17

WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

  • Upload
    others

  • View
    8

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat
Page 2: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Musiqa sa’nati.

O'zbek madaniy merosi musiqiy cholg'ularga boy va ularning liar biri uzoq o'tmish, tarkibiy rivojlanish va texnikaviy takomillashish larayonidan o'tganligi bilan alohida ahamiyat kasb etadi. Ijro mezonlariga ko'ra o'zbek xalq cholg'ulari ikki guruhga bo'linadi. Birinchi guruhga barcha an'anaviy xalq cholg'ulari kiradi. Ikkinchi guruhga XX asr madaniy rivoji bilan bog'liq bo'lib takomillashgan, ya'ni qayta ishlangan (rekonstruksiya qilingan) cholg'ular kiradi.

An'anaviy xalq cholg'ulari tarkibidan joy olgan cholg'u sozlar: tanbur, dutor, sato, rubob, ud, nay, surnay, qo'shnay, karnay, g'ijjak, chang, qonun, doyra, nog'ora. Xalq ijodiyotida qo'llani-ladigan sozlarga changqo'biz, sibizg'i, safoil kiradi.

Page 3: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Qayta ishlangan cholg'u asboblariga —rubob, g'ijjak, dutor va chang sozlarining musiqaning saprano, alt, tenor, bas ovozlar mezonlariga ko'ra qayta ishlangan namunalari kiradi.

An'anaviy cholg'u ijrochiligi azaldan xalq ijro amaliyotida shakllanib, ulardan turli ko'rinish va tarkiblar asosida foydalanish an'ana bo'lib kelgan. Awalo an'anaviy cholg'ularning har biri yuqori professional darajadagi individuallik xususiyatiga ega. Xalq ijrochilik amaliyotida shunga mos ijro imkoniyatlari, sharoitlar va ijro uslublari yuzaga kelgan. Ko'p asrlik ijrochilik amaliyoti esa (xalq va an'anaviy) cholg'ularni guruh bo'lib ijro etilishini ham taqozo etgan. Shunga binoan cholg'ular sozandalar tomonidan bir-birlariga mos o'z turlari va ovoz imkoniyatlari doirasida guruhiy tarkiblar tuzilib amaliyotda qo'llanilib kelingan.

Karnay, surnay, nog'ora va doyra tarkibidagi damli va urma cholg'ular guruhi qadimdan ijro amaliyotida shakllanib,

Page 4: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

xalqimizning barcha ommaviy tadbirlarining faol ishtirokchisiga aylangan. An'anaviy cholg'u sozlar ansambllari esa o'z

xususiyatlaridan kelib chiqib qo'llanilgan. Ijroda keng ko'lamli va kalta 'Ovoz imkoniyaliga ega bo'lish rnaqsadida barcha cholg'ular yig'inudisidan katta cholg'ular ansambli tashkil etilgan. Cholg'u muskjasi ijrochiligi va maqora ijrochilik amaliyotida esa kicliik-kicliik guruhilar bo'lib ijro etish ham an'anaga aylangan. Jurnladan: har bir clftolg'u doyra jo'rligi bilan ijro etish; tanbur dutor bilan; tanbur", dutor doyra jo'rligi bilan; tanbur, dutor, g'ijjak doyra jo'riigida ud, qonun doyra bilan birga va h.k.

Hozirgi davrga kelib o'zbek musiqa ijrochiligini uchta yirik yo’nalishga ajratish mumkin. Xalq folklor musiqa yo'nalishi, xalq mumltoz musiqa yo'nalishi va kompozitorlik musiqa ijodiyoti yo'nalishi. Xalq folklor yo'nalishida ommaviylik xususiyatiga ega bo'lgam, ovoz va texnik jihatlari mos bo'lgan cholg'ulardan ko'proq foydallaniladi. Masalan: rubob, nay, g'ijijak, chang va doyra cholg'u asbobfari. Qayd etish joizki, xalq folklor musiqa ijrochiligida ijro sharoiiti, joyi ham o'ziga xos bo'ladi. Shuning uchun cholg'ular ham ttez moslasha oladigan va har qanday sharoitda ijro eta olish xususiyati taqozo etiladi.

