postoje. U primeru veze PREDMET:UČENIK treba kreirati novu relaciju POHAĐA, koja sadrži atribute: ključ relacije PREDMET, ključ relacije UČENIK, i eventualno dodatne atribute veze. Ključ te nove relacije je kombinacija atributa ključeva obe relacije.  

1.8. Predstavljanje šema relacione baze podataka

Uobičajena konvencija za predstavljanje relacione šeme je dijagram relacije. Svaka relacija se predstavlja jednim izduženim pravougaonikom koji ima onoliko ćelija koliko je atributa u relaciji. Ime relacije se ispisuje iznad pravougaonika, a imena atributa u ćelijama, pri čemu ostaje pravilo da se primarni ključ podvlači, a da se spoljni ključevi pišu italikom. Niže je prikazan dijagram relacione šeme baze podataka PREDUZEĆE:

RADNIK LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL ...

... PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK

PROJEKAT

NAZIV LOKPR BROJPR BRS

SEKTOR

NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST

CLAN_PORODICE

MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATRODJ

LOK_SEKTOR                            RADI_NA

BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI

1.9. Pitanja

Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja. Nakon toga pogledajte ponovo materijal u ovoj lekciji. Za svaki tačan odgovor dodelite sebi 2 poena, za delimično tačan 1, a za netačan 0. Pogledajte ponovo one delove lekcije za koje ste imali 0 poena.

1.       Zašto je korišćenje baza podataka važno? 2.       Koja je svrha baze podataka? 3.       Šta je sistem baza podataka i koje su 4 osnovne komponente? 4.       Šta je baza podataka? 5.       Kako su organizovani podaci u bazi podataka? 6.       Šta je Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)? 7.       Koje su funkcije DBMSa? 8.       Navesti tipove sistema baza podataka. 9.       Šta obezbeđuju modeli podataka? 10.   Na koji način relacioni model predstavlja entitete (objekte realnog sveta)? 11.   Šta je relacija, a šta su atributi relacije? 12.   Šta je domen atributa? 13.   Koje značenje imaju NULL vrednosti atributa? 14.   Navesti osnovne koncepte relacionog modela podataka? 15.   Navesti svojstva relacije. 16.   Koja je uloga primarnog ključa relacije? 17.   Navesti vrste ključeva koji mogu da postoje? 18.   Kada se uvodi ključ surogat ili kolona ID? 19.   Koje je značenje stranog ključa? 20.   Šta podrazumeva relacioni integritet? 21.   Na koji način se predstavlja relacioni model podataka?

1.10.Relaciona šema baze podataka PREDUZEĆE

Baza podataka PREDUZECE

Na osnovu navedenih zahteva projektovati relacionu šemu baze podataka PREDUZEĆE.

Zahtevi:

1. Preduzeće ima više sektora. Svaki sektor ima ime, broj i rukovodioca. Sektor ima bar četiri radnika. Vodi se evidencija o datumu kada je rukovodilac postavljen na tu funkciju. Sektor može imati više lokacija.

2. U sektoru se radi na više projekata. Svaki projekat ima ime, broj i jedinstvenu lokaciju.

3. Za svakog radnika se pamti ime, matični broj, adresa, plata, pol i datum rođenja. Svaki radnik radi u jednom sektoru, a može biti angažovan na više projekata, koje ne vodi isti sektor. Pri tome se vodi evidencija o broju radnih časova koje radnik provede na nekom od projekata. Takođe se vodi evidencija o hijerarhiji odgovornosti, odnosno evidentira se za svakog radnika ko mu je neoposredni rukovodilac.

