XPTKORLlH XAUJKO · Ap ROjHC(\4K m~W~& Ap ROjHC(\4K m~W~& A

$Page 1: XPTKORLlH XAUJKO · Ap ROjHC(\4K m~W~& Ap ROjHC(\4K m~W~& A$

Ap ROjHC(\4K m~W~& Ap ROjHC(\4K m~W~&

A<1l~PAXPTKORLlHH YCTAUJKA YPRAHATAUJA KA A Tl

XAUJKOHHCTPY (\\~HTAdH30RAIb~

dAIKHHX CR~AO A

cpnCKd PdAHKMHd CTPdHKd

~§~~ 6eorPdA 2007. ~~~~

cpnCKd PdAHKMHd CTPdHKd

6eorPdA 2007. ~~~§1

BROJ 3010, APRIL 2008. VELIKA SRBIJA 1

• Osniva~ i izdava~: Prof. dr Vojislav [e{eq • Glavni i odgovorni urednik: Elena Boì}-Talijan • Zame-nici glavnog i odgovornog urednika: Marina Toman, Jadranka Joksimovi} • Pomo}nik glavnog i odgovornogurednika: Momir Markovi} • Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom: Severin Popovi} • Redakcija: IvanNini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, mrAleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi}• Unos teksta: Vesna Mari},Zlatija Sevi}, Dragica Tomi} • Lektura i korektura: Lazar Macura • Predsednik Izdava~kog saveta: Dr \or-|e Nikoli} • Zamenik predsednika Izdava~kog saveta: Dr Branko Nadoveza • Izdava~ki savet: Prof. dr Voji-slav [e{eq, Tomislav Nikoli},Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi},Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi} •[tampa: DOO “Dragi}”, Zrewanin, \or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin,• Redakcija prima po{tu na adresu:““Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju • Novine “Velika Srbija”upisane su u Regi-star sredstava javnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem 1104. od 5. juna 1991. godine.

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe,U modernoj srpskoj istoriji bilo je mnogo va`nih izbora, mnogo va`nih odluka koje smo zajedni~ki do-

nosili. Ipak, ovi parlamentarni izbori zna~ajniji su od svih dosada{wih. Zna~ajniji su jer se na wima od-lu~uje o budu}nosti Srbije, o opstanku na{e otaybine i boqem ìvotu na{ih gra|ana. Na ovim izborimase odlu~uje i o tome ko }e brinuti o problemima qudi –– oni koji su zemqu pqa~kali u prethodnih deset go-dina, ili oni koji su u ìvotu po{teno radili, a interes naroda i gra|ana stavqali ispred svega.

Srbija nema mnogo izbora. Zapadne sile saterale su nas u ugao i od nas traè da se odreknemo sebe, svogidentiteta, nacionalnog ponosa, da zaboravimo na Kosovo i Metohiju, da izbri{emo granice Srbije i do-zvolimo komadawe srpske teritorije. Ne mi, nego to niko na svetu ne moè da prihvati. Ne postoji nikoko bi ukinuo sebe, svoju dràvu i svoj narod. Zato ni mi nemamo pravo da izgubimo ono {to su nam o~eviostavili, a briga za decu nas obavezuje da dràvu sa~uvamo, i najmla|ima stvorimo {ansu za boqi ìvot.Kosovo i Metohija je srce Srbije i nikada niko ne sme i ne moè da prihvati da sveta srpska zemqa pripa-da bilo kome drugom. Mi time ne otimamo tu|u zemqu, mi time ne traìmo ni{ta {to nam ne pripada –– mitime samo branimo ono {to je na{e, mi time pokazujemo odlu~nost da budemo svoji na svome, ne ugroàva-ju}i nikoga. Srbija ima obavezu, a Srpska radikalna stranka u ispuwewu te i takve obaveze mora da pred-wa~i, da Kosovo i Metohija uvek budu deo Srbije i da nikada ne bude nikakve razlike izme|u Beograda, Su-botice, Pirota, Vaqeva, Gra~anice i Kosovske Mitrovice, Zaje~ara i Prizrena. To je Srbija i niko nesme da je krwi i smawuje. U toj na{oj borbi, siguran sam, ima}emo podr{ku i pomo} na{ih ruskih prijate-qa, na ~elu sa predsednikom vlade Putinom i predsednikom Medvedevim, ali i svih ostalih slobodoqubi-vih zemaqa i naroda u svetu.

Srpski radikali ima}e posebnu obavezu u pruàwu pomo}i na{em narodu na Kosovu i Metohiji. Poredpoliti~ke odbrane na{e otaybine, mi moramo da pokaèmo brigu za na{e qude i wihove probleme. Srbisa Kosova i Metohije ne smeju da budu prepu{teni sami sebi, dràva mora da obezbedi ekonomski prospe-ritet za taj deo Srbije i socijalnu sigurnost za svaku srpsku porodicu. Srbi sa Kosova i Metohije nikadane}e biti teret, ve} deo na{eg naroda koji zasluùje divqewe i po{tovawe svakog Srbina, ma gde on ì-veo.

Danas je svima u Srbiji, naro~ito posle osloba|aju}e presude protiv Ramu{a Haradinaja, potpuno jasnoda Ha{ki tribunal nije nikakav sud, ve} sredstvo manipulacije ameri~kih i zapadnoevropskih mo}nika.Wihove presude predstavqaju zlo~in po sebi, jer istinske zlo~ince osloba|aju i nagra|uju, dok svoje poli-ti~ke protivnike progone i osu|uju na najteè zatvorske kazne. Srpska radikalna stranka ne sme i ne mo-è da u~estvuje u hajci na qude koje progoni antisrpski Tribunal u Hagu.

Dosovski vlastodr{ci su u prethodnih osam godina upropastili srpsku ekonomiju, opqa~kali fabrike,radnike, seqake i penzionere. Srbiji je vi{e nego ikada potreban rad i stvarawe razvojnih {ansi za na{uprivredu. Na ~elu dràve moraju da budu qudi koji }e sprovesti po{tenu privatizaciju u Srbiji, qudi ko-ji }e znati da prona|u partnere i prijateqe u svetu poput Rusije, Kine, Indije, arapskih, latinoameri~-kih i afri~kih dràva, koje za Srbiju predstavqaju zna~ajno trì{te i ozbiqnu ekonomsku perspektivu.

Srpska radikalna stranka ima ogromnu odgovornost za budu}nost Srbije. Uveren sam da }e srpski radi-kali imati snage da se suo~e sa svim problemima i neda}ama koje stoje pred Srbijom, ali i da }e imati po-dr{ku naroda za borbu protiv kriminala, korupcije, ali pre svega –– borbu za o~uvawe dràve, wenog suve-reniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija moè i mora, hrabro i odlu~no, u budu}nost. Napred Srbijo!

Prof. dr Vojislav [e{eqHag, 5. april 2008. godine

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd329(497.11)VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990) - Beograd : Vojislav[e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cmMese~noISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

NNedavno su na me|unarodnom skupu “Rusija i Balkan –pitawa saradwe i bezbednosti”, koji je odràn naPravnom fakultetu u Beogradu, predstavqene dve ma-

pe na kojima se jasno vidi da su mo}ne interesne grupe unu-tar Evropske unije (EU) planirale poodavno da Srbiji, po-red Kosova i Metohije, oduzmu i Vojvodinu. Tokom 2002. go-dine, parlamentarna koalicija u EU, sklepana od nema~kihZelenih “mirotvoraca” (nama poznatih po Jo{ki Fi{erui wegovoj ~uvenoj izjavi “Ja sam protiv rata, osim kada jeSrbija u pitawu”) i Evropskog saveza za slobodu (EFA),predstavila je kartu Srbije bez Vojvodine i Crne Gore. Nawoj se jasno uo~ava da su Albanija i Kosovo i Metohija obo-jeni istom bojom i predstavqeni kao jedinstvena dràva.Bosna i Hercegovina je bez Republike Srpske.

Sli~no je i sa zvani~nom kartom Tribunala u Hagu nakojoj je Srbija predstavqena bez Kosova i Metohije.

Isto tako, 2004. godine, Ministarstvo inostranih po-slova Nema~ke je zajedno sa fondacijom “Bertelsman” uBerlinu organizovalo raspravu na temu nezaobilaznogBalkana, koji Nemce, izgleda, privla~i poput magneta. Bioje prisutan i tada{wi ministar Jo{ka Fi{er, dobro zna-ni prijateq i pokroviteq ̀ utog dela reìma (dodajmo jo{i to da je nema~ki politi~ki sistem poznat kao sistem “dvei po stranke”, gde se ona polovina odnosi na malu strankuzelenih koji su uvek instrument u rukama vladaju}e velikestranke i wen glasnogovornik). Pored wega, na skupu suu~estvovale i delegacije iz Ukrajine, Rusije, Turske, Izra-ela, Hrvatske, kao i delegacija [iptara sa Kosova i Meto-hije koji su dobili rang dràvne delegacije. Dakle, slu~aj-nosti nema – EU je od po~etka radila na odvajawu Kosova iMetohije od Srbije. Ne smemo da zaboravimo da je upravopoveqa SS reda sadràvala ideju o savezu evropskih drà-va i o ujediwewu Evrope. Uz to je i{la i prigodna mapa ne-verovatne sli~nosti sa onom koja je objavqena u EU 2002.godine od strane “zelenih” i Evropskog saveza za slobodu.Da li je onda nekom ~udno {to okupatorske trupe NATO-ana Kosovu i Metohiji pod kupolama sredwevekovnih pravo-slavnih manastira nose paganisti~ke rune “urus”, sli~noSS trupama koje su bile prepoznatqive po svojim “sig” ru-nama.

Da je u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ve} uvelikona sceni ru{ewe me|unarodnog poretka uspostavqenog na-kon stravi~nog Drugog svetskog rata, te da sledi tranzici-

ja, a onda i privatizacija Ujediwenih nacija, nedavno je po-tvrdio i Yon Mekejn, republikanski kandidat za novogpredsednika. On je, u skladu sa vaspitawem koje je dobio ubazama ameri~ke armade {irom sveta, izjavio kako je orga-nizaciji UN odzvonilo i da je pod hitno treba zameniti –poga|ate, “ligom demokratije” koju }e sa~iwavati vi{e od100 demokratskih “tvorevina” (boqe re}i ameri~kih krea-tura) {irom sveta, i za koje }e ideal pona{awa biti, ni ma-we ni vi{e nego wegova zemqa – SAD! Naravno, u toj “de-mokratskoj ligi” nema mesta za Rusiju i Kinu koje }e bitiglavni plen Lige, jer bi wenu okosnicu trebalo da predsta-vqaju zemqe ~lanice NATO i EU. Ta ideja je, u stvari, sa-mo plagijat Ruzveltovog plana s kraja Drugog svetskog ratao formirawu tzv. Lige pobednika. Otuda je potpuno jasnoda je ideja vodiqa zapadne civilizacije – rasizam, dobila

2 VELIKA SRBIJA APRIL 2008. BROJ 3010

Za slobodnu i ponosnu Srbiju!

EvroatlantskiEvroatlantskihoh{taplerihoh{tapleri

•• Za{to se ~ekalo da Karla del Ponte pokrene istragu o sudbini otetih Srba sa Kosova i Me-tohije ~iji su se organi prodavali na Zapadu?

•• Na~elnika general{taba srpske vojske, Pono{a, ne zabriwava to {to SAD naoruàvaju {ip-tarske teroriste

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

novo ime. Sadrìna je ista. Imamo vi{u rasu – “demokrat-ske nacije” i niù rasu -– Ruse, Kineze, Srbe itd. koje tre-ba ili prevaspitati ili uni{titi. Hitleru bi se sigurnosvidela ova ameri~ka ideja.

Genocid nad Srbima sa Kosova i Metohije

U me|uvremenu, {iptarski teroristi na Kosovu i Me-tohiji su uz pomo} NATO okupatora i protivpravne misi-je EU u pokrajini predstavili svoju novu “zastavu”. No ̀i{pric u kanyama crnog orla na crvenoj pozadini, zamenilisu plavim barjakom sa ùtom mapom Kosova i zvezdicama.Zvezdice, ina~e, simbolizuju teritorije na koje pretenduju[iptari. Jedna je simbol Kosova i Metohije, druga Alba-nije, tre}a zvezdica simbolizuje “isto~no Kosovo”, odno-sno tri op{tine sa jugoistoka Srbije – Bujanovac, Pre{e-vo i Medve|u, sa op{tinama Topli~kog kraja – Kur{umli-jom i Prokupqem. êtvrta zvezdica ozna~ava “Iliridu”ili zapadnu Makedoniju. Peta predstavqa “]amriju”, odno-sno ju`ni Epir u Gr~koj, a {esta je “Maqesija” ili severo-isto~ni deo Crne Gore i deo centralne Srbije sa Ra{komobla{}u.

Kolike su razmere genocida nad Srbima nedavno je u svo-joj kwizi “Lov, ja i ratni zlo~inci” napisala i biv{a tu-ìteqka Tribunala u Hagu, Karla del Ponte. Sada, kada jesmewena sa funkcije, ona je istakla da su {iptarski tero-risti tokom devedesetih kidnapovane Srbe odvodili u Al-baniju gde su ih ubijali, a wihove organe zatim prodavalina Zapadu! Dakle, ~ak je i srbomrzac Karla del Ponte pro-govorila o ovoj temi. Kao da ove podatke nije imalo ranijeSpecijalno tuìla{tvo u Beogradu, koje je tek nakon obja-

vqivawa kwige pokrenulo istragu o kidnapovanim Srbi-ma! Do tada su Karli pomagali iskqu~ivo u wenom lovu naSrbe. A kako su mediji ve} objavqivali, podaci o otetimSrbima su bili poznati jo{ od 1999. godine. Vojska Jugosla-vije je imala operativne informacije o tajnim zatvorimaza Srbe u Albaniji i konc-logorima koje su organizovaliAlbanci. Re~ je o onoj naciji – albanskoj, koju je Zapad ne-davno nagradio drugom dràvom. Maja 1999. godine, opera-tivni izvori Vojske Jugoslavije su potvrdili da je {ezde-set civila nealbanaca u dva kamiona preba~eno u Albaniju.

Tokom 1998. i 1999. godine, na nekoliko lokacija na Ko-sovu i Metohiji bilo je ve}ih otmica Srba. U Crnoqevskojklisuri, na putu Prizren – Pri{tina, pripadnici terori-sti~ke 121. brigade tzv. OVK su neprestano presretali vo-



Mape smrtiPro{log meseca se navr{ilo devet godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).

NATO pakt je ru{e}i Povequ Ujediwenih nacija izvr{io zlo~in protiv mira i te 1999. godine po{ao Hi-tlerovim putem. Nacisti su tokom Drugog svetskog rata, da bi pobili {to ve}i broj Jevreja i Slovena, ko-ristili bojne otrove i ““Ciklon B””. Sli~no wima NATO pakt je 1999. godine koristio osiroma{eni urani-jum koji i dan-danas ubija. Na{a redakcija je u prilici da vam pokaè autenti~nu kartu Ujediwenih nacija(UNEP – Balkans unit) iz januara 2001. godine sa ucrtanim lokacijama na kojima je NATO koristio osiro-ma{eni uranijum. Ova radioaktivna municija je upotrebqavana najvi{e na teritoriji ju`ne srpske pokra-jine, ali kao {to se vidi na karti i izvan we.

Pre toga, 7. februara 2000. godine, generalni sekretar NATO pakta lord Robertson je napokon obavestiogeneralnog sekretara Ujediwenih nacija Kofi Anana da je NATO koristio radioaktivnu municiju u agre-siji na SRJ. Prethodno je Anan, obave{ten o tome da osiroma{eni uranijum seje smrt poput biolo{kog ilihemijskog oru`ja, zatraìo da mu se obelodane lokacije na kojima je NATO avijacija koristila ovu muni-ciju, a sa ciqem da se za{titi osobqe UN na terenu.

U Robertsonovom pismu koje je u posedu na{e redakcije navodi se da je osiroma{eni uranijum kori{}ensvuda gde su dejstvovali avioni tipa A-10. Generalni sekretar NATO precizira da su oni leteli u otprili-ke 100 misija i da su tom prilikom ispalili 31 hiqadu potkalibarnih granata sa jezgrom od osiroma{enoguranijuma! Prema ovom pismu, podru~je zapadno od puta Pe} –– \akovica –– Prizren je najvi{e zatrovano. Ito podru~ja oko Kline, Prizrena, Suve Reke i Uro{evca. Robertson konstatuje da su mnoge misije protivo-klopnih aviona A-10 izvo|ene izvan ovih podru~ja. On navodi da je nemogu}e sa precizno{}u utvrditi svamesta na kojima je kori{}en osiroma{eni uranijum, ali da kao prilog ovom pismu dostavqa mapu sa utvr|e-nim lokacijama. Na kraju on cini~no izraàva nadu da }e ove informacije koristiti misiji UN na terenu.Stanovni{tvo nije pomenuo ni jednom jedinom re~ju. Ipak, za wega su oni nià rasa.

Kao {to se vidi iz priloènih karata, NATO pakt 2000. godine nije dao precizne podatke Ujediwenimnacijama o lokacijama na kojima su wegovi piloti koristili osiroma{eni uranijum. Robertson je ““zabora-vio”” da ucrta gotovo polovinu mesta koja su kasnije otkrili stru~waci UNEP. Zbog takvog postupawa veli-ki broj gra|ana, kao i pripadnika misije UN na Kosovu i Metohiji, je preminuo od najteìh bolesti izazva-nih osiroma{enim uranijumom. Zastra{uju}e je i da generalni sekretar NATO Robertson nije nijednomre~ju Kofi Ananu pomenuo 9 lokacija u drugim delovima Srbije, a izvan Kosova i Metohije, na kojima subombardovali osiroma{enim uranijumom.

zila, legitimisali putnike i otimali ih. Kidnapovaneosobe su odvo|ene u prihvatne centre u selu Lapu{nik u op-{tini Glogovac, a potom u zatvor u Likovcu kod Srbice.Jedna od najve}ih otmica odigrala se jula 1998. godine, kadasu albanski teroristi okupirali Orahovac. Prilikomupada u Dom zdravqa, opqa~kali su sav sanitetski materi-jal i kidnapovali tridesetak Srba. I u selima Opteru{a iRetimqe, kod Orahovca, oteto je jo{ pedeset Srba. Osloba-|awem albanskog upori{ta u selu Kle~ka, gde je bila sta-cionirana i kasarna teroristi~ke 121. brigade tzv. OVK,avgusta 1998. godine u kre~ani-krematorijumu prona|eni suposmrtni ostaci, na osnovu kojih se moè zakqu~iti da suzapaqena 22 kidnapovana Srbina.

