1

Момир Пауновић

ЕНИГМАТСКИЗАПИСИ

Панчево, маја 2015.

2

С А Д Р Ж А Ј

ПРЕДГОВОР ........................................................................................................................ 4СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ ........................................................................................................ 5

Ефектна играрија духаЕнигматика – више од игре и забавеЗагонетке лаке за прваке ђакеКраљица загонеткиУкрштеница као лексикографска одредницаУједначити критеријуме за вредновањеО дијаграму укрштеницеЈезик у укрштеницамаЕстрадизација најпопуларније загонеткеЛепота укрштања речиСлатке муке с речимаЈубилеј краљице загонетакаСто година укрштених речиЗагонетно преметањеСловне заврзламе и зачкољицеРеч по реч – загонеткаИгре са скривањем речиНема енигматике без граматикеЗагонетни бисер старог векаЗагонетка са коначним решењемСкривалица у осам смероваКлин, пирамида, вретено и пехарКомпјутеризација енигматикеКвалитетан анаграм – шта је то?Стиховна презентација загонетакаАнаграм вредан књигеВладета Тривунац – неуморни истраживачХиљадити број „Енигме“

РЕЦЕНЗИЈЕ И ПРИКАЗИ ................................................................................................. 85Анаграмни бисери Веселина ПатрногићаПредговор за књигу „Квадрат 7 х 7“Признање енигматским прегаоцимаУ складу с традицијомВера као енигматски изазовЕнигматска истраживања Владете ТривунцаВредан прилог јубилејуДвеста наслова аутора из ПанчеваСве о укрштеним речимаКапитално енигматско делоУникатно енигматско штивоЕнигмофанатизам Мирослава Лазаревића

3

ТЕКСТОВИ ДРУГИХ АУТОРА ....................................................................................... 103Васа Павковић, Изабрани анаграмиЈ. Вуковић, Нове књиге: Загонетке у стихуД. Димитријевић, Енигматске риме Момира Пауновића – играрија духаМ. Шашић, Момине муке са ПамеломВаса Павковић, Стиховни анаграм и његове варијације – рецензијаН. Терек, Анаграмски поетаЈован Вуковић, Тајне и чари стиховног анаграмаВаса Павковић, Свет анаграмаНедељко Терзић, Стиховни анаграмСања Ивић, Инвазија естраде на енигматикуМиодраг Шашић, Доктор за укрштеницеВаса Павковић, Поговор у књизи „Укрштеница – краљица загонетки“Ј. Топић, Царство загонеткиЈован Вуковић, Прва књига о укрштенициАноним, Укрштеница краљица загонеткиРадомир Мићуновић, Укрштеница – краљица загонеткиЈован Вуковић, Све о укрштању речиРадомир Мићуновић, Својеврсни тајнописНикола Пешић, Загонетне риме Момира ПауновићаРадомир Мићуновић, У препознатљивом стилуА. Живић, Обузет чаролијом анаграмаР. Петровски, Анаграмни колоплетМирослав Лазаревић, Педесет енигматских година Момира Пауновића

КОМПЛЕТНА ЕНИГМАТСКА БИБЛИОГРАФИЈА .................................................... 127БЕЛЕШКА О АУТОРУ КЊИГЕ ...................................................................................... 135

4

ПРЕДГОВОР

Навршило се педесет година како се као аутор бавим енигматиком. Доживљавајући загонеташтво као леп хоби и ефикасан начин релаксације од професионалних обавеза, посвећивао сам му многе тренутке предаха. Од давне 1964. године, када сам у београдској „Енигми“ објавио први састав (укрштене речи) до данас, скоро шест хиљада разноврсних састава из мог стваралачког опуса појавило се на страницама енигматских, информативних и ревијалних листова.

Последњих петнаестак година упоредо се бавим аналитичким, информативним и теоријским радом у овој области. Поред пет књига – Загонетке у стиху (2000), Стиховни анаграм и његове варијације (2001), Укрштеница краљица загонетки (2003), Загонетне риме (2004) и Анаграмни колоплет (2008) – објавио сам и преко шездесет чланака и других текстова у „Веснику“ ЕК „Нова Загонетка“, „Гласнику“ Енигматског савеза Србије, часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, часопису за информатику Arttech Sveske, часопису за културу „Квартал“ и листовима „Панчевац“, „Политика“ и „Политикин забавник“. Аутор сам неколико рецензија и више приказа енигматских књига.

Сматрао сам да би било целисходно да се неки од тих текстова нађу на једном месту, па сам их уврстио у ову књигу, рачунајући да ће тако бити доступнији енигматској јавности. О мом енигматском раду објављено је тридесетак текстова других аутора. Пошто овом књигом обележавам педесетогодишњи загонетачки јубилеј, одлучио сам да неке од тих текстова такође уврстим у књигу. На крају сам приложио своју комплетну енигматску библиографију, као резиме досадашњег информативно-теоријског рада у овој области.

Свестан финансијских тешкоћа, одлучио сам да ову књигу, уместо у штампаној, објавим у електронској форми.

У Панчеву, маја 201. Момир Пауновић

5

С Т У Д И Ј Е И Ч Л А Н Ц И

6

ЕФЕКТНА ИГРАРИЈА ДУХА

Енигматика, као посебан вид духовног стваралаштва, постала је незаобилазан садржај новинских и других јавних публикација. Oва популарна и занимљива вештина састављања и решавања загонетака привлачи велики број поборника. Има дугу традицију, јер неки њени облици воде порекло још од античког доба.

Израз енигматика потиче од грчке речи енигма, која означава загонетку или загонетан говор, што значи да енигматици, као синоним, одговара наша реч загонеташтво.

И за састављаче и за одгонетаче енигматика је врло примамљив хоби. Као ефектна играрија духа, она пружа својеврсну разоноду, а истовремено тестира знање и нуди нова сазнања. У слободно време, у часовима одмора и доколице, за време дужег путовања, решавање загонетака је врло лепа забава, игра, разбибрига, лек против досаде, начин да се прекрати време ...

Мада се људи загонеташтвом баве тражећи у њему пре свега забаву, оно је ипак нешто више од тога. Готово неприметно, могло би се рећи узгредно, оно омогућава проверу знања и виспрености, а уз то нуди могућност да се сазна нешто ново, чиме се обогаћује општа култура.

Међу бројним врстама енигматских састава, и код нас и у свету, укрштеница се сматра најпопуларнијом и најтраженијом врстом загонетке. Сви енигматски листови, којих код нас у овом тренутку има скоро стотину, посвећују јој највише простора, а заступљена је и у информативним и ревијалним гласилима. Зато данас многи укрштеницу сматрају „краљицом загонетака“, а кад се помене енигматика – одмах помисле на укрштене речи.

Међутим, енигматика се не може свести само на укрштене речи. Поред њих, постоје многе друге врсте загонетака (анаграми и друге словне и стиховне загонетке, ребуси, математички проблеми, испуњаљке, осмосмерке и др.). Те такозване „ситне“ загонетке неоправдано су запостављене и треба их више афирмисатими популарисати.

Нажалост, код нас су текстови о енигматици веома ретки, а и ако се појаве, по правилу их објављују гласила енигматских удружења и савеза, у малим тиражима, који су доступни углавном састављачима загонетака. „Панчевац“ је један од ретких листова који својим читаоцима у наставцима представља неке најпознатије врсте загонетака и упознаје их са занимљивостима и куриозитетима из чудесног света енигматике.

(Објављено у „Панчевцу“ бр. 3933, 24. маја 2002)

ЕНИГМАТИКА – ВИШЕ ОД ИГРЕ И ЗАБАВЕ

Кључне речи: Енигматика, загонетке, игра, забава, разонода, гимнастика ума, мисаона вежба, тест опште културе, нова знања, практична примена, злоупотреба

Апстракт: У тексту се са више аспеката разматра улога енигматике, као вештине састављања и решавања загонетки, истиче се да то није само забава, већ

7

вишеструко корисна активност, која има и практичну примену, али може бити и злоупотребљена.

Уводне напомене

О енигматици односно загонеташтву, углавном влада поједностављено схватање да не представља ништа друго до облик забаве, који се путем новинских публикација нуди широком кругу љубитеља загонетки. То се закључује на основу тога што се решавањем енигматских састава људи углавном баве у слободно време, на годишњем одмору, у тренуцима предаха и доколице или за време дужег путовања, тражећи и налазећи у томе лек против досаде и начин да се прекрати време, али и зато што енигматика истовремено представља примамљиву игру, разоноду и разбибригу. Другим речима, бављење овим хобијем сматра се интелектуалном играријом у циљу разбијања досаде.

Овакво схватање није сасвим без основа, јер је састављање а нарочито решавање загонетки, без сумње, веома популаран начин забаве и разоноде. Па ипак, енигматику не треба свести само на забаву, јер је њена улога комплекснија. Овај текст представља покушај да се њена улога сагледа са више аспеката и докаже да је она више од обичне игре и забаве.

Енигматика као лексикографска одредница

У лексикографским издањима на нашем језику („Речник српскохрватског књижевног језика“ Матице српске, „Речник српскохрватскога књижевног и народног језика“ САНУ, „Лексикон страних речи и израза“ Милана Вујаклије, „Рјечник страних ријечи“ Братољуба Клаића, „Мала енциклопедија Просвета“) одреднице енигма, енигматика, загонетка, загонетање и одгонетање су доста штуре и на основу њих се не може извући потпун и експлицитан закључак о значају и улози енигматике. Осим појмовног одређења да је реч о вештини састављања и решавања загонетки, о енигматици нема подробнијих објашњења. Појам енигма односно загонетка објашњен је нешто другачије, но ипак непотпуно, у „Малој енциклопедији Просвета“ (том 1, стр. 638), али се ипак своди на кратку напомену да је загонетка проблем за решавање.

О значају енигматике, односно смислу састављања и решавања загонетки, нема било какве назнаке ни у једној од поменутих публикација. Само у недавно објављеном скраћеном издању „Енциклопедије британика“ (том 3, стр. 79), уз објашњење да загонетка представља намерно загонетно и двосмислено питање, налазимо и узгредну назнаку да је она облик игре погађања ... Тако се, нажалост, и у овој енциклопедији указује само на забавни карактер енигматике.

Теоретски ставови о енигматици

За разлику од енциклопедијских и лексикографских издања, енигматска литература у Србији, иако оскудна, дала је више елемената на основу којих се може закључити шта је и чему служи енигматика. Почев од Ђорђа Натошевића, који је поставио темеље нашој енигматској теоретској мисли, преко Стојана Новаковића и Јаше Продановића, који су се загонеташтвом узгредно бавили, па до Јована Вуковића, Радислава Маринковића, Мирослава Лазаревића, Динка Кнежевића, Владете Тривунца, Мирослава Живковића, Радомира Мићуновића, Ивице Млађеновића, Николе Пешића и других савремених аутора, у литератури и публицистици постоји сагласност да енигматика није само забава, већ обједињује и друге вредносне аспекте.

8

У суштину енигматике код нас највише је проникао стари школски реформатор и први писац уџбеника по Вуковом правопису, Ђорђе Натошевић, кога можемо сматрати и првим темељним истраживачем наше енигматске баштине. Још 1876. године, у својој студији „О загонеци“, због које је назван оцем српске енигматике, он је истакао да је загонетка забава, оштрење пажње и сећања, разума и ума, буђење и одгајање моћи уображавања и дара песништва, додајући уз то да нема лепшег средства за вежбање у мишљењу од решавања загонетака.

Више од сто година касније, Миодраг С. Лалевић, аутор једне кратке студије о загонеташтву, записао је да су загонетке искрице које имају за циљ да заголицају дух, па их је (посебно имајући у виду загонетке у стиху) назвао правом распеваном играријом духа.

Савремени аутори слажу се да постоје два основна аспекта енигматике – забавни и едукативни. На популаран начин, тај став је изражен синтагмом знање кроз разоноду, чији је смисао да се помоћу енигматике кроз разоноду долази до знања. Притом се истиче да је едукативност елемент коме састављачи загонетки треба да посвете посебну пажњу.

Вишеструки значај енигматике

Подробнија анализа показује да су забава и поука основни, али не и једини чиниоци енигматике. Осим необавезне игре, срачунате на забаву и разоноду, она је и својеврсни мисаони тренинг, који подстиче разгибавање и освежавање духа, а уз то представља тест за проверу сопственог знања и начин да се дође до нових сазнања.

Поред класичних загонетки из традиције усменог народног књижевног стваралаштва, савремена енигматика познаје преко хиљаду других загонетачких врста и подврста, које се међусобно разликују по форми и садржини, па је самим тим различита и њихова улога, односно значај. Посматрано из угла одгонетача, енигматски састави се условно могу сврстати у три велике групе: (1) загонетке за чије решавање су неопходни умешност, упорност ни стрпљење, (2) проблемске загонетке које изискују логичко размишљање и интелигенцију и (3) загонетке за чије решавање је неопходно знање. Према томе којој групи припада нека загонетка, може се говоритио њеном специфичном значају. Међутим, посматрајући уопштено, значај енигматике је комплексан, све врсте загонетки су из више разлога корисне за решаваче, али су им поједини елементи различито изражени. Вишеструки значај енигматике најбоље се може сагледати на примеру укрштених речи, као најпопуларније савремене загонетке.

Игра односно играрија. Игра је примарна карактеристика и смисао састављања и решавања загонетки. Бављење енигматиком је, у суштини, провођење времена у специфичној интелектуалној игри, гимнастици ума, односно духовној играрији. Имајући у виду да игра, по свом основном значењу, не подразумева обавезу већ активност по слободној вољи и избору, намеће се закључак да енигматика испуњава задовољством пре свега састављаче, а потом још више решаваче загонетки. Аспект игре је нарочито изражен код енигматских састава чије одгонетање не изискује знање, већ логично размишљање, комбинаторику, умешност и стрпљење (осмосмерке, аритмогрифне, криптограмне, мозаик и домино укрштенице, анаграми, криптограми, индиректи, помицаљке и др.).

Забава, разонода и разбибрига. Пошто је заснована на игри, уз енигматику се пријатно проводи време, она је лек против досаде, лепа забава која причињава посебно задовољство и уживање. За човека оптерећеног свакодневним обавезама, решавање

9

загонетки у тренуцима одмора и предаха представља разоноду и разбибригу, спасоносно бекство од проблема, ефикасан начин духовне релаксације. У доколици, енигматика делује опуштајуће, разбија монотонију, испуњава време и чини га занимљивијим. Својевремено је, као куриозитет, забележена изјава некадашњег британског премијера Винстона Черчила да су „најбоље ствари за разбијање досаде – виски, цигарете и укрштене речи“.

Мисаоно вежбање. За сваку људску активност, била она физичка или интелектуална, потребно је вежбање, као основ за одржавање и развијање одређених способности. Спортским речником речено, неопходан је тренинг да би се одржала и развила кондиција. У том смислу, Ђорђе Натошевић је, с правом, запазио да „нема лепшег средства за вежбање у мишљењу од решавања загонетака“. За то мисаоно вежбање, односно духовну гимнастику, подесне су нарочито загонетке засноване на промишљању, као тестови којима се проверава логичко размишљање и интелигенција (ребуси, главоломке, мозгалице, индиректи, криптограми, класичне народне загонетке, асоцијације и др.).

Разгибавање и освежавање духа. Конципирана као вежбање у мишљењу и

својеврсни тест интелигенције, енигматика разгибава дух, омогућава духовну свежину, изоштрава пажњу, подстиче логично размишљање и развија интелектуалне способности. Другим речима, она не дозвољава опуштање и пасивизацију људског ума, већ га активира и проширује његове изражајне могућности. Особе које се редовно баве енигматиком краси брзина размишљања, оштроумност и проницљивост у решавању проблема.

Наравно, не треба претеривати: нема само енигматика такву функцију, нити се може тврдити да је у том смислу једино њен учинак делотворан. Ипак, пошто је овде реч о енигматици, мора се истаћи да је разгибавање духа њена важна функција. Но, да би се та функција остварила, загонетачки састави морају по тежини бити брижљиво одмерени, одгонетљиви али не превише једноставни, компликованији и тежи али не нерешиви.

Као доказ да бављење загонеташтвом подстиче дуговечност, крепкост и свежину духа, у енигматској литератури наведено је више примера да су стогодишњаци доживљавали своју дубоку старост захваљујући, између осталог, томе што су редовно решавали укрштене речи. Можда то звучи као претеривање и обична анегдота, али је ипак индикативно.

Тест опште културе. Енигматски састави представљају прикладан текст за проверу знања и опште културе решавача. У опуштеној атмосфери, у тишини и осами, лишени нелагодног осећаја који прати официјелне испите, забављајући се, љубитељи енигматике проверавају сопствено знање из области значајних за општу културу. За то су им најкорисније вишеструке загонетке (које имају више решења) и загонетке питалице (које се решавају давањем одговора на постављена питања). У ове загонетке спадају укрштене речи, испуњаљке и други мрежни састави, код којих на основу датих описа треба открити обиље појмова из разних области.

Пошто се решавањем загонетки проверава знање, састављачи треба да имају на уму да је важно каква је њихова садржина. То се питање углавном поставља поводом појмова употребљених у укрштеницама и у вези са описима тих појмова. Учестале су примедбе да садржај укрштеница често није примерен њиховој сврси и да нетачни или штури описи не доприносе остваривању функције енигматике као теста опште културе. Мада преоштра, вредна је пажње примедба академика проф. др Ивана Клајна да је

10

„састављање укрштених речи прерасло у индустрију и да је њихов квалитет у обрнутој сразмери с квантитетом“.

Извор нових сазнања. Очигледно је да енигматика има и значајну образовну улогу. Решавањем загонетки, посебно загонетки питалица, могуће је на једноставан начин сазнати нешто ново и тако обогатити своје знање. Поучни карактер је нарочито изражен код укрштених речи, за које је карактеристично да се непознати појмови могу открити посредно, на основу познатих појмова који се са њима укрштају.

Енигматски аутори треба посебно да поведу рачуна о едукативности својих састава. Велики проблем представља то што загонетке решавају људи различитог интелектуалног и образовног нивоа, па исти састав за једне може бити исувише једноставан, а за друге нерешив. Неки енигматски теоретичари зато истичу да тежина загонетки треба да буде прилагођена нивоу просечног решавача, али притом не нуде поуздано објашњење шта се под тим подразумева. Да би се задовољили укуси решавача свих образовних нивоа, изгледа да је једини лек да се у енигматским листовима објављују састави различите тежине и сложености, јер ће онда свако наћи загонетку по својој мери.

Практична примена енигматике

Пре него што је постала хоби који нуди игру, забаву, разоноду, интелектуалну гимнастику, освежење духа, проверу знања и нова сазнања, енигматика је у прошлости имала и практичну примену. У средњем веку, у периоду инквизиције, ребуси, анаграми и друге загонетке коришћени су да би се безбедно исказивале похвале и поруге у књижевним делима, али и у другим видовима комуникације. Тада је била масовна појава, а и данас има случајева, да аутори потписују своја дела анаграмом властитог имена или да називе места и имена главних јунака одређују преметањем стварних назива и имена.

Енигматика се примењује и као криптографска метода. Третира се као подесно средство за шифровање односно тајну преписку, па је некада у дипломатији коришћена при службеној кореспонденцији између дипломатских представништава и њихових матичних земаља, а у обавештајној и контраобавештајној служби за шифровање тајних порука. Ако се има у виду да криптографија, као вештина тајне преписке, у суштини представља загонетан начин изражавања, може се закључити да је примена енигматике у функцији криптографије и даље актуелна.

Енигматски састави, нарочито укрштене речи, у последње време постали су и средство маркетинга, односно привредне пропаганде. Закупљивањем простора или давањем награда најбољим решавачима, добија се могућност да се помоћу укрштеница рекламирају назив, делатност и производи неке фирме, чиме се основна сврха енигматике ставља у други план.

Злоупотреба енигматике

Загонетке су, свесно или несвесно, често биле злоупотребљаване. Хроничари и истраживачи енигматских занимљивости забележили су многе примере енигматских састава чији је садржај био неморалан или увредљив за поједине личности. Мада се, у принципу, све врсте загонетки могу злоупотребљавати, увредљиве поруке најчешће су упућивали састављачи анаграма (конципирањем безобразне или неморалне поставке као асоцијације на личност чије име треба открити преметањем), али и аутори

11

укрштених речи (чија се некоректност огледа у укрштању нечијег имена са речју која је увредљива, па самим тим представља погрдну асоцијацију на ту личност).

Да је енигматика коришћена и у такве сврхе, показују судски поступци и казне изречене неким ауторима укрштених речи. У литератури је забележено да је током немачке окупације Французу Максу Фавелију изречена забрана састављања укрштеница зато што је појам „Петен“ (председник квислиншке владе у Вишију) описао речима „заслужио батине“. У исто време, у Загребу је на смрт осуђен (а касније ипак помилован) састављач укрштенице у којој су имена Хитлер, Мусолини и Павелић била дијагонално повезана речју „харлекини“ (пајаци, лакрдијаши).

Мада постоји неписано правило да енигматика не сме да буде средство политичке пропаганде, и овај облик стваралаштва, дискретно или у отвореној форми, поприма политички ангажман. Називи актуелних политичких странака или имена њихових лидера, мало по мало, постају редован садржај загонетки.

Наравно, овакво коришћење енигматике треба избегавати. Састављање и решавање загонетки мора да остане хоби којим ће се остваривати основна сврха, о којој је било речи у овом тексту. Политизација, комерцијализација и злоупотреба велика су антипропаганда енигматике.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 79, јануар 2006)

(Текст објавио и „Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 14, јануара 2006)

ЗАГОНЕТКЕ ЛАКЕ ЗА ПРВАКЕ ЂАКЕ

Да је енигматика вредна пажње потврђује и то што су јој се посветили многи афирмисани ствараоци из области културе. Састављањем загонетака бавили су се и наши познати писци, који су загонеташтво сматрали делом свог књижевног стваралаштва.

Јован Вуковић из Нове Пазове, истакнути енигмата, енигматски торетичар и аутор бројних текстова из области енигматике, у књизи „Литерате енигмате“ (Сомбор, 1991) истиче да су скоро сви наши познатији писци у свом књижевном раду пролазили кроз „стадијум загонетке“. Неки од њих су, уређујући књижевне и друге часописе, велику пажњу посвећивали загонеткама, па су тако популарисали ову занимљиву играрију духа. У поменутој књизи Вуковић је анализирао дела више од педесет југословенских писаца, који су се окушали у састављању разних загонетака. Већина њих припада српској књижевности.

Међу литератама енигматама пре свих треба поменути деспота Стефана Лазаревића. Написавши „Слово љубве“, песничку посланицу брату Вуку и властели која се 1409. године побунила против њега, деспот је пре скоро шест стотина година сачинио незаборавну загонетку – акростих.

Јован Стерија Поповић, познати правник и комедиограф, знао је у својим делима да се вешто поигра речима и словима. Енигматски језик је најуочљивији у његовим „Језикословним ситницама“. За њим је остао и један ефектан епиграм – читаљка, као алузија на ондашње политичке прилике.

Петар Петровић Његош, црногорски владика, државник, песник и филозоф, имао је очигледно и енигматског дара. У делу „Лијек јарости турске“, штампаном 1834. године, Његош је објавио четири загонетке – акростиха, а у „Лучи микрокозма“ употребио је осам палиндрома.

12

По загонетачком раду, међу српским песницима свакако је најпознатији Јован Јовановић Змај. Он је објавио велики број загонетака („дашталица“). Највише их је било у „Невену“, несумњиво најбољем и најпопуларнијем дечјем листу тога времена, који је излазио у Новом Саду и Загребу од 1880. до 1907. године. Три загонетке објавио је у „Жижи“, док ју је издавао у Панчеву.

И путописац Љубомир П. Ненадовић у својој литерарној заоставштини има неколико загонетака. За историју енигматике значајан је и по томе што је као уредник листа „Шумадинка“ (1850-1857) на првој страни објавио две загонетке.

Десанка Максимовић, песникиња љубави и родољубља, такође је много пажње посветила загонеткама. На почетку литерарне каријере саставила је више загонетака за најмлађе. За њом је остала књига „Загонетке лаке за ђаке прваке“ (Београд, 1942), коју је припремила и објавила заједно са Јованком Хрваћанин.

И други истакнути српски писци оставили су трага у загонеташтву (Бранислав Нушић, Милорад Митровић, Радоје Домановић, Светозар Ћоровић, Петар Кочић, Милош Црњански и други).

Тридесетих година прошлог века, на страницама „Политике за децу“, загонеткама у стиху се изузетно успешно бавио песник Брана Цветковић – Чика Брана. Његове загонетке наликују онима из народног књижевног стваралаштва, које је сакупљао Вук Стефановић Караџић, пре свега по томе што их краси разигран стих и ефектна метафора. Одлука издавачке куће „Дерета“ да Чика Бранине загонетке објави у посебној књизи представља један од правих издавачких потеза 2001. године.

Међу савременим српским писцима много је оних који користе енигматику као стваралачки елемент. У том погледу предњачи Добрица Ерић, који своје метафоричке стихове често украшава загонеткама, а радо користи и акростих (као на пример у књизи „Три сонетна венца“).

Романом „Предео сликан чајем“, особито његовим другим делом „Роман за љубитеље укрштених речи“, Милорад Павић је направио диван спој литературе и енигматике. Као и код обичних укрштеница, и у Павићевом роману постоји мрежни дијаграм за уписивање решења, али је концепција укрштенице комплекснија.

Истакнути преводилац, шаховски мајстор и поета Драгослав Андрић познат је по склоности да се изражава загонетно. Творац је великог броја загонетака – зезалица и заврзлама, које се одликују лепршавошћу и ведрином.

Закључимо овај текст речима Јована Вуковића: „Сазнање да су се загонеткама, на овај или онај начин, бавили познати писци, чини те писце ближим, а загонетке дражим“.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3941, 19. јула 2002)

КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ

Уводне напомене

Иако по времену настанка не спада у најстарије загонетке, укрштеница се данас, и у свету и код нас, без икакве сумње, може сматрати најпознатијом и најтраженијом врстом енигматских састава. У обиљу мрежних, словних, сликовних, математичких и других проблема, зачкољица и заврзлама – укрштеници припада почасно место. Због тога, она заслужено носи епитет „краљица загонетки“.

13

Нема енигматског листа у коме ова загонетка не заузима највише простора, а ретки су информативни и ревијални листови у којима она не испуињава бар један кутак. Само у нашој земљи, данас се састављањем укрштених речи бави више стотина енигмата. С друге стране, хиљаде и хиљаде људи у тренуцима одмора и доколице налазе забаву и разоноду решавајући ову врсту загонетке.

Појам укрштенице

Према Речнику српскохрватскога књижевног језика (Нови Сад, 1976), том 6, страна 492, укрштеница је загонетка у којој се укрштено, у водоравне и усправне квадрате или на сличан начин омеђене просторе, уписују речи као одговори на постављена питања.

У истом речнику, том 3, страна 66, нешто је другачије дефинисана крижаљка, као хрватски назив ове загонетке: то је словчана загонетка, код које се тражене речи уносе у вертикалном и хоризонталном смеру по слоговима или словима.

У вези с овим дефиницијама, пре свега треба рећи да је чудно што се у истој публикацији на два места дају различита објашњења за две синонимне одреднице. Сем тога, обе дефиниције су непотпуне, јер им недостају поједини елементи.

Појам укрштенице је боље описан утолико што је назначено да се ова загонетка заснива на укрштању појмова, што је наглашено постојање посебног мрежног лика за уписивање речи и што постоји назнака да се речи уписују у приложени лик као одговори на постављена питања. Мањкавост ове дефиниције је што није изричито истакнуто да је реч о вишеструкој загонетки, а нема ни објашњења о основним јединицама уписа (да се речи уносе у лик по словима или по слоговима).

Предност дефиниције крижаљке је само у томе што је посебно поменуто да се речи уписују у вертикалном и хоризонталном смеру по слоговима и словима. У свему осталом, она је мањкавија у односу на појмовно одређење укрштенице.

Карактеристике укрштенице

Имајући у виду садржај поменутих одредница и критичке опаске у вези с њима, може се закључити да укрштеница има четири битне карактеристике:

Прво, то је загонетка која има особен и препознатљив графички лик. Код ње се решења уписују у одговарајући мрежни дијаграм, сачињен од посебно омеђених поља, распоређених у правилне водоравне редове и усправне колоне.

Друго, укрштеница је специфична словна (словчана) загонетка, чија је основна одлика да се речи од којих је састављена међусобно укрштају, тј. међусобно прожимају водоравно и усправно, по одређеном логичном реду.

Треће, то је типична загонетка питалица. Док се код ребуса и неких других врста загонетки до решења долази логичком анализом дате поставке, код укрштенице се решења добијају као одговори на питања која су садржана у описима.

Четврто, укрштеница је вишеструка загонетка. Она нема једно већ више решења, која се по правилу добијају на основу приложених прозних описа. У мрежи укрштенице, захваљујући томе што су се исправно и логично уклопиле водоравно и усправно, могу се наћи речи и синтагме разноврсног значења. Због тога, ова загонетка представља прави „коктел различитих појмова“ односно својеврсни мали „енигматски лексикон“. Истина, тај коктел односно лексикон не одликује се одређеним редом и систематичношћу, јер је настао слободним избором састављача укрштенице.

Није тешко објаснити зашто је укрштеница постала најпопуларнија загонетка која пружа и знање и разоноду. Решавање укрштеница је за љубитеље ове загонетке од

14

троструке користи: пре свега, уз њу се лепо забављају и активно одмарају, она им је пријатна духовна релаксација у тренуцима предаха и доколице и ефикасан лек против досаде. Осим тога, укрштеница представља својеврстан тест опште културе, познавања књижевног језика и знања из различитих области науке и уметности. Најзад, она има и едукативну улогу, јер омогућава решавачима да кроз забаву, посредно, открију значење неких њима до тада непознатих појмова и да тако науче нешто ново.

На свом развојном путу од обичне до најпопуларније загонетке, за протеклих стотинак година, укрштеница се мењала више од било које друге врсте енигматских састава. Садашње укрштенице, и у формалном и у садржинском смислу, не могу се поредити са тзв. праукрштеницама, па ни са првом модерном укрштеницом Артура Вина из 1913. године.

Данас постоји велики број врста, подврста и варијација укрштених речи. Упоредо са развојем људског сазнања, богатио се и њихов садржај. Вештина односно састављачка техника данашњих енигмата неупоредиво је већа. Зачуђујуће брзо, они састављају укрштенице на великим ликовима, са мањим бројем црних поља, пространим белинама и дугачким речима. Све је то допринело да укрштеница још више учврсти своју популарност и оправда статус „краљице загонетки“.

Елементи укрштенице

Укрштеница је најпознатији словно-графички енигматски састав. Називамо је словном загонетком зато што садржи скуп различитих појмова (речи), чија се слова или слогови међусобно укрштају. Словна је и по томе што има одговарајуће описе, најчешће у виду прозно обликованих објашњења, на основу којих решавач треба да открије тражене појмове. С друге стране, она је графичка загонетка, јер садржи графички уобличен лик, који је познат и под називом мрежни дијаграм или мрежа укрштенице.

Следствено томе, може се констатовати да свака укрштеница има три конститутивна елемента или, једноставније речено, три неодвојива саставна дела. Први, формални елемент јесте лик (мрежа или мрежни дијаграм) укрштенице. Други, садржински елемент представља скуп односно структура речи које се уписују у дати лик. Најзад, трећи део чине описи тражених појмова. Пошто сваки од ових елемената битно утиче на укупну вредност односно квалитет укрштенице, неопходно је о њима дати кратка објашњења.

Лик укрштенице. – Лик (мрежа или мрежни дијаграм) укрштенице јесте елемент по коме је ова загонетка препознатљива на први поглед. То је графичка слика сачињена од низа посебно обележених поља, најчешће облика квадрата, која образују водоравне редове и усправне колоне. У лику су, поред белих поља у која се уписују слова или слогови, посебно обележена црна поља или пречаге, као границе између појединих речи односно појмова.

Лик укрштенице може бити без уцртаних црних поља, што је случај код магичних квадрата (у којима се исте речи уписују и водоравно и усправно), или код тзв. италијанских укрштеница (код којих решавач треба да открије и положај црних поља).

Код класичних укрштеница лик обавезно садржи уцртана црна поља. Њихов положај може бити симетричан, полусиметричан или несиметричан. Ако су црна поља у лику распоређена симетрично или полусиметрично, то значи да је састављач подредио садржај укрштенице графичком изгледу лика, да је пошао од унапред датог лика, па је према њему прилагодио дужину и распоред речи у укрштеници. Насупрот

15

томе, када је састављачу приоритетна садржина укрштенице, онда се опредељује за лик са несиметричним распоредом црних поља. У том случају, број и распоред црних поља условљен је дужином и структуром употребљених речи, па састављач има већу слободу код избора речи.

Садржина укрштенице. – Садржину укрштенице чини скуп речи које су у њој употребљене. Сликовито речено, њен садржај представља мали „енигматски лексикон“. За разлику од правих лексикона, овај енигматски није сачињен по неком логичком, систематском реду, већ по нахођењу састављача.

У зависности од садржаја, постоје две врсте укрштеница. Прву врсту чине укрштенице општег типа, које садрже појмове из различитих области, дакле појмове без неке међусобне везе. Поред оваквих, постоје и тематске укрштенице, у којима се главни или носећи појмови односе на одређену тему, област или личност.

Независно од тога да ли саставља укрштеницу општег или тематског садржаја, аутор мора посебно да води рачуна о избору појмова и да поштује бројна правила и ограничења која се односе на исправност, облик и врсту речи.

Описи појмова. – Иако трећи по редоследу набрајања, описи употребљених речи нису од трећеразредног значаја за квалитет укрштенице. Напротив, начин описивања непосредно утиче на одгонетљивист укрштенице, на едукативну вредност и забавност њеног садржаја. Ако се описивању употребљених појмова не посвети одговарајућа пажња, укрштеница неће бити квалитетна, чак и када обилује бираним, свежим и лепим речима. Нажалост, догађа се да састављачи не придају велику важност том елементу укрштеница, већ описе једноставно отаљавају, правећи притом грубе грешке, што знатно умањује вредност њиховог састава.

Основно је правило да речи у укрштеницама треба описати што јасније, лепше и краће. Састављач треба увек да тежи да његова укрштеница буде одгонетљива за решаваче просечног образовног нивоа. У заблуди су они који само нерешиву или тешко решиву укрштеницу сматрају добром! Напротив, добра је само одгонетљива укрштеница, а да би она била таква, поред вештог избора речи, неопходни су и квалитетни описи, у којима нема неодређености, двосмислености и нејасноћа. Такве описе састављач укрштенице не може сачинити ако не користи одговарајуће речнике, лексиконе и енциклопедије.

Врсте укрштеница

У бројним енигматским листовима љубитељима укрштених речи свакодневно се нуде разни облици ове најпопуларније загонетке. По формалним обележјима (графички изглед мрежног дијаграма, начин уписивања, смер речи и основна јединица уписа), према садржини и по начину индикације тражених појмова, постоји више од тридесет врста укрштеница и већи број њихових подврста и варијација.

Подела по облику дијаграма. – Према графичком изгледу, преовлађују укрштенице класичног облика. Оне имају дијаграме различитих димензија, најчешће са неједнаким бројем водоравних и усправних поља. Код ових укрштеница обавезно постоји више уцртаних граничних (црних) поља, чија је улога да означе завршетак једне и почетак друге речи.

Другу врсту укрштених речи представљају тзв. швајцарске укрштенице. Уместо црним пољима, границе речи у њима су означене пречагама (дебеле црне линије између поља у којима се завршава једна и почиње друга реч).

16

Трећу врсту представљају укрштенице без уцртаних црних поља, познате и под називом беле укрштенице. Оне се могу поделити на неколико подврста. Међу њима, на првом месту, треба поменути тзв. италијанску укрштеницу. Она је, додуше, састављена уз коришћење црних поља, али та поља нису означена у дијаграму, већ одгонетач сам мора да открије њихов положај и да их уцрта у дијаграм приликом решавања укрштенице. Овакве укрштенице могу имати различите облике и димензије.

Популарне врсте укрштеница са дијаграмима без црних поља су магични квадрати. Због двоструког уписивања појмова, они имају једнак број водоравних и усправних поља. Састављају се, углавном, у димензијама од 5х5 до 8х8. У енигматској пракси данас су најзаступљенији квадрати 7х7, али се све чешће појављују и састави већих димензија, све до 10х10.

Посебна врста укрштеница без црних поља су магични ликови. Мада нису квадратног облика, и за њих је обавезно да имају једнак број водоравних и усправних поља. Ови ликови се најчешће појављују у облику штита димензија 6х8, 6х10, 7х9 или 7х11, а има их и у виду серпентине, лампиона, звезде и сл.

Подела по начину уписивања. – По томе како се речи уписују у лик, постоје три основне врсте укрштеница – једнострука, двострука и америчка.

Једнострука је она укрштеница код које се свака реч уписује само једном, било само водоравно или само усправно, при чему се она укршта са другим речима.

Код двоструке укрштенице свака реч се уписује два пута, једном водоравно, а други пут усправно. То је случај са магичним укрштеницама, магичним квадратима и разним другим магичним ликовима.

У америчкој укрштеници речи се уписују само водоравно, док се у усправним колонама појављују иста слова. Неки сматрају да овакав енигматски састав не треба сматрати укрштеницом, пошто се речи не уписују и усправно. Ипак, преовлађује мишљење да је то укрштеница, будући да се у усправним колонама образује низ истоветних слова.

Подела по смеру речи. – Најчешће су укрштенице са уобичајеним смером уписивања речи – слева надесно и одозго надоле.

Међутим, постоје и обрнуте или инверзне укрштенице, код којих се речи уписују у супротном смеру – здесна улево и одоздо нагоре. Овакве укрштенице се ретко појављују у чистом облику (да све речи буду уписане инверзно). Чешћи је случај да се праве комбинације, па се неке речи уписују у нормалном, а друге у инверзном облику. На тај начин настају укрштенице у четири смера.

Посебан облик четворосмерних укрштеница је тзв. сатор укрштеница. То је квадрат димензија 5х5, код којег се све речи уписују и водоравно и усправно, и све се једнако читају у четири смера – удесно, улево, надоле и нагоре.

Подела по јединици уписа. – Зависно од врсте укрштенице, у поље дијаграма уписује се или једно слово, или један слог, или скупина слова. У пракси су најчешће словне (обичне или класичне) укрштенице. Код њих се, без изузетка, у свако поље уписује по једно слово речи.

Доста су заступљене и слоговне укрштенице, посебно слоговни квадрати, за које важи правило да се у свако поље уписује по један слог речи. Због тога је за њих веома битно да речи буду правилно растављене на слогове.

Све популарније су укрштенице са мешовитим начином уписа. Њихов лик садржи наизменично поређана већа и мања поља, јер се у већа уписују по два, а у мања по једно слово (тзв. „укрштенице 2+1“). Подврсту оваквих укрштеница чине оне које

17

су састављене од речи са сугласничким и самогласничким словним скупинама, код којих се скупине тих слова уписују у једно поље (на пример: АУ-СТР-И-Ј-А).

Подела по садржини. – Према садржини, тј. речима односно појмовима од којих је састављена, укрштеница може бити општа или тематска.

Општом укрштеницом сматра се она која садржи појмове из различитих области. Ти појмови, по правилу, нису изабрани по неком посебном критеријуму, већ по укусу и нахођењу састављача и зато немају садржајне односно тематске везе. За општу укрштеницу се може рећи да представља „коктел“ речи и синтагми из књижевног (изузетно и народног) језика, као и појмова из разних области науке и уметности, преузетих из речника, лексикона и енциклопедија.

Тематска укрштеница је специјална врста укрштених речи, код које састављач прави селекцију појмова, водећи рачуна о томе да што више речи буде везано за одређену тему, област или личност. Зато је у пракси установљено правило да се тематском сматра она укрштеница која садржи бар два-три тематска појма.

Подела по структури. – По структури или садржајном склопу, укрштенице се деле на чисте (праве или класичне) и комбиноване.

Чиста или права је она укрштеница у којој се, у свим деловима дијаграма, у континуитету, укрштају све речи, без икаквог изузетка односно одступања. Овакве укрштенице су најзаступљеније у енигматској пракси.

За разлику од чистих, постоје комбиноване укрштенице, код којих није доследно примењен истоветан систем укрштања речи у свим деловима мрежног дијаграма. Оно по чему се ове укрштенице најчешће разликују од других јесте њихова комбинација са укрштеницама другог типа, или са другим врстама загонетки. Познате су укрштене речи са учауреним магичним квадратима, повезани магични квадрати, укрштеница у укрштеници, укрштеница са испуњаљком, укрштеница са уписаним низовима истих слова, укрштеница са уцртаним фигурама, укрштеница са већ уписаним речима које заједно са другим словина дају тражена решења, и друге комбинације.

Подела по начину индикације. – Веома је разгранат систем класификације укрштеница према начину индикације појмова, тј. по томе како се задају и описују тражена решења.

Правило је да укрштеница има описе у прозном облику, који се прилажу уз њен дијаграм. Такви описи омогућавају решавачу откривање тражених појмова, наравно под условом да су што краћи, лепши и јаснији.

Посебну врсту укрштеница с прозним описима представљају скандинавке, код којих су описи унети у мрежни дијаграм, у поља која истовремено означавају границу међу појединим речима. Описи су зато беома прегледни, па се укрштеница решава лакше и брже. Међутим, с друге стране, због недовољног простора у пољима лика, овакви описи су некада штури и непрецизни, па код решавача могу да изазову недоумице и нејасноће.

Коса скандинавка или коса сканди је специјална врста скандинавке, чији је дијаграм изокренут за 45 степени, па се речи не уписују водоравно и усправно, већ укосо, десно према горе и десно према доле.

Описи појмова понекад могу имати стиховну форму. Она се углавном примењује код магичних квадрата 5х5 и 6х6. Услов је да ти квадрати садрже само речи које имају облик именице, пошто су друге врсте речи теже за стиховно дефинисање.

18

Описивање помоћу стихова подразумева сликовите, метафоричке стихове, који могу да се конципирају и као стиховни анаграми, а уз вешто римовање и као допуњаљке.

Некада састављачи настоје да појмове опишу што необичније, па се уместо класичних, опредељују за духовите или асоцијативне описе. Укрштенице с таквим описима познате су као француске или асоцијативне.

Да би додатно отежали посао решавачима, енигматски ствараоци некада састављају тзв. хаос укрштенице. Код ових укрштеница описи нису дати по редоследу низања речи, већ су измешани без икаквог реда, тако да решавач треба да утврди ком појму одговара који опис.

Постоје и састави названи избор између више могућности. Суштина им је да се објаве две укрштенице састављене на истоветним ликовима, а за њих се дају измешани описи за речи под истим бројем. То обавезује решавача да прво утврди који опис припада којој укрштеници, да би их потом могао решити.

Групи укрштеница са описима припадају још анаграмна укрштеница и укрштеница са словним скупинама. Код анаграмне укрштенице, уместо уобичајених описа, дати су анаграми тражених речи, који се некад уписују у поља дијаграма и тако добија посебна врста скандинавке. Код укрштенице са словним скупинама, која такође има форму скандинавке, у поља за описе, као индикације решења, уносе се сугласници садржани у свакој од тражених речи.

Укрштенице без описа. – Иако сваку укрштеницу, начелно, чине три елемента – графички лик, појмови који се у њему укрштају и описи тих појмова – постоји група укрштеница које садрже само прва два елемента. То су укрштенице без штампаних описа појмова који чине њен садржај, па им се због тога може дати заједнички назив укрштенице без описа.

Овакве укрштенице објављују се из два разлога. Основни разлог је што међу љубитељима енигматике има оних који у решавању укрштених речи превасходно траже забаву и разоноду, а не и шансу да провере своје знање или да дођу до нових сазнања. С друге стране, неким поклоницима ове загонетке не одговара да стално буду у пасивној улози одгонетача, који треба да одговара на питања садржана у описима укрштенице. Уместо тога, они понекад, попут састављача, пожеле да нешто креирају, компонују, слажу или уклапају, тестирајући тиме своју умешност и стрпљење.

Овакве захтеве решавача задовољавају пре свега мозаик, домино, аритмогрифна и криптограмна укрштеница.

Мозаик (или мозаична) укрштеница, по свом садржају, не разликује се од класичне укрштенице, пошто се такође заснива на уклапању речи у мрежни дијаграм уз њихово обавезно укрштање односно прожимање. Различитом од других је чини то што су, уместо описа, наведене све речи од којих је састављена, па задатак решавача није да одгонета, већ да речи из пописа „укомпонује“ у лик укрштенице. Да би решавање мало отежали, састављачи уз то некада обавезују решаваче да у лик унесу и неколико недостајућих црних поља. На тај начин, решавач се, донекле, ставља у улогу састављача укрштенице. Попис речи код мозаик укрштенице даје се на два начина – навођењем по азбучном реду, независно од дужине, или пак ређањем тих речи по дужини, уз претходно груписање по броју слова. (Чини се да је практичније и боље за решаваче ако је попис дат по дужини речи.) Да би се поступак „компоновања“ речи олакшао, када је то неопходно, мрежни дијаграм садржи једну већ уписану реч, од које треба почети са уклапањем осталих речи.

Нешто другачија врста укрштенице без описа је домино укрштеница или укрштеница слагалица. Уместо описа појмова, код ове укрштенице су уз лик дати исечци односно сегменти попуњене укрштенице, графички обликовани као домине, по

19

чему је ова врста и добила назив. Ти исечци могу да имају облик квадрата или правоугаоника и да буду једнаке или различите величине. Њихове димензије зависе од облика и величине укрштенице и крећу се најчешће од 2х2 до 4х5 поља. Задатак је решавача да приложене исечке, попут камичака у мозаику или домина, сложи тако да добије исправно решење. Као олакшица, и овде може да послужи нека већ уписана реч или уцртана домина у лику укрштенице.

Занимљива врста укрштенице без описа је аритмогрифна укрштеница. Она се решава полазећи од једног познатог појма који се уписује у посебно означена поља мрежног дијаграма, у којима сва поља садрже одређене бројеве. Унета реч представља кључ за решавање. По принципу да сваком слову одговара исти број, укрштеница се решава заменом свих бројева одговарајућим словима. Међутим, пошто кључ аритмогрифне укрштенице по правилу не садржи сва слова, недостајућа слова решавач треба сам да открије.

Тежа за решавање од аритмогрифне је криптограмна укрштеница, зато што има сложенији кључ. Код ње сваком броју одговарају по три слова, од којих су два већ дата, а треће се добија одгонетањем полазног појма укрштенице. Приликом решавања, овде не важи принцип „исти број – исто слово“, већ пре уписа сваке речи прво треба утврдити које од три слова одговара ком броју, пошто некад треба уписати једно, некад друго, а некад треће слово.

У ширем смислу, укрштеницом без описа сматра се и илустрована укрштеница. Она садржи цртеже или фотографије као илустрације тражених појмова. Решавач треба само да препозна предмете представљене илустрацијом и да њихове називе унесе у одговарајући део лика укрштенице.

Подврсте и варијације укрштеница. – Комбинацијом елемената поменутих врста укрштеница, састављачи су у могућности да креирају већи број подврста односно варијација ове загонетке. У немогућности да таксативно набројимо све те комбинације, напомињемо да су у енигматској пракси најчешћи случајеви комбиновања класичне и мозаичне укрштенице, тако што се, на пример, за водоравне појмове дају уобичајени прозни описи, а истовремено се наводе све речи које треба уписати водоравно.

Могућа је и комбинација класичне са анаграмном, као и комбинација сваке од њих са илустрованом укрштеницом итд. Све то доприноси да енигматски састави буду разноврснији, а садржај загонетачких новинских издања занимљивији.

Посебне врсте укрштеница. – Постоји неколико врста укрштеница које се по својим карактеристикама не уклапају у поменуте критеријуме за класификацију, па их зато треба третирати као специфичну врсту укрштених речи.

Ланчана укрштеница или ланчаница спада у групу оних чији дијаграм нема црних поља. Међутим, она се сматра посебном врстом због тога што јој речи нису међусобно одвојене, као код других врста укрштеница, већ последње слово претходне истовремено представља прво слово следеће речи. Назив ланчана укрштеница добила је по томе што су речи у сваком њеном хоризонталном реду и вертикалној колони повезане попут карика у ланцу.

Спирална укрштеница се само условно може сматрати укрштеницом. Код ње нема уобичајеног укрштања водоравних са усправним појмовима, већ су речи нанизане само у једном смеру. Назив је добила по мрежном дијаграму сачињеном од једносмерног низа поља, која се увијају попут спирале од спољне ка унутрашњој страни дијаграма. Притом се, као код ланчанице, последње слово претходне сматра првим словом следеће речи.

20

Саће скандинанавка или сканди саће је такође добила назив по изгледу дијаграма у који се уписују речи. Тај дијаграм подсећа на саће из пчелиње кошнице, пошто поља имају облик шестоугаоника (хексагона). Речи се уписују у смеру кретања казаљке на сату, у кругу око поља у којем је дат опис тражене речи, и то почев од поља означеног стрелицом.

Код „саћа“ је свака реч шестословна, јер толико суседних поља належе на поље у коме је дат опис речи. У мрежи „сканди саћа“ налази се више поља са описима, па самим тим и више кругова у које се речи уписују. Речи из једног круга прожимају се са речима из суседних кругова, будући да су им по два поља заједничка.

Сканди асоцијације је назив за скуп више укрштеница (најчешће четири), које имају по један посебно обележен главни појам. Логичким промишљањем и повезивањем тих појмова, као у игри асоцијација, добија се коначно решење.

Под називом сканди са асоцијацијом некад се појављује укрштеница са четири посебно обележена појма, на основу којих се, поступком асоцијације, долази до коначног решења.

Уместо закључка

У оскудној енигматској литератури на српском језику, овај текст представља један од ретких покушаја да се систематизовано прикажу појам, елементи и врсте укрштеница као најпопуларнијих енигматских састава.

