R. 5. Mi kanovi cSadrzajJJ] m5 Word.......................................................................................JLvod u MS Word...................................................................................................................................1Radno okruzenje....................................................................................................................................1Navigacija kroz Word dokument ........................................................................................................3Selektovanje objekata ..........................................................................................................................5Lpravljanje dokumentima...................................................................................................................6snovne telnike unosa i azuriranja teksta.......................................................................................8J2] m5 Word.....................................................................................JJlormatiranje karaktera.......................................................................................................................11lormatiranje pasusa............................................................................................................................15J3] m5 Word.....................................................................................JB1elnikeazuriranja sa izmenom formata..........................................................................................18brada tabela u MS Word-u..............................................................................................................22J4] m5 Word.....................................................................................27Napredne telnike azuriranja.............................................................................................................27blici prikaza dokumenta..................................................................................................................28Stranino formatizovanje dokumenta..............................................................................................29J5] m5 Word.....................................................................................32Lgraeni stilovi i njilova primena...................................................................................................32Prelom teksta.......................................................................................................................................3+J] m5 Word.....................................................................................37/utomatsko kreiranja dokumenata - cirkulari................................................................................37J7] m5 Word.....................................................................................4JSabloni u MS Word-u.........................................................................................................................+1Stampanje dokumenta........................................................................................................................+2Ceneralno podesavanje MS Word-a.................................................................................................+3JB] m5 EXceI .....................................................................................4Lvod u MS Lxcel ................................................................................................................................+6Navigacija, selektovanje i azuriranje................................................................................................+8Lmetanje i brisanje elemenata radnog lista....................................................................................+9JP] m5 EXceI .....................................................................................5Dlormat celije ........................................................................................................................................50lormat celije zasnovan na vrednostiL............................................................................................51lormatiranje tabele.............................................................................................................................51JJD] m5 EXceI .....................................................................................53/dresiranje u MS Lxcel-u..................................................................................................................53Pojam funkcije i operatora u Lxcel-u................................................................................................53lunkcija uslovne dodele (Il).............................................................................................................5+Imena u Lxcel-u...................................................................................................................................56JJJ] m5 EXceI .....................................................................................57Sumiranja .............................................................................................................................................57JJ2] m5 EXceI .....................................................................................5BCrafikoni ..............................................................................................................................................58JJ3] m5 EXceI .....................................................................................5Prganizacija i obrada podataka.........................................................................................................59JJ4] m5 EXceI .....................................................................................JZastita ...................................................................................................................................................61Re-dveCotovo 90% korisnika S \|nJus ima instaliran programski paket M|crs|( |||c., pa je ovo za poetak sasvim dovoljno da ukazena njegovu popularnost. Iako je poetna ideja M|crs|(-a bila "softver za kancelarijsko poslova-nje", M|crs|( |||c. programisu brzo napredovali inasliprimenu i u mnogimdrugimdelatnostima. Poredtoga u ovim programima svako moze pronaci nesto za sebe, od tekst procesora, preko grafikil dodataka, programa za izra-du animiranil prezentacija, programa za tabelarne proraune, programa za planiranje i organizovanje, pa sve do pro-grama za projektovanje baza podataka i povezivanja svil pomenutil u jedan projekat.kosnica M|crs|( |||c. paketa su programi:MS Wortekst procesor,MS Lxcc| program za tabelarne i statistike proraune,MS PoucrPoint program za izradu prezentacija,MS Out|ook sistem za voenje planera, podsetnika, adresara, kontakata,.MS Acccss program za razvijanje i koriscenje baza podataka,MS Bincr ima mogucnost da datoteke pomenutil programa poveze u jednu celinu.pisane teme su primenjive na verziju MS |||c.-. 9 r|.ss|n.| i MS |||c. 2000 - r.m|um, a instalacione verzi-jeobapaketa se isporuuje na CD-u i pored pomenutilglavnil programa sadrze i mnoge dodatke, koji se opciono mogu izabrati za instaliranje, pa vaze na nivou celog paketa, i to:MS O[[icc Shortcut Barsistem za organizovanje preica,MS lin lastprogram za indeksirano pronalazenje datoteka na disku,MS PhotoLitorprogram za obradu bitmap grafikil formata,MS Mapalat za obradu geopolitikil karata,MS Graphugradnju statistikog grafikona u bilo koji M|crs|( |||c. program,Drauing i WorArtizradu specifinil grafikil objekata na najjednostavniji nain,MS Organization Chartizradu organizacionil sema,MS Qucrykreiranje upita na izvor podataka (najesce MS -cc.ss baze),MS Lauationdizajn matematikil obrazaca,Auto Corrcct automatizovano korigovanje pri unosu teksta,Spc||ing S Grammarza kontrolu i korigovanje pravopisa, podelu rei na slogove i sl.Navedeni dodaci funkcionisu kao deljeni resursi paketa, pa tako na primer: re, uvedena za korigovanje (-u(Cr-r.c() pri radu u MS \rJ-u bice na raspolaganju i u MS L\c.|-u i u MS -cc.ss-u,. naravno sa nesto drugaijim po-desavanjem njegovog koriscenja, jer je koncept svakog od ovil programa specifian.Skripta, u vasim rukama, je pisana na takav nain da vam obezbedi savladavanje "osnovnil" alata u programima MS \rJ i MS L\c.|, ali imajte na umu da je predava pred vama (a ne skripta) - kljuna karika vase dobre edukacije.1emeobelezene znakom su sastavni deo snovnog kursa, pa ce ovde biti samo implementirane, a krajnje je vre-meda il savladate da biste se na najbolji nain ukljuili u rad ovog kursa. 1eme obelezene Lznakom nisu obavez-ne za obradu na predavanjima, vec ce ovde biti samo pomenute da biste stekli potpuniju sliku o mogucnostima ovil programa. ne se obrauju na M.s(.r kursu MS \rJ + MS L\c.|, jer su nesto kompleksnije, pa traze vise vremena za savladavanje.vde je prikazana verzija M|crs|( |||c. 2000, ali na taj nain da korisnicima verzije 97 nece biti problem da prate gradivo. Nadamo se da cete biti zadovoljni nasim izborom tema za ovaj kurs i sadrzajem skripta, ali smo spremni i da svim vasim pojedinanim zaltevima izaemo u susret, sve dok se oni uklapaju u nase opste principe.Lnapred se zalvaljujem svima koji mi ukazu na greske ili upute sugestije, lino ili na e-mail: MikacBitsYu.net. u (rZabranjeno je svako umnozavanje i koriscenje delova ove publikacije bez odobrenja autora.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 1[1| M5 Word8YRGX06:RUG5TA MOZE!Savremeno poslovanje danas namece sve vece zalteve u pogledu brzog, jednostavnog i automatizovanog kreiranja razliitilvrstadokumenata.MS\rJ drzivisok rejtingu klasiprograma za obradu teksta i esto se pominje kao najbolji,najjednostavniji, ali i pored svoje jednostavnosti, kao program sa velikim mogucnostima u pogledu automatizovanog kreiranja i formatizovanja dokumenata. MS \rJ ima siroku paletu komandi i opcionil podesavanja koje se na prvi pogled ne vide (da se korisnik ne bi izgubio u "sumi" mogucnosti), ali je njilovo ukljuivanje u radno okruzenje vrlo lako i jed-nostavno.Kada se neki program toliko dugo i nasiroko koristi onda je sigurno da su mu i mogucnosti velike, pa je odabir naj-vaznijil (neoplodnil) tema, za autora, vrlo tezak zadatak. Kroz, ovde odabrane, teme prikazane samo neke od mo-gucnosti ova dva programa, a teznja je data na njilovu primenu u kancelarijskim poslovima.Lzeti za obradu samo neke teme ovako obimnog programa sigurno nije zalvalno, ali to se vec par godina namece kao ozbiljan problem u edukaciji korisnika savremenog softvera. Mi cemo vas uvesti u osnove MS \rJ-a, ali istov-remenopokusatiidavaspodstaknemoda koristite i neke njegove automatizme, neoplodne i izuzetno korisne u kancelarijskim i slinim poslovima. Bilo da ste vec radili u \rJ-u ili ne, vasa produktivnost u ovom programu ce se u mnogome povecati, pa cete tako uraditi za 30-ak minuta posao koji ste nekada obavljali danima.Cotovo da nema stampanog teksta koji nije obraivan u ovom programu, barem u poetku svog "stvaranja", pa dalje prolazio razne oblike import/export "trauma".A KOM5lLUK!