Koliko je zvani~no nestalih Srba zavr{ilo u tajnimkazamatima u Albaniji, danas je gotovo nemogu}e utvrditi.Tim pre {to nakon 5. oktobra niko nadle`nim slu`bamanije dao takav zadatak! Teroristi Ha{ima Ta~ija i Agimaêkua su vi{e logora za Srbe osnovali i u Albaniji, od ko-jih je najve}i u Piskopeji. U te{ko dostupna sela oko gra-dova Tropoja, Bajram, Curi, Kuks i Selimaj, kao i na Pro-kletijama, odveden je ve}i broj Srba sa Kosova i Metohije.U MUP-u Srbije su krajem oktobra 1999. godine potvrdilida su teroristi~ke bande tzv. OVK na podru~ju Kosova iMetohije formirale vi{e od 20 zatvora u selu Petrovo –[timqe, u Prizrenu, nasequ Priskote – \akovica, seluPono{evac i Radowi~kom jezeru, selu Bibe i Kamenoj gla-

vi –Uro{evac, selu Mali{evo –Gwilane, selu Vrelo –Is-tok, PKB “Orvin”, selu Zrze – Orahovac, selu Budisavce iSvrhe – Klina, selu Junik – De~ani, i vi{e lokacija u Pri-{tini.

Krajwe je vreme da neko iz aktuelne vlasti odgovara zato jer 8 godina nisu preduzimali ni{ta da prona|u i oslo-bode kidnapovane Srbe, tj. da utvrde punu istinu o wihovojsudbini. Za to vreme pronatovski na~elnik general{taba,Pono{, hvali Severnoatlantsku alijansu, otvara kancela-rije NATO-a u Ministarstvu odbrane i postavqa wihoveantene na krov zgrade. Naravno, uz pomo} javno deklarisa-nog CIA kursiste, [utanovca, na privremenom radu u Vla-di Srbije. Povrh svega, upravo tim i takvim [iptarima zakoje Brisel kaè da im je mesto u EU, SAD nesebi~no {a-qu pomo} u oru j̀u. Ni{ta novo, re}i }ete, CIA i BND suod po~etka naoruàvale teroriste. Jeste, ali ovaj put Tadi-}ev na~elnik general{taba koji komanduje sa 27 hiqadavojnika mrtav-hladan izjavi da naoruàvawe dve i po hiqa-de “qudi” ne predstavqa opasnost za Srbiju! Pono{ je Srbena Kosovu i Metohiji, izgleda, ve} otpisao, jer o wihovojugroènosti ne govori. Za wega to, izgleda, i nije Srbija!

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov je svo-jim primerom ponovo podu~io Tadi}a i wegove qude kakose {tite srpski interesi. Naime, Lavrov je u Tel Avivu iz-javio da bi Va{ington slawem oru j̀a prekr{io Rezoluci-ju UN koja zabrawuje isporuku naoruàwa u regionu, osimza potrebe mirovnih snaga. Ruski ministar je dodao da taj~in ne}e doprineti miru i stabilnosti.



Nastavak pogromaNa godi{wicu 17. marta i velikog pogroma Srba, trupe KFOR-a i UNMIK policije su po nare|ewu iz

Pri{tine upale u zgradu suda u Kosovskoj Mitrovici gde su kidnapovali srpske sudije koje su tamo mirnoprotestovale. Da bi isprovocirali narod, oni su vezane sudije dràli sat i po u zgradi suda bez poku{aja daih prevezu u Pri{tinu. Na taj na~in su ̀ eleli da se osiguraju da }e se Srbi okupiti ispred zgrade suda ~imsaznaju za wihov upad. Tek kada se narod spontano okupio, kforovci su po~eli sa izvo|ewem sudija koje susve vreme maltretirali. U meteù koji je nastao, najpre je drogirani ameri~ki vojnik pucao pi{toqem umasu iz vozila NATO-a, da bi zatim poqski snajperista u crnoj uniformi po~eo da ga|a okupqeni narod saprozora zgrade preko puta suda. Snajperisti su ciqali u glave mirnih stanovnika, a dvojicu su uspeli da po-gode. Predsednik Srbije Tadi} je pozvao obe strane, dakle i snajperiste i wihove `rtve, na uzdrànost. Nakraju je stigao i podatak iz UN da niko iz centrale te organizacije nije naredio takvu akciju, pa se isposta-vilo da su Pentagon i Lengli, uz pomo} svojih satelita, sve organizovali namerno ba{ na godi{wicu pogro-ma Srba.

Da podsetimo, od dolaska NATO okupatora na Kosovo i Metohiju oskrnavqeno je 76 sredwovekovnih srp-skih manastira. I to po 21 u ameri~koj i italijanskoj zoni odgovornosti, 17 u nema~koj zoni, 10 u engleskoji 7 u francuskoj zoni. Pogrom Srba 17. marta je zapo~eo u nema~koj zoni odgovornosti, a nema~ki vojnici suse sklonili pred masom pomahnitalih [iptara, dozvoliv{i im da rade {ta ho}e.


PProgla{avaju}i 17. februara tobo`wu nezavisnostKosova i Metohije od Srbije, Albanci su pomislilida su stvorili jo{ jednu albansku dràvu na Balkanu.

U stvari, to se nije desilo. Dràva, pravnici to dobro zna-ju, jeste pre svega suverena vlast. Albanci, me|utim, na Ko-sovu i Metohiji nisu suvereni. I to iz dva razloga. Prvo,Kosovo i Metohija je deo teritorije Republike Srbije. Toje temeqna norma Ustava iz 2006. godine. Ali, to je normakoja proisti~e i iz vaè}eg me|unarodnog prava: PoveqeUjediwenih nacija, Zavr{nog akta iz Helsinkija i Rezolu-cije Saveta bezbednosti UN 1244. Drugo, od 1999. godine vr-hovnu vlast na Kosovu i Metohiji, i efektivnu i pravnu, uskladu sa Rezolucijom 1244, ima civilna i vojna misija Uje-diwenih nacija. Rezolucija 1244 nije stavqena van pravnesnage. Ona i daqe vaì i sve dok je to tako, privremene in-stitucije samouprave na Kosovu i Metohiji imaju nad so-bom stare{instvo Ujediwenih nacija.

Sa pravnog aspekta, dakle, stvar je potpuno jasna: suvere-nitet nad Kosovom i Metohijom pripada Republici Srbi-ji, a taj suverenitet u ime Srbije vr{e Ujediwene nacije.To {to su la`nu {iptarsku dràvu na Kosovu i Metohijipriznale pojedine zemqe, nikako ne zna~i da je ona pravnoutemeqena. Dràve ne nastaju priznawem od strane drugihdràva, to je jo{ Slobodan Jovanovi} maestralno elabori-rao u svojoj studiji “O dràvi – osnovi jedne pravne teori-je” po~etkom 20. veka. Jedna politi~ka tvorevina mora bi-ti dràva da bi se uop{te kvalifikovala da bude priznataod drugih ~lanica me|unarodne zajednice kao wen puno-pravni deo. Budu}i da suverenitet nad Kosovom i Metohi-jom pripada dràvi Srbiji i da je taj suverenitet garanto-van autoritetom odluka najvi{ih tela Ujediwenih nacija, ja-sno je da je albanska “dràva” na Kosovu i Metohiji, prav-no posmatrano, samo jedna utvara i jedan privid. Jedna fik-cija, kako bi rekao slavni francuski pravnik Leon Digi.

Presedan otvorio Pandorinu kutijuU nedostatku pravnih argumenata, svetski àndarmi,

oli~eni u SAD i wihovim satelitima iz Evropske unije,posegli su za neverovatnim tuma~ewem: slu~aj Kosova iMetohije je toliko osoben i specifi~an da opravdava bru-talno kr{ewe me|unarodnog pravnog poretka. Pri tome,ovaj presedan ne sme biti, kaù ovi naopaki logi~ari,osnov legitimiteta za ostvarewe drugih separatisti~kihprojekata, kojih ima na svim meridijanima sveta, pa i u sa-moj Evropi (slu~aj [kotske, Severne Irske, Korzike, Ba-skije, autonomnih gruzijskih pokrajina Abhazije i SeverneOsetije i dr.) Pri tome se potpuno zaboravqa na osnovniprincip anglosaksonskog prava: da presedani imaju snaguzakona, iz ~ega proisti~e obaveza wihovog ponavqawa usvim slu~ajevima iste vrste. To zna~i da je protivpravnimpriznavawem tobo`we nezavisnosti Kosova i Metohijeotvorena Pandorina kutija koju }e biti prili~no te{kozatvoriti. Prakti~no, desetine savremenih dràva strepe-}e za svoj teritorijalni integritet, jer }e brojni separati-sti~ki pokreti u svakom trenutku mo}i da se pozovu na sna-gu kosovskog presedana. [ta }e u takvoj situaciji ostati odme|unarodnog poretka, to u ovom trenutku niko ne moèpouzdano da kaè.

Glas za srpsko Kosovo i MetohijuNije prvi put u istoriji da se nasiqe nad Srbijom i Sr-

bima opravdava time da je srpski nacionalni i dràvni su-bjektivitet ne{to toliko specifi~no da se moè ugroà-vati kad god se to nekom prohte u me|unarodnoj zajednici.Dovoqno je samo se podsetiti da je Evropska zajednica jo{1991. godine zauzela stav da se granice jugoslovenskih repu-blika ne mogu mewati. Blagodare}i tome, svet je blagoslo-vio zlo~ina~ku okupaciju Republike Srpske Krajine i ve-{ta~ko odràvawe Bosne i Hercegovine kao zajednice dvaentiteta, od kojih se jedan entitet, Republika Srpska, si-stematski gu{i.

Na kosovskom primeru jasno se vidi da zapadne sileotvoreno kr{e ne samo Povequ Ujediwenih nacija, ve} iZavr{ni akt iz Helsinkija, utvr|en jo{ 1975. godine, kojigarantuje teritorijalni integritet evropskih dràva i ne-promenqivost wihovih granica. Ispostavqa se da principnepromenqivosti granica vaì za sve biv{e jugoslovenskerepublike, samo ne vaì za Srbiju, dràvu koja je 1918. go-dine stvorila Jugoslaviju, zemqu osniva~a Ujediwenih na-cija. Apsurd je potpun. Naàlost, taj apsurd je proizveostotine hiqada ubijenih i proteranih Srba, uni{tenih do-mova, razorenih crkava i manastira.

Jo{ je Aristotel rekao da je naoruàna nepravda ne{tonajgore {to se moè zamisliti. Naoruàna nepravda (~i-taj: SAD i NATO) rekla je da Albanci na Kosovu i Meto-hiji imaju pravo na nezavisnost od Srbije. [ta Srbija uovom trenutku moè da uradi? Ona treba da se poziva naautoritet me|unarodnog prava i na ~iwenicu da izme|uKosova i Metohije i Srbije postoji neraskidiva pravna ve-za (iuris vinculum), sadràna u Ustavu Republike Srbije iRezoluciji 1244. Najva`nije od svega je da nikada i ni po ko-ju cenu nijedan srpski politi~ar i diplomata ne prizna, ta-cite ili expressis verbis, da Kosovo i Metohija nisu u Srbi-ji. Samo tada ju`na srpska pokrajina ste}i }e dràvni su-bjektivitet. Sve dok se to ne desi, Kosovo i Metohija osta-ju sastavni deo Republike Srbije. I zato je od sudbinske va-`nosti da na vlast u Srbiji do|u istinske patriotske sna-ge, koje }e mogu}nost davawa saglasnosti na akt od 17. fe-bruara definitivno eliminisati. Prilika za to je ve} 11.maja. I stoga je glas za Srpsku radikalnu stranku istovre-meno i glas za srpsko Kosovo i Metohiju.

NaoruànaNaoruàna nepravdanepravdaOOddnnooss pprraavvaa ii ssiillee nnaa pprriimmeerruu KKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee

PPii{{ee:: mmrr AAlleekkssaannddaarr MMaarrttiinnoovvii}}


PPo logici stvari, Srbi na Kosovu i Metohiji treba darade na svom ja~awu i poboq{awu svog ̀ ivota, ali poonome {to imamo na terenu, nama je muka od ose}aja

neizvesnosti kojeg ne moèmo da se oslobodimo ve} 9 godi-na. Nije nam vi{e jasno ni kako uop{te ̀ ivimo sa tim. Op-{ta situacija na Kosovu i Metohiji pokazuje da bi biloneozbiqno o~ekivati da }e kosovski Srbi prihvatiti ne-zavisnost i poslu{no nastaviti ìvot u “novoj dràvi”.Me|utim, postavqa se pitawe – {ta i kako daqe! Albancisu godinama arogantno uni{tavali i potiskivali socijal-no-kulturni i politi~ki senzibilitet srpskog stanovni-{tva na Kosovu i Metohiji, vr{e}i pritisak da prvo tre-ba doneti nezavisnost pa }e onda “sve do}i na svoje”. Zapadne samo da je pred tim zatvarao o~i, ve} je igrao i ulogu ak-tivnog saveznika. Sada, kada je vi{e od polovine najzna~aj-nijeg srpskog kulturnog nasle|a uni{teno i kada je srpskiidentitet doveden u pitawe, Zapad traì od Srbije i Srbada mirno prihvate nezavisnost. Posmatrano u {irem kon-tekstu, me|unarodna zajednica na Kosovu je ostvarila “zna-~ajan” rezultat time {to odràva privid mirne situacije,a posebno privid vladavine zakona i javnog reda. Me|utim,pravi udeo me|unarodne zajednice je toliko “proalbanski”da ovih dana prosto ne moète ni videti Joakima Rikera,{efa UNMIK-a! ôvek je prosto nestao. Ban Ki Mun jeo~igledno re{io da svima odreda zabrani otkazivawe slu-`be, pa tako i najve}em srbomrscu, gospodinu Rikeru. Na-

kon de{avawa u Mitrovici na famozni 17. mart (ovoga pu-ta 2008), pokazalo se na {ta je sve spremna me|unarodna za-jednica, posebno u sferi odbrane od “srpskog nacionali-zma”.

Korak ka {iptarskom snu –– 17. mart

Datum 17. mart je dan koji qudi pamte sa jezom i strahom,a u nadi da se vi{e nikada ne}e ponoviti. Qudima sa Koso-va i Metohije je to toliko bitno da svet koji normalno ̀ i-vi to ne moè ni da zamisli. Ima tu mnogo ~iwenica kojeidu u prilog ovoj oceni. Od 17. marta 2004, kao najve}eg srp-skog pogroma i vandalizma na Kosovu i Metohiji, imovinaSrba naglo se prodaje zarad omogu}avawa rezervne imovi-ne u Srbiji. Ne zaboravimo nikada krvavi pir 17. marta2004. koji je uni{tio srpsku istoriju, manastire, crkve,spomenike, ku}e i uni{tio qudske ìvote, koji od toga da-na imaju svoj tuàn tok. Manastir Bogorodica Qevi{ka uPrizrenu, okruèn bodqikavom ìcom, opomiwe Srbe naistoriju i iritira Albance dokazuju}i srpsku postojbinu.To je dan kada je Srbima stavqeno do znawa da je wihovo go-tovo i da }e “civilizovani svet” bez ikakvih osvrta napra-viti korak napred i dozvoliti da na tim mestima ni~u al-banski spomenici “palim” teroristima. Prosto da poè-li{ da zapali{ taj isti svet. @ivot Srba se promenio odtoga dana, a niko od zvani~nika iz Beograda nije ni poku-{ao da ih ubedi da veruju u boqi ̀ ivot. Selo ̂ aglavica na-domak Pri{tine je odli~an primer za to. Albanci vo|enisvojim nacionalnim ciqem kupuju srpsko selo âglavicuogromnim parama. [ta reìm radi da spre~i prodaju jednestrate{ki veoma va`ne srpske teritorije? Ama ba{ ni-



Uvek spremniUvek spremnida ubijajuda ubijaju SrbeSrbe

•• êtiri godine nakon najve}eg pogroma Srba od dolaska me|unarodne zajednice na Kosovo i Me-tohiju, UNMIK i KFOR su pokazali svoju ““efikasnost”” pucaju}i Srbima direktno u glavu

PPii{{ee:: BBuuddiimmiirr NNii~~ii}}

{ta! Za 9 godina nijedan predstavnik reìma nije obi{aoovo, jo{ uvek ve}inski srpsko selo, u kome trenutno u 250ku}a ìvi oko 1.000 Srba, niti je Beograd u ovo selo po-sledwih devet godina uloìo jedan jedini dinar.

Da Srbi ne zaboraveêtiri godine nakon najve}eg pogroma Srba od dolaska

me|unarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, UNMIK iKFOR su pokazali svoju “efikasnost” pucaju}i Srbima di-rektno u glavu. Od toga dana, Srbima je postalo jasno da }eme|unarodna zajednica koja je okupirala Kosovo, o~igled-no je zbog ~ega, na sve na~ine poku{ati da im za~epi usta, pa~ak i da puca u srpski ìvaq. Mitrovica, siva kao i uvek,i toga dana, kao i ~etiri godine ranije, bila je u plamenu.Toga dana izbio je jo{ jedan u nizu haosa zapo~etih kao re-akcija na hap{ewe 53 radnika suda na severu Kosova, koji susamo hteli da se vrate na svoja radna mesta sa kojih su pro-terani od dolaska me|unarodne zajednice.