Основна констатација која се из текста може извући јесте да укрштенице представљају веома комплексну врсту загонетака и да их одликује богатство односно разноврсност форме и садржаја.

Посебну пажњу заслужују критеријуми на основу којих је извршена класификација ових загонетака. У вези с тим, читаоце који нису пасионирани љубитељи енигматике изненадиће сазнање да постоји толики број врста, подврста и варијација укрштених речи.

Без обзира што овај текст нема уједначен ниво аналитичког сагледавања, он ће вероватно допринети нашој енигматској истраживачкој мисли.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 64, јун 2002)

УКРШТЕНИЦА КАО ЛЕКСИКОГРАФСКА ОДРЕДНИЦА

Опште напомене

У вези с укрштеним речима односно укрштеницама, две ствари су данас ван сваке сумње – оне су најпознатија и истовремено најпопуларнија врста загонетки. Пошто представљају главни садржај великог броја енигматских листова, а појављују се и у информативним и ревијалним гласилима, ретко ко у тренуцима одмора или доколице није бар једном покушао да их решава. Због тога би се могло очекивати да не постоје разлике, нејасноће и дилеме о појму, суштини и карактеристикама ових загонетки. Међутим, није тако.

21

На српском и њему сродним језицима ова загонетка са различитим називима (укрштеница, укрштене речи, крижаљка, укрштене ријечи, крстозбор, крижанка и др.), као посебна одредница, није заступљена у свим релевантним речницима, лексиконима и енциклопедијама. Упоредном анализом текстова у издањима која садрже неку од ових синонимних одредница, у начину дефинисања укрштенице уочавају се битне разлике, које се огледају не само у начину језичке формулације, већ и у приказу суштинских елемената ове загонетке. Остаје за даљу анализу да ли су ове неуједначености последица различитих уређивачких концепција појединих лексикографских издања, или проистичу из тога што као аутори односно консултанти код припреме текстова нису свуда ангажовани истакнути енигмати и енигматски теоретичари, или је пак посреди нешто треће.

Увидом у лексикографска издања, најпре се могу уочити три чињенице – у некима од њих уопште нема поменутих одредница (на пример у Малој енциклопедији Просвета), у некима се даје сажета, веома кратка дефиниција (као у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске), а нека издања за ову одредницу, уместо кратке дефиниције, садрже опширнија објашњења (на пример, Опћа енциклопедија Југославенског лексикографског завода). Осим тога, запажа се да лексикографска издања у којима постоји ова одредница, имају у виду само класичну укрштеницу са три саставна елемента (мрежни дијаграм, речи које се уписују и описи за те речи), са изузетком Опће енциклопедије, у којој се изричито наводи да има разних врста и подврста ове загонетке.

Разлике у дефиницијама

Према Речнику српскохрватскога књижевног језика (Матица српска, Нови Сад, 1976, том 6, страна 492), „укрштеница је загонетка у којој се укрштено, у водоравне и усправне квадрате или на сличан начин омеђене просторе, уписују речи као одговори на постављена питања“. Исти речник (том 3, страна 66) на другачији начин дефинише крижаљку, као хрватски назив ове загонетке, наводећи да је то „словчана загонетка, код које се тражене речи уносе у вертикалном и хоризонталном смеру, по слоговима и словима“.

Поводом ових дефиниција, пре свега треба истаћи да је необично и неприхватљиво да се у истој публикацији дају различита објашњења за две синонимне одреднице. Очито је да их није писао исти аутор, али то не може бити оправдање за постојање разлика у тексту. Упоређивањем ових дефиниција, може се закључити да су обе непотпуне, пошто им недостају поједини битни елементи, али се ипак чини да је појам укрштенице нешто боље обрађен него појам крижаљке.

Предност дефиниције укрштенице јесте у томе што је назначено да се ова загонетка заснива на укрштању речи, да постоји посебан простор за уписивање речи и да се оне уписују као одговори на постављена питања, а слабост у томе што се не истиче да је реч о вишеструкој загонеци, што нема назнаке да се речи уписују и водоравно и усправно и што недостаје објашњење о основним јединицама уписа (слово, слог или друга словна група).

У тексту уз одредницу крижаљка коректно се наводи да се решења уписују у мрежни дијаграм у вертикалном и хоризонталном смеру, и то по слоговима или словима. У свему осталом, ова дефиниција је мањкавија од дефиниције укрштенице.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (том 10, страна 550) за одредницу крижаљка садржи на трећи начин исказану дефиницију: „словна загонетка, састављена од квадратића у које се у водоравном и усправном смеру уносе поједина слова или слогови, да би се добила тражена реч“. У односу на претходно

22

цитиране дефиниције из Речника Матице српске, ова дефиниција нам се чини најпотпунијом, јер садржи све битне елементе укрштенице, осим назнаке да је реч о вишеструкој загонеци, чија се решења добијају као одговори на питања садржана у описима.

Опћа енциклопедија ЈЛЗ (Загреб, 1978, том 4, страна 637) садржи најопширније, а самим тим и најпотпуније објашњење појма крижаљка односно укрштене ријечи. Текст од десетак реченица (чији је аутор др Маријан Јурчец, један од најистакнутијих хрватских енигмата и енигматских писаца) прецизно и јасно објашњава суштину и елементе ове загонетке, додајући узгред и најкраће напомене о њеном настанку. Овде је, дакле, избегнуто да се формулише концизна дефиниција, чему се највише може приговорити, али је зато описом најпотпуније обухваћена њена суштина.

Суштина и карактеристике укрштенице

Због изнетих разлика у одређивању појма укрштенице, а имајући у виду да је у последњих тридесетак година енигматика веома напредовала (при чему су највише иновиране и обогаћене управо укрштенице), неопходно је темељније анализирати суштину и карактеристике ове загонетке и на основу тога ревидирати текстове у лексикографским издањима. У томе може бити врло важна улога енигмата и енигматских писаца, па у том смислу овај текст представља подстицај да се том аспекту енигматског теоретског рада приступи са више пажње.

По мишљењу аутора овог текста, при дефинисању укрштенице требало би узети у обзир следеће њене особине односно карактеристике:

1. Укрштеница је словно-графички енигматски састав.То значи да њена поставка односно презентација није једнообразна (као код неких других загонетки), већ има две форме и подразумева комбинацију текстуалних и графичких елемената.

2. То је загонетка са особеним и препознатљивим графичким ликом (мрежом односно мрежним дијаграмом). Дијаграм служи за уписивање решења, а састоји се од водоравних редова и усправних колона белих поља, омеђених црним пољима или пречкама и спољним ивицама, а обележених бројевима који се налазе у првом пољу низа или на ивичном делу дијаграма. Поља у дијаграму су по правилу квадратног облика, али у зависности од врсте укрштенице, могу имати и правоугаони, искошени или комбиновани облик.

3. То је специфична словна (словчана) загонетка. Сматра се словном из два разлога. Први је што се у поља дијаграма, по правилу, уписују поједина слова (изузетно слогови или друге словне групе), тако да се исправним уписивањем у водоравне редове испуњавају и усправне колоне, образујући тако и водоравно и усправно одговарајуће речи, које представљају решења. Словна је и по томе што уз дијаграм или унутар дијаграма постоје описи (прозни, стиховни, анаграмни и др.), на основу којих се добијају решења.

4. Укрштеница је типична загонетка питалица. Док се ребуси и неке друге загонетке решавају логичком анализом дате поставке, код укрштеница се решења, изузимајући неке посебне врсте, добијају као одговори на питања садржана у описима.

5. То је вишеструка загонетка. Она нема само једно већ више решења, у облику већег броја различитих појмова, тј. правог „коктела речи и синтагми“. Код неких врста укрштеница, поред основних, постоји и једно или више коначних решења.

6. Укрштеница је врло комплексна загонетка. Њу карактерише богатство, шароликост и разноврсност форме и садржине, тако да постоји велики број њених врста, подврста и варијација. Према Опћој енциклопедији ЈЛЗ, „савремена енигматика познаје стотине врста и подврста крижаљки“. Ова констатација нам се, ипак, чини

23

дискутабилном и може се прихватити једино под условом да се свака, чак и најмања варијација ове загонетке сматра посебном врстом односно подврстом укрштенице. По нашем мишљењу, тај број је мањи и може се по свим критеријумима свести на педесетак.

7. У већој мери него било која друга загонетка, укрштеница представља вишеструко корисну духовну творевину, јер истовремено забавља, тестира, поучава и освежава духовну енергију решавача. Њено решавање представља, пре свега, занимљив облик забаве, ефикасан лек против досаде и благотворну духовну релаксацију у тренуцима одмора и доколице. Не треба занемарити ни едукативну улогу укрштенице, будући да она одгонетачу омогућава једноставно а поуздано тестирање знања и пружа шансу да узгред научи нешто ново. Најзад, као средство „духовне гимнастике“ и интелектуалног тренинга, она је прави „ментални освеживач“.

Оцене и закључци

Неоправдано је и неприхватљиво да укрштеница као одредница не буде заступљена у свим општим енциклопедијским издањима и издањима овог типа која се односе на област културе и уметности. Чињеница да је штампају сва јавна гласила и да ужива велику популарност међу љубитељима енигматике, доказује да је укрштеница представља значајну духовну творевину и да због тога као одредницу треба да је садрже сви речници, лексикони и енциклопедије поменутог типа.

Будући да постојеће дефиниције и објашњења појма „укрштеница“ односно „укрштене речи“ нису потпуне нити прецизне, заједнички је интерес и брига не само љубитеља енигматике, већ и стручњака за лексикографију да подстакну и непосредно учествују у преформулисању поменутих одредница. Тај задатак лексикографи не могу успешно обавити без ангажовања добрих познавалаца енигматике односно енигматске теорије.

Укрштеница као лексикографска одредница мора бити свеобухватно дефинисана, да би адекватно одражавала суштину, карактеристике, елементе и богатство облика ове загонетке. Сматрамо да такву дефиницију није тешко формулисати, ако се имају у виду сви аспекти и специфичности о којима је било речи у овом тексту.

(Објављено у уметничком магазину „Квартал“, број 4, лето 2005)(Текст је под насловом „О појму и карактеристикама укрштеница“ штампан и у „Веснику“ ЕК

„Нова загонетка“, број 12, мај 2005)

УЈЕДНАЧИТИ КРИТЕРИЈУМЕ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ

Укуси и интересовања људи који решавају укрштенице су различити, па се самим тим разликују и њихове оцене квалитета ових енигматских састава. Ни састављачи укрштеница немају једнак ниво знања, интересовања и енигматског умећа, тако да и из њиховог угла гледано нема уједначеног става о томе шта се сматра добром укрштеницом. Стога се може рећи да је вредновање укрштених речи углавном субјективно, да се мишљења о томе разликују, па су и оцене релативне. Могло би се рећи да је то логична последица недовољне активности енигматских асоцијација, које се још увек нису озбиљније позабавиле одређивањем јединствених стандарда, односно утврђивањем кодекса, који би примењивали састављачи укрштеница.

24

У последње време у нашој, иначе оскудној, енигматској литератури има само усамљених покушаја да се одреде мерила за вредновање укрштеница. Сагласност око неких критеријума је постигнута, посебно када је реч о формалним и графичким елементима. Међутим, у вези са другим критеријумима има различитих мишљења, нарочито о садржини укрштенице. У недостатку састављачког кодекса, квалитет укрштеница диктирају њихови аутори и енигматски уредници, према својим назорима и схватањима. У мери у којој се они међусобно разликују, разликује се и квалитет објављених радова.

Нажалост, у обимној издавачкој продукцији много је примера укрштених речи које, ни по облику а ни по садржини, не задовољавају укусе све пробирљивије и образованије „армије“ решавача, тако да овакве саставе не би требало објављивати. Због тога, крајње је време да енигмати – сатављачи, преко својих клубова, друштава и удружења, а у оквиру Енигматског савеза Србије, припреме и утврде „састављачки кодекс“, у виду минималних али обавезујућих критеријума које мора да задовољавају све укрштенице, како по облику, тако и по садржини. Наравно, притом не треба утврђивати клишее, јер они спутавају креативност аутора. С једне стране, неопходно је одредити шта је у вези с укрштеницом недопустиво, односно шта је чини апсолутно неподобном за објављивање, а с друге стране, шта код укрштеница треба неговати као вредност, а избегавати као недостатак.

Познато је да су укрштене речи најтипичнији представник оне врсте енигматских радова чију суштину означавамо као „знање кроз разоноду“. Укрштеница по садржају треба да буде забавна, али да истовремено представља и својеврсни тест знања и опште културе решавача. Помоћу овакве загонетке решавач треба да провери у којој мери познаје свој матерњи језик, каква су му знања из разних области науке и уметности и колики му је степен обавештености о актуелним збивањима. Веома је битно да укрштеница буде и популаран извор нових сазнања, тако што ће решавачу открити значење њему непознатих појмова и допринети ширењу његове опште културе. Квалитет сваке укрштенице треба процењивати превасходно по томе да ли и у којој мери задовољава поменути захтев односно остварује наведени циљ.

Укрштенице се морају вредновати и по формалним и по садржинским обележјима. Није битан само графички изглед, више од тога важан је садржај укрштених речи. По мишљењу аутора ових редова, код вредновања укрштеница требало би имати у виду следећих десет чинилаца:

1. Величина и облик мрежног дијаграма,2. Број и распоред црних поља,3. Дужина уврштених речи,4. Исправност употребљених речи,5. Структура (врста) коришћених речи,6. Начин описивања појмова,7. Забавност садржаја, 8. Едукативна вредност састава,9. Актуелност употребљених појмова,10. Одгонетљивост укрштенице.Укрштенице би требало да се вреднују помоћу квантитативних и квалитативних

мерила. За процену форме укрштенице квантитативна мерила су величина мрежног дијаграма и број црних поља у њему, док квалитет састава одређују облик дијаграма и распоред црних поља у њему. Када је реч о процени садржаја укрштенице, она се квантитативно изражава просечном дужином употребљених појмова, а квалитативно према исправности и структури речи, по томе како су дефинисани тражени појмови,

25

као и према забавности садржаја, едукативној вредности, актуелности и одгонетљивости.

Конкретни ставови у вези с изнетим критеријумима за вредновање укрштеница требало би да буду резиме онога што је међу енигматама до сада неспорно. О питањима која нису до краја разјашњена, ваља прихватити преовлађујућа мишљења, а о најспорнијим питањима усагласити ставове и дефинисати их као правило.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 2, јун 2002)

О ДИЈАГРАМУ УКРШТЕНИЦЕ

Мрежни дијаграм, први од три елемента укрштенице, треба сматрати полазним елементом код вредновања ове најпопуларније загонетке, пошто он у великој мери утиче на њен квалитет. Величина и облик дијаграма, број и распоред црних поља у њему представљају четири фактора који директно утичу на квалитет мрежног дијаграма, а самим тим и на вредност укрштенице у целини.

Величина дијаграма

Обично се мисли да је укрштеница са ликом већих димензија боља, односно квалитетнија и тежа за састављање и решавање. Неким састављачима и уредницима енигматских листова довољно је да укрштеница садржи више поља и уписаних речи, да би јој на основу тога дали епитет „велике укрштене речи“ и као такву посебно вредновали.

У вези с тим, одмах треба рећи да када укрштеница има лик већих димензија, та чињеница сама по себи не гарантује да је састав бољи односно квалитетнији. Није спорно да пространији мрежни дијаграм пружа састављачу веће могућности да сачини добру укрштеницу. Међутим, да ли ће је он те могућности искористити, зависи и од других чинилаца. Нису ретки случајеви да недовољно умешни енигмати на великим ликовима састављају укрштенице осредњег или лошег квалитета. С друге стране, провереним енигматским мајсторима полази за руком да и на ликовима мањих димензија креирају одличне саставе.

Мада се у пракси величина дијаграма укрштенице прилагођава формату листа у коме се објављује, из тога не треба извући закључак да је то искључиво техничко питање. У сваком случају, кад год је то могуће, треба тежити да се за састављање укрштеница користе већи ликови. Разлог је једноставан – тиме се омогућава шири избор речи и богатији садржај, било да се саставља укрштеница општег типа или тематска укрштеница, чиме састав постаје занимљивији за решавање.

Облик дијаграма

У графичком смислу, поред величине, значајан је и облик мрежног дијаграма. Бољим треба сматрати дијаграме који омогућавају равномерно и потпуно укрштање уврштених појмова. Тај услов, пре свега, задовољавају правилни четвороугаони дијаграми, облика правоугаоника или квадрата. Мање су подесни ликови неправилног облика, засечени или закошени, са бочним „усецима“ или унутрашњим „острвима“.

26

Код њих остаје више изолованих, односно једносмерних поља, што онемогућава укрштање појединих речи, због чега одгонетач није у могућности да посредно открије њему непознату реч, уз помоћ познатих појмова који се са њом укрштају.

Не треба занемарити ни естетски изглед дијаграма, мада он не утиче директно на квалитет укрштенице. Нема сумње да лепше обликовани дијаграм чини укрштеницу атрактивнијом у истој мери у којој на продају робе утиче врста и дизајн амбалаже.

Број црних поља

Квалитет односно вредност мрежног дијаграма, па и целе укрштенице, у великој мери зависи од броја уцртаних црних поља (или пречага), као граница између појединих појмова. Укрштеница чији лик садржи мањи број црних поља (или пречага) свакако је вреднија од оне која обилује таквим „граничницима“.

Ако у дијаграму има много црних поља, ограничене су могућности за употребу дужих речи, пошто је простор на више места „пресечен“, па нема довољно „белина“. У правој хиперпродукцији укрштених речи, много је састава чији дијаграми обилују црним пољима. Такве укрштенице је лакше саставити, јер мање белине и краће речи поједностављују поступак укрштања. Најслабија страна укрштеница са много црних поља несумњиво јесте у томе што садржи много краћих речи, чији је избор релативно скучен, па се неке речи понављају из састава у састав.

Наравно, одређени број црних поља у лику укрштенице је неизбежан. И за најумешнијег састављача постоји граница, односно мера до које може избегавати употребу црних поља и тежити што дужим речима. Пређе ли ту границу, улази у ризик да употреби „натегнуте“, „вештачке“ речи, чија је језичка коректност сумњива. Присталице тзв. „рекордерске енигматике“ не презају од таквог ризика, па у тежњи за што већим белинама и дужим речима, користе и језички неисправне, „новокомпоноване“, само њима знане речи и кованице, што енигматику претвара у пуки егзибиционизам, потпуно неприхватљив за одгонетаче.

Очигледно је да у енигматским круговима треба утврдити критеријум којим би се утврдио максималан број црних поља, у зависности од облика и величине мрежног дијаграма. Нажалост, за сада још нису усаглашени ставови о томе који је оптималан број црних поља у мрежи квалитетне укрштенице. Неки енигматски уредници саопштили су своја мишљења о томе истицањем конкретног броја или пак процента црних поља у односу на укупан број поља у укрштеници. Други се о томе посредно изјашњавају, наводећи колика треба да буде минимална просечна дужина речи у укрштеници.

У хрватској енигматици, у вези с тим, познато је мишљење Бранка Липановића, дугогодишњег уредника загребачког енигматског листа „Вјесников квиз“. У „Загонетачу“ број 168 од 14. априла 1978. године он пише да укрштеница не сме да буде „превише црна, са много црних поља“. Примера ради, Липановић истиче да велика укрштеница димензија 23 х 13 поља не би смела да има више од 42 црна поља, што се у садашњем тренутку, после 24 године, сматра преблагим критеријумом.

У књизи Славка Пелеха „Како саставити добру крижаљку“ (Бјеловар, 1970) стоји да треба утврдити проценат укупног броја поља у дијаграму, који отпада на црна поља. Притом се наводи да су добре оне укрштенице у којима на црна поља не отпада више од 11 до 16 одсто укупног броја поља. Овај се проценат чини веома неодређеним односно растегљивим.

Још 15. марта 1952. године, у београдском загонетачком часопису „ИКС“, запажено је да две укрштенице могу да имају једнак број односно проценат црних поља, а да међу њима има разлике у тежини састављања због различите просечне

27

дужине речи. Уз залагање да се уведе критеријум „просечна дужина речи“, том приликом је предложено да просечан минимум дужине речи буде 4,1 за опште и 3,9 за тематске укрштенице. Притом су састави са просечном дужином до 4,5 третирани као слабији, до 4,8 добри, до 5,1 врло добри, а преко 5,1 као изврсни, тј. врло тешки.

Данас преовладава мишљење да је „публикациони минимум“ да укрштенице имају просечну дужину речи изнад 4,5 слова (рачунајући као реч и слово у изолованом пољу). Просечна дужина до 5,0 сврстава укрштеницу у врло добре, а преко 5,0 у одличне саставе. И данас се сматра да критеријуми за тематске укрштенице треба да буду блажи.

Распоред црних поља

Иако на квалитет укрштенице у великој мери утиче број црних поља, процену вредности укрштенице према том критеријуму не треба вршити изоловано. Није битан само број црних поља, већ је веома важан и њихов распоред унутар дијаграма. Другим речима, није вредна само укрштеница са мање црних поља, већ она у којој су та поља најоптималније распоређена.

Црна поља могу у дијаграму бити постављена симетрично или несиметрично. Када се определи за симетричан распоред, састављач практично подређује садржај укрштенице графичком изгледу дијаграма. То значи да се полази од унапред датог лика и према њему прилагођава дужина и распоред речи. Насупрот томе, ако је приоритетна садржина укрштенице, онда се састављач опредељује за лик са несиметричним распоредом црних поља. У том случају, положај црних поља условљен је дужином и структуром (положајем) употребљених речи, тако да у дијаграму са несиметричним распоредом црних поља постоји већа слобода у избору речи.

Независно од тога да ли су уцртана симетрично или несиметрично, црна поља не треба да деле дијаграм на више изолованих целина, тј. да га „одрежу ланцима црних поља“ и тако га раставе на делове који су слабо међусобно повезани. У таквом случају, укрштеница би фактички деловала као скуп „накалемљених“ самосталних делова.

Недопустиво је, такође, да црна поља буду постављена тако да својим распоредом остављају више изолованих, усамљених поља. Нека слова, односно речи, тада се неће укрштати, па решавачи не могу непознати појам да открију на посредан начин, на основу познатијих речи које се са њим укрштају.

Код скандинавки, рубна поља на горњој и левој страни лика служе искључиво за опис појмова. Та поља не треба користити као словна места, што значи да није добро да поједине речи „улазе“ у рубна поља, посебно код мањих скандинавки.

Распоред црних поља треба да буде што „растреситији“, да би се обезбедила већа проходност речи у дијаграму. Неки састављачи популарно кажу да „укрштеница мора да дише“. То значи да белине у сваком делу дијаграма треба да буду шире повезане, а не само преко рубних, једносмерних, изолованих белих поља.

Да би се обезбедила већа проходност речи у дијаграму, поједини уредници енигматских листова захтевају да црна поља не буду у низу, „у ланцима“, дакле да не буду груписана. Изузетно, допуштају спајање по два црна поља и то, по могућству, укосо, а не у истом реду односно колони. „Растресит“ положај црних поља чини дијаграм „проходнијим“, омогућава већу просечну дужину речи и обезбеђује да се оне у већој мери међусобно укрштају.

Међутим, у последње време, међу састављачима је све више оних који сматрају да је за квалитет укрштенице битно да дијаграм садржи бар једну већу „квадратну белину“, прихватајући као неписано правило да њена површина буде најмање 6х6 поља. Констатујући да је задовољен тај захтев, уредници допуштају да у дијаграму

28

буде и више црних поља, чак толеришу и да она буду у дужим ланцима. Због тога се данас у енигматској штампи све чешће појављују укрштенице са ликовима смањене „проходности“, са више изолованих белих поља, са неколико улаза у рубна поља, чак и са црним пољима распоређеним у виду „зида“. Нема никаквог оправдања да се овај манир даље толерише. Напротив, залагањем енигматских уредника, требало би такав стил избацити из праксе, а заузимати се за принципе изнете у овом тексту.

Закључак

Квалитет укрштенице у великој мери зависи од изгледа њеног мрежног дијаграма. Међутим, то не значи да укрштеница са дијаграмом оптималних карактеристика мора, самим тим, да буде одлична укрштеница. Да би имала такав епитет, укрштеница треба да се одликује и лепотом садржаја, односно добрим избором речи, као и квалитетним описима употребљених појмова. Али, о томе неком другом приликом.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 4, децембар 2002)

ЈЕЗИК У УКРШТЕНИЦАМА

Уводне напомене

Дешава се да пасионирани љубитељи енигматике, незадовољни садржајем укрштеница, понекад одустану од њиховог решавања. То чине нарочито када наиђу на непостојеће, неисправне и измишљене (новосковане) речи, или пак на нетачне односно непотпуне дефиниције појмова од којих је укрштеница састављена. Овакво реаговање одгонетача је нормално и разумљиво, јер у обиљу укрштеница, које данас објављују енигматски и неенигматски листови, има и таквих код чијег састављања није поштовано основно начело – да су квалитетан садржај и коректне дефиниције речи основни чиниоци њиховог квалитета.

Мада не постоје егзактна мерила за вредновање садржине укрштенице, квалитет тог сегмента може се проценити према тематској и граматичкој структури употребљених појмова, по њиховој исправности и подобности за енигматику. Другим речима, вредност укрштенице у великој мери зависи од тога из које области потичу речи уклопљене у мрежни дијаграм, какав је њихов граматички облик, да ли су исправно уписане и јесу ли подесне за енигматику. Овим текстом указујемо на најчешће пропусте и износимо мишљење о томе какав би требало да буде језик у укрштеницама.

Неговање књижевног језика

Неким састављачима укрштеница пре свега се може приговорити да не воде довољно рачуна о чистоти језика. У укрштеницама је превише страних речи које се нису одомаћиле у нашем језику (поздравне речи из страних језика, страни граматички чланови и негације), као и тзв. позајмљенице (речи за које имамо одговарајуће домаће речи). Што се тиче домаћих речи, превише је локализама и жаргонских израза.

29

У укрштеницама треба да преовладавају речи српског књижевног језика, имајући у виду да се овим загонеткама тестира првенствено познавање матерњег језика и истовремено шири језичка култура. Жаргонске изразе, провинцијализме и друге некњижевне термине (кева, пајкан, клопа и сл.) по правилу не треба користити. Ретки изузеци допуштени су једино у већим укрштеницама, и то ако су неизбежни због комбинација у којима доминирају изабране, свеже, језички и енигматски квалитетне речи.

Речи страног порекла (тзв. туђице) треба свести на најмању меру. Наравно, сваки језик, па и српски, неминовно садржи и стране речи, и оне су добродошле када га допуњују и обогаћују. Због тога, није ни могуће нити целисходно да туђице буду сасвим искључене из укрштеница. Ваљало би као правило прихватити да се могу користити оне речи страног порекла које су се сасвим одомаћиле и имају широку употребу у нашем језику (као афоризам, дактилограф, оркестар и ср.). У ери техничко-технолошког прогреса, немогуће је избећи неке оригиналне стране називе машина и апарата (компјутер, вокмен, слајд и др.). Међутим, свакако треба избегавати тзв. позајмљенице, тј. стране речи за које у српском језику постоји одговарајућа замена (непотребно је, на пример, користити реч хармонизација, за коју имамо лепу реч усклађивање, или транспарентност, уместо наше речи јавност).

Исправност речи

Појмови који се користе у укрштеницама морају да имају лексички и граматички исправан облик. То значи да су састављачи обавезни да употребљавају само речи за које постоји потврда у одговарајућим речницима, лексиконима и енциклопедијама. Греше аутори који при састављању укрштеница не користе литературу, већ се ослањају искључиво на свој осећај за језик. Осећај некада може бити варљив, па се због тога дешава да у укрштеницу „залута“ реч која није исправна, а то цео састав чини неуспелим.

У укрштеницама се, на пример, уз благослов енигматских уредника, годинама користи и сасвим се одомаћила реч анал, коју састављачи дефинишу као „годишњак, летопис“, дајући тој речи непостојећи облик једнине. У било ком данашњем релевантном речнику страних речи може се видети да постоји само реч анали, која дакле има искључиво облик множине, тако да анал није ништа друго до недопустива енигматска измишљотина. Или, за „отеловљење по хиндуизму“ енигмати користе реч аватара, уместо једино исправног облика аватар.

Често се у укрштеницама могу наћи речи деликт и деликвент, мада ове речи латинског порекла исправно гласе делинкт и делинквент, из чега произилази да је енигматама по једно слово Н у овим речима сувишно. Слично је са болешћу коју називамо „костобоља, упала зглобова“. Латински назив те болести за неке енигмате гласи артитис, а не артритис (како стоји у медицинској литератури). У веома тиражном енигматском листу наишли смо на укрштеницу, у којој се иза описа „једна од четири књиге Новог завета“ крије Јеванђеље по Луци (!?). Очигледно је, дакле, да међу састављачима укрштених речи има и оних који „ратују са језиком“ и да енигматски уредници некада без провере прихватају све што им поједини сарадници понуде.

Разноврсност појмова

Изузимајући тематске укрштенице, у којима главни појмови морају да буду у вези с одређеном темом, облашћу или личношћу, укрштенице по правилу треба да

30

краси разноврсност употребљених речи. Пожељно је да у њима буду заступљене разне области науке, уметности, спорта и других делатности. Пошто их решавају људи неједнаког образовног и интелектуалног нивоа, њихов садржај треба конципирати тако да буде примерен просечном решавачу (мада није сасвим јасно значење те синтагме). Само изузетно могу се објављивати састави са ускостручним појмовима, јер су они познати мањем броју људи. Премда укрштенице имају и едукативну улогу, њихови састављачи би морали да знају да помоћу њих не треба пласирати специјалистичка знања, већ превасходно развијати општу културу.

Разноврсност садржаја укрштеница подразумева употребу одабраних, лепих, изворних речи, преузетих из одговарајућих речника и лексикона. Богатство српског књижевног језика може се на врло популаран начин приказати управо путем енигматике. Зато процес састављања укрштенице не треба да почне „компоновањем речи“ у мрежном дијаграму. Пре тога, састављач мора да се потруди да открије и одабере занимљиве појмове, како би укрштеница својим садржајем испунила и забавну и едукативну улогу.

Анализа савременог енигматског стваралаштва показује да је озбиљна мањкавост укрштеница то што се у њима непрестано понављају неки исти појмови. Речи ина, ана, ира, ата, ава, ара, аса, аба, ика и још неке трословне речи налазимо у скоро свакој укрштеници. За понављање трословних речи има оправдања, јер је њихов број релативно мали, а и саме се намећу састављачу после укрштања дужих речи. Међутим, неоправдано је да да се понављају дуже речи, као што су Арарат, ананас, анорак, атаман, Ева Рас, Ита Рина и др. Због понављања речи, укрштенице губе на квалитету и постају монотоне.

Речи неподесне за енигматику

У енигматици нема места за сваку граматички и лексички исправну реч. Без обзира што се могу наћи у релевантним речницима, лексиконима и енциклопедијама, неке речи ипак нису подесне за енигматику. Појмови који излазе из оквира пристојности или вређају начела морала (погрдни и увредљиви изрази, псовке и сл.) морају се избегавати, да не би реметили васпитно-образовну улогу ове загонетке. С друге стране, пошто се укрштенице решавају у часовима забаве и разоноде, непримерено је да се у њима нађу речи које изазивају суморне, непријатне и увредљиве асоцијације (на пример, масакр, некрофилија, људождер и сл.). То посебно важи за тематске укрштенице посвећене појединим личностима, пошто употреба таквих речи уз нечије име представља увреду личности (на пример, када се име личности укршта са речима лопов, убица, скоројевић, рђа и сл.).

Укрштенице не треба да буду средство бесплатне привредне пропаганде. Зато није допуштено коришћење назива неких фирми и комерцијалних назива њихових производа (на пример, Бамби, плазма кекс, Карнекс и сл.). Изузетно, то се допушта у рекламно-пропагандним или наградним укрштеницама, уз које се подразумева спонзорство рекламиране фирме.

Поред тога што мора да избегава често коришћене и да бира нове, свеже речи, састављач је обавезан да барата са што више тематски и временски актуелних појмова. Ако у укрштеници преовладавају застарели, архаични појмови, она сигурно неће бити занимљива решевачима. Уосталом, зар у ери научне и техничко-технолошке револуције, аутоматизације и компјутеризације укрштенице треба да садрже речи као што су буздован, назувак, шиљкан, ратило, или називе неких других предмета који одавно нису у употреби?

31

Словна структура речи

У техничком смислу, најлакше је саставити укрштеницу када се користе речи једноличне словне структуре. То су речи у којима се наизменично ређају сугласници и самогласници (загонетање, иницијатива, разоружање, тоталитаризам и сл.). Почетници и мање искусни енигмати углавном састављају укрштенице уз употребу таквих речи. За разлику од њих, искусни енигматски мајстори увек ће се потрудити да у свој састав уврсте што више тзв. „храпавих“ речи, тј. речи које садрже скупине сугласника или самогласника (држављанство, преимућство, наобразба, пршљен и сл.). Употребом таквих речи постиже се већа разноврсност и свежина појмова, а истовремено показује енигматско мајсторство аутора (јер се речи са груписаним сугласницима или самогласницима теже укрштају). Правило је да су речи са скупинама ст, стр, скр, ств енигматски мање вредне од оних са необичним словним групама (тражња, поруџбина, изградња, снопље и сл.).

Граматичка структура речи

Квалитет укрштенице цени се и по граматичкој структури унетих речи, тј. по томе која врста речи је у њој најзаступљенија. Идеално би било када би свака укрштеница била састављена само од именица. Некад то изузетно буде, али углавном није могуће, па се толерише употреба и других врста речи. Ипак, сматра се да су добри они састави који садрже највише именица. По правилу, оне морају да буду у првом падежу (номинативу) једнине. У већим укрштеницама се изузетно, највише два-три пута, могу користити именице у првом падежу множине. Њихова употреба у другим падежима није допуштена.

По заступљености у укрштеницама, глаголи заузимају друго место. Чак се може рећи да се они и превише користе. Годинама су енигматски уредници код глагола сматрали исправним само облик инфинитива (звиждати, уздржавати се, привући). Сада се толерише и коришћење трпних глаголских облика, глаголских придева (раскопан, изведено, одушевљени).

Употребу придева треба свести на мању меру. Међу енигматским уредницима су подељена мишљења о томе који је род придева најподеснији за укрштенице. Једни су тражили да придеви буду искључиво у средњем, а други у мушком роду, док су трећима прихватљива сва три рода. Најисправнијим нам се чини треће гледиште, а оно је у пракси и преовладало. Ипак, кад год је могуће, предност треба дати придевима у средњем роду. Иначе, дозвољен је само основни облик придева (позитив), а не и облици поређења (компаратив и суперлатив).

У ограниченој мери у укрштеницама се могу користити и друге врсте речи. Долазе у обзир само прости бројеви, наравно исписани словима (један, четири, осам). Не могу се употребљавати редни бројеви (први, седма, девето). Допушта се и рестриктивна употреба свих врста заменица, као и прилога, предлога и узвика.

За прву реч у укрштеници добар састављач узеће искључиво именицу и потрудиће се да и све главне (најдуже) речи буду именице. Мање умешни енигмати не поштују то правило, већ као почетне и главне речи узимају и друге врсте речи, према томе како им се намећу и како им је једноставније.

Коришћење синтагми и фраза

У жељи да обогате и освеже садржај укрштенице, а да би обезбедили да она има што мање црних поља, пространије белине и дуже речи, аутори често користе

32

синтагме, као скупове двеју или више речи којима се исказује назив нечега (Велико Градиште, Поп Ћира и поп Спира, Народна скупштина). Међутим у томе има и претеривања, нарочито у последње време (када се пошто-пото жели постићи велика квадратна белина), па се у појединим укрштеницама могу наћи и вештачке или измишљене синтагме, што свакако квари утисак о вредности састава.

У укрштенице се сада убацују и читаве фразе, па чак и реченице. Фразе је добро користити, под условом да су карактеристичне за наш језик и да одражавају његов дух (бацање пепела у очи, кроз иглене уши и сл.). У неким тематским укрштеницама могу се користити и читаве реченице (на пример, када представљају назив неког дела, текст карикатуре или поставку народне загонетке). Наравно, и када се користе овакви склопови речи, мора се водити рачуна о томе шта је примерено сврси ове загонетке.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 67, март 2003)

(Текст објавио и „Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 5, априла 2003)

ЕСТРАДИЗАЦИЈА НАЈПОПУЛАРНИЈЕ ЗАГОНЕТКЕ

Уводне напомене

Према садржини, тј. речима односно појмовима од којих су састављене, укрштенице се, у основи, могу поделити на опште и тематске.

Општа укрштеница садржи речи из различитих области, изабране по укусу и нахођењу састављача, а у складу са могућностима које пружа одабрани мрежни дијаграм. По правилу, ти појмови немају садржајне односно тематске везе. У мрежи укрштенице, исправно и логично уклопљене водоравно и усправно, могу се наћи речи и синтагме разноврсног значења, преузете из речника књижевног и народног језика, енциклопедија и специјализованих лексикона. Зато се за општу укрштеницу може рећи да представља коктел различитих појмова. То је својеврсни, популарни енигматски лексикончић, који се не одликује систематичношћу, јер је сачињен по избору састављача. Енигматски ствараоци морају да поседују и знање и умеће, да би од хиљада и хиљада речи изабрали и у мрежни дијаграм укомпоновали оне речи које укрштеницу, и у забавном и у едукативном смислу, чине занимљивом комбинацијом, а не случајним „галиматијасом“ речи.

Тематска укрштеница представља специјалну врсту укрштених речи, код које састављач прави селекцију појмова, водећи рачуна да што више речи буде везано за одређену тему, област или личност. Наравно, тешко је, боље рећи немогуће, обезбедити да сви појмови буду тематски. Зато је у пракси установљено неписано правило да оваква укрштеница треба да има бар два-три тематска појма.

Уобичајено је да тематске укрштенице садрже одговарајућу илустрацију главног тематског појма у виду фотографије, карикатуре, прозног описа и сл. Такве илустрације прате и укрштенице општег карактера. Код њих се издваја један главни, носећи појам, за који се прави одговарајућа илустрација. Због тога што имају један носећи појам и илустрацију, неки су склони да и такве укрштенице сврстају у тематске, што је погрешно, јер се само укрштеница са најмање два-три међусобно повезанa појма може сматрати тематском.

Није нам намера да се у овом тексту бавимо вредновањем укрштеница, тј. анализом свих чинилаца који утичу на њихов квалитет, јер то изискује много времена и

33

простора. Усредсредили смо се само на садржај тематских укрштеница, третирајући садржај као један од битних елемената за оцењивање њиховог квалитета. До одговарајућих закључака дошли смо анализирајући тематске појмове, односно области из којих они потичу.

Предмет и циљ истраживања

Код нас се, у обимној издавачкој продукцији, штампа на хиљаде укрштеница, углавном оних које се, по формалним обележјима, могу сматрати тематским. У последње време, из редова решавача али и неких састављача, учестале су примедбе да има много укрштеница осредњег, па и лошег квалитета. Трагом тих примедби, разматрали смо садржај и структуру укрштеница из пет наших енигматских листова, обухватајући истраживањем протекли једногодишњи период. Циљ је био да се сагледа да ли укрштенице нуде решавачима знање кроз разоноду, у којој мери им је садржај забаван а колико едукативан, те да ли више служе разбијању досаде или доприносе и стицању нових знања.

За узорак је узета једногодишња енигматска продукција (2001-2002. година) листова Новости енигма (22 броја), Мала еурека (17 бројева), Блиц забава (26 бројева), Марбо мега укрштеница (10 бројева) и Балкан мозаик (10 бројева). Из поменутих листова идентификоване су и анализиране 2494 тематске укрштенице (398 из Новости енигме, 484 из Мале еуреке, 965 из Блиц забаве, 363 из Марба и 284 из Балкан мозаика). Можда ће неко приговорити да анализирани узорак није довољно репрезентативан, пошто су узете у обзир укрштенице из само пет листова и за период који је релативно кратак. Што се посматраног периода тиче, сматрамо да је једногодишњи период довољан за сагледавање савремених енигматских тенденција. То што је обухваћена продукција пет листова не мора битно да ремети изведене закључке, ако се има у виду да се енигматски листови по профилу углавном не разликују и да се као аутори укрштеница у највећем броју случајева појављују иста лица.

У овом истраживању тематске области су разврстане у 17 група, а код неких група вршено је даље разврставање у подгрупе. Девет тематских области сврстане су у забаву, седам у област знања и образовања, а једна је резервисана за тематске појмове код којих постоји дилема где их сврстати.

Резултати истраживања

Према статистичким подацима добијеним обрадом 2494 укрштенице, структура заступљених тематских области односно личности је следећа:

Глумци се појављују 683 пута (27,38% случајева), од чега домаћи 416 пута (16,68%), а страни 267 пута (10,7%). Учесталост њиховог појављивања није равномерна у свим листовима. Највише се појављују у Малој еуреци, а најмање у Блиц забави.

Позоришни и филмски редитељи заступљени су 57 пута (2,04%). Представљени су подједнако у свим листовима, изузев у Малој еуреци (само 0,82%).

Певача има у 574 укрштенице (23,02%). Енигматски најпопуларнији су певачи забавне музике (појављују се 347 пута, или у 13,91% случајева), чешће него фолк певачи (161 или 6,46%), а много чешће него певачи озбиљне музике (свега 66 или 2,65%). У укрштеницама има више домаћих него страних певача. Балкан мозаик и Блиц забава претежно форсирају певаче забавне музике. Певача озбиљне музике је највише у Новости енигми, а фолк певача у Малој еуреци.

34

Композитори озбиљне музике појављују се у тематским укрштеницама само 32 пута (свега 1,28%), од чега 26 пута у Блиц забави.

Манекени и фото модели су у укрштеницама више него двоструко заступљенији од великана озбиљне музике. Лепотицама модних писта посвећена је 81 укрштеница (3,25%), при чему је учешће страних у поређењу са домаћим топ моделима двоструко веће. Ова категорија популарних личности најчешће се појављује у Малој еуреци и Балкан мозаику, а најређе у Новости енигми.

Спортиста у тематским укрштеницама има у 264 случаја (10,59%). Домаћих спортиста је 186 (7,42%), а страних 79 (3,17%). Највећа заступљеност спортиста је у Балкан мозаику, а најмања у Блиц забави.

Шах и шаховски проблеми доминирају у 79 укрштеница (3,17%). Шаховске укрштенице најчешће се појављују у Блиц забави и Новости енигми.

Имена новинара, ТВ водитеља и других јавних личности су тематски појмови у 30 укрштеница (1,2%).

Писаца има у 162 укрштенице (6,5%), што је изненађујуће мало учешће. Домаћи писци са 4,89% имају убедљиву превагу над страним писцима (1,6%).

Ликовни уметници су заступљени у 44 укрштенице (1,76%), највише у Блиц забави, а најмање у Балкан мозаику.

Заступљеност научника је врло мала – само 19 пута (0,76%). У Марбу су се појавили 8 пута, а у Малој еуреци ниједном.

Домаће и светске знаменитости тема су 81 укрштенице (3,25%), највише у Блиц забави, а ниједном у Малој еуреци.

Зачуђује мала присутност историјских личности. Само 19 укрштеница (0,76%) посвећено је историјским великанима, при чему се девет пута појављује Свети Сава.

Од научних области тематски је најчешће третирана географија – у 143 укрштенице (5,73%). Овакве укрштенице најчешће објављује Блиц забава, а најређе Мала еурека.

Биологија је област којој је посвећено 100 укрштеница (4,01%), највише у Новости енигми и Марбу, а најмање у Балкан мозаику.

Друге науке имају симболичну заступљеност (свега 11 укрштеница или 0,44%). Више од половине ових укрштеница објавила је Новости енигма.

Закључна разматрања

Из изнетих статистичких показатеља и на основу увида у садржину укрштеница, може се закључити следеће:

1. У тематским укрштеницама доминирају сценска и музичка уметност, спорт и други видови забавних активности. Од укупног броја анализираних укрштеница чак у 1794 (71,93%) јављају се тематски појмови из ових области. Мала еурека са 89,46% и Балкан мозаик са 84,15% су листови који предњаче по овим тематским садржајима.

Занимљиво је да је, и поред овако велике заступљености забаве у тематским укрштеницама, уместо очекиване разноврсности појмова, уочено да се често понављају исте личности. Међу глумцима, рекордери по броју „гостовања у укрштеницама“ су Џулија Робертс, Антонио Бандерас, Драган Николић, Љубиша Самарџић и Милена Дравић. Међу превачима „забавњацима“ незаобилазни су Здравко Чолић, Жељко Самарџић, Маја Николић, Неда Украден и Ксенија Пајчин. У области озбиљне музике доминирају Марина Арсенијевић, Стефан Миленковић и Лучано Павароти, а код фолк певача Мирослав Илић, Светлана Ражнатовић, Мира Шкорић и Снежана Бабић. Од спортиста, из броја у број, појављују се Јелена Докић, Ана Курњикова, Јасна Шекарић,

35

Дејан Бодирога и Владимир Грбић. Из света манекена и топ модела убедљиво највише „наступа“ имају Летиција Каста, Наоми Кемпбел, Синди Крафорд и Клаудија Шифер.

Сликовито речено, очигледо је да се ради о правој „естрадизацији укрштеница“, јер су звезде естраде, забаве и спорта извршиле праву „инвазију на енигматику“ и преплавиле странице енигматских листова.

2. Књижевност, сликарство и све области науке, укључујући и историјске личности и знаменитости, заступљене су у 579 укрштеница (23,21%), што представља недопустиво мало учешће. Сем тога, појединим научним областима (филозофија, математика, физика, медицина, право) није посвећена ни једна једина укрштеница!

Када је реч о књижевности, пре свега се запажа да су запостављени неки најпознатији светски писци. У укрштеницама се углавном појављују Алекса Шантић, Стеван Сремац, Ђура Јакшић, Бранислав Нушић и Десанка Максимовић. Од савремених писаца најчешће се појављује Добрица Ерић, а само спорадично Матија Бећковић, Милорад Павић и још неки. Због овако скромног представљања наше савремене књижевности, намеће се дилема: или у нашој данашњој литератури нема истакнутих писаца који завређују пажњу и у енигматици, или пак енигматски ствараоци за њих не знају. Вероватније је ово друго.

3. Изнети статистички подаци показују, дакле, да се у савременој енигматици предност даје забавној функцији укрштеница, а да се неоправдано запоставља њихова образовна улога. Зашто је тако, тешко је рећи. Не може се свакако прихватити објашњење да је ситуација таква због повлађивања укусима решавача. Њима сигурно није занимљиво да решавају укрштенице у којима се, из дана у дан, понављају фотографије личности из света забаве (посебно глумаца и певача), чија су имена, изглед и активност општепознати. Код таквих укрштеница нема чари одгонетања, јер не изискују никакав напор решавача, нити пружају нова сазнања. Пре ће бити да се такве укрштенице објављују због инерције састављача и уредника, а посебно због тога што један број аутора сарађује у великом броју енигматских листова, неминовно понављајући одређени стил и тематске појмове. Томе вероватно доприноси и неспремност састављача да повећаним напором дођу до важних а недовољно познатих чињеница и личности из света науке.

Очигледно је, дакле, да процес састављања укрштеница не треба увек да почне „компоновањем речи“ у мрежном дијаграму. Пре тога, састављач треба да открије и одабере занимљиве појмове односно речи, како би укрштеница имала потребан образовни ниво. Сести и направити укрштеницу „аd hoc“, коришћењем појмовног инструментарија до којег се долази спонтано – представља „састављачку линију мањег отпора“.

Многе од анализираних укрштеница су шаблонске и стереотипне, јер су продукт „серијске производње“. Да би била боља, укрштеницу треба да краси свежина садржаја. Морају се избегавати појмови који се понављају из дана у дан, из укрштенице у укрштеницу, а уносити нови, ређе коришћени појмови. У име појмовне свежине укрштенице, не треба пошто-пото робовати великим белинама у лику. За решавача је битнији садржај од графичког изгледа укрштенице. Наравно, укрштеница не би требало да обилује црних пољима. Али, састављач мора да зна да једна или више белина величине најмање 6 х 6 поља представља само илустрацију састављачке технике, која мора да буде праћена и лепотом садржаја. Без тог садржинског квалитета, и врхунска енигматска техника је – узалудна!

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 62-63, март 2002)

(Под насловом „Знање подређено забави“, текст објавио и „Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 3, септембра 2002)

36

ЛЕПОТА УКРШТАЊА РЕЧИВећ давно изнето мишљење академика и професора др Ивана Клајна („НИН“,

1997) да је „састављање укрштеница прерасло у индустрију и да је њихов квалитет у обрнутој сразмери с квантитетом“, својевремено је пропраћено жустрим реакцијама неких састављача ових најпопуларнијих загонетки. Мада преоштро, његово мишљење данас поново добија на актуелности, будући да енигматска продукција не јењава, већ се из дана у дан појављују нови листови испуњени овом врстом загонетки. Серијска „производња укрштеница“, све чешће уз помоћ компјутера, има за последицу да састављање ових загонетки постаје рутински посао и своди се на пуку „технику укрштања“, при чему се поштују само захтеви у погледу минималне квадратне белине (6 х 6). Зато у овом тренутку има потребе да се оживи расправа о квалитету укрштеница.

Мада наслов овог текста подразумева приказ свих чинилаца који утичу на вредност укрштеница, како је то учињено у књизи „Укрштеница – краљица загонетки“ (Народна књига, Београд, 2003), овом приликом се осврћемо само на неке од њих – избор речи, едукативну вредност, актуелност и одгонетљивост, посматрајући све то превасходно из угла решавача.

Избор речи је основни чинилац који утиче на квалитет укрштенице. Поштујући правило да укрштеница мора да садржи језички исправне речи, које имају потврду у речницима, лексиконима и енциклопедијама, састављачи пре свега морају да воде рачуна о два битна захтева – неговању матерњег језика и разноврсности појмова.