\ecniz godina su opticaju mnogi programi za obradu teksta (tekst procesori) iz kojil su se pored MS \rJ-a izdvojili \rJ.r|.c(, Cr.| \rJ.r|.c(, l(us -m|r i TLX kao specifian oblik obrade teksta kompajliranjem. Da nas po-jedinanadiskusija svilprograma ove klasene bi odveladaleko,dovoljno je recida svaki od ovilprograma ima svoje prednosti nad ostalima, alise generalno krug korisnika MS \rJ-a svakim danom povecava na raun pome-nutil.5DGQRRNUXHQMHNAClNl ULA5KA U 06:25'Klasian ulazak u MS \rJ se izvodi preko start menija (Start Program M|crs|( \rJ) ili preko preice na D.s|-(t-u, ime se u programu dobija ist novi dokument prema postavljenim podrazumevanim opcijama (sablon Nor-mal.dot). /ko korisnikima razvijenesablone za dokumente koje najesce kreira (dopisi, pisma, uverenja, izvestaji, rauni,fax poruke,.i sl.), savetuje se da novi \rJ dokument otvara prema nekom raspolozivom sablonu i to na S(.r( N.u |||c. Dcum.n(, gde su mu uobiajeno na raspolaganju sabloni za sve programe M|crs|( |||c.-a i to oni koje je instaliranjem dobio.]edanodnajpopularnijilnainazapoinjanjaradanaistomnovom\rJ dokumentu (primenljivou vecini sta-ndardnil\|nJus programa), kod onil koji dobro vladaju telnikom rada u \|nJusL\t|r.r-u, je slian postupku kreiranja novog |J.r-a: desni klik misem na lokaciju gde treba kreirati dokument, pa na N.u M|crs|( \rJD-cum.n(. Posleovoga, dokumentu treba jos dodeliti i ime, pa po potrebi otvoriti na jedan od uobiajenil naina otva-ranja objekta (dvostruki klik misem ili ).PRODUZENl MDlMS\rJ nudiradu tzv. MDI (Mu|(|Dcum.n(n(.r|.c.) okruzenju, gde prozor aplikacije okuplja i kontrolisesve prozore dokumenata, pa se tako uoavaju dva C||t\-a za upravljanje veliinom prozora (u gornjem desnom uglu). Za lakse snalazenje i manje dilema treba uoiti da je prozor aplikacije uvek veci i zadrzava u sebi prozore dokumena-ta, kojil naravno moze biti vise. \rJ2000 nudi tastere svil aktivnil dokumenata i na T||.r-u, kao zasebne apli-kacije (sto moze izazvati utisak da je \rJ otvoren vise puta, ali nije tako).Svakiprozorunaslovnojliniji nosi ime dokumenta koji se u njemu obrauje,a u sluaju da je prozor dokumenta maksimiziran ovo se prenosi kao dodatak u naslovnu liniju prozora \rJ-a. Zatvoriti dokument znai zatvoriti nje-ZZZ,QWHU%(67FR\X2 MS Word - n.Jn |ruz.n.gov prozor, a zatvoriti MS \rJ znai zatvoriti glavni prozor aplikacije (vise o upravljanju dokumentima u narednim lekcijama).ALATl PRl5TUPACNl KROZ PALETEKoncepcija jednostavnog i prilagodljivog grafikog radnog okruzenja u MS \rJ-u, kao i u ostalim M|crs|( |||c.programima, zasnovana je na paletama alata (T||.rs), gde je korisniku dato na raspolaganje da sam podesi okruze-nje u kome radi i da sve ono sto esto koristi postavi kao vidljivo i pri ruci, a ono sto mu nije potrebno - ukloni. Po-desavanje se zasniva na ukljuenju (iskljuenju) paleta, kao i dodavanju (uklanjanju) alatki u njima. Svaka alatka je grafiki predstavljena u obliku komandnog dugmeta sa ikonicom, a njegovo koriscenje je omoguceno i preko tasta-ture.Rad na podesavanju okruzenja je apsolutno bezbedan i ne moze ugroziti rad u programu, sto cemo praktino isproba-ti, a na ovom mestu samo navesti i opisati osnovne palete:P/LL1/ PISMcnu Bar je glavna i jedina paleta (uslovno reeno) koja ne moze da se ukloni (ali moze da se ureu-je), pa kako je istovremeno i meni linija, njenim se zatvaranjem ustvari zatvara samo teku-cidokument.Savetujesedakorisnikovupaletuostaviuvrluprozora,dabiselakse prilagodio drugim \|nJus programima sa meni linijom fiksiranom na istom mestu.Stanar je paleta u kojoj su smesteni standardni najesci alati, kao sto su:Ncu - kreiranje novog dokumenta,Opcn - otvaranje postojeceg dokumenta,Print Prcvicu - pogled na dokument o obliku za stampanje,alati azuriranja - Cu(, Ct\, .s(., LnJ, n.Jalati pregleda - Dcum.n( M.t, S|u/H|J. .r.zr.t|, mpaleta sadrzi najesce alate koji se koriste u cilju formatizovanja i to: lormattingSty|clontlont SizcB Lporavnanje pasusanabrajanja uvlaenjarJ.rsH|z|||z|(n( C|r- za primenu definisanog stila,- za primenu nekog od raspolozivil fontova na selektovani tekst- za definisanje veliine fonta,- za primenu masnog, kurziv ili podvuenog stila fonta,- oblici poravnanja l.|(, C.n(.r, n|z|( i lus(||\,- progresivno (1,2,3 ili a,b,c) ili fiksno (simbolima),- uvlaenje i izvlaenje pasusa,- definisanje iscrtavanja granica (uglavnom za tabele, a ree za tekst)- signir za naglasavanje delova teksta (bojenjem pozadine teksta),- zadavanje boje karaktera (znakova) u tekstu.Neke palete (T.||.s .nJ rJ.rs, Dr.u|nz,.) se mogu ukljuiti na odgovarajucu ikonicu u S(.nJ.rJ paleti, a neke se moguizdvojiti iz svojil ikonica pa daju sve mogucnosti u jednom malom prozoru (rJ.rs, n( C|r, S|.J|nz C-|r,.).Pri koriscenju klika misem na dugme alata (akcije) treba uoiti da neka dugmad imaju mogucnost otvaranja palete sa ponudom izbora, koja se otvara na strelicu sa desne strane dugmeta, dok se direktnim klikom na dugme potvruje tekuci status (obino pretlodno obavljena akcija sa istog dugmeta).5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 31DYLJDFLMDNUR]:RUGGRNXPHQWNAVlGACljAPod navigacijom se smatra kretanje kroz izvesno ogranieno okruzenje. L navigaciji kroz radno okruzenje MS \rJ-a je vazno razlikovati prozor dokumenta i prozor aplikacije. Naini koji ce ovde biti opisani uglavnom se odnose na navigaciju kroz aktivni dokument, dok ce se neke akcije (samo najesce) odnositi i na navigaciju u prozoru aplikaci-je.Navigacija se obavlja preko tastature ili misem, a osnovna razlika meu njima je to sto se kod navigacije misem ne podrazumeva i pozicioniranje, sto je sluaj kod navigacije preko tastature.Zbog specifinosti grafikog interfejsa, gde se mnoge akcije teze obavljaju preko tastature, mis se namece kao neop-lodan ureaj, dok za mnoge napredne akcije nije i dovoljan. d prekomernog koriscenja misa korisnik se esto "zas-lepljuje"izaboravljadaI1/S1/1LRLimanaraspolaganju.Naprednanavigacijapodrazumevakoriscenje ravnopravno oba ureaja i namece potrebu njilove sto bolje sinlronizacije.Dakle, koristite oba ova ureaja ravnopravnoi ne potcenjujte mogucnosti nijednog.NAVlGACljA PREKO TA5TATURET.s(.rs|. |m||n.c|. z. |r.(.n. |rz J|um.n(.2A pozicioniranje u PRITISNI 2A pozicioniranje u PRITISNIjedno mesto udesno jednu celiju udesno (u tabeli)1abjedno mesto ulevo jednu celiju ulevo (u tabeli) Slift+1abjednu liniju nagore vrl vidljivog ekrana /lt+Ctrl+Page Lpjednu liniju nadole dno vidljivog ekrana /lt+Ctrl+Page Downjednu re udesno Ctrl+ prolodni ekran Page Lpjednu re ulevo Ctrl+ sledeci ekran Page Downjedan pasus nagore Ctrl+ vrl pretlodne strane Ctrl+ Page Lpjedan pasus nadole Ctrl+ vrl sledece strane Ctrl+ Page Downpoetak reda Home poetak dokumenta Ctrl + Homekraj reda Lnd kraj dokumenta Ctrl+ LndNAVlGACljA Ml5EMno sto navigaciju misem ini interesantnom je to da na svako mesto radnog okruzenja dolazite relativno brzo i na isti nain (pomeranjem i pozicioniranjem). Poredmogucnosti podesavanja oblika pregleda i zumiranja, esto (goto-vo uvek) korisnik ima potrebu da pogleda deo dokumenta koji se, u odnosu na tekucu poziciju, nalazi: nadole, nago-re, ulevo ili udesno, a trenutno nije vidljiv. /ko pri tom korisnik zeli samo pogled (a ne i pozicioniranje) dovoljno je da iskoristi:N lorizontalni kliza (Scr||.r u dnu prozora dokumenta) iliN vertikalne kliza (na desnoj strani prozora dokumenta),dok je za pozicioniranje jos potrebno i kliknuti misem na (vidljivu) zeljenu poziciju.MS\rJ jemeuprvimprogramima ponudiomogucnostnavigacije preko |.c(rus.r-a, odnosno po odabra-nom tipu objekta. |.c( rus.r je smesten u donjem produzetku vertikalnog Scr||.r-a i ine ga tri tastera:N srednji (u obliku kuglice)koji sluzi za odabir tipa objekta iN gornji i donji(u obliku dvostrukil strelica)preko kojil se odlazi na pretlodni, odnosno sledeci objekat u dokumentu (kao na slici).Klikom na srednji taster dobija se grafiki okvir (kao na sledecoj slici) na kojem se (klikom misem) odabira tip obje-kta koji se trazi./koje odabran tip(.z. se podrazumeva) objekta koji se trazistrelice na gornjemi donjemtasteru ce biti obojene u plavo, "kao" na slici:ZZZ,QWHU%(67FR\X+ MS Word - N.t|z.c|. |rz \rJ J|um.n(5TATU5BAR- 5TATU5NA LlNljAL samom dnu prozora aplikacije nalazi se statusna linija na kojoj se prikazuje trenutna pozicija u dokumentu, i to u obliku: poruka, broj tekuce strane i sekcije, udaljenost od gornje margine, tekuca linija i kolona. Nastavak statusne linije je rezervisanza signaliziranje statusamnogilservisa kao sto su snimanje makroa, prikazivanje promena kroz dokument i sl.Dvostrukim klikom u prvi segment statusne liniji poziva se Go To servis (preko tastature na l5 ili +C), koji sluzi za brzi odlazak na neki deo dokumenta, gde preko specifinog dijaloga (prosirenog |nJ/n.t|.c. dijaloga) koris-nikbira tip objekta (stranu, sekciju, liniju, fusnotu, tabelu, grafiki objekat, matematiki obrazac,.) i njegov redni broj (ili ime).PADAjUCl MENljlPadajuci meniji se otvaraju na klik misem u potreban meni u meni liniji i izborom neke njegove stavke ili podstavke (takoe klikom), dok se preko tastature svaki od menija moze otvoriti kombinacijom i l, gdeje l podvueno slovo u naslovu menija (kao npr. slovo H kod menija Help). Na pritisak tastera samo se aktivira prvi meni (||.), pa se omogucuje kretanje kursorskim strelicama i odabir stavke menija. Stavka se u ovom sluaju moze odab-rati i pritiskom na taster koji odgovara podvuenom znaku u zeljenoj stavci. Kada se korisnik nae u odgovarajucoj stavci menija, odabrati je moze i pritiskom na taster . Za otkaz otvorenil menija i podmenija treba pritisnu-ti na taster i to po jednom za svaki od njil ili samo jednom pritisnuti na taster .Personalizovani meniji u \rJu 2000 prilino su zgodni.ni pamte koriscene komande i prikazuju samo one koje stenajesceupotrebljavali,naravno i one najosnovnije. Retko primenjivanekomande ostaju nevidljive, osimako pritisnite prosiriva u dnu svakog menija.Nazalost, ako otvorite meni pritiskanjem njegovog imena, a onda se nekoliko sekundi dvoumite koju komandu da upotrebite, Word prikazuje sve komande menija. 1o automatsko prosirenje iskljuuje se ovako:1. Izaberite T|sCus(m|z., pa u dobijenom dijalogu otvorite karticu t(|ns2. iskljuite opciju S|u |u|| m.nus .|(.r . s|r( J.|.\, pa zatvorite dijalog na C|s. .RULER5-LENjlRlMS \rJ daje na raspolaganje dva lenjira, i to:N lorizontalni u samom vrlu prozora aktivnog dokumenta iN vertikalni na levoj strani istog prozora,a koriste se za neke oblike formatizovanja teksta, kao i orijentaciju i osecaj za dimenzije, jer je na njima prikazana centimetarska1podela.n.tm.n.1Podela na lenjirima je zasnovana na mernoj jedinici koja je odabrana naT|s t(|ns C.n.r.