Xalq mumtoz musiqa yo'nalishiga xos bo'lgan cholg'ular guruhlari ko'proq kamer xususiyat kasb etishlarini nazarda tutib, joy, sftaroit va muhitga asoslanadi. To'liq ansambl tarkibi esa barcha cholg'ularni qamrab oladi, hattoki, g'ijjak, dutor, tanbur cholg'ularidan qo’sh holatda foydalanish katta itnkoniyallarni hosil qiladi.- Bunda ansambl zabardast ovoz imkoniyatiga ega bo'ladi.

Page 5: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Kompozitorlik ijodiyoti ijrochiligi yo'nalishi ham zamonaviy uslublar asosida bir qator cholg'uiar guruhini o'z ichiga oladi. Musiqa ijodiyotidan o'rin olgan janrlar negizida cholg'ularning tarkibiy guruhlari tashkil etilib, ijro etiladi. Unga ko'ra cholg'u duetidan toki xalq cholg'u asboblari orkestrigacha bo'lgan cholg'u asboblar tarkibi tuzilgatn va ijrochilik amaliyotida keng qo'llanilib kelinadi. Qayd etish lozimfci, orkestrning to'laqonli ovoz imkoniyatlariga ega bo'lish yo'lida Yevropa cholg'ularidan ham keng foydalaniladi.

Ijrochilik amaliyotida shakllangan barcha cholg'u asboblari o'z xususiyatlari doirasida uch turga bo'linadi. Torli, puflama va zarbli cholg'ular.

2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat sport turlari vazirligi tomonidan tasdiqlangan bo’lib “Bolalar musiqa maktabi nizomi” asosida tashkil etilgan.     BMM ni ochilish maktabi, bolalarni o’zbek va jahon musiqa madaniyati bilan tanishtirish, turli xil cholg’ularda ta’lim berish alohida iqtidorli, qobiliyatli o’quvchilarni kelajakga o’qishga kirish uchun tayyorgarlik kollejning o’quvchilariBMM o’quvchilari bilan pedagogik amaliyot fanini mutaxassis o’qituvchi yordamida dars o’tadilar va o’qishni tugatgach kollej talabasi BMM o’qituvchisi toifasini oladi. Musiqa maktabining

Page 6: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

o’qituvchisi K.Maqsudxo’jayeva “Yangi avlod” konkursining g’olibi." Darslarni olib darajadagi professional va katta tajribali o’qutivchilar olib boradilar. BMM ni tashkil etilgan kunidan boshlab I.M.Mirhayatov boshqarib kelmoqda. Hozirgi kunda kollejda 9000 dan ortiq o`quvchilar ta'lim olmoqdalar. Ularga tajribali mutaxassis o`qituvchilar o`z san'at sirlarini bilimlarini o`rgatmoqdalar. O`qituvchilar orasida professorlar fan doktorlari, fan nomzodlari, dotsentlar, xalq xofizlari, xalq artistlari, san'atshunoslar, san'at arboblari, xizmat ko`rsatgan artistlar va xukumat mukofotlari nishondorlari bor     Kollej o`quvchilari turli vaqtlarda xalqaro, tanlov va festivallarida g`oliblikni qo`lga kiritishdi, masalan, birgina 2003 yilda XVIIchi Respublika yosh ijrochilari tanlovida ishtirok etgan RMK o`quvchilaridan 33 nafari turli darajadagi yutuqlarni qo`lma kiritishib, shulardan 11 talaba darajli diplom sohibi bo`lishdi     H. H Niyoziy nomidagi RMK o`qituvchilar jamoasi va talabalar azim Toshkent shahrimizning 2200 yilligini, barcha toshkentliklar qatorida, munosib kutib olish taraddudidadirlar va bu sharafli maqsad yo`lida bir qator tadbirlar va konsertlar o`tkazilishi mo`ljallangan

Узбек халкининг куп асрлик тарихида халк амалий безак санъати турлари бой ва ранг-баранг маданий меросимизнинг

энг ажойиб ва оммавий кисмини ташкил этади. Узбек диёрида вужудга келиб гуллаб яшнаган санъат турлари бемисил ва бетакрорлиги билан дунёга машхур. Бундай тараккиёт боскичлари хакида фикр юритадиган булсак, узбек амалий безак санъати турларининг шох илдизлари инсониятнинг болалиги, яъни ибтидоий жамиятга бориб такалишининг гувохи буламиз.