У укрштеници треба да преовладавају изворне речи српског књижевног језика, док локализме и жаргонске речи треба избегавати. Пошто има различитих ставова у вези с речима страног порекла, ради разјашњења ваља правити разлику између две категорије ових речи – туђица и позајмљеница. Туђице су су речи страног порекла за које не постоје одговарајуће домаће речи (на пример, дактилограф, оркестар, вокмен и др.), па их треба слободно користити, јер су постале део нашег језика и обогаћују га. Међутим, треба избегавати тзв. позајмљенице, стране речи за које имамо одговарајућу замену у нашем језику, а које су израз пуког помодарства и наводне високе учености и у ствари само гуше наш језик (на пример, зашто употребљавати реч „хармонизација“ уместо „усклађивање“ или „транспарентност“ уместо „јавност“).

Укрштенице су својеврсни тестови општег знања, па не би требало да садрже претежно специјалистичке појмове из појединих стручних области, већ превасходно скупове различитих речи, које су од значаја за општу културу.

Више него свака друга загонетка, укрштеница мора да задовољи три захтева – да је забавна, поучна и да „разгибава дух“. Док је преостала два захтева лакше задовољити, поучност је суптилнији захтев, имајући у виду различит образовни ниво решавача. Не треба уопште потцењивати укрштеницу као средство образовања и поуке, јер се помоћу ње на специфичан, али ефикасан начин, тестира знање решавача и нуде нова сазнања. Зато је код састављања укрштених речи веома битан избор речи. Састављач не треба да укршта речи спонтано, „како му падну на памет“, већ унапред, на основу одговарајуће литературе, треба да изабере главне, односно носеће појмове. Уз општепознате, вешто треба пласирати по неку мање познату реч, обавезно је укрштајући са одгонетљивијим појмовима, да би решавач могао посредно да је открије и тако сазна нешто ново.

Да би била занимљива, укрштеница треба да је актуелна, а то значи да садржи речи које су данашњим решавачимазанимљиве по временском, тематском и

37

вредносном критеријуму. Битна је пре свега временска актуелност, тј. коришћење савремених, а избегавање архаичних и застарелих појмова. Од подједнаке важности је и тематска актуелност, која подразумева да се користе појмови везани за битне а не споредне догађаје, за истакнуте а не епизодне личности, за позитивне а не негативне појаве. Ствар је вредносне процене састављача какав ће бити однос броја увршћених временски и тематски актуелних речи.

На крају треба истаћи да садржај укрштенице по тежини треба да буде пажљиво одмерен. Није добро ако с лакоћом може да је реши сваки иоле образован и обавештен човек, нити је квалитетна нерешива или тешко решива укрштеница. Најбоља је она која је прилагођена нивоу знања и информисаности просечног решавача, човека средњег образовања, дакле ни изузетног свезналице, али ни човека скромног образовања. У немогућности да се у овоме одреди права мера, увек треба имати у виду да је боља мало лакша него нерешива укрштеница. Ипак, не треба потцењивати образовни ниво и обавештеност садашњих генерација.

(Објављено у „Гласнику“ Енигматског савеза Србије, број 10, март 2005)

СЛАТКЕ МУКЕ С РЕЧИМАКрајем ове године навршава се век откако је објављена прва модернa

укрштеница, графичко-словна загонетка која је брзо освојила цео свет. Јубилеј се везује за 21. децембар 1913, када jе у Њујорку, у недељном листу „World“ (Свет), у забавном додатку „Fun“ (Разонода), oбјављена загонетка под називом „FUN`S Word-Cross Puzzle“ (Разонодина загонетка од укрштених речи). У наредним бројевима листа преименована је у „FUN'S Cross-word puzzle“ и тај назив се задржао до данашњих дана. Аутор новог енигматског изума био је новинар поменутог листа Артур Вин. О њему се зна да је пореклом Енглез, рођен 1871. године у Ливерпулу, где је и почео своју новинарску каријеру. Године 1905. се одселио у САД, у Пенсилванију и, после више неуспелих покушаја, запослио као новинар у Питсбургу. Касније је прешао у Њујорк, радио у недељном листу “World“ и ту објавио историјску прву модерну укрштеницу.

Мада су Винове укрштене речи биле значајан проналазак, у листу су збијене на два ступца и стешњене између других радова и огласа. Остало је забележено једино то да су словослагачи имали примедби, јер им је „идиотски квадрат“ ове укрштенице, због несавршених штампарских машина, задавао много посла код припреме за штампу. Међутим, на радост издавача, реакција читалаца била је сасвим другачија. Артур Вин је саставио првих седам укрштеница, а након тога аутори су били његови бројни сарадници.

Краљица загонетки осваја читаоце

Сасвим неочекивано, за кратко време, Винова загонетачка новотарија постала је веома омиљена. Захваљујући поменутом листу, укрштенице су до 1920. освојиле САД. Уочивши њихову омиљеност код читалаца, Ричард Сајмон и Макс Шустер, власници малог издавачког предузећа, објавили су књигу са укрштеним речима, штампану у скромном тиражу од свега 3600 примерака. Цео тираж убрзо је разграбљен, а следећих

38

девет издања распродато је у пола милиона примерака, што је за оно време био невероватан издавачки успех.

Неколико година касније укрштене речи почели су да објављују и листови с наше стране Океана. Прва модерна укрштеница у Енглеској објављена је фебруара 1922. у листу „Pearsons Magazine“ и врло брзо је придобила наклоност читалаца. Успех новог загонетачког изума приморао је чак и уреднике конзервативног лондонског листа „The Times“ да подлегну општем таласу одушевљења, тако да је 1. фебруара 1930. укрштеница осванула и у том угледном листу.

У модерном облику, прва укрштеница у Француској објављена је 9. новембра 1924. у часопису „Dimanche Illustre“ (Недељна илустрација) под називом „La mosaique mysterieuse” (Мистериозни мозаик), али је већ после месец дана добила назив „Mots croises“ (укрштене речи).

Италијани су први енигматски састав у стилу Артура Вина објавили у листу „La domenica del Coriere“ 8. фебруара 1925. године. Насловљен је као „Indovinello“ (загонетка), а тек каснији састави носе назив „cruciverba" (укрштеница). Из ових земаља укрштеницу су преузели листови других европских држава (Данска, Шведска, Норвешка, Мађарска, Пољска, Италија и Совјетски Савез), а убрзо је прихваћена и на просторима Југославије.

Јесу ли Американци први?

Између Американаца, Енглеза и Италијана постојало је велико супарништво и дуготрајно спорење око тога ко је аутор прве укрштенице и где је она објављена. Истраживачи су навели више примера укрштеница које су у листовима европских земаља објављене пре 1913. године. По италијанској причи, изумитељ укрштенице је Ђузепе Аиролди, који је мрежну загонетку објавио 14. септембра 1890. године у часопису „Il Secolo Illustrato della Domenica“. Неки енглески извори наводе да је аутор прве укрштенице Мајкл Дејвис, новинар листа “Тimes“, али примерак листа с тим његовим саставом није нађен и о њему се не зна ништа детаљније.

Уз образложење да је Артур Вин први саставио укрштеницу модерног облика, а да оне раније објављене имају карактер праукрштеница, Американци су окончали овај спор, уврстивши Винов састав у познате енциклопедије и лексиконе, чиме су светској јавности коначно наметнули став да је најстарија укрштеница у свету настала код њих. Такав податак садржи и Гинисова књига рекорда. Европљанима за утеху остаје једино чињеница да је аутор прве укрштенице Артур Вин европског порекла, будући да је у Америку „увезен“ из Енглеске.

Мада је допринео разоноди милиона људи широм света, Винов изум није патентиран, тако да креатор прве модерне укрштенице није добио ниједан долар за свој изум. Ништа необично, ако се зна да и нека за човечанство много значајнија открића (попут Теслиних) нису донела посебна материјална признања.

Мада су загонетке с мрежним ликовима објављиване и пре 1913. године, Винов енигматски састав проглашен је за прву модерну укрштеницу уз образложење да садржи три битне новине. Прво, у његовој укрштеници укрштају се различите а не исте речи, што у раније објављеним саставима (магичним квадратима) није био случај. Друго, Вин је у дијаграм укрштенице убацио пречаге односно црна поља као границе између речи, чиме је омогућио да се у водоравним редовима и усправним колонама уписује више речи, па укрштеница може да буде већа. Најзад, увео је нов начин обележавања, тако што је у дијаграму бројевима одредио где треба уписивати решења, a одговарајућим бројевима обележио je и описе тражених појмова и то одвојено за водоравне , а одвојено за усправне речи.

39

Магична и непоновљива

Крајем прошлог века, истраживачи су открили бројне примере енигматских састава с мрежним дијаграмима, који имају неке особине укрштених речи и који се зато сматрају претечама модерног облика ове загонетке. Бранећи приоритет Винове укрштенице, амерички енигматски писци су тим старијим мрежним загонеткама дали назив „праукрштенице“. Мада је тај став преовладао, поједини европски истраживачи (међу њима и наши истакнути енигмати и енигматски писци Јован Вуковић из Нове Пазове и Радослав Маринковић из Сомбора) открили су неколико енигматских састава сличних модерним укрштеницама, доводећи тиме (попут Енглеза и Италијана) у сумњу званичну верзију да је ова загонетка настала на америчком континенту.

Прве за сада познате мрежне загонетке биле су претежно на ликовима квадратног облика, најчешће димензија 3 х 3, 4 х 4 и 5 х 5 поља. Најстарији, најпознатији и најомиљенији састав ове врсте је такозвани сатор квадрат. Назив је добио по чувеној палиндромној реченици на латинском језику „Sator Arepo tenet opera rotas“ (Сејач Арепо с муком држи кола).

Приликом откопавања старог града Помпеје, који је 79. године наше ере био затрпан ерупцијом вулкана Везува, на зиду једне куће откривена је квадратнa плочa димензија 5 х 5 поља са исписаним речима SATOR, AREPO, TENET, OPERA и ROTAS, које у ствари представљају делове једне коректне палиндромне реченице. Ова реченица, сачињена од пет петословних речи, једнако се чита и слева удесно и здесна улево, али уписана у квадрат 5 х 5 постаје магична и непоновљива, јер тада има исто значење када се чита у четири смера: слева удесно, здесна улево, одозго надоле и одоздо нагоре.

Мада је ова бисерна творевина занимљива превасходно као палиндромна реченица, она је истовремено укрштеница са четворосмерним укрштањем унетих речи и у том смислу у историји енигматике заузима посебно место као најстарија праукрштеница. И у свету и код нас било је безброј покушаја да се сачини састав попут овог сатор квадрата, али до сада није било одговарајућег резултата.

Листови европских земаља, пре свега у Енглеској и Италији, али и у нашем региону, током 19. века објављивали су више врста мрежних загонетки. Међу њима су истраживачи открили прве праукрштенице, претежно с дијаграмимама квадратног облика, као претече данашњих укрштених речи. У почетку су то били магични квадрати са истим речима уписаним и водоравно и усправно, а касније су се водоравне речу укрштале с другим усправним речима. Енглески енигмолози истичу да су се у њиховој земљи овакве мрежне загонетке најпре појавиле у дечијим књигама загонетки и другим периодичним листовима. Сличне тврдње изнете су у Америци, Италији, Француској, Пољској, Чешкој и другим земљама. Поменимо само два примера.

Пре 180 година, тачније 31. августа 1833, у љубљанском листу на немачком језику „Illyrisches Blatt“ („Илирски лист“) објављен је квадрат с четири речи уписане водоравно (EGGE, LEIB, LIEB, ESSE) и четири усправно (ELLE, GEIS, GIES, EBBE).

Сличан састав појавио се 14. септембра 1890. године у италијанском илустрованом журналу „Secolo illustrato della Domenica“ (водоравно: RIPA, ODER, SERA, AMEN, а усправно: ROSA, IDEM, PERE, ARAN).

Према резултатима истраживања енигмолога Славка Пелеха из Загреба и српских енигматских писаца Јована Вуковића и Радислава Маринковића, у нашим крајевима следила се „енигматска мода“ Западне Европе, па су се мрежне загонетке убрзо појавиле и у листовима на српском и хрватском језику.

40

У „Српској зори“, илустрованом листу за забаву и поуку, који је у Бечу излазио од 1876. до 1881. године, у другом броју, фебруара 1876. године, објављен је наш први магични квадрат 4х4 (водоравно и усправно уписане речи: ПАРА, АМУР, РУМА, АРАП). Овај састав сличан је сатор квадрату из старог века, јер може да се чита „на све четири стране“, како је говорио Вук Врчевић, „било с направа, било с наопака, или узбрдо, или низбрдо“. Та мрежна загонетка није била потписана, па је неизвесно ко је њен стваралац. Претпоставља се да је дело Косте Мандровића, који се касније у „Српској зори“ помиње као састављач загонетака.

Почиње зараза

За историју српске енигматике занимљива је слоговна мини-укрштеница, коју је у илустрованом дечјем листу „Српче“ (излазио у Београду 1882-1887), у броју 5 из 1883, објавио ученик првог разреда (!) Коста Николић. Садржи водоравно уписане речи ПЕ-ТА и РУ-МА, које се усправно читају ПЕ-РУ и ТА-МА. Ова укрштеничица занимљива је по томе што у њој, поред два основна, можемо пронаћи још четири помоћна решења.

У броју 10 „Невена“ из 1889. Јован Вуковић открио је непотписану малу „дашталицу“ – мини-укрштеницу, која може да се припише власнику и издавачу Јовану Јовановићу Змају, аутору и других „дашталица“ у том листу. Описи су јој необични, дати само за две водоравне (ПРАВДА и НАВАЛА) и две усправне речи (САВА и ИВАН), док водоравни двослови (СИ и АН) и усправни двослови (ПН, РА, ДЛ и АА) нису описани. Мада необичног дијаграма и скромне величине, овај састав треба сматрати претечом наших укрштеница.

Радислав Маринковић наводи да је прву укрштеницу на нашем језику под називом „загонетка у летвици“ објавио Фехим Спахић 15. децембра 1895. године у сарајевском листу „Нада“. Садржи водоравне речи ВОЛУЈАК, ЗАСТАРА и АНДРИЈА и усправне речи КОЛАЈНА, ПУСТАРА и КАДРИЈА. О њеном аутору зна се само да је у то време био питомац шеријатске судачке школе у Сарајеву. С обзиром на изглед и карактеристике његовог састава, Маринковић је смело закључио да је та укрштеница најстарија у свету, старија од Винове укрштенице из 1913.

У Хрватској су се праукрштенице појавиле под називом „хомограми“. Први од , укупно седам оваквих састава, објављен у „Илустрованом листу“ 24. јануара 1914, приписује се Мирославу Вукелићу. Неколико праукрштеница под називом „магичне четворине“ касније је објавио Никола Фалер, а са насловом „унакрштаљка“ Владимир Базала. Међутим, у „Опћој енциклопедији ЈЛЗ“ уз одредницу „крижаљка“ стоји напомена да је први састав под тим називом објављен у загребачком листу „Побратим“ 15. марта 1891. и да је његов аутор Иван Цох.

Према Славку Пелеху, прва модерна крижаљка у Хрватској појавила се у Загребу 1. марта 1925. у модном часопису „Паришка мода“ уз наслов „Наградна унакрштаљка“. Њен аутор је Никола Фалер, са псеудонимом „Rafael Kollin iz Ivanca“.

У „Енциклопедији српске енигматике“ наводи се да је прва модерна укрштеница у Србији објављена у „Дечијим новинама“ број 2 од октобра 1925. и да је њен аутор Ч. Алексијевић – Браца, који је тај свој састав назвао „ребус укрштених речи“. Међутим, претражујући у Народној библиотеци Србије, београдски енигмата Драган Лојаница је пронашао да је једна непотписана укрштеница са насловом „Наградни ребус I“ објављена седам месеци раније – у „Илустрованом листу“ број 11 од 18. марта 1925. Занимљиво је да је уз тај састав одштампана следећа напомена: „Овакви ребуси су сада поплавили Европу: права зараза! Зато идемо и ми за духом времена“.

41

И Словенци су међу првима прихватили ову омиљену загонетку. Прва модерна „križanica“ уз потпис Петера Бутковича Домена објављена је у Љубљани 1925. године у петом броју листа „Mladike“.

Црногорци су мало „окаснили“. У цетињском „Ловћенском одјелку“ број 2 од 13. априла 1934. објављене су прве „укрштене ријечи“, чији је аутор за сада непознат. Занимљиво је да се код описа речи користе појмови „положено“ и „усправно“.

Укрштенице изнад свега

Некадашњи британски премијер Винстон Черчил, познат по необичним изјавама (од којих је свакако најчувенија она из времена напада Немачке, када је својим сународницима обећао крв, зној и сузе), једном је рекао да су „најбоље ствари за разбијање досаде – виски, цигарете и укрштене речи“. Ако ће му, поводом тога, многи замерити због помињања вискија и цигарета, љубитељи енигматике, посебно укрштених речи, веома уважавају то што је придавао велики значај „краљици загонетака“.

(Текст објављен је у „Политикином забавнику“,бр. 3191 од 5. априла 2013. на стр. 44-46)

ЈУБИЛЕЈ КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТАКА Апстракт: Љубитељима енигматике 2013. година протиче у знаку

обележавања једног значајног и занимљивог јубилеја. Крајем ове године навршава се тачно један век откако је објављена прва модерна укрштеница, графичко-словна загонетка, која је веома брзо освојила цео свет и, без икакве сумње, постала најпопуларнији енигматски састав, стекавши тако статус неприкосновене „краљице загонетки“.

Изум Енглеза из Америке

Овај значајни јубилеј за светску енигматику везује се за 21. децембар 1913, када jе у Њујорку, у недељном листу „World“ (Свет), oбјављена загонетка под називом „FUN`S Word-Cross Puzzle“ (Разонодина загонетка Крст од речи). Аутор новог енигматског изума био је новинар Артур Вин (Аrthur Wynne), пореклом Енглез, рођен 1871. године у Ливерпулу, где је и почео своју новинарску каријеру, да би се касније одселио у САД и, после више неуспелих покушаја, запослио као новинар у недељном листу “World“, у којем је и објавио историјску прву модерну укрштеницу.

За кратко време Винова загонетачка новотарија постала је веома омиљена, па су укрштенице до 1920. освојиле Америку. Уочивши њихову популарност, издавачи Ричард Сајмон и Макс Шустер објавили су књигу са укрштеним речима, штампану у скромном тиражу од свега 3600 примерака, да би следећих девет издања те књиге било распродато у пола милиона примерака.

Неколико година касније, укрштене речи почињу да објављују и европски листови. Прва модерна укрштеница у Енглеској појавила се фебруара 1922, у Француској 9. новембра 1924, а у Италији 8. фебруара 1925. године. Из ових земаља овај загонетачки изум преузели су листови других европских држава (Данска, Шведска, Норвешка, Мађарска, Пољска, Италија и Совјетски Савез), а убрзо је прихваћена и на просторима бивше Југославије.

42

Између Американаца, Енглеза и Италијана постојало је велико ривалство и дуготрајно спорење око тога ко је аутор прве укрштенице. Истраживачи су навели више примера укрштеница које су у листовима европских земаља објављене пре 1913. године. По италијанској верзији, изумитељ укрштенице је Ђузепе Аиролди, који је своју мрежну загонетку штампао 14. септембра 1890. године у часопису „Il Secolo Illustrato della Domenica“. У неким енглеским изворима наводи се да је аутор прве укрштенице Мајкл Дејвис, новинар листа “Тimes“.

Мада су загонетке на мрежним ликовима објављиване и пре 1913. године, оне су окарактерисане као „праукрштенице“, а Винов састав проглашен је за прву модерну укрштеницу, зато што садржи три битне иновације. Прво, у његовој укрштеници се укрштају различите а не исте речи, што у раније објављеним саставима (магичним квадратима) није био случај. Друго, Вин је у дијаграм укрштенице убацио границу између речи (у облику празног „острва“) , чиме је омогућио да се у водоравним редовима и усправним колонама уписује више речи, тако да укрштенице буду већих димензија. Најзад, он је увео нов начин нумерације, одредивши у дијаграму бројевима где треба уписивати решења, a истовремено нумеришући и описе тражених појмова, одвојено за водоравне, а одвојено за усправне речи. Уз ово образложење, Американци су уврстили Винов састав у познате енциклопедије и лексиконе, чиме су светској јавности наметнули став да је најстарија укрштеница у свету настала код њих. Такав податак садржи и Гинисова књига рекорда. Европљанима за утеху остаје чињеница да аутор прве укрштенице, Артур Вин има европско порекло, будући да је у Америку „увезен“ из Енглеске.

Претече модерних укрштеница

Крајем прошлог века, истраживачи су открили више примера енигматских састава, који имају неке особине укрштених речи и који се зато сматрају претечама модерног облика ове загонетке. Међутим, бранећи приоритет Винове укрштенице, енигматски писци су тим старијим мрежним загонеткама дали назив „праукрштенице“. Иако је тај став преовладао, поједини европски истраживачи (међу њима и наши истакнути енигмати и енигматски писци Јован Вуковић из Нове Пазове и Радослав Маринковић из Сомбора) открили су у старим листовима неколико састава сличних модерним укрштеницама, доводећи тиме (попут Енглеза и Италијана) у сумњу званичну верзију да је ова загонетка настала на америчком континенту.

Прве мрежне загонетке биле су претежно на ликовима квадратног облика димензија 3 х 3, 4 х 4 или 5 х 5 поља. Најстарији, најпознатији и најпопуларнији састав ове врсте је тзв. „сатор квадрат“. Назив је добио по чувеној палиндромној реченици на латинском језику „Sator Arepo tenet opera rotas“ (сејач Арепо с муком држи кола). Приликом откопавања Помпеје, која је 79. године наше ере затрпана ерупцијом Везува, на зиду једне куће откривена је квадратнa плочa димензија 5 х 5 поља са исписаним речима SATOR, AREPO, TENET, OPERA i ROTAS, које представљају делове коректне палиндромне реченице. Та реченица, сачињена од пет петословних речи, једнако се чита и слева удесно и здесна улево, али уписана у квадрат 5 х 5 постаје магична и непоновљива, јер тада има исто значење у четири смера: слева удесно, здесна улево, одозго надоле и одоздо нагоре. Мада је ова бисерна творевина занимљива превасходно као палиндромна реченица, она истовремено представља укрштеницу са четворосмерним укрштањем унетих речи и у том смислу у историји енигматике заузима посебно место као најстарија и најефектнија праукрштеница.

Листови европских земаља, пре свега у Енглеској и Италији, али и у нашем региону, током 19. века објављивали су више врста мрежних загонетака. Међу њима су

43

истраживачи открили прве „праукрштенице“, претежно квадратног облика, као претече данашњих укрштених речи. То су у почетку били магични квадрати са истим речима уписаним и водоравно и усправно, а касније су се водоравне речу укрштале са другим усправним речима. Тако је пре 180 година, августа 1833, у љубљанском листу на немачком језику „Illyrisches Blatt“ („Илирски лист“) објављен квадрат са четири речи уписане водоравно (EGGE, LEIB, LIEB, ESSE) и четири усправно (ELLE, GEIS, GIES, EBBE). Сличан састав појавио се У италијанском илустрованом журналу „Secolo illustrato della Domenica“ 14. септембра 1890. појавио се већ поменути састав Ђузепеа Аиролдија на лику димензија 4 х 4 (водоравно RIPA, ODER, SERA, AMEN, a усправно ROSA, IDEM, PERE, ARAN).

Прве укрштенице у нашем региону

Према резултатима истраживања Славка Пелеха, Јована Вуковића и Радислава Маринковића, земље нашег региона следиле су „енигматску моду“ западне Европе, па су се мрежне загонетке, под различитим називима, убрзо појавиле и у листовима на српском и хрватском језику.

У „Српској зори“, илустрованом листу за забаву и поуку, који је излазио у Бечу од 1876. до 1881. године, у другом броју, фебруара 1876. године, објављен је наш први магични квадрат 4 х 4, са водоравно и усправно уписаним речима ПАРА, АМУР, РУМА и АРАП, које се, као у „сатор квадрату“, могу читати у четири смера.

Јован Вуковић је у броју 10 листа „Невен“ из 1889. открио непотписану мини укрштеницу, која се може приписати власнику и издавачу Јовану Јовановићу Змају, аутору и других „дашталица“ у том листу. Описи су јој необични, дати само за две водоравне (ПРАВДА, НАВАЛА) и две усправне речи (САВА, ИВАН), док двослови нису описани. Мада има необичан дијаграм и скромну величину, овај састав свакако треба да се сматра претечом наших укрштеница.

Радислав Маринковић наводи да је прва укрштеница на нашем језику, под називом „загонетка у летвици“, објављена 15. децембра 1895. у сарајевском листу „Нада“. Она садржи три речи водоравно (ВОЛУЈАК, ЗАСТАРА, АНДРИЈА) и три усправно (КОЛАЈНА, ПУСТАРА, КАДРИЈА), а њен аутор је Фехим Спахић, који је у то време био питомац шеријатске судачке школе у Сарајеву.

Славко Пелех пише да се прва модерна крижаљка у Хрватској појавила у Загребу 1. марта 1925. у модном часопису „Паришка мода“, уз наслов „наградна унакрштаљка“. Њен аутор је Никола Фалер, са псеудонимом „Rafael Kollin iz Ivanca“.

Према српским енигматским истраживачима, прва модерна укрштеница у Београду објављена је у „Илустрованом листу“ број 11 од 18. марта 1925. Уз тај састав одштампана је и следећа напомена: „Овакви ребуси су сада поплавили Европу: права зараза! Зато идемо и ми за духом времена“.

Словенци су такође међу првима прихватили ову омиљену загонетку. „Кrižanica“ аутора Петера Бутковича Домена објављена је у Љубљани 1925. године у петом броју листа „Mladike“. Доследни себи, Црногорци су „окаснили“ и са укрштеницама. Њихове прве „укрштене ријечи“, непознатог аутора, појавиле су се тек 13. априла 1934, у цетињском „Ловћенском одјелку“ број 2.

Обиље врста и подврста

Састав Артура Вина из 1913. године, својевремено назван првом модерном укрштеницом, из данашње перспективе може се сматрати сасвим једноставним, али је ипак значајан као основа и путоказ за даљи развој ове загонетачке врсте. Током

44

протеклих сто година укрштеница је обогаћена новим облицима и садржајима, па се појавило обиље нових типова ове загонетке.

На питање колики је укупан број врста и подврста укрштеница – поуздан одговор ће тешко дати и најбољи познаваоци енигматике. У “Опћој енциклопедији” Југославенског лексикографског завода наводи се да „савремена енигматика познаје стотине врста и подврста крижаљки”. То се може прихватити под условом да се свака, чак и најмања варијација ове загонетке, сматра посебном врстом или подврстом. Реалнији је закључак да постоји тридесетак основних типова укрштеница, а ако се узму у обзир њихове подврсте и варијације, тај број је нешто већи од педесет.

Укрштенице се, пре свега, разликују по изгледу дијаграма. Класична или обична укрштеница, као најстарија и основна врста, данас је веома распрострањен облик ове загонетке. Појављује се на дијаграмима разних облика и величина, са уцртаним црним пољима и бројевима који означавају места за уписивање решења и са описима који су дати у прилогу. Подврста класичне је тзв. швајцарска укрштеница, чији дијаграм, уместо црних поља, садржи пречаге (пречке) као границе између речи.

Занимљивије и теже за решавање су беле или италијанске укрштенице. Њихови дијаграми су без црних поља, па решавач треба да открије и уцрта та поља. У ову категорију спадају и магични квадрати и други магични ликови разних димензија, које неки, по нашем мишљењу неоправдано, не сматрају правим укрштеницама, пошто се у њима исте речи укрштају и водоравно и усправно.

Према начину уписа, укрштенице могу бити словне (када се у свако поље уписује по једно слово) или слоговне (код којих се уписује по један слог речи). Понегде се објављују и тзв. укрштенице 2+1, код којих се у поља лика наизменично уписују по два и по једно слово.

По садржају, укрштенице су углавном опште, састављене од речи из различитих области, тако да представљају коктел разноврсних појмова. За разлику од њих, постоје тематске укрштенице, у којима је неколико главних појмова посвећено одређеној теми, области или личности и уз које, по правилу, иде и нека илустрација у вези с тематским појмом.

Занимљиве за састављање, а лакше за решавање, јесу америчке укрштенице. Код њих се речи уписују само водоравно, док се у усправним колонама појављују иста слова, због чега је дискутабилно да ли их треба сматрати укрштеним речима.

Описи тражених појмова код класичних укрштеница прилажу се уз дијаграм у прозном облику. Да би се решавање отежало, прибегава се комбинованим укрштеницама, код којих се описи дају само за водоравне речи, док се по азбучном реду наводе речи које треба уписати усправно. Компликованије за решавање су хаос укрштенице, јер имају измешане описе, па треба открити који се односе на водоравне, а који на усправне речи. За децу се праве стиховне укрштенице, код којих је сваки појам описан пригодним стихом.

Данас су свакако најпопуларније скандинавке, са дефиницијама датим у мрежном дијаграму, у ободним пољима и пољима која представљају границе међу речима. Тиме се олакшава решавање, пошто се лако уочава који се опис односи на коју реч. Слабост ових укрштеница је управо у ограниченој површини поља, која не оставља много простора за описе, због чега су они некад штури и неадекватни.

Постоји и група укрштеница без описа, за чије решавање није неопходно знање, већ стрпљење и умешност. Такве су, у првом реду, мозаик, домино, аритмогрифна и криптограмна укрштеница. Код мозаик укрштенице дат је попис свих појмова од којих је састављена, а задатак је да се они правилно уклопе у приложени лик. Да би се решавање олакшало, обично је једна већ уписана. Слична овој је домино укрштеница,

45

уз коју су приложени сегменти решене укрштенице, које треба укомпоновати у празан лик.

У аритмогрифној укрштеници сва поља су обележена одређеним бројевима. Решавач полази од познатог појма уписаног у посебно обележена поља дијаграма и тај појам узима као кључ. По принципу „исти број – исто слово“, укрштеница се решава заменом бројева одговарајућим словима, с тим што треба открити која слова одговарају бројевима који нису садржани у кључној речи. Слична овој, али тежа за решавање је криптограмна укрштеница. Она има сложенији кључ, јер сваком броју одговарају по три слова, од којих су два већ дата, а треће се добија одгонетањем датог основног појма. Овде прво треба открити које од три слова одговара ком броју.

Комбинацијом основних елемената и повезивањем са другим енигматским врстама енигматски аутори данас креирају бројне подврсте и варијације укрштеница, које овде, због ограничености простора, није могуће приказати. Све ово наводи на закључак да укрштенице представљају врло комплексну врсту енигматских састава и да их одликује богатство и разноврсност форме и садржаја.

Више од игре и забаве

Већ годинама, и код нас и у свету, укрштене речи представљају главни садржај великог броја енигматских листова, а има их и у готово свим информативним и ревијалним гласилима. Ретко ко се у тренуцима одмора и доколице не забавља решавајући ову загонетку, која је очигледно постала „разонода милиона људи“. Стога се намеће питање у чему је тајна популарности и магија ове загонетке?

Поједностављено је схватање да енигматика у целини, па самим тим и укрштене речи, нису ништа друго до облик забаве и разоноде. Истина, то није сасвим без основа, јер састављање, а нарочито решавање ове загонетке јесте занимљив начин разоноде. Па ипак, укрштенице не служе само за забаву, већ имају комплекснију, могло би се рећи вишеструку улогу.

Међу загонетачима је неспорно да укрштене речи имају два аспекта – забавни и едукативни. На популаран начин, тај став изражавају синтагмом „знање кроз разоноду“. Међутим, подробнија анализа показује да су забава и поука основни, али не и једини атрибути укрштеница.

У суштину енигматике највише је код нас проникао стари школски реформатор, др Ђорђе Натошевић, који важи за првог озбиљног истраживача српске загонетачке баштине. Још 1876. године, у својој студији „О загонеци“, он је истакао да је „загонетка забава, оштрење пажње и сећања, разума и ума...“ и да „нема лепшег средства за вежбање у мишљењу од решавања загонетака“. Све то се, наравно, односи и на укрштенице као најпопуларније енигматске саставе.

Укрштенице имају и значајну образовну функцију, јер представљају прикладан тест за проверу знања, али и извор нових сазнања. У опуштеној атмосфери, забављујући се, решавачи проверавају сопствено знање, а истовремено откривају значење неких нових, пре тога непознатих појмова, чиме обогаћују своју општу културу.

Рекордне укрштенице

Данас су међу енигматама посебно цењени изумитељи загонетачких новотарија и аутори састава који се по величини и другим одликама сматрају врхунским остварењима у својој категорији. Измислити нову врсту загонетке или постићи рекорд у већ познатој енигматској дисциплини јесте ствар престижа и примамљив креативни

46

импулс у овој области духовног стваралаштва. Највећи помак постигнут је код укрштених речи, што је и разумљиво, будући да оне побуђују посебно интересовање. Нарочито су занимљиви покушаји да се код укрштеница поставе рекорди у величини дијаграма (изражени већим бројем словних поља и употребљених речи), у просечној дужини речи, у пространости белина и сл. (Треба нагласити да неки данашњи енигмати користе компјутерске програме и то им знатно олакшава састављање укрштеница.)

Највећа укрштеница на свету налази се на 30 метара високом бочном зиду једне зграде у Лавову и представља јединствену туристичку атракцију овог украјинског града. Она је, додуше, само физички највећа, али са 19 поља водоравно и 34 усправно ипак је превелика и превисока да би била попуњена руком. Зато је предвиђен занимљив начин да се она одгонетне: кад падне мрак, флуоросцентна слова унутар сваког поља почну да светле, откривајући решења, тако да љубитељи ове „мозгалице“ могу да провере да ли су дали тачан одговор.

Такмичење енигмата у томе ко ће саставити највећу укрштеницу траје годинама и листа рекордера се из године у годину мења. Према најновијем стању у Гинисовој књизи, рекордна укрштеница има 28 хиљада речи и чак 91 хиљаду поља. Њен аутор је нашао пригодан начин да импресионира своје пријатеље, тако што је укрштеницу поставио на унутрашњи зид просторије у својој кући, омогућавајући им да се забављају њеним решавањем.

Међутим, надметање у величини укрштеница се наставља. Огласили су се Руси Светлана и Семјон Бељајев из Борисоглебска, брачни пар који озбиљно претендује да постане Гинисов рекордер. Њихова укрштеница, коју су наводно састављали пуних седам година, има више од 64 хиљаде речи. Аутори тврде да би стрпљивим љубитељима енигматике било потребно две године да је реше.

И српски енигмати труде се да не заостану у тој трци. Помињемо двојицу најупорнијих – Бранислава Ђорђевића и Милана Шабана, од којих је први готово непознат у енигматским круговима, док други важи за једног од најбољих српских загонетача.

Бранислав Ђорђевић, по свему судећи, претендује да буде светски рекордер по величини укрштенице. После 15 година упорног рада, он је речима попунио дијаграм од 13 квадратних метара (4,2 х 3,2 метра) са чак 134 хиљаде поља и 45 хиљада појмова.

Упорно грабећи напред „у сусрет Гинису“, уредник листа „Новости енигма“, Милан Шабан почев од 2000. године у том листу у наставцима објављује укрштеницу са 25 поља водоравно, 16 поља усправно и најмање 100 речи. До сада је за протеклих 13 година објављено 286 наставака, сваки дужине по 30 центиметара, што значи да је трака укрштенице већ премашила дужину од 85 метра, садржи око 28 хиљада речи и заузима површину од преко 18 квадратних метара.

Славко Бован, енигмата из Кикинде, инспирисан репликом скелета кикиндског мамута, ангажовао је колеге из земље и иностранства да заједнички саставе скандинавку у наставцима, чији сегменти у левом делу лика имају уписану реч МАМУТ, а у десном КИКИНДСКИ, тако да спојени дају синтагму КИКИНДСКИ МАМУТ. У овај занимљив подухват укључила су се 122 аутора из 13 земаља, сачинивши укупно 382 укрштенице на 18 језика и језичких варијанти (чак и на латинском!), које спојене у траку имају дужину око 160 метара, а садрже укупно 61.176 поља и 17.572 речи. Ово је заиста куриозитетан подухват и вредан прилог обележавању стогодишњице укрштених речи.

47

Литература:

Јован Вуковић, Ко је измислио укрштене речи (Нова Пазова, 1994),Радислав Маринковић, Оглед о најстаријим укрштеницама (Сомбор, 1993),Славко Пелех, Почеци крижаљкотворства у Хрватској („Чвор“, Бјеловар,

1971),Момир Пауновић, Укрштеница – краљица загонетки („Народна књига“, Београд, 2003) Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Лексикон српских енигмата, („Алма“, Београд, 2007) Живомир Јевтић, Разонода уз укрштене речи („Алма“, Београд, 2010),Гласник Енигматског савеза Србије БеоградВесник ЕК „Нова загонетка“ Београд

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 110, децембар 2013)

СТО ГОДИНА УКРШТЕНИХ РЕЧИ

Љубитељи „краљице загонетки“ – укрштених речи, ове године обележавају сто година од штампања првог оваквог енигматског састава. Јубилеј се везује за 21. децембар 1913. године, када је у њујоршком недељном листу „Ворлд“ („Свет“) објављена нова загонетка под називом „FUN'S Word Cross Puzzle“ (Разонодина загонетка Крст од речи). Аутор тог изума био је Артур Вин, новинар по професији, а досељеник из Енглеске.

Загонетка је убрзо постала веома популарна широм Америке, па су је двадесетих година одатле преузели листови европских земаља. Први овакав састав у Енглеској појавио се фебруара 1922, у Француској 9. новембра 1924, а у Италији 8. фебруара 1925. године. Из ових земаља нову загонетку преузели су листови других европских земаља (Данска, Шведска, Норвешка, Мађарска, Пољска и Совјетски Савез), а убрзо је прихваћена и на просторима бивше Југославије.

Између Американаца, Енглеза и Италијана постојало је дуготрајно спорење око тога ко је аутор прве укрштенице. Истраживачи су навели више примера укрштеница објављених у Европи пре 1913. године. По италијанској верзији, изумитељ укрштених речи је Ђузепе Аиролди, који је свој састав штампао 14. септембра 1890. године у часопису „Il Secolo Illustrato della Domenica“. У неким енглеским изворима наводи се да је аутор прве укрштенице Мајкл Дејвис, новинар листа „Тајмс“.

Мада су сличне загонетке објављиване и пре 1913. године, оне су окарактерисане као „праукрштенице“, а Винов састав проглашен је за прву модерну укрштеницу, уз образложење да садржи три иновације. Прво, у његовој укрштеници се укрштају различите а не исте речи, што у раније објављеним саставима (магичним квадратима) није био случај. Друго, Вин је у дијаграм убацио границу између речи (у облику празног „острва“), чиме је омогућио да се и водоравно и усправно уписује више речи, тако да укрштенице могу бити већих димензија. Најзад, он је увео нов начин нумерације, одредивши бројевима где треба уписивати решења. Уз то образложење, Американци су окончали спор око ауторства прве укрштенице, па су Винов састав уврстили у познате енциклопедије и лексиконе и тиме дефинитивно наметнули став да је најстарија укрштеница у свету настала код њих 21. децембра 1913. године.

48

Прва модерна укрштеница у Београду објављена је у „Илустрованом листу“ број 11 од 18. марта 1925. Уз тај састав одштампана је и следећа напомена: „Овакви ребуси су сада поплавили Европу: права зараза! Зато идемо и ми за духом времена“. Држали смо, дакле, корак са Европом, за разлику од Црногораца, који су прву укрштеницу објавили тек 1934. године.

Пошто ни „Политика“ ни други дневни листови нису известили јавност о овом значајном енигматском јубилеју, надам се да ћете овај текст објавити у рубрици „Међу нама“, да бар овако обележимо стогодишњицу укрштених речи.

(Објављено у „Политици“ број 35970 од 27. децембра 2013. у рубрици „Међу нама“)

ЗАГОНЕТНО ПРЕМЕТАЊЕ

Кључне речи: загонетка, стихована загонетка, анаграм, енигматика

Апстракт: Текст се бави најстаријом и најраспрострањенијом врстом словне загонетке, анаграмом. Након кратког прегледа развоја ове врсте загонетки, читалац се упознаје са различитим врстама анаграма и њиховом заступљеношћу у енигматским издањима, као и са прегледом релевантне литературе о анаграмима на српском језику.

По ГРАНАМА, овог лета,загонетка

једна цвета!?Уводне напомене

По стилизацији необична загонетка у стиху, која је узета за мото овог текста, а чије је решење анаграм (реч добијена преметањем слова крупно одштампане речи ГРАНАМА), објављена је у јубиларном, хиљадитом броју нашег најугледнијег енигматског листа Енигма, давне 1975. године. Посматрана са тридесетогодишње временске дистанце, та енигматска зачкољица, такорећи стидљиво одштампана у кутку једне стране, изгледа да је у нашем загонеташтву наговестила растућу популарност анаграма као давно познате словне играрије.

Мада откривен још у старом веку, знатно пре укрштених речи данашњег облика, по заступљености у енигматским издањима анаграм је годинама заузимао тек треће место, уступајући примат укрштеници – „краљици загонетки“, али и ребусу – старој графичкој главоломци. Захваљујући енигматским листовима који су се касније појавили, у првом реду Енигми (која од 1951. године излази као издање Енигматског клуба Београд, а 1981. под називом Новости енигма улази у велику породицу издања Вечерњих новости), анаграм временом добија све више простора и последњих десетак година постаје најпознатија словна загонетка.

Иако припадају групи тзв. малих (ситних) загонетки, судећи по томе да их све више има у угледним енигматским листовима и да их у последње време објављују и неенигматска издања, сасвим је извесно да анаграми, као врста загонетки, нису мали по својој вредности и занимљивости, већ само по простору потребном за њихово штампање. Према мишљењу многих љубитеља енигматике, сада је ранг популарности

49

загонетки код нас промењен утолико што је анаграм престигао ребус и доспео на друго место, али још увек без изгледа да угрози убедљиву водећу позицију укрштених речи.

Управо зато, сматрамо да ова загонетка, која представља занимљиву енигматску творевину (о којој се, нажалост, још увек мало зна и недовољно пише), завређује озбиљнији и темељнији приказ у периодици посвећеној књижевности, уметности и култури.

Појам и историјат анаграма

Анаграм је реч грчког порекла (ANA = обратно, GRAMA = писано слово). Дакле, етимолошки гледано, то јеч, синтагма или цела реченица која има одређени смисао и када се чита обратно, здесна улево (на пример, КОРАБ се обрнуто чита БАРОК, а реченица РАДЕ ЗА МЕНЕ НЕМА ДАР има исто значење када се чита у оба смера). Међутим, то је био само првобитни смисао анаграма, јер се касније за реч односно реченицу таквих особина почео употребљавати нови назив – палиндром, док је анаграм добио сасвим друго значење.

Анаграм данас означава реч, групу речи или целу реченицу која настаје преметањем (тј. премештањем, „мешањем“ или „тумбањем“) слова неке друге речи, групе речи или целе реченице (као ДИЈАСПОРА = РАПСОДИЈА, или ДИВНА РИВА У БЕСКРАЈ = БУДВАНСКА РИВИЈЕРА, или НА РЕДУ СИ, КРЕНИ, ВОДИ БОЈ! = РАДО ИДЕ СРБИН У ВОЈНИКЕ). У нашем загонеташтву анаграм је познат и под називом преметаљка, који је логично изведен из чињенице да се његово одгонетање своди на преметање дате поставке, тако да у решењу увек постоји другачији распоред слова. Због различитих комбинација које су могуће у поступку решавања, анаграм је у суштини својеврсна игра словима, односно врло занимљива словна скривалица, што га чини најпознатијом врстом словне загонетке и једним од најпопуларнијих енигматских састава уопште.

Како је већ поменуто, анаграм се по времену настанка сматра веома старом врстом загонетки. У енигматској литератури се наводи да потиче још из периода пре нове ере. Прве до сада познате анаграме саставио је Ликофрон, хеленски филолог и песник трагичар из Халкидије на Ејубеји. Он је у трећем веку п.н.е. живео у Александрији, која је у то време била средиште старогрчке културе. Склон неразумљивом стилу говора и писања, Ликофрон је почео да премеће слова, па је тако пронашао анаграм. Живећи на двору Птоломеја Филаделфа II, који га је уважавао као веома образованог човека, Ликофрон се постарао да, у знак захвалности, прослави овог владара. У Ликофроновим анаграмима Птоломеј II (PTOLEMAIOS) је постао APO MELITOS („медени“), а његова супруга Арсиноја (ARSINOE) добила је епитет ION ERAS („Херина љубимица“). И други су се у старој Грчкој бавили анаграмима. Као врло успеле примере, помињемо да је од имена титана Атланта (ATLAS) изведен анаграм TALAS („онај који много трпи“), а од имена Хомера (OMEROS) анаграм је био MEOROS („онај који не види“).

Занимљиво је да се средњи век, који је по много чему био „век мрака“, сматра „златним периодом анаграма“. Европски дворови су у том периоду имали плаћене анаграмисте, чија је дужност била да од имена владара и других дворских личности, преметањем слова, проналазе речи којима ће се величати владар и његова свита. Познати научници, књижевници и други аутори тога времена, анаграмирањем имена и презимена, назива места или наслова својих дела, долазили су до дивних комбинација.

Средњи век је био период инквизиције, па повећан интерес за анаграмирање речи не треба схватити као израз пуког помодарства, већ као шансу да се безбедније, на прикривен начин искажу похвале или поруге. Зато су преметањем имена креирани

50

псеудоними аутора, или наслови њихових дела, или су из одређених разлога скривани поједини појмови, личности или називи места. Од бројних примера, издвајамо да је италијански писац из 16. века Пјетро Аретино (PIETRO ARETINO), користећи се анаграмом, потписивао своје комедије псеудонимом PARTENIO ETIRO и да је француски комедиограф из 17. века Молијер (MOLIERE) за наслов једне комедије узео анаграм властитог имена (ELOMIRE). Пријатељи Волтера (VOLTAIRE) начинили су од његовог имена O, ALTE VIR („О, узвишени мужу!“), док су противници извели VOL A TERE („хајдуштво“).

Анаграми су били и у функцији криптографије, као подесно средство за шифровање, односно тајну преписку. У том смислу, у дипломатији су коришћени за службену кореспонденцију са матичном земљом, а у контраобавештајној делатности за дешифровање скривених порука. Технички прогрес је у међувремену усавршио криптографске методе и, пошто се показало да анаграмирање није више поуздан начин заштите тајности, временом је престала његова примена у овој области.

На основу изнетих чињеница, може се закључити да анаграм, иако познат још из старог века, дуго није сматран загонетком. Статус загонетке стекао је на прелазу из 18. у 19. век, најпре у Немачкој, а потом и у другим европским земљама. Тек отада анаграм постаје средство забаве и разоноде, па се штампа као врста загонетке, код које дате речи треба преметати да би се добило сугерисано решење.

Врсте анаграма

Због растуће популарности, ова загонетка је временом, и садржински и формално, мењана и усавршавана. Пошто данас постоји више врста, подврста и варијација анаграма, могућа је његова класификација по садржини, начину преметања, броју варијанти поставке, односу поставке према решењу и форми презентације.

Подела по садржини. – По садржини односно чистоти, анаграме делимо на праве (или чисте) и модификоване (са варијацијама).

Правим анаграмом сматра се онај код којег по броју и структури слова постоји потпуна подударност поставке и решења, што значи да реч, синтагма или реченица која представља поставку садржи исти број и структуру слова као и решење, с тим што су слова „претумбана“, тј. другачије распоређена. Другим речима, прави анаграм је загонетка код које се од задате поставке ништа не одузима, нити додаје, нити мења, већ се само обавља операција преметања слова, да би се добило тражено решење (на пример, СТАБЛО = ОБЛАСТ или ДАЈ МИ НА АНГРО = ГРАНДОМАНИЈА).

Модификовани анаграми су они код којих поставка није сасвим подударна са решењем, већ се разликује по броју слова (слово више или слово мање), односно по врсти слова (једно слово замењено другим). Постоји пет подврста модификованих анаграма: крњи анаграм, проширени анаграм, логогрифни анаграм, учаурени анаграм и мрежне варијанте анаграма.

Крњи анаграм се од правог разликује по томе што његова поставка има једно слово мање него решење. На пример, од поставке ПЕТРАРКА добија се решење ПЕТАР КРАЉ (у поставци не постоји слово Љ).

Код проширеног анаграма је обрнут случај – поставка садржи слово више него решење. Примера ради, од поставке ВЕТРОПИР изводи се решење ПРИТВОР (у решењу не постоји слово Е).

За логогрифни анаграм је карактеристично да поставка и решење имају исти број слова, али се једно слово у решењу увек мења. На пример, поставка ОН ОКО

51

КЛАВИРА даје решење НИКОЛА РАЦКОВ (једно слово О из поставке у решењу је замењено словом Ц).

Учаурени анаграм је особен по томе што се од полазне поставке одбијају прво и последње слово, а преостала унутрашња слова се премећу и тако добија коначно решење (на пример, код речи АРКТИК, одбацује се почетно слово А и последње К, па остају унутрашња слова РКТИ, која анаграмирањем дају нову реч КРИТ).

Постоји читав низ мрежних варијанти анаграма, о којима, због ограничености простора и чињенице да не представљају књижевне творевине, овом приликом не дајемо ближа објашњења (анаграмне укрштене речи, анаграмна испуњаљка, клин, пирамида, трапез, вретено, анаграмно вретено, пешчаник, пехар и др.).

Подела по начину преметања. – По томе како се врши преметање односно који се делови речи премећу, разликујемо словне и слоговне анаграме.

Код словних анаграма премећу се поједина слова, као основни елементи речи, што значи да нема ограничења у њиховом прераспоређивању, сем што решење мора да има одређени смисао. Да би се добила друга реч, некада је довољно да се само једном слову промени место, па се тако добија анаграм словоскок (на пример, ако се у речи ТУНИКА слово Т са првог пребаци на последње место, добија се реч УНИКАТ). Међутим, у загонеташтву су цењенији анаграми код којих се до решења долази темељнијим преметањем слова.