| M..sur.m.n( un|(s5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. S6HOHNWRYDQMHREMHNDWDNAClNl 5ELEKTOVANjA PREKO TA5TATURE/ko ste isprobali naine navigacije, selektovanje ce biti vise neko jednostavno. Kada zelite selektovanje teksta, pot-rebno je da se pozicionirate na poetak (ili kraj) zamisljene selekcije, pa na drugi kraj odete na neki od naina navi-gacijeipritomdrzitepritisnuttaster.Ceodokumentsemozeselektovatiprekotasterskekombinacije +/.Selektovanje (deselektovanje) od tekuce pozicije:do poetka tekuceg reda Slift+Homedo kraja tekuceg reda Slift+Lndjedan karakter ulevo Slift+jedan karakter udesno Slift+jednu re ulevo Ctrl+Slift+jednu re udesno Ctrl+Slift+do poetka pasusa Ctrl+Slift+do kraja pasusa Ctrl+Slift+do poetka dokumenta Ctrl+Slift+Homedo kraja dokumenta Ctrl+Slift+LndNAClNl 5ELEKTOVANjA Ml5EMS.|.|(t.n. (.|s(. | zr.|||. |r|s(.c| m|s..Z/ SLLLK1\/N]L LR/DI1Ljedne rei dvostruki klik na renekog dela teksta prevucite misem preko dela teksta uz drzanje levog tasteragrafikog objekta (slike)kliknite u objekat (sliku)jedne linije (reda) pomerite misa u prostor ispred prvog karaktera u redu(dok se pointer misa ne okrene u desnu stranu) i kliknite.vise linija teksta pomerite misa u prostor ispred prvog karaktera(dok se pointer misa ne okrene u desnu stranu) i povucite nadole ili nagorereenice uz drzanje pritisnutog kliknite bilo gde u reenicupasus dvostruki klik misem ispred pasusa ili trostruki klik u pasusvise pasusa kada ste selektovali jedan pasus, povlaenjem misa nadole ili nagore mozete selektovati susedne pasusecelog dokumenta trostruki klik ispred linije tekstacele tabele uz drzanje pritisnutog , dvostruki klik u celiju tabeleuniverzalno selektovanjepozicionirajte se misem na poetak zamisljene selekcije, pa uz drzanje tastera , kliknite misem u lokaciju kraja zeljene selekcije (iskoristite verti-kalni kliza kada je potrebno da se pozicionirate na neku udaljenu lokaciju u dokumentu)ZZZ,QWHU%(67FR\X6 MS Word - Ltr.t|.n. J|um.n(|m.8SUDYOMDQMHGRNXPHQWLPDNOVl DOKUMENTPri pokretanju, MS \rJ odmal nudi novi ist dokument prema generalnom sablonu (Nrm.|.J(2). Sva podesava-nja opcija na default se odnose bas na ovaj sablon (npr. kod .z.S.(ut, rm.( n( i sl.). Mnogi servisi u MS \rJ-u nisu pristupani dok korisnik ne otvori novi dokument prema ovom (ili bilo kom drugom sablonu).ZakreiranjeuobiajenognovogdokumentapremageneralnomsablonuNrm.|.J(koristise||.N.u ili dugme N.u (prvo u paleti S(.nJ.rJ) sa ikonicom u vidu belog lista papira, dok se za kreiranje novog dokumenta, prema ne-kom od drugil raspolozivil sablona, koristi ||.N.u.3.5NlMANjE DOKUMENTASnimanje dokumenta u MS \rJ-u se ne razlikuje od iste akcije u drugim4\|nJus programima.1rebarazlikovati dva pristupa snimanju dokumenta i to:N Snimanje dokumenta uz zadavanje neoplodnil parametara5:/ko tekucem dokumentu niste dodelili parametre, a pokrenete komandu Save (na +S ili ||.S.t.) MS \rJ ce vam dati dijalog "Save /s", gde ove parametre treba uneti./ko tekuci dokument zelite sauvati pod drugim parametrima onda treba pokrenuti Save /s dijalog (kao na slici) preko ||.S.t. -s.N Snimanje promena u tekucem dokumentu:Da bi promene u dokumentu bile sauvane (azurirane u fajlu) treba povremeno zadavati komadu Save (najlakse preko +S).,r| sn|m.nu J|um.n(. t.zn . ts(t.(| s|.J.c. tr.t||..1. sauvajte novokreirani dokument vec posle unesena 2-3 pasusa teksta,2. ne koristite ||.S.t. -s., ako zelite samo snimanje promena (bez promene parametara uvanja), vec samo preicu +S na 20-30 minuta ili to prepustite MS \rJ-u kroz S.t. -u(n.ct.r |n|6servis,3. dokumente uvajte na, za to predvienoj, lokaciji (folder) M\ Dcum.n(s ili il organizujte po temama u vise foldera u istoj,+. u imenu dokumenta ne koristite specijalne znake ni YL slova, a savetuje se kombinacija velikil i malil slova bez razmaka (npr: "PrvoPismo"),Nepreterujtesaduzinomimena,jerimetrebadasadrzisamoasocijacijunasadrzinudokumenta,aneiopis(opis dokumenta se moze definisati preko na lilert.r(|.s), ali i proverite uvek da li dokument uvate u zeljenom tipu (formatu), sto mozete videti na "S.t. .s (\t." u S.t. -s dijalogu), uobiajen tip je "\rJDcum.n(".OTVARANjE PO5TOjECEGDOKUMENTA1ekako ste dokument sauvali, prilikom njegovog kreiranja, mocicete i da ga otvorite. tvoriti dokument ne znai kreirati ga, vec pronaci i uitati u memoriju (R/M) raunara koristeci neki od raspolozivil programa (u ovom slua-ju MS \rJ). MS \rJ za ovo daje standardan dijalog t.n kao svim M|crs|( |||c. programima (kao na slici).Redosledpri otvaranju dokumenta nije deklarisan, ali je prirodno da morate najpre da otvorite lokaciju (folder) na kojoj se dokument nalazi, pa tek potom otvorite dokument. Cm|\ - l| |n se koristi za brzi pristup nekim uo-biajenimlokacijama,kaoiCmm.nJ.r(salevestranedijaloga),kojifavorizujenekenajkoriscenijelokacije. Centralni i najveci deo dijaloga zauzima folder panel, gde se vide folderi i fajlovi na lokaciji izabranoj preko l| |n, n.tm.n.2Lokacija generalnog (uobi ajenog, podrazumevanog) sablona za novi\rJ dokument se standardnonalazi u podfolderu " \1emplates" foldera gde je instaliranM|crs|( |||c. (npr: "C:\Program files\Microsoft ffice\1emplates\Normal.dot").31ri takice, u stavci menija ili komandnom dugmetu, zna e da ce biti otvoren dijalog ili pokrenut proces iz neko liko koraka.4vo je rutinska akcija u svim programimaza \|nJus.5Parametri priuvanju dokumenta su: lokacija (folder), njegovo ime i tip.6Detalje proitajte u nastavku u temi o problemima pri snimanju i otvaranja.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 7a ako se izabere pogled Properties ili Preview, onda se ovaj panel deli na dva dela, pa na desnom delu prikazuje oso-bine (rt.r(|.s) izabranog dokumenta ili pogled bez otvaranja (r.t|.u).Nain pregleda u ovom panelu, kao i najpotrebniji alati \|nJus L\t|r.r-a se nalaze na paleti ovog dijaloga (gornji desni ugao).Pri ulasku udijalog t.n ili S.t. -s obavezno proitajte tekst u njegovoj naslovnoj liniji. Poetnicima(inesamonjima)se"desava"daumestot.n dijaloga otvore S.t. -s, pa prazan (ist dokument) sauvaju preko postojeceg, ne obaziruci se na poruku (kao na sli-ci), gde se odgovor .s je ovde podrazumevan. Posleovakve greske postojeci dokument je nepovratno izgubljen (i ne pomisljajte na n.c\c|. |n). Mnogi programi nude podrazume-vani tasterna N, alito je u MS \rJ-u taster .s, sto u kombinaciji sa brzopletim moze biti fatalno. /ko i dobijete ovakvu poruku detaljno je razmotrite, a savetuje se otkaz na C.nc.|.S A V T I :1. Da biste otvorili neki dokument koji ste u poslednje vreme obraivali iskoristite stavke u ||.meniju koje se nalaze pre stavke L\|(, a poinju rednim brojevima: 1, 2,. i otvaraju naznaen dokument.2. Da biste otvorili vise dokumenata preko jednog dijaloga t.n, kada otvorite dijalog, fajlove u njemu selektujte (drzeci ili , zavisno od toga da li zelite selektovanje grupe ili pojedinano), pa aktivirajte t.n taster ili preko tastature na .3. Radili ste sa nekim tekstom u \rJ-u, zatvorili ga, a fajl ne moze da se obrise - stalno dobijate poruku poput - "-cc.ss |s J.n|.J. M.|. sur. (|. J|s| |s n( |u|| r ur|(.-tr(.c(.J". \ecina korisnika tada resetuje raunar i sve bude u redu. Nema potrebe za tim, sav problem je u C||t|.rJ-u - ako ste, pre zatvaranja fajla, u \rJ-u kopirali deo dokumenta na C||t|.rJ, zapravo je na "tablu" smesten pointer na segment dokumenta. Dok je pointer tamo, brisanje dokumenta nije moguce. Lmanjite zauzece C||t|.rJ-a (kopiranjem jednog karaktera) ili zatvorite i ponovo otvorite MS \rJ.4. /ko zelite da \rJ po startovanju ne uita nikakav dokument, ak ni prazan, kliknite desnim tasterom na S|r(cu(, izaberite rt.r(|.s S|r(cu(, pa liniji kojom se MS \rJ poziva dodajte "/n", tako da linija, glasi kao npr.:"c:\Program files\Microsoft Office\winword\winword.exe /n"5. \as \rJ nece da uitava dokumente koji su stigli od vasil kolega, ili u dokumentima vidite "brljotine". Poenta je u tome sto su kolege koristile noviju verziju MS \rJ-a, pa je vreme da je i vi nabavite. Novije verzije programa nude vece mogucnosti i u njima su uglavnom ispravljene greske iz pretlodnil.KAKO RAZME5TlTl l ORGANlZOVATl :25' DOKUMENTEKako je MS \rJ prilino eksploatisan program, mnogima se dogaa da toliko imaju \rJ dokumenata da posle par meseci rada na jednom raunaru vise ne znaju gde su koji dokument sauvali. Pored ostalog, na ovaj nain se prostor nalard disku nepotrebno zauzima, a sam autor svoje dokumente nalazi najteze, zatvarajuci oi pred istinom da -NLS1 NL R/DI K/K 1RLB/.Svevasedokumente,kojekreirateiz MS \rJ-a, smestite u podfoldere jednogfoldera. Dobromorganizacijom se smatra podela po folderima koji nose imena po temama (klijentima ili poslovima) koje ste u njima obavljali. /ko ze-lite da sauvate rezervnukopiju svog dokumenta - prosto ga sauvajte (ili iskopirajte preko \|nJusL\t|r.r-a) u dodatni podfolder kome cete dati ime npr: PismaRLZ, PismaBackup i slino. Za one koji poznaju rad u nekom arli-veru (kao sto je. \|n|t) preporuuje se uvanje dokumenata u kompresovanom obliku - zapakovane u arlive.ZZZ,QWHU%(67FR\X8 MS Word - sntn. (.|n||. uns. | .zur|r.n. (.|s(.MOGUCl PROBLEMl PRl 5NlMANjU l OTVARANjUNe dovodite sebe u situaciju da dokument uvate na disketu7, vec to uvek radite na lard disku. Disketa je spor i ne-siguran medijum, pa se (pri uestalom pristupu) na njoj mogu lako izazvati greske. Sa diskete otvoren dokument ne menjajte, vec ga otvarajte samo u cilju pregleda ili stampanja8.MS\rJ imamogucnostautomatskog uvanja,tekuceg dokumenta,pa ako ga niste snimali u zadanom vremen-skom periodu MS \rJ ce to uraditi za vas (ovi fajlovi nose imena kao npr: ~$rdKPS, gde je zavrsetak imena iden-tian originalu, a prva dva znaka "~$"). L sluaju nasilnog prekida rada u MS \rJ-u ili ak S-u (prekid napajanja ili greska u radu raunara) ovo moze biti od velike koristi. vako sauvan dokument je neoplodno otvoriti i sau-vati pod drugim parametrima, jer ce MS \rJ pri pokusaju otvaranja dati poruku kao na slici. L ovoj situaciji je pot-rebno potvrditi na K, a zatim otvorenom dokumentu dati drugo ime. Kada se uverite da je nova kopija dokumenta kvalitetna (potpuna), pretlodnu verziju mozete obrisati (D.|.