Nakon {to je UNMIK policija izvr{ila hap{ewe, iz-bili su neredi. Prema tvrdwama predstavnika Srba sa se-vera Kosova, KFOR i UNMIK policija pucali su u Srbe.Postavqa se pitawe {ta se to od 17. marta 2004. godine pro-menilo u glavama me|unarodnih snaga, te su odlu~ili da ko-riste oru j̀e. Setimo se efikasnosti istih tih snaga 17.marta 2004. godine kada je ubijeno devetoro Srba, 35 crkavai manastira zapaqeno i uni{teno, 4.500 Srba proterano izsvojih ku}a, 800 ku}a uni{teno... Toga dana me|unarodnesnage nisu imale dozvolu za kori{}ewe oru j̀a. Ali, narav-no toga dana `rtve su bili Srbi i wihova imovina. O~i-gledno su Srbi zaboravili na ~iwenicu da je KFOR uvekspreman kada je srpski ìvaq u pitawu. U najnovijem mar-tovskom nasiqu ubijen je jedan ukrajinski policajac, povre-|eno oko 150 osoba, od kojih su dvojica Srba te{ko rawena.Jedan sa prostrelnom ranom glave, a drugi sa te{kom povre-dom oka od zabrawenog gumenog metka. Zgradu suda i sadaobezbe|uju snage KFOR-a.

(autor je novinar koji ìvi i radi u âglavici)



Crna paralela

17. 3. 2004 –– Kosovo i MetohijaUbijeno 19 nealbanaca (devetoro Srba)Povre|eno 1.000 Srba i 50 pripadnika UN-

MIK-a i KFOR-aProterano iz svojih domova 4.500 SrbaSpaqeno 35 crkava i manastiraSpaqeno i uni{teno 800 srpskih ku}a

17. 3. 2008 –– Kosovo i MetohijaUbijen policajac UNMIK-a Uhap{eno 53 SrbaPovre|eno i raweno oko 150 Srba

Joakim Riker

SSrbi na Kosovu i Metohiji ne èle da ìve izvan Sr-bije, u {iptarskoj teroristi~koj dràvi, ali ni danapuste svoju postojbinu, svoje ku}e i imawa. A i da

èle, nemaju gde da odu. U kolektivne izbegli~ke centre imse ne ide, a za ne{to boqe nemaju mogu}nosti. Jer ve} desetgodina ogromna ve}ina ìvi bez zaposlewa i bez ikakvihnov~anih primawa. Ako izgube svoje ku}e, svoja imawa – iz-gubili su sve.

“To su ~asni qudi i rodoqubi, koje je progla{ewe neza-visnosti ne samo rastuìlo i ogor~ilo, ve} i dovelo u jed-nu uàsno te{ku, skoro bezizlaznu situaciju, kojoj se, {toje najgore, kraj i ne nazire”, u razgovoru za “Veliku Srbiju”isti~e prof. dr Paja Mom~ilov, ~lan Izvr{nog odboraSrpske radikalne stranke, koji je u posledwih mesec danadva puta posetio Kosovo i Metohiju.

“Naàlost, uverio sam se da dole postoje i Srbi za kojese, bez straha od preterivawa, moè re}i da su rodoqubi po

slu`benoj du`nosti. Oni ve} godinama stawe u ju`noj po-krajini koriste iskqu~ivo za sopstvenu promociju i boga-}ewe. Usta su im puna odbrane Kosova i Metohije, a sebi suodavno obezbedili rezervne poloàje u Beogradu i drugimdelovima Srbije. Kupili su ih novcem zara|enim na ne~a-stan na~in, na nesre}i svog naroda. Najgore je to {to sepredstavnici dràve Srbije, oni koji govore i nastupaju uweno ime, skoro bez izuzetka, nalaze upravo me|u wima. Ta-ko da je ve}ina srpskog naroda u okupiranoj srpskoj postoj-bini pritisnuta izme}u dve velike nepravde. Jedne tu|in-ske, koja je ve}a i teà, i druge, svoje, koja vi{e boli”.

Svaka podr{ka je dobrodo{la

Paja Mom~ilov je ju`nu srpsku pokrajinu posetio kaodeo tima Koordinacionog odbora Srpske radikalne stran-ke za Kosovo i Metohiju, koji je nedavnom odlukom Izvr-{nog odbora Srpske radikalne stranke pro{iren ~lano-vima iz cele Srbije. Pored dr Mom~ilova, novi ~lanoviodbora su i narodni poslanici prof. Zoran Ma{i}, mrJorgovanka Tabakovi} i istori~ar Nikola @uti}.

“Nakon progla{ewa tobo`we nove dràve, rukovod-stvo stranke, na ~elu sa profesorom [e{eqem, procenilo



^vr{}e veze sa Srbima^vr{}e veze sa Srbimana Kosovu i Metohijina Kosovu i Metohiji

SSrrppsskkii rraaddiikkaallii nnee oodduussttaajjuu oodd ooddbbrraannee nnaacciioonnaallnniihh ii ddrr`̀aavvnniihh iinntteerreessaa

•• ““U razgovoru sa na{om bra}om na Kosovu i Metohiji iskristalisala se jedna ideja koja bi mo-gla, ako se sprovede, znatno pomo}i da na{i qudi dole lak{e opstanu. Wena su{tina je da gra-dovi i op{tine u Srbiji, u kojima je na vlasti Srpska radikalna stranka, uspostave direkt-nu, bez posrednika, saradwu sa srpskim enklavama u ju`noj pokrajini. Tako bi jedna op{tina bi-la zaduèna, na primer, za Gra~anicu, druga za Osojane, tre}a za ̂ aglavicu””, kaè dr Paja Mom-~ilov, ~lan Koordinacionog odbora Srpske radikalne stranke za Kosovo i Metohiju

RRaazzggoovvaarraaoo:: DDuu{{aann MMaarrii}}

^lanovi koordinacionog odbora ispred sedi{taop{tinskog odbora Kosovske kamenice Srpske radikalnestranke u Ranilugu

je da je neophodno uspostaviti ~vr{}u i boqu saradwu sana{im qudima koji su od strane Amerike i Zapada prisi-qeni da ̀ ive pod vla{}u, mada se to pre moè nazvati bez-vla{}em, Ta~ija, Haradinaja i sli~nih mra~nih tipova izteroristi~ke OVK” – kaè profesor Mom~ilov. “Srpskaradikalna stranka i na taj na~in potvr|uje da nikad ne}eodustati od svoje politike odbrane nacionalnih interesa,~iji je temeqni stav da je Kosovo i Metohija integralni ineotu|ivi deo Srbije”.

Odmah po izboru, dr Mileta Poskurica, Jorgovanka Ta-bakovi} i Paja Mom~ilov prisustvovali su sednici Koor-dinacionog odbora u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj su u~e-stvovali i predsednici svih op{tinskih odbora Srpskeradikalne stranke na Kosovu i Metohiji. Glavna tema raz-govora bile su konkretne aktivnosti Koordinacionog od-bora koje bi u novonastalim okolnostima koliko-tolikoolak{ale ìvot Srba na prostoru izme|u Kopaonika iProkletija.

“Na{a bra}a na Kosovu i Metohiji su svesna da im mi nemoèmo ne{to posebno pomo}i, ali su dirnuta na{om bri-gom. Ona im je va`na moralna podr{ka u te{ko}ama sa ko-jima se suo~avaju, a koje su takve da ih mi odavde, i pored sva-kodnevnih televizijskih i novinarskih izve{taja i svedo-~ewa, ne moèmo ni izbliza zamisliti, a kamoli dovoqnorazumeti”, isti~e na{ sagovornik.

Korumpirani predstavnici reìma

U moru tih te{ko}a, najve}a je nedostatak slobode, ogra-ni~eno kretawe, stalni strah za ìvot. @ivot u logoru, ukojem je ~uvarima sve dozvoqeno.

“Zaista je te{ko da neko u ovakvoj Srbiji, u kojoj pred-sednik dràve i ministri svakodnevno qude bombardujubajkama o Evropskoj uniji, blagostawu i najvi{im demo-kratskim tekovinama Zapada, do kraja shvati poloàj jednesrpske porodice koja ̀ ivi ju`no od Ibra i ~ije dete na pu-tu od ku}e do {kole i nazad ~uvaju oklopni transporteri.A vr{waci Albanci im stalno prete, provociraju ih. Qu-di dole bukvalno strepe da li }e ìvi da osvanu”, sumornisu utisci dr Mom~ilova.

Srpski narod u ju`noj pokrajini ̀ ivi u te{koj bedi, bu-kvalno jedva da preìvqava. Me|utim, vi{e od nema{tineboli ih to {to je i ono malo {to imaju, a {to im uglavnomstiè kao pomo} iz Srbije, nepravedno podeqeno. “Na sa-stanku koji smo imali u Mitrovici, qudi su navodili broj-ne primere ozbiqne korupcije i kriminala, ~iji su nosio-ci predstavnici sada{weg reìma u Beogradu” – nastavqana{ sagovornik.

“Ti qudi prisvajaju veliki deo humanitarne pomo}i izSrbije, zapo{qavaju samo svoju rodbinu i ~lanove svojihstranaka, primaju duple plate, ~esto na izmi{qenim rad-nim mestima. Novac koji je namewen za opstanak na{eg na-roda na Kosovu i Metohiji, koriste za privatni biznis.

Mnogi su se na taj na~in obogatili, pokupovali ku}e istanove po Beogradu i unutra{wosti Srbije, a Kosovo iMetohija im sluì kao biznis centar za daqe boga}ewe. Totraje godinama, a vlast u Beogradu ni{ta ne preduzima pro-tiv tih qudi. Naprotiv, uporno se na wih oslawa. I daqese humanitarna pomo} i novac dele u wihovim ku}ama,uglavnom bez ikakvih jasnih kriterijuma i kontrole. Naj-vi{e po rodbinskoj i strana~koj liniji”, obja{wava na{sagovornik.

Zbog toga obi~an svet s pravom sumwa da je u pitawu or-ganizovan lopovluk u kojem u~estvuje i deo vlasti iz Beo-grada.

“Kako da obi~an ~ovek koji sve to gleda veruje u stvarnenamere vlasti u Beogradu”, pita se Mom~ilov. “Qudi seose}aju prepu{teni sami sebi. A nalaze se na vetrometinina kojoj bi bilo te{ko opstati ~ak i da iza sebe imaju mnogoja~u dràvu nego {to je ova poslepetooktobarska Srbija”.

Nakon sednice u Mitrovici, ~lanovi Koordinacionogodbora u~estvovali su na protestu organizovanom na trgukoji nosi ime bra}e Mili}, blizanaca Bobana i Sr|ana,srpskih oficira iz Gojbuqe kod Vu~itrna koji su poginu-li brane}i otaybinu.

Nedequ dana kasnije, dr Mom~ilov i dr Poskurica, ovajput u dru{tvu prof. Zorana Ma{i}a, ponovo su posetiliokupiranu srpsku postojbinu. Ovaj put, odredi{te wihovogputovawa bila je Gra~anica. Nakon sednice Koordinacio-nog odbora, na kojoj su konkretizovane neke aktivnosti do-govorene u Mitrovici, srpski radikali posetili su mana-stir Gra~anicu, a dr Paja Mom~ilov gostovao je u programulokalnog radija.

“U razgovoru sa na{om bra}om na Kosovu i Metohiji is-kristalisala se jedna ideja koja bi mogla, ako se sprovede,znatno pomo}i da na{i qudi dole lak{e opstanu”, kaè nakraju dr Mom~ilov. “Wena su{tina je da gradovi i op{ti-ne u Srbiji, u kojima je na vlasti Srpska radikalna stran-ka, uspostave saradwu sa srpskim enklavama u ju`noj pokra-jini. Direktnu, bez posrednika o kojima sam ovde govorio.Tako bi jedna op{tina bila zaduèna za Gra~anicu, drugaza Osojane, tre}a za âglavicu”.

Ovih dana ~lanovi Koordinacionog tima Srpske radi-kalne stranke poseti}e kosovsko Pomoravqe, [trpce isrpske enklave u Metohiji, nakon ~ega }e sa~initi, i ruko-vodstvu Srpske radikalne stranke predloìti, plan ak-tivnosti koje }e imati samo jedan ciq – konkretnu pomo}na{em narodu da bi uspeo da ostane na svojoj o~evini. To jenajboqi na~in da srpski radikali daju svoj doprinos te-{koj borbi koja Srbe i Srbiju o~ekuje u nastojawu da po-vrati kolevku svoje dràvnosti.



Sa~uvali snagu duha““Zadivqen sam snagom duha i qubavqu prema

otaybini kod na{ih qudi na Kosovu i Metohiji””,kaè dr Paja Mom~ilov. ““Iako su prakti~no osta-vqeni od sviju, u wima ima vi{e qudskosti i pozi-tivne ìvotne energije nego kod ve}ine nas kojilagodno i bezbedno ̀ ivimo stotinama kilometaradaleko od wih i wihove muke””.

Najstariji Srbin u Gwilanu

PPolovinom februara ove godine, srpska vojska je pro-slavila svoj novi dan, tom prilikom najvi{e pomiwu-}i Kara|or|evi}e i ustanike, ali i “reformske uspe-

he” i evroatlantsku perspektivu, po ~emu, kako isti~u no-vi odbranolozi i doktrinolozi, vojska predwa~i u odnosuna ostale srpske dru{tvene subjekte. Tog dana je ~ak i vojnamuzika, vaqda kao poseban deo programa obeleàvawa pra-znika, zabavqala dokone {eta~e i decu u centru Beograda.Sigurno je da se proslave vojnih praznika u normalnim dr-àvama ne razlikuju mnogo od ove u Srbiji, naravno ako seizuzme nagla{eno ignorisawe i neprijateqstvo vojneupravqa~ke strukture prema biv{im pripadnicima vojskei jednostrana~ka pripadnost ve}ine gostiju na sve~anostima.

Me|utim, imaju}i u vidu da Srbija danas nije normalnadràva, su{tinska razlika izme|u vojnih organizacija,ukqu~uju}i i proslave vojnih praznika, je ogromna. Naime,ovogodi{wa proslava dana vojske Srbije osta}e u istorijisrpskog naroda zabeleèna kao jedinstven primer be{~a-{}a, jer je istovremeno {iptarska teroristi~ka organiza-cija, sa svojim evroatlantskim saveznicima, progla{avala“nezavisno Kosovo” i otimala deo srpske nacionalne teri-torije, bez ikakve, pa makar i verbalne reakcije vojne upra-vqa~ke strukture i samih pripadnika vojske.

Predstavnici srpske vojne sile su i tada, iako ih nikoni{ta nije o tome pitao, slali poruke da se ne}e angaòva-ti, bez obzira {ta se bude de{avalo u ju`noj pokrajini,{to nisu ~inile ~ak ni kolaboracionisti~ke oruàneformacije koje su sluìle fa{isti~koj Nema~koj. Vojni~-ko be{~a{}e je iz dana u dan narastalo, tako da se sada sasigurno{}u moè govoriti o srpskoj nacionalnoj sramoti,jer je srpski narod uistinu neza{ti}en od natovsko-tero-risti~ke mr`we i divqawa, {to se najboqe videlo u Ko-sovskoj Mitrovici prilikom juri{a natovske vojske na go-loruke srpske sudije.

Ukoliko po|emo od ~iwenice da male zemqe i mali na-rodi mogu ra~unati na suverenost nad svojom teritorijomsamo ako imaju jake oruàne snage i mo}nog saveznika, ondaje jasno da se sa srpskom dràvom, srpskim narodom i srp-skim nacionalnim prostorom moè poigravati kako ko ho-}e, jer Srbija nema oruàne snage. Pri tome je sasvim jasnoda karikaturalna organizacija koja sebe naziva srpskomvojskom ne predstavqa ni{ta u odbrambenom smislu i danije u stawu ni sebe da za{titi, a kamoli da {titi terito-rijalni integritet zemqe i dràvni suverenitet. Jasno jeda je pacifikacija srpskog naroda bila jedan od glavnihuslova otimawa srpske nacionalne teritorije i stvarawaprve teroristi~ke dràve na svetu, tzv. nezavisnog Kosova,ali i svo|ewa Srbije na pretkumanovsku teritoriju. Da ko-jim slu~ajem srpski narod u ovom trenutku ima respekta-bilnu oruànu silu, okupatorske natovske snage ne bi ten-kovima, oklopnim transporterima i te{kim artiqerij-

skim oru|ima overavale granice “nezavisnog Kosova”, ba-hato maltretiraju}i qude, niti bi pucale u goloruki srp-ski narod.

Najve}a teroristi~ka vojska na svetu

Me|utim, daleko opasnije od svega {to su do sada uradi-le okupacione grupe je najava ameri~kog predsednika o na-oruàvawu “nezavisnog Kosova”, ~ime je prakti~no veri-fikovana ~iwenica da je jedna teroristi~ka organizacijatransformisana u vojsku. To }e biti prvi put u istoriji dateroristi~ka organizacija postane vojska uz pomo} onihkoji su terorizam proglasili za glavnu opasnost po svetskubezbednost, a borbu protiv wega glavnim zadatkom svojihvojnih organizacija. Iako je tema {iptarskog vojnog orga-nizovawa potisnuta u drugi plan, jer se “novi srpski dok-trinolozi, odbranolozi i reformski opredeqeni genera-li i oficiri” jo{ uvek bave obra~unom sa biv{im pripad-nicima vojske, “implementacijom natovskih standarda” ikooperativnim poslovima sa natovskim obave{tajnimstrukturama, u srpskim medijima se, s vremena na vreme, po-javquju upozorewa ozbiqnih analiti~ara koji tvrde da no-vostvorena {iptarska vojna organizacija nije pretwa samopreostalom srpskom stanovni{tvu na Kosovu i Metohiji,ve} i onom stanovni{tvu u ostatku Srbije.