Улкамиз заминидаги катламларини казишлар натижасида топилган ёдгорликларнинг гувохлик беришича, инсоннинг жисмга бадиий ишлов бериш

Page 7: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

усулида буюм яратиш фаолияти тош асридаёк бошланган ва асрлар оша хозиргача давом этиб келмокда.

Амалий санъатга бу кадар чукур фалсафий ёндошиш натижасида шартлилик, стилизация - рамзийликка асосланган бадиий безак асарлари яратиш кучайган. Ушбу тарихий омил узбек миллий безак санъатининг гуркираб ривожланишига туртки булганки, хозирда жахонга машхур меъморчилик ёдгорликларимиз улардаги ганчкорлик, кошинкорлик, наккошлик, хаттотлик, тоштарошлик ва бошка турдаги санъатларнинг ажойиб даражада уйгунлигидан ва мужассамлигидан иборатдир. Халк амалий безак санъати кишиларнинг маънавий оламини бойитади, бадиий дидини шакллантиради, рухиятини тарбиялайди. Шунинг учун хам узбек халк амалий санъати кишиларни бадиий ахлокий, умуминсоний тарбиялаб, уларнинг илмий дунёкарашларини шакллантиришда, хамда маданий даражасини оширишда энг зарур манбалардан бири хисобланади.

Якин утмишда узбек амалий безак санъатининг энг ривожланган наккошлик, ганчкорлик, тош ва суяк уймакорлиги, кандакорлик, пичокчилик, буйрачилик, заргарлик, каштачилик, зардузлик, гиламдузлик, кигизчилик, саватчилик каби турларининг узига хос бажариш технологиялари, хакикий миллий номлари, уларга хос атамалар, бу санъатларга хос мактаблар, услублар хамда шу сохаларда ном козонган усталарнинг хизматлари бутун жахонга донги кетган.

Урта Ocиё наккошлик санъати кадимдан дунёга машхур. Утмишда ота-боболаримиз курган мухташам бинолар хозирги кунгача мафтункор жилвасини йукотмаган. Юксак дид билан ишланган накшлар хозиргача бизни хайратга солиб келмокда.

Накш арабча тасвир, гул деган маънони билдиради. Куш, хайвон, усимлик, геометрик ва бошка шаклларни маълум тартибда такрорланишидан хосил килинган безакдир.

Ислом талабларига буйсуниш окибатида жониворлар, паррандалар ва одамларни тасвирлаш йуколиб бориб наккошлик ривож топди. Араб ёзуви узлаштирилди. Натижада накшлар билан унвонли ёзув (эпиграфика) услуби пайдо булди. Араб ёзуви накшлар билан бирга чизилди. Араб ёзуви хам безак, хам дуо-афсунлар вазифасини бажарди.

Наккошлик халк-амалий безак санъатнинг бир тури сифатида кадимдан узбек маданиятининг мухим булаги хисобланади. Куп асрлар мобайнида

Page 8: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

унинг бадиий анъаналари вужудга келди. Накшларда санъатнинг бошка хамма турларидан фаркли равишда авлодларнинг чамбарчас богликлигини, анъаналарнинг давомийлигини куриш мумкин. Наккошлик анъаналари санъатнинг ана шу турини урганиш методлари сифатида хам бободан отага, отадан угилга утиб келган. Ана шу давомийлик туфайли накш санъати хозиргача сакланиб келмокда. Накшнинг энг яхши намуналари бой ижодий фантазия оркали бирлаштирилган шаклларнинг максадга мувофиклиги ва гузаллиги билан фаркланади. Бунда халк усталарининг атроф мухитга карашларидаги тафовут акс этади. Накшдаги чизгилар уйини мусикадаги оханг сингари, кушик ва эртак каби “халк хаётий тажрибасининг катта умумлашмасидан” иборат булади.

Бадиий наккошлик рангларнинг уйгунлигида ва узига хос композицияларда гузаллик яратиш санъатидир. Наккош уста уз ишида рангнинг табиий жилосидан, бежирим шаклдан, материал фактурасидан мохирлик билан фойдаланиб ёркин ифодаликка эришади.