(.), naravno preko \|nJus L\t|r.r-a.Izlazeci u susret korisniku MS \rJ izvrsene akcije dobro uva, pa mu tako omogucava vracanje velikog broja obav-ljenil akcija ak i posle izvrsenog snimanja dokumenta. vo moze izazvati probleme, jer se na istoj lokaciji (folder na kome je i tekuci dokument) kreira gomila *.tmp fajlova sa imenima kao npr.: WRL3689.tmp WRL3690.tmp i sli-no./ko doe do nasilnog prekida rada u MS \rJ-u ove datoteke (posle zavrsene procedure iz pretlodnog opisa) treba obrisati sa diska. Iako pri pokusaju otvaranja ovil fajlova, MS \rJ daje poruku (kao na slici), ipak ne moze da obe-zbedi pristup njenom azuriranju, ali ako iz T.s|M.n.z.r. (aktivirajte ga preicom ++) zavr-site \|nurJ koji i dalje radi sam, mocicete ove fajlove da otvorite, pa iz njil iskoristite delove dokumenta koje ste vec obradili (prebacite il kopiranjem).2VQRYQHWHKQLNHXQRVDLDXULUDQMDWHNVWDPRAVlLA UNO5A TEK5TANajescegreskepriunosutekstasuvezanezaznakeinterpunkcije: take,zapete (ilizareze:), upitnici, uzvinici, zagrade, navodnici,... Lnoseci tekst desava se da korisnik pokusava da pri tom utie i na izgled teksta (obino samo privremeno), ali esto koristi pogresne metode.Navescemo nekoliko osnovnil pravila:N Znak interpunkcije se "lepi" za pretlodnu, a ne sle-decu re. Dakle pre zapete, take, upitnika i sl., ne stavlja se blanko, ali iza svakog od til znakova blanko treba uneti. Ispravno je, dakle, ovako, a ne ovako ,ili ovako .N Kada su u pitanju zagrade i znaci navoda, blanko se stavlja sa spoljne strane, odnosno ispred otvorene i iza zatvorene zagrade, dakle (ovako) a NLnesto kao( ovako ),( ovako ), ili(ovako).N Po blanko izmeu svake dve rei i ruzna i neuravna-ta desna ivica su tek PRLDLSL\I za "normalan" prelom teksta. N Lepo je sto koristite sve mogucnosti MS \rJ-a, ali on moze vise od ukrasavanja ubacivanjem gomile nepotrebnil i esto neukusnil simbola. Na taj na-in ste sve dalje od dobrog teksta, a sve blize kiu.Neke efekte je bolje postici formatizovanjem, a ne azu-riranjem, pa usvojite i sledeca pravila:N NIK/D/ D\/ ZN/K/ R/ZM/K/ (dva puta za-redom taster), jer ovo dovodi do nerav-nomernog rasporeda rei u istoj liniji (redu),N NIK/D/ D\/ PR/ZN/ RLD/9(dva puta zare-dom taster), ovo dovodi do otezanog for-matizovanja pasusa, jer se pri tom desavaju promene u odnosu izmeu njil, pa se esto zalteva i azuriranje u cilju brzog i lakog preformatizovanja celog dokumenta.N NIK/D/ RLC NL DLLI1L N/ SL\/10ukuca-vajuci blanko izmeu njil, jer ovo dovodi do ignori-sanja informacije (re predstavlja potencijalnu informaciju, ali pocepana na pojedinana slova NL)n.tm.n.7vde cemo izuzeti situaciju ka da treba da uvezbate sam procesuvanja i to na manjim dokumentima.8\rJ dokument iz\|nJus L\t|r.r mozete odstampati i ne otvarajuciMS \rJ , vec prekotLt menija i stavker|n( , gde ce \|nJus L\t|r.rsam otvoriti dokument, pr oslediti ga MS \rJ -u, a on na podrazumevani stampa .9Prazan prostor izmeu pasusa se moze postici formatizovanjem pasusa prekorm.( .r.zr.t|(St.c|nz : .|r. ili -|(.r).10Razmak izmeu slova u rei se moze postici prekorm.( n( (St.c|nz : L\t.nJ.Jnpr. preko 2 pt.)5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 9KODNl RA5POREDl TA5TATUREDobro je poznato da kod nas postoji itava paleta kodnil rasporeda za YL slova, koji se vise ili manje koriste u raz-nim okruzenjima za tekst procesiranje i stono izdavastvo. \ecina profesionalnil korisnika MS \rJ-a (i ostalil M|c-rs|( |||c. programa) koristi kodnu stranu 125011(srpska latinina). vo ne treba da vas obavezuje - tekst mozete pisati u bilo kom rasporedu, sve dok YUCC12moze da obavi potrebnu konverziju. /ko obraujete neki tekst opste prirode u kome simboli: { ] { } | \ ` i ~ (koji se kod YLSCII rasporeda koriste za YL slova) nisu potrebni, YLSCII raspored je prilvatljiv. Meutim, ako je to neki tekst, gde su i ovi simboli potrebni, YLSCII je neprilvatljiv (sto ne znai i nemoguc). Konverziju biste morali u tom sluaju sprovoditi kroz selekcije u dokumentu.Za vreme ovog kursa savetuje se da koristite onaj kodni raspored na koji ste navikli, ali pokusajte da u vasim daljim radovima Z/BR/\I1L YLSCII i preete na CP1250, odnosno Ln|CJ. ili CL fontove.Koristite ga vec godinama: Zao mi je, ali vreme je da prestanete.tr.uz.( |z.st|s. "C r.ss" utu(s(t z. s.r. Jn||.)COPY, CUT & PA5TEZa komforno azuriranje (ispravke i dopune) dokumenta ovo su samo osnovne metode. Davno je proslo vreme (a kao da je jue bilo) kada smo il smatrali naprednim metodama.ve akcije su primenjive i u cilju preuzimanja teksta (ali i grafike, tabela,.) iz drugil programa i servisa u \|nJusokruzenju, kao npr: iz svil programa M|crs|( |||c. paketa, iz sistemskog H.|t-a, \.|rus.r-a i drugil n(.rn.(servisa, iz -J|. -cr|.(n..J.r-a, teksta i/ili grafike iz grafikil programa (|(s|t, Cr.|Dn-\, i sl.).Znaenja ovil akcija su:Copy

kopiranje (memorisanje), ne mozete ga oba-viti ako pretlodno niste selektovali neki deo teksta (dokumenta),Cut isecanje (brisanje sa memorisanjem obrisa-nog), gde opet morate imati selekciju na koju se akcija odnosi,Pastc lepljenje (memorisanog), i aktivna je ako je nesto pretlodno kopirano ili iseeno.Naini na koje mozete koristiti ove akcije su:N iz menija LJ|(, sto svakako treba izbegavati zboginertnosti samog sistema padajucil menija,N preko palete S(.nJ.rJ, gde su smestena tri koman-dna dugmeta sa asocijacijama na ove akcije,N preko tasterskil preica: +C (za Ct\), +X (za Cu() i +\ (za .s(.),N preko tLt

menija koji se dobija desnim klikom misem u neku lokaciju (ili bolje selekciju).Da nas nabrajanje ne bi odvelo predaleko izvescemo zakljuak da se: koriscenjem C|ipboar-a, u Wor okumcntmogu preuzeti svi objekti ija obrada ima smisla u jednom tekst procesoru.l5PRAVLjANjE l BRl5ANjEPod ovim se najesce podrazumevaju poslovi u cilju ispravljanja gresaka, te dodavanje ili uklanjanje teksta. Da biste ove poslove korektno obavili bice vam dovoljno poznavanje navigacije (kretanja) kroz dokument i osnovnil telni-ka azuriranja (, , , ). Za ubrzanje azuriranja i smanjenje mogucnosti po-jave gresaka u vasem tekstu trebalo bi da koristite napredne telnike azuriranja (bice obraene u nastavku).UNDO, REDODavno je proslo vreme kada smo u programima dobili mogucnost da ponistimo poslednju izvrsenu akciju (LnJ), ali kada je MS \rJ ponudi visestepeni LnJ - svi su redom pozeleli isto i u zivotu, jer jedna greska nikada ne ide sama.Pa tako, ako uradite nesto sto niste "mislili ozbiljno" mozete kliknuti na komandno dugme u S(.nJ.rJ paleti sa iko-nicom u vidu zakrivljene strelice ulevo - LnJ, ime se vracate na stanje pre poslednje izvrsene akcije (neki bi rekli: "jedan korak unazad"). Samo akcije, kojima se utie na tekst ili dokument (formatizovanje i azuriranje) se mogu po-nistiti, ali ne i one akcije koje se odnose na pregled i navigaciju kroz dokument.n.tm.n.11Kodne rasporede (tastature) i potrebna podesavanja S\|nJus -a se obrauju na snovnom kursu.12YUCC je mali makro dodatak zaMS \rJi MS L\c.| iji zadatak je konverzija vaseg dokumenta (ili njegovog dela) iz jednog (od 13 rasp o-lozivil) u drugi kodnilrasporeda, kao i cirilicu.13Kopiranje- Ct\ ne treba poistovecivati sa dupliciranjem.Kopiranje predstavlja tek snimanje u cilju zavrsetka dupliciranja lepljenjem- .s(. .14L nasoj informati koj literaturi se zatLtmeni ravnopravno koriste izrazi kon tekstni meni i plutajuci meni, i sl.ZZZ,QWHU%(67FR\X10 MS Word - sntn. (.|n||. uns. | .zur|r.n. (.|s(./ ako se pokajete zato sto ste se pokajali15, kliknite u komandno dugme sa ikonicom u vidu sline strelice udesno, koje predstavlja n.J, tj. ponistenje poslednje LnJ akcije./li, ako pozelite da se vratite za nekoliko koraka unazad (LnJ), a posle toga mozda i unapred (n.J), trebalo bi da pored komandnog dugmeta (s desne strane) uoite strelicu nadole. tvaranjem na ovu strelicu dobijate listu svil akcija iji je LnJ moguc (slika levo), odnosno svil akcija iji je n.J moguc (slika desno).Bezikakve opasnosti,koristecinekoliko puta LnJ, a zatim - n.J, mozete pregledati koje ste sve akcije obavili u obradi tekucegdokumenta, ali vodite rauna da ne mozete otici u situaciju (status, stanje) od pre, uvesti neku pro-menu i bezbolno se vratiti u "sadasnje vreme", jer: B/\L]LNL /KCI]L NL MCL D/ SL PRLSK/CL, isto kao sto u zivotu, nazalost, ne mozete da se vratite kroz vreme u proslost da biste uticali na buducnost.Prema ovom svojstvu MS \rJ-a mozete i sami zakljuiti da on samo pokusava da simulira prirodne procese i tako se svojim kvalitetom, kao i mnogi napredni programi \|nJus okruzenja, uvlai korisnicima pod kozu i sto ga vise budete izuavali i upoznavali to ce vas njegova jednostavnost i efikasnost, svakim novim saznanjem, oarati.Zajedno sa LnJ i n.J akcijama treba koristiti i akciju n.t..(, koja ce biti obraena u sledecim lekcijama.n.tm.n.15Signirani tekst je ispravan i pored toga sto vam se (na prvi pogled) u inilo da nesto nije uredu- n.J vam nudi ponistenjeLnJ akcije, pa u tom smislu predstavlja pokajanje pokajanja.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 11[2| M5 Word)RUPDWLUDQMHNDUDNWHUDNA 5TA 5E ODNO5lL formatiranje karaktera spadaju ona formatiranja kojima se utie samo na izgled znakova i simbola i ne odrazava se na izgled pasusa. Dijalogn(

(preko rm.(n() je centralno mesto formatizovanja karaktera (slova) i omogu-cavadetaljnopodesavanjenjilovogformatakroztrikartice:n(,C|.r.c(.r St.c|nz i -n|m.(|n. L dnu dijaloga (okvir r.t|.u) dobicete primer teksta koji ste selektovali i nad kojim obavljate formatizovanje, ali ako dijalog otvo-rite bez trenutne selekcije u r.t|.u cete dobiti samo ime fonta (pa se u tom sluaju formatizovanje karaktera odnosi samo na tekst koji cete unositi od tekuce pozicije nadalje).FONTlontjeskup znakovai simbola definisanog i usklaenog izgleda npr. TimesNewRoman, Arial, Tahoma,. Prime-nom razliitil fontova se moze postici lep izgled teksta, ali treba imati u vidu da se preteranom upotrebom stilova fonta (B, , L) i velikog broja fontova u istom dokumentu moze dobiti saren i tesko itljiv tekst. \rJ na ovom polju pruza velike mogucnosti,pa je tezizadatak odluiti se na manji broj efekata iz velikog skupa ponuenog. lont koji odaberete iz liste n( je onaj koji ce biti primenjen na selektovani tekst.Najbrzi izbor n(-a se moze ostvariti iz grafikog Cm|\-a u rm.((|nz paleti (kao na slici), gde su dati nazivi fontova i/ili primer teksta. lont moze biti i set znakova, pa se nemojte iznenaditi ako izborom nekog fonta pretvorite formatizovani tekst u "zooloski vrt."Drugi nain formatizovanja karaktera je iz dijaloga lont, do kojeg se dolazi preko rm.(n(. Dijalog sadrzi tri kar-tice: lont, Claracter Spacing i 1extLffects (kao na sledecim slikama)L listi n( se bira naziv fonta, a u listi lont sty|c se moze primeniti:n.zu|.r bez posebnog stila fonta,|J podebljan tekst (masan),(.||c z.|s.n (kurziv) tekst,|J(.||c pocb|jan i zakoscn tekst,LlistiS|z. se biraveliinaslovauopseguod1do1638pt.vajtekstje u svom najvecem delu ureen u fontu CoudvOlSt BTu veliini 10 pt, dok je za naslove koriscen font Humanst521 BT u veliini 12 do 16 pt. Podvuen tekst moze da se definise preko Cm|\-a LnJ.r||n. (preko tastature na +L), gde se moze oda-brati nekoliko vrsta linija kojima se vrsi podvlaenje, dok se boja teksta moze odabrati preko Cm|\-a Co|or.n.tm.n.16\ecinaparametara koji se ovd e zadaju, moguce je zadati i prekoT||.r -a rm.((|nzi preko tastature, pa cete il sigurno ubuduce koristiti, jer ce vam dijalogn( sigurno odnositi mnogo vremena.ZZZ,QWHU%(67FR\X12 MS Word - rm.(|r.n. |.r.|(.r.EFFECT5Da biste sagledali primenu efekata preporuuje se da veliinu postavite na vrednost preko 20, pa birajte naizmeni-no jedan po jedan efekat:N/ZI\ PIS PRIMLRStrikctrough precrtavanje Primer teksta sa efektomDoub|cstrikctroughdvostruko precrtavanje Primer teksta sa efektomSupcrscript tekst u stepenu x2v3 Primer teksta sa efektomSubsrcipt tekst u indeksu x2v3 Primer teksta sa efektomShaoutekst sa senkom (koji se u stampanom obliku dobija sa-mo kod stampaa sa preko 300 1PI)P Pr ri im me er r t te ek ks st ta a s sa a e ef fe ek kt to om mOut|incza prikaz samo graninil linija slova (bez popunjavanja)Lmboss za 3D efekat ispupenog teksta PPPrrriiimmmeeerrrttteeekkkssstttaaasssaaaeeefffeeekkktttooommmLngravc za 3D efekat udubljenog tekstaPPPrrriiimmmeeerrrttteeekkkssstttaaasssaaaeeefffeeekkktttooommmSma|| caps umanjena velika slova, gde se velika i mala razlikujuPRIMLR 1LKS1/ S/ LlLK 1MA|| caps sav tekst velikim slovima bez razlike velika/mala PRIMLR 1LKS1/ S/ LlLK1MHicn tekst sa mogucnoscu prikrivanja (obino u stampanom obliku)CHARACTER 5PAClNGva kartica dijaloga rm.