[to se ti~e qudskog potencijala, jezgro {iptarske voj-ske sa~iwava oko 30.000 terorista koji su pre desetak godi-na zavr{ili vojnu obuku u kampovima na severu Albanije saameri~kim, britanskim i nema~kim oficirima kao in-struktorima, u~estvovali u teroristi~kim akcijama naKosovu i Metohiji, agresiji na Srbiju i progonu srpskogstanovni{tva po ulasku me|unarodnih upravnih, policij-skih i vojnih snaga u pokrajinu. Me|u wima su najopasniji



NATO NATO teroristiteroristi•• Doga|aji u Kosovskoj Mitrovici, kada je neza{ti}eni i goloruki srpski narod bio meta natov-

sko-teroristi~ke mr`we i nasiqa, pokazuju svu veli~inu srpske nacionalne sramote kojoj sukumovali oni za koje evroatlantske integracije nemaju alternativu

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

zlo~inci koje je “srpska demokratska vlast” oslobodila izzatvora pre osam godina. Rame uz rame sa wima je i oko 2.000muyahedina, koji se ili nalaze na teritoriji Kosova i Me-tohije ili su im obezbe|eni kanali preko Albanije i CrneGore da mogu brzo do}i i ukqu~iti se u sastav {iptarskevojske. Podse}awa radi, to su teroristi koji su po Bosni iHercegovini odsecali srpske glave, a iz Albanije trgova-li telesnim organima kidnapovanih Srba.

U sastavu {iptarske vojske “nezavisnog Kosova” se na-lazi preko 30.000 pripadnika regularne albanske armijekoji su se sa natovskim sastavima naselili na teritorijuKosova i Metohije, zauzev{i stanove, ku}e i drugu imovinuproteranih Srba. Tako|e, ne treba zanemariti ni oko20.000 terorista iz zapadne Makedonije i 10.000 sa juga cen-tralne Srbije koji su 2001. godine sinhronizovano u~estvo-vali u pobuni i koji su i te kako osposobqeni za oruànuborbu. Naravno, to nije sve, jer se na osnovu brojnosti {ip-tarske populacije na Kosovu i Metohiji, bilo da je staro-sedela~ka, bilo da je sa natovskim jedinicama do{la iz Al-banije, moè lako zakqu~iti da se preko mobilizacije ko-ja je tajno uve`bavana vi{e puta do sada, vojska “nezavisnogKosova” moè dodatno omasoviti za oko 150.000 qudi.

Dakle, {iptarska vojna organizacija moè angaòvatioko 260.000 qudi, heterogenih po osposobqenosti za oruà-nu borbu, ali jedinstvenih po motivacionim karakteristi-kama od kojih su posebno zna~ajne èqa za me|unarodnomverifikacijom prve teroristi~ke i druge {iptarske dr-àve kao prelaznog i kratkotrajnog re{ewa do stvarawavelike Albanije, veoma sna`na antisrpska mr`wa, mogu}-nost pqa~ke preostale srpske imovine na Kosovu i Meto-hiji, mogu}nost pqa~kawa centralne Srbije i stvarawa ve-like Albanije do Ju`ne i Zapadne Morave.

[to se ti~e materijalnih resursa vojske “nezavisnogKosova”, u opticaju su razli~iti podaci, uglavnom pogre-{ni. îwenica da je po~etkom 2001. godine u rukama {ip-tarske teroristi~ke organizacije bilo oko 1.000.000 cevirazli~itog naoruàwa i vi{e hiqada tona municije i min-sko-eksplozivnih sredstava, pokazuje da me|unarodne snagene samo da nisu razoruàle teroristi~ku organizaciju istanovni{tvo, ve} se broj naoruàwa vi{estruko uve}ao.Za sada nema pouzdanih podataka koliko je modernog naoru-àwa {iptarska strana primila od natovskih vojski a ko-liko je kupqeno na ilegalnom trì{tu od novca obezbe|e-nog trgovinom drogom, belim robqem i qudskim organima.Najavu ameri~kog predsednika o naoruàvawu “nezavisnogKosova” treba tuma~iti kao najavu postupka obezbe|ivawatenkova, oklopnih transportera, artiqerijskih oru|a,borbenih helikoptera i aviona i drugih te{kih i sloè-nih borbenih sistema, jer {iptarska vojska prakti~no svedrugo ve} ima.

Zna~i, vojska “nezavisnog Kosova” }e vrlo brzo bitispremna da radikalizuje stawe na Kosovu i Metohiji i u re-gionu do oruànog sukoba, jer za to ima dovoqno i qudskogi materijalno-tehni~kog potencijala. Po svoj prilici,glavni ciq te radikalizacije bi trebalo da bude udar na te-ritoriju centralne Srbije, osvajawe {to ve}e teritorije,a potom povratak na granice velike Albanije, kako bi srp-ski narod dotakao dno ponièwa.

Sistemski ruinirana vojska Srbije

Po{to to nije tako, postavqa se pitawe tehnologijeosposobqavawa srpskog odbrambenog potencijala, mesta iuloge pojedinaca i grupa u tom prqavom poslu, odgovorno-sti politi~kih subjekata i intelektualne elite koji su ru-inirawe sistema odbrane mirno posmatrali, trenutnogstawa i mogu}nosti revitalizacije, s obzirom na nepovo-qan odnos snaga i kratko}u vremena. Kada se razmatra teh-nologija onesposobqavawa srpskog odbrambenog potenci-jala, treba po}i od dva kqu~na istorijska trenutka – neu-spele natovske agresije na Srbiju i srpski narod i uspe-{nog petooktobarskog prevrata.

Naime, u prvom, iako je u~inila bezbroj zlo~ina, natov-sko-teroristi~ka koalicija nije uspela da porazi srpskuvojsku i da okupira Srbiju, ve} je vojska iz tog neravnoprav-nog sukoba iza{la moralno ja~a, sa ogromnim poverewemgra|ana u wu i visokim ugledom u svetu. U drugom, izvr{enje prevrat i stvoreni uslovi za uni{tavawe vojske kaoglavnog subjekta sistema odbrane, ali i za deregulaciju sve-ga ostalog.

Naravno, prvo je okupiran srpski medijski prostor i uwemu instalirani antisrpski mediji koji }e godinama



Promena vlasti –– uslov opstanka SrbijeMora se ista}i da su svi znali {ta se doga|a sa srpskim odbrambenim sistemom –– i politi~ki subjekti, i

intelektualna elita, i institucije i gra|ani, ali i da su svi mirno o~ekivali epilog, problematizuju}i sta-we vojske povremeno, samo ako je to donosilo politi~ke poene. Ako se ne{to brzo ne promeni, svi morajuo~ekivati pred svojim ku}ama {iptarsku teroristi~ku vojsku. Svakako da je promena svih promena –– elimi-nisawe kolaboracionisti~ke vlasti, a prva prilika su predstoje}i izbori. Sa vojni~ke ta~ke gledi{ta,ostale prilike nisu va`ne. Ukoliko se to desi, postoji {ansa da se relativno brzo revitalizuje srpski od-brambeni sistem i da se spre~i planirana katastrofa srpskog naroda. Pri~a o metodi revitalizacije bi bi-la preduga~ka, ali je bitno da postoje qudi koji bi to znali da urade.

Ukoliko se to ne desi onda je i ovaj tekst besmislen, jer uskoro ne}e biti srpske vojske uop{te, a bogamini naroda sa svojim nacionalnim identitetom.

agresiju nazivati bombardovawem, intervencijom, kosov-skom operacijom i drugim “ne`nim” imenima, a tromese~-nu odbranu od agresije politi~kom gre{kom, porazom isli~no. Mediji nikako nisu smeli da kritikuju ono {to suudvorice nazivale “reformom sistema odbrane i vojske”niti “savezni{tvo” sa zlo~incima, pa ~ak ni onda kadaudvorice iz vojne upravqa~ke strukture dovedu neposred-nog izvr{ioca ubistava gra|ana i zasejavawa teritorijakasetnim bombama. Egzistencijalnim iscrpqivawem pri-padnika vojske, raznoraznim aferama i negativnom kampa-wom prema vojni~kom pozivu, polako ali sigurno je kidanaveza izme|u naroda i vojske i stvarano nepoverewe premanajzna~ajnijoj odbrambenoj organizaciji. Nije ~udno {todanas, kada je najvi{e ugroèn srpski teritorijalni inte-gritet i biolo{ki opstanak, srpski gra|ani najmawe veru-ju vojsci, u istoriji wenog organizovawa.

Zatim je potpuno ignorisana srpska vojni~ka pro{lost,posebno onog dela od pre devet godina, kada su pripadnicivojske pokazali svoje pravo herojsko lice suprotstavqaju-}i se stostruko nadmo}nijem neprijatequ. Wih su kolabo-racionisti~ki vlastodr{ci i natovski kursisti, po nalo-gu gospodara, eliminisali iz vojske, veruju}i da time eli-mini{u i ~iwenice o stru~nom i nacionalnom identitetujedne sjajne generacije vojnih profesionalaca, kao i wiho-va svedo~ewa o tehnologiji natovskih zlo~ina. S drugestrane, izvanredne pripadnike rezervnog sastava vojske nasve na~ine maltretiraju i poniàvaju kako bi ih odvrati-li od u~e{}a u odbrani zemqe.

Tre}i korak je potpuna idolatrija nekompetentne vojneupravqa~ke strukture prema protivnicima srpskog naro-da. Oni su strane vojne timove uveli u sve vojne strukture ine smeju ni da pomisle da problematizuju wihov opstanak

na tim mestima, iako wihove vlade otimaju srpske zemqe,wihove vojske pucaju na srpski narod a wihovi politi~ariformiraju respektabilnu {iptarsku teroristi~ku vojskukako bi bacila ostatak Srbije na kolena i Srbima nanelatrajnu sramotu. Idiotizam je toliko izraèn da “reform-ski generali i oficiri” jo{ uvek smatraju da su evroa-tlantske integrativne asocijacije rajsko pribeì{te zasrpski narod, a mirovne operacije “izvoz bezbednosti”,iako se poàr nasiqa i zlo~ina razbuktava u samoj Srbiji.

êtvrti korak je izgra|ivawe podani~ke svesti i obez-vre|ivawe profesionalne sposobnosti pripadnika vojskekako bi se onemogu}io otpor otimawu srpskih nacional-nih teritorija. Izgleda da je to najlak{e u~iweno kod pro-fesionalnih pripadnika vojske. Da nije tako, oni se na danprogla{ewa “nezavisnog Kosova”ne bi nalazili u kasarna-ma, na skijali{tima, kursevima i beskorisnim sesijama,ve} bi bili na lokacijama odakle se polazi u odbranuotaybine. Pored ostalog, to je i pitawe oficirske moral-nosti, s tim {to treba napomenuti da su “novi vojni teore-ti~ari” odskoro osmislili teoriju da u novom vremenu“moral ne zavisi od odnosa prema rodu i otaybini, ve} odkoli~ine novca za plate i od privrènosti ciqevima voj-nih integrativnih asocijacija”. Naravno, radi se o jadu i~emeru od oficira, vojnih teoreti~ara i vojnih teorija.

Peti uslov je uni{tavawe srpskog borbenog potencija-la, odnosno potpuno eliminisawe materijalno-tehni~kihresursa koji su, bez obzira na zastarelost, mogli biti veo-ma efikasni u rukama dobro obu~enih i motivisanih pro-fesionalaca. Prakti~no, ostatak srpske vojske nema sa~im da vodi oruànu borbu ~ak i da to ho}e, a odbrambenaindustrija ne moè vi{e da obezbedi samostalnost u pro-izvodwi baznih elemenata jer su joj kapaciteti razoreni.Sigurno da bi se o tehnologiji obezoruàvawa srpskog na-roda moglo dugo pisati, ali je u ovom trenutku bitno samoto da su srpske teritorije ugroène i da se priprema stra-{an pogrom.



MMe|unarodne institucije i lokalne vlasti na Koso-vu i Metohiji ne raspolaù preciznim podacima obroju Roma koji ìve u ju`noj srpskoj pokrajini,

niti znaju ta~no koliko ih se iselilo za vreme i posle ra-ta 1999. godine. Prema statisti~kim podacima iz 1991. go-dine, na Kosovu i Metohiji ìvelo je 42.806 Roma, a proce-wuje se da ih je iz pokrajine izbeglo oko 75 odsto.

Pre dolaska me|unarodne zajednice na Kosovo i Meto-hiju Romi su ìveli u svim gradovima i op{tinama. Wiho-va naseqa u Pri{tini, Mitrovici, Pe}i, Vu~itrnu i dru-gim gradovima su nakon odlaska srpskih snaga iz pokrajineuglavnom spaqena. Romi koji su ostali na Kosovu Metohi-ji ìve u strahu i bedi.

U ekonomskom i socijalnom pogledu, Romi su danas naju-groèniji deo kosovskog stanovni{tva. @ive izolovani,na periferiji naseqa. Ku}e su im od lo{eg materijala, wi-hovi stambeni i poslovni objekti nisu legalizovani, u ve-}ini naseqa nema kanalizacije, vodovoda, struje i neophod-nih higijenskih uslova za normalan ̀ ivot. Procewuje se daih je 90 odsto nezaposleno. Uglavnom ̀ ive od socijalne po-mo}i ili pomo}i me|unarodnih donatora u hrani, ode}i iobu}i. Mnogi od wih nemaju ni to.

Dràva mora da pomogne va{ opstanak

Na zahtev velikog broja Roma sa Kosova i Metohije, izraznih gradova i mesta, delegacija Srpske radikalne stran-ke koju su ~inili poslanik u Skup{tini Srbije i potpred-sednik Svetskog parlamenta Roma Jovan Damjanovi}, kome-sar za medije u Svetskoj organizaciji Roma Dragoqub Ac-kovi} i potpredsednik Federacije Roma Srbije E{trefRadmanovi}, polovinom marta posetila je romska naseqa uju`noj srpskoj pokrajini. Ovo je, ina~e, bila prva posetaromskih lidera iz Srbije svojim sugra|anima Romima naKosovu i Metohiji od momenta kada su {iptarski terori-sti proglasili takozvanu nezavisnost.

Prva stanica radikala bila je Kosovska Mitrovicaodakle su se, nakon razgovora sa Romima i upoznavawem sawihovim problemima, uputili ka centralnom delu Kosovai Metohije. Delegaciju Srpske radikalne stranke u Gra~a-nici do~ekalo je pedesetak Roma koji su Damjanovi}a, Ac-kovi}a i Radmanovi}a upoznali sa problemima sa kojima sesuo~avaju svih ovih godina, a koji su uglavnom socijalno-ekonomske prirode. “Najteè je {to nemamo posao, nitiuslove za normalan ìvot. Vi ste prva delegacija koja nasje posetila za ovih devet godina”, rekao je [erif Ibrahimi.

“Od 2000. godine ~ak ni Vlada Srbije preko Koordina-cionog centra nije podràla nijedan projekat pomo}i rom-skoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Niti je Rome u bilokom obliku obuhvatila u svoj program”, istakao je ogor~e-no Ibrahimi.

“Mi smo svi radikali i nadamo se da }e i za nas Rome bi-ti boqe kada do|emo na vlast, jer velika je nepravda napra-vqena prema nama. Sa jedne strane [iptari, sa druge Srbi,a mi kao da ne postojimo. Niko na nas ne obra}a pa`wu iakosmo ceo vek uz Srbe”, govori drhtavim glasom {ezdesetogo-di{wi Idriz.

Vidno potresen i ganut te{kim uslovima u kojima seìvi na Kosovu i Metohiji, poslanik SRS-a Jovan Damja-novi} izrazio je nadu da }e posle predstoje}ih izbora do}ido promene vlasti i stvarawa uslova za boqi ìvot svihgra|ana Srbije pa tako i Roma. “Kada Srbi, na{a bra}a ̀ i-ve te{ko i kad je wima te{ko, onda je i nama te{ko, ali kadje dobro srpskom narodu i nama je dobro. Gra|ani znaju iose}aju na svojoj koì da Vlada nije vodila dovoqno ra~u-na o stanovni{tvu, Srbima, Romima i ostalima koji suostali da ìve na Kosovu i Metohiji”, istakao je Damjano-vi} i dodao: “Verujem da }e, kada srpski radikali do|u na~elo dràve, svima biti mnogo boqe. Znam da ste vi i do sa-da glasali za Srpsku radikalnu stranku jer ose}ate da u dr-àvi nema pravi~nije i po{tenije stranke. To je strankakoja je prva i jedina do sada zastupala stavove da Romi mo-raju da se integri{u u sve sfere dru{tva”.

Damjanovi} je naglasio da dràva mora programima i du-goro~nim kreditima omogu}iti Romima i drugom nealban-



@ivot bez ìvota@ivot bez ìvotaDDeelleeggaacciijjaa SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee

oobbii{{llaa rroommsskkaa nnaasseeqqaa nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii

PPii{{ee:: BBuuddiimmiirr NNii~~ii}}

Srpski radikali u poseti Romima u Gra~anici

skom ìvqu ne samo boqu egzistenciju, ve} i sigurniji op-stanak.