4. Vodi se i evidencija o članovima porodice. Za svakog člana evindetira se ime, pol, datum rođenja i srodstvo.

Rešenje zadatka: baza podataka PREDUZECE

Najpre ćemo na osnovu zahteva da prepoznamo potencijalne relacije koje ćemo predstaviti tabelama. To su RADNIK, SEKTOR i PROJEKAT, sa atributima kako je to prikazano:

RADNIK  

LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL PLATA ADRESA

SEKTOR  

NAZIV SBROJ

PROJEKAT  

NAZIV LOKPR BROJPR

Član porodice je takođe potencijalna relacija, ali je očigledno da se svako dete u ovom slučaju nema atribut koji može da bude ključ. S druge strane, dete se može identifikovati preko svog imena ako je poznato ko mu je roditelj (odnosno preko ključa roditelja). Zbog toga se ovoj relaciji dodaje kao strani ključ matični broj roditelja. Ovo je situacija kada se

član porodice pojavljuje kao slabi tip entiteta, kod koga se ključ formira kao kombinacija delimičnog ključa (u ovom slučaju ime deteta) i stranog ključa (mat.br. roditelja). Vodite računa da je ovo dugačija situacija od dodavanja ključa surogata kako je to navedeno kod objašnjavanja ključeva.

CLAN_PORODICE  

MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ

Na osnovu zahteva se mogu prepoznati i veze:

RUKOVODI, između radnika i sektora. Ovo je veza 1:1, pošto jedan radnik može da rukovodi samo jednim sektorom, a jedan sektor ima jednog rukovodioca. Izbor na koju stranu staviti strani ključ se može doneti na osnovu dodatne analize veze: u ovoj vezi potpuno učestvuje svaka torka iz relacije SEKTOR, odnosno svaki sektor mora da ima rukovodioca (s druge strane, relacija RADNIK ne učestvuje potpuno, jer nisu svi radnici rukovodioci sektora). Zbog toga se relaciji SEKTOR dodaje atribut DAT_POST (datum postavljanja rukovodioca) i spoljni ključ MATBRR (matični broj rukovodioca) koji predstavlja primarni ključ relacije RADNIK.

SEKTOR  

NAZIV SBROJ MATBRR DATPOST

Veze RADI_U i NADZOR, koje su tipa 1:N, u kojima se na N strani javlja RADNIK, kao i veza JE_NOSILAC u kojoj je na N strani PROJEKAT. Relacijama na N strani se dodaju kao spoljni ključevi primarni ključevi relacije na 1 strani.

RADNIK  

LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL

PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK

PROJEKAT 

NAZIV LOKPR BROJPR BRS

Na osnovu zahteva može se prepoznati i jedna veza M:N: RADI-NA između relacija RADNIK i PROJEKAT, tako da se za nju formira posebna relacija RADI-NA u koju se kao spoljni ključevi uključuju primarni ključevi relacija RADNIK i PROJEKAT. Ova dva spoljna ključa formiraju primarni ključ relacije RADI-NA.

RADI_NA  

MBR BRPR SATI

  Dodatna komplikacija u ovim zahtevima je i viševrednosni atribut LOKACIJA koji se odnosi na relaciju SEKTOR. Za njega se formira nova relacija LOK-SEKTOR koja kao spoljni ključ ima primarni ključ relacije SEKTOR.

LOK_SEKTOR  

BRS LOKACIJA

Na taj način, na osnovu navedenih zahteva kreiran je kompletni relacioni model baze podataka PREDUZEĆE koji konačno izgelda ovako:

RADNIK  

LIME SSLOVO PREZIME MATBR DATRODJ POL  

PLATA ADRESA MATBROJS BRSEK

PROJEKAT  

NAZIV LOKPR BROJPR BRS

SEKTOR  

NAZIV SBROJ MATBRR

DATPOST

CLAN_PORODICE  

MATBRRAD IME POL SRODSTVO DATROĐ

LOK_SEKTOR RADI_NA  

BRS LOKACIJA MBR BRPR SATI

1.11.Zadaci

Relacije

Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove atribute, definisati odgovarajuće tabele i njihove primarne ključeve:

(a) Brod: brod ima ime, registracioni kod, bruto nosivost, i godina igradnje.

(b) Restoran: restorani imaju naziv, adresu, broj mesta, telefon, i vrstu hrane (roštilj, riba, pice).

(c) Krava: krava muzara ima ime, datum rođenja, rasu i numerisnu plastičnu oznaku na uvetu.

Veze između relacija

Na osnovu zahteva koji su dati prepoznati relacije i njihove međusobne veze, definisati odgovarajuće tabele, primarne ključeve i spoljne ključeve koji predstavljaju veze (napomena: atributi nisu navedeni, tako da morate da predložite određeni skup atributa relacije koji opisuju svojstva entiteta):

(a)    Fakultet ima više studenata, ali jedan student može da studira samo na jednom fakultetu.