За разлику од словних, код слоговних анаграма постоји ограничење у том смислу што се поставка прво дели на слогове, а потом се премећу слогови као посебне целине речи. На пример, ако се за поставку узме реч РИСТАНА, она се прво дели на слогове (РИ-СТА-НА), а потом се њиховим преметањем добија решење СТАРИНА.

Подела по броју варијанти поставке. – Поставка анаграма може бити дата у

једној, две или више варијанти, па се по том критеријуму анаграми деле на једноструке и вишеструке.

Ако анаграм има једну поставку, онда сматрамо да је то једноструки анаграм (на пример, ЛЕПТИР = РЕПТИЛ). У пракси се овакви анаграми најчешће појављују, јер преметање слова најчешће даје само једну смислену, енигматски вредну варијанту.

Међутим анаграм може имати и више поставки, од којих се добија исто решење. У таквом случају, реч је о вишеструком анаграму. На пример, решење ИСТРА може се добити не само од поставке САТИР, јер има и других варијанти – АРИСТ, ИСТАР, РАСТИ, РИСТА, САРТИ, СИТАР, СТАРИ, ТИРАС и ТАРИС – са истим заједничким решењем. У зависности од броја варијанти, постоји двоструки, троструки, четвороструки анаграм итд.

Подела према односу поставке и решења. – Ова подела полази од тога какав је однос броја речи које чине поставку и броја речи које представљају решење анаграма. По том критеријуму, анаграми се деле на симетричне и несиметричне.

Симетрични су они анаграми чија поставка и решење имају исти број речи, што значи да ако поставка има једну реч тада и решење садржи само једну реч, а уколико је поставка састављена од две или више речи, од толико речи се састоји и решење.

У пракси су најчешћи несиметрични анаграми, код којих се број речи у поставци и решењу разликује, при чему је могуће да је некад више речи у поставци (ВИВА ЧЕДНОСТ = ДЕВИЧАНСТВО), а некад у решењу (ОДАБРАНИЦА = АНИЦА ДОБРА).

Подела по форми презентације. – Анаграми могу бити обрађени на два начина – у прози или у стиховима, па се према томе деле на прозне и стиховне.

52

Прозни анаграм садржи поставку сачињену од једне или више речи или целе реченице, коју састављач, по правилу, наводи без икаквих додатних текстуалних објашњења. Код тих анаграма је веома важно да поставка има непосредну везу или блиско значење са решењем, тј. да буде довољно асоцијативна и индикативна, да би одгонетач знао шта се тражи. Ефектан пример прозног анаграма је поставка ФИН АУТО са решењем ФИАТ УНО.

Анаграм у стиху садржи поетски представљену поставку и на исти начин дату индикацију решења. Анаграм није једини, али је данас свакако најчешћи стиховни енигматски састав. То је кратка, језгровита лирска песмица, срочена у маниру дечије поезије, права песничка минијатура, коју одликују распевани, мелодични стихови строго поштоване метрике, обавезно украшени римама.

ВАЛОВИМА РЕКАСрбијом се ваља,жури да се уда

за европског краља.

Поставку анаграма у овом примеру представљају посебно истакнуте речи ВАЛОВИМА РЕКА, чијим се преметањем добија решење ВЕЛИКА МОРАВА, на које упућују асоцијативни и метафорични стихови. Ова река тече („ваља се“) целом Србијом, да би се на крају улила („удала“) у велику европску реку Дунав („краљ“ међу европским рекама).

Велика ризница анаграма

Без претеривања се може речи да енигматика у нашој земљи, по својим дометима, нимало не заостаје за остварењима која се у тој области постижу у европским земљама. Виспреност загонетача и карактеристике језика и писма погодују врхунском енигматском стваралаштву на овим просторима. Због особине „један глас – једно слово“, српски језик је веома захвалан и за креирање анаграма, па не чуди што наше загонеташтво обилује загонеткама ове врсте.

Истакнути загонетач и енигматски писац др Динко Кнежевић, по вокацији универзитетски професор, преданим сакупљачким радом успео је да до 2005. године сачини збирку од близу 30 хиљада прозних и стиховних анаграма, који су у нашој штампи објављени током протеклих педесетак година. Његова јединствена енигматска колекција садржи азбучни преглед поставки и решења анаграма, имена аутора, ознаку листова у којима су објављени и датум објављивања. Процењује се да ће ова збирка, када се обраде листови који још нису прегледани, бити увећана за више хиљада ових загонетки (накнадна напомена: до 2014. године сакупљено је више од 60 хиљада анаграма). За сада само компјутерски обрађена, поменута „ризница анаграма“, након комплетирања, имаће не само велику енигматску вредност, већ може представљати капитално дело од ширег културног значаја.

Увид у Кнежевићеву збирку представља право уживање за енигматске сладокусце. Поставке сабраних анаграма, својом духовитошћу, асоцијативношћу и индикативношћу, изазивају дивљење љубитеља ових словних играрија. Тешко је из те велике колекције издвојити неке анаграме и прогласити најуспелије. Међутим, лако се уочава да међу нашим анаграмистима, по броју објављених састава, предњаче Милан Милин, Славко Бован, Зоран Радисављевић, Веселин Патрногић, Младен Спасојевић и Динко Кнежевић.

53

Свестрани енигматски прегалац Зоран Радисављевић, новинар из Новог Сада, једини је до сада имао храбрости да се лати незахвалног задатка да из обиља објављених анаграма одабере најбоље. Он је аутор прве антологије анаграма, објављене под називом Свет анаграма (Дивит, Београд, 2004). Додуше, свестан ризика у који се упустио, Радисављевић се на крају ипак определио за шири избор, који обухвата тачно три хиљаде прозних, стиховних и мрежних анаграма. Притом је отишао корак даље, па је у ову антологију уврстио и анаграме из светске енигматске продукције (на латинском, енглеском, француском, италијанском, шпанском и немачком језику). Међу српским ауторима, по квалитету анаграма, Радисављевић је издвојио Павла Богдановића, Милана Милина, Ђуру Кнежевића, Веселина Патрногића, Динка Кнежевића, Живана Перића, Славка Бована, као и аутора овог текста.

Литература о анаграмима

Наше богато енигматско стваралаштво, нажалост, није праћено и одговарајућом литературом, па су готово сви истакнути састављачи, у немогућности да прочитају нешто више о загонеткама и њиховом састављању, своје енигматско умеће развијали такорећи самоуко. Ова констатација у целости важи и када су у питању анаграми.

Не рачунајући напомене из неколико књижица, које су имале карактер кратких тумача загонетака, и занемарујући узгредна објашњења у енигматским листовима, може се рећи да се на овим просторима као прво штиво о анаграмима појавила књига Мирослава Шантека Загонетке анаграм и палиндром (Чвор, Бјеловар, 1975). Та по обиму невелика књига, посвећена двема старим словним загонеткама, значајна је због сажетог приказа историјата и класификације анаграма, али и због кратких практичних упутстава за њихово састављање и решавање. Хрвати су у том периоду објавили и неколико збирки са стиховним анаграмима, чији су аутори Златан Чоп, Борис Назански и Есад Зукановић.

Нешто касније, и у Србији су се појавиле прве књиге са анаграмима и о анаграмима. Као да су се утркивали да што пре надокнаде пропуштено у претходним годинама, неколико аутора је у релативно кратком периоду објавило више књига. Под насловом Једна река са три слова (Нови Сад, 1981), књигу са анаграмима најпре је објавила Милка Бурсаћ. Затим се појавила књига вредног енигматског аутора Радислава Маринковића Радемара Анаграм и како га казати (Сомбор, 1989), за коју би се могло рећи да је код нас прва са темељнијим објашњењима суштине ове загонетке.

Последњих десетак година појавило се још неколико књига. Бранислав Обрадовић је издао књигу Енигматски стиховни буквар (Београд, 1997), у којој је стиховном анаграму посвећено највише простора. Потом је издата књига аутора овог текста Загонетке у стиху Панчево, 2000), сличне концепције, али са нешто детаљнијим објашњењима и више примера. Годину дана касније, овај аутор је објавио књигу Стиховни анаграм и његове варијације (Панчево, 2001), која представља свестрану и комплетну студију о анаграму уопште и посебно о анаграму у стиху.

Једна од ретких дама међу загонетачима, песникиња из Шимановаца Гордана Јовановић Шарић представила се књигом Игра речи (Београд, 2002), у којој такође преовлађују стиховни анаграми. Песник Никола Пешић из Ниша је објавио веома занимљиву и вредну књигу под називом Енигморимићи (Ниш, 2003), у којој је систематизовано приказао чак три стотине врста и подврста загонетки у стиху, па и анаграм као најпознатију међу њима. Након тога, појавила се нова књига аутора овог текста Загонетне риме (Панчево, 2004), са опсежним уводним текстом који третира специфичности поетске презентације загонетки, као и већ поменута антологија Зорана Радисављевића Свет анаграма.

54

Без каталогизације Народне библиотеке Србије, доста незапажен је остао Речник анаграма (Ниш, 1997), аутора Велимира Ракочевића и Петра Стојковића. Ова за сада једина књига те врсте, без обзира на ограничен фонд речи, корисно је штиво за енигматске ствараоце, јер са својих десет хиљада појмова може бити од користи при састављању загонетака које се заснивају на преметању слова.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу “Свеске“, број 76, јун 2005)(Текст је штампан и у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“ број 13, септембар 2005)

СЛОВНЕ ЗАВРЗЛАМЕ И ЗАЧКОЉИЦЕ

У обиљу данас познатих енигматских врста, по броју разноврсности и занимљивости, посебно место заузимају словне загонетке. Могућности комбинација и играрија с речима и словима су готово неограничене, па се и данас на страницама енигматских листова појавњују нове словне заврзламе и зачкољице.

Полазећи од око тридесетак основних врста, нишки енигмата Никола Пешић је идентификовао чак 280 подврста и варијација словних загонетака. Изузимајући анаграме, који најчешће имају прозну форму, највећи број ових загонетака појављује се искључиво у поетској обради.

Међу словним енигматским саставима посебно су занимљиве загонетке типа логогрифа, које се заснивају на изменама слова, тако да између поставке и решења постоји разлика у једном слову (слово више или слово мање, замена слова, додавање или одузимање слова, уметање или испуштање слова и сл.).

Основна и најпознатија загонетка овог типа зове се логогриф или мењаљка. Њена је суштина да се променом само једног слова у речи која представља поставку добија друга реч као решење (на пример, ПРОЗОР – ПРИЗОР). Оба појма, и поставку и решење, треба открити на основу описа, синонима или апозиције, као што је у следећем примеру (чије је решење СВИТАЊЕ – СВИРАЊЕ):

Беху дивни дани кад у освит зоре

момак својој драгојдође под прозоре.Ни речи не збори,ал' јој срце дирказаносна и тиха

на тамбури свирка.

Додаваљка је словна загонетка, чија је суштина да се једној речи дода слово нa почетку или на крају, да би се добила реч другог значења (ТРАВА + С = СТРАВА или БАЈКА + Л = БАЈКАЛ). Наводимо пример стиховно обрађене додаваљке са решењем БУКВА – БУКВАР:

Листопадном дрветудодај једно словои добићеш одмах

нешто сасвим ново:

55

Без икаквог вицаи икакве шале,

ето једне књигеза прваке мале.

Слична додаваљки је загонетка под именом уметаљка. И она се заснива на додавању слова некој речи, али се код ње слово не додаје на почетку или на крају, већ се умеће унутар речи (БУРА + М = БУРМА или ЛУКА + Т = ЛУТКА).

Обрнуто се решава загонетка под називом одузимаљка. Код ње се решење добија тако што се од полазне речи одузима (испушта) слово с почетка или с краја речи СТРАВА – С = ТРАВА или БУКВАР – Р = БУКВА).

Супротна уметаљки је испуштаљка. Код ње се од полазне речи одузима (испушта) једно слово, али не с почетка или с краја, већ из средине речи (БУКВА – К = БУВА, или ДРИНА – Р = ДИНА). Ево стиховно обрађене испуштаљке са решењем ТРАЈНОСТ – ТАЈНОСТ:

За реч дуговечностсиноним нађите и из њега другослово избаците.

Гле, малога чуда:пред вашим очима за реч мистерија

ето синонима!

Једноставнији облик свих ових загонетака јесте када је већ означена прва реч као поставка, па решавач, додајући или одузимајући једно слово, треба да открије другу реч као решење загонетке. Ипак, уобичајено је да стихови садрже описе, синониме или апозиције, на основу којих треба открити оба тражена појма.

Све поменуте врсте загонетака у енигматској пракси понекад имају слоговни облик, што значи да је могуће да се код њих, уместо слова, додају, умећу, одизимају или испуштају слогови.

У групу загонетака са изменама слова спадају и крњи, проширени и логогрифни анаграм, о којима смо већ писали када је било речи о варијацијама анаграма.

Листа логогрифних загонетака овим није исцрпљена. У последње време су лансиране још неке њихове варијације: рашириваљка, сужаваљка, роговка, акцентовка, сроковка, логогрифна реченица, силазне и узлазне степенице и др.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3955, 25. октобра 2002)

РЕЧ ПО РЕЧ – ЗАГОНЕТКА

На спајању односно повезивању речи заснива се читав низ енигматских састава. Загонетке настале из такве игре речима носе заједнички назив спајаљке. Иако их има више врста, оне се ређе објављују и познате су мањем броју броју љубитеља загонетака. Као и друге словне загонетке, спајаљке се могу састављати у прозном облику, једноставним навођењем синонима или апозиције тражених решења. Међутим, у енигматској штампи оне се појављују само у стиховној обради, јер се показало да је то подесније за њихову презентацију.

56

Најпознатија из ове групе енигматских састава свакако је шарада. То је загонетка код које две или више речи одређеног значења, када се споје односно надовежу једна на другу, дају нову реч као коначно решење. На пример, спајањем речи КОС (птица певачица) и ТИМ (екипа) добија се КОСТИМ (глумачко одело). Обрађена у стиху, шарада представља прави изазов за решаваче:

Пети месец чари пружаобданица кад је дужа.

Поред реке шетам тадакрај хомољског малог града.

Овде су вешто уклопљене три апозиције и један синоним, као описи речи које представљају решење шараде: МАЈ (пети месец), ДАН (обданица) и ПЕК (река), три појма који повезани дају коначно решење МАЈДАНПЕК (град у Хомољу).

Анадиплоза или удвајаљка је загонетка код које се спајају два истоветна појма, да би се као решење добио нови појам (ТАР + ТАР = ТАРТАР или ПЕР + ПЕР = ПЕРПЕР). Могућности за састављање удвајаљки су веома ограничене, па су ове загонетке права реткост. Тим пре, оне су изазов за састављаче и занимљиве за решаваче, попут ове (чије је решење КАН + КАН = КАНКАН):

У познатом градуфилмских фестивала

кабаретска играсценом завладала.

Потврђиваљка је врста спајаљке код које се решење добија када се одређеном појму дода потврдна речца ДА или потврдни глаголски облици САМ, СИ, ЈЕ, СМО, СТЕ или СУ. Ове речце могу бити на почетку или на крају основног појма (на пример, ДА + БАР = ДАБАР или ПАРА + ДА = ПАРАДА).

Нема веће дражиза праве бекрије

него што их крчмавојвођанска крије.

Решење ове потврђиваљке је ЧАР и ЧАРДА.На аналогном принципу заснована је загонетка која се назива порицаљка. Код

овог енигматског састава решење се добија када се основном појму, на почетку или на крају, дода одречна речца НЕ, НИ или НИЈЕ (на пример, НЕ + ВЕСТА = НЕВЕСТА). Порицаљке могу да имају необична решења, попут ове у којој је НЕМИЦА опчињена старом игром МИЦА:

Зрна кукуруза и пасуља белаза ову су игру

гарнитура цела.Ту давнашњу игруод старијих лица

научила брзои једна Швабица.

57

За састављање спајаљки у енигматици се, поред потврдних или одречних, могу користити и друге речи или префикси.

Када се уз основни појам дода префикс ПРА, тако добијена загонетка назива се прадавница (на пример, ПРА + ШИНА = ПРАШИНА).

Уз употребу префикса НАЈ добија се загонетка чији је назив суперлативка (на пример, НАЈ + РОБИ = НАЈРОБИ).

Основном појму може се на почетку или на крају додати лична заменица. Загонетка са таквом поставком назива се личаљка (примери: ЈА + МАЈКА = ЈАМАЈКА или МАЈА + МИ = МАЈАМИ).

Бројовка је стиховна загонетка чије се решење добија када се основном појму дода неки словима исписан број (на пример: ПЕТ + РОВАЦ = ПЕТРОВАЦ или ПАРА + ПЕТ = ПАРАПЕТ).

Све поменуте загонетке, уз основни облик, могу да имају и форму логогрифа, анаграма или палиндрома, што значи да су могуће бројне комбинације код њиховог састављања.

Љубитељима енигматике који са успехом решавају словне загонетке препоручујемо да се окушају и у њиховом састављању. За почетак, нека то буду загонетке типа спајаљки. Њихово састављање није посебно тешко, а веома је занимљиво. Треба само следити слоган „речи споји – загонетку скроји“.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3956, 1. новембра 2002)

ИГРЕ СА СКРИВАЊЕМ РЕЧИ

Међу стиховним енигматским саставима постоји једна група загонетака, којима би се могао дати заједнички назив словне скривалице. По називу се може закључити да је њихов смисао да се открије реч појам односно реч скривен у другој речи или групи речи. Најпознатије загонетке скривалице су читаљка, акростих, палиндром, чаура, клешта и шкољка.

Карактеристичан представник ових загонетака је читаљка. Код ње се до решења долази директним читањем поставке загонетке. Одгонетка се може наћи у делу једне речи или повезивањем неколико слогова или слова више узастопних речи.

Воја годинамана море не креће,већ у своме градукрај Мораве шеће.

Решење ове читаљке је ЈАГОДИНА, а добијамо га када из првог стиха узмемо други слог прве речи (ЈА) и три прва слога друге речи (ГОДИНА) и повезано их прочитамо. Ово је пример обичне или чисте читаљке, а треба знати да постоји више подврста и варијација те загонетке. Врсни познавалац стиховних загонетака, Никола Пешић из Ниша, наводи чак 25 различитих облика читаљке.

Акростих је познат као популарна књижевна форма, али се истовремено сматра и енигматском врстом. Одгонетка класичног акростиха уочљива је на први поглед и добија се читањем првих слова или слогова сваког стиха, одозго надоле, по редоследу

58

низања стихова. Такав акростих назива се првословка. Ако треба читати последња слова или слогове, реч је о акростиху задњесловци.

Антологијски пример акростиха првословке у нашој књижевности је „Слово љубве“, песничка посланица деспота Стефана Лазаревића из 1409. године.

Подврсте ове загонетке су палиндромни акростих, код кога се решење чита обрнуто, одоздо нагоре, и анаграмни акростих, код кога се решење добија преметањем првих слова или слогова.

Палиндром је загонетка код које решење треба открити читањем слова или слогова обрнутим редом, здесна улево. То је, дакле, инверзна читаљка или обртаљка. Задаје се на два начина: као скривалица у тексту или индиректно преко описа, апозиција или синонима.

На јадранско острвожелео сам ићи,

ал' не могох бродуниоткуда прићи.

У гадној сам таданашао се муци,

па остах у старојцрногорској луци.

Решење овог палиндрома је РАБ – БАР, а до њега долазимо на основу апозиција „јадранско острво“ и "црногорка лука“.

Чаура или чахура је енигматски састав чија је суштина скривање једног појма у другом. Дакле, решење садржи две речи – основну и унутрашњу. У првој речи одбијају се прво и последње слово, док преостала слова, нормално читана, дају другу реч.

Држава мала,то није шала, градић Србије

у себи крије.

На основу апозиција „мала држава“ и „градић Србије“, као решење ове чауре, добијају се речи КУБА и УБ. Дакле, у речи КУБА одбацују се прво и последње слово, а преостала слова дају реч УБ.

Клешта или стезаљка је загонетка супротна чаури. Постоје две речи као решење, али за разлику од чауре, код клешта се одбације унутрашњи део основне речи, а почетак и крај спајају се у нову реч (на пример: КР(ИЛА)ТИЦА – КРТИЦА)

Вратио се, ведра лица,с дуга пута луталица,па марљиво сада ради,по нацрту кућу гради.

Решење ове загонетке СКИТНИЦА – СКИЦА добија се помоћу синонима за „луталицу“ и „нацрт“, тако што се у првој речи одбија група унутрашњих слова ИТН.

Шкољка је занимљива енигматска врста, која обједињује особине клешта и чауре. Код ове загонетке постоје полазна реч и две из ње изведене нове речи. У полазној речи одбијају се прва и завршна слова, која заједно читана дају нову реч (као код клешта), али нову реч образују и унутрашња слова (као код чауре). Дакле, основни

59

појам се дели на три дела, па први и последњи заједно образују нову реч, а унутрашњи део самостално чини другу реч.

Занатлија вредан био,у Перуу гнездо свио,

у том граду, с пуно труда, постао је творац чуда!

Решење ове шкољке је АУТОЛИМАР – ЛИМА – АУТОР, што значи да се основна реч дели овако АУТО-ЛИМА-Р.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3956, 1. новембра 2002)

НЕМА ЕНИГМАТИКЕ БЕЗ ГРАМАТИКЕ

Да су писменост и правилан говор незамисливи без поштовања правила граматике – то је општепозната чињеница. А пошто енигматика изискује потпуну коректност језичког исказа, граматичке и друге лингвистичке норме примењују се и у загонеткама.

Мање је познато да у енигматици постоји група састава у стиху код којих је логика загонетања изведена непосредно из граматичких правила. Те енигматске творевине, управо због тога, носе назив граматичке загонетке. У ову групу загонетака спадају, пре свих, падежница, родовка, присвајаљка, увећаљка, умањиваљка, хомоним и још неке загонетке.

Падежница или склањаљка је стиховна загонетка са два решења. Заснована је на промени именица по падежима. Поставка је реч у првом, а решење у неком другом падежу, при чему је то реч сасвим другог значења. На пример, именица ЛУК (врста поврћа) у генитиву има облик ЛУКА (пристаниште), а реч БАРА (локва) у дативу добија облик БАРИ (град и лука у Италији).

Крај слапа се глас не чује,

само хука одјекује.

Решење ове падежнице је БУК (синоним за слап) и БУКА (синоним за хуку).Присвајаљка или посвајаљка има за поставку реч у облику именице, од чијег се

присвојног облика добија реч другог значења као коначно решење (на пример, ВОЈВОДА – ВОЈВОДИНА).

Вулканска се врела маса

као усов заталаса!

Решење ове присвајаљке су речи ЛАВА (вулканска маса) и ЛАВИНА (усов)-Увећаљка или повећаљка има за поставку именицу у основном облику

(номинативу) и коначно решење као увећани облик (аугментатив) речи из поставке,

60

при чему је то реч другачијег значења. На пример, реч ПУК (обичан народ) има увећани облик ПУЧИНА (отворено море).

Ко штедњаку шпиљу стави,

тај је збиљачудак прави!

Овде је решење ПЕЋ (шпорет) и ПЕЋИНА (шпиља).На обрнутом принципу заснована је стиховна загонетка под називом

умањиваљка. Њено коначно решење представља умањени облик (деминутив) именице која је узета за поставку, а добија другачије значење. Примера ради, КАМИЛА (пустињска животиња) има деминутив КАМИЛИЦА (врста лековитог биља).

Свог стопала деођак на трн набоде,па код куће оста,

у школу не оде.Лекцију је знао,

ал' га не хте срећа,измаче му болном

оцена највећа.

Родовка је стиховни енигматски састав у коме појам у једном роду (мушком, женском или средњем), уз словну промену на крају речи, добија други род и претвара се у појам сасвим другачијег значења. На пример, од појма мушког рода ЛАН (индустријска биљка) добија се појам женског рода ЛАНА (име глумице Тарнер) и појам средњег рода ЛАНЕ (младунче срне).

Познато је да има речи које једнако звуче а имају различито значење и да се те речи називају хомоними. У енигматици постоји стиховни састав који такође носи назив хомоним. Одгонетање такве загонетке практично се своди на откривање две исте речи са различитим значењем (на пример, БУНА, као устанак, и БУНА, као река у Херцеговини).

Осмог марта својој СосиБанаћанинцвеће носи.

Решење овог хомонима је ЛАЛА (популарни назив за Банаћанина) и ЛАЛА (врста цвећа).

Поред поменутих, постоје још неке ређе коришћене врсте стиховних енигматских састава из групе граматичких загонетака. Истакнути истраживач и састављач загонетака у стиху, Никола Пешић из Ниша, у својој књизи „Енигморимићи“ помиње и загонетке под називом говорчица, писменица, фонетица и јотоваљка, које као новитети тек траже своје место под енигматским сунцем.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3958, 15. новембра 2002)

61

ЗАГОНЕТАЧКИ БИСЕР СТАРОГ ВЕКА

У културној баштини старих народа запажено место имају и загонетке као специфичне духовне творевине. Зачеци и трагови ових искрица људског ума могу се наћи у заоставштини старих цивилизација – Кине, Персије, Месопотамије, Египта, античке Грчке и старог Рима.

Духовно средиште античког доба, Грчка, може се сматрати постојбином енигматике. Пророчанства пророчице Питије, свештенице Аполоновог храма у Делфима, састојала су се од загонетних и двосмислених речи и реченица. Митолошка неман Сфинга, која је пребивала на стени у близини Тебе, постављала је пролазницима загонетке које нису могли да реше, па је тако одлучивала о њиховом животу и смрти.

Старогрчки филолог, песник и трагичар Ликофрон, који је живео у трећем веку пре наше ере, саставио је прве познате анаграме (преметаљке). У истом веку песник Сотадес изумео је палиндроме (обртаљке).

Прави процват загонеташтво је доживело у старом Риму. Аница Шаулић, приређивач „Антологије народних пословица и загонетака“ (Београд, 1962), истиче да су Римљани веома ценили људе способне да поставе и реше добру загонетку. Успешни одгонетачи су добијали награде, а неуспешни су кажњавани, некад симболичним а некад веома тешким казнама. Занимљиво је да је једна од необичних казни била испијање вина помешаног са сланом водом.

У старом Риму веома је био цењен палиндром, као специфична прозна и поетска форма, из кога је у средњем веку настала популарна загонетка. Песник Вергилије је оставио на латинском језику исписан стих, који се убраја у најстарије палиндроме: IN GIRUM IMUS NOCTE ET CONSUMIMUR IGNI (Ноћу идемо и ватра нас изједа).

Приликом откопавања старог римског града Помпеје, који је био затрпан ерупцијом вулкана Везува, 79. године наше ере, откривен је напис на латинском језику, урезан на зиду једне куће, који представља ненадмашну палиндромну реченицу: SATOR AREPO TENET OPERA ROTAS (Сејач Арепо с муком вуче кола). Ову реченицу изузетном чини то што је сачињена од речи исте дужине, тј. од пет петословних речи. Поред тога што се, написана као реченица, једнако чита и слева надесно и здесна улево, она је магична и непоновљива када се упише у квадрат 5 х 5:

S A T O R

A R E P O

T E N E T

O P E R A

R O T A S

Овако уписана, ова палиндромна реченица може једнако да се чита у четири смера: слева удесно, здесна улево, одозго надоле и одоздо нагоре. Због ових могућности придавана су јој магијска својства и коришћена је у најразличитије сврхе.

Иста реченица, као запис, пронађена је и на другим местима. Написана као квадрат 5 х 5, откривена је приликом ископавања Дуре, старог града у Месопотамији. Дајући јој посебан значај, етнографи су је прозвали „сатор формула“.

Овај бисер људског ума, настао пре више од две хиљаде година, инспирисао је многе енигмате да покушају да саставе сличну загонетку на другим језицима. Нажалост, до сада није забележено да је неки од тих напора дао одговарајући резултат.

62

Више српских енигмата, међу којима и потписник ових редова, успели су да сачине такозвану „сатор укрштеницу“. То је магични лик 5 х 5, чија се решења једнако читају у четири смера. Али то није „сатор формула“, већ само скуп укрштених различитих појмова, који су далеко од тога да представљају коректну реченицу налик на поменуто ремек дело из старог века.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3963, 20. децембра 2002)

ЗАГОНЕТКА С КОНАЧНИМ РЕШЕЊЕМ

Испуњаљка је веома занимљива и популарна врста загонетке, коју можемо наћи у свим енигматским листовима. Подједнако је привлачна и за састављаче и за решаваче, јер има велике могућности комбиновања и различитих облика у којима се појављује.

Последњих година у састављању загонетака ове врсте огледали су се многи енигматски ствараоци, који су својом креативношћу допринели обогаћивању њене форме. Тешко је набројати све подврсте и варијације испуњаљки, а и даље се појављују нови облици оваквих енигматских састава.

Испуњаљка је словно-графичка загонетка. Чине је три основна елемента: мрежни дијаграм, појмови који се у њега уписују и описи тих појмова. Без прва два елемента, испуњаљке се не могу замислити, док трећи елемент (дефиниције тражених појмова) код неких облика ове загонетке није обавезан.

По деловима који је чине, испуњаљка је слична укрштеним речима, претеча је укрштенице и може се сматрати праукрштеницом. Ипак, испуњаљка се битно разликује од укрштенице, будући да се код ње речи уписују у приложени лик само у једном смеру (најчешће само водоравно, а код неких само усправно), што значи да нема укрштања појмова.

Уместо тога, за испуњаљку је карактеристично да се у посебно обележеним пољима обавезно добија једно, два или више коначних решења, која образују почетна, завршна или унутрашња слова уписаних речи, читана у другом смеру, по редоследу низања основних речи.

Зависно од тога да ли се у поља мрежног дијаграма уписују слова или слогови, испуњаљке могу бити словне или слоговне. Због већих могућности комбиновања, у енигматској штампи се чешће појављују словне испуњаљке.

Битна је разлика између обичних (или класичних) и посебних (или модификованих) испуњаљки. Обична има једноделни мрежни дијаграм, у који се речи уписују само у једном смеру, по принципу „једно поље – једно слово“, да би на крају слова у посебно обележеним пољима, читана у другом смеру, дала коначно решење. Такве испуњаљке су раније биле најзаступљеније.

Данас се најчешће објављују посебне (модификоване) врсте испуњаљки у различитим варијантама. Оне су теже за састављање, а разликују се по облику дијаграма, међусобном односу основних појмова и начину индикације тих појмова. По правилу, дијаграм посебних врста испуњаљки има два или више делова, што значи да има и више коначних решења.

Из ове групе карактеристичне су анаграмне и пананаграмне испуњаљке. Код анаграмне испуњаљке у првом делу лика дате су речи или слова која треба преметати да би се добила реч која се уписује у други део лика. Пананаграмна испуњаљка је

63

специфична по томе што свако слово из првог дела лика има одређени број, па кад се према тим бројевима слова пренесу у обележена поља другог лика, добија се још једно или више коначних решења.

Постоји више врста логогрифних испуњаљки, код којих речи из другог дела добијају облик мењаљке, испуштаљке или додаваљке у односу на речи из првог дела дијаграма.

Шарадна испуњаљка се заснива на спајању две или више речи у нову реч, због чега њен дијаграм има најмање три дела.

Учаурена испуњаљка уз основне појмове садржи и њихове учаурене облике, тј. појмове који се добијају када се основним речима одбаци прво и последње слово.

Занимљиве и теже за састављање су палиндромне испуњаљке. Оне су сачињене од речи са инверзним значењем, што значи да су појмови из првог и другог дела дијаграма међусобни палиндроми (обртаљке).

Поменули смо само најчешће објављиване врсте ове загонетке, али треба имати у виду да постоји више њених варијација, о којима због ограниченог простора овом приликом нисмо у могућности да пишемо.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3964/65, 27. децембра 2002)

СКРИВАЛИЦА У ОСАМ СМЕРОВА

За релативно кратко време, једна мрежна загонетка сврстала се у ред најпопуларнијих енигматских састава. Реч је o загонетачкој творевини новијег датума – осмосмерци, која прети да угрози вишегодишњи примат укрштених речи. У свим нашим енигматским листовима загонетке ове врсте, после укрштеница, заузимају највише простора. Последњих година код нас се појавило неколико часописа који објављују искључиво осмосмерке.

За разлику од других познатих врста загонетака, које потичу још из старог века (ребус, анаграм, палиндром и др.), или које су настале пре стотинак година (укрштенице и др.), осмосмерка је загонетка новог доба. Појавила се пре тридесетак година у енигматски издањима на западу. Била је веома популарна и често објављивана у САД, Шпанији, Француској и Италији, а касније у Чешкој и Пољској.

У то време у нашој земљи није постојао јединствен став око назива ове нове загонетачке врсте. Једни су је називали издвајаљка, други словчана збрка, а трећи осмосмерни мозаик. Садашњи назив осмосмерка дао јој је Бранко Липановић, уредник „Вјесниковог квиза“, објавивши такав састав у том листу 23. априла 1975. године.

Прву осмосмерку у Србији штампао је енигматски лист „Еурека“ из Горњег Милановца у броју 137 од 7. марта 1976. године. Аутор тог састава био је Златан Пупезин, истакнути енигмата из Кикинде. У нашем најпознатијем загонетачком листу „Енигма“, у броју 137 од 1.октобра 1976, први рад ове врсте појавио се под називом осмосмерни мозаик, а саставила га је Љерка Радивој.

Данас је осмосмерка веома популарна у српској енигматици, па се велики број аутора бави састављањем оваквих загонетака. Пре свих треба поменути Мирослава Цветковића, Каицу Ђорђевића, Стојимира Талијана, Станка Жугића, Златана Пупезина, Марјана Радаковића, Милинка Живковића, Вељка Максимовића, Бранка Стојановића, Младена Спасојевића... Креативношћу ових и других истакнутих енигмата, створене су многе подврсте и варијације осмосмерке (анаграмна, асоцијативна, бројчана,

64

илустрована, ланчана, слоговна, ребусна, учаурена, магична, комбинована и др.). Нишки енигматски истраживач Марјан Радаковић тврди да постоје чак 142 подврсте ове загонетке.

Да би се дао одговор на питање зашто је осмосмерка толико популарна и занимљива за решавање, треба поћи од карактеристика и суштине ове загонетке. Осмосмерка спада у групу загонетака скривалица. Њено решавање не изискује знање, већ само умешност и стрпљење. Једноставно, потребна је упорност да би се у мрежном дијаграму, испуњеном наизглед насумице набацаним словима, откриле тражене речи, и то читањем у разним смеровима.

Уопштено речено, осмосмерка је словно-мрежни дијаграм испуњен словима односно речима које се читају у осам смерова: водоравно (слева удесно и здесна улево), усправно (одозго надоле и одоздо нагоре), укосо надесно (нагоре и надоле) и укосо улево (нагоре и надоле).

Дакле, ова загонетка се заснива на укрштању речи. По томе је слична укрштеници, па је неки сматрају посебном врстом укрштених речи. Међутим, док се код укрштенице водоравни и усправни појмови у потпуности укрштају, код осмосмерке не постоји потпуно већ само делимично укрштање. Правило је да свака реч у осмосмерци треба да се укршта са другим речима бар два пута. При том је дозвољено да се слова неких речи преклапају (што код укрштенице није случај).

При састављању осмосмерки препоручљиво је коришћење дужих речи (двословне су искључене). Речи не смеју бити међусобно учаурене (на пример, уз реч ПОСТОЉЕ не користи се реч СТО, јер је она већ садржана у првој речи).

Због изнетих специфичности, осмосмерку не треба сматрати врстом укрштених речи. Она се мора третирати као енигматски састав посебне врсте.

Мада има велики број подврста и варијација, осмосмерка се објављује у три основна облика. Уобичајено је, пре свега, да се објави мрежни дијаграм са пољима испуњеним словима, међу којима се крију речи чији је попис дат у прилогу дијаграма. Други начин презентације је кад дијаграм садржи само уписана прва слова тражених речи, а такође се даје попис свих речи. У последње време најчешће се попис речи даје у посебним пољима дијаграма (као описи код скандинавки), због чега се такве осмосмерке називају скандисмерке. Најзад, трећи начин је да се уместо пописа дају илустрације (цртежи или фотографије) тражених појмова. Тако настају илустроване осмосмерке.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3966, 10. јануара 2003)

КЛИН, ПИРАМИДА, ВРЕТЕНО И ПЕХАР

Анаграм или преметаљка, који у свом изворном облику важи за једну од најстаријих и најзанимљивијих загонетака, у савременој енигматици појављује се у неколико нових варијанти. Тежећи новотаријама, а имајући у виду популарност анаграма, енигмати су вештим комбиновањем елемената ових и других загонетака створили нове врсте загонетачких састава. Реч је, углавном, о састављању одговарајућих врста анаграма и њиховом уношењу у посебно обликоване мрежне дијаграме, на основу описа тражених појмова или без њих, са или без коначних решења.

65

Већ је било речи о анаграмној укрштеници, која се од обичне разликује по томе што, уместо описа, садржи анаграме тражених појмова, тако да свака одгонетка има свој одговарајући анаграмни облик.

Писали смо и о анаграмним испуњаљкама, које имају дводелни мрежни дијаграм и једно или више коначних решења. Код њих се од слова или речи из првог дела мрежног дијаграма преметањем добијају листи или логогрифни анаграми, које треба уписати у други део дијаграма, да би се у посебно обележеним пољима добило коначно решење.

Овом приликом помињемо групу анаграмних мрежних загонетака, у које спадају клин, пирамида, вретено, пешчани сат и пехар. Ови енеигматски састави добили су назив по карактеристичном облику свог дијаграма. За разлику од укрштеница и испуњаљки, чији анаграми садрже поља распоређена у правилне низове (водоравне редове и усправне колоне), код клина, пирамиде, вретена, пешчаног сата и пехара поља дијаграма су померена и распоређена попут цигала у зиду. Постоје само редови правилно распоређених водоравних поља, док су усправни низови закошени. По томе да ли се у поља уписују слова или слогови, ови састави могу бити словни или слоговни.

Клин садржи дијаграм који се сужава за једно поље одозго надоле. Испуњен је серијом проширених анаграма. На основу датих описа речи се у дијаграм уписују само водоравно. Свака нова реч изводи се из претходне, тако што се претходној речи одузме једно слово, а преостала слова се анаграмирају. Пример: МИСТЕРИОЗАН, ИЗМИРЕНОСТ, МИЗЕРНОСТ, СМОТРЕНИ, СТРМИНЕ, МИСТЕР, МЕСТИ, СМЕТ, СЕТ, ТЕ, Е.

Пирамида представља серију крњих анаграма. Дијаграм јој је шири за једно поље одозго надоле. Свака следећа реч добија се додавањем једног слова претходној речи и преметањем свих слова. То значи да је поступак састављања и решавања пирамиде обрнут у односу на клин. Пример: Н, НА, АНТ, ТАНА, САНТА, СТАНАР, СТАРТАН, АРЕСТАНТ, НАТРЕСАТИ, НАТРЧАТИ СЕ, АНЕСТЕТИЧАР.

Квалитет клина и пирамиде цени се према томе колико слова садрже најдуже речи и у којој мери је следећа реч анаграмирана у односу на претходну. Уколико се користе дуже речи и ако су оне више и разноврсније преметнуте, клин и пирамида биће квалитетнији. Најдуже речи у овим загонеткама углавном садрже 12-13 слова. Истина, постоје и састави са речима од више слова (чак и до 25), али у њима има натегнутих и вештачких синтагми, па је питање да ли представљају коректне енигматске саставе или само егзибицију састављача.

Комбинацијом елемената клина и пирамиде могу се добитим још три врсте ових анаграмних мрежних састава: вретено, пешчани сат и пехар.

Вретено представља спој пирамиде и клина. У горњој половини лика решава се као пирамида, а у доњој као клин. То значи да у првом делу садржи серију крњих, а у другом серију проширених анаграма. Специјална врста ове загонетке је анаграмно вретено, код кога сви парови речи из горњег и доњег дела лика са истим бројем слова представљају међусобне анаграме.

Пешчаник или пешчани сат и пехар су састави супротни вретену. У горњем делу лика решавају се као клинови, а у доњем као пирамиде. Пешчаник и пехар се разликују само по изгледу дијаграма, који је код пехара у средишњем делу мање сужен (има реч са више слова него код пешчаника, који у том делу има само једнословно поље).

У суштини, вретено, пешчаник и пехар су врло сродне загонетке, јер имају исту логику састављања и решавања. Разликују се само по распореду поља у која се уписују

66

слова појединих речи, односно по изгледу дијаграма. Код прве загонетке има облик вретена, код друге пешчаног сата, а код треће пехара, по чему су и добиле име.

У појединим енигматским листовима овакви састави се, због карактеристичног изгледа дијаграма појављују под називом степенице, серпентине и каскаде. Међутим, иако носе другачије називе, само у нијансама се разликују, а логика им је иста као код претходно поменутих енигматских творевина

(Објављено у листу „Панчевац“ број 3967, 17. јануара 2003)

КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈА ЕНИГМАТИКЕ

Уводне напомене

Глобални талас развоја и примене информатике, интензиван нарочито у последњих тридесетак година, са извесним закашњењем захватио је и област енигматике. Показало се да су могућности примене компјутерске технике и информационих система у овој сфери духовног стваралаштва веома велике, па се из дана у дан изналазе нови облици и начини њеног коришћења.

Коришћење компјутера изазвало је занимљиве, жустре и опречне расправе међу састављачима загонетки. Притом су се јасно издвојима три различита гледишта: прво – да у енигматском стваралаштву треба допустити пуну и неограничену слободу коришћења компјутера, друго – да компјутеризацију у овој области треба избегавати, да се не би гушила оригиналност, виспреност и стваралачка инвентивност, а подстакла шаблонизација, и треће, компромисно – да компјутере свакако треба користити, али углавном као средство које ће састављачима бити од помоћи да брже и боље реализују своје енигматске замисли.

Због искључивости, прва два гледишта чине нам се неприхватљивим, а реалним једино треће, компромисно становиште. С обзиром на неслућено велике могућности компјутерске технике и информационих система, несхватљиво би било да се они не користе при састављању загонетки, где год је то могуће и кад год је могуће. Међутим, ваља одмах истаћи – компјутери не треба нити могу да замене енигматске ствараоце, али су им неопходни као веома корисно помагало при састављању загонетки.

Компјутер у служби енигмата

Компјутери су од вишеструке користи састављачима, уредницима и издавачима енигматских листова. Помоћу њих могу да се формирају базе података које загонетачима омогућавају да лакше и брже креирају своје саставе. За уреднике енигматских листова и рубрика значајни су подаци о већ објављеним загонеткама, захваљујући којима се откривају покушаји поновног објављивања неких састава и онемогућавају плагијати и повреде ауторства. Због великих графичких могућности, састављачима загонетки и редакцијама листова компјутери су драгоцени при техничкој и естетској обради и припреми енигматских прилога за штампу, а уз то обезбеђују и брз пренос на релацији састављач – редакција – штампарија. Путем интернетске мреже, комјутерска техника омогућава увид у актуелна збивања у области енигматике код нас и у свету, а у последње време посредством интернета могуће је организовање разних домаћих и међународних такмичења у састављању загонетака.

67

Енигматске базе података. – Компјутерски информациони систем омогућава формирање разних база података значајних за енигматске посленике. Те базе података најчешће нису резултат организованог колективног рада више енигмата, већ су плод индивидуалне иницијативе и самосталног ангажовања страствених љубитеља енигматике. Уопштено посматрајући, према томе којим наменама служе, енигматске базе података могу се поделити у две групе – једне које су претежно намењене састављачима, и друге које углавном користе уредници енигматских рубрика и листова.

У прву групу могли бисмо да сврстамо, пре свега, базе података које садрже разне врсте електронских речника. Од стране официјелних институција и истакнутих стручњака већ је најављено неколико таквих електронских лексикографских издања. У очекивању тих издања, многи енигматски ствараоци, пре свих аутори укрштеница, осмосмерки и других мрежних загонетки, као и аутори анаграма, у интерној употреби, обезбеђене од крађе, имају сопствене помоћне енигматске речнике, различите по садржају и броју слова.

Истакнути енигмати и енигматски уредници сачинили су двословне, трословне или четвословне речнике, разне тематске речнике и лексиконе личности (писци, глумци, певачи, спортисти и сл.), као драгоцену помоћ за брзо и тачно описивање тражених појмова. При састављању мрежних загонетки, енигматима помажу и специјални речници, у којима су речи сврстане не само по азбучном реду и броју слова, већ и по распореду слова у њима. Помоћу њих се при „компоновању“ укрштеница лакше налазе одговарајуће речи (на пример, претрагом речи према два почетна слова, по другом, трећем или последњем слову и сл.), па састављачима преостаје да одаберу и употребе једну од више могућих речи.

Пошто се уз укрштенице и друге загонетачке саставе често објављују и одговарајуће илустрације, енигматски ствараоци могу са интернета користити и фотографске базе података (познатих личности, градова, разних знаменитости, биљака, животиња и др.), а захваљујући постојећим компјутерским програмима, у могућности су да уз своје радове приложе и друге облике графичких илустрација.

За уреднике листова, али и за енигматске ствараоце, значајне су базе података које садрже прегледе објављених састава одређене врсте. Као што је већ напоменуто, постојање таквих података омогућава увид у досадашње енигматско стваралаштво на нашем језику, а истовремено помаже да се открију покушаји повреде ауторства и спречи објављивање плагијата. У почетку је рад на формирању тих база података био ствар индивидуалних иницијатива и појединачних напора, али у последње време све више поприма карактер организованог колективног рада заљубљеника у енигматику.

Почетна идеја била је да се сачини евиденција објављених магичних квадрата. Раније започети посао на устројавању евиденције квадрата 7 х 7 недавно је наставио вредни енигматски истраживач и теоретичар Владета Тривунац, који је до сада успео да сабере око 2600 оваквих квадрата (процењује се да је публиковано око 4000). Тривунац је сачинио и прегледе неких објављених састава врхунског квалитета – 400 магичних штитова димензија 7 х 11, 600 криптограма и преко 2000 клинова, пирамида и њихових варијација.

Захваљујући ангажовању Мирослава Лазаревића, истакнутог енигмате и агилног председника Енигматског савеза Србије, постоји потпуна база података о објављеним магичним квадратима димензија 8 х 8, 9 х 9 и 10 х 10, о слоговним квадратима 5 х 5 и о укрштеницама без црних поља.

Коначно, треба поменути електронску базу података о објављеним анаграмима, коју је са тимом сарадника приредио истакнути енигмата и енигматски писац др Динко

68

Кнежевић, а која за сада садржи око 35 хиљада словних и стиховних анаграма и њихових варијација, објављених током протеклих педесет година.

Обрада енигматских састава. – Ако је дискутабилно компјутерско састављање загонетки, нема спора да би енигматски аутори требало обилато да користе ове моћне машине као помоћне алатке, ради олакшања посла при креирању загонетки. У пуној мери, то највише чине аутори мрежних енигматских састава (укрштенице, магични квадрати, осмосмерке и др.). Нису им, као раније, неопходни оловка, гумица и лењир, јер компјутер омогућава коришћење готових мрежа, па загонетке креирају директно на компјутеру, лако налазећи, уписујући, бришући и мењајући речи и дајући им тачне описе из одговарајуће лексикографске базе података. По програму који је кореспондентан са програмом одређене редакције, загонетка се на компјутеру може веома лепо графички обликовати, а уз њу по потреби додати фотографија или друга илустрација. Најзад, графички обликован енигматски састав се у готовом облику, путем електронске поште, најбрже и најлакше доставља одговарајућој редакцији, ради припреме за штампу.

Енигматски уредници, који располажу одговарајућим програмима и базама података, лако могу да провере ауторство односно оригиналност састава. Помоћу компјутера је могућа брза и једноставна провера исправности енигматских прилога и њихова евентуална корекција односно побољшање. Најзад, компјутер умногоме олакшава редакцијама листова посао око припреме за штампу (лектуру, коректуру, техничко и графичко уређење, прелом и др.), а путем електронске поште брзо слање припремљених страница у штампарију.

Енигматика и интернет. – Интернетска мрежа, због обиља података и информација којима располаже, од велике је користи и за енигматске ствараоце, па прикључак на њу и поседовање e-mail адресе свакако није луксуз. Енигматима је драгоцено прибављање и размена информација из свих области, а не само оних које су непосредно везане за енигматику, па зато, осим специјализованих енигматских сајтова, претражују и сајтове везане за друге области, да би пронашли нове енигматске теме и неопходне податке за обраду загонетака (посебно оне најновије и најактуелније, којих нема у официјелним речницима, лексиконима и енциклопедијама).

Данас на интернету има много домаћих и страних сајтова посвећених енигматици, преко којих се може остварити увид у актуелна збивања у овој области. Без намере да посебно истакнемо неке од њих, помињемо да се увид у енигматска збивања може остваривати преко претраживача Google или Крстарица, уз коришћење речи Енигматика. Тако се могу пронаћи разне информације, прикази и објашњења појединих врста загонетки, on-line укрштенице и др. Наравно, могућ је увид и у домаће и у стране интернетске сајтове.

У последње време, актуелна су интернетска енигматска такмичења, посебно надметање у састављању анаграма. Суштина тих такмичарских манифестација је да, по објављеном конкурсу, енигмати шаљу своје радове на означену e-mail адресу, жири одабира најуспелије саставе и објављује на интернету своју одлуку. Дакле, нема физичког контакта и заједничког сусрета такмичара, сви остају на својим адресама, а компјутери их повезују путем интернетске мреже и омогућавају им да се надмећу, приређујући им тако осећај виртуелног дружења.