( nudi mogucnosti:Sca|c skaliranje (razvlaenje/ sabijanje) teksta uklju-ujuci i blanko karaktere, gde su vrednosti:100% - bez skaliranja,ispod 100% - sabijanje,preko 100% - razvlaenje.c! !o!vo o 1O'e||me| |e|s|a s|a|||aae. aa `NL PRLPRLCL]L SL Z/ S\L lN1\LSpacing razmak izmeu karaktera:L\t.nJ.J - povecavanje razmaka,CnJ.ns.J - smanjenje, za unetu vrednost \p r i me r z a Lx p a n d e d Bv 2 p tprimer za Condesed Bv 1 pt5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 13Position vertikalna pozicija u odnosu na ostatak teksta:n.|s.J - uzdizanje teksta,lu.r.J - spustanje, za unetu vrednost \ostatak teksta primer za Raised Bv 2 ptostatak teksta primer za Lowered Bv 2 ptKcrning [or [ontsdodatni prostor koji se, van "logike" fonta, dodaje izmeu pojedinil parova slova kako bi re iz-gledala sto prirodnije, a "lepljenje" nekil parova slova izbeglo.ANlMATlONL -n|m.(|n karticidijaloga n( - MS \rJ vam daje nekoliko predloga najjednostavnijil animiranja teksta, koji seustampanomoblikudokumentanecevideti.\erovatnoceteoveefektekoristitiuciljuskretanjapaznjena odreene segmente, posebno kada dokument saljete vasim kolegama ili prezentirate dokument preko ekrana.PODRAZUMEVANl FORMATKARAKTERAPodrazumevaniformatkarakteravas uvekeka kada kreirate novi dokument. /ko ovo ne podesite, moracete pri svakom novom dokumentu selektovati sve i zadati zeljeni format karaktera.Da biste u \rJ-u podesili kao podrazumevani font onaj koji vam odgovara i najesce koristite, potrebno je da otvo-rite dijalog rm.( i u njemu podesite sledece:1. u listi lont izaberite jednostavan (ne suvise kitnjast) fontsavetuje se da to bude neki od Ln|CJ. fontova koji imaju ugraena srpska latinina i cirilina slova, a koriste se promenom tekuceg kodnog rasporeda tastature,2. Sty|c postavite obavezno na n.zu|.r,3. Sizc izaberite izmeu 10 i 12,4. Lncr|inc postavite na (none),5. Co|or na /uto (Black),6. sve efekte u grupi L||.c(s, kao i u preostale dve kartice ovog dijaloga B/\LZN ISKL]LCI1L,pakadase(pregledomdatogprimeraur.t|.u)uveritesedajetekstitljivijednostavan- kliknitenataster Dc[au|t... u donjemlevom ugludijaloga. Posleovoga dobicete poruku sa upozorenjem da ce se izvrsiti promene u generalnom sablonu, pa ako zelite ove promene - odgovorite sa Ycs., u suprotnom No.5PECljALNl 5lMBOLlKada je u tekst potrebno ubaciti neki specijalan znak17(simbol) potrebno je, preko ns.r( S\m||, aktivirati dijalog S\m||:(kao na prvoj slici), gde treba izabrati simbol i dvostrukim klikom na simbol (ili klikom na komandno dugme ns.r(), ubaciti simbol u tekst. Za ubacivanje simbola na jos neko mesto u dokumentu, treba (bez zatvaranja ovog di-jaloga) locirati kursor na zeljenu poziciju i u dijalogu odabrati simbol. Dijalog se moze zatvoriti na dugme C|s. ili ta-ster ./ko zelite da za neki simbol definisete tastersku preicu potrebno je otvoriti Cus(m|z. r.\|.rJ, pa u njemu je do-dati. L kartici St.c|.| C|.r.c(.rs mozete pregledati uvedene tasterske preice i dodati nove.1ekstse smatra dobro (sto ne znai obavezno i lepo) formatizovanim ako ste u njemu ko-ristili N/]\ISL 2-3 fonta, a postigli svu lepotu i bez primene specijalnil efekata. Da biste se sami uverili u valjanost vaseg teksta bacite oko na neku knjigu uraenu pre 10-ak godi-na. Mogucnost MS \rJ-a ne bi trebalo da vas zanese, pa da od teksta pravite strip.\rJ, kazu mnogi, ne podrzava |.rn|nz, sto mu je veliki nedostatak u poreenju sa ostalim D1Pprogramima. Pazljivijeprelistavanje dokumentacije pokazace da je ova tvrdnja ista zabluda - MS \rJ podrzava |.rn|nz, ali samo ako ga ukljuite. Poimo redom. Pretlodno jereenoda|.rn|nz "dodaje"prostor izmeu parova karaktera,alidodavanje moze biti i negativno: par slova /\ u mnogim fontovima izgleda znatno bolje ako se umanji prostor izmeu njil. Informacije o |.rn|nz parovima postoje kako u 11l tako i u s(Scr|t( i svim drugim \|nJus fontovima, na tekst procesoru je samo da il iskoristi.n.tm.n.17Ne preterujte sa ubacivanjem simbola, jer time dokument moze izgubiti na lepoti,itkosti i stilu.ZZZ,QWHU%(67FR\X1+ MS Word - rm.(|r.n. |.r.|(.r.PRlMENA AUTOMAT5KOG FORMATlRANjA PRl AZURlRANjULLKod primene tasterskil preica za formatiranje karaktera nije obavezno selektovati tekst u sluaju kada formatiranje treba primeniti samo na tekucu re (kao npr. Bold, (.||c, Lnderline, uvecanje, umanjenje,.) +B- Bold tekst+I - (.||c tekst,+L - Lnderline tekst+>- uvecanje18veliine fonta i+ ili brojem sa takom ili zagradom, kao npr.LKLC/N lRM/1IZ\/N LKLC/N lRM/1IZ\/N- da li uoavate- da li uoavate D/- obavezno morate ukucati 1. nabrajanje 1. nabrajanje2. numerisanjem*blankoizasimbo-la,N blanko iza simbola,N a stavku zavrsiti sa 1) mora poeti 1) mora poeti2) prvim brojem> kada zelite D/ kada zelite D/ zavrsite nabrajanje(/) ili slovom. (/) ili slovom.(B) pacesenastaviti progresivnoZ) gZ`Zehkl Z) g_ fh`_ bjbebqgh/ko pozelite detaljno zadavanje oblika nabrajanja potrebno je da otvorite lormat u||.s( .nJ Num|.r|nz, pa u dija-logu mozete:N odabrati neki oblik nabrajanja: simbolima, brojevima i slovima ili opstu listu (npr. za numerisanje naslova),N restartovati nabrajanje (da zapone prvim brojem ili slovom) preko n.s(.r( num|.r|nz,N izmeniti oblik tekuceg nabrajanja preko Cus(m|z., gde dobijate dijalog kao na slici desno:Kod oblika nabrajanja u||.(, omoguceno je (preko dijaloga kao na slici) postavljanje i slike umesto simbola.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 19AUTOCORRECTPrvobitni cilj ovog servisa je bio da korisniku ispravlja greske pri unosu teksta, ali je vremenom dobio i primenu u si-tuacijama kada je esto potrebno otkucati neku komplikovanu re (slozenicu) ili nekoliko rei.L njemu su vec unete neke odrednice za korekciju uoenil sistematskil gresaka pri unosu teksta na engleskom, a vi il mozete brisati i unositi neke nove. Ne zaboravite da obrisete odrednicuiI, jeru engleskom jezikune postoji samostalno slovo "i", pa ce vam svaki veznik "i" korigovati u veliko "I".Da bi se -u(Crr.c( koristio potrebno je u njega najpre ubaciti potrebnu odrednicu i to u obliku:kratka re koju kucamslozenica koja mi treba.-u(Crr.c( korigujeunetitekstposleotkucanognekogznakainterpunkcije,broja,specijalnog znaka ili praznog prostora (blanko), a ako je zadan formatizovani tekst - primenice se i format kakav je odreen prilikom kreiranja od-rednice. Najbolji nain za uvoenje odrednice je sledeci:1. otkucajte slozenu re ili izraz, pa ga selektujte(ne ukljuujte u selekciju paragraf - oznaku kraja pasusa, ako ne zelite da \rJ pri korigovanju prelazi u novi red),2. otvorite dijalog na T|s -u(Crr.c( (kao na sledecoj slici),3. selektovani izraz ce vec biti u polju \|(|, pa je jos potrebno da u polje n.t|.-c. unesete kratku re(imajte na umu da ova re ne sme da postoji u nasem jeziku, jer cete u proti-vnom imati vise problema nego koristi),4. ako zelite da tekst bude korigovan i u skladu sa formatom u selekciji - uklju-ite opciju rm.((.J (.\(,5. potvrdite na komandno dugme -JJ i zatvorite na r.Kada pozelite da ukinete koriscenje -u(Crr.c(-a dovoljno je da u istom dijalogu iskljuite stavku n.t|.c.(.\( .s \u (\t., a mozete se isprobati (savetuje se ukljuivanje) i ostale opcije, i to:Crr.c( T\ N|(|.| C-t|(.|s - korigovanje rei koja ukucana sa dva velika poetna slova u re sa jednim poe-tnim slovom,C.t|(.||z. ||rs( |.((.r | s.n(.nc.s - korigovanje u veliko slovo prvog slova u zapoetoj reenici (ako zelite korisce-nje ovog korigovanja zaboravite na taku na kraju godine kao npr 01.01.2000. ]er cete dobiti ovo.C.t|(.||z. n.m.s | J.\s - ispravka poetnog slova u veliko kada se ukuca ime dana u nedelji(sa instaliranim dodatkom za srpski jezik, primenljivo je i nasa pisma, kako za la-tinicu , tako i za cirilicu),Crr.c( .cc|J.n(.| us.z. | c-S lCr |.\ - ispravlja greske kod sluajnog pritiska na , ali prvo slovo ispravlja u veliko i iskljuuje ovaj taster, kao npr. "pRIN1" u "Print".Kada vam se ne dopadne korekcija koju je -u(Crr.c( obaviomozete pritisnuti +Z za LnJ, ili iskljuiti sve ono sto vam se ne dopada od ponuenog u glavnom dijalogu -u(Crr.c(-a. Pri podesavanju -u(Crr.c(-a tre-ba voditi rauna o tome da se odrednice, uvedene na ovom mestu, primenjuju u svim M|crs|( |||c. programima.ZZZ,QWHU%(67FR\X20 MS Word - T.|n||..zur|r.n. s. |zm.nm |rm.(.Za sluaj da zelite napravite izuzetke -u(Crr.c(-a u nekim specijalnim sluajevima (kao npr da "itd." ne prepozna-je kao kraj reenice) kliknite na komandno dugme L\c.t(|ns. u ovom dijalogu i dobicete novi dijalog (kao na slici desno ), gde treba ukucati:N u kartici |rs( l.((.r sluajeve za izuzece povecanja poetnog slova u reenici, aN u kartici N|(|.| C-ts sluajeve izuzeca od korekcije dva velika poetna slova i sl.Izuzetke mozete dodati je preko komandnog dugmeta -JJ ili neki od postojecil obrisati iz liste preko D.|.(..Bolja (mada nesto slozenija) varijanta je da - \rJ-u prepustite da automatski dopunjava ove liste tako sto:N najpre overite (uverite se da jeste) -u(m.(|c.||\ .JJ urJs ( ||s( u pomenutom dijalogu i od tada ce \rJ sam dodavati u ovu listu rei,N vase je da, kada vam -u(Crr.c( iskoriguje re, a vi ne zelite korekciju - pritiskajuci (samo) taster obrisete iskorigovani deo i prekucate ponovo. Posle ovoga, -u(Crr.c(, ovu re vise nece korigovati.AUTOTEXTvajservis vam daje mogucnost da, pored teksta kao u -u(Crr.c(-u, arlivirate i bilo koji drugi LL objekat koji \rJ prepoznaje (gotovo sve komponente iz \|nJus programa) i to na sledeci nain:1. unesite i formatizujte zaglavlje pisma koje najesce koristite (npr. logotip sa adresom vase firme) ili znak kao na slici 2. selektujte uneto i pritisnite +(ili preko meni linije na ns.r( -u(T.\( N.u.),3. kada dobijete dijalog Cr..(. -u(T.\( (kao na sledecoj slici),unesite naziv vaseg -u(T.\(-a, npr: "Memorandum" i potvrdite na K.Kada, u nekom drugom (ili istom) dokumentu budete pozeleli isti logo ili memorandum necete morati da ga unosite "peske" vec je dovoljno da unesete samo njegovo ime i pritisnete , a u sluaju da ste ukljuili S|u -u(Cm-t|.(. (|t -u(T.\( .nJ J.(.s u glavnom dijalogu -u(Crr.c(-a, na kartici -u(T.\(, (kao na slici desno), dobicete pre-dlognastavka zapoetog imena -u(T.\(-a koji ste kreirali(imena dana u nedelji ili datum), pa da biste ga ubacili pritisnite na . Za pregled i azuriranje, -u(T.\( mozete otvoriti na isti nain kao i -u(Crr.c(, i nacicete ga u kartici -u(T.\(.AUTOFORMATvaj servis se podesava u kartici -u(rm.( dijaloga -u(Crr.c( i predstavlja samo dopunu druge kartice u istom dijalogu. Neke su stavke iste, pa je svejedno gde cete il podesiti, a ono sto je u ovoj kartici dodano je vezano za de-finisanje gde treba, a gde ne treba primeniti -u(rm.(.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 21FlND & REPLACE|nJ/n.t|.c.