Prisutnim Romima zatim se obratio Dragoqub Acko-vi}:. “Koliko ja znam, ovde ima 80, 90 romskih ku}a, to nije

malo. Da li }e se neko vratiti ili ne}e, o tome nemojte darazmi{qate. Kad se budu vratili, oni su dobrodo{li, alidotle vi ovde morate da budete kompaktna masa, da zajednosa Srbima i sa svim ostalima koji ovde ìve, na|ete na~inda preìvite i opstanete. Re}i }u vam jednu te{ku konsta-taciju. Godine 1389. su do{li neki qudi i mislili su da }eovde ostati 15 000 godina, ne nisu ostali toliko, ostali sunekoliko vekova. Godine 1941, ovde su do{li Italijani,mislili su da }e ostati hiqadama godina, ne, ostali su sa-mo 3 godine; tako da }e i va{im mukama jednom do}i kraj.Razmi{qajte na takav na~in”. Ackovi} je ponovio da }eSrpska radikalna stranka, kada do|e na vlast, raditi na to-me da ispravi sve gre{ke i sve ono {to se radilo naopako.“To ne}e i}i lako ni brzo. Ali mora da se radi na tome davam se omogu}i normalan ìvot. Za{to Srpska radikalnastranka? Mnogi }e ovde dolaziti i pri~ati isto kao {tovam i ja pri~am, ali postavite im samo jedno pitawe; a {tasi druè radio prethodnih 8 godina, {to nas tad nisi sa~u-vao, nego sad ba{ kad ti trebaju na{i glasovi. Mislim da jevrlo korektno i po{teno da mu to kaète, a ne da on vasube|uje i da on vama pri~a i da vas laè”.

Radikali su zatim obi{li ̂ aglavicu i Preoce, gde ih jedo~ekala gotovo identi~na slika nema{tine, bede i mnogo-brojna pitawa kako i na koji na~in opstati.



Samir je romski povratnik u gradu Gwilane. UNDP Kosovo je nedavno realizovao povratak 25 romskihporodica u Gwilanu, u kvartu zvanom ““Abdula Pre{eva””. Odatle su Romi proterani jo{ 1999. i sve do mar-ta 2008. ìveli su u kampovima na jugu Srbije i u Makedoniji. ““Mi smo, brate, pri~a za sebe... Ovi stranciobe}avaju, kaù da }e da daju sve pa i pos’’o. Ali ni{ta. Ja sam traìo da otvorim biznis da prodajem ~arape,ali ni{ta””, kaè Samir. ““Meni mnogo ne treba. [ta }e meni luksuz, ja imam troje dece i ènu i moram daih prehranim, a od ~ega? Nemam ni{ta, zidovi se ne jedu. Ne daju nam ba{ mnogo ni hrane. Verovatno }e i toda stane i onda: Romi, ko vas {i{a! Ima da nas ostave da umremo od gladi,”” kaè Samir i pokazuje nam svojudecu. ““Evo gledaj, jedno mi ide u {kolu, u srpsku {kolu u Gwilanu, i mora da mu se dââda jede, a {ta da mu dam!?””Dok razgovaramo, polugola romska deca tr~e oko nas na hladno}i, slinavi i bosi. Samir, naviknut na takavprizor, rezignirano nastavqa: ““Po ceo dan novinari ih slikaju! Pa, ajde bar da imamo ne{to od toga! Kao dasmo lutke za ukras...””, kaè Samir.

NNekoliko meseci prozapadne snage u Srbiji poku{ava-ju da ubede srpsku javnost u nemogu}e – tvrde da Srbi-ja moè biti ~lan Evropske unije sa Kosovom i Meto-

hijom u sastavu Srbije. Da bi ta neverovatna fraza bilaprihvatqiva za narod, neprestano se govori o ekonomskoj“pomo}i” iz fonda pretpristupne pomo}i – IPA, kojuEvropska unija daje Srbiji. Sa druge strane stoje izjaveevropskih politi~ara koji tvrde da Srbija nikad ne moèbiti ~lan EU sa Kosovom i Metohijom u svojim ustavno-pravnim okvirima. Na primer, takva je izjava dràvnog se-kretara u Ministarstvu inostranih poslova Nema~ke Ger-nota Erlera od 10. marta 2008. godine da nije “realna mogu}-nost” da Srbija u|e u EU sa Kosovom kao delom Srbije, i dane postoji mogu}nost da se ponovo pregovara o Kosovu (pre-nela “Politika” od 11. marta 2008. sa skupa povodom petegodi{wice \in|i}eve smrti u Fondaciji “FridrihEbert” u Berlinu). Tako|e, francuski ministar inostra-nih poslova Bernar Ku{ner je posle susreta sa svojim srp-skim kolegom Vukom Jeremi}em u Beogradu, 12. jula 2007. go-dine, izjavio da pitawe Kosova mora biti re{eno pre ula-ska Srbije u EU i da Francuska podràva Ahtisarijevplan o nezavisnosti Kosova (“Politika”, 13. jul 2007). KarlBilt, {vedski ministar inostranih poslova je izjavio u

Pri{tini, 9. marta 2008. godine, da Kosovo moè biti ~lanEU i bez ~lanstva u Ujediwenim nacijama (preneo Tanjug 9.marta 2008).

EU ili Kosovo i Metohija

Zato se pred izbore zakazane za 11. maj, u du{i skoro sva-kog gra|anina Srbije, name}e kao glavno pitawe {ta je va-`nije – borba za duhovno-istorijsko nasle|e koje predsta-vqa Kosovo i Metohija ili navodni boqi ̀ ivot i standardkoji toboè dobijamo ~lanstvom u EU. Dakle, pred srpskimbira~ima bi}e pitawe koje je staro koliko i ~ove~anstvo –du{a ili telo? Naravno, prozapadnim snagama koje se zala-ù za ulazak u EU, bliska je ona sofisti~ka filozofija okojoj je Platon pisao da zna~i da je “istinito ono {to i te-lo kaè da je istinito”.

Istovremeno, drugi, proruski deo srpske politi~keelite, smatra da je najva`nije o~uvawe srpsko-ruskog pra-voslavnog duha, koje najboqe predstavqaju preko 1000 srp-skih crkava na Kosovu. Ali, {ta ako je samo pitawe neta~-no? [ta ako Srbija ulaskom u EU gubi i {ansu za boqi ̀ i-vot? Da li je onda ~itava ideologija prozapadnih snaga uSrbiji, koje predvodi “zapadoid” Boris Tadi}, la`na istokao {to je bio laàn poqski favorit u Moskvi iz sedam-naestog veka, la`-carevi} Dimitrij? Uporedni ekonomskipodaci nam daju jasan odgovor i na to pitawe.



NE, NE, hvala!hvala!IIPPAA –– llaa`̀nnaa eekkoonnoommsskkaa ppoommoo}} EEvvrrooppsskkee uunniijjee SSrrbbiijjii

uu zzaammeennuu zzaa oottiimmaawwee KKoossoovvaa ii MMeettoohhiijjee

•• Prose~an Srbin treba da se odrekne Kosova i Metohije za oko 100 evra ““pomo}i”” iz evropskihpretpristupnih fondova

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

““Pomo}”” EU Srbiji

Glavni argument prozapadnih snaga je da EU daje pomo}Srbiji. Oni navode da, prema okvirnom sporazumu izme|uEU i Srbije, u periodu od 2007. do 2010. godine Srbija tre-ba da dobije 771 milion evra pomo}i iz fonda pretpristup-ne pomo}i – IPA (ovaj fond objediwuje ranije oblike po-mo}i – CARDS, PHARE, ISPA i SAPARAD). Ali, najve}ideo sredstava, prema re~ima Du{ice Mojce–Zajc, stru~nogsavetnika slovena~ke “R & R” konsultantske kompanije, ne-}e biti uloèn u proizvodwu. Naprotiv, oko 726 milionaevra }e biti uloèno u “izgradwu institucija u Srbiji”.Tek kada Srbija dobije status kandidata za EU (a niko nezna kada }e to biti ), mo}i }e da koristi pomo} za regional-ni razvoj i poqoprivredu, navode eksperti. Srbija je od EUdobila mawe nego neke zemqe iz regiona. U proseku, pomo}iz IPA programa u periodu 2007-2010. godine po stanovni-ku u regionu iznosi: Crna Gora 192 evra, Makedonija 147evra, Hrvatska 131, Srbija 103 evra (NIN, 13. decembar2007). Moèmo zakqu~iti da prose~an Srbin treba da seodrekne Kosova za oko 100 evra.

Postavqa se i pitawe koliko }e obe}anih nov~anihsredstava pomo}i EU biti stvarno iskori{}eno. Na pri-mer, pomo}nik ministra finansija Gordana Lazarevi} jeizjavila da okvirni sporazum predvi|a da “svake godine Sr-bija treba da podnese projekte koji }e se finansirati iztrogodi{weg buyeta EU donetog 2007, a onda se za svaku go-dinu utvr|uju projekti koji treba da odgovaraju iznosu sred-stava koja su predvi|ena” (“Privredni pregled”, 29. novem-bar 2007). Pomo}nik ministra finansija je izjavila i da“to ne zna~i da }emo taj novac dobiti. Za ovu sumu konkuri-{e se odre|enim projektima koji se ocewuju i za wih se do-bija direktna pomo}”. (“Politika”, 12. mart 2008).

Tako|e, slovena~ki ekspert Mojce–Zajc je na seminaru opomo}i EU Srbiji, odrànom 5. decembra 2007. u Beogradu,iznela stav da bi Srbija “mogla uspe{no da iskoristi sred-stva koja su joj na raspolagawu, bi}e potrebno da ima baremnekoliko stotina edukovanih pojedinaca u dràvnim i na-u~nim institucijama i privredi, koji }e se posvetiti svimfazama projekta. O ozbiqnosti materije i va`nosti pozna-vawa su{tinskih i proceduralnih pitawa prilikom kon-kurisawa za fondove EU, svedo~i i ~iwenica da je u pro-{lom ciklusu finansirawa ostao neiskori{}en zna~ajandeo sredstava namewen zemqama Balkana upravo zbog nedo-

statka dobro pripremqenih projekata” (“Politika” od 6.decembra 2007. i “Privredni pregled”, 6. decembar 2007).Tako|e, prema slovena~kom ekspertu koji pomaè u izradiprojekata koji konkuri{u za pomo} EU, Gr~ka, koja je 25 go-dina ~lan EU, uspela je da dobije samo 70 procenata pomo-}i jer nije imala dobre projekte. Koliko li }e onda dobitiSrbija? Dakle, pomo} verovatno ne}e biti u punom obimu,ali }e nekoliko stotina srpskih stru~waka biti vezano zaEU.

Tako|e, prema odredbama Okvirnog sporazuma o kori-{}ewu sredstava EU koji su u novembru 2007. godine potpi-sali potpredsednik srpske vlade Boìdar \eli} i direk-tor Evropske komisije za zapadni Balkan Pjer Mirel, u2008. godini Srbija treba da dobije ukupno 190 milionaevra od EU. Ali, prema procenama prozapadnog savetnikaPrivredne komore Srbije, Gorana Nikoli}a(NIN, 20.mart 2008), samo za 2008. godinu spoqnotrgovinski deficitSrbije }e iznositi oko 9,5 milijardi dolara. Nikoli} pro-cewuje da }e deficit biti jo{ ve}i ako Srbija nastavi putka EU, ~itavih 11 milijardi dolara. Dakle, deficit }e bi-ti pove}an za 1,5 milijardu dolara ako Srbija bude ispuwa-vala uslove EU. Daqe, u 2008. godini Srbija }e morati daotplati i 4,2 milijarde dolara po osnovu pla}awa glavnogdela spoqnog duga i 1,1 milijardu dolara po osnovu pla}a-wa kamata. I to je povezano sa Evropskom unijom jer EU iinostrani kreditori usagla{avaju politiku prema Srbiji,kao na primer, EU i Me|unarodni monetarni fond(MMF). Potpredsednik srpske vlade, Boìdar \eli} jeizjavio 19. novembra 2007. godine u Briselu da je sa komesa-rom EU za ekonomiju i finansije, Hoakinom Almunijomrazgovarao o tome da Srbija treba, uz podr{ku EU, da pot-pi{e novi sporazum sa MMF. \eli} je izjavio i da je zajed-no sa Almunijem razmatrao novi sporazum sa MMF i pod-vukao da EU sara|uje sa MMF u programima koji se propi-suju za dràve koje uzimaju kredite. (“Politika”, 20. novem-bar 2007).

Dakle, kada uporedimo ove ekonomske podatke i odbaci-mo la`nu propagandu, jasno je da }e Srbija zbog politikeokrenute iskqu~ivo ka Evropskoj uniji u 2008. godini izgu-biti nekoliko milijardi evra, mo`da }e dobiti, i to u naj-boqem slu~aju, 190 miliona evra. Zato ulaskom u EU Srbi-ja ne}e samo ostati bez Kosova i Metohije. Ona }e i finan-sijski biti pokradena od strane Brisela.

Otuda, Srbija ne treba da u|e u EU, ne samo zbog otima-wa Kosova, ve} i zbog sna`nih ekonomskih razloga.



PPri~a se da je u jesen 1944, na Bawici, u “oslobo|enom”Beogradu, Josip Broz izgovorio slede}e re~i: “Srbi-ja nema ~emu da se nada. Za wu ne}e biti milosti”. Mo-

`da se nikad ne}e pouzdano saznati da li su to bile re~ijednog biv{eg austrougarskog kaplara, ili vrhunski obu~e-nog i obrazovanog obave{tajca koji je samo preuzeo ime jed-nog stradalog mladi}a iz Kumrovca. Ali, sa sigurno{}u semoè re}i da je ~ovek koji je nosio to ime bio nastavqa~vi{evekovne politike raznih zavojeva~a na Balkanu, poli-tike koja je aktivno radila na suzbijawu svake mogu}nostiza stvarawe ili dugoro~nije odràvawe jedne jake i nezavi-sne dràve u ovom delu Evrope.

Politike koja je poku{ala, kada je Srbija ve} postojalakao fakat krajem 19. i po~etkom 20. veka i upravo pretilada postane jezgro jedne jake i nezavisne balkanske dràve,da Srbiju u~ini zavisnom, i ekonomski i trgovinski veèza Austro-Ugarsku (kao {to nazovidemokratski “reformi-sti” poku{avaju da Srbiju u~ine ve{ta~ki i trajno zavi-snom od EU), politike koja je u Prvom svetskom ratu proiz-vela ~uveni pokli~: “Srbija mora umreti!” i politike ko-ja je u Drugom svetskom ratu, kroz usta Adolfa Hitlera, in-sistirala na tome da se ne sme dozvoliti opstajawe na Bal-kanu naroda koji ima ose}aj posebne dràvotvorne misije,kao {to su Srbi. Brozova politika, uz aktivno u~e{}e vi-soko pozicioniranih srpskih “pomaga~a”, dala nam je i av-nojevske granice, i autonomne pokrajine unutar wih – na-ravno samo u avnojevskoj Srbiji.

Ta politika je {irom otvorila vrata i zakqu~cima Ba-dinterove komisije iz 1991, prema kojima su, suprotno va-è}em me|unarodnom pravu oli~enom u Poveqi UN i Hel-sin{kom zavr{nom aktu, republi~ke granice progla{ene“me|unarodnim”. Me|utim, ispostavi}e se da ni tu nije biokraj politike po kojoj “Srbija mora umreti”. Jer, i daqe jepostojala kakva-takva, makar i avnojevska Srbija. I tako,

poput zmije koja stalno mewa ko{uqicu da bi obnovilasvoju koù, i anakonda koja steè svoj obru~ oko Srbije ski-da jednu po jednu ko{uqicu me|unarodnog prava, da bi stal-no iznova obnavqala svoju vekovnu misiju. Po{to su “ski-nute ko{uqice” Poveqe UN i zakqu~ci Badinterove ko-misije, u slu~aju “nezavisnog Kosova” insistiralo se na



EUEUtanazijatanazijaPPiissmmoo VViilliijjaa VViimmeerraa ii ““eevvrrooppsskkaa bbuudduu}}nnoosstt”” SSrrbbiijjee

•• Pismo koje je Vili Vimer, biv{i potpredsednik Skup{tine OEBS-a uputio nema~kom kance-laru Gerhardu [rederu jo{ 2000. godine, i u kome se jasno kaè da su za Srbiju vrata EU trajnozatvorena, samo je potvrda decenijske destruktivne politike evropskog faktora prema Srbiji

PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

Za{to da kucamo na vrata koja su nam trajno zatvorena?Jo{ i pre nego {to smo znali za Vimerovo pismo, ~inilo se ~udnim, neprirodnim da se Srbija politi~-

ki, ekonomski, pa i duhovno usmerava iskqu~ivo u jednom, EU-pravcu, s obzirom na ~iwenicu da ogromna ve-}ina savremenog ~ove~anstva ìvi van granica EU, i da se zemqe koje trenutno beleè najve}i privrednirast tako|e nalaze van granica EU. Sada se tek vidi pogubnost takve politike. Srbija kuca na vrata koja sujoj trajno zatvorena, a ne kuca na tolika vrata koja su joj {irom otvorena. U Rusiji, Kini, Indiji, Brazilu,Latinskoj Americi, Africi. Sada je posledwi trenutak da se takvo samoubila~ko usmerewe –– preusmeri. Iako u tome uspemo, a uspe}emo ako ~vrsto re{imo, jedno mesto u prestonici slobodne Srbije treba rezervi-sati i za spomenik Viliju Vimeru, ~ije nas je pismo samo podsetilo na ono {to je ve} odavno trebalo da znamo.

“pravu naroda na samoopre-deqewe”. Ali, razume se, sa-mo u Srbiji. Jer, da bi sekontrolisao Balkan, “Sr-bija mora umreti”.

Srbija trajno iskqu~enaiz evropskog razvoja

U tom smislu, veoma jebitno pismo biv{eg pot-predsednika Skup{tineOEBS-a i visokog zvani~-nika konzervativne nema~-ke Hri{}ansko-demokrat-ske stranke, Vilija Vimera,upu}eno tada{wem nema~-kom kancelaru Gerhardu[rederu 2. maja 2000. godine, u vidu izve{taja sa me|unarod-ne konferencije odràne u Bratislavi koju su organizova-le SAD radi predo~avawa svoje budu}e strategije na Bal-kanu. Pismo je bitno jer potvr|uje da se su{tinski ni{tanije promenilo. Novi ameri~ki zavojeva~ samo je naslediopolitiku prethodnih, nema~kih i turskih zavojeva~a. U tompismu, Vimer, u ulozi ne samo visokog politi~kog funkci-onera, ve} i zastupnika evropskih (umesto ameri~kih) in-teresa, isti~e slede}e najva`nije momente:

– da se SAD smatraju naslednikom Rimske imperije i danastoje da izbiju na granice wene naj{ire ekspanzije;

– da je NATO bombardovawe SRJ 1999. godine izvr{enoradi “ispravqawa Ajzenhauerove gre{ke” s kraja Drugogsvetskog rata i trajnog raspore|ivawa ameri~kih trupa uovom delu Evrope;

–radi tog istog, nesmetanog ameri~kog vojnog prisustva,Srbija “mora trajno da bude iskqu~ena iz evropskog razvoja”.