Већ неколико година редовно се одржава интернетски куп у састављању анаграма, уз учешће енигмата из целог света, с тим што се анаграми састављају на енглеском језику. (Занимљив је податак да је наш енигмата Зоран Радисављевић из Новог Сада неколико пута побеђивао у том купу, доказујући своје мајсторство у

69

састављању анаграма и на страном, енглеском језику.) Поред овог светског, постоје и наша домаћа интернетска такмичења анаграмиста, која се одвијају у циклусима током целе године, и на којима учествује двадесетак најуспешнијих анаграмиста из наше земље.

Компјутерске загонетке

Свесни универзалних могућности примене компјутера, самоиницијативно или на захтев уредника и издавача енигматских листова, компјутерски програмери приступили су изради програма за састављање појединих врста загонетки. Убрзо су се појавили први програми за креирање загонетки. Неки од тих програма су строго чувана тајна, а неки се већ рекламирају и нуде на продају. У енигматским круговима је познато да неки издавачи листова, у жељи за уштедом на трошковима, више не користе сарадњу спољних сарадника, већ објављују само компјутерски израђене укрштенице. Дакле, сведоци смо првих покушаја да се енигматика аутоматизује и у сфери ауторства, а како та појава узима маха, разбуктава се и расправа међу енигматама о томе да ли компјутер може и треба бити коришћен у ту сврху.

При тражењу одговора на ово питање, мора се имати у виду да дефинитивно живимо у ери компјутера и информатичке технологије и да ће будућност сигурно показати још неке, за сада неслућене могућности ових „техничко-технолошких чудовишта“. Стога не треба априорно бити против сваког покушаја да се састављање загонетки аутоматизује. Уместо тога, треба поставити питање које загонетке компјутер може да саставља и какав је њихов квалитет, а остаје дилема кога сматрати аутором таквих творевина (програмера, продавца или корисника програма).

Колико је познато, за сада стручњаци за информатику нису одмакли даље од програма за састављање мрежних загонетки (пре свега укрштеница, магичних ликова и осмосмерки), додајући томе програме за израду анаграма. Можда се у потаји припрема још нешто, али је у сваком случају то скроман домет ако се има у виду да постоји око хиљаду загонетачких врста, подврста и варијација.

По једнодушној оцени енигматских зналаца, компјутерске укрштенице које се сада појављују у енигматској штампи су шаблонске и исподпросечног, боље речено лошег квалитета. Вероватно је то зато што су програме радили професионални информатичари без учешћа или консултације са енигматичарима, а још вероватније због тога што није обезбеђен довољно велики фонд речи као компјутерска база програма. Побољшавањем програма и проширењем лексичке базе података, компјутерске укрштенице могу добити на квалитету, али сигурно неће бити лишене шаблона, тако да по квалитету неће достићи маштовите и инвентивне саставе добрих енигмата.

За разлику од шаховских, енигматски велемајстори не треба да брину. Ако је компјутер у шаховској игри успео да победи светског првака Гарија Каспарова, нема изгледа да ће у скоријој будућности моћи да направи квалитетнији загонетачки састав него што то може врсни енигматски аутор. Још је сигурније да постоје неки енигматски састави, попут стиховних, које компјутер уопште не може да саставља, пошто нису засновани на шаблону, већ су резултат посебног надахнућа и стваралачке инвенције.

Закључимо на крају: не треба страховати од компјутера, јер ове машине не поседују оригиналност, маштовитост инвентивност и надахнуће енигматских стваралаца. Напротив, енигмати треба што више да користе њихове могућности као драгоцену помоћ при креирању својих загонетачких умотворина, пре свега због тога

70

што су брзина, прецизност и систематичност, којима се одликују компјутерски информациони системи, драгоцени при реализацији сваке добре енигматске идеје.

Литература:

Лазаревић, Мирослав: Енигматски магични квадрати (Енигматски савез Србије, Београд, 1999)

Лазаревић, Мирослав: О лудистима и компјутеризацији енигматике („Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 11, Београд, април 2005)

Лојаница, Драган: Могућности коришћења компјутера у енигматици („Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 8, Београд, март 2004)

Лојаница, Драган: Могућности компјутера као помоћног средства у енигматици („Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 9, Београд, јул 2004)

Лојаница, Драган : Компјутер у енигматици („Весник“ ЕК „Нова загонетка“ број 11, Београд, април 2005).

(Објављено у часопису Art tech „Свеске“, број 3, мај 2006)(Под називом „Компјутери и енигматика“ текст је објављен и у „Веснику“

ЕК „Нова загонетка“ број 15, мај 2006)

КВАЛИТЕТАН АНАГРАМ - ШТА ЈЕ ТО ?

1. Уводне напомене

Уз укрштенице и ребусе, у енигматским листовима и часописима највише је загонетачких састава заснованих на преметању слова, познатих под називом анаграми или преметаљке. Захваљујући сакупљачком труду др Динка Кнежевића и његових сарадника, у могућности смо да осваримо увих у компјутерски обрађену збирку од око 35 хиљада анаграма, који су објављени на нашем језику током протеклих педесетак година (накнадна напомена: до 2014. године сакупљено је више од 60 хиљада анаграма).

Једнако популарна и код састављача и код решавача, ова словна загонетка, која потиче још из античког доба, обавезно је заступљена међу задацима који се постављају на такмичењима љубитеља енигматике. Познато је да се код нас традиционално одржавају такмичења у решавању разних врста загонетки, а међу њима и анаграма (Првенство Београда, Првенство Србије, Првенство ученика основних школа и др.). Што се тиче надметања у састављању загонетака, најчешћа су такмичења анаграмиста (Првенство Србије, Меморијал „Ђуро Кнежевић“, Меморијал „Томислав Мунишић“, Такмичење у састављању насловних анаграма, Интернетски куп анаграмиста и др.). И редакције енигматских листова организују такмичења у састављању анаграма (“Новости енигма”, “Политика мозаик”, “Хупер енигматика”, “Беоквиз”, “Разонода” и др.).

Имајући у виду популарност и распрострањеност анаграма као енигматске врсте, неопходно је повести више рачуна о квалитету објављених састава, што подразумева сагласност о критеријумима за њихово вредновање. Антологија Зорана Радисављевића, објављена под називом Свет анаграма (Београд, 2004), избором од три хиљаде анаграма из домаће и светске енигматске продукције, наводи бројне примере успелих анаграма и илуструје сву лепоту преметања слова. С друге стране,

71

компјутерска збирка објављених анаграма, приређивача др Динка Кнежевића, мада такође садржи и квалитетне саставе, показује да се објављују и анаграми који по квалитету то не заслужују. Зато се, с правом, поставља питање које критеријуме треба имати у виду при оцењивању квалитета анаграма, посебно када се на појединим такмичењима бирају најбољи састави ове врсте.

До сада објављени информативно-теоријски текстови показују да се енигматски писци и уредници енигматских листова слажу да, због различитог начина презентације, није могуће по истим критеријумима вредновати и прозне и стиховне анаграме, већ треба примењивати посебна мерила за једну а посебна за другу врсту анаграма. Када се говори о конкретним критеријумима, нарочито у вези са прозним анаграмима, ставови појединих аутора се веома разликују.

У једном се сви сагласни – основни критеријум је веза између поставке и решења анаграма, подразумевајући под тим да поставка треба да буде индикативна и да асоцира на решење. Некима је то чак једини критеријум. Други аутори сматрају да при вредновању анаграма треба узети у обзир и дужину поставке, а трећи напомињу да се мора ценити и актуелност анаграма.

Доста целовит приказ карактеристика добрих прозних анаграма дао је један од наших водећих анаграмиста Зоран Радисављевић. Уз везу поставке с решењем, он истиче још 11 услова које треба да испуњава поставка анаграма: разумљивост, избегавање додатних објашњења, избегавање неуобичајених израза, забрана понављања речи у поставци и решењу, духовитост, граматичка исправност, редослед речи и употреба интерпункцијских знакова, избегавање неподесног остатка слова, избегавање измишљених синтагми, коришћење општепознате тематике и селективност.

Мада је на први поглед свеобухватна, Радисављевићевој класификацији се могу ставити две замерке. С једне стране, превише се детаљише у вези с језичком конструкцијом поставке анаграма, па се као посебни критеријуми истичу неки захтеви (разумљивост, избегавање неуобичајених израза, граматичка исправност, редослед речи и употреба интерпункцијских знакова, избегавање неподесног остатка слова и избегавање измишљених синтагми), који се заједно могу подвести под општи критеријум – граматичка и језичка исправност. С друге стране, као критеријуми нису наведени неки битни елементи који утичу на квалитет анаграма – дужина поставке, степен испреметаности слова, словна структура и логичка целовитост поставке.

На основу критичких ставова других аутора и сопственог сагледавања и практичног искуства, у наставку овог текста даје се заокружен преглед критеријума за вредновање анаграма, с тим што се најпре приказују фактори који утичу на квалитет прозних, а потом они на основу којих се утврђује успелост стиховних анаграма.

2. Вредновање прозних анаграма

По мишљењу аутора овог текста, при вредновању прозних анаграма не треба свим критеријумима придавати исти значај. Свакако да су од већег значаја критеријуми који одређују садржину анаграма, али не треба занемарити ни оне који се тичу његове форме. Мада редослед разматрања полази од важности појединих критеријума, не треба схватити да је тиме извршено њихово строго међусобно рангирање по значају.

У садржинском смислу, квалитет анаграма зависи од следећа четири чиниоца: 1) веза поставке и решења, 2) језичка исправност поставке, 3) логичка целовитост поставке и 4) тематска актуелност. Наравно, ови критеријуми нису сасвим егзактни, али могу помоћи да процена буде што мање субјективна.

72

Посматрано са формалне стране, на квалитет анаграма утичу три фактора: 1) дужина поставке, 2) степен испреметаности слова и 3) структура слова. Реч је о критеријумима који додатно доприносе оцени квалитета анаграма.

2.1. Веза поставке и решења. – Полазећи од тога да анаграм мора да буде „чист“ (тј. да постоји словна подударност његове поставке и решења), енигматски писци сагласно констатују да веза поставке и решења одлучујуће утиче на квалитет анаграма. Тај захтев односи се, пре свега, на прозне анаграме, због тога што они не изискују било каква додатна објашњења, већ њихова поставка директно треба да асоцира на решење.

Павле Богдановић, истакнути глумац и енигматски велемајстор из Загреба, заступајући овај став, сликовито истиче да се „узорни анаграми одликују тиме што им је садржај крвно повезани с њиховим решењем“.

Мирослав Шантек, енигмата и енигматски писац из Дуге Ресе, аутор прве књиге о анаграму на нашем језичком подручју, сматра да „задани текст мора бити у што ужој вези с одгонетком“, додајући уз то да „веза између заданог текста треба да буде што логичнија, да би смисао заданог упутио решавача на одгонетку“.

Познати енигмата и најплоднији српски енигматски писац, Јован Вуковић из Нове Пазове, пише да се „састављачи анаграма труде да веза између задатог текста и решења буде што логичнија и чвршћа...“ па „кад смисао задатог упућује решавача да брже дође до решења загонетке, онда се без претеривања може рећи да је састављен добар анаграм“.

Један од водећих српских енигматских песника, Никола Пешић из Ниша, кратко и јасно напомиње да је „добар анаграм онај коме није потребан никакав допунски текст, тј. чија сама постава асоцира на решење“.

А наш тренутно најплоднији и један од најуспешнијих анаграмиста, Зоран Радисављевић из Новог Сада, каже једноставно да је „неопходно да постоји повезаност анаграма са решењем“, сматрајући (као и Павле Богдановић) ту везу „крвном“.

Као илустрацију анаграма код којих постоји логична веза поставке и решења, наводимо примере FIAT UNO = FIN AUTO (аутор: Ивица Радовниковић), БУДВАНСКА РИВИЈЕРА = ДИВНА РИВА У БЕСКРАЈ (аутор: Момир Пауновић) и ЈУГОСЛОВЕНСКА НАРОДНА АРМИЈА = КРАЈ РУДОГ НАМ ЈЕ ОСНОВАНА СИЛА (аутор: Павле Богдановић).

2.2. Језичка исправност поставке. – Пошто се и кроз загонеташтво негује лепота и чистота језичког изражавања, при конципирању поставке анаграма мора да се води рачуна о њеном језичком склопу, тј. о лексичкој, граматичкој и синтактичкој исправности. Поставка треба да садржи само речи за које постоји потврда у релевантним речницима, лексиконима и енциклопедијама (никако измишљене кованице и произвољни неологизми), затим речи исправног граматичког облика (без грешака у роду, падежу, времену и сл.), као и речи које су распоређене у складу са синтактичким правилима (а не набацане збрда-здола).

Поштујући овај критеријум, није тешко просудити који од следећа два анаграма са решењем СТЕВАН СРЕМАЦ заслужује да буде објављен – СТВАРАМ СЦЕНЕ или ВЕСНА СТАРЦЕМ.

2.3. Логичка целовитост поставке. – Поставку анаграма која садржи више речи треба да одликује логичка целовитост, што подразумева да речи буду повезане у коректну синтагму, фразу или реченицу. Другим речима, поставка доброг анаграма би требало да следи једну јединствену, кохерентну замисао.

73

Посебно треба ценити напор анаграмиста који поставку од најмање 30 слова уобличе у синтактички коректну реченицу или логичну синтагму. Као пример, наводи се један од анаграма са конкурса поводом јубилеја ревије Разонода – БРАВО, ЈЕР ПОСТАСТЕ, ЕТО, ДОВИЈЕКА ЗНАМЕН ИГРЕ! (решење: ПЕТСТО БРОЈЕВА ЕНИГМАТСКЕ РЕВИЈЕ РАЗОНОДА). Правилно синтактички конципиран, овај анаграм је сасвим примерен јубилеју, пошто има форму честитке, којом се истиче да је ревија на дужи рок постала симбол игре односно разоноде.

Нажалост, насумице премећући слова, неки састављачи су склони да у поставку на силу просто „угурају“ неколико логички сасвим неспојивих речи, које потом покушавају да међусобно повежу једнословним или вишесловним узвицима, интерпункцијским знацима (упитници, узвичници, две тачке, три тачке) или измишљеним иницијалима. Зар није, на пример, смешно да ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ буде решење за следеће „анаграме“: КОВРЏАВИ ... НАЋИ ... КУЋА ... ФЕСТ (?!) или: ФРКЋУЋИ НАСТАВИ ЏАКОВЕ (!?) или: КАКО ЋЕ ЏИН ВУЋИ? ТВ? ФАРСА! ... Најблаже што се о њима може рећи јесте да их није требало објавити.

2.4. Тематска актуелност. – Да би загонетка била квалитетна и занимљива, неопходно је да буде тематски актуелна, што као правило важи и за анаграме. Тај захтев, поред аутора овог текста, посебно истичу Мирослав Шантек („преметаљке, колико је то могуће, треба да прате сва друштвена збивања, да су у току догађаја, тако да на страницама наших листова налазимо најновија збивања преточена у ове загонетке“) и Зоран Радисављевић, који под тим подразумева коришћење општепознате тематике („треба избегавати да у решењу анаграма буду мало познате личности, ретко коришћени страни изрази или превише стручни појмови“).

Најкраће речено, анаграми треба да буду актуелни с три аспекта – временског, тематског и вредносног. Тај критеријум, у смислу у којем га овде разматрамо, подразумева да решења анаграма треба да буду речи, синтагме, фразе или реченице, које се односе на појмове, личности, дела и догађаје који се занимљиви за решаваче зато што су пригодни и модерни а не архаични, битни а не небитни, главни а не споредни и односе се на области значајне за општу културу најширег круга решавача.

2.5. Дужина поставке. – Мада и кратки анаграми могу бити веома ефектни и квалитетни, што потврђују бројни примери објављених анаграмних минијатура (попут анаграма Динка Кнежевића ДЕВИЧАНСТВО = ВИВА ЧЕДНОСТ), при вредновању ових енигматских састава треба свакако ценити и њихову дужину, будући да конципирање дуже поставке представља додатни отежавајући фактор за састављаче.

Сматра се да је анаграм квалитетнији уколико му је поставка дужа, тј. ако садржи више слова (нарочито ако су слова срочена у лепу синтагму, ефектну фразу или складну реченицу), јер је тада енигматски занимљивији, загонетнији и изискује већи напор решавача. У обрнутом случају, ако је поставка састављена од речи са мање слова, то не гарантује да ће анаграм бити занимљив за решавање. Код кратких анаграма понекад нема дражи одгонетања, јер је решење „провидно“ и открива се такорећи „на први поглед“.

2.6. Степен испреметаности слова. – Некада анаграми, иако имају логичну везу поставке и решења, нису занимљиви за решавање зато што је било мало “тумбања слова“, па је одгонетка лако уочљива. На пример, ГОЛА МАЈА = ГОЈА МАЛА представља успео анаграм (и спунеризам), пошто је решење назив слике, а поставка садржи име сликара (ГОЈА) који слика (МАЛА). Нажалост, у поступку анаграмирања

74

места су међусобно заменила само трећа слова у обе речи (Л и Ј), што овај анаграм, иако је права састављачка бравура, чини исувише лаким за решавање.

Квалитетан анаграм треба да се одликује већим степеном испреметаности („истумбаности“) слова. Идеално би било да сва слова промене места, чиме анаграм постаје тежи за решавање, али је то најчешће немогуће, па анаграмистима преостаје да се потруде да слова „промешају“ што је више могуће.

Недопустиво је да једна цела реч из решења буде пренета у поставку без икакве измене (на пример, АДМИРАЛ ПЕРИЋ = РАДМИЛА ПЕРИЋ). С друге стране, пожељан је такав степен испреметаности слова да се не преносе неизмењени низови дужи од три слова. На пример, у формалном смислу, бољи је анаграм НАРАСТИ = СТАНАРИ него РИСТАНА = СТАНАРИ, јер је у првом примеру из решења у поставку пренет трословни низ слова НАР, а у другом петословни низ СТАНА, што значи да су у првом примеру слова више испреметана.

2.7. Структура слова. – Мада је овај критеријум небитан са становишта решавача, веома је значајан ако се посматра из угла састављача. Наиме, састављачима је познато да се до поставке анаграма лакше и брже долази ако решење садржи фреквентнија (учесталија) слова и ако нема „једноличан“ словни склоп (вишеструко понављање истих сугласника и самогласника).

На основу анализе др Динка Кнежевића о учесталости слова у укрштеницама, можемо извући одговарајуће закључке и у вези са анаграмима. Из те анализе произилази да су у речима најчешћи сугласници Р, Т, Н, К и С, а од самогласника А и И, док се најређе појављују сугласници Џ, Ђ, Ф, Ж, Ћ, Љ и Њ и самогласник У.

Пошто су речи са мање фреквентним словима и „једноличним“ словним склопом теже за анаграмирање, ваљало би додатно вредновати анаграме у којима се појављују такве речи, наравно под условом да су задовољени остали критеријуми.

Колико је тешко састављати анаграме од речи неповољне словне структуре најбоље се може показати на примеру анаграма с решењем ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ. Аутор овог текста није пронашао ниједан анаграм достојан имена и дела овог великана наше културе. Разлог није у неинвентивности анаграмиста, већ у непремостивим тешкоћама које ствара словни склоп имена и презимена (постојање сугласника Џ, Ф, Ћ, Ћ).

3. Вредновање стиховних анаграма

Код неких енигмата влада погрешно уверење да је стиховне анаграме много лакше састављати него прозне и да су зато мање вредни. Нажалост, такво мишљење имају и поједини енигматски уредници, па се у неким листовима уопште не објављују анаграми у стиху, што је неприхватљиво и штетно и за енигматику и за поезију.

Без икакве дилеме, стиховни анаграми, па и друге загонетке ове форме, треба да имају равноправан третман са прозним, можда чак и извесну предност, јер загонетање у стиху има код нас вековну традицију, коју нипошто не ваља прекидати. Разлог дугогодишње популарности оваквих загонетака је врло једноставан – специфична стиховна форма чини ове загонетке атрактивнијим и занимљивијим за решавање, а истовремено представља „копчу“ која их издваја из реда обичних новинских састава и повезује са књижевношћу односно уметничким стваралаштвом.

Међутим, да би стиховни анаграми остварили поменуту функцију, морају задовољити два основна критеријума – да имају задовољавајућу поставку и прикладну поетску форму. У праву је Јован Вуковић кад каже да „није нимало лако бити енигматски песник, јер сем што мора да познаје правила поезије и особености стиха, он

75

уз то треба да буде проницљив и оштроуман, како би нашао примамљиву загонетачку тему“.

3.1. Поставка стиховног анаграма. – Као основни елемент који га чини загонетком, поставка стиховног анаграма има одређене особености, па треба да испуњава и неке посебне захтеве, због чега се у извесној мери разликује од поставке прозног анаграма.

Код анаграма у стиху пожељно је, али не и неопходно, да постоји веза поставке и решења. Зоран Радисављевић погрешно тврди да кад „анаграмни изрази нису довољни решавачима да дођу до одгонетке и ... не могу самостално да стоје ... анаграмисти их представљају као део стихова“. Дакле, по њему испада да се код стиховних анаграма користе „отпаци“ прозних анаграма и да су стиховни анаграми нужно зло и резервна варијанта у ситуацији кад састављач не нађе прикладну поставку за прозни анаграм.

Напротив, за поставку стиховног анаграма може се узети само реч или група речи које се могу уклопити у одређену стиховну композицију. Другим речима, поставка треба да буде подесна за стиховну обраду, да би се по дужини односно броју слогова уклопила у одговарајућу метрику стиха, а сем тога пожељно је да има равномернији склоп склоп самогласника и сугласника, јер то доприноси ритмици и мелодици стихова. Предност треба дати речима „монотоне структуре“ (са наизменичним ређањем сугласника и самогласника) у односу на „храпаве речи“ (са великим сугласничким скупинама), јер ове друге ремете склад стихова.

Битна је и дужина поставке, мерена бројем слова односно слогова. Није добро ако је поставка кратка, до четири-пет слова (осим у енигматици за децу), да анаграм не би био превише лак за решавање, али не ваља ни када је предугачка, јер се у том случају тешко може уклопити у стихове. У енигматској пракси је установљено неписано правило да се успелим сматрају стиховни анаграми са поставком од најмање три слога односно седам-осам слова, а изузетно квалитетним они чија поставка има више од десет слова. Ипак, за разлику од прозних анаграмиста, састављачи анаграма у стиху не би требало да се надмећу у дужини поставке, будући да их у томе лимитира метрика стиха.

Поставка треба да буде директно наведена односно уклопљена у стиховну композицију, а ако је чини једна реч, и то именица, може се представити одговарајућим синонимом или пригодним кратким описом, чиме се добија тзв. стиховни анаграмни пар. Подразумева се да и поставка стиховног анаграма тематски, временски и вредносно треба да буде актуелна.

3.2 Стиховна обрада анаграма. - Условно говорећи, стиховни анаграми могу се сматрати обликом „примењеног песништва“, односно „поезијом у служби енигматике“. Како пише Радомир Мићуновић, аутор оваквих састава је „песник у енигматици и енигмата у песништву“, а његово дело представља „својеврсни тајнопис“.

Стиховни анаграм треба да буде кратак и језгровит лирски састав, строго поштоване метрике, својствен дечијој поезији, исказан са што мање стихова и речи. Пошто му не одговара епска расплинутост и ширина, стиховни анаграм не би смео бити „енигматска поема“, већ само ефектна „песничка минијатура“, обликована у кратким метричким стопама (четверац, шестерац или осмерац), односно у малом броју стихова (дистиху, катрену или октави).

Да би анаграм био занимљив за решавање, неопходно је да стихови буду једноставним ритмични, мелодични и сликовити, а ипак довољно загонетни. Као

76

стиховне украсе, треба користити све познате типове риме (дактилску, мушку, женску, леонинску) и све начине римовања (монориму, укрштено римовање, римовање парних стихова, римовање суседних стихова и мешовите моделе римовања), јер то додатно доприноси атрактивности овог енигматског састава.

Духовити, метафорични, фигуративни и асоцијативни стихови чине анаграм посебно лепршавим и довољно тајновитим. Када поставка није подесна за такав начин стиховне презентације, састављачу могу послужити лепи описни стихови.

Литература

ВУКОВИЋ, Јован, Дворска дама („Новости енигма“, бр. 2111, 2. март 2001)ВУКОВИЋ, Јован, Тајне и чари стиховног анаграма („Свеске“ бр. 59-61,

Панчево, децембар 2001)КНЕЖЕВИЋ Динко, Анализа учесталости слова у крижаљкама („Чвор“,

Бјеловар, 1980)МИЋУНОВИЋ, Радомир, Својеврсни тајнопис „Весник“ ЕК „Нова загонетка“,

бр. 9, Београд, јул 2004)ПАУНОВИЋ, Момир, Стиховни анаграм и његове варијације (Књижара „Прота

Васа“, Панчево, 2001)ПАУНОВИЋ, Момир, Најбољи су анаграми код којих сва слова мењају места

(„Панчевац“, бр. 3935, Панчево, 7. јун 2002)ПАУНОВИЋ, Момир, Стиховна презентација загонетки, („Весник“ ЕК „Нова

загонетка“, бр. 7, Београд, новембар 2003)ПАУНОВИЋ, Момир, Енигматске риме („Мали Немо“, Панчево, 2004)ПЕШИЋ, Никола, Енигморимићи („Машинац принт“, Ниш, 2003)ПЕШИЋ, Никола, Енигматске риме („Весник“ ЕК „Нова загонетка“, бр. 10,

Београд, новембар 2004)РАДИСАВЉЕВИЋ, Зоран, Свет анаграма („Дивит“, Београд, 2004)ШАНТЕК, Мирослав, Загонетке анаграм и палиндром („Чвор“, Бјеловар, 1975)

(Објављено у уметничком магазину „Квартал“, број 5, пролеће 2006)

СТИХОВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАГОНЕТКИ

1. Уводне напомене

Уз богатство садржаја и обиље врста и жанрова, савремено загонеташтво, као сегмент књижевног и новинског стваралаштва, одликује се и разноврсношћу облика презентације загонетки. У истраживачким текстовима из ове области помиње се да је евидентирано скоро четири хиљаде назива за разне врсте енигматских састава (1). Наравно, то не значи да постоји толико врста загонетки, јер се за неке од њих у српском језику користе по два, три, па чак и више назива. Ипак, са сигурношћу се може тврдити да је број загонетачких врста, подврста и варијација већи од хиљаду.

Разумљиво је да се уз толико шаренило енигматских врста подразумева и богатство форми за презентацију загонетки, тј. могућности исказивања загонетачких поставки и одгонетки. Не узимајући у обзир могуће комбинације, евидентно је да постоје четири основна начина презентације загонетки – прозни, стиховни, графички и математички.

77

Овај текст је посвећен стиховној обради загонетки. Поетска форма у загонеташтву заслужује посебну пажњу не само због тога што је радо коришћена и што се може применити код великог броја загонетки (2), већ превасходно зато што стихови дају загонеткама уметничку вредност и сврставају их у књижевне творевине.

2. Распевана играрија духа

Стиховна презентација загонетки својствена је и примерена њиховој природи. До таквог закључка може се доћи, пре свега, анализом српских загонетака из традиције усменог народног књижевног стваралаштва. Бисерна зрнца ових мудрости, сабрана у ризници народних умотворина, у великом броју случајева, оденута су у стиховно рухо. Сетимо се карактеристичних примера:

Наш војвода воду пије,а над њим се барјак вије.

(Решење: петао)

Трчи, трчи трчуљак,виси, виси висуљак,бога моли трчуљак

да отпадне висуљак.(Решење: свиња и жир)

Између загонетки и поезије постоји, могло би се рећи, природна веза. То се посебно истиче у више респектабилних студија посвећених загонеташтву. У том погледу, нарочито треба истаћи запажања Ђорђа Натошевића, Миодрага С. Лалевића и Јована Деретића.

Стари школски реформатор и први писац уџбеника по Вуковом правопису, Ђорђе Натошевић, који се бавио и истраживањем наше енигматске баштине, истиче да је загонетка забава, оштрење пажње и сећања, разума и ума, буђење и одгајање можи уображавања и дара песништва.(3)

Лингвиста Миодраг С. Лалевић, аутор веома занимљиве студије посвећене загонеташтву, сматра да су загонетке искрице које имају за циљ да заголицају дух, па их у том смислу назива правом распеваном играријом духа. (4)

Јован Деретић, истакнути истраживач историје српске књижевности, заступа став да загонетка, као енигматична форма, садржи метафорично-алегоријски опис неке ствари или појма чије име треба погодити. (5) Наравно, такав опис својствен је, пре свега, поезији.

Стихови су, дакле, без икакве сумње, врло прикладна форма за саопштавање загонетачких зачкољица иу заврзлама. Међутим, не било какви стихови, већ само они који задовољавају одређене захтеве у погледу начина стилизације и метричке форме.

3. Особености загонетачких стихова

Условно говорећи, стихови у загонеташтву могу се сматрати примењеним песништвом или поезијом у служби енигматике, (6) јер представљају „везивно ткиво“ између загонетке и одгонетке.

Независно од тога да ли је реч о загонеткама из традиције усменог народног књижевног стваралаштва, о загонетачтву из наше модерне књижевности, или о енигматици као посебном новинском жанру, поетска презентација загонетки, и у

78

формалном и у садржинском смислу, подразумева специфичан стиховни израз. Стиховна загонетка је кратак и језгровит лирски састав, својствен дечијој поезији, исказан са што мање стихова и речи. Овакав загонетачки састав не сме да прерасте у „енигматску поему“, будући да му не одговара епска расплинутост и ширина. Популарно речено, загонетка у стиху је ефектна само у облику „поетске минијатуре“, „песничке вињете“ или „стиховног мињона“. С друге стране, да би одгонетачима били занимљиви и довољно индикативни, загонетачки стихови по садржини треба да буду једноставни, мелодични и сликовити.

Ја сам нека трава,зар ме виђо ниси?

Прва пола мог именамој малишко ти си.

(Решење: детелина)

Ова загонетка објављена је у дечијем листу Невен, који је излазио у Новом Саду и Загребу у периоду 1880-1907. године. Једна је од бројних „дашталица“ оснивача и издавача тог листа, Јована Јовановића Змаја. Као и друге Змајеве загонетке, красе је све поменуте особине најбољих загонетачких стихова.

Стиховне загонетке обликоване су у кратким метричким стопама, углавном у четверцу (стих од четири слога), шестерцу (шест слогова) или осмерцу (осам слогова). Дуже метричке стопе у стиховном загонеташтву се ретко могу наћи. По броју стихова, најчешће су загонетке у форми катрена (строфа од четири стиха). Појављују се често у облику октаве (осам стихова), ређе у већем броју стихова, а најређе у дистиху (два стиха). Међутим,загонетка може бити поетски занимљива и када се, по броју стихова, не уклапа у неку од поменутих класичних форми. То се лепо види из следеће загонетке Десанке Максимовић (7):

Плетено је – сито није,округласто – слово није,

од греде до гредебубица га преде,промаја га вије,мамица га паје,

сада већ знаш шта је.(Решење: паучина)

Неписано је правило да стихови у загонеткама буду римовани, јер је рима украс који доприноси њиховом складу, мелодици и ритмици. У којој мери добар песник може римом да украси загонетачки састав, на најбољи начин показао је Брана Цветковић – Чика Брана (8):

На осмицу личи мати,а прутић је сличан тати.

Четир кћери витког стасапевају у четир гласа.Та се песма увек чује

кад их тата помилује.(Решење: виолина)

79

Као што је познато, под римом се подразумева гласовно подударање двају стихова, почињући од наглашеног вокала последње речи. Што је то подударање веће, риме су успелије. Наведена загонетка Чика Бране показује да је рима лепа само ако је искрена, спонтана и природна, а не шаблонска, вештачка или натегнута.

У стиховном загонеташтву примењиви су сви познати типови риме: дактилска, са подударањем у три слога (понети-донети), женска, кад се подударају два слога (слава-глава), мушка, као подударање само у једном слогу (хлад-млад) и леонинска, тј. подударање прве и друге половине истог стиха (тешко робљу док не стигне гробљу). Могући су и различити начини римовања: монорима (кад се у строфи међусобно римују сви стихови, уз исто гласовно подударање), римовање парова суседних стихова (првог са другим, трећег са четвртим), укрштено римовање (првог са трећим и другог са четвртим стихом), римовање парних стихова (другог са четвртим). Осим ових основних, у загонеткама се могу наћи и разни мешовити модели римовања.

4. Разлика између књижевних и новинских загонетки

Мада се све стиховне загонетке, независно од стилских и формалних разлика које међу њима постоје, сматрају књижевним творевимама, овом приликом ћемо их, из аналитичких разлога, условно поделити на књижевне (у ужем смислу) и на новинске загонетке. У групу књижевних стиховних загонетки треба свакако уврстити загонетке из традиције усменог књижевног стваралаштва, које су сачувана од заборава захваљујући сакупљачком труду Вука Стефановића Караџића, али и напорима Ђорђа Натошевића (9), Стојана Новаковића (10), Јаше Продановића (11) и других. У исту групу спадају и стиховне загонетке из књижевног стваралаштва наших истакнутих писаца (12). С друге стране, новинским стиховним загонеткама треба сматрати све саставе ове врсте који се објављују у специјализованим енигматским листовима. Поред аутора овог текста (13), о њима је праву студију сачинио Никола Пешић (14).

Књижевне стиховне загонетке одликују се сликовитим, фигуративним и асоцијативним стиховима. У њима није непосредно садржана поставка загонетке, нити је наведен синоним одгонетке, већ се као основно загонетачко средство користе стилске фигуре, тако да на решење загонетке, по правилу, упућују ефектни асоцијативни, метафорични и алегоријски описи.

У савременој српској поезији оваквим стиховима одликују се нарочито загонетке Добрице Ерића. Ево како овај песник, користећи своју омиљену стилску фигуру, једноставно и кратко формулише загонетку:

На крову небаједан златан цреп.

Да њега није,свет би био слеп.

(Решење: сунце)

Песник Брана Цветковић – Чика Брана, инспирисан народним стваралаштвом, тридесетих година прошлог века објавио је на страницама „Политике за децу“ много лепих стиховних загонетки, стекавши међу нашим књижевним ствараоцима реноме врхунског загонетача. Његову загонетку о виолини поменули смо као пример мајсторског римовања, али он заслужује да истакнемо још једну загонетку, сада као илустрацију ефектне метафоре:

80

Преконоћ се створи такоу шуми, у миру.

Познаћеш је врло лакопо белом шеширу.

Главу нема, шешир има,по моди се спрема.

На једној се нози климаа ципелу нема.

(Решење: печурка)

За разлику од књижевних, у новинским загонеткама се ретко користе стилске фигуре. Уместо тога, индикација одгонетке даје се директним навођењем загонетачке поставке, истицањем синонима односно апозиције или пак прикладним описом. Уосталом, по својој суштини, новински стиховни енигматски састави се битно разликују од класичних загонетки, па је неминовно да имају и другачију стиховну форму.

Новинске стиховне загонетке заснивају се на игри речима и словима, односно на њиховим различитим комбинацијама. Познато је скоро три стотине врста, подврста и варијација ових загонетки. Према томе о каквој је комбинацији реч, оне се могу систематизовати у више група: анаграми (код којих се до решења долази преметањем слова или слогова једне речи или групе речи, да би се као решење добила друга реч или група речи), читаљке (чија је суштина да се директим читањем поставке долази до одгонетке), спајаљке (чија се решења добијају спајањем описаних појмова), мењаљке (које се заснивају на додавању, одузимању или промени једног слова у речи да би се добила друга реч), чауре (код којих се један појам крије у другом), граматичке загонетке (чија се решења добијају применом неких правила граматике и правописа) и др.(15).

На ТАНКЕРУ, браћо мила,митска неман гнездо свила.

То је маште чудно дело:људска глава, коњско тело.

(Решење: кентаур)

Навели смо пример анаграма, као најпопуларније новинске енигматске врсте, да бисмо помоћу њега показали специфичност обраде оваквих стиховних загонетки. Пошто се анаграм заснива на преметању слова, сатављач је био обавезан да у стиховима наведе поставку, тј. реч чија слова треба преметати да би се добило решење. У овом случају, поставка је реч ТАНКЕРУ и она је одштампана крупним масним словима, чиме састављач ставља до знања да управо њу треба преметати. Истовремено, стихови садрже и речи митска неман (такође посебно истакнуте), као апозицију појма који представља решење.

Према томе о којој новинској стиховној загонеци је реч, разликује се и начин представљања њене поставке и решења, али у сваком случају стихови нису фигуративни и метафорични, већ директније и конкретније упућују на одгонетку. Дакле, код стиховне презентације ових загонетки, аутор се суочава са ограничењима која проистичу из обавезне употребе одређених речи. А пошто му је песничка слобода спутана, стихови понекад не могу бити ефектни и атрактивни као што су класични књижевни загонетачки стихови.

81

Фусноте:

(1) Марјан Радаковић, Енигматско називље, Весник ЕК „Нова загонетка“ број 1, март 2002

(2) Никола Пешић, Енигморимићи, Машинац принт, Ниш, 2003(3) Ђорђе Натошевић, Српске народне загонетке, Нови Сад, 1877(4) Миодраг С. Лалевић, Загонетка – играрија духа, Загреб, 1972(5) Јован Деретић, Кратка историја српске књижевности, Београд, 1987(6) Момир Пауновић, Стиховни анаграм и његове варијације, Панчево, 2001(7) Д. Максимовић и Ј. Хрваћанин, Загонетке лаке за ђаке прваке, Београд, 1942(8) Чика Брана Цветковић, Загонетке, Београд, 2001(9) Ђорђе Натошевић, Српске народне загонетке, Нови Сад, 1877(10) Стојан Новаковић, Српске народне загонетке, Београд – Панчево, 1877(11) Јаша Продановић, Антологија народних приповедака и осталих прозних

народних умотворина, Београд, 1951(12) Јован Вуковић, Литерате енигмате, Сомбор, 1991(13) Момир Пауновић, Загонетке у стиху, Панчево, 2000(14) Никола Пешић, Енигморимићи, Машинац принт, Ниш, 2003(15) Никола Пешић, Енигморимићи, Машинац принт, Ниш, 2003.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 68, јун 2003)(Текст објавио и „Весник“ ЕК „Нова загонетка“, број 7, новембар2003)

АНАГРАМ ВРЕДАН КЊИГЕ

Сређујући књиге у својој кућној библиотеци, ових дана сам поново имао у рукама превод на српски језик једног италијанског романа, за који ме везује занимљива епизода, које се са задовољством присећам и која, сматрам, заслужује да буде забележена у нашем енигматском гласилу.

Пре три године изненадио ме телефонски позив мени непознате госпође Гордане Бреберине из Београда. Представила се као књижевни преводилац и саопштила да управо са италијанског преводи књигу „Imprimatur“, аутора Рите Моналди и Франческа Сортија. Навела је да један део те књиге садржи неколико загонетака, међу којима и анаграм, који се у књизи нуди као задатак за решавање. Тај анаграм, рекла је, када се дословно преведе са италијанског, нема везе са решењем, па губи смисао и одудара од принципа на којима се заснива ова загонетка. Због тога је, наравно, одлучила да уместо буквалног превода у текст убаци пример анаграма који има смисла на српском језику. Невична анаграмирању, госпођа Бреберина је затражила помоћ од нашег истакнутог енигмате Бранка Полића, а он јој је препоручио да се обрати мени, као једном од енигмата који се претежно бави анаграмима.

Са задовољством сам се одазвао ургентној молби и, поштујући захтев госпође Бреберине да поставка буде у облику краће реченице, већ сутрадан сам јој телефоном препоручио три могућа анаграма. Захвалила је и одмах се изјасника који јој се анаграм, због краткоће и једноставности, чини најсимпатичнијим. Наш разговор је завршен уз обећање преводиоца да ми као награда следи примерак те књиге.

Роман је изашао из штампе 2004. године у издању „Лагуне“, под оригиналним насловом „Imprimatur“. На страни 370 овог романа читалац ће наћи следећи део дијалога:

82

„Ја ћу да ти откријем Тиракордине и Дулчибенијеве тајне. Прва, она од синоћ – сећаш ли се? – била је да се погоди шта то заједничко имају „изволите унутра“ и „они ти улазе у врт“. Решење је: анаграм“.

„Анаграм?“„Наравно. Слова неког израза распоређена тако да се добије неки други израз“.Део текста „ОНИ ТИ УЛАЗЕ У ВРТ“ представља мој анаграм са решењем

„ИЗВОЛИТЕ УНУТРА“, наручен од преводица романа.Наравно, учтива госпођа Бреберина је одржала обећање, па сам, као награду,

добио примерак књиге, уз следећу посвету: „Стручњаку за анаграме од неизмерно захвалног преводиоца. У Београду, 10. марта 2004.“

Ову књигу, која је својевремено била европски и светски бестселер, чувам као драгоцену успомену. Занемарујући за тренутак немерљиву драгоценост ове књиге са аспекта тзв. вредности посебне наклоности, напомињем да је њена цена у књижарама након изласка из штампе износила 800 динара. У сваком случају, био је то највећи „хонорар“ који сам до сада добио, за један по вредности, руку на срце, просечан анаграм.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 19, март 2008)

ВЛАДЕТА ТРИВУНАЦ –НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ

Панчево је град богате енигматске традиције, која је зачета још крајем 19. века „дашталицама“ Јована Јовановића Змаја у листу „Жижа“, настављена почетком 20. века ребусима и другим загонеткама у часопису „Споменак“, да би крајем 20. и почетком 21. века, с плодним стваралаштвом десеторице загонетача, доживела прави процват. Као сарадници најпознатијих енигматских листова и часописа („Енигме“, „Новости енигме“, „Политикиног мозаика“, „Еуреке“, „Вјесниковог квиза“, „Енигматике“, „Беоквиза“ и др.), афирмисали су се Владета Тривунац, Стеван Маљковић, Марко Марић, Жељко Прванов, Бранислав Арађан, Бата Маринковић, Богош Лајош и још неки житељи овог града, међу којима и аутор ових редова.

Загонетач иноватор

Посебно место у групи панчевачких енигмата заузима Владета Тривунац, дипломирани инжењер технологије у пензији, некадашњи радник „Азотаре“ и „Петрохемије“. Човек широког спектра интересовања, између две велике љубави – књижевности и технологије – определио се за инжењерство као професију, а између два хобија – шаха и енигматике – предност је дао загонеткама. Резултати које је постигао потврђују да је направио добар избор, мада они који га добро познају тврде да би, захваљујући упорности, преданости и темељности која га краси, био успешан и да се приклонио другим двема љубавима.

Судећи по ономе што је записано у репрезентативним издањима Енигматског савеза Србије – „Лексикону српских енигмата“ и „Библиографији српске енигматије“ – Владета Тривунац је један од водећих савремених загонетача, чији састављачки опус, поред укрштених речи, обухвата више од 280 енигматских врста и варијација. Према његовој прецизној евиденцији, од 1977. године до сада он је у преко 50 листова и часописа објавио укупно 2.673 састава, највише словних ребуса, анаграма, индиреката,

83

клинова и пирамида, али је познат и као састављач мрежних загонетака. Међу водећим енигматама је по броју објављених магичних квадрата и магичних ликова, а исказао се и као аутор класичних укрштеница и скандинавки.

Као састављач, Тривунац се одликује оригиналношћу и склоношћу ка енигматским иновацијама. Залажући се пре свега за квалитет, није се такмичио с другима по броју објављених састава, али је зато познат као аутор нових енигматских идеја (током протеклих година открио је чак 130 нових енигматских врста или варијација и 600 нових кључева у словним ребусима). Последњих година мање саставља, пошто се посветио писању књига и чланака о енигматском стваралаштву.

Плодан енигматски писац

Захваљујући неуморном истраживачком и аналитичком раду, Владета Тривунац важи за најбољег познаваоца наше енигматске баштине, посебно ребуса, а по броју објављених књига и информативно-теоријских текстова, без икакве сумње, постао је најпродуктивнији и најзначајнији српски енигматски писац и популаризатор овог вида духовног стваралаштва. Његов ауторски опус у овој области обухвата седамдесетак библиографских јединица.

Тривунац предњачи као аутор енигматских књига. Од 1998. године до данас публиковао је чак 16 наслова: „Како решавати словне ребусе“ (1998), „Идеје у словним ребусима“ (2001), „Клинови, пирамиде и варијације“ (2006), „Магични ликови 7 х 11 Бошка Петровића“ (2006), „Магични квадрат 7 х 7“ (2007), „565 једнословних ребуса“ (2008), „1600 идеја у словним ребусима“ (2009), „Анаграмна казивања“ (2009), „Словни ребус – енциклопедија“ (2010), „Словни ребус – антологија“ (2010), „Словни ребуси Михајла Вемића“ (с Мирославом Лазаревићем, 2011), „Мозгалица индирект“ (2011), „Енигма 1-200“ (с Јованом Вуковићем, 2011), „Словноребусне каже“ (2012), „Јавност – енигматска страна“ (2013) и „Енигматска аутобиографија – одабрани радови“ (2013).

Љубитељима мрежних загонетака посебно су занимљиве Тривунчеве књиге о магичним квадратима 7 х 7 и магичним ликовима 7 х 11, које су посвећене специфичностима ових популарних врста укрштених речи и тајнама њиховог састављања. Књига „Магични квадрат 7 х 7“ постала је обавезно штиво за састављаче и енигматске уреднике, јер као збирка од четири хиљаде ових састава омогућава увид у досадашње стваралаштво и спречава евентуалне плагијате и поновно штампање истих састава.

У штампи су две нове књиге Владете Тривунца: „Енигматска аутобиографија – новитети и рекорди“ и „Загонетка криптограм“ (с Бранком Миловановићем). Упоредо припрема још две књиге – „Сепарати ЕД 'Загонетка' у 'Еуреци“ и „Енигматска аутобиографија – одабрани текстови“. Тиме ће, каже, заокружити свој замашни публицистички опус, што ипак треба примити с резервом, будући да његов истраживачки дух не мирује, мада је већ зашао у осму деценију живота.

(Објављено у „Панчевцу“, број 4506, 16. маја 2013)

ХИЉАДИТИ БРОЈ „ЕНИГМЕ“

Наш лист „Енигма“, касније „Новости енигма“, који без прекида излази почев од 7. јула 1951. године, тридесет година као издање „Енигматског клуба „Београд“, а

84

потом Компаније „Новости“, јула ове године обележио је 63. годишњицу, појавивши се на киосцима 2382. пут.

Први у низу својих великих јубилеја „Енигма“ је обележила сада већ давне 1975. године – 22. августа те године на киосцима се, на повећаном броју страна, појавио хиљадити број листа. Поводом овог јубилеја, на прве четири стране штампани су пригодни текстови о томе како се појавио први број „Енигме“, о покретачима листа Свети Павловићу и Бошку Комненовићу, о Петру Стојановићу, првом главном и одговорном уреднику, о Милету Бенедетићу, аутору „главе“ за први број и о главном уреднику Власти Павловићу (који је до тада уредио 998 бројева „Енигме“).

У хиљадитом броју „Енигме“ објављени су резултати великог троделног сарадничког конкурса „Минос“ – борба за квалитет. У првом делу конкурса за најбољу укрштеницу награђен је Фехим Кујунџић из Зворника, за ребус Александар Кобељски из Пожаревца, а за испуњаљку Павле Богдановић из Загреба. Победници у другом делу конкурса били су: за укрштеницу поново Фехим Кујунџић из Зворника, а за стиховну загонетку Божидар Враницки из Сплита. Најзад, у трећем делу конкурса, прва награда за укрштеницу није додељена, а другу награду је освојио Ивица Млађеновић из Београда, прву награду за криптограм добила је Љерка Радивој са Крка, док је најбољи прозни анаграм саставио Павле Богдановић из Загреба.

Саопштени су и резултати великог наградног (решавачког) конкурса за читаоце „Енигме“. Прва награда припала је Илији Килибарди из Крушевца, друга Љубици Шавији из Какња, а трећа Милисаву Васиљевићу из Београда, с тим што је додељено још 20 утешних награда.

У том броју велику јубиларну укрштеницу на дуплерици, на дијаграму у облику броја 1000, саставио је Крста Иванов из Бора. Поред њега, аутори укрштеница били су Фехим Кујунџић, Милан Шабан, Велибор Тодоровић, Љерка Радивој, Михаило Рељић, Павле Богдановић, Момир Пауновић и Жарко Пешић. Укрштенице на првој и последњој страни дело су Томислава Вукадиновића. А разне „ситне“ загонетке саставили су Драгић Филиповић, Божидар Враницки, Павле Богдановић, Љерка Радивој, Момир Пауновић, Мирослав Цветковић и Лазар Субић.

До хиљадитог броја „Енигма“ је излазила седмично, па је разумљиво што се за 24 године појавило хиљаду бројева. Када је лист постао издање Компаније „Новости“, тај темпо излажења потрајао је још петнаестак година, да би потом лист постао полумесечник, а одскора и месечник, догуравши новембра ове године до 2386. броја. „Енигма је по томе убедљиви рекордер, као наш најстарији и најдуговечнији енигматски лист.

Веома ми је драго што сам и ја у овом јубиларном броју заступљен са неколико радова. Мада сам се током педесетогодишњег бављења енигматиком углавном афирмисао као састављач стиховних загонетака, имао сам част да у хиљадитом броју „Енигме“, осим са пет стиховних анаграма, будем заступљен и са две веће и две мање укрштенице.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 40, децембра 2014)

85

Р Е Ц Е Н З И Ј ЕИ П Р И К А З И

86

АНАГРАМНИ БИСЕРИ ВЕСЕЛИНА ПАТРНОГИЋА

Одавно се није десило да неко од енигмата младе генерације на велика врата уђе у друштво енигматских велемајстора, као што је то пошло за руком Веселину – Веси Патрногићу, дипломираном инжењеру геологије из Београда. Раскошног енигматског талента, Веселин Патрногић се веома брзо исказао као аутор свестраног интересовања и опсежног стваралачког опуса. Са успехом се огледао у многим енигматским жанровима, што га је и препоручило за место уредника престижног енигматског листа, алије у својој релативно краткој каријери, прекинутој прераном смрћу, објавио највише укрштеница и прозних анаграма. Мада је важио за једног од водећих састављача скандинавки, прави изазов били су му прозни анаграми, чијим састављањем је показао своје врхунско енигматско умеће, које га, без икакве сумње, сврстава у сам врх листе састављача ових словних загонетки.