Узбекистоннинг анъанавий меъморчилигида наккошлик асосан шифтларни, жимжимадор аракиларни, сарой устунларини, масжидлар, мактаблар, бойларнинг уйлари, ёгочдан ясалган буюмларни безашда кулланган. Нозик усимликсимон-геометрик накшдаги узаро сингиб кетган новдалар, шохлар ва хашаматли тасвирланган гулларнинг ритмик харакати, узбек усталарининг ишларидаги ислими ва гирих накшларининг классик мотивлари шифтларнинг шаклига мосланган. Накш купрок интерьерларни ва ёпик айвон, пешайвонларни безашга хизмат килади.

Хозирги пайтда накшдан меъморчиликда, уй жихозлари, совгалар, майда ёгоч уйинчоклар, мусика асбоблари ва турмушда керакли буюмларни безашда фойдаланилади.

Бадиий наккошлик санъати хозирги кунда кенг тус олмокда. Матбуот, радио, телевидение, кино оркали кишилар ана шу санъат намуналари ва унинг халк усталари билан танишмокдалар. Бу санъаткорлар орасида О.Косимжонов, Е.Рауфов, А.Болтаев, С.Норкузиев, А.Азимов, А.Исаев, Б.Абдуллаев, Т.Тухтахужаев, Ж.Хакимов, Т.Ахмедов, К.Каримов ва бошкалар бор. Уларнинг ва улардан таълим олган шогирдларнинг ишларини Тошкентдаги амалий санъат музейида, кургазма залларида, бадиий салонларда, шунингдек, турар-жой ва жамоат биноларида, масалан, Тошкент Давлат цирки, Тошкент темир йул вокзали фойеси, метро станциялари, мехмонхоналар, кафелар, ресторанлар, чойхоналар, клублар, завод ва

Page 9: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

фабрикаларнинг вестибюллари, дам олиш хоналарида куриш мумкин. Хозирги вактда мактабларда ва мактабдан ташкари муассасаларда тугараклар тармогини иложи борича кенгайтириш вазифаси куйилмокда.

Халк наккошлик санъатини урганиш инсонларда бадиий дидни, мехнатсеварликни ривожлантиришга ва катор фойдали билим хамда малакаларни таркиб топтиришга хизмат килади. Уларнинг ижодий кобилиятларини аниклаш ва устиришга ёрдам беради.

Халк амалий санъатининг кайси бир тури булмасин унинг заминида накш элементларидан тузилган композиция ётади.

Toshkent Temir yo’l Transport kasb-hunar kolleji

REFERAT

Page 10: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Mavzu: Musiqa sa’nati.

Bajardi: Alijonov.M

Tekshirdi:______________

Toshkent 2010

Накш композициясининг безак элементлари эса табиатда учровчи гул, новда, барг, парранда ва хайвонот дунёсини тасвирлашда хосил килинади.

Хар бир воха ва шахарларнинг накш композициялари бир-биридан узаро ажралиб туради. Хоразм, Тошкент, Фаргона наккошлик мактабларининг уз орнамент ва ранг коллоритлари мавжуд. Мустакил накш тузиш жараёнида стилизация оркали накш элементларини узаро бириктирадилар. Накш булакларининг вазифалари ва равон чизилишига эътибор берилади. Гул, барг, новда, бофта ва куш бандлик накш элементлари тузилади.

Page 11: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Усталарнинг фантазиялари, мавжуд накш элементларини маълум конун-коидаларга амал килган холда жойлаштиришда улар маълум билим ва малакага эга булишлари лозимлигини такозо этади. Биргина “Бодом”, “Калампир” нусхалари шаклидан наккошлик, заргарлик, кулолчилик, каштачилик, зардузлик каби халк амалий санъатида турли-туман узига хос накш намуналарини яратиш мумкин. Композиция тузиш йуллари ва уларнинг хомаки намуналарини тайёрлаш наккошлик, ганчкорлик, ёгоч уймакорлик ва бошка амалий санъат турлари учун умумийдек куринсада, аслида кулланиладиган хом ашёси, ижро пардоз турлари билан фаркланади.