Dakle, u slu~aju da smo zaboravili lekcije novije isto-rije, Vimerovo izuzetno va`no pismo je tu da nas podseti,da otelotvori konstante delovawa spoqnog faktora naBalkanu i srpske pozicije u svemu tome. Vimerovo pismonam posredno govori da jedna Srbija koja je “trajno iskqu-~ena iz evropskog razvoja”, a koja se i daqe ve{ta~ki, be-smisleno vezuje upravo za tu istu EUropu, upravo i jesteSrbija koja “nema ~emu da se nada”, Srbija koja “mora(od)umreti”.

Vimerovo pismo se prvi put pojavilo u srpskoj javnostijo{ krajem 2006. godine, kada ga je objavio Beogradski fo-rum za svet ravnopravnih, a zatim i NIN, februara 2007.godine. No, ono nije imalo onaj odjek u srpskoj javnosti ko-

ji dobija sada, nakon jednostranog progla{ewa “kosovskenezavisnosti”. [ireg odjeka nisu imala ni upozorewa po-put onog izre~enog od strane biv{eg nema~kog ambasadorau Beogradu, Cobela, koji je 2007. izjavio da se Srbija moènadati eventualnom ulasku u EU “2032. godine”. Mapa kojuje ameri~ka CIA objavila jo{ pre nekoliko godina poka-zuje kako }e svet verovatno izgledati 2020. godine. Na tojmapi, Srbija se ne nalazi unutar granica EU. A, jo{ u julu1998, na “Me|unarodnom Bertelsman forumu”, skupu na ko-jem su prisustvovali najvi{i zvani~nici NATO i EU dr-àva ~lanica i kandidata, zajedno sa predstavnicima Rusi-je, [vajcarske, Izraela i jo{ nekih evropskih zemaqa, ne-ma~ki ministar spoqnih poslova Klaus Kinkel izjavio jeda je “Srbija najve}i gubitnik u ovim procesima i da }e na-staviti da gubi”, dok prema jednom od zakqu~aka tog istogskupa, “EU mora biti spremna da se suo~i sa scenarijom jed-ne enklave unutar pro{irene EU”. Drugim re~ima, opet i

iznova, “Srbija mora umre-ti”.

Ali, mora li? Mora, sa-mo ako se povinuje sudbinikoju su joj “(ne)prijateqi”odredili, i pretvori wiho-ve snove u svoju nu`nost.Jer, po dokazima kojimaraspolaèmo, me|u kojimapismo Vilija Vimera zauzi-ma posebno mesto, “evropskeintegracije” za Srbiju za-pravo su ~ista “EUtanazi-ja”, dobrovoqno pristajawena sopstvenu smrt.

Vimerovo pismo nam ob-ja{wava za{to su sve“evropske perspektive” ko-je se Srbiji nude maglovite,

daleke i nedefinisane. Jer u stvari, ciq i nije da se Srbi-



ja kao takva integri{e u ve}i deo Evrope kako bi se “pri-druìla evropskoj porodici naroda”. Ne. Ako bi, po ovomscenariju, ikad i do{lo do “evropske integracije Srbije”,to bi bila Srbija bez Kosova i Metohije, bez Vojvodine iRa{ke, bez samostalne privrede, bez slobode. To bi bila za-pravo mrvica od nekada{we Srbije koja li~i na prvobitnientitet otprilike onoliko koliko mrvica poga~e li~i na sa-mu poga~u.

Zato se slobodno moè re}i, sada kada ve} raspolaèmoopipqivim dokazima o tome {ta za Srbiju stvarno zna~e“evropske integracije”, da je svako zalagawe po na~elu“Evropa nema alternativu” ne toliko izdaja nacionalnoginteresa, koliko ̀ eqa za samoubistvom, i to kolektivnim.Osim, naravno, ako se EU javno ne bi odrekla takve politi-ke. A takvih najava nema ni u naznaci.



Pismo Vilija Vimera““Veoma ceweni gospodine kancelaru,Krajem protekle nedeqe bio sam u prilici da u slova~kom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem kon-

ferenciji, koju su zajedni~ki organizovali ameri~ko ministarstvo inostranih dela i Amerikan enterprajzinstitut (Spoqnopoliti~ki institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i pro{i-rewe NATO-a.

Konferenciji su prisustvovali najvi{i politi~ki predstavnici, na {ta ukazuje prisustvo velikog bro-ja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Me|u broj-nim va`nim ta~kama o kojima se raspravqalo, neke od tema zasluùju da ih naro~ito istaknem:

1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezni~kih dràva {to je mogu}e brè izvr-{i me|unarodno priznawe nezavisne dràve Kosovo.

2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, apre svega izvan Zavr{nog dokumenta iz Helsinkija.

3. Evropski pravni poredak predstavqa smetwu za sprovo|ewe planova NATO-a. U tom smislu znatnoje pogodniji ameri~ki pravni poredak za primenu i u Evropi.

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vo|en je da bi se ispravila pogre{na odluka generala Aj-zenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strate{kih razloga tamo moraju stacionira-ti ameri~ki vojnici, da bi se tako nadoknadilo ono {to je propu{teno 1945. godine.

5. Evropski saveznici su u~estvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de fakto, prevazi{li prepreku idilemu koja je nastala posle usvajawa ““Koncepta nove strategije”” Alijanse u aprilu 1999. godine, od-nosno nastojawe Evropqana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

6. Ne umawuju}i va`nost naknadne legalisti~ke interpretacije Evropqana da je, naime, kod {irewa za-dataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog podru~ja u ratu protiv Jugoslavije, bila re~ sa-mo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitawu presedan, na koji se u svako doba svako moè pozvati, i tako}e mnogi ubudu}e i da postupaju.

7. Vaqalo bi da se prilikom sada{weg {irewa NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija naprostoru izme|u Balti~kog mora i Anadolije kakva je postojala u vreme Rimskog carstva, i to u dobakada je ono bilo na vrhuncu mo}i i zauzimalo najvi{e teritorija.

8. Zbog toga Poqska mora da bude okruèna sa severa i juga demokratskim dràvama kao susedima, a Ru-munija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbe|ivawa nesme-tanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude iskqu~ena iz evropskog razvoja.

9. Severno od Poqske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Balti~-kom moru.

10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeqewe treba dati prednost nad svim drugim odredbamaili pravilima me|unarodnog prava.

11. Tvrdwa da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekr{io sva me|unarodnapravila, a naro~ito sve odgovaraju}e odredbe me|unarodnog prava –– nije osporavana.

Posle ove konferencije, na kojoj se raspravqalo veoma slobodno i otvoreno, ne moè da se izbegne va-`nost i dalekose`nost wenih ocena, naro~ito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav u~esnika i or-ganizatora. Ameri~ka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivawa svojihciqeva, potkopa i ukine me|unarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u pro-{lom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde me|unarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti. Ka-da je sli~nu sudbinu doìvelo Dru{tvo naroda, Drugi svetski rat nije vi{e bio daleko. Na~in razmi{qa-wa koji vodi ra~una samo o sopstvenim interesima moè da se nazove samo totalitarnim.

S prijateqskim pozdravima, Vili Vimer””..

NNakon zavr{etka proteklih predsedni~kih izboramnogi su pomislili da je zamenik predsednika i pred-sedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke Tomi-

slav Nikoli} pogre{io kada je u fini{u predizbornekampawe, u TV duelu, Borisa Tadi}a oslovqavao sa “gospo-dine biv{i predsedni~e”, jer nakon nepojavqivawa na ve-li~anstvenom protestnom mitingu povodom protivpravnogjednostranog progla{ewa “dràve Kosovo”, on je zaista umoralnom smislu biv{i ~ovek, a samim tim i biv{i pred-sednik. Tako se Tomislav Nikoli} jo{ jednom dokazao kaoveliki politi~ki vizionar, a ve} je izvesno da }e se ubrzo,nakon 11. maja i okon~awa izbora na svim nivoima, ostvari-ti i naredna wegova vizija da “nadaqe ne}e mo}i da se for-mira nijedna vlada bez u~e{}a Srpske radikalne stranke”.

Lo{ vizionar

Za razliku od Nikoli}a, nijedna od Tadi}evih prognoza(jer izli{no je govoriti o bilo kakvom wegovom vizionar-stvu) nije se u praksi ostvarila. Tako na primer, wegova te-orija o odrìvosti dràvne zajednice SCG pokazala se kaoneutemeqena na ~iwenicama i potpuno neta~na.

Na pitawe da li veruje u budu}nost SCG, on, kao potpu-ni politi~ki diletant, kaè: “Verujem. Ne oslawam se pre-vi{e na istoriju, iako je ne zanemarujem. EU ne èli daqufragmentaciju u regionu, jer bi stvarawe novih dràva mo-glo dovesti do bezbednosnih rizika”. (intervju, “Monitor”,13. jun 2003. godine).

Umesto istorije kao u~iteqice ìvota, po ko zna kojiput se gospodin predsednik DS-a poziva na prijateqe izSAD i EU: “... smatram da su SAD vrhunski spoqnopoli-ti~ki partner SCG, a da je Evropska unija, tako|e, na{ vr-



Svi Svi predsednikovipredsednikoviprijateqiprijateqi

ZZaa pprreeddsseeddnniikkaa SSrrbbiijjee ii pprreeddsseeddnniikkaa DDeemmookkrraattsskkee ssttrraannkkeeBBoorriissaa TTaaddii}}aa SSAADD ii EEUU ssuu jjeeddiinnii pprriijjaatteeqqii

PPii{{ee:: SSrr||aann TToommii}}

hunski ekonomski partner”. (intervju, “Monitor”, 13. jun2003. godine).

Pa da potvrdi svoj sumanuti spoqnopoliti~ki stav, onkaè i ovo: “... svakako sam me|u onima koji smatraju da uAmerici treba traìti svog partnera, a ne graditi odnosesukobqavawa” (“Novosti”, 16. oktobar 2003. godine).

Nesporno je da SAD i EU, iako neprijateqi Srbije, za-ista jesu Tadi}evi prijateqi. Oni podràvaju wegovu pato-lo{ku potrebu da bude prvi me|u jednakima (i nejednaki-ma), a svojim marketin{ko-{pijunskim trikovima na jedvi-te jade ga, ali naàlost jo{ uvek uspe{no, odràvaju na vla-sti obezbe|uju}i mu materijalno blagostawe, mo} i slavu.

Aktuelni predsednik Srbije i jo{ aktuelniji predsed-nik Demokratske stranke isti~e “izvanrednu saradwu” sanajozlogla{enijim i bezbroj puta dokazanim neprijateqi-ma Srbije, povremeno im se i izviwavaju}i za izmi{qenesrpske zlo~ine: “Imam veoma dobre i konstruktivne odno-se sa svojim kolegama u Tirani”. (intervju, “Monitor”, 13.jun 2003. godine).

Identi~no izvanredno mi{qewe o albanskim zvani~-nicima imaju i “politi~ari” sa Kosova, koji su im beskraj-no zahvalni na obuci u wihovim kampovima. Kao iskusanvojni stru~wak (ministar vojni, zatim i vrhovni koman-dant) Boris Tadi} je, oceniv{i obu~enost jednog od terori-sta-politi~ara, Agima êkua nazvao “vojnikom”.

Od ovih malih, bezna~ajnih zemaqa Tadi} nema direkt-ne koristi (mo`da od wihovih lobija na Zapadu ima), alitim naru~enim, lepim re~ima pokazuje odanost SAD i EUi opravdava sva silna sredstva i nade uloène u wega.

U svom bitisawu na najzna~ajnijim dràvnim funkcija-ma, Tadi} se prvenstveno rukovodi odlukama Senata i Kon-gresa SAD. Tako na pitawe novinara “Blica”, u intervjuuod 5. aprila 2004. godine, “Moè li se o~ekivati da SB UNusvoji novu rezoluciju o Kosmetu ili eventualno izmeniRezoluciju 1244 i da li }e me|unarodna zajednica pristatina decentralizaciju pokrajine?”, Tadi} sigurno i lakonskiodgovara da “Savet bezbednosti ne}e usvojiti ni{ta, ako toprethodno ne usvoje Kongres ili Senat”!

Mimo odluke na{e Narodne Skup{tine, a po èqiAmerikanaca, pozvao je Srbe da iza|u na izbore na Kosovui Metohiji, dao legitimitet separatisti~kom rukovodstvui na taj na~in im pomogao u pripremawu terena za ono {toje kasnije usledilo – secesija ju`ne srpske pokrajne.

Borisu Tadi}u je stalo do Skup{tine samo kada prekosvog strana~kog poslu{nika Olivera Duli}a mora da iz-

dejstvuje predsedni~ke izbore pre progla{ewa nezavisno-sti Kosova i Metohije, jer da su izbori odràni nakon 17.marta 2008, on bi zasigurno platio politi~ki ceh zbog svo-je gubitni~ke politike.

Ve} je postao sindrom da Boris Tadi} nekom svojom br-zopletom izjavom otkrije su{tinu bavqewa politikom,wega samog i wemu sli~nih:

“Nekad je boqe da vlada koja lo{e radi ima duì mandatkako bi rezultat za wene oponente bio {to boqi” (inter-vju, Novosti, 6. februar 2004. godine).

Prijateq na{ih neprijateqa je na{ neprijateq!

Pre neki dan, nekoliko godina po{to je Tadi} uni{ta-vao ne samo oru j̀e, nego i kompletnu vojsku i davao {aro-like izjave na osnovu kojih je potpuno degradirao funkcijuvojske, karakteristi~na je wegova izjava: “Ne dolazi u ob-zir da se vojnim manevrima i pritiscima prema Kosmetuodgovara na teroristi~ke akcije Albanaca, {to neki zago-varaju”, (iz intervjua datog listu “Dnevnik”, 20. septembar2003. godine), a wegov “dragi Yory” je najavio ameri~ko sla-we oru j̀a na ruke {iptarskim teroristima na Kosovu iMetohiji.

Tadi} je oduvek pokazivao nespremnost da se bori pro-tiv {iptarskih terorista na Kosovu i Metohiji, ali je za-to uvek bio spreman da za qubav SAD i EU uvu~e Srbiju urat sa zemqama sa kojima se nikada nismo sukobqavali.“Ministar odbrane Srbije i Crne Gore, Boris Tadi} izja-vio je ju~e u Briselu da je dràvna zajednica spremna da do-prinese o~uvawu mira i demokratskih vrednosti u~e{}emu mirovnim misijama {irom sveta.

Tadi} je, na konferenciji u sedi{tu NATO-a, prema iz-ve{taju Tanjuga, istakao da SCG upravo razvija svoje kapa-citete za izazov u~e{}a u mirovnim misijama u svetu, dasprovodi reforme sistema odbrane”. (Borba, 17. oktobar2003. godine).

Po{to su SAD i EU, na osnovu nekog wihovog vrlo ~ud-nog poimawa me|unarodnog prava, ozvani~ile nezavisnost“dràve Kosovo”, sada se planira doturawe oru j̀a zvani~-nim kanalima. Dok su pripremali secesiju zapadni mo}ni-ci su se tajno i polutajno sastajali sa [iptarima i muyahe-dinima i dogovarali sveobuhvatnu logisti~ku podr{ku,koja je zatim i stigla.

Gospodine predsedni~e Demokratske stranke, SAD iEU su prijateqi samo Vas i Va{ih savetnika i saradnika,ali ne i nas gra|ana Srbije. Zato su izbori 11. maja za gra-|ane Srbije prilika da pokaù svoj izbor, i ovoga puta gane}e prokockati.



NNapad NATO policije na Srbe u Kosovskoj Mitroviciod 17. marta 2008. godine, kada je povre|eno oko 100qudi a uhap{eno preko 50 Srba, nametnuo je pitawe

kojim putem Srbija treba da krene. Da li bi Srbija treba-lo da glasa za Tadi}evu politiku, koji je u trenutku kada suNATO snajperisti pucali na Srbe u Kosovskoj Mitrovicipozivao obe strane “da se uzdrè od nasiqa”(!?) i telefo-nirao generalnom sekretaru NATO Sheferu i HavijeruSolani, ili Srbija kona~no treba da se opredeli za proru-sku politiku koju predvodi Srpska radikalna stranka.

Laì kao argumenti za Tadi}ev put

Oni koji smatraju da je boqe da pobedi Tadi}eva Demo-kratska stranka iznose slede}e razloge: Ako na izborima11. maja pobedi Srpska radikalna stranka, Srbija }e bitiizolovana. Sve susedne dràve èle da u|u ili su ve} ~la-nice EU ili NATO-a. Oko 55 procenata spoqnotrgovin-ske razmene Srbije se ostvaruje sa dràvama iz EU. Oko 80procenata banaka u Srbiji je iz zemaqa EU. Srbija beleìrast bruto dru{tvenog proizvoda. Zapad investira u srpskuprivredu. Zapad }e ponovo uvesti sankcije Srbiji ako nepobedi Tadi}eva stranka. NATO }e mo`da ponovo napastiSrbiju. Daqe, propagatori Tadi}eve politike govore da niRusiji ne bi odgovarao dolazak Srpske radikalne strankena vlast u Srbiji. Moskvi je navodno potrebno odre|enovreme, od 10 do 15 godina, da bi u potpunosti obnovila svo-ju snagu. Novi sukobi na Balkanu i podr{ka Srbiji bi us-porili obnovu mo}i Rusije. Kona~no, Tadi} je pristao napotpisivawe ugovora o prodaji Naftne industrije SrbijeGaspromu i prolazak gasovoda Ju`ni tok kroz Srbiju.