На основу увида у збирку од 820 Патрногићевих објављених анаграма (коју је у електронском облику сачинио др Динко Кнежевић, намеће се основни закључак да је овај некрунисани енигматски велемајстор својим саставима третирао веома широко тематско подручје, па се без претеривања може рећи да нема области из које није црпео инспирацију за анаграмирање. Бежећи од општих тема, које су други годинама експлоатисали, он је у својим анаграмима промовисао истакнуте личности из света науке и културе, глумце и спортисте, не либећи се да успут „дотакне“ и политичаре, а не зазирући некад ни од вулгарних и ласцивних тема, чим би му се указала прилика да словном играријом дође до ефектне асоцијације.

Вансеријска инвентивност и изванредна енигматска техника омогућавале су Веселину Патрногићу да брзо и лако долази до веома ефектних анаграма. Зато није чудно што је био вишеструки победник интернетских купова анаграмиста и других такмичења у преметању слова. Анаграмски опус сигурно би му био већи да се није у великој мери посветио и састављању укрштеница и да као уредник није био обавезан да прегледа и редигује саставе других сарадника листа. Но, његова величина као енигматског ствараоца није у броју, већ у врхунском квалитету објављених анаграма.

Енигматски аналитичари лако могу уочити четири основне карактеристике Патрногићевих словних играрија. Његове анаграме краси: (1) наглашена асоцијативност поставке, односно њена непосредна веза са решењем, (2) језичка чистота и кохерентност поставке, (3) шармантност и духовитост поставке и (4) актуелност и брзина реакције на одређени догађај.

Патрногић доследно поштује основни захтев да поставка буде у вези са решењем. Његови анаграми имају потребну меру загонетности, али својом сликовитошћу, асоцијативношћу и индикативношћу омогућавају одгонетачу да лакше открије решење (НИСТЕ ПИЈАНАЦ = АПСТИНЕНЦИЈА). Тежећи ка што већем степену асоцијативности, није се либио да чист анаграм подреди анаграму са једном словном изменом (СПРАВА ОЛАКА ТЕГА = АПОТЕКАРСКА ВАГА).

Премећући слова, Веселин Патрногић креира саставе које краси језичка коректност, тако да анаграми са његовим потписом нису склопови насумице повезаних речи, лишени језичке логике, већ представљају синтактички исправне језичке целине (АЛА ЈЕ ОН БРКАТИ ЧОВЕК = КОРНЕЛИЈЕ БАТА КОВАЧ).

87

Идеје у поставкама анаграма су му проницљиве и духовите, што саставима даје посебну драж и чини их занимљивим за решавање (НАСУВ РАДИКАЛЧИЋ = АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ).

Актуелност је захтев којем је Патрногић придавао посебан значај. Овај пасионирани енигматски стваралац, попут правог хроничара, помно је пратио актуелна збивања у друштву и политици, а својим загонетним преметањем давао је својеврстан енигматски коментар тих збивања (СЈАЈ ПЛАВЕ ГАРДЕ И, ЕТО, ФРАНЦУСКА ЈЕ БЛИЗУ = ФУДБАЛСКА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ).

Ако је тачна тврдња неких љубитеља загонетака да је у последњих десетак година популарност анаграма порасла и да, после укрштених речи, анаграми данас представљају најомиљенију енигматску врсту, заслуга за то, у великој мери, припада Веселину Патрногићу. Не само због тога што је као уредник, за разлику од других, давао више простора анаграмима и њиховим варијацијама, већ пре свега зато што је као састављач показао сву лепоту загонетног преметања. Ова констатација најбоље доказује да је Патрногић, укупним енигматским стваралаштвом, а посебно као анаграмиста, обезбедио себи истакнуто место у историји српске енигматике.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 16, децембар 2006)(Скраћена верзија овог текста под насловом „Творац анаграмних бисера“

објављена је у књизи Динка Кнежевића „Анаграми Веселина Патрногића“,„Алма“, Београд, 2006)

ПРЕДГОВОР ЗА КЊИГУ „КВАДРАТ 7 х 7“

Констатација о размаху и узлету српског енигматског стваралаштва крајем прошлог, а нарочито почетком овог века, добија све очигледније доказе и потврде. Не ради се само о повећаној енигматској продукцији условљеној појавом нових листова и укључивањем енигматских прилога у садржаје готово свих информативних и ревијалних новинских издања. Реч је, пре свега, о организованијем и озбиљнијем приступу, који је у енигматици, као специфичном облику духовног стваралаштва, изазвао квалитативни помак, захваљујући коме без претеривања можемо тврдити да се данашња српска енигматика, у поређењу са земљама у окружењу, несумњиво издвојила по укупним дометима и заузела водеће место.

Организовани у енигматске клубове и удружени у Енигматски савез Србије, српски загонетачи све већу пажњу посвећују популаризацији и свеопштој афирмацији енигматског стваралаштва. У том смислу, информативном, истраживачком и аналитичко-теоријском раду у овој области посвећује се посебна пажња. За последњих десетак година у Србији готово да је објављено више књига и чланака о енигматском стваралаштву него у целом периоду пре тога. Посебно радује и охрабрује чињеница што се текстови о енигматици, осим у већ афирмисаним специјализованим гласилима „Весник“ и „Гласник“, појављују и у књижевним часописима, информативној и ревијалној штампи и што издавачке куће у својим плановима имају и издавање енигматских књига.

Преданим и темељним истраживачко-теоријским радом у области енигматике посебно се истиче дугогодишњи аутор бриљантних загонетачких главоломки, Панчевац Владета Тривунац. По вокацији дипломирани инжењер технологије,

88

годинама професионално ангажован на одговорним пословима у процесној хемијској индустрији, он се у слободно време бави енигматиком, чинећи то са страшћу искреног заљубљеника и упорношћу неуморног посвећеника. Своје дугогодишње искуство у састављању загонетака, Владета Тривунац последњих десетак година крунише плодним и успешним истраживачко-теоријским радом. Као изузетан познавалац ове области, неуморан, систематичан и аналитичан истраживач, Тривунац је већ подарио јавности четири антологијске енигматске књиге: „Како решавати словне ребусе“ (Књижара „Прота Васа“, Панчево, 1998), „Идеје у словним ребусима“ (Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001), „Клинови, пирамиде и варијације“ („Алма“, Београд, 2006) и „Магични ликови 7 х 11 Бошка Петровића“ („Алма“, Београд, 2006).

„Магични квадрат 7 х 7“, пета књига коју сада Тривунац објављује, због занимљивости тематике и обимности објављене грађе, сигурно ће побудити посебно занимање енигматске и шире јавности. Појављивању ове књиге претходило је вишегодишње, нимало лако али истрајно прикупљање грађе, да би потом уследио стрпљив и педантан аналитички рад на разврставању, систематизовању и утврђивању карактеристичних особина ових мрежних енигматских састава. Резултат је лако уочљив – пред нама је књига која по обиму и садржају представља целовиту збирку квадрата 7 х 7 свих српских енигмата, а по начину обраде и аналитичког сагледавања драгоцену антологију српског енигматског стваралаштва у овој области.

Уз леп графички изглед, ову књигу краси обиман и импресиван садрћај. Претражујући бројна енигматска и друга издања, углавном самостално, али и уз помоћ сарадника, Владета Тривунац је сакупио и у књигу уврстио тачно 3926 објављених, а делом и необјављених магичних квадрата 7 х 7, додајући томе и 75 поновљених састава, или како он каже „нехотичних плагијата“. (Занимљиво је да је Тривунац пре пар година, најављујући да припрема ову књигу, готово пророчански, изнео мишљење да је у српској енигматици до сада вероватно објављено око четири хиљаде ових састава.) У том најобимнијем делу књиге аутор само констатује шта је објављено, не упуштајући се у појединачно оцењивање квалитета састава, већ препуштајући да оцене дају читаоци. Сигурно је да ће ова импозантна, свеобухватна збирка, са подацима о ауторима, листовима и времену објављивања, бити од користи будућим састављачима и уредницима листова, пре свега ради увида у досадашње стваралаштво и онемогућавања плагијата и повреде ауторства.

Највећа вредност ове кљиге ипак је у њеном уводном, текстуалном делу. Са искуством прекаљеног састављача и проницљивошћу врсног аналитичара, Тривунац је уочио и читаоцима предочио основне типове, карактеристике и критеријуме за вредновање квадрата 7 х 7. Аутор истиче да су најквалитетнији и самим тим најтежи за састављање квадрати који садрже речи са што више ссугласничких или самогласничких скупина, додајући притом прецизне и педантне статистичке приказе структуре објављених састава, према словном саставу речи, периодима објављивања, ауторима и листовима у којима су се појавили. Велики простор у књизи аутор посвећује прегледу речи и синтагми које се најчешће користе у овим квадратима, анализирајући и учесталост њиховог појављивања на појединим позицијама у лику. Посебну пажњу заслужује темељна класификација специфичних врста, тј. варијација магичних квадрата. Тривунац је идентификовао и примерима илустровао чак 35 варијација квадрата 7 х 7, дајући тиме допринос обогаћењу листе назива енигматских врста и подврста и енигматске терминологије уопште.

Књига „Магични квадрат 7 х 7“, капитална и антологијска по карактеру и значају, сигурно ће дати велики допринос енигматској теорији и историји српске енигматике. Њен аутор Владета Тривунац, безрезервно посвећен загонеташтву, врстан

89

а јавности ненаметљив енигмата, својом петом књигом дефинитивно је изборио статус најистакнутијег савременог писца и теоретичара у српској енигматској литератури.

(Објављено у књизи Владете Тривунца „Магични квадрат 7 х 7“, Алма, Београд, 2007)

ПРИЗНАЊЕ ЕНИГМАТСКИМ ПРЕГАОЦИМА

Специјалну годишњу награду „Жика М. Јовановић“ Удружење новинара Србије ових дана доделило је Мирославу Лазаревићу и Јовану Вуковићу, угледним енигматским публицистима, ауторима књиге „Лексикон српских енигмата“ (издање Енигматског савеза Србије и издавачке куће „Алма“, Београд, 2007), уз образложење да се награда додељује „за допринос новинарству, теоријске радове у новинарству и публицистичка дела“.

Вест о уручивању овог високог новинарског признања двојици истакнутих публициста и енигматских аутора искрено је обрадовала пасиониране састављаче и решаваче загонетки, а побудиће интересовање и код оних којима енигматика као област духовног стваралаштва није посебно блиска. „Лексикон српских енигмата“ је прво и јединствено издање, прави капитални издавачки подухват, који омогућава темељан и свеобухватан преглед српске енигматике.

Мада насловљена као лексикон, ова књига не садржи само биографске податке о српским загонетачима, већ истовремено представља занимљив историјски преглед и кратку антологију нашег енигматског стваралаштва. На 480 страница аутори су, с више или мање података, представили 750 енигмата – састављача, сакупљача и пропагатора загонетки. Објављено је и 1200 одабраних загонетки српских аутора, а дати су и подаци о енигматским листовима и књигама посвећеним тој области. „Лексикон“ је илустрованса 70 фотокопија првих страна енигматских листова и енигматских књига објављених у Србији.

Занимљиво је да су у „Лексикону“ као загонетачи представљени многи наши угледни писци (Јован Јовановић Змај, Петар Петровић Његош, Јован Стерија Поповић, Јаша Пеодановић, Стојан Новаковић, Бранислав Нушић, Десанка Максимовић, Милован Данојлић, Љубивије Ршумовић, Добрица Ерић, Драгослав Андрић и др.).

Из ове књиге закључујемо да је Панчево град са богатом енигматском традицијом. Крајем 19. века у Панчеву је Змај издавао „Жижу“, у којој су штампане и његове чувене „дашталице“. Овде је почетком 20. века излазио часопис за српску децу „Споменак“, који је садржао ребусе и друге загонетке, а у којем је сарађивао и панчевачки ученик Светислав Јовановић. У „Лексикону“ налазимо податке да су се на овим просторима крајем 19. века састављањем загонетки бавили Вршчани Димитрије Клицин, Јелка Гердец и Милан-Петко Павловић и Белоцркванин Ђорђе Малетић. Сазнајемо и занимљивост да је сликарски великан Урош Предић, као студент, састављао и цртао велики број ребуса у „Српској зори“ у Бечу.

И у савременој енигматици Панчевцима припада значајно место, па су у књизи представљени Владета Тривунац и Момир Пауновић, дугогодишњи састављачи и истакнути енигматски истраживачи, као и Стеван Маљковић, Жељко Прванов и Марко Марић, састављачи загонетки.

(Објављено у листу „Панчевац“ број 4227, 11. јануара 2008)

90

У СКЛАДУ С ТРАДИЦИЈОМ

Историја српске књижевности показује да загонетање има дугу традицију и да загонетке имају значајно место у усменом народном књижевном стваралаштву, али и у делима наших познатих писаца. Маштовитом и димишљатом игром речи и мајсторским коришћењем стилских фигура годинама су настајале необичне језичке бравуре, иза којих су скривани појмови које треба одгонетати.

Као један од облика књижевног стваралаштва, загонетке су код нас дуго имале само усмену форму. Због неуморног сакупљачког рада и подстицања других да се посвете том послу, Вук Караџић је свакако најзаслужнији што је вишевековно усмено народно стваралаштво касније добило писмену форму, па је тако створена бисерна ризница народних умотворина, доступна и садашњим и будућим нараштајима.

Уз питалице и досетке срочене у прозној форми, у том обиљу народног блага посебно се истичу загонетске у поетском руху, које је веома подесно за презентацију загонетки. Језгровитост, мелогичност и хармоничност загонетачких стихова и надахнути метафорично-алегоријски описи – то је оно што народне загонетке чини занимљивим за решавање. Сетимо се старих, свима знаних загонетки: Наш војвода воду пије,/ а над њим се барјак вије (решење: петао), или: Трчи, трчи трчуљак,/ виси, виси висуљак,/ бога моли трчуљак/ да отпадне висуљак (решење: свиња и жир).

Многи наши истакнути књижевници део свог поетског опуса посветили су загонетању у духу народног стваралаштва. Почасно место мешу њима припада Јовану Јовановићу Змају, аутору бројних дашталица, али не треба занемарити ни допринос који су на том пољу дали Ђорђе Натошевић, Десанка Максимовић и Јованка Хрваћанин. Чини се да књижевни историографи, вреднујући стиховно загонеташтво, нису одредили право место Брани Цветковићу – Чика Брани, који је тридесетих година прошлог века, на страницама „Политике за децу“, објавио читав низ одличних загонетака у стиху. Примера ради, загонетка: На осмицу личи мати,/ а прутић је сличан тати./ Четир кћери вика стаса/ певају у четир гласа./ Та се песма увек чује,/ кад их тата помилује (решење: виолина) – показује Цветковићев истанчани осећај за метафору, као основно загонетачко средство, и његово врхунско мајсторство у стиховном уобличавању.

После Добрице Ерића, који у својој поезији вешто барата загонетачким елементима, као да је у српској књижевности помало спласнуо интерес за књижевним загонеткама заснованим на ефектним стилским фигурама. Последњих педесетак година прошлог века, појавом „Енигме“ и других енигматских листова, снажан замах добијају тзв. новинске или словне загонетке, у којима по правилу нема стилских фигура, већ су засноване на разноврсним играма словима и речима (анаграми, читаљке, спајаљке, мењаљке, чауре, граматичке загонетке). У веома занимљивој књизи Николе Пешића, скромно названој „Енигморимићи“ (Ниш, 2003), евидентирано је скоро 300 врста, подврста и варијација оваквих загонетки. По литерарној вредности и занимљивости, те новинске загонетке не могу се мерити са класичним књижевним загонеткама.

Схватајући да је дошао тренутак да се у стиховном загонеташтву направи заокрет у смислу враћања традицији и њеном даљем неговању, загонетачи из Енигматског клуба „Ниш“ прихватили су идеју свог истакнутог члана Николе Пешића – ПесНика, па су 2005.године покренули манифестацију вредну посебне пажње – Фестивал ауторске загонетке (ФЕЗ), у оквиру које се на анонимном конкурсу сваке

91

године бирају три најуспелија састава срочена у духу класичне српске књижевне загонетке. Да ФЕЗ представља пун погодак, потврђује то што се из године у годину повећава број учесника (на досадашњих пет фестивала учествовало је чак 70 такмичара) и што на конкурс пристиже све више квалитетних радова (за пет година приспело је близу 500 састава). То наговештава да ће овај фестивал и убудуже окупљати заљубљенике у стиховно загонеташтво и бити неисцрпно врело нових загонетака.

Мада би се на први поглед могло приговорити да период од пет година није довољан да се у оквиру једне антологије сачини објективан критички преглед стања актуелног стиховног загонеташтва у Србији, „Антологија српске ауторске загонетке“ својим обимом и садржајем то демантује. Приређивачима ове занимљиве књиге, Марјану Радаковићу и Николи Пешићу био је на располагању замашан фонд приспелих загонетака, а они су из тог фонда зналачки одабрали најефектније и најквалитетније, не ограничавајући се само на загонетке које су по одлуци жирија добиле прву, другу и трећу награду, већ обухватајући и оне које су остале без награде, а квалитетом не заостају или незнатно заостају за награђеним.

Пажљивом читаоцу Пешићеве и Радаковићеве антологије сигурно неће промаћи неколико основних запажања. Пре свега, радује што се загонеткама у духу српске традиције (које приређивачи називају „ауторским“) бави све већи број песнички оријентисаних стваралаца. Осим афирмисаних песника (Радомир Мићуновић, Гордана Јовановић Шарић, Никола Пешић, Милорад Радуновић, Гојко Мандић и др.), у Антологији су заступљени и они који су се стиховним загонеташтвом раније спорадично бавили (Мирослав Цветковић, Славко Бован, Јован Вуковић, Зоран Радисављевић, Милан Милин, Милорад Живанић и др.), као и познати енигматичари који до сада нису састављали овакве загонетке (Мирослав Лазаревић, Динко Кнежевић, Аница Милошев и др.), али и аутори који пре покретања ФЕЗ-а нису били познати (Славољуб Милетић, Јелена Богдановић, Милена Крстић, Бојан и Иван Радаковић и др.). У ситуацији кад Енигматски савез Србије са жаљењем констатује да међу ауторима загонетачких састава нема подмлатка, посебно радује што су у Антологији, као успешни учесници ФЕЗ-а, заступљени и до сада мало познати или уопште непознати млади аутори.

Антологија показује да су савремени аутори, учесници Фестивала ауторске загонетке, и у тематском и у поетском смислу, достојни настављачи српске загонетачке традиције. У поетском смислу, својим језгровитим, хармоничним, сликовитим и метафоричним стиховима, предњаче носиоци награда ФЕЗ-а (пре свих већ поменути афирмисани песници), али у томе не заостају ни други, чак ни они најмлађи.

Загонетке сабране у овој антологији занимљиве су и са тематског становишта. Следећи идеју да решења треба да буду актуелна, аутори за предмет загонетања узимају појмове који означавају ствари, бића и појаве из свакјодневног живота, али и апстрактне појмове. Мнго је нових загонетака на „старе теме“ (мачка, књига, пчела, детлић, мост, јеж и сл.). Међутим, у времену у којем живимо актуелни су нови појмови, па се аутори не либе да загонетају на модерне теме (фотографија, интернет, мобилни телефон, семафор, аутомобил и др.). Посебан, чини се највећи и најтежи изазов представљају апстрактни појмови, али се загонетачи и са њима успешно носе (пријатељство, памет, здраввље, љубав, судбина, акценти и др.).

Све у свему, Антологија српске ауторске загонетке, по садржају и квалитету, представља веома занимљиву и вредну књигу, која потврђује да настављамо нашу стару добру загонетачку традицију. Ван сваке сумње, то је књига занимљива не само са енигматског већ и са литерарног аспекта, па стога заслужује пажњу и најшире јавности.

92

Енигматском клубу „Ниш“, као покретачу ФЕЗ-а, треба пожелети да и у наредним годинама истраје у организовању ове загонетачке манифестације, у нади да ће такмичарски састави још више обогатити српску енигматску и културну баштину. Буде ли се у томе истрајало, ето и грађе за нову антологију.

(Рецензија књиге М. Радаковића и Н. Пешића „Антологија српске ауторске загонетке“,ЕСС, ЕК „НИШ“, „Алма“, Београд, 2010)

ВЕРА КАО ЕНИГМАТСКИ ИЗАЗОВ

Приказ књиге Динка Кнежевића „Икона светли“, ЕСС и „Алма“, Београд, 2011

Енигматски савез Србије и београдска издавачка кућа „Алма“ са успехом настављају издавачку делатност посвећену енигматском стваралаштву. У оквиру библиотеке „Енигматске свеске“, као четврта књига, крајем 2011. године појавила се збирка одабраних анаграма на верске и црквене теме под називом „Икона светли“, коју је приредио истакнути енигмата и енигматски истраживач, др Динко Кнежевић. Мада је књига у поднаслову означена као збирка, она је у ствари својеврсна антологија, јер садржи само пробране анаграме на верске и црквене теме.

У предговору, приређивач књиге наводи да је „у златно доба анаграма ова игра словима била омиљена код свештених лица католичке вероисповести“, али да „нема података о анаграмима на српском националном простору, нити о бављењу православних монаха свештеника анаграмима“. У српским енигматским листовима анаграма на верске и црквене теме није било до средине осамдесетих година прошлог века. Објашњење за то рецензент књиге налази у „идеолошкој острашћености која је владала у претходних педесетак година“.

Међутим, из садржаја ове књиге може се закључити да савремени анаграмисти воле црквене и верске теме и да им оне представљају примамљив и занимљив енигматски изазов. Од неколико стотина оваквих анаграма, сабраних у збирци коју педантно води већ више од десет година, Динко Кнежевић је одабрао и у књигу уврстио по својој оцени најбоље анаграме, објављене у педесет енигматских и неенигматских листова.

У књизи „Икона светли“ (што је анаграм са решењем „Свети Никола“), педантни читалац ће уочити да је највише анаграма посвећено српским манастирима, православним свецима и црквеним великодостојницима, а посебно манастирима Хиландар. Студеница и Високи Дечани. Међу седамдесетак аутора, са највише анаграма у књизи су заступљени Милан Милин, Славко Бован, Владета Тривунац, Милош Милићевић, Зоран Радисављевић и Раденко Раковић. Са задовољством се може констатовати да књига садржи веома успеле асоцијативне анаграме, међу којима је тешко издвојити најбоље, па нека то буде препуштено укусу читалаца.

Приређивачу књиге могло би се замерити што се ограничиосамо на прозне (асоцијативне) анаграме, а није одабрао и неке од стиховних анаграма, мада у својој евиденцији има и такве саставе (посвећене, на пример, Светој Гори, манастирима Високи Дечани, Студеница, Манасија и др.). Такви анаграми не би пореметили садржај, већ би атрактивном стиховном обрадом само додатно обогатили ову, иначе веома лепу и занимљиву књигу.

93

На крају, уз ову малу критичку замерку, препоручујемо приређивачу Динку Кнежевићу да, на основу своје обимне базе података, припреми још неку књигу о анаграмима, различиту тематски, али сличну по концепцији.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 31, маја 2012)

ЕНИГМАТСКА ИСТРАЖИВАЊАВЛАДЕТЕ ТРИВУНЦА

Уводне напомене

Панчевац Владета Тривунац, дугогодишњи аутор бриљантних загонетачких састава, последњих година се међу српским енигматама посебно истиче преданим и темељним истраживачко-теоријским радом у области енигматике. По занимању дипломирани инжењер технологије, годинама професионално ангажован на одговорним пословима у панчевачкој хемијској индустрији, своје слободно време посветио је загонеткама, чинећи то са страшћу искреног заљубљеника и упорношћу неуморног посвећеника. Овом врсном ерудити енигматика је много више од хобија – то је страст којој се безрезервно предаје. Своје дугогодишње искуство у састављању загонетака, обележено објављивањем скоро две хиљаде састава у четрдесетак листова и часописа, Владета Тривунац последњих година крунише плодним и успешним истраживачко-теоријским радом. Као велики познавалац ове области, неуморан и систематичан истраживач, он је већ подарио јавности пет за енигматику антологијских књига – „Како решавати словне ребусе“, „Идеје у словним ребусима“, „Клинови, пирамиде и варијације“, „Магични ликови 7 х 11 Бошка Петровића“ и „Квадрати 7 х 7“. Но, његов истраживачки дух не мирује, па се ускоро могу очекивати и нове енигматске књиге.

Занимљивошћу тематике и концепцијом садржаја, све досадашње књиге Владете Тривунца побудиле су велико интересовање енигматске и шире јавности. Појављивању сваке од њих претходило је вишегодишње, нимало лако али истрајно прикупљање грађе. Претражујући бројна енигматска и друга издања, самостално а делом уз помоћ својих сарадника, Тривунац је сачинио драгоцене збирке енигматских састава, али његове амбиције тиме нису биле задовољене. Након тога следио је стрпљив и педантан аналитички рад на разврставању, систематизацији и утврђивању карактеристичних особина и специфичности загонетачких састава, који су били предмет његовог теоријског разматрања. Резултат су књиге, које по обиму и садржају представљају праве збирке, а по начину обраде и аналитичког сагледавања драгоцене студије и антологије српског енигматског стваралаштва у разним областима.

Тривунац као ребусолог

Већ првом књигом „Како решавати словне ребусе“ (Књижара „Прота Васа“, Панчево, 1998), Владета Тривунац ле ставио до знања да је темељан истраживач и одличан познавалац енигматског стваралаштва. Полазећи од тога да ребуси, уз укрштене речи и анаграме, представљају једну једну од најпопуларнијих загонетака, а да се по времену настанка сматрају најстаријом загонетачком врстом, Тривунац се најпре посветио истраживању и анализи тог стваралаштва у српској енигматици. Свестан оскудности литературе из те области, своју прву књигу, у којој је сабрао три

94

стотине карактеристичних примера словних ребуса, конципирао је као практикум односно приручник намењен и решавачима и састављачима, па је у њој објаснио начин решавања и истовремено приказао бројне идеје за састављање ових загонетака.

Настављајући истраживачки рад у овој области, Тривунац је временом откривао нове идеје односно „кључеве“ за састављање словних ребуса. Скупљену грађу обрадио је и аналитички приказао у својој другој књизи „Идеје у словним ребусима“ (Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001). Овом књигом идентификовао је чак осам стотина идеја за сатављање словних ребуса. С обзиром на то да загонетачи свакодневно лансирају новине у овој области, Тривунац очекује да ће у некој од наредних књига број идеја у словним ребусима заокружити на хиљаду, што ће бити показатељ неисцрпне стваралачке инвенције српских енигмата.

Као састављач великог броја ребуса, а особито као аутор поменутих књига о словним ребусима, Владета Тривунац сматра се најбољим познаваоцем ових загонетака и у енигматским круговима заслужено носи епитет водећег српског ребусолога.

Књиге о мрежним загонеткама

Трећом књигом „Клинови, пирамиде и варијације“ („Алма“, Београд, 2006) Тривунац је започео свој други истраживачки циклус, посвећен мрежним енигматским саставима. Ова књига третира загонетке које представљају варијацију анаграма, односно комбинацију анаграма и мрежних састава. Примењујући свој већ уходани методолошки приступ, у књигу је уврстио преко две хиљаде клинова, пирамида и њихових варијација сабраних из стваралаштва српских енигмата. На основу анализе те богате енигматске грађе, аутор је закључио да постоји чак 115 специфичних врста односно варијација клинова и пирамида, а уз то је посебно приказао саставе који представљају рекорде у својој категорији.

Преокупиран врхунским енигматским остварењима, својом следећом књигом „Магични ликови 7 х 11 Бошка Петровића“ („Алма“, Београд, 2006), Владета Тривунац нам приказује делић стваралаштва др Бошка Петровића, најмаркантније фигуре савремене српске енигматике. Из великог опуса овог енигмате издвојени су магични ликови димензија 7 х 11, који важе за најзахтевније мрежне загонетке, а самим тим изискују посебну умешност при састављању. Поред 150 Петровићевих радова, које краси језичка чистота употребљених појмова и врхунска техника укрштања, аутор је у књигу уврстио и саставе двадесетак других аутора, чиме је омогућио упоређивање квалитета њихових састава. Наравно, све је то у књизи пропраћено прикладном анализом општих карактеристика и специфичности ових мрежних састава.

„Квадрати 7х 7“ („Алма“, Београд, 2007), пета књига коју је Тривунац недавно објавио, због занимљивости тематике и обимности обрађене грађе, заузима посебно место у његовом енигматском истраживачком раду. Лепо графички обликована, ова књига у првом реду, ипак, импресионира својим садржајем. Након вишегодишњег претраживања бројних енигматских и других издања, Тривунац је сакупио и у књигу уврстио четири хиљаде магичних квадрата 7 х 7, представљајући тиме све српске енигмате састављаче тих мрежних загонетака. (Занимљиво је да су у књизи приказана и 223 оваква квадрата нашег познатог књижевника Милована Данојлића, о чијем се енигматском стваралаштву у јавности мало зна.)

Највећа вредност ове књиге ипак је у уводном, текстуалном делу. Тривунац је уочио и читаоцима предочио основне типове, карактеристике и критеријуме за вредновање магичних квадрата. Аутор истиче да су, посматрано из угла састављача, најквалитетнији и самим тим најтежи за састављање магични квадрати који садрже

95

речи са више сугласничких или самогласничких скупина, дајући притом педантне статистичке приказе садржаја објављених састава по словној структури, периодима објављивања и листовима у којима су се појавили. Посебну пажњу заслужује део књиге о специфичним врстама ових мрежних састава, где је констатовано и примерима илустровано чак 30 специјалних типова квадрата 7 х 7.

Закључне напомене

Због обимности грађе коју садрже, а нарочито због систематичности и аналитичности, књиге Владете Тривунца попуњавају огромну празнину у области енигматске теорије и дају велики допринос историји српске енигматике.

Његове импозантне загонетачке збирке, са подацима о ауторима, листовима и времену објављивања, од велике су користи састављачима и уредницима листова, јер омогућавају увид у досадашње енигматско стваралаштво и тиме омогућавају откривање плагијата и повреде ауторства.

Дефинишући у својим књигама подврсте и варијације појединих енигматских састава, Тривунац је, више од других савремених аутора, разрађивао постојећу терминологију и увео нове, пре њега непознате одреднице, обогаћујући тиме наш енигматски лексикографски фонд.

Без икакве сумње, Владета Тривунац је истрајним дугогодишњим истраживачким радом и објављивањем пет књига, већ сада обезбедио себи статус врхунског познаваоца, водећег писца и ауторитативног српског енигматског теоретичара, од кога треба очекивати и нове књиге посвећене овој области.

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“,број 86, децембар 2007)

(Текст штампан и у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 19, март 2008)

ВРЕДАН ПРИЛОГ ЈУБИЛЕЈУ

Љубитељима енигматике 2013. година протиче у знаку једног значајног и вредносг јубилеја. Крајем ове године навршава се тачно једно столеће откако је објављена прва модерна укрштеница, графичко-словна загонетка која је брзо освојила цео свет и, без икакве сумње, постала најпопуларнији енигматски састав.

Обележавању овог јубилеја Драган Лојаница даје вредан прилог. После више од пола века плодног енигматског стажа, овај врсни састављач загонетака припремио је занимљиву књигу – „100 година укрштених речи“, допуњавајући њоме скромни фонд књига о овој области духовног стваралаштва и одужујући свој дуг према хобију коме је безрезервно посвећен.

Одлучивши да напише књигу оукрштеницама, аутор је у старту морао да разреши две дилеме – да ли се определити за теоријски или практични приступ и да ли књига треба да буде намењена решавачима или састављачима укрштеница. Судећи по садржају који је понудио на 150 страница, могло би се закључити да је књига писана углавном из визуре састављача и да је предност дата практичним саветима за састављање укрштеница. Своје богато искуство и мајсторство у креирању ове мрежно-словне загонетке Лојаница је са успехом преточио у прави практикум, намењен првенствено љубитељима енигматике који би да се окушају као састављачи укрштеница, али и онима који се тиме већ баве.

96

Уводни део књиге садржи информације о појави прве модерне укрштенице у Њујорку 1913, о њеном аутору Артуру Вину, о ширењу те загонетке ван граница Америке и о појави првих оваквих састава на нашим просторима. (Треба истаћи да је управо Драган Лојаница, претражујући у Народној библиотеци Србије, пронашао прву српску укрштеницу објављену 1925. године). Уз сажете напомене о суштини ове загонетке, у књизи су приказане и њене основне врсте. Посебно су занимљиви и за састављаче значајни наслови „Термини и облици“ и „Правила и препоруке“, у којима су садржана детаљна упутства за састављање укрштеница, уз напомене шта ваља а шта је неприхватљиво, при чему је све пропраћено одговарајућим примерима. То су управо делови који ову књигу препоручују као одличан приручник или практикум за савлађивање вештине креирања укрштеница.

Пажњу заслужује и наслов „Мој први објављени рад“, иза кога се крије наглашено интимна исповест аутора књиге, као великог заљубљеника у енигматику, посвећеног пре свега састављању укрштеница, радног и неуморносг, а веома успешног, те самим тим без разлога скромног.

У другом и трећем делу књиге Драган Лојаница нам приказује 50 својих укрштеница са решењима (пет раније објављених и 45 нових, специјално урађених за ову прилику), које лепо илуструју поједине врсте ових загонетака, а истовремено потврђују његово састављачко умеће. Можда би било праведније да је аутор, уместо 50, у књигу уврстио 54 укрштенице, јер тај број симболише године његове преданости укрштеницама, за чије састављање слови као незванични велемајстор.

Понављам на крају: ова књига Драгана Лојанице је прави прилог обележавању стогодишњице укрштених речи и, као обавезно штиво, топло је препоручујем енигматским почетницима, али и онима који би да побољшају своје састављашко умеће.

(Рецензија књиге Драгана Лојанице „Сто година укрштених речи“,„Алма“, Београд, 2013)

ДВЕСТА НАСЛОВА АУТОРА ИЗ ПАНЧЕВА

Приказ књиге „Библиографија српске енигматике“

Крајем прошле године,у издању Енигматског савеза Србије и издавачке куће „Алма“ из Београда, објављена је књига Марјана Радаковића „Библиографија ерпске енигматике“. После „Лексикона српских енигмата“ аутора Мирослава Лазаревића и Јована Вуковића, ово је друго капитално дело из области енигматике, чијим је објављивањем Србија стала у ред ретких земаља које имају комплексан и систематизован преглед објављених публикација и текстова из области загонеташтва. Истраживачима историје ове врсте духовног стваралаштва наведена књига биће незаобилазан путоказ и драгоцена помоћ.

Аутор ове библиографије, нишки енигмата и енигматски писац Марјан Радаковић, брижљивим вишедеценијским истраживањем књига, часописа и других публикација дошао је до броја од чак 3560 наслова објављених од почетка 19. па до прве деценије 21. века. Књига садржи седам делова, а то су: енигматске књиге, енигматски речници, енигматска периодика, енигматски листови, неенигматски листови са значајним енигматским рубрикама, чланци и други написи у вези са енигматиком, као и библиографија југословенске енигматике до 1990. године. На крају је дат регистар имена, са свеобухватним прегледом текстова појединих аутора. Од

97

Вука Караџића, Вука Врчевића, Ђорђа Натошевића, Стојана Новаковића и Јађе Продановића па до данас, Радаковићева књига бележи више од хиљаду аутора за чија су имена везани текстови из области енигматике.

Занимљиво је да се релативно мали број библиографских јединица односи на период до средине 20. века. Тек у последњих шездесетак година енигматика у Србији доживљава процват, а упоредо с тим објављује се и више информативних и теоријских текстова из те области. Најплоднији савремени српски енигматски писац је Јован Вуковић, који у библиографији има више од хиљаду наслова, углавном о историји загонеташтва.

Запажено место у овој библиографији заузимају аутори из Панчева, који су заступљени са око две стотине наслова. Предњачи Владета Тривунац, који је окарактерисан као „најзначајнији и најпродуктивнији савремени српски енигматски писац и популаризатор загонеташтва“. Наведено је да је он до сада објавио тринаест енигматских књига и више десетина других текстова. Истакнуто место заузима и Момир Пауновић, за кога се у књизи каже да је „врхунски српски стваралац у сфери стиховних загонетака и аутор запажених теоријских енигматских написа и студија“. Регистровано је пет његових енигматских књига и седамдесетак других информативно-теоријских текстова.

Поред ових енигмата, у књизи су са по неколико библиографских јединица заступљени књижевник и књижевни критичар Васа Павковић и новинари Миодраг Шашић, Драган Димитријевић, Олга Јанковић, Никола Терек, Јасмина Топић и Душан Н. Павловић. „Панчевац“ се спомиње као један од ретких листова са значајним енигматским рубрикама.

(Објављено у листу „Панчевац“ , број 4488, 10. јануара 2013)

СВЕ О УКРШТЕНИМ РЕЧИМА

О књизи „Укрштање речи у српској енигматици“

Као издање Енигматског клуба „Нова загонетка“ и Издавачке куће „Алма“ из Београда, недавно је изашла из штампе књига „Укрштање речи у српској енигматици“ аутора Мирослава Лазаревића, Јована Вуковића и Миодрага Тошића. Ово дело представља најлепши прилог обележавању стогодишњице првих модерних укрштених речи Артура Вина из 1913.

Тројица аутора латила су се нимало лаког задатка – да сажето и хронолошки прикажу појаву праукрштеница и настанак и развој модерног облика ове мрежно-словне загонетке, уз то пратећи и анализирајући стваралаштво и достигнућа српских енигмата. За релативно кратко време аутори су успели да приреде књигу драгоцену за изучавање енигматске историје, дело кавим се не могу похвалити друге земље у региону, па ни земље са богатијом енигматском традицијом.

О вредности и озбиљности овог издавачког подухвата сведоче, пре свега, његова поглавља. На 550 страница обрађена су важнија збивања код нас и у свету у вези с настанком и развојем укрштеница, приказане су српске књиге о укрштеним речима са освртима на те књиге и представљене врсте и варијације ове загонетке. Аутори су сачинили избор најбољих укрштеница у српској штампи у протеклих 60 година, сабрали најзначајније до сада објављене информативно-теоријске текстове о укрштеним речима и на крају презентирали многе занимљивости о овом, данас најпопуларнијем енигматском саставу. Опсежан регистар имена личности и назива

98

публикација, као и преглед коришћене литературе, показују да „Укрштање речи у српској енигматици“ представља веома озбиљну и студиозно припремљену књигу.

Пошто се појављује у време стогодишњег јубилеја укрштенице, ова књига концизно приказује и почетне облике укрштених речи у другим земљама, а посебно прве саставе на нашем језику. Ипак, аутори највише пажње посвећују достигнућима српске енигматике у укрштању речи. Резултат тога је поглавље о наше четири до сада објављене књиге о укрштеницама („Укрштеница – краљица загонетки“ из 2003, „Разонода уз укрштене речи“ из 2010, „Мамутска скандинавка“ из 2012. и „Сто година укрштених речи“ из 2013. године), с пратећим рецензијама и приказима у енигматским и неенигматским листовима.

Велики простор у овој књизи заузимају изабрани текстови о укрштеним речима, објављени у последњих двадесетак година у српским листовима и часописима. Број и садржај тих текстова доказ су да спски енигмати последњих година предњаче у региону по информативним, истраживачким и теоријским радовима о укрштеним речима.

Много тога о укрштеницама написали су и наши Панчевци. У књизи су представљени текстови Момира Пауновића, Васе Павковића, Владете Тривунца, Миодрага Шашића, Душана Н. Павловића и Јасмине Топић. На страницама ове књиге налази се седам фељтонских написа објављених у листу „Панчевац“ 2002, 2003. и 2013, као и пет текстова штампаних у панчевачком часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“ 2002. и 2003. године.

У делу књиге посвећеном врстама и варијацијама укрштеница поменуто је чак 98 врста и варијација укрштених речи објављених у српској енигматској штампи. С једне стране, то сведочи о маштовитости и инвентивности наших енигмата, а с друге, потврђује да је реч о загонетачком жанру који се одликује богатством и разноврсношћу форме и садржаја.

Највећу пажњу сигурно ће привући избор укрштених речи објављених у српској енигматици. Неко ће ауторима књиге можда приговорити да је избор радова субјективан, али се, ипак, не може спорити да је, у целини посматрано, дат озбиљан приказ најбољих остварења стотинак „укрштеничара“. Љубитељима ове енигматске форме, посебно састављачима и онима који би тиме да се баве, сигурно ће бити занимљиви и инспиративни састави са брижљиво одабраним садржајем и вештим „компоновањем“ речи.

У праву је рецензент Владимир Шарић када закључује да је овом књигом српска енигматика достојно обележила стогодишњи јубилеј укрштенице и да аутори књиге заслужују све похвале.

(Објављено у „Панчевцу“ број 4571 од 14. августа 2014)(Текст штампан и у „Гласнику“ ЕСС, бр. 35, август 2014)

КАПИТАЛНО ЕНИГМАТСКО ДЕЛО

Приказ књиге „Укрштање речи у српској енигматици“

Маја ове године, у издању Енигматског клуба „Нова загонетка“ и Издавачке куће „Алма“ Београд, објављена је књига „Укрштање речи у српској енигматици“ аутора Мирослава Лазаревића, Јована Вуковића и Миодрага Тошића. Ово капитално енигматско дело, издато поводом стогодишњице првих модерних укрштених речи

99

Артура Вина, представља најлепши прилог обележавању великог јубилеја најпопуларније загонетке.

Тројица вредних енигматских посленика латила се нимало лаког задатка – да сажето и хронолошки прикажу појаву праукрштеница и настанак и развој модерног облика ове мрежно-словне загонетке, пратећи и анализирајући уз то стваралаштво и достигнућа српских енигмата у овој области. За релативно кратко време, аутори су успели да сачине опсежно дело од непроцењиве вредности за изучавање наше енигматске историје, књигу каквом се не могу похвалити друге земље у региону, па ни земље са богатијом енигматском традицијом.

О обиму, вредности и озбиљности овог издавачког подухвата сведоче, пре свега, његова поглавља. На 550 страна, поред занимљивог уводног и завршног дела (у којима су, уз текстове ауторског трија, запажени и текстови Владимира Шарића и Мирослава Живковића), аутори су обрадили важнија збивања код нас и у свету везана за настанак и развој укрштеница, приказали српске књиге о укрштеним речима са рецензијама и освртима на те књиге, представили врсте и варијације ове загонетке, сачинили избор најбољих укрштеница српских аутора у протеклих 60 година, сабрали најзначајније до сада објављене информативно-теоријске текстове о укрштеним речима и на крају презентирали многе занимљивости о овом данас најпопуларнијем енигматском саставу. Опсежан регистар имена личности и назива публикација, као и преглед коришћене литературе, такође показују да „Укрштање речи у српској енигматици“ представља веома озбиљну и студиозно припремљену књигу.

Када се има у виду вишегодишње енигматско деловање тројице аутора – Лазаревићева темељност, систематичност и студиозност, Вуковићев дугогодишњи истраживачки рад праћен обиљем енигматских текстова, те Тошићево познавање и врхунско мајсторство у састављању укрштеница – логично је било очекивати да ова њихова књига буде дело високе вредности, које ће и сада и убудуће побуђивати велико интересовање. Уверен сам да је тираж књиге прескроман и да је неопходно да се ускоро појави ново издање.у већем тиражу, како би се задовољило интересовање љубитеља енигматике, не само у Србији већ и у региону, па и шире.

Мада се појављује у време стогодишњег јубилеја укрштенице Артура Вина из 1913. године, књига у историјском прегледу концизно приказује и почетне облике укрштања речи у другим земљама, а посебно прве саставе на нашем језику. Ипак, аутори су искористили овај велики јубилеј као повод да се, како и у самом наслову сугеришу, пре свега баве анализом развоја и достигнућа српске енигматике у овој области. Резултат тога је поглавље о четири до сада објављене књиге о укрштеницама (Пауновићева „Укрштеница – краљица загонетки“ из 2003, Јевтићева „Разонода уз укрштене речи“ из 2010, Бованова „Мамутска сканинавка“ из 2012. и Лојаничина „Сто година укрштених речи“ из 2013. године), са пратећим рецензијама и приказима у енигматским и неенигматским гласилима.

Запажено место у књизи заузима избор текстова о укрштеним речима, које су аутори из Србије објавили у енигматским листовима, новинама и часописима. Број и садржина тих текстова доказ су да српски енигмати последњих година предњаче у региону по доприносу који дају информативним и теоријским текстовима о укрштеним речима. Као шлаг на торту, при крају књиге дати су текстови о занимљивостима у вези са овом најпопуларнијом загонетком.

Веома је занимљив део књиге посвећен врстама и варијацијама укрштеница у српској енигматици. Опсежан текст, пропраћем одговарајућим примерима, показује видан напредак у креирању укрштених речи. Састав Артура Вина, који је назван првом модерном укштеницом, сада се може сматрати обичним или класичним, јер се у међувремену појавило обиље нових типова ове загонетке. У књизи је поменуто чак 98

100

врста и варијација укрштених речи објављених у енигматској штампи. С једне стране, то сведочи о маштовитости и инвентивности српских енигмата, а с друге, потврђује да је реч о врло комплексној врсти енигматских састава, која се одликује богатством и разноврсношћу форме и садржаја.

Највећу пажњу сигурно ће привући избор објављених укрштених речи у српској енигматици, па су аутори, с разлогом, управо томе посветили највише простора. Неко ће можда приговорити да је избор радова субјективан и да су квалификативи уз имена појединих састављача дискутабилни. Ипак, не може се спорити да је, у целини посматрано, дат озбиљан приказ најбољих остварења стотинак „укрштеничара“, чији портрети и састави богато илуструју овај део књиге. Љубитељима укрштеница, посебно састављачима и онима који би тиме да се баве, сигурно ће бити занимљиви и инспиративни састави са брижљиво одабраним садржајем, свежим речима, вештим компоновањем речи и импресивним белинама. Наведени примери укрштеница показују да наша енигматика има чиме да се подичи и да у овој области стојимо раме уз раме са много развијенијим земљама.

У праву је рецензент Владимир Шарић када закључује да је овом књигом српска енигматика достојно обележила стогодишњи јубилеј укрштенице и да аутори књиге због тога заслужују све похвале. Закључујем и ја овај приказ уз честитке Мирославу Лазаревићу, Јовану Вуковићу и Миодрагу Тошићу и уз поновљену констатацију да су објавили капитално енигматско дело.

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 39, август 2014)

УНИКАТНО ЕНИГМАТСКО ШТИВОПролог за књигу Марјана Радаковића „Анадиплоза“

Пред нама је књига којом аутор Марјан Радаковић потврђује своје врхунско познавање енигматике и показује истрајност, аналитичност и систематичност у праћењу енигматског стваралаштва. После капиталног дела „Библиографија српске енигматике“ (издање ЕСС и Алма, Београд, 2012), у којем је сабрао скоро четири хиљаде библиографских јединица, обухватајући све ауторе, књиге, листове, чланке и друге текстове о енигматици, Радаковић сада објављује једно ново уникатно штиво – по обиму малу, али вредну енигматску монографију, на нашем језику прву студију о једној занимљивој али мање познатој енигматској врсти – анадиплози (удвајаљци) и њеним подврстама и варијацијама.

Анадиплозе су у књижевности одавно познати стилски и стиховни украси. Загонетачи у нашем региону су инспирацију за своје стваралаштво пронашли у њима тек последњих осамдесетак година. Могућности за енигматско стваралаштво у овој области нису велике, јер је број анадиплозних појмова ограничен. Стога, фонд публикованих загонетака ове врсте није замашан, а више аутора је објавило стиховне саставе на исту тему (КАН+КАН = КАНКАН, БА+БА = БАБА, ПЕР+ПЕР = ПЕРПЕР и др.). Студиозним радом, Марјан Радаковић је ипак успео да, уз стиховни као основни облик, идентификује и замашан број прозних, мрежних и других облика анадиплоза, заокружујући тај број на тридесет варијација ове загонетке.

Као илустрације за поједине облике анадиплоза, аутор је у књигу уврстио 197 састава 36 аутора са овог говорног подручја. Према његовој тврдњи, сабрао је готово све анадиплозне саставе објављене у нашој енигматској штампи. Због те чињенице, ова

101

књига није само студија или антологија, већ истовремено представља и збирку до сада објављених анадиплоза.

Све у свему, истакнути нишки енигмата и енигматски писац Марјан Радаковић, својим пионирским подухватом, књигом „Анадиплоза“, дао је значајан допринос обогаћењу енигматске литературе. Без дилеме, његова књига вредна је пажње не само енигматске, већ и шире јавности.

ЕНИГМОФАНАТИЗАМ МИРОСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋА

Уобичајено је да се под појмом „енигматика“ (или „загонеташтво“), у ужем смислу, подразумева „вештина састављања и решавања загонетака“ и да се, сходно томе, „енигматама“ („енигматичарима“) сматрају само они људи који састављају или решавају загонетке. Међутим, ови појмови имају и шире значење, јер поред загонетања и одгонетања подразумевају и истраживачку, теоријску, информативну, издавачку и организациону активност у овој области. Ако прихватимо ово шире значење, можемо констатовати да се енигматиком, на различите начине, бави велики број људи и да је могуће њихово разврставање у више категорија. Енигматама се, пре свега, сматрају састављачи и решавачи загонетака, али и уредници и издавачи енигматских издања, истраживачи енигматске баштине, енигматски писци и теоретичари, као и активисти и други посленици у овој области.