servis, kao i u ostalim servisima sluzi za pretrazivanje i ispravljanje prema zadanim parametrima:lin uhat sta traziti (+l)Rcp|acc uith ime zameniti (+H)Go To odlazak na objekat ili poziciju (+C ili l5)dok se na komandno dugme Mr. (odnosno l.ss) dijalog moze prosiriti (odnosno smanjiti) za dodatne opcije:Scarch kroz koji deo dokumenta, gde se moze izabrati:Doun nadole iliLp nagore od tekuce pozicije, ali iA|| kroz ceo dokument.Rcp|acc grupa komandnil tastera koji omogucuju:lormat zadavanje bilo kakvog od poznatil formatizovanja,No lormatting uklanjanje zadanog formatizovanja,Spccia| izbor nekog specijalnogkaraktera24,REPEAT {UNDO, REDO)LL/kcije LnJ i n.J smo pomenulikod azuriranja, alin.t..( akcija je, i pored veze sa ove dve, namenjena samo za ponavljanje poslednje izvrsene akcije bez obzira da li je to bila akcija azuriranja ili formatizovanja. \eza Repeat i Re-do je sledeca: ako niste koristili LnJ onda umesto n.J vam stoji na raspolaganju n.t..(. /ko npr. otkucate , pa zadate n.t..( - bice obrisan jos jedan znak ulevo itd.Bolja primena akcije n.t..( je kod formatizovanja i to:1. izvrsite formatizovanje (preko dijaloga) nad nekim delom teksta,2. selektujte neki drugi deo teksta i pritisnite +Y (ili preko manija na LJ|( n.t..()pa cete uoiti da je pretlodno formatizovanje primenjeno i na drugi deo teksta. Loite da n.t..( mozete ponavljati vise puta sve dok ne obavite akciju koja vam ne odgovara, odnosno dok ne primenite LnJ, (ime MS \rJ na mes-to akcije n.t..( (u meniju) daje na raspolaganju n.J (kao i poziv istom tasterskom preicom +Y), a na pa-leti rm.((|nz onemogucava komandno dugme za n.t..( (kao na drugoj slici).n.tm.n.23MS \rJu ovom dijalogu daje i servisC T koji sluzi za odlazak na karakteristi ne (ili imenovane) objekte kao sto su: strane, slike, tabele i sl., a slian je |.c( rus.r -u i opisan u temi- navigacija kroz dokument , pa se ovde nece opi sivati.24Specijalnim karakterima se smatraju oznake za: kraj pasusa, prelom strane, ZZZ,QWHU%(67FR\X22 MS Word - |r.J. (.|.|. u MS \rJ-uKOPlRANjE FORMATALLLvointeresantnog alata koji se malokoristi,a moze biti izuzetno vredan - rm.(.|n(.r. /ko postoji mesto u va-sem dokumentu sa definisanim formatom, koji zelite da primenite na nekom drugom mestu, uradite sledece:1. selektujte blok iji format zelite iskopirati,2. kliknite na dugme rm.( .|n(.r (sliica etke za farba-nje), pa ce se kursor promeniti u etku za farbanje,3. doete do mesta na kome zelite da primenite kopirani format i misem prevucite taj deo teksta.1o je sve - \rJ ce automatski primeniti kopirani format. /ko vise volite rad preko tastature (a sigurno ste vec na-vikli da selektujete bez "prevlaenja") tada format sa selektovanog teksta mozete kopirati preko komande Ct\ r-m.( ++C,aprimenitiganadrugitekstkomandom .s(.rm.( ++\, pa cete primetiti kako je ovo univerzalan i jednostavniji nain za vece blokove.2EUDGDWDEHODX06:RUGXTABELE U 06:25' ~U, DA lLl NEdgovorbi bio: S1 M/N]L, jerbi trebaloda svaka tabela u MS \rJ-dokumentu stane na jednu te istu stranu, kao i da ne preterujete sa sarenilom u njoj. 1abela je osnovni oblik organizacije podataka, pa prema tome obino slu-zi za uvanje i azuriranje podataka, ali moze posluziti i za kreiranje specifinil obrazaca. MS \rJ nudi velike mogu-cnostidizajna,aliinekeosnovne(inedovoljne)oblikeproraunautabelama.Kakopostojeprogrami specijalizovani za obradu tabela i izradu matematikog modela (kao sto je to MS L\c.|) uvek je bolja varijanta ubaci-ti tabelu iz takvog programa nego je kreirati u MS \rJ-u.KAKO UBAClTl l AUTOMAT5Kl FORMATlZOVATl TABELUsnovni naini ubacivanja nove prazne tabele su:N T.||. ns.r( T.||. iliN preko komandnog dugmeta u rm.((|nz paleti, gde mozete vizuelno odrediti dimenzije vase tabele (mala ta-bela koju inicijalno dobijate je dimanzija +x5, ali se razvlaenjem do zeljenil dimenzija i ona povecava)./ko tabelu ubacujete na prvi nain dobicete dijalog (kao na slici gore), gde treba odrediti broj kolona (do 63), redo-va (32767) i eventualno sirinu kolona, a preporuuje se (na komandno dugme -u(rm.() i njen automatsko for-matizovanje kao na sledecoj slici.vaj dijalog se, za vec kreiranu tabelu, moze dobiti preko menija na T.||.T.||.-u(rm.(., a u njemu se, pored izbora nekog od formata iz liste, moze ukljuiti (iskljuiti) i opcije za:N primenu formatizovanja parametara kao sto je to u izabranom -u(rm.(-u (ivine linije, senenja i boje u celijama, boja karaktera i automatsko sirenja kolona prema sadrzaju najsire celije),N primenu specijalnog formatizovanja (red/kolona u zaglavlju i poslednji red/kolona kao u -u(rm.(-u) i esto se koristi kod sumiranja (T(.|)/ko se nalazite u redu neposredno ispod neke tabele, MS \rJ vam nece dati mogucnost ubacivanja tabele vec re-dova (sto je i normalno), ali ako zelite da ubacite bas tabelu - ostavite prazan red (koristeci ).5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 23KRETANjE KROZ TABELUl AZURlRANjEZa prelazak u sledecu celiju koristi se , za vracanje u pretlodnu celiju +, a mogu se koristiti i kursorski tasteri kao i u sluaju kretanja kroz tekst (naroiti za vertikalno kretanje kroz tabelu). Kada se nalazite u poslednjoj celiji tabele - pritisak na taster daje novi red (po formatu isti kao pretlodni), ime je omoguceno brzo dodavanje podataka u tabelu, a ako ne zelite ovu prednost trebalo bi da iz tabele izaete preko kursorskil stre-lica ili klikom misem u neki tekst. Pozicioniranje misem je jos lakse - kliknite u celiju koju zelite.Pritisak na u celiji tabele dovodi do njenog vertikalnog prosirenja, pa ce i ceo red tabele uzeti visinu ove celije (jer je najvisa), a kako se ovim prelomom stvara nelomogenost tabele, treba ga izbegavati.Da bi tabela bila ureena za unos podataka potrebno je da ima:Nnajmanje jedno zaglavlje (uglavnom prvi red ili prva kolona),Nda ima isti format podataka po kolonama, odnosno redovima,Nfiksnu sirinu kolona, odnosno redova, po kojima su formati podataka isti iNda nema prazan red ni praznu kolonu.Najesci sluaj je da se tabela ureuje za unos podataka dodavanjem redova, sto obavezno znai da ima zaglavlje u prvom redu i isti format podataka po kolonama, sto znai na se npr. u prvoj koloni unosi tekst, u drugoj valutni iznos, u trecoj datum, itd. Dodavanje kolona nije nemoguce, ali nije ni ovako fleksibilno. 5ELEKTOVANjE REDOVA, KOLONA, CELljASelektovanje reda,kolone ili cele tabelemoze se postici preko menija T.||., gde postoje stavke: S.|.c(nu, S.|.c( C|umn i S.|.c( T.||., sto necete imati na raspolaganju kada se ne nalazite u nekoj tabeli. Selektovanjereda tabelene razlikuje se od naina na koji selektujemo red teksta, dakle klikom ispred reda tabele kada se pointer misa pretvori u strelicu (u smeru severo-istok).Selektovanje kolone se obezbeuje ukazivanjem pointerom misa vertikalno iznad zaglavlja i kada se pojavi strelica nadole dovoljno je kliknuti. Kombinacijom sa tasterom moze se obezbediti i selektovanje vise kolona. /li, najlaksi nain selektovanja kolone je klik25misem u jednu njegovu celiju dok taster drzite pritisnut, sto mo-zete kombinovati u cilju selektovanja vise kolona.Selektovanjejednecelije se izvodi klikom misem ispred26prvog znaka u toj celiji (u ovom sluaju tekst u celiji se ponasa kao pasus), tako da trostruki klik misem (u poslednji ako il ima vise) u celiju dovodi do selektovanja celog sadrzajautekucojceliji./kotrebadaselektujeteblok celija trebanajpre da se pozicionirate u prvu, drzite taster pritisnut i pri tome pozicionirate se u poslednju celiju bloka koji zelite selektovati. Kretanje (u cilju pozici-oniranja) mozete obaviti i preko kursorskil strelica ili samo klikom misem.Selektovanje cele tabelese obavlja dvostrukim klikom misem u celiju tabele, uz drzanje pritisnutog , a moze se obaviti i klikom u sam gornji levi ugao tabele (kao na slici desno).PROMENA DlMENZljA KOLONA, REDOVA l CELljAPromena sirine jedne kolone u tabeli utie na tabelu na sledece naine, i to:1. Unutrasnje (bez uticaja na spoljne granice) - tako sto misem ukazemo na granicu izmeu teku-ce i sledece kolone, pa kada se pointer misa pretvori u dve strelice sa suprotnim smerom (levo-desno), pritisnite misem u granicu i pomerite je ulevo za suzenje, a udesno za prosirenje kolone. Promena sirine ove kolone ce ici na raun sirine sledece (desne) kolonu.2. Spoljasnje (sa uticajem na granicu tabele i njenu sirinu) - tako sto se promena sirine kolone obavlja preko lorizontalnog lenjira na postojece markere (kao na slici).n.tm.n.25Dvostruki klik pri drzanju tastera selektovace celu tabelu.26vo moze predstavljati problem kada je u sitnijem obliku prikaza, pa treba povecatim.ZZZ,QWHU%(67FR\X2+ MS Word - |r.J. (.|.|. u MS \rJ-uPromena visine reda se postize analogno promeni sirine kolone s tim da:1. visinu reda uvek povecavate i smanjujete pomerajuci njenu donju granicu,2. koristite vertikalni lenjir,3. promena visine reda uvek utie i na visinu tabele,4. visina reda se automatski podesava prema celiji sa "najvise" teksta, odnosno najvisoj celiji tekuceg reda.Promena visine ili sirine celije je analogna gornjim postupcima s tim da:1. celija mora biti selektovana (da promenom njene sirine ne bi bila obulvacena i tekuca kolona)2. promena visine celije automatski se odrazava na ceo tekuci red3. sve sto zamislite da izvedete sa celijama (u smislu izgleda) lakse i brze cete postici koriscenjem alata iz pa-lete T.||.s.nJ rJ.rs, ali i preko tLt menija za selektovani blok celija.Za detaljno podesavanje visine i sirine celija koristiti se dijalogC.|| H.|z|( .nJ\|J(|, otvara se preko T.||.sC.|| H.|z|( .nJ \|J(|, ima dve kartice (nu i C|umn) i izgleda kao na datim slikama.UBAClVANjE l BRl5ANjE Kada je potrebno da ubacite red, kolonu ili celiju treba:1. selektovati red, kolonu ili celiju(u skladu sa tim sta zelite da ubacite),2. kliknuti desnim27tasterom misa u selekciju,3. u tLt meniju odabrati odgovarajucu stavku ns.r(Kod ubacivanja nove celije potrebno je da jos odredite i nain njenog ubacivanja:Shi[t cc||s right pomeranjem celija desnoShi[t cc||s oun pomeranjem celija nadolelnscrt cntirc rouubacivanjem celog redalnscrt cntirc co|umn ubacivanjem cele kolone/nalogno ubacivanju moze se izvrsiti i brisanje redova, kolona i celija, ali je najlaksi nain koriscenje tasterske pre-ice za Cu( (+X). Primetite da se preko tastera brise samo sadrzaj u selektovanim celijama, ako selektovani blok ne obulvata tekst izvan tabela, ali ako, uz selekciju u tabeli, selektujete bar jedan znak (slovo) van tabele - mocicete deo selektovane tabele da obrisete (ukljuujuci celije).Lbacivanjecelijasenesavetuje utabelukoja predstavlja organizovanu grupu podataka (adresar, platni spisak i sl.), jer se na taj nain moze izazvati poremecaji u lijerarliji tabele, gde su polja (ime, prezime, adresa,.) definisana po kolonama, a slogovi podataka upisani poredovima.1akosupodaciza"PetraPetrovica"smesteniu vise celija jednog reda,pa ako, brisanjemneke celije u tabeli,izvrsite pomeranje preostalilkolona na gore ili dole, docicedo premestanja celija (i podataka) u pogresan red. Manji poremecaj se moze nai-niti pomeranjem preostalil celija nalevo ili nadesno, jer ce u tom sluaju biti poremeceni samo podaci u tekucem redu, ali i vertikalno formatizovanje u tabeli.n.tm.n.27Red i kolonu mozete selektovati i klikom na desni taster misa, pa cete ubrzati rad oko njilovog ubacivanja i br isanja.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 2STABLE MENUL odnosuna pretlodne verzije,T.||. meni (kao na slici desno)je znatno unapreen i sada mnogo korisniji, pa se mnoge komande i podesavanja mogu izvoditi i iz samog menija, sto je naroito pogodno za one korisnike koji imaju problema sa selektovanjem delova tebele (redova, kolona, celija).Za detaljna podesavanja parametara tabele i elemenata koji je ine treba koristiti dijaloge koje cemo u nastavku opi-sati.TABLE PROPERTlE5Pokusavajuci da,centralizovanjem svojstava objekata, omoguci korisniku lakse snalazenje u radu, \rJ omogucava da skoro sve parametre tabele mozete kontrolisati iz jednog dijaloga. Dijalog sadrzi kartice T.