(b)   Avion može da ima više putnika, ali jedan putnik može da bude na samo jednom letu u određeno vreme.

(c)    Država ima više regiona, svaki region ima više gradova.

(d)   Ćevapdžinica prodaje više vrsta pljeskavica. Isti dodaci (salate) se mogu koristiti uz različite tipove pljeskavica. 

(e)   Pacijent može da ima više doktora, a jedan doktor ima više pacijenata.

Modeliranje - jednostavan relacioni model

U bazi podataka treba čuvati podatke o dva tipa entiteta: VOZILO, sa atributima Tip, RegistarskiBroj, BrojMotora, BrojŠasije, i VLASNIK sa atributima LičnoIme, Prezime, Adresa, BrojDozvole. Za vozila se znaju vlasnici. Jedan vlasnik može da poseduje više vozila, a vozilo ima samo jednog vlasnika.

1. Prepoznati relacije i definisati odgovarajuće tabele.

2. Koji atributi su primarni ključevi ovih relacija?

3. Koji strani ključ i u koju relaciju treba dodati da bi se modelirala veza između vlasnika i vozila?

Baza podataka o slikarima

Projektovati relacionu šemu baze podataka koja treba da čuva podatke o slikarima i muzejima u kojima se nalaze njihove slike. Za svaku sliku, treba pamtiti informacije o veličini (dimenzijama), godini kada je ona nastala, naslov i stil. Za slikare pamtiti nacionalnost, datum rođenja i datum smrti (ako je poznat). Za svaki muzej, pamtiti lokaciju, kao i specijalnost, ako postoji.

Baza podataka o takmičenju u odbojci

Projektovati relacionu šemu baze podataka o takmičenju u odbojci. U bazi podataka treba čuvati informacije o ekipama koje učestvuju (naziv, zemlja, trener, najbolji plasman na svetskim i evropskim prvenstvima) i igračima za svaku ekipu. Za igrače pamti se ime i prezime, mesto u timu i broj. Brojevi igrača su jedinstveni u okviru ekipe. Treba pamtiti i podatke o utakmicama (jedinstveni identifikator, datum, vreme, sudije, dve ekipe koje igraju i konacni rezultat u setovima). Utakmice se igraju na tri dobijena seta, a za svaki set na utakmici treba pamtiti njegov redni broj i rezultat. Za utakmice pamti se i statistika za igrace i ekipu. Za svakog igrača, za svaku utakmicu, pamti se broj osvojenih poena i broj promena. Za svaku ekipu na utakmici vodi se statistika o broju as servisa, broju direktnih poena i broju poena na greške protivnika.

Baza podataka za Video klub

Projektovati relacionu šemu baze podataka za Video klub. Potrebno je pratiti sledeće informacije o filmovima: jedinstveni broj, naslov filma, režiser, tip (akcioni, komedija, drama,...), rejting filma („kritika“ u novinama označena brojem zvezdica), godina, nominacije za nagrade Akademije (tzv. „Oskar“, Academy Award), dobijene nagrade Akademije. Za svaki film treba pamtiti imena glumaca i tip uloge (glavna, sporedna,...). O glumcima se pamte imena (ime i prezime), podaci o datumu rođenja i mestu rođenja, datumu smrti (ako postoji). Za svakog glumca postoji jedinstveni identifikator. Pamtiti podatke o režiserima filmova: za svakog režisera postoji jedinstveni broj, pamte se imena, datum rođenja i datum smrti (ako postoji). Treba pamtiti i informacije o članovima kluba: broj članske karte, ime i prezime, adresa, jedinstveni broj, datum učlanjenja, ukupan iznos najamnine (od svih iznajmljenih kaseta) i vrednost ostvarenog bonusa (određuje se na osnovu pet iznajmljivanja). Pamtiti podatke o kasetama: jedinstveni kod kasete, datum dobijanja, film koji se na njoj nalazi i broj iznajmljivanja kasete. Više kaseta može biti sa istim filmom. Za svakog člana kluba treba pamtiti kasete koje je uzeo i datum izdavanja.