Мирослава Лазаревића је немогуће сврстати искључиво у једну од ових енигматских категорија. За разлику од оних који се баве само појединим аспектима енигматске активности, чинећи то из професионалне обавезе или повремено из забаве, овај врсни енигмата, поред тога што се у струци са великим успехом остварио као дипломирани инжењер електротехнике и као информатичар, упоредо је пуним једрима запловио загонетачким водама, успевши за кратко време да се сврста у ред ретких посленика које бисмо, у афирмативном смислу, могли назвати „енигмофанатицима“ или „енигматама без остатка“. Дајући му овакве позитивне епитете, имамо у виду чињеницу да он, од тренутка када се као аутор прикључио љубитељима загонетачког стваралаштва, а нарочито након пензионисања, енигматици није прилазио као пуки хобиста и није је доживљавао као обичну игру којом се ваља бавити спорадично, у тренуцима забаве. Напротив, сматрајући енигматске творевине веома значајним обликом духовног стваралаштва, он енигматици прилази са пуном озбиљношћу, посвећује јој много времена и бави се свим њеним аспектима – и као свестрани састављач загонетака, и као плодан енигматски писац, истраживач, теоретичар и публициста, и као уредник вредних енигматских књига, листова и часописа, и као агилан и успешан дугогодишњи председник Енигматског клуба „Нова загонетка“ и вишегодишњи председник Енигматског савеза Србије.

У почетку је Лазаревић углавном био посвећен словним ребусима, индиректима, магичним квадратима и другим магичним ликовима, али се током четири деценије дуге енигматске каријере исказао као свестран енигматски аутор, огледајући се у готово свим енигматским жанровима. У његовом ауторском опусу не доминира квантитет, он се са колегама не надмеће по броју објављених загонетачких састава, већ пре свега тежи да они буду оригинални и квалитетни. Он је сигурно један од најистакнутијих и најплоднијих српских састављача словних квадрата 7 х 7, 8 х 8 и 9 х 9, слоговних магичних квадрата 5 х 5 и словних магичних ликова 7 х 9, 7 х 11 и 8 х 10,

102

о чему сведочи и ова књига. Oдличан je као аутор класичних укрштених речи и скандинавки, не само због остварених пространих белина и велике просечне дужине речи, већ и због брижљиво одабраног, актуелног, едукативног и одгонетљивог садржаја. Свакако треба поменути и његову инвентивност и висок домет у креирању словних ребуса, индиреката и других тзв. ситних загонетака. Требало би више да се бави и стиховним загонеткама, јер у последње време показује да има веома леп осећај и смисао за стиховно уобличавање енигматских састава. Јединствен је по томе што своје словне ребусе и индиректе уме лепо да украси стиховима, који упућују на решење.

Окупљањем састављача загонетака у окриље Енигматског клуба „Нова загонетка“, Мирослав Лазаревић је преузео и улогу енигматског уредника, приређујући садржински и технички саставе других аутора за објављивање у енигматској периодици, затим у листу „Зврк“ и издањима „Маркетпринта“ из Новог Сада.

Немерљив допринос развоју српске енигматике Лазаревић је дао и још увек даје као председник Енигматског клуба „Нова загонетка“ и као вишегодишњи председник Енигматског савеза Србије. Упорно се залажући за квалитетну и инвентивну енигматику, он је својим организаторским способностима, иницијативама и упорним залагањем мобилисао загонетаче и оживео рад њихових асоцијација. Личним ангажманом, као главни и технички уредник енигматске периодике („Весника“ и „Гласника“), подстакао је истраживачку, теоријску и информативну активност посвећену загонеташтву у Србији. Упоредо је, као један од аутора и као уредник и рецензент књига других аутора, допринео развоју издавачке делатности, тако да Србија данас предњачи у региону по броју издатих енигматских књига и часописа.

Захваљујући Лазаревићевој сарадњи са другим ентузијастима, пре свих са Јованом Вуковићем, али и са Марјаном Радаковићем и Миодрагом Тошићем, српска енигматика је добила три обимна капитална дела – књиге „Лексикон српских енигмата“ (коаутор са Јованом Вуковићем, 2007), „Библиографија српске енигматике“ (аутора Марјана Радаковића, 2012) и „Укрштање речи у српској енигматици“ (коаутор са Јованом Вуковићем и Миодрагом Тошићем, 2014).

После већ објављених књига „Енигматски магични квадрати“ (1999), „Лексикон српских енигмата“ (2007), „Словни ребуси Михајла Вемића“ (2011), „Словна ребусијада“ (2013) и „Укрштање речи у српској енигматици“ (2014), пред нама је још једна, по реду шеста, а како сам аутор каже, трећа „аутобиографска“ књига Мирослава Лазаревића под називом „Магична енигматика“. Ето лепе прилике да се љубитељи магичних мрежних загонетака, квадрата и других ликова без црних поља, увере у ненадмашно састављачко умеће овог (поновимо то још једном у афирмативном смислу) правог енигмофанатика.

(Пролог у књизи Мирослава Лазаревића „Магични ликови“, Алма, Београд, 2015)

103

Т Е К С Т О В ИД Р У Г И Х А У Т О Р А

104

ИЗАБРАНИ АНАГРАМИ(Момир Пауновић: „Загонетке у стиху“, Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2000)

Књижара „Прота Васа“ као да се специјализовала за необична издања. У том делу њених активности, после Тривунчеве књиге посвећене ребусима, појављује се књига Момира Пауновића „Загонетке у стиху“.

Момир Пауновић је многим Панчевцима познат као директор „Дунав осигурања“ Главне филијале Панчево, али и као енигмата који се састављањем новинских загонетака разних жанрова бави 35 година. Сарадник је бројних енигматских часописа, а специјалност су му загонетке у стихум нарочито анаграми. У предговору књиге „Загонетке у стиху“ Пауновић најпре говори о почецима свог интересовања, разматра услове који омогућавају појаву доброг загонеташа и прати властити развој, који га је довео до састављања загонетака у стиху као нарочите пасије.

Први део своје књиге Пауновић посвећује прегледном разматрању појма загонетка, почев од народних загонетака које је код нас први сакупљао Вук Караџић, преко његових настављача (С.Новаковић, Ђ. Натошевић, Ј. Продановић). Укратко, аутор потом прати интересовања српских писаца за овај прозним (и стиховни) облик, прелазећи у неколико корака стваралаштво мноштва српских писаца који су у одређеном делу свог рада пажњу посвећивали и састављању загонетака (Змај, Нушић, Брана Цветковић, Десанка Максимовић...).

У другом делу књиге Момир Пауновић даје поделу загонетака у стиху (новинских, дакле) на основу њихових особина. То су: анаграм, крњи анаграм, проширени анаграм, логогрифни анаграм, чаура, учаурени анаграм, палиндром, учаурени палиндром, логогриф, додаваљка, испуштаљка, увећаљка, умањиваљка, порицаљка, посвајаљка, шарада, клешта, шкољка, удвајаљка, читаљка, хомоним, акростих, падежница и описни ребус. Будући да је за сваку врсту дат и анализиран типичан пример, Пауновићев рад омогућава лаицима у овој области енигматике будуће лакше хватање у коштац са разноврсним и шароликим задацима.

Трећи и најопсежнији део књиге Пауновић посвећује примерима из властите продукције најразноврснијих загонетака у стиху, документујући ширину властитих интересовања и креатицност у овој области енигматског стварања. Да би сама кљига била динамичнија, аутор је између најразноврснијих облика анаграма у стиху смести и доста стихованих магичних квадрата. Тако се књига претвара у збирку занимљивих загонетака, која се може и читати решавати – па ако решавачима понеки пример не крене од руке, на крају књиге је приложен потпуни списак решења, односно одгонетака. Укупно у овом финалном делу читаоци и решавачи имају прилике да виде и реше 310 Пауновићевих загонетака у стиху.

Књига „Загонетке у стиху“ је леп прилог овој области људског интересовања и несумњиво је да ће током наредних зимских месеци улепшати многе ноћи онима који воле анаграме, логогрифе, чауре и друге врсте енигми.

Васа Павковић

(Објављено у листу „Панчевац“, број 3856, Панчево, 24. новембра 2000. године)

105

НОВЕ КЊИГЕ: ЗАГОНЕТКЕ У СТИХУ

Енигматска литература ових дана обогаћена је још једном занимљивом књигом. Дугогодишњи „Енигмин“ сарадник Момир Пауновић из Панчева објавио је књигу својих загонетака у стиху под насловом „Загонетке у стиху“

Пауновић је из свог богатог енигматског опуса одабрао 310 својих најбољих загонетака у стиху. Већина ових врцавих и складних стихова објављена је својевремено у „Енигми“ и њеним издањима („Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“), затим у „Еуреци“, „Чвору“, „Квизу“, „Политика мозаику“, „Панчевцу“ и другим листовима.

Вредност ове књиге је још и у томе што је Пауновић дао краћи приказ о загонеткама уопште, а посебно о загонеткама у стиху, па је тако почетницима приближио и протумачио шта су и како се састављају анаграм, додаваљка, порицаљка, шарада, читаљка и друге варијације енигматских враголија.

Пауновићева књига је малог формата, издавач је Књижара „Прота Васа“ ПП „Ден сателит“ из Панчева (већ је објавио енигматску књигу „Како се решавају словни ребуси“).

Књига Момира Пауновића значајно је освежење у скромном фонду српске енигматске ризнице.

Јован Вуковић

(Објављено у енигматском листу „Новости енигма“, број 2007, 5. јануара 2001)

„ЕНИГМАТСКЕ РИМЕ“ МОМИРА ПАУНОВИЋА – И Г Р А Р И Ј А Д У Х А

Ако се за енигматику уопште може сликовито рећи да представља својеврсно „царство загонетака“, сличан епитет заслужују и загонетке у стиху. То обиље разноврсних стиховних лепотица заслужује да се назове „вртом разнобојних енигматских цветова“ који краси „царство загонетака“. То у својој првој књизи „Загонетке у стиху“ каже Момир Пауновић, један од наших највећих енигматичара. Књига је објављена у Панчеву у издању Књижаре „Прота Васа“.

Момир Пауновић се енигматиком бави пуних 35 година и готово да нема енигматског листа у земљи у коме није објављивао и био уважен сарадник. И дана, поред тога што обавља одговорне послове директора „Дунав осигурања“ Главне филијале Панчево, редовно објављује и ствара, а енигматика у стиху је својеврсна врцавост његовог ума.

„Загонетке у стиху“ су књига у којој је Момир Пауновић сакупио преко 300 својих радова у овом енигматском жанру, каже Васа Павковић, књижевни критичар у уредник овог издања. Сем тога, додаје он, аутор је, поред избора најбољих радова, у књизи понудио и историјски, односно теоријскли осврт на све врсте загонетака у стиху, начинивши тако врло леп преседан у овој области енигматике.

Иначе, водеће место у друштву загонетака у стиху у Пауновићевој књизи сигурно припада анаграму (који је познат и под називом преметаљка). Уз анаграм, треба поменути и његове „најближе сроднике“ логогрифни анаграм, крњи анаграм и проширени анаграм. Потом су у том друштву: чаура, учаурени анаграм, палиндром, уметаљка и испуштаљка. Различите су могућности које састављачима пружају

106

набројане врсте загонетака. То се најбоље види у Пауновићевим стиховним загонеткама.

Не би било изненађење када би се у његовој енигматској пракси појавило неко ново откриће, нека нова стиховна загонетка.

Д. Димитријевић

(Објављено у недељном листу „Старт 013“, Панчево, број 77, 14. децембра 2000)

МОМИНЕ МУКЕ СА ПАМЕЛОМ

Мало је Панчеваца који не знају Мому Пауновића, директора филијале „Дунав осигурања“, али је још мање оних који су до појаве његове књиге „Загонетке у стиху“ знали за његову вишедеценијску посвећеност енигматици. Чак и они који себе сматрају пасионираним одгонетачима сваковрсних загонетки, у потписима који стоје иза енигматских замки нису препознали њиховог Мому.

Сада чују да тај љубазни човек, који је радио у више угледних панчевачких колектива и био секретар Скупштине општине, по признању његовог угледног колеге, „по броју објављених квалитетних загонетака у стиху носи барјак међу нашим савременим ауторима енигми“.

И овом педесетогодишњаку Памела Андерсон није давала да трепне ноћима, али из сасвим других разлога од оних за које су знали други – смишљао је анаграме, нашки речено преметаљке, како би преметањем слова добио име ове диве. А њено име добићете ако испремештате како ваља слова у реченицама „Нема дела но прса“ или „Само недра плене“.

Не без разлога, поносан је на изн ових разлога непроспаване ноћи, али без обзира на актуелност и квалитет, ова се два анграма нису нашла у књизи „Загонетке у стиху“. Смишљена су када је посао на њој већ био окончан.

Пауновић је и те како био критичан према свом вишегодишњем труду, јер од око хиљаду анаграма које је током три и по деценије створио, у књигу је уврстио тек око три стотине. Захваљујући и томе, представљајући ову књигу, критичари су приметили да је Пауновић „врх енигматског песништва код нас“.

Пауновић je као основац почео да решава укрштенице, а већ као ученик шестог разреда објавио је прву коју је сам начинио у пожаревачком школском листу „Наш рад“. Озбиљно је почео, каже, да се бави енигматиком 1964. године. Убрзо није било енигматског часописа у оној Југославији у којем нису објављивали његове радове, да би последњих година постао један од наших најпознатијих састављача загонетки у стиху. Привукло га је то „голицање духа“, бекство од обичног, од рутине.

Чудне му ствари падају на памет стално, па уз себе увек носи „папирче и оловче“ да ствар не побегне, ако је се изненада сети. Његови другови у војсци, међу којима је било и оних који су први пут у Пауновићевим рукама видели укрштене речи, били су запањени брзином којом их решава. Питали су га за колико може да реши велику укрштеницу. Тобож снебивајући се, Пауновић им рече да би могао, можда, за 15 минута. Паде опклада у пиво иМома Пауновић је доби, али постаде и знаменитост војничке кантине.

Многи су хтели да се кладе да „ово неће решити“, а Пауновић је данима и недељама, на рачун њихове неверице испијао опкладом добијено пиво. Све док у енигматском часопису нису видели његово име и открили да је „професионалац“. Ипак, од свих награда које је добио, она у војсци, плаћена пивом, остаде му најмилија.

107

Објавио је до сада око 1600 енигматских радова. У књизи је дао мали историјат овог жанра, од Вука Врчевића, који је саставио прву у нас књигу загонетки у стиху 1857. до данас. Док у својој канцеларији директора осигурања потписује рачуне и налоге, каже: „Обрадујем се као дете када се сетим добре поставке за неки анаграм“. Из таквог задовољства изникла је књига „Загонетке у стиху“.

М. Шашић

(Објављено у дневном листу „Политика“, Београд,број 31346, 4. фебруара 2001)

„СТИХОВНИ АНАГРАМ И ЊЕГОВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ“

Рецензија књиге

Књига „Стиховни анаграм и његове варијације“ Момира Пауновића, нови је допринос једног од најзначајнијих домаћих енигмата овој популарној, али што се књига тиче врло занемареној области. После веома успеле књиге „Загонетке у стиху“, коју је 2000. године објавила Књижара „Прота Васа“, Момир Пауновић је одлучио да публици понуди још аналитичније дело, у којем ће врло пажљиво и са веома различитих становишта размотрити једну од најпознатијих енигматских врста уопште – тзв. стиховни анаграм.

После опсежног, информативног предговора, у којем кроз одговарајуће примере разматра све врсте стиховног анаграма, њихове формалне и тематске особине, Момир Пауновић у последњем делу књиге нуди читаоцу двеста педесет најуспелијих стиховних анаграма, који показују и његово мајсторство у састављању ове енигматске врсте, али и лепо илуструју све анализе из уводног дела.

Пред читаоцима је ново, врло успешно остварење Момира Пауновића, којим истовремено потврђује своје натпросечно познавање ове области људског стваралаштва, али и креативност у стварању стиховних анаграма.

Васа Павковић

АНАГРАМСКИ ПОЕТАКада је прошле године директор филијале „Дунав осигурања“ у Панчеву и један

од најцењенијих домаћих загонетача Момир Пауновић објавио књигу „Загонетке у стиху“, у којој је сакупио преко 300 анаграма и загонетки, изазвао је интересовање љубитеља ове врсте књижевности. А када је недавно објавио „Стиховни анаграм и његове варијације“, скренуо је на себе пажњу и књижевних критичара. Како је о овом делу рекао Јован Вуковић, „Пауновић је у себи објединио оштроумног и проницљивог играча словима и речима, па је из те хармоније проистекао одличан енигмата и ништа слабији поета“.

Поред двеста педесет изабраних стиховних анаграма и његових варијација, у уводном делу он објашњава место анаграма у „царству загонетки“. Ово је прва књига ове врсте на српском језику.

Интересовање за анаграме потиче још из средње школе. То је нека врста духовне гимнастике, знање кроз разоноду. Наравно, почео сам са решавањем

108

загонетака из енигматских листова, а онда сам и сам почео да састављам разне загонетке, пре свега анаграме – рекао нам је Пауновић, који је до сада саставио преко 1600 разних енигми, од чега више од хиљду анаграма.

Н. Терек

(Објављено у дневном листу „Дневник“, Нови Сад, 24. новембра 2001)

ТАЈНЕ И ЧАРИ СТИХОВАНОГ АНАГРАМА

Момир Пауновић: „Стиховни анаграм и његове варијације“, Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001.

Још је стари добри школски надзорник и реформатор др Ђорђе Натошевић препоручивао учитељима да ђаке „кушају“ загонеткама. Он је тада у својој студији „О загонеци“ апеловао: „Нема лепшег средства за вежбање у мишљењу од решавања загонетака“. Његов савет следили су, мање или више ревносно, уредници часописа за младе и старе, али су у том погледу ипак предњачили Јован Јовановић Змај и Јован Благојевић, уредници најпопуларнијих и највреднијих листова с краја 19. века. „Невена“ и „Голуба“. Много касније, наш филолог Миодраг С. Лалевић је загонетке препоручио бираним речима: „Загонетке су игра речи, крилатице, скривалице, загонетке су играрије духа, загонетке су фантазија“.

Доследни следбеник таквог објашњења загонетке је правник по образовању, а енигмата у души и „по слободном времену“, Момир Пауновић из Панчева. За непуну годину дана, Пауновић је објавио две врло лепе и занимљиве књиге о загонетки званој анаграм. И то не обичан анаграм, већ стиховни анаграм. Две књиге, и то енигматске, то је подвиг достојан пажње, јер штампање књига енигматског садржаја не дешава се тако често код нас.

Момир Пауновић бави се енигматиком више од тридесет и пет година. За то време саставио је више хиљада разноврсних главоломки, али је највише дао као писац стиховних анаграма. Из свог обимног енигматског песничког опуса припремио је најпре књигу „Загонетке у стиху“ (2000. године) са преко триста врсних састава, а онда и другу „Стиховни анаграм и његове варијације“ (2001. године) са 250 примера. И прва и друга књига дају историјска и теоријска тумачења ове старе врсте загонетке, која је у старом веку била веома популарна на царским и краљевским дворовима. Књига „Стиховни анаграм и његове варијације“ је мала студија, која свестрано објашњава и тумачи ову загонетку, па ће добро доћи свима који желе више и даље да проучавају овај облик људског стваралаштва. Треба посебно истаћи да је обе књиге издала Књижара „Прота Васа“ из Панчева, што је права храброст за издаваче, али и пун погодак, с обрзиром на то да је енигматска литература код нас у „издавачком запећку“.

Знајући добро да је анаграм једна од најпопуларнијих врста загонетки у савременој енигматици (укрштене речи се сматрају „краљицом загонетки“, а анаграм „дворском енигматском дамом“), Момир Пауновић се потрудио да стиховни анаграм обради свестрано и свеобухватно. На занимљив начин, илуструјући своје ставове бројним примерима, Пауновић је изврсно обрадио ову врсту загенетке, па је тако решавачима открио тајне и чари анаграма. Они који би желели да се баве састављањем анаграма, довољно је да једном-двапут прочитају ову књигу и то ће им бити добар боснов да са успехом почну са пр еметањем слова и састављањем првих загонетака.

109

Одјекује силна вика,напио се стрика Мика.Узбуну је дигла стрина,

као да је пукла мина.(Решење: ЛАРМА (вика), АЛАРМ (узбуна)

Пауновићева књига показује да енигматски песник није нимало лако бити. Поред тога што мора да познаје основна правила поезије и особености стиха, енигмата уз то мора да буде проницљив и оштроуман, како би нашао примамљиву загонетачку тему.

НАЈГОРИ је пропусткад је зима јача,да постеље буду

без тих покривача.(Решење: НАЈГОРИ = ЈОРГАНИ)

Можда се „пшрави песници“ неће сложити, али енигмата песник мора за нијансу да буде довитљивији, спретнији и сликовитији стваралац, како би његове загонетке, и песнички и енигматски, биле занимљивије за читаоца. Јасно је да загонетач песник мора да нађе најкраћи израз и најбржи пут, како би складним и ритмичним стиховима компоновао пригодну загонетку. Такву која ће бити јасна и разумљива, али ипак закукуљена и замумуљена, чак и онима који не знају шифру одгонетања, већ само уживају у лепоти стихова.

СОКАК тесан, пун кривина,слупала се лимузина,

али власник, мудра глава,уз полису мирно спава!

(Решење: СОКАК = КАСКО)

Судећи по примерима из своје две књиге, Момир Пауновић је успео да у себи обједини оштроумност и проницљивост играча словима и речима, да томе дода урођену лирску жицу, па није чудо што је из такве хармоније изникао одличан енигмата и исто тако успешан поета, који на свом Пегазу поносно улази у литературу. Његови загонетни стихови су кратки (обично четверац, шестерац или осмерац), исказани у катрену или октави (четири или осам стихова). Томе треба додати да су Пауновићеви стихови лепршави, ведри, звонки, духовити и јасни, али загонетни. Следствено томе, његове загонетке су духовите, ведре, певљиве, са темама из свакодневног живота.

Христовог рођењапрославе ми годе,

уз божићни поздравСТИХ СЕ ОРИ, РОДЕ!

(Решење: ХРИСТОС СЕ РОДИ!)

Међу савременим састављачима загонетака нема много оних који се, попут Момира Пауновића, служе и изражавају стиховима. Наш јастарији енигматски часопис „Енигма“ (ове године обележио пола века излажења) имао је временом неколико врсних енигмата песника. Остаће забележени у историји овог листа Златан Чоп,

110

Божидар Враницки, Павле Богдановић, Ђуро Кнежевић, па Живан Перић, Ђорђе Оташевић, Гордана Јовановић Шарић, Славко Бован, као и неки други који повремено ускачу у песничко поље енигматског изражавања. (Познати књижевници Милован Данојлић и Мате Милишић, каснији песници, у енигматици су оставили трага као састављачи укрштеница, ребуса и других загонетака.)

Ипак, у енигматици се преко стихова нико није винуо тако високо као Панчевац Момир Пауновић. Не само зато што је објавио две књиге, већ и по томе што је студиозно анализирао и објаснио ову врсту загонетке, па је тако „једним ударцем“ задовољио интерес многих знатижељника. Кад је реч о стиховном анаграму и његовим варијацијама, Момир Пауновић је данас у самом врху српске енигматике. Пре свега, због тога што су његови анаграми уобличени у ритмичке стихове, који пут до одгонетке (решења) чине веома занимљивим, јер се од решавача, поред мало стрпљења, тражи и оштроумност и проницљивост. А то је баш оно најважније што сваку загонетку шини загонетком.

Све то истиче и уредник ове књиге Васа Павковић речима: „Пред читаоцима је ново, врло успешно остварење Момира Пауновића, којим он истовремено потврђује своје натпросечно познавање ове области људског стваралаштва, али и креативност у стварању стиховних анаграма“.

Јован Вуковић

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“,број 59-61, децембар 2001)

СВЕТ АНАГРАМА

Момир Пауновић: СТИХОВНИ АНАГРАМ И ЊЕГОВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ,Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001

Мало је књига из области енигматике, па тим више постаје важан рад Момира Пауновића, једног од најзначајнијих српских анаграмиста. Пошто је 2000. објавио успешну књигу „Загонетке у стиху“, у издању Књижаре „Прота Васа“ из Панчева, Пауновић је средином 2001. код истог издавача штампао још важније дело – „Стиховни анаграм и његове варијације“ – које ће, сасвим сигурно, бити позитивно оцењено код енигмата.

Књигу Момира Пауновића отвара предговор, у којем се читалац може упознати са основним садржајима првог остварења, али и ауторовим разлозима због којих је своју пажњу усмерио према анаграмима рађеним у стиховима. Стварајући овај тип анаграма тридесетак година, енигмата је стекао велико искуство, па је његова друга књига својеврсна теоретска и практична сума знања.

„Стиховни анаграм и његове варијације“ је сачињен од три дела. Прва два су теоретског типа, а трећи практичног. У уводном тексту „О анаграму као популарној енигматској врсти“, Пауновић ће писати о месту анаграма у „царству загонетака“, његовом настанку и развоју, затим ће дефиницијама сам појам. Уследиће поглавље „Врсте анаграма“, са прецизним жанровским дефиницијама – створеним на основу садржаја, структуре, броја варијанти, односа поставке и решења и саме форме обраде. Аутор богатим примерима илуструје понуђене класификације.

У другом делу књиге Момир Пауновић са општег нивоа прелази на прецизираније нивое разматрања. Посебно је вредна ауторова анализа чинилаца који

111

утичу на квалитет стиховног анаграма – поставке, везе с решењем, разматрање о актуелности решења и укупне стиховне организације одређене загонетке. Пауновић врло пажљиво разматра метрику различитих стихова српског језика (типичну за анаграме), бави се типовима рима и тсл. И у овом делу своје књиге познати енигмата наводи низ примера, што читање динамизује и чини интересантнијим.

У трећем, можда и главном делу остварења Момир Пауновић наводи 250 примера, антологијски избор из своје дугогодишње продукције (а одгонетке ће читалац може пронаћи на крају књиге). Пре него што ми поентирамо наш осврт, ево како Пауновић у стиховном анаграму описује тај појам:

Стање је НАПЕТО,и мува се чује,

кључна тачка причесад се очекује.

Кључна тачка односно поента овог приказа гласила би да је Момир Пауновић задужио наше енигмате, ауторе и решаваче, обема књигама, дајући овој старој вештини игре у језику значајан теоретски допринос, али је годинама и богатећи стотинама стиховних анаграма.

Васа Павковић

(Објављено у дневном листу „Дневник“, Нови Сад, 30. јануара 2002)

СТИХОВНИ АНАГРАММомир Пауновић: „Стиховни анаграм и његове варијације,

Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001

Несвакидашња књига „Стиховни анаграм и његове варијације“, чији је аутор Панчевац Момир Пауновић (1946), постала је закратко уџбеник за оне који се дуго баве енигматиком и оне који су на самом почетку. Са лакоћом и задовољством се чита. Пауновић је већ објавио једну књигу „Загонетке у стиху“ код истог издавача, а самим насловима обе књиге у којима је стих нескривена реч признаје своју искрену везу с поетским говором.

Основа анаграма потиче од значења грчке речи (ана – обратно, грамма – писано слово), а колико је ова врста популарна и у историјским токовима говори чињеница да су европски владари имали плаћене творце анаграма. Све до 18. века анаграм је имао практичну, политичку и уметничку значајку, а касније се „ослободио“ и развијао у правцу загонетке.

Аутор књиге објашњава да постоје модификације: крњи, проширени, логогрифни, учаурени и умрежени анаграм. Основни елементи енигматских стихова компонују анаграм кроз четверац, шестерац, осмерац и друге форме, мерећи слоговима, док се стиховна оријентација креће од дистиха, катрена и октаве до већег броја стихова.

Момир Пауновић, један од мајстора енигматике, објавио је око две хиљаде различитих загонетки, а његова књига за потпору стручног казивања има двеста педесет најуспелијих стиховних анаграма.

112

Ако је наша стварност донекле и преплављена штампаним материјалима из области енигматике, посебно укрштеница, а сагледавано с ове стране киоска, за штампу, онда је ова књига у тој констелацији односа прави литерарни дар за све оне који желе енигматски да мудрују.

Недељко Терзић

(Објављено у дневном листу „Борба“, Београд, 25. јула 2002)

ИНВАЗИЈА ЕСТРАДЕ НА УКРШТЕНИЦЕ

Трагом примедаба из редова решавача укрштених речи да је све мање најпопуларнијих загонетки које су доброг квалитета, Момир Пауновић, директор апанчевачке филијале „Дунав осигурања“, служећим се деценијским искуством, уверио се у тачност тог суда. Спровео је истраживање неколико наших енигматских листова и дошао до закључка да је овдашња укрштеница „естрадизована“.

- У последње време штампа се толико много енигматских листова, а осим тога и свако информативно и дневно гласило има свој енигматским кутак. Ссатављањем укрштених речи бави око три стотине људи. И из њихових примедаба а и сугестија многих љубитеља енигматике, хтео сам да видим да ли то укрштенице нуде решавачима знање кроз разоноду, те у којој мери је садржај забаван а колико едукативам – прича за „Експрес“ Момир Пауновић.

Он је анализирао 2494 укрштенице. Од тога чак се у 1794 јављају тематски појмови из области сценске и музичке уметности, спорта и других видова забавних активности. По свему судећи, ради се о правој естрадизацији укрштеница, јер су звезде естраде извршиле инвазију на енигматику. Књижевност, сликарство и све области науке, укључујући и историјске личности и знаменитости, заступљене су у 579 укрштеница, што, како каже саговорник, представља недопустиво мало учешће. Сем тога, математици, филозофији, физици и медицини није посвећена ни једна једина укрштеница.

Најактуелније речи које представљају носеће појмове укрштеница су имена глумаца. Међу рекордерима у појављивању су Џулија Робертс, Џенифер Лопез, Антонио Бандерас, Драган Николић, Љубиша Самарџић и Милена Дравић. Међу певачима „забавњацима“ незаобилазни су Здравко Чолић, Жељко Самарџић, Маја Николић, Неда Украден и Ксенија Пајчин. У области озбиљне музике доминирају Марина Арсенијевић, Стефан Миленковић и Лучано Павароти, а од фолк певача Мироскав Илић, Светлана Ражнатовић, Мира Шкорић и Снежана Бабић. Од спортиста из броја у број појављују се Јелена Докић, Ана Курњикова, Јасна Шекарић ...

- Због скромног представљања наше савремене књижевности у укрштеницама, намеће се дилема да ли у нашој данашњој литератури нема истакнутих писаца који завређују пажњу, или пак енигматски ствараоци за њих не знају. Од књижевних величина, као што су Селенић, Драгослав Михаиловић, Албахари, Пекић, имена се врло ретко појављују – каже Пауновић.

Сања Ивић(Објављено у „Експрес политици“, Београд, број 13690, 31. јула 2002)

113

ДОКТОР ЗА УКРШТЕНИЦЕ

Енигмата Момир Пауновић аутор прве књиге о теорији укрштених речи

Момир Пауновић нема времена за неозбиљне ствари. Док читате његову књигу „Укрштеница – краљица загонетки“ схватићете (осим ако у ову област нисте раније дубоко заронили) да је енигматика много више од забаве – гимнастика духа, како наш саговорник воли да каже.

Пауновић, по образовању правник, по звању директор панчевачке филијале „Дунав осигурања“, спада у прву гарнитуру наших енигмата. У протекле две године објавио је две књиге из области енигматике. Трећу, „Укрштеница – краљица загонетки“ безецовао је за своју издавачку кућу књижевник Васа Павковић, па је тако на корицама трећег Пауновићевог сочињенија знак „Народне књиге“.

Американац први

Момир Пауновић се загонеташтвом бави готово пуне четири деценије, а овом књигом улази у ред ретких који се могу похвалити звањем „енигмолога“ – човека који истражује порекло, класификацију и квалитет енигматског стваралаштва. Реч је о новој дисциплини у Срба, јер први „Уџбеник енигматике“ објавили су Брана Павловић и Радмило Димитријевић 1953. године.

Званично, каже Пауновић, прву модерну укрштеницу објавио је Американац Артур Вин, 1913. године. Око примата још се споре са Америма Италијани, Французи и Енглези, али, вели аутор књиге „Укрштеница – краљица загонетки“, Американци су свог човека први угурали у енциклопедије и приручнике из енигматике, па ће бити тешко ствар окренути.

У Европу је модерна укрштеница, опет званично, стигла 1924. Најстарији „логички квадрат“ у Срба објављен је у „Српској зори“ 1876. Међутим, по класификацији, коју опет дугујемо Американцима, то нису „модерне“, већ „праукрштенице“. Ако се таква класификација прихвати, прва укрштеница у нас објављена је у „Илустрованом листу“ 1925, или само годину дана пошто је стигла на стари континент.

Пауновић нам открива да су се разним облицима загонеташтва, поред Змаја и Бране Цветковића, што је углавном знано, бавили и Десанка Максимовић, Милован Данојлић, Драгослав Андрић. Срби тренутно, преко листа „Енигма“ и његовог уредника Милана Шабана, настоје да оборе светски рекорд у величини једне укрштенице.

Гладијатор постао „аренант“

- Због Вуковог правила да је сваки знак један глас, наш језик је врло погодан за састављање укрштенице. Неће бити чудно, зато, ако из Гинисове књиге рекорда истиснемо Французе, који су направили укрштеницу са 12.200 речи. У „Енигми“ у наставцима излази укрштеница (у сваком броју 25 пута 16 поља), која треба да буде већа од оне састављене у Тулузу. Ова укрштеница до сада има пет хиљада речи и наши енигматичари најављују светски рекорд – каже Пауновић.

Ипак, анализирајући стање у нашој енигматици, аутор кљиге „Укрштеница – краљица загонетки“ записао је: „У обимној издавачкој продукцији је, на жалост, много

114

примера укрштених речи које ни по облику нити по садржини не задовољавају укусе и интересовања образованих и пробирљивих љубитеља енигматике“.

Још је мали проблем што има много страних речи у нашим укрштеницама (готово да нема једне без – „злато, француски“ (ор), или „уље, енглески“ (оил), али озбиљан проблем су измишљене и архаичне речи. Тако се, на пример, може наћи да је „борац у арени“ – аренант, или да је таванар „човек који живи на тавану“. Пауновић иронично примећује да је, по аналогији, онда човек који живи у сутерену – сутеренар. Или, једанмод састављача укрштених речи је, на пример, реч „страшно“ описао са „много, пуно“ уместо са „језиво, ужасно“. Ретки су они паметни, маштовити и духовити, као Драгослав Андрић, који је у једној укрштеници реч „балетан“ описао као „вешалица за балерине“, а реч „тен“ са „полукретен“.

Пишући посвету на својој књизи, Пауновић је записао да читаоца моли да схвати да се и о играријама може писати озбиљно.

Миодраг Шашић

(Објављено у дневном листу „Политика“, 15. јуна 2003)

„УКРШТЕНИЦА – КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ“Поговор у књизи

Постоји један невероватан парадокс. Енигматика је популарна у читавом свету, али су књиге које би се ситематичније бавиле том веома старом људском активношћу веома, веома ретке.

Момир Пауновић, познати и цењени енигмата из Панчева, покушава да промени такву ситуацију. Пошто је 2000. године у Панчеву објавио књигу Загонетке у стиху, у којој је објаснио принципе састављања и решавања тридесетак облика таквих загонетки, илуструјући их са преко триста властитих састава, а 2001. у истом граду и код истог издавача (Књижара „Прота Васа“) штампао и студију Стиховни анаграм и његове варијације, бавећи се анаграмима у стиху – Пауновић љубитељима енигматике нуди итреће дело Укрштеницу – краљицу загонетки.

Укрштеница – краљица загонетки је посвећена бесумње најпопуларнијој врсти загонетки које се пре свега штампају у дневним и осталим новинама – укрштеним речима. Оно што прво пада у очи је систематичност којом је аутор приступио разматрању самог појма укрштених речи, историји енигматике уопште, и историјату теоретских напора да се ова популарна загонетка историјски прати и објасни.

За читаоца ће, уверен сам, бити врло интересантно да сазна многе чињенице о првој појави укрштених речи у светској штампи,оњиховом предисторијату, те појави на југословенским просторима. Несумњиво је да Пауновићев напор представља темељ за нека друга истраживања историје наше енигматике.

Потом ће се наш аутор позабавити дефиницијом ове загонетке у нашим водећим речницима, њиховим карактеристикама и елементима.

Писана лако и неоптерећујуће, Укрштеница – краљица загонетки тада улази у поље најразноврснијих подела, на основу облика дијаграма у који решавачи уписују слова – и ту ова књига остварује неке од најбитнијих достигнућа. Чини се да нема облика укрштених речи који би промакао пажњи и анализи једног од најцењенијих савремених српских енигмата.

Пауновић ће изс овог дела приступити анализи критеријума за вредновање укрштеница, укрштајући критеријуме језика и семантике са критеријумима сложености

115

самих мрежних дијаграма у које решавачи уписују слова (или слогове) речи које покривају претпостављене задане појмове. Са богатим илустровањем проблема и решења, добрих и слабих солуција, аутор књиге Укрштеница – краљица загонетки нуди обиље садржаја за размишљање, али и будуће оцењивање оваквих загонетки.

Литература која је приложена на крају помоћи ће заинтересованим читаоцима да боље разумеју и сложеност подухвата у који се Момир Пауновић упустио, али и значај резултата који нам његова трећа енигматска студија пружа.

Укрштеница – краљица загонетки је успео прилог бољем разумевању историјата укрштених речи, њиховој теорији и самом послу креирања овог популарног енигматског облика.

Васа Павковић

ЦАРСТВО ЗАГОНЕТКИ

Момир Пауновић, „Укрштеница – краљица загонетки“,издавач „Народна књига“, Београд, 2003

Аутор књиге о укрштеници, наш суграђанин Момир Пауновић, бави се загонеташтвом од 1964. године и објавио је око две и по хиљаде енигматских састава. До сада је различите врсте загонетки у стиху сабрао у две књиге: „Загонетке у стиху“ и „Стиховни анаграм и његове варијације“. Поред тога, Момир Пауновић је познат и по истраживачко-теоријским текстовима.

Најновија Пауновићева књига сврстава га заиста међу ретке ауторе ове дисциплине. Љубитељи загонеташтва и одгонетања дочекаће с одобравањем објављивање овакве књиге, која показује како се иза пуког „прекраћивања времена“ крије озбиљна, готово спартанска дисциплина.

Момир Пауновић је у предговору написао: „Енигматика, као један од најстаријих видива духовног стваралаштва, постала је незаобилазан садржај новинских и других публикација. Неки њени облици с правом се сматрају уметничким, књижевним творевинама. Поједине врсте загонетки настале су у античком периоду, а неке имају још старије прапочетке, што је доказ дуге традиције загонетања и одгонетања.“

Мотивисан жељом да укрштенице анализира са више аспеката, Пауновић је покушао да систематизује своје до сада објављене текстове и истраћивањам респектујући и текстове других аутора. Текст је конципирао као приручник, намењен првенствено пасионираним љубитељима енигматике, али и свима који желе да сазнају нешто више о укрштеницама.

Наводећи податак како данас има око четири хиљаде назива за различите врсте загонетака, Момир Пауновић ће будућег читаоца, потенцијално и енигмату, увести у сву озбиљност ове вештине. Будући читаоци ће сазнати ко су „енигматски пионири“ код нас, када је објављена прва модерна укрштеница, појединости о праукрштеницама и мноштво занимљивости о укрштеницама данас.

Ако до сада нисте знали да поред укрштеница постоје и књиге о њима, ово је право време да потражите књигу Момира Пауновића и можда у царству загонетки откријете коју тајну више.

Јасмина Топић

(Објављено у листу „Панчевац“, Панчево, број 3992, 11. јул 2003)

116

ПРВА КЊИГА О УКРШТЕНИЦИ

Момир Пауновић: „Укрштеница – краљица загонетки“,Народна књига – Алфа, Београд, 2003

Енигматска литература код нас обогаћена је ових дана још једном изванредном књигом. Реч је о књизи истакнутог панчевачког енигмате Момира Пауновића, „Укрштеница – краљица загонетки“. Ово је прва књига у српској и старојугословенској енигматици која свеобухватно, на популаран и комплетан начин, објашњава укрштене речи. Од њених прапочетака у листовима 19. века, па до данашњих најмодернијих облика изражавања ове популарне загонетке

Момир Пауновић појавио се у енигматици пре 40 година баш са укрштеним речима („Енигма“, 1964. године). Саставио је и објавио неколико хиљада загонетки, пре свега анаграма и других стиховних загонетака и укрштеница. Временом се усредсредио на стиховне загонетке, у којој је области стваралаштва досегао највише песничке и загонетачке домете. Ту врсту загонетки посебно је теоријски обрадио у две књиге. Прво је 2000. године објавио књигу „Загонетке у стиху“, а потом годину дана касније и ново дело „Стиховни анаграм и његове варијације“.

Непрестано се интересовао и за „краљицу загонетки“, па је из те знатижеље и рођена ова књига, занимљива и корисна како за састављаче, тако и за решаваче укрштених речи. Поред краћег историјата, описа појма и елемената укрштенице, Пауновић пластично обрађује врсте укрштених речи, даје критеријуме за њихово вредновање, упознаје читаоцаса лепезом дијаграма и садржаја овог енигматског рода. Све то илуструје лепим примерима и надопуњује напоменама да су укрштене речи забава и поука, поткрепљујући то значењем њихове актуелности и одгонетљивости. На крају књиге Пауновић даје богат избор литературе из које је црпео податке за свој рад.

Књигу „Укрштеница – краљица загонетки“ објавила је угледна издавачка кућа „Народна књига – Алфа“, у својој библиотеци „Занимљива наука“, чији је уредник познати књижевник и критичар Васа Павковић. У поговору, уредник између осталог наглашава: „За читаоца ће, уверен сам, бити врло интересантно да сазна многе чињенице о првој појави укрштених речи у светској штампи, о њиховом предисторијату, те појави на југословенским просторима. Несумњиво је да Пауновићев напор представља темељ за нека друга истраживања историје наше енигматике“. Уз све квалитете пишчевог умећа да сваком читаоцу приближи „краљицу загонетки“, како би је боље схватио и уживао у њеној лепоти, ова књига је нови, вредан помена, допринос историји и теорији наше енигматике.

Јован Вуковић

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 6, јул 2003)

УКРШТЕНИЦА – КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ

Како да осигурате своје ментално здравље и голу памет, а да вас не кошта ни динара? Одговор који вам нудимо је кратак, јасан и недвосмислено тачан. Решавајте

117

укрштене речи! Још ако је њихов аутор директор осигуравајућег завода, пребринули сте оно најважније – сачуваћете здраву памет ма шта да се дешава око вас.

Енигмата из прве гарнитуре, како га већ ословљавају, Момир Пауновић написао је веома интересантну и корисну књигу „Укрштеница – краљица загонетки“. Реч је о теоријско-историјском штиву, које на прегледан начин, систематично и бројним примерима представља краљицу загонетки – укрштеницу, како стоји у наслову књиге. Господин Пауновић је директор једног осигуравајућег предузећа, па ето стручњак за осигуравање памети.

Права мала мистерија јесте – када се појавила прва укрштеница у свету? Према званичним публикацијама, било је то 21. децембра 1913. у њујоршком листу „World“ (Свет) у забавном прилогу „Fun“ (Разонода), а аутор је био Артур Вин (Arthur Winne). Ако је код нас, на српском језику, у облику магичног квадрата 5 х 5 објављен састав у илустрованом листу „Србадија“ у Бечу 26.октобра 1874. – ко је онда први на свету? А ако додамо да овај „наш“ квадрат познат још из античких времена, онда је заврзлама потпуна.

Књига „Укрштеница – краљица загонетки“ обилује занимљивим анегдотама, аналитичким текстовима о основним појмовима везаним са врстама, критеријумима прављења, белинама, црним пољима, књижевним језиком, дефиницијама, забавном и едукативном страном и (не)одгонетљивошћу укрштеница. Стога ће ова лепа и корисна књига сигурно наћи своје место у кућним библиотекама свих енигматичара, али и оних других који воле лепу и умну књигу.

(Редакцијски текст)

(Објављено у енигматском листу „Новости енигма“ број 2174, 1. августа 2003)

УКРШТЕНИЦА – КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ

Аутор: Момир Пауновић, издавач Народна књига, Београд, 2003.

Познати српски енигмата из Панчева, дипломирани правник Момир Пауновић, поред дугогодишњег загонетања, доказао се и публицистичким радовима на ову тему. Активни састављач бави се, паралелно, тепријским радом тог интелектуалног сектора, истражујући и презентирајући читаоцима путеве и тајне из домена енигматике. Прилоге о томе објављивао је у листовима и часописима, а онда је решио да у виду књига та своја сазнања и открића пренесе на друге, заинтересоване љубитеље „сфингисања“.

Статистика говори да је надарени и педантни Пауновић, уместо да се паунише, како раде многе његове колеге, заврнуо рукаве и марљивим радом свој таленат поткрепио радом. Загонетајући од 1964. године, до данас је саставио преко 2500 разних загонетака, углавном стихованих анаграма и укрштених речи. Пре три године појавила се у излозима његова прва књига „Загонетке у стиху“, са објашњењима за састављање и решавање тридесетак врста истих, илустрованих са тристотинак његових поставки. Пре две године, из штампе је изашла и друга књига под насловом „Стиховни анаграм и његове варијације“, која поред текстуалног дела садржи 250 примера те популарне дисциплине.

Трећа књига се недавно појавила, под заштитним знаком београдске „Народне књиге“. У библиотеци „Занимљива наука“, самим појављивањем „Укрштенице – краљице загонетки“, одато је признање свеколикој српској енигматици да је ем занимљива ем научна. Издање доноси историју наше енигматике и теоријски разматра

118

облике укрштеница, њихове карактеристике и критеријуме успелости, доприносећи популарности и афирмацији.

Од основног питања шта је то укрштеница до сложених поставки и фактора не/одгонетљивости, материја се протеже на 140 страница. Навођење литературе уверава нас да је то, заиста, аналитичан и мукотрпан посао. Почев од речника и лексикона, до стручних књига и приручника, студија и чланака, закључно са прегледом објављиваних прилога у енигматској периодици, ваљало је све то протријерисати и сажето представити публици. Превасходно објаснити забавне и едукативне стране загонетања, уз временску и тематску актуелност. Коришћење термина и описивање појмова сведочи, опет, о неговању и запостављању књижевног језика у тој области. Јер, омиљене „крижаљке“ и друге врсте и подврсте утичу на писменост и културу људи, брусе оштроумност, проверавају знање и освежавају памћење.

Радомир Мићуновић

(Објављено у дневном листу „Нова борба“, Београд, 4. септембра 2003)

СВЕ О УКРШТАЊУ РЕЧИМомир Пауновић: Укрштеница – краљица загонетки, студија,

Народна књига – Алфа, Београд, 2003

Шта је стварно једна књига,до збирка добро укрштених речи?

(Милорад Павић)

Кад угледни књижевни часопис на својим страницама објављује текстове о загонеткама, а посебно о укрштеним речима, сама од себе намећу се два питања: или је уредништву понестало тема, па се окреће нелитерарном облику изражавања, или је оно уочило све значајнију улогу ове врсте људског умовања у свакодневном животу, па се приклања све актуелнијој тематици.

Кад су у питању панчевачке „Свеске“, нема дилеме – на њеним страницама за енигматику је резервисана стална рубрика. Највећи „кривац“ за то је познати српски енигмата и енигматски писац Момир Пауновић. После две објављене књиге о загонеткама у стиху, Пауновић се оглашава трећом, за теорију и историју енигматике капиталном књигом, обрадовавши све заљубљенике укрштених речи. То је прави енигматски уџбеник, студија, магистарски рад о укрштеним речима, књига загонетног наслова (како и доликује теми) – „Укрштеница – краљица загонетки“.

Као што је већ познато, укрштене речи су омиљена забава хиљада, милиона људи широм света. У предаху, доколици, на одмору, у путу, млади и стари решавају укрштене речи – да се разоноде, прекрате слободно време, да се одморе уз умну забаву. После успелог решавања и одгонетања шта се иза којег описа крије, решавачи се, са олакшањем и задовољством, диве својој интелигенцији, али и аутору састава на умешности у компоновању разноврсних појмова. Кажу да је италијански књижевник Питигрили, после неке „укрштене сеансе“, изјавио да су укрштене речи гума за жвакање интелигенције.

Када су настале укрштене речи, како се састављају, па чак и зашто се састављају и решавају, каквих све врста укрштеница има, која се правила морају поштовати при њиховом састављању... Ова и слична питања решавачи су себи постављали, а да нису

119

имали одакле да сазнају одговор. Захваљујући исцрпној студији Момира Пауновића, таква и слична питања неће бити без одговора. Књигом Укрштеница – краљица загонетки, по први пут у српској енигматици, Пауновић свеобухватно и илустративно даје неопходне податке о овој загонеци. Најпре на занимљив начин уводи читаоца у историјат настанка укрштених речи у свету и код нас. Потом вешто описује шта је укрштеница и који су њени главни делови, да би најзад навео ссве врсте укрштеница, илуструјући их дијаграмима оригиналних састава, додавши на крају критеријуме за њихово вредновање.

Пауновићева кљига је прави „роман о укрштеним речима“. Течно и сликовито писана, лако се чита, још лакше схвата њен смисао, тако да је занимљива и онима који се баве састављањем ове загонетке, али и онима који уживају у њеном решавању.

Имајући у виду широк круг љубитеља ове најпопуларније загонетке, Пауновић своја објашњења комплетира дијаграмима, њиховим разноликим садржајем, пише о основним правилима описивања појмова и оцењује њихову актуелност и одгонетљивост. Аутор у књизи даје и свој суд о месту и улози укрштених речи у савременој човековој културној и свакодневној активности, при чему посебно истиче забавну, едукативну и поучну улогу укрштеница. По његовом мишљењу, забавност зависи од садрћине, начина дефинисања речи и форме обраде укрштенице.

Да би била окарактерисана као едукативна – према Пауновићевим речима – укрштеница мора да садржи лепе, књижевно чисте речи. Она треба да буде скуп пробраних појмова (имена личности, назива и термина) из разних области науке и уметности, као и других области значајних за општу културу. Ако се решавањем укрштенице открије значење бар једне нове, пре тога непознате речи, образовна функција ове загонетке је . остварена!