Композиция сузи лотинча булиб “жойлаштириш, куриш, тузиш” деган маънони англатади. Бунда танланган накш композициясига кура унинг элементлари когоз юзасида бир-бирига боглик холда жойлашиб, яхлит композицияни хосил килади. Танланган мавзу мазмунига мос келадиган накш композициясини тузиш учун бир канча хомаки эскизлар ишланади ва улардан талабга жавоб берадиганлари танлаб олиниб, композиция тузишда кулланилади. Накш композициялар тузишда булакларнинг урнини алмаштириш, кушимча деталлар киритиш оркали унинг мавзусини янада бойитиш кабилар хам мухим ахамиятга эгадир. Накш мавзусининг ифодалашда композициянинг асосий конуниятларига риоя килиш лозим.

Композицияда накш яратиш муайян коидасини симметрия, ассиметрия, мувозанат, деталларнинг улчови, шакли, ранги кабиларга риоя килиш ташкил этади ва бунга катьий амал килинади.

Накш композицияларини тузишда купрок куйидагиларга эьтибор берилади:

1. Накш намуналаридаги чизиклар харакатининг стилистик бирлигига эришиш .

2. Даврий такрорланиш.

3. Симметрик жойлашув ва ранглар мутаносиблигини саклаш.

Мустакил накш тукиш жараёнида укувчилар стилизация оркали тузилган элементларини узаро бириктирадиган накш элементларининг вазифалари ва равон чизилишига эьтибор берилади.

Мустакил накш композициясини тузишда куйидагиларга эътибор бериш лозим:

Page 12: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

1. Чизилажак накш композициясини шакл, улчам ва таксимларини мулжалга олиш.

2. Композициянинг якка ёки куш банддан иборат булишлиги назарда тутилган холда таноб (ясовчи) элементи шаклларини жойлаштириш.

3. Композицияга новда, барг, гул ва бошка накш элементларини киритиб мукаммаллаштириш.

4. Накш бандини бофта, шкуфта элементлари билан боглаб бойитиш.

5. Композициянинг асосий шаклини умумлаштириб накшни номлаш.

6. Композициянинг маъно ва максадини хисобга олган холда ранг тусларини аниклаш.

Йул, айлана, квадрат шакллари учун чизиладиган накш композициялари хам ихтиёрий равишда мавжуд накш элементлари бирикмаларидан тузилади.

Мустакил накш тукишни бошлашда талаба икки, уч ва ундан ортик элементлар ёрдамида энг содда накш вариантларини тузиши мумкин. Бунда ихтиёрий таноб шакли чизилади ва гул, новда, барг элементлари ёрдамида тулдирилади. Мавжуд композицияни шакл ёки гул элементлари номлари ёрдамида номлаш мумкин.

Йул, айлана, квадратга чизиладиган накш композицияларини хам ихтиёрий равишда мавжуд накш элементлари бирикмасидан тузилади. Хар кандай накш композициялари пишик ва чиройли чизилишига ахамият берилиши керак.

Элементларнинг узаро тартибли жойлашуви накшнинг жозибасини янада оширади.

Мустакил накш композициясини тузишда хам усталари ижодини кузатиш, халк амалий санъати музейига бориш ва нусха кучириш яхши самаралар беради.

Оддий накш композиция тузиш.

Бошлангич содда накш композицияларини тузиш одатда талабаларда бу борада айрим назарий ва амалий тушунчалар, иш тажрибалари хосил булганидан сунг мустакил топширик сифатида берилиши мумкин. Дастлаб талабалар буюм ёки юза сиртини, унинг узига хос улчамларини диккат билан куздан кечириб, булажак накш композициясининг шакл ва элементларини