||., nu, C|umn i C.||, kroz koje se definisu parametri za samu tabelu, redove, kolone i celije (prikazano na sledecim slikama).L karticiT.||., dijaloga T.||.rt.r(|.s, mogu se podesavati parametri odnosa (uravnanja, pozicije) tabele i teksta, gde su primenjena gotovo ista pravila, kao i za sam pasus (format paragrafa).L karticinu se podesavaju parametri za selektovane redove ili tekuci red s tim da se, bez izlaza iz dijaloga, mogu definisati parametri i za ostale redove u tabeli. ZZZ,QWHU%(67FR\X26 MS Word - |r.J. (.|.|. u MS \rJ-uL kartici C|umn primenjen je slian princip za kolone, dok se kartica C.|| odnosi na celije tabele.lormat paragrafa za tekst u celijama moze se podesiti preko dijaloga C.|| rt.r(|.s (kao na slici), gde je data i mogu-cnost da se sve to primeni i na sve celije u tabeli (otvara se na komandno dugme t(|ns).Nesto slino moze se primeniti i iz kartice T.||. na komandni taster t(|ns, posle ega se otvara dijalog T.||.t(|-ns.DlZAjN TABELE PREKO PALETE 7$%/(6$1'%25'(56LLvde najpre vredi pomenuti sortiranje (rastuce i opadajuce) i sumiranje, preko kojeg mozete na brz nain.stali alati sluze za:Drau Tab|c iscrtavanje graninil linija,Lrascr za brisanje graninil linija,Linc Sty|c izbor vrste linije za granice,Linc Wcight debljine linijeBorcr Co|or boje linije,Borcrs poziciju granine linije (kao na drugoj slici) Shaing Co|or boju popune celije (kao na trecoj slici)Mcrgc Cc||s spajanje vise celija u jednu (brisanjem granica izmeu njil)Sp|it Cc||s deljenje jedne (ili selektovanog bloka celija) na vise celijaAlign vertikalno poravnanje: Tt - gore, C.n(.r - centralno ili ((m - doleTab|cAutolormat pozivanje automatskog formatizovanja,Changc TcxtDircction promena pravca ispisivanja teksta, gde pored uobiajenog mozete izabrati vertikalni ispis teksta: vertikalno odozdo nagore i odozgo nadole.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 27[4| M5 Word1DSUHGQHWHKQLNHDXULUDQMDPOPUP MENltLt menijealatprofesionalnilkorisnika,alibez obzira na tu injenicu ne predstavlja kompleksan alat za ko-riscenje osnovnil akcija. Njegova najveca prednost u odnosu na sve duge alate za azuriranje (i mnoge druge akcije) je to sto se sadrzaj (stavke) ovog menija menjaju u zavisnosti od tipa selektovanog objekta nad kojim se podrazume-va akcija.1akona primer:necete dobiti pristup ko-mandama Cu( i Ct\ akoniste selektovali tekst:ako selektujete deo teksta u vasem dokumentu dobi-cete na raspolaganjunajesce akcije nad tek-stom:ako ste selektovali celije, red ili kolonu tabele dobi-cete prosireni tLt meni zaakcije nad tabelom:/LI kada ste u dijalogu zans.r( ili t.n mozete do-biti i mnogo sire moguc-nosti:tLt meni trebakoristiti sto vise bez obzira na aplikaciju u kojoj radite, jer cete preko njega imati najbrzi pristup mnogim akcijama, pa cete vremenom sigurno isprobavati sve one koje niste koristili, a ovde su vam ponuene.Najpopularniji programi za \|nJus nude i kombinaciju tLt i Dr.z c Drt metode desnim tasterom misa, a mi cemo ovo obraditi uz opis Dr.z c Drt metode.DRAG & DROPL, ovo je vec nesto drugo. Primenom ovog postupka sigurno cete brzo i na najsigurniji i najkomforniji moguci nain vrsiti azuriranja u dokumentu, a pored toga istu mozete primeniti u vecini \|nJus programa, gde je u pitanju obra-da teksta, grafike i sl. vom metodom je moguce: obrisati, kopirati, zalepiti, duplicirati, prebaciti, kreirati preicu ili lvperlink i sl. Preduslov koriscenja ove metode je dobra kontrola i stabilnost pri radu misem (kako pri poentiranju tako i za vreme C||c|-a i desnog C||c|-a).Dr.z c Drt se preko "levog" tastera misa (na kom je kaziprst) moze izvrsiti kroz sledece akcije:1. selektujte jedan ili vise objekata (u nasem sluaju: pojedinani karakteri, rei, reenice, pasusi, deo dokumenta ili ak ceo dokument) na neki od naina prikazanil u pretlod-nim temama,2. pomerite misa (bez pritiska na tastere) dok se pointer ne pretvori u strelicu u smeru se-vero-zapad,3. pritisnite levim tasterom u selekciju i odvucite je (uz drzanje pritisnutog tastera) na ne-ko drugo mesto u istom ili drugom (vidljivom) dokumentu,4. pratite virtuelnu vertikalnu liniju i otpustite taster misa kada ona bude na mestu gde zelite da prebacite selektovani deo dokumenta./ko pri istoj akciji zelite da kreirate kopiju (duplikat selektovanog dela dokumenta) potrebno je da, pre otpustanja tastera misa, zadrzite pritisnut taster (uz pointer misem ce se pojaviti mali znak +.ZZZ,QWHU%(67FR\X28 MS Word - |||c| tr||.z. J|um.n(.Koriscenjem desnog tastera misa pri Dr.z c Drt nece imati dilemu o tome da li primenjujete Ct\, Mt. ili nesto trece, jer posle otpustanja na novoj lokaciji dobijate tLt meni u kojem mozete odabrati ili otkazati akciju. Lz sve to Dr.z c Drt metoda ne koristi C||t|.rJ vec \|nJus LL mogucnosti, pa ako vec nesto uvate kopirano preko C||t|.rJ-a bice netaknuto. Dakle kombinujte kopiranje Dr.zcDrt sa kopiranjem preko C||t|.rJ-aKONTROLA PRAVOPl5A LLDa biste lakse uoili pravopisne greske i ispravljali il prema predlozima MS \rJ-a, potrebno je da MS \rJ-u date do znanja na kom je jeziku taj tekst unet - zato obelezite pasus ili (sa +/) itav tekst, izaberite T|sl.n-zu.z. S.( l.nzu.z., a onda S.r||.n l.(|n)

, nema prepreke da deo teksta bude pisan jednim pismom, deo drugim, a da ostatak bude na engleskom. \rJ ce automatski pozvati odgovarajuci modul za kontrolupravopisa i prijaviti greske na koje naie. Pri promeni kodnog rasporeda tastature kojom unosite tekst \rJ otkriva u kom jeziku unosite (stojeiprirodno),pacemoimatiproblemaakokoristimoS|t.n|.ntastaturu,aneS.r||.nl.(|n) iliS.r||.nC\r||||c). Sve ovo se oslanja na multijeziku podrsku vaseg \|nJus-a, pa ako je nemate ovo i ne pokusavajte.PODELA NA 5LOGOVE LLPodelana slogove funkcionise sjajno - selektujete tekst, izaberete T|sl.nzu.z. H\t|.n.(|n, "overite" automat-skulifenacijuivisenemislite nanju- tekstcekonanoimati lepouravnatudesnuivicu, izmeureise nece pojavljivati ogromni razmaci i, sto je najvaznije, odmoricete se od raznil pred-lifenacija.Sve sto vam je potrebno u vezi pravopisa i podele na slogove moze se instalirati i vazi za sve aplikacije M|crs|( |-||c.-a L\c.|, u.r|n(, -cc.ss,...2EOLFLSULND]DGRNXPHQWDNAjCE5Cl OBLlCl PRlKAZA DOKUMENTASvi oblici prikaza dokumenta se mogu aktivirati preko odgovarajucil stavki menija \|.u, ali i preko + mala koman-dna dugmeta u levom uglu lorizontalnog klizaa (donji levi ugao prozora aplikacije).Normal - L Nrm.| pogledu na dokument necete videti grafike objekte u njemu, ali cete zato imati pun i bolji uvid u sam tekst. vaj pogled se obino koristi: na poetku unosa teksta, u situaciji jednostavnijil i kracil dokumenata, pregleda, azuriranja i formatizovanja samo tekstualnog dela veceg dokumenta i dr.Mnogi ga korisnici izbegavaju ovaj pogled jer im se esto desi da u stampi dobiju "nesto drugaiji" izgled dokumenta, sto se obino vezuje za margine, fusnote i grafike objekte.PageLavout - L ovom pogledu vidljive su granice papira, a omogucen je i pogled na vise strana istovremeno i (za-visno od izabranog m-a), dobar uvid u prelom teksta kroz ceo dokument, odnos teksta i grafike, stranine oznake i format papira (skoro kao u stampanom pogledu). vaj oblik pogleda koristi vise sistemske memorije, skrolovanje kroz dokument moze biti znatno usporeno, posebno u sluaju kada dokument sadrzi veliki broj grafikil objekata i kompleksna formatizovanja.Desava se da u MS \rJ-u ne mozete da iskoristite vise od 6-7 vrsta fontova, jer vam daje poruku kao "1oo manv formatting." . Problem se krije u velikom zauzecu sistemske me-morije ili losem izboru fontova, pa problem mozete resiti zatvaranjem svil programa koji koriste sistemske resurse, odnosno instaliranjem novil (standardnil) vektorskil 11 fon-tova.Header and Iooter - vaj pogled je namenjen za pristup azuriranju H..J.r-a (zaglavlja), (.r-a (podnozja), broje-va strana i ostalil straninil oznaka. Do ovog se pogleda moze doci i preko dvostrukog klika u H..J.r ili (.r (us-lov je da u ovim delovima dokumenta postoji pretlodno unet tekst).n.tm.n.28/ko u listi jezika imate samo Serbian (i to mozda dva puta)- Serbian (Latin) je onaj drugi u nizu (zbog /BC -ednog sortiranja).5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 292oom - Preko\|.umMS\rJ dajemogucnostdetaljnogpodesavanjetekucegzumiranja(uvecanja-umanjenja), ali se jednostavnije moze zadati preko Cm|\-a m u S(.nJ.rJ paleti alata, gde se lako uoava po procentualnom obliku prikaza uvecanja. m od 100% se smatra odnosom 1:1, ispod 100% su umanjenja, a preko uvecanja dokumenta samo za pregled. Da biste tekst u dokumentu videli krupnije najesce je potrebno izabrati veci m, a ne menjati veliinu lont-a, sto se poetnicima esto desava. Da li je veliina slova odgovarajuca zavisi od vrste dokumenta i njegove itljivosti, dok m mozete birati prema trenutnim zadacima u obradi i pregledu duku-menta. Pokusajte da vec pri prvom koriscenju \|.u i m alata uoite razliku meu njima.OUTLlNELLvajpoglednadokumentpruzaizuzetnemogucnosti u pregledu strukture po zadanimnaslovima, kao i njilovog premestanja po vertikalnoj ili lorizontalnoj lijerarlijskoj strukturi. vim se pregledom najlakse pronalaze i isprav-ljaju greske u strukturi naslova i preporuuje se za koriscenje tek uz primenu stilova, jer u suprotnom dokument ne-ma nikakvu strukturu niti se njegova lijerarlija moze prikazati na prvi nain.DOCUMENTMAPLLPregled koji sam govori o sebi. Kada ga ukljuite dobicete s leve strane (prozora dokumenta) dodatni panel sa kom-pletnom strukturom tekuceg dokumenta. Rad u ovom pregledu cete najbrze savladati, jer je intuitivan i u potpunosti odgovaraizgledui koriscenju levog panelau \|nJusL\t|r.r-u. L ovom panelusu prikazani naslovi kroz doku-ment (pod uslovom koriscenja stilova), pa cete lako (klikom na desni taster misa) izabrati broj nivoa koje treba pri-kazati,razgranatistrukturu(na+)iliskupiti(na-),aliipozicioniratise(veomabrzonabilokojinaslovu dokumentu) kliknuvsi na naslov u panelu.6WUDQLQRIRUPDWL]RYDQMHGRNXPHQWDPARAMETRl 5TRANE~ PAGE 5ETUPPreko ovog servisa (||. .z.S.(ut) se definise veliina i oblik prostora za tekst, a glavni parametri ovde su: velii-na i polozaj papira i margine. Kao sto se to na prvo slici vidi - moguce je zadati format strane samo za neki deo do-kumenta(sekcijuiliselektovani deo)ili globalno za ceo dokument. Marginese mogupodesavati neposredno pre stampanja, ali kako se ovim u mnogome utie na prelom teksta, savetuje se da, na novom dokumentu, ove paramet-re definisete sto pre.Margine su prostori koji se ostavljaju prazni izmeu teksta i ivice papira. Iako postoji vise naina za definisanje mar-gina ipak je to najbolje raditi preko dijaloga .z.S.(ut u kartici M.rz|ns, gde se zadaje: gornja, donja, leva (ili unut-rasnja),desna(ilispoljasnja),prostorzakorienje,prostorzaH..J.ri(.r,kaoiefekatogledala(dvostrana publikacija). Stavka M|rrr m.rz|ns daje mogucnost formatizovanja strane u obliku ogledala (razlikovanjem neparne i parne strane), sto se koristi u svakoj vecoj publikaciji.Veliinapapira se zadaje u kartici.t.rS|z., gde se pored ponuenilformata mogu zadati i proizvoljne dimenzije papira, a papir se duzom stranom moze orijentisati uspravno (r(r.|() ili oboreno (l.nJsc.t.).Kada je u pitanju kompleksniji dokument, tada je i kartica l.\u( izuzetno vazna jer se u njoj definise: oblik prekida koji se u dokumentu smatra kao poetak nove sekcije, razliito zaglavlje parnil i neparnil strana, izuzece prve stra-neod unetilzaglavlja, vertikalno poravnanje teksta na strani, kao i (definisano) numerisanje linija (redova) kroz dokument.ZZZ,QWHU%(67FR\X30 MS Word - S(r.n|n |rm.