Свој јединствен рад у српској енигматици Момир Пауновић је поткрепио богатом литературом, која му је послужила да подробно документује књигу. Он је користио преко педесетак извора, што енциклопедија, што књига, чланака и студија, као и енигматских листова, да би упоредио, појаснио или потврдио мишљења о настанку, значају и улози укрштених речи у човековој свакодневници.

Мотивисан жељом да укрштенице анализира са више аспеката, Пауновић је овом књигом систематизовао своје раније објављене текстове и истраживања, наравно респектујући при том и текстове других аутора. Успео је да текст о „краљици загонетки“ конципира као приручник, који би првенствено био намењен пасионираним љубитељима енигматике, али и ширем кругу читалаца заинтересованих да сазнају нешто више о укрштеницама.

Пауновићеву књигу „Укрштеница – краљица загонетки“ објавила је Народна књига – Алфа, Београд, у својој библиотеци „Занимљива наука“. Уредник кљиге, угледни критичар Васа Павковић, о овом делу Момира Пауновића између осталог каже: „За читаоца ће, уверен сам, бити веома интересантно да сазна многе чињенице о првој појави укрштених речи у светској штампи, о њиховом предисторијату, те појави на југословенским просторима. Несумњиви је да Пауновићев напор представља темељ за нека друга истраживања историје наше енигматике“.

Нема сумње, ова књига по садржају представља заиста редак подухват у српској енигматској литератури. Због тога ће сигурно изазвати пажњу енигматске јавности, а вероватно побудити и шире интересовање. Међутим, као што обично бива са првенцима, у тексту ће неко можда открити пропусте и недостатке, па евентуалне критичке опаске могу бити драгоцене као корекција и допуна за нове Пауновићеве књиге.

„Укрштеница – краљица загонетки“, као прва и јединствена књига посвећена искључиво укрштеницама, по квалитету обраде материје представља изузетно

120

остварење у области енигматске теорије код нас, попут књига о ребусима Владете Тривунца и књиге о магичним квадратима Мирослава Лазаревића. Скроман фонд наше енигматске литературе књигом Момира Пауновића је значајно обогаћен.

Пауновићева књига је доказ више за тврдњу да ова област људског умовања улази у окриље литерарног стваралаштва. Лепе укрштене речи су својеврсна кратка прича или новелета. Да нису близу литературе, зар би их наш врсни књижевник Милорад Павић на свој начин уклопио у роман „Предео сликан чајем“. Павић пише: „Шта је у ствари једна књига до збирка добро укрштених речи? Међутим, постоји и читалац који болује од исте љубави. Љубави за укрштеницама. Такав је сигурно већ приметио да у овој књизи постоје четири одељка под називом ВОДОРАВНО, и свако од поглавља у тим одељцима носи назив УСПРАВНО. То ће одмах подсетити на укрштање речи и биће у праву. Овај се роман стварно може читати као што се испуњавају укрштене речи. Мало водоравно, мало усправно, мало име, мало презиме“.

Још давне 1876. године, школски надзорник и просветитељ, др Ђорђе Натошевић, због своје студије „О загонеци“ назван оцем српске енигматике, записао је да „нема лепшег средства за вежбање у мишљењу од решавања загонетки“. У свету су то одавно схватили, а ми (по обичају) са прилично загашњења. Књига „Укрштеница – краљица загонетки“ даје велики допринос озбиљнијем схватању улоге загонетки. Овом књигом аутор Момир Пауновић је у српској енигматици изнова потврдио да припада малобројној скупини водећих српских енигматских писаца.

Јован Вуковић

(Објављено у часопису за књижевност, уметност и културу „Свеске“, број 69, септембар 2003)

СВОЈЕВРСНИ ТАЈНОПИС

(Момир Пауновић: „Загонетне риме“, Мали Немо, Панчево, 2004)

Панчевачки издавач „Мали Немо“, у својој библиотеци „Мала енигмотека“, лансирао је недавно збирку анаграма и сродних стиховних радова реномираног састављача Момира Пауновића „Загонетне риме“. У домену такозваних „ситних загонетки“ Пауновић је крупна зверка, а насупрот придеву издавача и библиотеке, поменутом књигом обављен је, и објављен, велики посао. Истом аутору ово је четврто дело. Претходно је публиковао следеће наслове: „Загонетке у стиху“ (Панчево, 2000), „Стиховни анаграм и његове варијације“ (Панчево, 2001) и „Укрштеница – краљица загонетки“ (Београд, 2003).

Пауновић је дипломирани правник, један од директора ЗОИЛ „Дунав“. Педесетосмогодишњак, родом из стишког краја, живи и ради у Панчеву. Загонеташтвом се бави од 1964. године. Прве радове објавио је у листу „Енигма“. До сада је сарађивао у двадесетак листова и часописа, који су му штампали преко три хиљде разноврсних прилога.

Врсном енигмопеснику прво је руку пружила панчевачка Књижара „Прота Васа“, а онда му је поверење указала и београдска „Народна књига“, а сада панчевачки „Мали Немо“.

121

Потписник ових редова није штедео похвале, коментаришући раније Пауновићеве кљиге, али осећа потребу да понови његову основну карактеристику – скромне манире и завидан ниво.

Пре него што је пред читаоце расуо обиље драгоцених загонетки, као Милош Војиновић пред Роксанду ђевојку у песми „Женидба Душанова“ бурме и прстење, ситан бисер и драго камење, Пауновић је дао опште напомене о стихованој презентацији загонетки, распеваној играрији духа, особеностима загонетачких стихова, књижевним и новинским загонеткама. У тумачу загонетки наведено јем 25 врста и подврста те дисциплине. На крају су штампане одгонетке на две стотине изабраних, занимљивих, махом ведрих и високостилизованих задатака. Сходно чињеници да су преметаљке најпопуларнији род ситног загонеташтва, Момир скреће пажњу љубитељима те области људског духа: „У мом стихованом енигматском стваралаштву много је више анаграма него других врста загонетки“.

По наводима рецензента Јована Вуковића, Момир Пауновић је „објединио оштроумност и проницљивост играча словима и речима, додајући урођену лирску жицу, па није ни чудо што је из такве хармоније изникао одличан енигмата и исто тако успешан поета, који на свом пегазу поносно улази у литературу“.

О његовој озбиљности и племенитости, темељитости и систематичности сведочи позивање на књижевно-теоретске ауторитете Ђорђа Натошевића, Миодрага С. Лалевића и Јована Деретића, те на стваралаштво почев од дашталица Јована Јовановића Змаја, затим маркантних песника тих интересовања Бране Цветковића, Десанке Максимовић, Добрице Ерића, све до савремених поклоника стиха и енигматике Николе Пешића, Гордане Јовановић Шарић и осталих који су се бавили и баве тим, условно речено, примењеним песништвом, односно поезијом у служби енигматике.

Пауновић је, заправо, песник у енигматици и енигмата у песништву. Комбинујући своје афинитете и даровитости, успева да изгради дуготрајно и вишезначно дело, које би се могло именовати као својеврсни тајнопис.

Радомир Мићуновић

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 9, јул 2004)

ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ МОМИРА ПАУНОВИЋА

Ако енигматику схватимо као област културног стваралаштва, вид новинарства и грану уметности, разумећемо и значај нове књиге Момира Пауновића.

Енигматика је свуда око нас и у нама свима, али је треба препознати! Толико је широка да у неким земљама постоје и студије из те области (Чешка, Финска). Код нас њој се још увек не поклања довољно пажње. Сви досадашњи успешни и истакнути енигмати су практично самоуки. Уче се на примерима. „Краду“ занат.

Нема довољно енигматске литературе. Једну такву празнину попунио је и Момир Пауновић својом књигом „Загонетне риме“. То је практично уџбеник, буквар и збирка помоћу које се на веома лак начин може продрети у тај магичан свет и постати енигмата. Обрађене су учесталије, тзв. ситне загонетке, које је немогуће стварати компјутерски, попут неких мрежастих (укрштенице, осмосмерке итд.).

Енигматика је игра живота. Права уметност у овом стваралаштву су загонетке у стиху. Песници су ограничени и упућени на тачно одређени материјал. Индустријска енигматика прети да упропасти сву лепоту ове гране, све духовно у енигматском

122

стваралаштву, јер ту нема размишљања, па компјутерски шаблони и програми, који су данас у моди, воде ка осиромашењу духа.

Момир Пауновић, угледни енигмата, загонетке у стиху пише из душе, стављајући се најпре у улогу решавача. Плод његовог поетског умећа је што су му загонетке пошире опеване, па нису суве и посне. Певљиве су и ритмичне. Лако се памте. Књига му је прави буквар за почетнике, али и уџбеник за узорне енигмате, који се неће постидети ако се потпомогну, тј. присете неких правила из ове књиге. И уредницима би добро користила, а не да због свог незнања, овакве загонетке избегавају или их бацају у кош. Када бих био уредник неког енигматског листа који нема више од двадесет енигматских врста, упитао бих се колико знам. Данашња хиперпродукција енигматских листова регрутује којекаве енигмо-уреднике који послушно пуштају у штампу оно што газда односно издавач нареди, без обзира да ли то вреди, јер музику бира онај који плаћа. Тако је то, пара врти свуда, па и у овој области. Томе је немогуће одупрети се. Због тога је потребно у листове убацивати и овакве бисере Момира Пауновића, да разбију монотонију, да освеже. Када човеку досади шаблонска енигматика, просто зажели мало мелодике. Ова врста енигматике разликује се од индустријске управо зато што захтеваа да се мућне главом, да се размисли.

Пишући кратко и ритмично, Момир Пауновић се може уврстити у сам врх нашег енигмопесништва. Штета што немамо достојну награду, попут „Горанове награде“ из бивше СФРЈ, коју је, колико је мени познато, од наших енигмата освојио једино Момиров земљак и мој узор Живан Перић. Мислим да би Момир Пауновић, с правом, конкурисао за ту награду.

Никола Пешић

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 10, новембар 2004)

У ПРЕПОЗНАТЉИВОМ СТИЛУ

После четири књиге на тему енигматике, панчевачки енигматичар Момир Пауновић наставља да плодотвори своје загонеташтво. У пуној зрелости, ево га како у жетве сабира вишедеценијске сетве, још од оне 1964, када се тој волшебној области приклонио, објављујући на хиљаде радова у двадесетак гласила.

Рукописим „Анаграмни колоплет“ Пауновић шири и допуњава свој замашни и завидни рад на том пољу, стављајући поново нагласак на омиљене ситне загонетке, посебно преметаљке, којима је и раније посвећивао највише пажње. Уосталом, тај и такав став остихотворио је на почетку поменутог бедекера, у посвети анаграму: Обузет сам годинама/ чаролијом анаграма,/ игре слова мој су свет,/ волим њихов колоплет.

Ово се, заправо, може сматрати продужетком „Стиховних анаграма и његових варијација“ од пре седам година, где су приказане суштина и карактеристика тог жанра. У међувремену је Пауновић, као сваки посвећеник и прегалац, начинио нове кораке и освојио нове просторе у истраживању и састављању анаграма. Притом је, уз римоване саставе, за које га сматрају специјалистом, решио да се озбиљније позабави и прозним тумбословом. Продубљујући својеврсни и својеручни тајнопис, допиосао је 170 страница, што теоријског што оригиналног штива. И тако је настало дело подједнако вредно за решаваче и састављаче. Можда за ове друге још драгоценије.

Да би што прегледније и целовитије изложио материју, Пауновић је књигу поделио на поглавља: загонетка преметања, вредновање анаграма, анаграми у стиху и прозни анаграми. Предговор и поговор му дођу рам за креативно богат учинак.

123

Безмало четири и по деценије, у Момиру Пауновићу другују енигмата и песник. Дивно се слажу кроз енигматске риме, како гласи и наслов једне од његових публикација.

Пред нама је, дакле, и здање и знање! Ништа није случајно, па ни ова рима, наизглед долутала, а као да је дуго тражена. Јер ово оздање је уједно знање и здање, пошто је свака добра, паметна и корисна књига, у ствари, врста грађевине, често трајнија од материјалних блокова и прегнираног бетона. Ако енигматику, која је темељ и садржина наречене књиге, замислимо као огроман умотворни комплекс, онда у српском анаграматисању постоје стубови. Састављачи који ту архитектуру духа (и духовитости) држе. Међу њих свакако спада и овај о гоме говоримо.

Ни најстрожи књижевни критичари не би му могли замерити на метрици и језокословљу, сликовитости и сликовима, баш као што му ни експерти даштања немају шта приговорити. Потписник ових редова један је од безрезервних његових заговорника. Утолико пре и утолико више, што нам је поезија заједнички именитељ. Нећу претерати ако устврдим да би му, на том умећу, многа професионална пера могла позавидети.

Попут бројних преметача и, уопште, мајстора речи, Пауновић се не задржава на постигнутом. Одричући се, повремено и привремено, стиховања и сликовања, гради се прозаиком, с тим што загонетку чини још загонетнијом, ускраћујући читаоцима детаљ да ли се ради о крњем, измењеном или проширеном анаграму. К'о вели, ако је већ главоломка, нека то и буде. Мањак није увек мањак, вишак није увек вишак, ни алтернација не мора бити негација. Објављујући анаграме по азбучном реду решења, која пласира на крају, такођеиспољава особитост и ставља на додатни испит читаоце.

Овај човек, пословично скроман, једнако колико марљив, мудар и успешан, поступио је, према очекивању, веома коректно. Сем лингвисте Милосава Ж. Чарнића и његове студије „Стилистика стиха“, поменуо је и колеге које су му, кроз такмичења и провере, помогле да се обавести и унапреди, да му принос и допринос буду бољи, да остане то што јесте. У првом реду, мисли се на универзитетског професора др Динка Кнежевића, неуморног сакупљача свега што се у том фаху створило. Његово праћење остварења домаћих анаграмиста, са километарском збирком загонетака, од непроцењивог је значаја за сваког од нас.

О Пауновићу сам и раније писао, хвалећи, без зазора и зависти, његов биланс, а успут се присећајући и других, сродних писаца и књига, да их овде поименично не наводим. Потврђује се, наиме, теоријааа по којој оштра конкуренција изоштрава дар осталих састављача, тера их у даље доказивање и чини прогресивним.

Избором 100 стихованих и 200 прозних састава, Момир Пауновић је заокружио пројекат. На властитом примеру је доказао како се уважавају стваралачки критеријуми, за које се он, иначе, помно и упорно залаже од самог почетка.

Да превише не колопкети, пошто је за то (био и остао) надлежан аутор „Анаграмног колоплета“, или што би грчки мудрац казао, да му не дирам у кругове, закључујем:

Овде имамо заиста све – појам и историјат анаграма, литературу о анаграмима, преглед анаграма и поделу по врстама и садржини, изврсну селекцију преметаљки ...

Све је ту, печатано и запечаћено, на свој начин. У препознатљивом стилу. Занимљиво, иницијали аутора МП истовремено су скраћеница за место печата.

Нека се зна ко је престижна фирма!Радомир Мићуновић

(Објављено као поговор у књизи „Анаграмни колоплет“,издање „Мали Немо“, Панчево, 2008)

124

ОБУЗЕТ ЧАРОЛИЈОМ АНАГРАМА

Избором нових загонетки и селекцијом истраживачко-теоријских текстова, настаја је књига Момира Пауновића „Анаграмни колоплет“, која тек што је изашла из штампе и сигурно ће представљати занимљиво штиво за енигматичаре. Пауновић је, према сопственом признању, обузет чаролијом анаграма, а игре слова и њихов колоплет – његов су свет.

Након што је пре седам година објавио књигу „Стиховни анаграм и његове варијације“, уследила је извесна пауза када је о приређивању књига реч. Пауновић је, међутим, у десетак енигматских листова објављивао нове стиховне анаграме, а није запостављао ни прозне анаграме. Истраживао је и стваралаштво других аутора и о томе писао текстове за специјализоване часописе.

У поговору за ову књигу, који потписује Радомир Мићуновић, стоји да је Пауновић „као сваки посвећеник и прегалац начинио нове кораке и освојио нове просторе у истраживању и састављању анаграма. При том је, уз римоване саставе, за које га сматрају специјалистом, решио да се озбиљније позабави и прозним тумбословом“.

Тумбајући слова на специфичан начин, Пауновић је себи обезбедио трајно место у овом изузетно занимљивом енигматском жанру.

А. Живић

(Објављено у листу „Панчевац“, број 4237, 21. март 2008)

АНАГРАМНИ КОЛОПЛЕТ

Дугогодишњи сарадник „Енигме“, Момир Пауновић, објавио је нову књигу – „Анаграмни колоплет“, пету по реду из области енигматике. У њој је стотину анаграма у стиху и 200 у прози. У књизи су и поглавља посвећена појму и историјату анаграма, врстама анаграма и литератури која се бави овом врстом енигматике.

Читаоцима нашег листа су познати многи Пауновићеви анаграми у стиху, па ће им се, сасвим сигурно, допасти и ови стихови, који су као посвета исписани на почетку књиге:

Обузет сам годинамачаролијом анаграма.

Игре слова мој су свет,волим њихов колоплет.

Момир Пауновић је рођен 1946. године у Рашанцу, код Петровца на Млави, и бсви се загонеташтвом од 1964. године. Објавио је више од 3.500 енигматских састава, углавном загонетки у стиху и укрштених речи. Написао је и бројне информативно-теоријске прилоге из области енигматике. Његове четири претходне књиге штампане су под следећим насловима: „Загонетке у стиху“, „Стиховни анаграм и његове варијације“, „Укрштеница – краљица загонетки“ и „Енигматске риме“.

Р. Петровски

(Објављено у „Новости енигми“ број 2295, 21. марта 2008)

125

ПЕДЕСЕТ ЕНИГМАТСКИХ ГОДИНАМОМИРА ПАУНОВИЋА

Ове године, дипломирани правник, велемајстор за стиховне загонетке, енигматски писац и аутор пет енигматских књига Момир Пауновић (Рашанац, код Петровца на Млави, 8. фебруар 1946) обележава 50 година бављења енигматиком, пола века успешног енигматског рада.

Први енигматски састав који је објавио била је укрштеница („Енигма“, Београд, број 501, 31. октобар 1964). Касније се заинтересовао за загонетке у стиху, нарочито за анаграме, па је постао један од најбољих српских састављача стихованих загонетака. Бавио се и другим енигматским врстама. Објавио је до сада око 5.500 енигматских састава у великом броју југословенских и српских енигматских часописа, као и у неенигматској штампи.

Аутор је већег броја енигматских чланака, углавном из сфере анаграма и укрштених речи. Нарочито су запажени његови текстови у угледном панчевачком књижевном часопису „Свеске“ („Естрадизација најпопуларније загонетке“, 2002, „Језик у укрштеницама“, 2003, „Загонетно преметање“, 2005, „Компјутеризација енигматике“, 2006, „Енигматска истраживања Владете Тривунца“, 2007), као и енигматски фељтони у панчевачком недељнику „Панчевац“ („Чаробни свет енигматике“, 2002-2003. и „Сто година укрштенице“, 2013). Дао је велики допринос бољем третирању енигматике као облика духовног стваралаштва и као дела новинарске професије.

Са својих пет енигматских књига обогатио је српску енигматску литературу. Четири књиге третирају стиховно загонеташтво, са његовим најуспелијим стихованим загонеткама. Књига „Укрштеница – краљица загонетки“ представља прву целовиту српску студију о овој врсти загонетке.

Поред тога, заслужан је и за успешно пропагирање енигматике преко телевизијских и радио станица и новина. Више пута је наступао на Првом програму РТС-а, као и на локалним ТВ и радио станицама.

Годинама уређује енигматску рубрику у листу „Панчевац“, а био је и домаћин Четвртих сусрета енигмата Србије у Панчеву 2004. године.

Његов разноврстан и богат енигматски рад оправдано га сврставају у ред најзначајнијих енигматских посленика, који су оставили дубок траг у српској енигматици, како у сфери стзваралаштва и публицистике, тако и у области пропагирања и афирмисања загонеташтва у целини.

Уз све честитке за јубилеј, желимо му да још дуго буде активан и успешан.

Сажет приказ 50 година енигматског рада

Први састав – укрштене речи – објавио је у београдској „Енигми“, број 501, 31.октобра 1964. године.

Годинама је сарађивао у „Енигми“, „Новости енигми“, „Еуреци“, „Малој еуреци“, а своје саставе објављивао је и у тридесетак других енигматских листова. Укрштенице су му штампане и у „Политици“, „Експрес политици“, „Панчевцу“, „Осигурању“ и другим неенигматскимлистовима.

До сада је објавио 5.450 енигматских састава, од чега 2.150 стихованих загонетака, 1.930 укрштеница и 1.370 осталих врста. Један је од водећих српских анаграмиста и састављача загонетака у стиху.

126

Поред осталог, публиковао је преко 140 квадрата 7 х 7, преко 100 магичних ликова 7 х 9, око 100 клинова и пирамида (димензија 11, 12, 13 и 14 слова) и близу 100 стихованих квадрата 5 х 5 и 6 х 6.

Последњих петнаестак година посветио се информативном и теоријском раду у области енигматике, па је у књизи „Библиографија српске енигматике“ представљен са преко седамдесет библиографских јединица.

Објавио је шездесетак енигматских текстова у панчевачком књижевном часопису „Свеске“, „Гласнику“ Енигматског савеза Србије, „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, као и у панчевачком листу „Панчевац“ (два фељтона), а публиковао је и пет енигматских књига: „Загонетке у стиху“ (2000), „Стиховни анаграм и његове варијације“ (2001), „Укрштеница – краљица загонетки“ (2003), „Загонетне риме“ (2004) и „Анаграмни колоплет“ (2008).

У више наврата популарисао је и афирмисао енигматско стваралаштво преко телевизијских и радио станица и новина.

За резултате у информативном и теоријском раду у области енигматике додељено му је више признања од стране Енигматског клуба „Београд“, „Енигматског клуба „Нова загонетка“, Удружења енигмата „Вук Караџић“ и Енигматског савеза Србије.

Као енигматски стваралац, представљен је у следећим књигама: „Лексикон загонетача Југославије“ (Стјепан Хорват, 1979), „Свет анаграма“ (Зоран Радисављевић, 2004), „Клинови, пирамиде и варијације“ (Владета Тривунац, 2006), „Магични квадрат 7 х 7“ (Владета Тривунац, 2007), „Лексикон српских енигмата“ (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, 2007), „Библиографија српске енигматике“ (Марјан Радаковић, 2012) и „Укрштање речи у српској енигматици“ (Мирослав Лазаревић, Јован Вуковић и Миодраг Тошић, 2014).

Као писац, заступљен је у „Књижевној топографији Панчева“ (2001) и публикацији „Грађа за лексикон писаца Југославије“, VI том („Матица Српска“, 2014), а због резултата у професионалном раду, сврстан је у знамените људе свога завичаја и представљен у књизи „Петровачки поменик“ (Петровац на Млави, 2008).

Мирослав Лазаревић

(Објављено у „Веснику“ ЕК „Нова загонетка“, број 36, април 2014)

127

КОМПЛЕТНА ЕНИГМАТСКА

БИБЛИОГРАФИЈА

128

OВА БИБЛИОГРАФИЈА САДРЖИ:

1) Oбјављене књиге и чланке Момира Пауновићаиз области енигматике

2) Текстове других аутора о енигматском стваралаштвуМомира Пауновића

(Преглед је сачињен хронолошки, по редоследу објављивања)

К њ и г е

1. ЗАГОНЕТКЕ У СТИХУ, збирка загонетки са тумачем, издавач Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2000, oбим 180 страна,

2. СТИХОВНИ АНАГРАМ И ЊЕГОВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ, eнигматска студија са збирком загонетки, издавач Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001, oбим 180 страна,

3. УКРШТЕНИЦА – КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ, eнигматска монографија, издавач „Народна књига – Алфа“, Београд, 2003, oбим 154 стране,

4. ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ, кратка студија са збирком стихованих загонетки, издавач „Мали Немо“, Панчево, 2004, oбим 148 страна,

5. AНАГРАМНИ КОЛОПЛЕТ, студија са збирком анаграма, издавач „Мали Немо“, Панчево, 2008, oбим 180 страна,

Ч л а н ц и1. EСТРАДИЗАЦИЈА НАЈПОПУЛАРНИЈЕ ЗАГОНЕТКЕ, „Свеске“, часопис за

књижевност, уметност и културу, бр. 62-63, Панчево, 2002, стр. 104-107,2. EФЕКТНА ИГРАРИЈА ДУХА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3933, Панчево,

24. мај 2002, стр. 15,3. ДВОРСКА ЕНИГМАТСКА ДАМА, „Панчевац“, недељнилист, бр. 3934,

Панчево, 31. мај 2002, стр. 9,4. НАЈБОЉИ СУ АНАГРАМИ KOД KOJИХ СВA СЛОВA MEЊАЈУ

MEСTA, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3935, Панчево, 7. jун 2002, стр. 17,5. УЈЕДНАЧИТИ КРИТЕРИЈУМЕ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ, „Весник“ EK „Нова

загонетка“, бр. 2, Београд, јун 2002, стр. 19-20,6. OTРОВНИЦА, ЗМИЈА ЉУТА, МОЖЕ ПТИЦУ ДA ПРОГУТА, „Панчевац“,

недељни лист, бр. 3936, Панчево, 14. jун 2002, стр. 13,7. KРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ, „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и

културу, бр. 64, Панчево, jун 2002, стр. 149-156,

129

8. ЗАГОНЕТКЕ ЛАКЕ ЗА ПРВАКЕ ЂАКЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3941, Панчево, 19. jул 2002, стр. 13,

9. ВИНОВА УКРШТЕНИЦА НИЈЕ НАЈСТАРИЈА?, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3942, Панчево, 26. jул 2002, стр. 11,

10. УКРШТЕНИЦИ ПРИПАДА ПОЧАСНО МЕСТО, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3944, Панчево, 9. aвгуст 2002, стр. 11,

11. TРИ EЛEMEНТА УКРШТЕНИЦЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3945, Панчево, 16. aвгуст 2002, стр. 13,

12. ВИШЕ ОД 30 ВРСТА УКРШТЕНИЦА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3946, Панчево, 23. aвгуст 2002, стр. 15,

13. КOKТЕЛ РЗЛИЧИТИХ ПОЈМОВА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3947, Панчево, 30. aвгуст 2002, стр. 15,

14. MOЗАИК ЗА СТРПЉИВЕ И УМЕШНЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3948, Панчево, 6. септембар 2002, стр. 13,

15. ЗНАЊЕ ПОДРЕЂЕНО ЗАБАВИ, „Весник“ EK НЗ, број 3, Београд, септембар 2002, стр. 13-15,

16. ЛАНЧАНИЦА, СПИРАЛА, СКАНДИНАВКА, „Панчевац!, недељни лист, бр. 3954, Панчево, 18. oктобар 2002, стр. 13,

17. СЛОВНЕ ЗАВРЗЛАМЕ И ЗАЧКОЉИЦЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3955, Панчево, 25. oктобар 2002, стр. 15,

18. РЕЧ ПО РЕЧ – ЗАГОНЕТКА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3956, Панчево, 1. новембар 2002, стр. 13,

19. ИГРЕ СА СКРИВАЊЕМ РЕЧИ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3957, Панчево, 8. новембар 2002, стр. 15,

20. НЕМА ЕНИГМАТИКЕ БЕЗ ГРАМАТИКЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3958, Панчево, 15. новембар 2002, стр. 17,

21. ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ ЗА УКРШТЕНИЦЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3959, Панчево, 22. новембар 2002, стр. 13,

22. MAЊЕ ЦРНИХ ПОЉА, БОЉА УКРШТЕНИЦА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3960, Панчево, 29. новембар 2002, стр. 15,

23. УКРШТЕНИЦА НЕ ТРПИ ИЗМИШЉЕНЕ РЕЧИ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3961, Панчево, 5. децембар 2002, стр. 15,

24. O ДИЈАГРАМУ УКРШТЕНИЦЕ: ПОЛАЗНИ ЕЛЕМЕНТ ЗА ВРЕДНОВАЊЕ „КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТАКА“, „Весник“ EK НЗ, бр. 4, Београд, децембар 2002, стр. 16-18,

25. УКРШТЕНИЦА НЕ ТРПИ ПОЛИТИКУ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3962, Панчево, 13. децембар 2002, стр. 15,

26. ЗАГОНЕТАЧКИ БИСЕР СТАРОГ ВЕКА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3963, Панчево, 20. децембар 2002, стр. 19,

27. ЗАГОНЕТКА СА КОНАЧНИМ РЕШЕЊЕМ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3964/65, Панчево, 27. децембар 2002, стр. 17,

28. СКРИВАЛИЦА У ОСАМ СМЕРОВА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3966, Панчево, 10. jaнуар 2003, стр. 11,

29. КЛИН, ПИРАМИДА, ВРЕТЕНО И ПЕХАР, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3967, Панчево, 17. jaнуар 2003, стр. 13,

30. РАСПЕВАНА ИГРАРИЈА ДУХА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3968, Панчево, 24. jaнуар 2003, стр. 15,

31. УМЕЋЕ ОПИСИВАЊА ПОЈМОВА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3969, Панчево, 31. jaнуар 2003, стр. 13,

130

32. РЕКОРДИ У САСТАВЉАЊУ УКРШТЕНИЦА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3970, Панчево, 7. фебруар 2003, стр. 15,

33. ЈЕЗИК У УКРШТЕНИЦАМА, „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 67, Панчево, март 2003, стр. 134-137,

34. ЈЕЗИК У УКРШТЕНИЦАМА, „Весник“ EK НЗ, бр. 5, Београд, aприл 2003, стр. 12-14,

35. СТИХОВАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАГОНЕТКИ, „Свеске“, часопис зa књижевност, уметност и културу, бр. 68, Панчево, jун 2003, стр. 151-155,

36. СТИХОВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЗАГОНЕТКИ, „Весник“ EK НЗ, бр. 7, Београд, новембар 2003, стр. 13-16,

37. ВИНОВА УКРШТЕНИЦА НИЈЕ НАЈСТАРИЈА? „Весник“, лист EK НЗ, бр. 10, Београд, новембар 2004, стр. 29,

38. ЛЕПОТА УКРШТАЊА РЕЧИ, „Гласник“ Eнигматског савеза Србије, бр. 10, Београд, март 2005, стр. 12,

39. O ПОЈМУ И КАРАКТЕРИСТИКАМА УКРШТЕНИЦА, „Весник“ EK НЗ, бр. 12, Београд, мaj 2005, стр. 18-19,

40. ЗАГОНЕТНО ПРЕМЕТАЊЕ, „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 76, Панчево, jун 2005, стр. 145-151,

41. УКРШТЕНИЦА КАО ЛЕКСИКОГРАФСКА ОДРЕДНИЦА, „Квартал“, уметнички магазин, бр. 4, Панчево, лето 2005, стр. 32-34,

42. ЗАГОНЕТНО ПРЕМЕТАЊЕ, „Весник“ EK НЗ, бр. 13, Београд, септембар 2005, стр. 7-11 (преузето из часописа „Свеске“ бр. 76),

43. ЕНИГМАТИКА – ВИШЕ ОД ИГРЕ И ЗАБАВЕ, „Свеске“, часопис зa књижевност, уметности културу, бр. 79, Панчево, jaнуар 2006, стр. 137-141,

44. ЕНИГМАТИКА _ ВИШЕ ОД ИГРЕ И ЗАБАВЕ, „Весник“ EK НЗ, бр. 14, Београд, jaнуар 2006, стр. 21-24 (преузето из часописа „Свеске“ бр. 79),

45. O ВРЕДНОВАЊУ АНАГРАМА, „Гласник“ Eнигматског савеза Србије, бр. 13, Београд, aприл 2006, стр. 13-17,

46. KOMПЈУТЕРИ И ЕНИГМАТИКА, „Весник“ EK НЗ, бр. 15, Београд, мaj 2006, стр. 18-20,

47. КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈА ЕНИГМАТИКЕ, «Sveske arttech» (људи, технологија, уметност), бр. 3, Панчево, мaj 2006, стр. 11-14,

48. КВАЛИТЕТАН АНАГРАМ, ШТА ЈЕ ТО? „Квартал“, квартални уметнички магазин, бр. 5, Панчево, пролеће 2006, стр. 37-42,

49. ТВОРАЦ АНАГРАМНИХ БИСЕРА, текст у књизи „Aнаграми Веселина Патрногића“, коју je приредио Динко Кнежевић („Aлма“, Београд, 2006), стр. 30,

50. AНАГРАМНИ БИСЕРИ ВЕСЕЛИНА ПАТРНОГИЋА, „Весник“ EK НЗ, бр. 16, Београд, децембар 2006, стр. 16-17,

51. ПРЕДГОВОР за књигу Владете Тривунца „Kвадрат 7 x 7“, Aлма, Београд, 2007, стр. 5-6,

52. ПОМОЗИМО ЕНИГМАТСКОМ САВЕЗУ, „Политика“, Београд, бр. 33670, 4. aвгуст 2007, рубрика „Meђу нама“, стр. 10,

53. EНИГМАТСКА ИСТРАЖИВАЊА ВЛАДЕТЕ ТРИВУНЦА, „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 86, Панчево, децембар 2007, стр. 151-154,

54. ПРИЗНАЊЕ ЕНИГМАТСКИМ ПРЕГАОЦИМА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4227, Панчево, 11. jaнуар 2008, стр. 10,

55. ЕНИГМАТСКА ИСТРАЖИВАЊА ВЛАДЕТЕ ТРИВУНЦА, „Весник“ EK НЗ, бр. 19, Београд, март 2008, стр. 13-15 (преузето из часописа „Свеске“ бр. 86),

131

56. АНАГРАМ ВРЕДАН КЊИГЕ, „Весник“ EK НЗ, бр. 19, март 2008, стр. 19-20,

57. У СКЛАДУ СА ТРАДИЦИЈОМ, рецензија за књигу „AНТОЛОГИЈА СРПСКЕ АУТОРСКЕ ЗАГОНЕТКЕ“ , EСС, EK НЗ и „Aлма“, Београд, 2010, стр. 10-14,

58. У ДУХУ ТРАДИЦИЈЕ, приказ књиге „AНТОЛОГИЈА СРПСКЕ АУТОРСКЕ ЗАГОНЕТКЕ“, „Весник“ EK НЗ, бр. 28, Београд, aприл 2011, стр. 17,

59. ВЕРА KAO EНИГМАТСКИ ИЗАЗОВ, приказ књиге „ИКОНА СВЕТЛИ“ („Весник“ EK НЗ, бр. 31, Београд, мај 2012, стр. 20,

60. ДВЕСТА НАСЛОВА АУТОРА ИЗ ПАНЧЕВА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4488, Панчево, 10. jaнуар 2013, стр. 3,

61. У СЛАВУ АРТУРА ВИНА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4493, Панчево, 14. фебруар 2013, стр.15,

62. MРЕЖНЕ ЗАГОНЕТКЕ ПРАУКРШТЕНИЦЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4494, Панчево, 21. фебруар 2013, стр. 14,

63. ПОЈАВА „КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТКИ“ KOД НАС, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4496, Панчево, 7. март 2013, стр.16,

64. OБИЉЕ ВРСТА И ПОДВРСТА „КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТКИ“, „Пан,евац“, недељни лист, бр. 4497, Панчево, 14. март 2013, стр.14,

65. ВИШЕ ОД ИГРЕ И ЗАБАВЕ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4499, 28. mart 2013, str.15,

66. СЛАТКЕ МУКЕ С РЕЧИМА, „Политикин забавник“, недељни лист, бр. 3191, Београд, 5. март 2013, стр. 44-46,

67. КВАЛИТЕТНИ ИЛИ РУТИНСКИ САСТАВИ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4501, 11. aприл 2013, стр.15,

68. РЕКОРДЕРСКА ЕНИГМАТИКА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4504, 2. мај 2013, стр.15,

69. ЗАГОНЕТАШТВО И КОМПЈУТЕРИ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4505, 9. мај 2013, стр.14,

70. ВЛАДЕТА ТРИВУНАЦ – НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4506, 16. мај 2013, стр.15,

71. ВРЕДАН ПРИЛОГ ЈУБИЛЕЈУ, рецензија за књигу Драгана Лојанице „100 година укрштених речи“ („Алма“, Београд,2013), стр. 7-8,

72. ЗАГОНЕТКА КОЈА ЈЕ ОСВОЈИЛА СВЕТ, „Весник“ ЕК НЗ, бр. 33, Београд, април 2013, стр. 28-33,

73. ПРВИ ЕНИГМАТСКИ ЈУБИЛЕЈ СА ДВЕ НУЛЕ, „Гласник“, лист Енигматског савеза Србије, број 34, Београд, август 2013, стр. 18-20,

74. НАШИ САВРЕМЕНИЦИ – ДРАГАН ЛОЈАНИЦА и ВЛАДЕТА ТРИВУНАЦ, „Гласник“, лист Енигматског савеза Србије, број 34, Београд, август 2013, стр. 24-26,

75. ЈУБИЛЕЈ КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТАКА, „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, број 110, Панчево, децембар 2013, стр. 116-121,

76. СТО ГОДИНА УКРШТЕНИХ РЕЧИ, „Политика“ број 35970, 27. децембар 2013, рубрика „Међу нама“, стр. 15,

77. ЈУБИЛЕЈ КРАЉИЦЕ ЗАГОНЕТАКА, „Весник“ ЕК НЗ, бр. 36, Београд, април 2014, стр. 07-13,

78. КУСТУРИЦА АНАГРАМИСТА, Весник“ ЕК НЗ, бр. 36, Београд, април 2014, стр. 20,

79. СВЕ О УКРШТЕНИМ РЕЧИМА, „Панчевац“, недељни лист, број 4571, 14. август 2014, стр. 7,

132

80. КАПИТАЛНО ЕНИГМАТСКО ДЕЛО, „Весник“ ЕК „НОВА ЗАГОНЕТКА“, бр. 39, август 2014, стр. 36-37,

81. КАПИТАЛНО ЕНИГМАТСКО ДЕЛО – УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ, „Гласник“ ЕСС, бр. 35, стр. 42-43

Текстови других аутораo eнигматском стваралаштву

Moмира Пауновића1. ЈУБИЛЕЈ МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Енигма“, забавни часопис ЕК

„Београд“, бр. 944, Београд, 26. jул 1974, стр. 3 (непотписан аутор),2. ЛЕКСИКОН ЗАГОНЕТАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ, издање Енигматског удружења

„Чвор“, Бјеловар, 1979, стр. 121 (aутор: Стјепан Хорват),3. ИЗ РEЦЕНЗИЈЕ књиге „Загонетке у стиху“, Књижара „Прота Васа“, Панчево,

2000, на задњој корици (aутор: Васа Павковић),4. OД ЗАГОНЕТКЕ ДО ПРОЗЕ (o књизи „Загонетке у стиху“), „Панчевац“,

недељни лист, бр. 3856, Панчево, 24. новембар 2000 (непотписан аутор),5. КЊИГА МОМИРА ПАУНОВИЋА „ЗАГОНЕТКЕ У СТИХУ“, „Мала еурека“,

br. 526, Горњи Милановац, децембар 2000, стр. 41 (непотписан аутор),6. ИЗАБРАНИ АНАГРАМИ (o књизи „Загонетке у стиху“), „Панчевац“,

недељни лист, бр. 3857, Панчево, 1. децембар 2000 (aутор: Васа Павковић),7. ИГРАРИЈА ДУХА (o књизи „Загонетке у стиху“), „Старт 013“, месечни лист,

бр. 77, Панчево, 14. децембар 2000 (aутор: Д. Димитријевић),8. СТИХОВИ КАО ЕНИГМАТСКА ИГРАРИЈА (o књизи „Загонетке у стиху“),

„Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 56, Панчево, децембар 2000, стр. 190-191 (aутор: Мирко Јанковић),

9. ЗАГОНЕТКЕ У СТИХУ (o књизи „Загонетке у стиху“), „Новости енигма“, издање „Вечерњих новости“, бр. 2107, Београд, 5. jaнуар 2001 (aутор: Jован Вуковић),

10. OШТРЕЊЕ ОСЕЋАЈА ЗА ЈЕЗИК (o књизи „Загонетке у стиху“), „Панчевац“, недељни лист, бр. 3865, Панчево, 26. jaнуар 2001 (aутор: J. Николић),

11. MOMИНЕ МУКЕ СА ПАМЕЛОМ, „Политика“, дневни лист, Београд, бр.4. фебруар 2001, (aутор: Mиодраг Шашић),

12. ПРЕДГОВОР уз књигу „Стиховни анаграм и његове варијације“, Књижара „Прота Васа“, Панчево, 2001, на унутрашњој страни корице (aутор: Васа Павковић),

13. СТИХОВНИ АНАГРАМ И ЊЕГОВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ (o истоименој књизи), „Мала еурека“, бр. 536, Горњи Милановац, oктобар 2001 (непотписан аутор),

14. TAJНЕ СТИХОВНИХ АНАГРАМА (o књизи „Стиховни анаграм и његове варијације“), „Старт 013“, месечни лист, Панчево, 4. oктобар 2001 (aутор: Д. Димитријевић),

15. У АНАГРАМСКОМ СВЕТУ (o књизи „Стиховни анаграм и његове варијације“), „Панчевац“, недељни лист, бр. 3902, Панчево, 12. oктобар 2001, стр. 11 (aутор: Васа Павковић),

16. AНАГРАМСКИ ПОЕТА, „Дневник“, дневни лист, бр. 19685, Нови Сад, 24. новембар 2001 (aутор: Никола Терек),

17. TAJНЕ И ЧАРИ СТИХОВНОГ АНАГРАМА (приказ књиге „Стиховни анаграм и његове варијације“), „Свеске“, часопис за књижевност, уметност и културу, бр. 59-61, Панчево, децембар 2001, стр. 153-155 (aутор: Joван Вуковић),

133

18. СВЕТ АНАГРАМА (приказ књиге „Стиховни анаграм и његове варијације“), „Дневник“, дневни лист, Нови Сад, 30. jaнуар 2002 (aутор: Васа Павковић),

19. НОВЕ ЕНИГМАТСКЕ КЊИГЕ, „Весник“ EK НЗ, бр. 1, Београд, март 2002, стр. 16 (aутор: Mирослав Лазаревић),

20. СТИХОВНИ АНАГРАМ (приказ књиге „Стиховни анаграм и његове варијације“), „Борба“, дневни лист, бр. 206, Београд, 25. јул 2002, додатак „Свет књиге“, стр. IV (aутор: Недељко Терзић),

21. ЗАГОНЕТКЕ У СТИХУ, „Осигурање“, лист Компаније „Дунав осигурање“, бр. 318, Београд, jул 2002 (aутор: Синиша Стојановић),

22. ИНВАЗИЈА ЕСТРАДЕ НА УКРШТЕНИЦЕ, „Експрес политика“, дневни лист, бр. 13690, Београд, 31. jул 2002 (aутор: Сања Ивић),

23. КОКТЕЛ РАЗЛИЧИТИХ ПОЈМОВА, „Разонода“, недељни енигматски лист, бр. 388, Београд, 7. oктобар 2002, стр. 23 (aутор: Joван Вуковић),

24. УКРШТЕНИЦЕ МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Панчевац“, недељни лист, Панчево, 6. jун 2003 (непотписан аутор),

25. ДОКТОР ЗА УКРШТЕНИЦЕ, „Политика“, дневни лист, бр. 32185, Београд, 15. jун 2003, стр. A-14, (aутор: Mиодраг Шашић),

26. EНИГМАТИКА ЈЕ ДУХОВНА ГИМНАСТИКА, „Панчевачке новине“, недељни лист, бр. 38, Панчево, 18. jун 2003, стр. 19 (aутор: Oлга Јанковић),

27. УКРШТЕНИЦА КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ (o истоименој књизи), „Мала еурека“, бр. 557, Горњи Милановац, jул 2003 (непотписан текст),

28. ПОГОВОР УРЕДНИКА (уз књигу „Укрштеница- краљица загонетки), Народна књига-Алфа, Београд, 2003, стр. 143-144 (aутор: Васа Павковић),

29. ЦАРСТВО ЗАГОНЕТКИ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 3992, Панчево, 11. jул 2003, стр. 10 (aутор: J. Toпић),

30. ПРВА КЊИГА О УКРШТЕНИЦИ, „Весник“ EK НЗ, бр. 6, Београд, jул 2003, стр. 3 (aутор: Joван Вуковић),

31. УКРШТЕНИЦА КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ, „Новости енигма“, издање „Вечерњих новости“, br. 2174, Београд, 1. aвгуст 2003 (непотписан аутор),

32. ПРВА КЊИГА О УКРШТЕНИЦИ, „Разонода“, недељни енигматски лист, бр. 412, Београд, 1. aвгуст 2003, стр. 23 (aутор: Joван Вуковић),

33. УКРШТЕНИЦА – КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ, „Мала еурека“ бр. 559, Горњи Милановац, септембар 2003, стр. 8 (непотписан аутор),

34. УКРШТЕНИЦА КАО СТУДИЈА, „Старт 013“, месечни лист, бр. 135, Панчево, 7. aвгуст 2003, стр. 14 (aутор: Д. Н. Павловић),

35. СВЕ О УКРШТАЊУ РЕЧИ, „Свеске“, шасопис за књижевност, уметност и културу, бр. 69, Панчево, септембар 2003, стр. 227-229 (aутор: Joван Вуковић),

36. УКРШТЕНИЦА КРАЉИЦА ЗАГОНЕТКИ (o истоименој књизи), „Нова борба“, дневни лист, Београд, 4. септембар 2003 (aутор: Радомир Мићуновић),

37. ГОДИШЊИЦЕ ВРЕДНЕ ПОМЕНА, „Разонода“, недељни енигматски лист, бр. 448, Београд, jун 2004, стр. 23 (aутор: Joван Вуковић),

38. ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ књиге „Загонетне риме“ , „Мали Немо“, Pančevo, 2004, нa последњој корици (aутор: J. Вуковић),

39. „ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ“ МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4041, Панчево, 18. jун 2004, стр. 10 (непотписанаутор),

40. СВОЈЕВРСНИ ТАЈНОПИС (приказ кљиге „Загонетне риме“), „Весник“ EK НЗ, бр. 9, Београд, јул 2004, стр. 11 (aутор: Радомир Мићуновић),

41. НОВА КЊИГА: ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ, „Мала еурека“, Горњи Милановац, aвгуст 2004, стр.18 (непотписан аутор),

134

42. ЕНИГМАТСКИ ГЛОБУС: ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ (приказ књиге), „Разонода“, недељни енигматски лист, бр. 457, септембар 2004, стр. 23 (aутор: Joван Вуковић),

43. „ЗАГОНЕТНЕ РИМЕ“ МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Весник“ EK НЗ, бр. 10, Београд, новембар 2004, стр. 4 (aутор: Никола Пешић),

44. ПАУНОВИЋ Јосифа МОМИР (одредница у „Библиографији српске енигматике“), „Алма“, Београд, 2007, стр. 275 (аутори: М. Лазаревић и Ј. Вуковић),

45. У ПРЕПОЗНАТЉИВОМ СТИЛУ (поговор у књизи „Анаграмни колоплет“), „Maли Немо“, Панчево, фебруар 2008, стр. 173-175 (aутор: Радомир Мићуновић),

46. OБУЗЕТ ЧАРОЛИЈОМ АНАГРАМА, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4237, 21. март 2008, стр. 10 (аутор: А. Живић),

47. АНAГРАМНИ KOЛOПЛЕТ (o истоименој књизи), „Новости eнигма“, бр. 2295, 21. март 2008, стр. 22 (aутор: Р. Петровски),

48. НОВА КЊИГА МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Maла еурека“, бр. 614, aприл 2008, стр. 8 (непотписан аутор),

49. У ПРЕПОЗНАТЉИВОМ СТИЛУ, „Весник“ EK НЗ, бр. 19, Београд, март 2008, стр. 24-25 (aутор: Радомир Мићуновић),

50. У СВЕТУ ЧАУРА, OДУЗИМАЉКИ .., „Панчевац“, недељни лист, бр. 4279, Панчево, 9. јануар 2009, стр. 36 (aутор: Mика Тодоров),

51. MOMИР ПАУНОВИЋ У ЛИСТУ ПАНЧЕВАЦ, „Вуков ковчежић“, гласило EУ „Вук Караџић“, бр. 21, Београд, март 2009, стр. 29 (аутор: Р. Јовичић),

52. ПОВЕЉА ПАУНОВИЋУ, „Панчевац“, недељни лист, бр. 4298, 22. мај 2009, стр. 3 (aутор: Д. Кожан)

53. УПОЗНАЈТЕ НАШЕ ЕНИГМАТЕ, „Коцољевачке новости“, недељни лист, 2. децембар 2009, стр. 15 (aутор: Воја Додевски)

54. ПЕДЕСЕТ ЕНИГМАТСКИХ ГОДИНА МОМИРА ПАУНОВИЋА, Весник“ ЕК НЗ, бр. 36, Београд, април 2014, стр. 30-33 (аутор: Мирослав Лазаревић),

55. ВРЕДАН ЈУБИЛЕЈ: ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЕНИГМАТСКОГ РАДА МОМИРА ПАУНОВИЋА, „Гласник“ ЕСС, бр. 35, август 2014, стр. 52 (аутор: Милорад Живанић)

135

БЕЛЕШКА О АУТОРУ КЊИГЕ

МОМИР ПАУНОВИЋ, рођен 8. фебруара 1946. године у Рашанцу код Петровца на Млави, дипломирани правник у пензији, енигматиком се бави од гимназијских дана, а први састав, укрштене речи објавио је 31. октобра 1964. године у броју 501 енигматског листа „Енигма“.

За пола века бављења загонеташтвом, у тридесетак листова, објавио је скоро шест хиљада разних врста енигматских састава, претежно стиховних загонетака и укрштених речи. Последњих петнаест година, упоредо са састављањем загонетака, посветио се информативно-теоријском раду у вези са енигматиком.

Живи у Панчеву.