Page 13: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

“хаёлан” танлаб оладилар. Албатта, бу накш элементлари талабалар томонидан качонлардир узлаштириб олинган ёки кузатилган накш булакларидан иборат булади. Бунда талабаларнинг тасаввурлари, иш тажрибалари, фикр юритишлари канчалик яхши ривожланган булса, шунингдек, хотиралари захирасида канчалик куп накш элементлари мавжуд булса, улар ажойиб накш композицияларини тузишлари мумкин булади. Тузилажак накш композициялари булаклар асосида тузилиб, унинг нусхаси махсус усулда керакли жойларга кучирилиб туширилади. Бу усулдан фойдаланиш узок вактлар мобайнида наккошлар мехнатини анча енгиллаштириб келмокда. Шу курсатмаларга мувофик шакл ясовчи режа- колип 4\1 нисбатда чизиб олинади. Рамка чизиклари якка, куш ва бир неча кушимча чизиклардан иборат булиши мумкин. Патнис куринишидаги бу шаклга бофта ва гажак элементлари уланади. Навбатдаги боскич якка ёки куш бандли таноб ясовчисини топишдир. Таноб шакли мехроб ва юрак шаклидан иборат булиши хам мумкин. Машклар давомида чизиклар харакатининг равонлигига шакл чизикларининг кийшик ёки синик холатда чизилиб колмаслигига эътибор каратилади. Якка банд йулидан иборат таноб айриси шкуфта элементи билан богланади. Энди юза бушликларига гул, новда, барг ва бошка элементларни бир-бирига боглаган холда жойлаштириш режалаштирилади. Новда шакллар буйича харакатлантирилиб чизиб борилади. Композиция таркибидаги новданинг чизилиши гул ва бошка накш элементларининг бир-бирлари билан яхлит, узвий богланиб кетишини таъминлайди. Накш намунасига новда, гул ва барг элементларини жойлаштириш, яъни улаш натижасида композиция мазмуни тугал ечимини топади, мавжуд накш композицияси патнис куринишидаги накшлар турига хос булганлиги сабабли “Патнис ислими” деб аталади.

Композиция режасини тузиш ва чизиш жараёнида шакл ва замин буйича таркалувчи ранглар ва элементларнинг узаро мутаносиблиги хисобга олиниши шарт. Бунинг учун дастлаб накш композициясининг коралама нусхаси чизиб олинади. Сунг, ана шу коралама асосида (лозим топилган такдирда айрим узгартиришлар киритиш оркали) хар бир булакка ишлов берилган холда унинг нусхаси керакли жойларга кучирилади ва яхлит накш тузилади.

Накш арабча тасвир, гул деган маънони англатади. У элементлари маълум тартибда такрорланадиган куш, хайвон, усимликлар, геометрик шакллар ва бошкаларнинг маълум тартибда такрорланишидан хосил килинган безакдир.

Page 14: WwW.Kutubxona.TK · Web view2002-yilning sentabr oyida H.H.Niyoziy nomidagi RMK da bolalar musiqa maktabi o’z faoliyatini boshlagan. Ushbu maktab O’zbekiston Respublikasi Ma’naviyat

Накшлар мазмунига кура усимликсимон, геометрик накшларга, гулли гирих, рамзий ва бошка турларга булинади. Усимликсимон накш табиатдаги барг, банд, дарахт, бута гунча ва бошка нарсаларни наккош томонидан стиллаштириб олинган шаклини маълум конуниятлар асосида такрорланишидан хосил килинган. Геометрик накш турларидан бири гирих булиб, чигал, тугун маъносини англатади. Хандасий накш - мураккаб накш тури. У геометрик накш турларидан бири булиб, туртбурчак, учбурчак, айлана ва ёйлардан хамда купбурчаклардан иборат булади. Геометрик накш узлуксиз раппортлардан ташкил топган булиб, хар бир раппорт уз тузилишига эга булади.

Наққошлик атамалари

Рута - икки томонга уланувчи накш таксими, яъни хошия накш. Унинг улчами купинча 14-20 см атрофида булади. Хошия накш турли хил булиб, унинг мехробга, хонага ишланишига караб лула хошия, ишком ва бошка турлари булади.

Мунаббат - арабча устирмок деган маънони англатади. Асоси квадрат ёки туртбурчакдан ташкил топиб, турт томонга такрорланадиган накш таксими. Катта юзаларни безашда мунаббатдан фойдаланилади. Мунаббатнинг усимликсимон, геометрик ва бошка композицион турлари бор. Унинг мунаббати мехроб, мунаббати бофта, мунаббати ислими, мунаббати гирих ва бошка атамалари мавжуд.

Турунж - арабча “лимон” деган маънони билдиради. Русча медальон. Накшларда композициянинг марказига чизиладиган накш тури.

Турунж хеч кандай накшга уланмай муаллак турадиган композиция булиб, унинг шакли асрлар давомида ривожланиб, бойитилган.

Намоён - форсча куриниш, манзара демакдир. Намоён хеч нимага уланмайдиган мустакил композиция булиб, мураккаб накш турига киради. Унинг усимликсимон, геометрик, гулли гирих, рамзий ва бошка турлари мавжуд.

Намоёнлар симметрик ва ассимметрик тузилишга эга булади.