Ozbiqni argumenti protiv Tadi}evog puta

Oni koji smatraju da je Tadi}eva politika lo{a za Sr-biju iznose slede}e argumente: Srba ima vi{e nego Alban-ca, Hrvata, bosanskih muslimana i Makedonaca. Dakle, Sr-bija bi mogla da postoji i opstaje kao samostalna dràvabez obzira na susede. Zbog ekonomske orijentacije na is-kqu~ivu saradwu sa EU, na{ trgovinski deficit je najve-}i u srpskoj istoriji. U 2007. godini je razlika izme|u uvo-za i izvoza iznosila 9, 5 milijardi dolara. U odnosu na 2006.to je porast od 40 procenata. [to se ti~e argumenta o pora-stu srpskog bruto dru{tvenog proizvoda, on pokazuje vred-nost koja se proizvede na teritoriji Srbije. Dakle, to je ivrednost koju proizvode ameri~ke firme na teritoriji Sr-bije, kao èlezara Sartid na primer. Te firme svoje pri-hode prebacuju na Zapad i od toga srpski gra|ani imaju ma-lo koristi. Zapadne banke u Srbiji primewuju kamate kojesu zna~ajno vi{e nego one na Zapadu. Srpski spoqni dug je2000. godine iznosio oko 10 milijardi dolara. Prema pro-cenama prozapadnog ekonomiste Mla|ena Kova~evi}a, on



Tadi} ili Tadi} ili SrbijaSrbijaSSrrbbiijjaa nnaa pprreeddssttoojjee}}iimm iizzbboorriimmaa bbiirraa iizzmmee||uu TTaaddii}}eevvoogg ddeessttrruukkttiivvnnoogg

zzaappaaddwwaa{{ttvvaa ii pprrooggrreessiivvnnee pprroorruusskkee ppoolliittiikkee SSrrppsskkee rraaddiikkaallnnee ssttrraannkkee


}e do kraja 2008. godine dosti}i 35 milijardi dolara. Zapad-ne investicije ne samo da ne pokre}u srpsku industriju, ve}se uglavnom odnose na kupovine najboqih srpskih firmi,kao {to je bila Mobilna telefonija Srbije. Pri~a o even-tualnom ponovnom uvo|ewu sankcija Srbiji tako|e je la ,̀jer u krajwoj instanci, Rusija u Savetu bezbednosti to ne}edozvoliti. Ni NATO napad na Srbiju nije realan, jer SADimaju velikih problema i u Iraku i u Avganistanu.

A {to se ti~e ugovora o prodaji NIS-a Gaspromu, Tadi}je odlu~io da na izbore 11. maja ide u koaliciji sa strankomministra ekonomije Mla|ana Dinki}a koji je najve}i pro-tivnik ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije Ga-spromu. Boris Tadi} li~no nije povezan niti sa jednom pri-vrednom aferom. Ali, skoro svi wegovi saradnici su ume-{ani u korupciju ogromnih razmera.

Zapadoid Tadi}

Boris Tadi} je sin poznatog i uglednog srpskog akademi-ka Qubomira Tadi}a. Ali, Tadi} nema znawe svoga oca.Pre politi~kog angaòvawa, radio je kao anonimni pro-fesor u jednoj beogradskoj sredwoj {koli. Nije napisao ni-ti jednu kwigu, niti je poznato da je objavio neki ~lanak.Posebno je ograni~eno Tadi}evo poznavawe spoqne poli-tike. Iz wegovih govora jasno je wegovo uverewe da sa Za-pada dolaze samo dobre stvari. Tadi} je pravi “zapadoid”,kako bi to jezgrovito definisao veliki ruski mislilacAleksandar Zinovjev.

Na primer, Tadi} opisuje Dika êjnija, ~oveka koji jerazorio Avganistan i Irak, i wegove kolege iz NATO ze-maqa na slede}i na~in: “Bez izuzetka sve su to izuzetnoblagi i pristojni qudi... Nikad ne smem da ih slaèm... Urazgovoru sa potpresednikom SAD Dikom ̂ ejnijem, wega jeiskqu~ivo interesovalo da li zaista iskreno èlimo uevroatlantske integracije. Uverio sam ga da je to pitawena{eg opstanka... Jako me iznenadilo kada me je Dik êjnipitao da li u mojoj zemqi postoji jasna podela posla i da lise ta~no zna {ta ko radi u srpskom nacionalnom interesu.Nisam mogao da mu odgovorim potvrdno i obmanem jednogtako va`nog ~oveka. Kad se razgovara sa êjnijem, to je kaoda se obra}a{ ~itavoj Americi” – odu{evqavao se Tadi}.

Tadi} otvoreno priznaje i da mu se NATO rukovodiocismeju u lice kada im govori o zlo~inima nad Srbima: “DeHop Shefer, sada kao lider NATO-a, posle svega prirodnonije mogao da prihvati ono {to sam govorio da se doga|a naKosovu. Wegovi najbliì saradnici su sa neskrivenim pod-

smehom slu{ali moje re~i o paqewu srpskih crkava, nedu-`nim `rtvama i kolonama izbeglica”. (objavqeno u ~aso-pisu “Profil”, Beograd, 2006)

Ali Tadi} i pored svega, èli u NATO : “Potrebni sunam NATO i EU... Svima u regionu je ciq da u|emo u NA-TO i EU”. (“Jedinstvo”, 12. decembar 2005)

Tadi}u je ideal da Srbija bude kao Poqska. Bez obzira{to je iz Poqske nakon ulaska u EU oti{lo oko 2 milio-na qudi, {to je spoqni dug Poqske porastao na oko 200 mi-lijardi dolara, a rukovodstvo u Var{avi vodi histeri~nuantirusku politiku iako zavisi od ruske nafte i gasa,sli~no kao i Srbija. Tadi} izjavquje u Gdawsku 31. 8. 2005godine: “Na{ put u evropsku budu}nost, koja je postala poq-ska sada{wost, je jasno odre|en. O~ekujemo to isto sa veli-kim nestrpqewem, a to je evropska i evroatlantska budu}-nost”.

Tadi} kao pravi zapadoid veruje da Solana, ~ovek koji jenaredio bombardovawe Srbije, ima dobre namere: “U pot-punosti se slaèm sa onim {to je rekao Havijer Solana popitawu odràvawa referenduma u Crnoj Gori”. (“Jedin-stvo”, 12. decembar 2005. godine)

Sa druge strane, za Tadi}a kao “zapadoida”ne postoje do-bre namere Rusije po pitawu Kosova i Metohije, niti isto-rijska bliskost Srba i Rusa, ve} navodno samo interes Mo-skve jer “Rusija brani ovu poziciju zbog svojih interesa”.(BBC 26. septembar 2007. godine)

Izbori –– prilika za pobedu proruske orijentacije

Dakle, ako Srbija nastavi Tadi}evim putem, kroz 10-15godina }e mo`da i prestati da postoji kao dràva. Spoqnidug }e dosti}i oko 200 milijardi dolara, separatizam podr-àn od SAD }e se pojaviti u regionima Vojvodine iSanyaka, centralna vlast ne}e postojati, Zapad }e potpunozavladati Srbijom i stalno }e izazivati krize. ̂ ak ni mo}-na Rusija tada ne}e mo}i da pomogne srpskom narodu.

Ali, ako uskoro pobedi proruska orijentacija u srpskojpolitici, Srbija }e kroz nekoliko godina biti pozitivanprimer za ostale dràve u Evropi. Ona }e biti primer ka-ko je mogu}a samostalna politika u odnosu prema SAD iuspe{an ekonomski razvoj uz pomo} ruskog kapitala. To }ebiti “virus” koji }e podsta}i i druge zemqe u Evropi da za-traè rusku podr{ku i ruske investicije. Srbija samo uzrusku pomo} moè biti stabilna zemqa. Zato ne treba od-lagati ono {to je neminovno – savez Rusije i Srbije.



TTokom svih ovih demokratorskih godina obmana i veli-kih politikantskih zahvata na svim nacionalnim do-brima, naro~ito onim profitabilnim, ne moèmo iz-

vr{iti istinsku analizu tako nastale {tete po dràvu inarod, a da se ne pozabavimo bukvalno pogubnim gurawemna{e dràve u tzv. evroatlantske integracije. Naravno, re-pertoar takve jedne pravne besmislice osmi{qene u krugutzv. evropskih zapadnih demokratija, sa krajwim ciqemtrijumfa koncepta u kome trì{te i profit zauvek pobe-|uju prave duhovne, idealisti~ke i tradicionalne vredno-sti stare Evrope, nama je odli~no poznat. To su veoma dobroznali i na{i dosada{wi vlastodr{ci, pa su i mimo svihtih jasnih poruka iz na{e davne, a naro~ito bliske pro-{losti, odlu~ili da krenu pogre{nim, tzv. evroatlant-skim putem, sa jasnom tezom orkestrirane propagande – datzv. evroatlantske integracije nemaju alternativu (za wihstvarno i nemaju), obmawuju}i tako ~itavu javnost kako jeba{ taj put pravi. Na taj na~in ponovo na drawe postavqa-ju koù sa golih le|a srpske dràve i naroda. A sve to ~i-ne sa ciqem da stomak pobedi srce i razum, a narod zabora-vi da su Kosovo i Metohija jedini istinski stoèr srpskedràvnosti. Ako u ovom trenutku zapostavimo pitawe sta-tusa teritorije, koja je zaista izvori{te srpske duhovnostii dràvnosti, i bez tog korena sopstvenog identiteta bude-mo uvu~eni u bilo kakve pregovore o pristupawu tzv. evro-atlantskim procesima, bi}emo trajno izgubqeni u za~ara-nom krugu tu|ih planova i èqa. Da li zaista èlimo dabudemo deo tog “mrtvoro|en~eta” na politi~koj karti sve-ta, ili jo{ jasnije, {ta biramo – Kosovo i Metohiju iliulazak u EU?

O izolaciji i samoizolaciji

U raskrinkavawu svih demokratorskih podvala, naro~i-to moramo biti oprezni prilikom demontaè wihovog si-stema dezinformisawa. Glavno sredstvo wihove propagan-de jeste novogovor. Skoro svi mediji u slu`bi ostvarewaneprijateqskih ciqeva, koriste odre|ene termine koji sa-mi za sebe, pa ~ak i bez obzira na kontekst cele informa-cije, za prose~nog primaoca informacije zvu~e fatali-sti~ki i mra~no. Radi se o terminima izolacija i samoizo-lacija, koji se vezuju za na{e zalagawe i borbu za o~uvaweKosova i Metohija, nasuprot wihovom grqewu i qubqewupo tzv. evropanelima sa briselskim evrobirokratama.

Pozabavimo se prvo raskrinkavawem podvale o tobo-`woj izolaciji Srbije, koju }e neko spoqa nametnuti zbogizbornog rezultata i jasnog zalagawa za bespogovornu bor-

bu za Kosovo i Metohiju, dakle za sopstvene dràvne grani-ce, a time i o~uvawe teritorijalne celovitosti koja imapotvrdu u me|unarodnim ugovorima o razgrani~ewu zakqu-~enim sa Albanijom.

Odmah moèmo primetiti o~iglednu nelogi~nost. Kakoto da oni koji navodno èle da vode dràvu Srbiju, dovodeu pitawe wenu teritorijalnu celovitost, a potom toj istojdràvi onemogu}avaju da ostvari svoj suverenitet na delusopstvene teritorije? Ovo se poku{ava ostvariti podme-tawem teze da je boqe za Srbiju da kao krwa prvo u|e u jed-nu sumwivu ideolo{ko-polititi~ku uniju dràva, u tre-



EvroobmanaEvroobmana•• Zadatak demokratorskih propagandista je da ubede gra|ane Srbije kako evroatlantske inte-

gracije nemaju alternativu, i zato su osmislili poruke o izolaciji i sve ~e{}e, kako se izboripribliàvaju, o samoizolaciji

•• Ciq je upla{iti gra|ane Srbije sve izvesnijom pobedom patriotskih snaga

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

nutku kada ve}ina dràva ~lanica te iste unije priznajestvarawe la`ne {iptarske dràve na delu teritorije Sr-bije. A onda }e, prema re~ima demokratora, tako “pridru-èna” i “stabilizovana” Srbija kasnije, kada dobije pri-stup tobo`wim fondovima bez kojih ne moè da se razvija,da re{ava ostale probleme.

Dakle, za wih kao politi~are je dràvni suverenitet ukategoriji drugorazrednih pitawa!? O~igledno je da stva-rawem ovakvih i sli~nih la`nih dilema, Kosovo i Meto-hija ili stavqawe Srbije u izolaciju, prikrivaju od o~ijugra|ana Srbije stvarno stawe stvari, obzirom da se staweu svetu promenilo u odnosu na period devedesetih godinakada su nam bile nametnute sankcije. To naro~ito imaju}iu vidu novu geopoliti~ku ulogu Ruske Federacije, i pokla-pawe na{ih i ruskih interesa u svim oblastima, kao i po-javu novih regionalnih sila van kruga dràva ~lanica NA-TO. Treba dodati i to da ove dràve i u SB UN sve vi{eotvoreno oponiraju predlozima SAD i ciqevima ostalihzapadnoevropskih dràva, te na taj na~in i marginalizujuulogu pokroviteqa {iptarske la`ne dràve na teritori-ji Republike Srbije.

To je jedna zaista nova realnost, realnost istinskih po-ruka podr{ke Srbiji, bez kozmeti~kih, politikantskih va-lera koji se zavr{avaju samo na jakim re~ima i bez dela, kao{to je bio slu~aj u vreme kada smo imali navodnu podr{kuJeqcina, ba{ kad je svojim demokratorskim reformama, naradost svih u EU, kasapio raspetu Rusiju. Ove nove okolno-sti, koje demokratori u Srbiji namerno pre}utkuju iliismejavaju u svojim TV i NVO tiradama, ukazuju da vi{e nepostoji crno-bela slika kada su u pitawu kretawa u svet-skoj politici, te da je danas te{ko izolovati jednu evrop-sku dràvu, koja se pri tom bori za jednu od tekovina evrop-ske tradicije – suverenitet na delu sopstvene okupiraneteritorije. U pitawu je najuzvi{enija borba za istinu islobodu, {to je zajedni~ko gotovo svim dràvotvornim na-rodima, koji to i prepoznaju. U ovom trenutku na{ je zada-tak da pomognemo prvenstveno sebi, a to }emo najboqe u~i-niti bore}i se do kraja za ono {to je na{e –za Kosovo i Me-tohiju pod punim srpskim suverenitetom, bez obzira na svepretwe. Time }e kona~no i biti slomqena propagandna dez-informacija o izolaciji na{e otaybine koju bi nam navod-no neko spoqa nametnuo.

Jedina obmana koja po obimu svoje gluposti moè da nad-ma{i demokratorske pri~e o izolaciji Srbije u novim ge-opoliti~kim okolnostima, ukoliko danas bude izabralaborbu za Kosovo i Metohiju, a ne tzv. evrointegracije, jestepropagandna obmana o samoizolaciji Srbije nakon izboraukoliko na wima pobedi patriotska opcija koja }e borbu zaKosovu i Metohiju staviti ispred i evroatlantskih inte-gracija. Zaista, {ta moè biti glupqe od podmetawa za-blude koja je raskrinkana i pre nego {to je poku{ano wenoostvarewe?

Kako iko normalan i razborit moè biti protiv poli-tike koju oli~avaju istorijske ~iwenice i prirodni naci-onalni ciqevi, zatim duh Ustava, te logi~ne posledice sve-ga navedenog, i da poveruje da }emo politi~kim izborom pa-triotske opcije, izborom koji je za saradwu sa svim dràva-ma u svetu, osim sa onima koji priznaju la`nu dràvu novo-balisti~kih bandita na delu dràvne teritorije Republi-ke Srbije, dovesti sebe u samoizolaciju?!

Potpuno je jasno da danas, u konkretnim geopoliti~kimokolnostima nije mogu}e spoqa izolovati jednu dràvu, akamoli da se ista dovede u samoizolaciju jer se bori zaustavnost i zakonitost, te za o~uvawe me|udràvnih ugovo-ra koji reguli{u razgrani~ewe izme|u dràva i time za-

brawuju nasilno mewawe tih granica, spre~avaju}i dominoefekat mogu}ih secesija. Ove pravno-istorijske argumentenajpotpunije potkrepquje ve} pomenuti novi odnos snaga usvetu.

Stoga moèmo zakqu~iti da demokratorska propagandabesmislenog novogovora o izolaciji i samoizolaciji ipakposeduje sve osobine vazalnog odnosa prema poslodavcimasa zapada i psiho-patolo{ke mane wenih autora, jer uvektreba imati u vidu ne samo ono {ta se pri~a, ve} i ko i u ~i-je ime pri~a. To je u na{em slu~aju odavno ve} vi|eno i po-navqano, samo {to danas to zaista treba i spre~iti.

Uslovqavawe i zlonamerno spajawe

Zvani~ni odnosi koji su uspostavqeni izme|u na{e dr-àve i EU, a povodom na{eg navodnog pristupawa Uniji, je-su odnosi koji tako|e odi{u nizom dezinformacija, obma-na i klasi~nog zelena{kog uslovqavawa. U periodu nepo-sredno nakon petooktobarskog prevrata, dok se jo{ nisusmirile jakobinske strasti dosmanlijskih mini-lidera,pravci saradwe su bili ispuweni bahatim èqama koje suse odnosile samo na amnestiju svih {iptarskih terorista,na satirawe svih srpskih privrednih sistema i preduze}akroz pqa~ka{ke privatizacije, uni{tavawe dràvnih ba-naka, otpu{tawe radnika, uni{tavawe vojne tehnike i sve-ukupno slabqewe na{e vojske, penzionisawe velikog brojasposobnih i oficira sa ratnim iskustvom, revan{izam umedijima, prosveti, pravosu|u, ubacivawe sumwivog kadrana sve zna~ajne poloàje, tobo`we smirivawe stawa na ju-gu Srbije tako {to su doju~era{wi teroristi postali po-liti~ari itd.