(|zt.n. J|um.n(.PODRAZUMEVANl PARAMETRl 5TRANEDa biste zadrzali iste parametre strane pri kreiranju svakog novog \rJ dokumenta (istu veliinu papira, margine i dr.) uradite sledece:1. otvorite dijalog .z.S.(ut2. u kartici M.rz|ns podesite margine na one vrednosti koje najesce koristite (npr. prve etiri na 2 cm)3. u kartici .t.r S|z. podesite veliinu papira na /+ i orijentaciju na r(r.|(4. kliknite na komandno dugme D.|.u|(, pa na dobijenu poruku odgovorite sa Yes.5TRANlCNA NUMERACljABrojevi strane se ubacuju preko Insert .z.Num|.rs, ime se dobija dijalog kao na slici u kome treba zadati:1. njilovu poziciju (vrl ili dno strane)2. uravnanje (levo, desno, centralno, iznutra ili spolja)3. ukljuiti ili iskljuiti prikaz broja na prvoj strani4. detaljno podesiti format ispisa brojeva strana preko komandnog dugmeta rm.(.Detaljno podesavanje podrazumeva mogucnosti:N izbor brojevnil, slovnil i kombinaovanil oznaka broja strane,N ukljuivanje oznake rednog broja tekuceg naslova i simbola za odvajanje od broja strane iN nastavak numeracije kao nastavka iz pretlodne sekcije ili od specificiranog broja strane (koji moze biti iz op-sega 0 do 32766).HEADER AND FOOTERPrelazakupregledovilparametara dokumenta je omogucen preko menija \|.uH..J.r .nJ (.r ili dvostrukim klikom na H..J.r ili (.r, kada je on vec kreiran. Kada zelite da izaete iz ovog rezima, mozete dvostruko kliknuti na osnovni dokument ili iskoristiti ekranski taster C|s. na vidljivoj paleti.Nema valjane publikacije bez H..J.r-a i (.r-a, koji predstavljaju objekte ije se ponavljanje na svakoj ili naizme-ninim stranama podrazumeva, kao sto su stilizovani tekst, brojevi strana, ime autora, datum, naslov poglavlja, i sl. Najesci sluaj je da su H..J.r i (.r isti kroz ceo dokument, ali se mogu kreirati i razliiti po sekcijama.Kretanje kroz H..J.r i (.r se najlakse postize preko tastera i , ali se mogu koristiti i kur-sorske strelice, dok je azuriranje isto kao u bilo kom drugom delu dokumenta./ko vam se delovi H..J.r-a i (.r-a poklapaju sa naslovima i pasusima iz glavnog dela dokumenta trebalo bi da povecate vrednosti za Tt i ((m margine ili smanjite vrednosti za visinu H..J.r-a i (.r-a, pa cete izmeu navedenil delova dobiti veci prostor.1ekstu H..J.r-u se obino ograniava linijom (rJ.rs) sa donje strane, a (.r sa gor-nje. L H..J.r i (.r ne treba trpati sve i svasta vec se zadrzati na jednom unetom redu teksta uz eventualno kombinovanje sa jednim ili dva grafika objekta kao logotipa.5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 31FOOTNOTE ~ ENDNOTEu(n(. i LnJn(. sluze za bliza objasnjenja, komentare ili upucivanja na neku referencu u istom dokumentu. lusnote se smestaju na istoj strani na kojoj se nalazi i njen marker (obino uz neku re), dok se endnote smestaju na kraj te-kuceg odeljka. Za ubacivanje fusnote ili endnote treba zadati ns.r( (n(., ime se dobija mogucnost njenog bli-zegdefinisanja(kaonaslicidesno),gdesemozeizabratinjentipioznaavanja- brojevima(preporuljivo)ili simbolima.lusnota se uglavnom ubacuje na kraju neke rei (na koju se odnosi i koju blize opisuje), posle ega MS \rJ:1. na to mesto ubacuje sledeci slobodan broj za fusnotu (ili birate neki simbol),2. postavlja liniju deljenja izmeu teksta u dokumentu i fusnote,3. prebacuje kursor u deo ispod ove linije i daje mogucnost da tekst odnosne fusnote otkucate,4. daje mogucnost da se dvostrukim klikom na broj (simbol) fusnote u tek-stu ili fusnoti prebacite na suprotnu poziciju.lusnota se brise jednostavnim brisanjem njene reference u samom tekstu gde je ubaena. /ko se nalazite u Nrm.|prikazu dokumenta - dobicete poseban prozor (u dnu ekrana) gde mozete lakse azurirati tekst u fusnotama, a ako ni-je vidljiv otvorite ga preko \|.u(n(.s.ZZZ,QWHU%(67FR\X32 MS Word - Lzr..n| s(||t| | n||t. tr|m.n.[5| M5 Word 8JUDHQLVWLORYLLQMLKRYDSULPHQDUOP5TE O 5TlLOVlMAStilovi,jedanod glavnil razloga velike popularnosti MS \rJ-a, su skupovi parametara za formatiranje karaktera i pasusa, koji se uvaju kao delovi samog dokumenta. Stilovi se mogu u praksi lakse prilvatiti i razumeti kao "kalupi za oblikovanje". Koriscenjemstilova se omogucava brzo i lako formatizovanje u situaciji kada na vise mesta u do-kumentutrebaprimeniti formatizovanje sa istim parametrima (bilokaraktera ili pasusa), alise pored togapostize izuzetno visok stepen fleksibilnosti dokumenta na promene. Neki oblici prikaza dokumenta nece imati efekta (svi koji treba da prikazu strukturu - Dcum.n( M.t i u(||n.), ako kroz dokument nisu primenjeni stilovi.Pregled(standardno ugraenil) stilova se moze dobiti u Cm|\-u S(\|. (na samom poetku palete rm.((|nz -kao npr. na slici desno), gde se nalaze korisceni stilovi, dok se drzanjem tastera prilikom otvaranja - dobija lista svil postojecil stilova (bilo da su iskorisceni ili ne). tvaranje ove liste moze potrajati, jer \rJ ima zadatak da vam u listi prikaze primer teksta formatizovanog u ovom stilu, gde se koriste upravo imena odnosnil stilova. Pored toga, sa desne strane se u svakoj stavci liste, prikazan i:N znak koji indicira oblik lorizontalnog poravnanja koji je u stilu koriscen,N znak f ili Z koji ukazuje da se dati stil odnosi na format pasusa, odnosno format karaktera,N broj kojim se ukazuje na veliinu fonta u ovom stilu.PRlMENA UGRAENlH 5TlLOVANajprostiji nain primene nekog ugraenog stila je preko Cm|\-a S(\|., gde je potreban samo klik na izabrani stil. /li, kako MS \rJ sporo otvara ovu (grafiku) listu pokusajte da potpuno izbegnete njeno otvaranje. Kada usa-vrsite vas rad u MS \rJ-u sigurno je da cete imati i vise koriscenil stilova i da cete ovaj Cm|\ otvarati tek da pogledate koji od stilova mozete primeniti, ali cete primenu stila na vasu selekciju uvek raditi preko tastature (neu-poredivo brze).Stilovi koje cete najesce koristiti (i bez kojil necete moci) su:Norma| - ++N(uobiajen i najesci pasus)Hcaing ! - ++1(naslov prvog nivoa)Hcaing 2 - ++2(naslov drugog nivoa)Hcaing 3 - ++3(naslov treceg nivoa)List Bu||ct - ++S(nabrajanja simbolima)Primena stila na odnosni pasus ima istu logiku kao i formatiranje pasusa (pasus ne mora biti selektovan), dok se stil za karaktere primenjuje analogno formatiranju karaktera (mora se selektovati nekoliko slova ili rei). Kada selekciju ne odredite - stil karaktera se primenjuje na trenutnoj poziciji kursora ime se (nastavljanjem sa unosom teksta) do-bija njegova primena i u nastavku dokumenta.PROMENA PARAMETARA 5T lLA - MODlFlKOVANjE/ko ste na vas deo teksta primenili neki od stilova, a ne svia vam se kako on izgleda, trebalo bi da otvorite dijalog S(\|. preko rm.( S(\|., (kao na slici desno), pa odabrete komandno dugme MJ||\, ime ulazite u MJ||\ S(\|. -glavni dijalog za modifikaciju tekuceg stila (koji ste odabrali u pretlodnom dijalogu).5 60LNDQRYLWord~ Lxcel - rurs z. ts|tn. s.|r.(.r. 33L ovom dijalogu vam je na raspolaganju lista stolova, pa u zavisnosti od liste stilova koju zelite da vidite, mozete izabrati: S(\|.s |n us. - samo koriscene stilove, -|| s(\|.s - sve stilove ili Ls.r-J.||n.J s(\|.s - korisniki definisane stilo-ve.Lkorisnikidefinisanestiloveseubrajasvakistilkojemvidodelite ime, kao npr. "Clavni naslov", "Naslov", "Nepomena",. i ne savetuju se za siru primenu, jerotezavaju primenu naprednil telnika u prelomu teksta (Stvle Callerv, Master Document), koje zaltevaju svojevrsnu standardizaciju u dodeli imena stilovima.L dijalogu MJ||\ S(\|. na raspolaganju sledeci parametri:Namc ime stila Basc On stil na kome je tekuci stil baziran(ije parametre preuzima dograujuci na njega sopstvene)Sty|c Typc stil za pasus ili za karaktereSty|c [or lo||ouing Paragraphstil koji sledi tekuci (moze se koristiti samo za stilove tipa paragraf), ime se omo-gucuje automatsko zadavanje formata sledeceg pasusa posle zavrsetka tekucegPrimer dobro odreenog osnovnog redosleda stilova je:Heading 1- Heading 2 - Heading 3 - Normali zadaje se pojedinano modifikovanjem svakog od navedenil stilovaA to Tcmp|atcdodavanje(odnosnopopravka)modifikovanogstila u izvorni sablon Ne savetuje se dok ne ovladate koriscenjem sablona (T.mt|.(.s).lormat: izbor nekog od pristupa formatizovanju, ime se dobijaju uobiajeni dijalozi: rm.(n(, rm.( .r.zr.t|,.Shortcut Kcy. izbor tasterske preice za primenu stila (na selekciju ili tekuci pasus), gde se mogu, pored postojecil, uvesti i druge(svese obavlja u dijalogu Cus(m|z. r.\|.rJ kao na slici desno)Lvoenjetasterskilpreicanijetesko,alicete od ovoga imati veliku korist(ubrzanje poslova na formatizovanju dokumenta),alivoditeraunadakaotasterskupreicunezadatanekuodonilkojesuestokoriscene(npr. +C i slino), a komentar o tome za sta se tekuca preica koristi - mozete videti neposredno ispod polja za unos preice.S A V TBrzi nain da modifikujete neki stil (osim stila Nrm.|) sastoji se iz sledecil koraka:1. posto ste primenili stil (njegovo ime je vidljivo u Cm|\-u S(\|.) koji vam se ne dopada mo-difikujte ga primenom uobiajenil dijaloga i mogucnosti formatiranja sa palete (bez ulaska u rm.( S(\|. dijalog),2. kada budete pozeleli da tekuci stil izgleda bas kao sto izgleda selektovani tekst (uglavnom je to pasus) - selektujte ceo pasus (npr. trostrukim klikom), pa zatim kliknite L IML29tekuceg stila u Cm|\-u S(\|.,n.tm.n.29Prilikom ovogklika misem pazite da ne otvarate listu, vec se pozicionirajte u samo ime stila (mozda cete morati malo da pri ekate dok se ce-lo ime selektujte, ali budite strpljivi- isplati se.ZZZ,QWHU%(67FR\X3+ MS Word - r.|m (.|s(.3. kada se ime stila oseni (ili ekranski kursor primetite izmeu dva slova u imenu) - pritisnite taster , posle ega cete dobiti umanjeni dijalog MJ||\ S(\|.(kao na slici desno), gde treba da:* overite opciju LtJ.(. (|. s(\|. ( r.||.c( c|.nz.s, ako ste "mislili ozbiljno", pa ce kroz ceo dokument ovaj stil biti modifikovan (podrazumeva se),* overite opciju n..tt|\ (|. |rm.((|nz | (|. s(\|. ( (|. s.|.c(|n, ako ste "se salili",pa ce selektovani pasus biti u potpunosti vracen na format stila koji mu je dodeljen (ponistava se uvedena modifikacija),* opciono uvedete -u(m.(|c.||\ utJ.(. (|. s(\|. |rm nu n, ako zelite da se ovaj stil automatski modifikuje posle formatizovanja u pasusima koji se na njega referenciraju (savetuje se S/M za stilove nabrajanja i neke specifine oblike formatizovanja kao sto su (.r, H..J.r,., jer obavezno dovodi do nekontrolisanog formatizovanja).4. potvrdite izabrano na r ili otkazite na C.nc.|.PRlMENA TEME LLPrimenjujuci dokazane alate u svom programu za Webdizajn - rn(.z., M|crs|( je i ovde (u \rJ-u) dao na ras-polaganje formatizovanje dokumenta primenom tema. Sve ce funkcionisati lepo pod uslovom da su kroz dokument primenjeni (pomenuti) standardni stilovi Heading1, Heading2, Heading3, . 1emesu znatno primenjivije kod dizajna Webprezentacija, ali i ovde mogu pomoci.S(\|. C.||.r\ je najbolji alat za preformatizovanje celog dokumenta prema vec postojecem sablonu (dokumentu), a znatno moze ubrzati rad na obradi publikacija i bez obzira na veliinu dokumenata. Kako je ovaj alat dosta slozeniji, obrauje se na visem kursu \rJ-a.3UHORPWHNVWDPRlMENA l VR5TE PRELOMA1ekstu kontinuitetu, od prvog do poslednjeg reda, u D1P programima se srece veoma retko, jer - ako teksta u do-kumentu ima vise od jedne strane ili jednog stupca - vec se namece potreba za prelamanjem (nekim vidom odvaja-nja, cepanja, podele i sl.). Dokument bez uvedenil preloma je tesko kontrolisati (kretati se kroz njega, azurirati ga i formatizovati). Cilj preloma je "kompaktnost" sekcije (odeljka), a ne dokumenta, ime se sekcijama zasebno omogu-cava unutrasnja celovitost./ko zelite da vidite markere preloma u dokumentu - ukljuite vidljivost paragrafa na ko-mandno dugme palete rm.((|nz ili preko