Sve do posledwe najbahatije i najodvratnije èqe, daSrbija pre}uti stvarawe la`ne {iptarske dràve na svo-joj teritoriji, kako bi se na taj na~in nastavilo sa finan-sijskom podr{kom “reformama”, te uz podr{ku svih zema-qa EU daqe nastavio proces pridruìvawa i stabilizaci-je do kona~nog ~lanstva. Alal vera – Solana, Ren, Rupel,Bilt i dru{tvo su sve lepo osmislili! Ono {to proizlaziiz navedenog, a poti~e iz iste kuhiwe, je upozorewe Srbi-ma da opet pripaze kako }e glasati na izborima, jer }e odtoga zavisiti wihova “divna” evropska budu}nost, naravno,u zagrqaju i qubavi sa nezavisnom dràvom Kosovo. Ovakav



sistem uslovqavawa predstavqa uobi~ajeni mehanizam ka-da su u pitawu dosada{wi odnosi Srbije i EU.

Me|utim, treba pomenuti da su ovakvi odnosi sve ~e{}ii unutar same EU, s obzirom na ~iwenicu da je dekadentnotelo ovog poduhvata palo pod idejni ste~aj. Potpora ova-kvom sistemu uslovqavawa od strane EU nisu bili samo po-tezi ve}ine aktuelnih vlastodràca, koji su u ve}ini slu-~ajeva bili puki izvr{ioci stranih naloga, ve} su i zna~a-jan uticaj imali odre|eni mediji, NVO, te svi tzv. analiti-~ari za koje je analiza predstavqala prvorazredni ideolo-{ki zadatak, a ne izazov struke. Tako osen~eni ideologijombriselske, evrobirokratske sile profita, oni su jo{ vi{epoja~avali la`nu sliku o na{oj pripadnosti takvom poret-ku, serviranu od strane demokratorskih politikanata, ilisu obratno, pripremali narod za potowe strana~ke agita-cije tzv. demokratskog bloka.

Na ovom mestu trebalo bi pomenuti i svojevrsno lice-merno, ali iznad svega zlonamerno spajawe dràva, od kojihsu neke nastale od biv{ih secesionisti~kih jugosloven-skih republika (pa im se i dràvnost moè pravno dovestiu pitawe), i koje su bile u oruànom sukobu devedesetih go-dina, u jednu ve{ta~ku i ideolo{ki koncipiranu celinu-region. Zatim, tako ideolo{ki ispeglan region trebaukqu~iti u Uniju, u kome ne}e biti dominantnih dràvo-tvornih organizama, jer je onaj najdominantniji – srpskirazbijen na vi{e regija i time trajno u}utkan.

Isti oni koji su preko raznih nazoviekspertskih komi-sija i panela devedesetih godina konstatovali da je biv{aSFRJ u stawu raspada i omogu}ili, te ozakonili secesiju ufederaciji kao opasan presedan, a {to se danas ogleda i uwihovim izjavama da ja otcepqewem ju`ne srpske pokraji-ne okon~an i raspad SFRJ, nakon svega èle da ono {to surazorili prespoje u celinu i sve to inkorporiraju u EU.Putawa ovog zlonamernog spajawa se danas kre}e odozdo na-vi{e, dok je prethodno razarawe biv{e federacije i{loobrnuto –odozgo nadole, razarawem dràve kao vlasti i se-cesijom dela wene teritorije, naravno sve pod budnim okomtada{we EEZ.

Ceo proces se danas odvija u domenu kulture sa jasnimpoliti~kim konotacijama, odozdo, uz pomo} svih pomenu-tih doma}ih protagonista, a ogleda se i u radu raznih me|u-dràvnih radionica za mlade, za rad u sferi odnosa sa jav-no{}u, u oblasti za{tite qudskih prava i sli~no. Na tajna~in se dugoro~no planira na ovim prostorima, pa kadastavovi formulisani dole stignu do gore u vidu neke izja-ve modernog srpskog politi~ara, ne treba da nas za~udi ta-ko formulisani strah od (samo)izolacije i gledawe na EUkao jedini mogu}i put. Ili izdajni~ki stav kod nekih doma-}ih politikanata da Kosovo treba da bude nezavisno.

Ovde moèmo i okon~ati ovu analizu tezom da postojijasan i skladan me|usobni odnos izme|u onih koji vi~u: “EUili (samo)izolacija, a o Kosmetu }emo kasnije” i onih koji-ma su usta puna realnosti u kojoj nezavisnost la`ne {ip-tarske dràve nije sporna i kako EU nema alternativu. Da-nas su svi oni opet na istom zadatku i pod istom zastavom,ne ba{ uvek u istom sastavu, ali sa poznatim repertoaromobmana, lukavo zbijeni i dobro u{u{kani. Na kraju, trebasamo da nam bude potpuno jasno da su tako i ranije bili pri-premani, a i da se danas tako pripremaju uslovi za svakuta~ku briselskih cirkuskih vratolomija, naravno, uvek doposledweg Srbina.



Briga umesto zakqu~ka, odluka umesto brige[ef nema~ke diplomatije, Frank Valter [tajnmajer, je u jednom od svojih izlagawa povodom progla{e-

wa nezavisnosti la`ne {iptarske dràve Kosovo i reagovawa gra|ana Srbije na isto, licemerno i bez sti-da naveo kako Nema~ka sa pome{anim ose}awima gleda na Balkan, na albanske zastave koje gore i kako na-silne demonstracije u Beogradu ispuwavaju Nema~ku brigom.

Nadajmo se da se u budu}nosti niti Nema~ka, niti briselska evrobirokratija ne}e brinuti o nama i na-{im unutra{wim stvarima vi{e od nas samih.

Kona~no, do{ao je red na nas da na~inimo izbor. Na{a odluka je danas jasna –– celovita dràva Srbija iu wenom sastavu Kosovo i Metohija, iznad svega!

UUna{oj javnosti se ve} nekoliko godina vodi histeri~-na politi~ka kampawa protiv ruskih investicija. Dokulminacije je do{lo kada je potpisan ugovor koji

predvi|a da }e ruski “Gasprom” kupiti srpski NIS i da }ekroz na{u zemqu pro}i gasovod “Ju`ni tok”. MinistarDinki} je samo nekoliko nedeqa nakon zvani~nog potpisi-vawa ugovora izjavio za “Gra|anski list” da “sporazum ne-}e biti ratifikovan... nova vlada }e morati ponovo da seizja{wava o wemu”. Dakle, za Ruse ne vaì ~ak ni jedno odosnovnih na~ela prava pacta sunt servanda (ugovor obavezu-je). Ministar Dinki} je izjavio u emisiji “Utisak nedeqe”i da Boris Tadi}, wegov koalicioni partner na predstoje-}im izborima, misli isto {to i on, i da se predomislio(!?)u vezi s ugovorom, ali da to ne sme javno da kaè.

Zajedno sa ministrom u javnosti su nastupali raznora-zni eksperti i analiti~ari, koji su tako|e iz svih “oru j̀a”ga|ali “zle” Ruse samo zato {to ̀ ele da investiraju u na{uekonomiju. Predlagalo se da se izgradwa gasovoda prihva-ti, ali prodaja NIS-a ne, kao da su to dve odvojene stvari.Naravno, u ovoj antikampwi se nisu koristili ekonomskiargumenti, ve} samo fraze i podaci istrgnuti iz konteksta.Ovu politi~ku kampawu evrodogmatika nije zaustavilo~ak ni protivqewe Rusije nezavisnosti Kosova i Metohi-je, kao ni otvoreno otimawe Kosova i Metohije od straneEU, a koje je postalo toliko drsko da je predsedavaju}a EU,Slovenija, pozvala biv{eg teroristu Ta~ija da u svojstvutzv. premijera la`ne dràve Kosovo bude gost na sastankuministara inostranih poslova EU, odrànog 29. marta2008. godine na Brdu kod Krawa.

Cela Evropa zavisna od ruskog gasa

Ekonomski podaci najboqe pokazuju na kakvim se nere-alnim osnovama zasniva ta antiruska kampawa. Srbija je upotpunoj zavisnosti od uvoza ruskog gasa, koji je u 2006. go-dini iznosio 100 odsto. U globalnom smislu, Rusija je najve-}i svetski proizvo|a~ gasa – sa 598 milijardi kubika, ruskiudeo u svetskoj proizvodwi iznosi 21,65 odsto. Me|u prvih9 proizvo|a~a u svetu nema Austrije, odakle je firma OMVkoja se pomiwala kao “najboqe re{ewe” za NIS umesto“Gasproma”. Sli~na situacija je i na tabeli redosleda ze-maqa koje poseduju najve}e rezerve gasa. Rusija je prva sa

skoro neverovatnih 47, 82 odsto svetskih zaliha ili 26, 59triliona kubika. Treba ista}i i da je me|u prvih deset ze-maqa na ovoj listi ve}ina u veoma dobrim odnosima sa Ru-sijom – npr. Rusija ima dobre odnose sa Iranom, ~iji udeo usvetskim zalihama dostiè 26,74 odsto ili 14,87 trilionakubika, sa Katarom ~iji udeo u svetskim zalihama dostiè25,78 odsto ili 14, 34 triliona kubika, sa Saudijskom Ara-bijom ~iji udeo dostiè 6,9 odsto ili 3,84 triliona kubika,sa Alìrom ~iji udeo u svetskim zalihama iznosi 4,58 od-sto ili 2,55 triliona kubika, sa Venecuelom ~iji udeo usvetskim zalihama dostiè 4,32 odsto ili 2,40 triliona ku-bika, sa Turkmenistanom ~iji udeo u svetskim zalihama do-stiè 2,9 odsto ili 1,61 trilion kubika. (A. Muslibegovi},“Novosti”, 27. januar 2008). Ne bi bilo iznena|ewe ako se unarednom periodu obistine i najave o stvarawu gasnog kar-tela.

Ekonomski podaci pokazuju da je u 2006. godini gotovocela EU zavisila od snabdevawa ruskim gasom. U Bugarskoj,Finskoj, Gr~koj, Letoniji, Litvaniji, Slova~koj zavisnostiznosi 100 odsto. U Turskoj 78 odsto, u Austriji, odakle jepomenuti OMV, tako|e 78 odsto, u Ma|arskoj, odakle je



Rusija Rusija –––– pravipraviekonomski izbor za Srbijuekonomski izbor za Srbiju

PPoolliittii~~kkii mmoottiivviissaannaa aannttiirruusskkaa kkaammppaawwaa iizz kkooaalliicciijjee DDSS--GG1177pprroottiivv rruusskkiihh iinnvveessttiicciijjaa jjee gguurraawwee SSrrbbiijjee uu eenneerrggeettsskkuu iizzoollaacciijjuu

•• Ekonomski podaci pokazuju da je u 2006. godini gotovo cela EU zavisila od snabdevawa ruskimgasom

•• Samo pobeda proruskih snaga na izborima Srbiju moè spasiti od samoubila~kog ~ina odbaci-vawa saradwe sa Rusijom koju zagovara koalicija DS-G17


kompanija MOL, 76 odsto, u ê{koj 75 odsto, Poqskoj 66odsto, Hrvatskoj 65 odsto, Rumuniji 63 odsto, Sloveniji 51odsto, Nema~koj 40 odsto, Italiji 31 odsto, Francuskoj 27odsto, Holandiji 16 odsto.

Trideset dve zemqe sveta uvoze gas od “Gasproma”, kojiposeduje 156.000 kilometara gasovodne mreè, a 514.000 ki-lometara distributivne mreè snabdevaju Rusi. Brojnieksperti koji ne me{aju politiku i ekonomiju smatraju dabi Srbija trebalo da se poveè sa Rusijom. Prema re~imaVojina Vuleti}a, generalnog sekretara Udruèwa za gasSrbije “Rusija ima izvanredno dobru, izgra|enu infra-strukturu od severozapadnog Sibira ka unutra{wosti, ko-ju ~ini vi{e od 20 magistralnih gasovoda duìne oko 5.000kilometara. Razgranata i grandiozna infrastruktura dajeim veliku mo}”. Vuleti} posebno isti~e da su pre~nici ru-skih gasovoda ogromnih dimenzija, i da zato isporu~ujuEvropi od 150 do 160 milijardi kubnih metara gasa godi-{we. Aktuelna potro{wa Srbije od 2,5 miliona kubika ga-sa godi{we, jednaka je koli~inama koje Rusi ra~unaju kaotransportni gubitak na celu evropsku isporuku! Iz Vule-ti}evih procena proizilazi da }e Srbija oja~ati svojuukupnu poziciju prema EU jer “~im se ne{to nalazi na va-{oj teritoriji i nekom ~inite uslugu da preko tog cevovo-da dopremite ne{to {to wemu treba, on to mora da plati”.Ovo je vi{e nego jasno svakome ko ho}e neutralno da razmo-tri ovu problematiku. U sli~nom kontekstu i Dragan Ne-deqkovi}, urednik sajta “Energoportal”, isti~e: “Rusija jeenergetska sila ne samo po tome {to ima velike rezerveenergenata, ve} je specifi~na i po tome {to sve {to isko-risti, veoma brzo nadoknadi pronalaèwem novih nalazi-{ta”. âk i u Hrvatskoj shvataju vrednost dolaska ruskihinvesticija u Srbiju. Jasminko Umi~evi}, direktor lon-donske firme “Oil end gas consulting” izjavio je za hrvatski~asopis “Nacional” slede}e: “Rusija je pre desetak godinabila pred bankrotom, a danas je tre}a u svetu po deviznimrezervama, i to zahvaquju}i energentima. Rusija pod kon-trolom ima ogromne koli~ine nafte i gasa, i ~itavu Evro-pu drì u {aci. Tek se o~ekuje da kompanije pod kontrolomruske vlade ozbiqnije krenu prema Evropi...” A hrvatski

novinari i eksperti nagla{avaju: “Srpska naftna indu-strija nakon srpsko-ruskog sporazuma bi}e u puno boqempoloàju od hrvatske INA, jer }e dobiti strate{kog part-nera, jednog od najja~ih partnera u naftnom i gasnom bizni-su. U tom smislu ne treba sumwati da }e i politi~ki uticajSrbije u budu}nosti biti znatno ve}i nego danas... INA zastrate{kog partnera ima ma|arski MOL, koji se ne moèmeriti sa ruskim divom, a i sam ve} godinama zavisi od “Lu-koila”, druge ruske naftne kompanije”. Zatim se zakqu~ujeda je Srbija dobila “sna`nog partnera, kako u energetskom,tako i politi~kom smislu”. Sli~na je i izjava AleksejaMilera, predsednika upravnog odbora “Gasproma”: “Ovajposao }e Srbiji omogu}iti da u potpunosti razre{i svasvoja energetska pitawa. Srbija postaje veliki evropskicentar za tranzit i skladi{tewe gasa, i u isto vreme za se-be obezbe|uje sigurno snabdevawe prirodnim gasom, naf-tom i naftnim prera|evinama”. Ina~e, Srbija }e premaprocenama nadle`nih ministarstava, samo od tranzitnihtaksi zara|ivati godi{we oko 200 miliona evra, a sada go-di{we pla}a 100 miliona evra Ma|arskoj za tranzitne tak-se. Andre Mernije, generalni sekretar Energetske poveqeEU, otvoreno je izjavio da je konkurentski prozapadni pro-jekat gasovoda “Nabuko” usled nedostatka gasa “mrtvoro-|en~e” (\akovi} P. NIN, 24. januar 2008).

Antiruskim dogmaticima ne pomaè ni podatak da dokEU uvozi naftu, Rusija pove}ava svoju proizvodwu. Premapodacima ruskog ministarstva energetike, Rusija je u 2007.godini pove}ala proizvodwu nafte za 2,1 odsto u odnosu na2006, {to je oko 490,83 miliona tona. Naravno, me|u vode-}im ruskim proizvo|a~ima je upravo “Gasprom weft”(“Privredni pregled”, 7. februar 2008). Krajem 2007. godi-ne, “Gasprom” je objavio i nove cene za Evropu. U 2008. godi-ni, gas }e se pla}ati za 17 odsto vi{e, a cene }e se kretatiod 300 do 350 dolara za hiqadu kubnih metara. Pojedini ana-liti~ari predvi|aju da }e cena u 2008. godini dosti}i i 360dolara za hiqadu kubnih metara (“Privredni pregled”, 30.novembar 2007). Ipak, na{i EU dogmatici smatraju daenergentima siroma{na Srbija moè da ucewuje energet-sku silu Rusiju. Te{ko shvatqivo, ali naàlost istinito.Kona~no, nije ta~na ni tvrdwa da je NIS prodat ispod ce-



ne. Na primer, austrijski OMV je kupio 45 odsto nema~kogBP za samo 153,7 miliona dolara, iako je kapacitet ove ra-finerije skoro 3 puta ve}i od NIS-ovih ( oko 263.000 bare-la nafte dnevno je kapacitet rafinerije BP). Na sli~anzakqu~ak nas upu}uje i prodaja 51 odsto rumunskog “Petro-tela” ruskom “Lukoilu” za svega 265 miliona dolara (kapa-citet rafinerije rumunske kompanije je 104.000 barelanafte dnevno). Ina~e, NIS je mese~no gubio po 0,5 odstotrì{ta (Petrovi} J. “Politika”, 27. decembar 2007).

Kada sagledamo ove ~iwenice, jasno je da samo pobedaproruskih snaga na izborima moè onemogu}iti samoubi-la~ki ~in odbacivawa saradwe sa Rusijom, kojim bi dospe-la u energetsku izolaciju samo zbog prozapadne ostra{}e-ne ideologije EU dogmatika. Jasno je da u koaliciji DS/G17postoje veoma jake snage koje se zalaù za poni{tewe ugo-vora. To nije nikakva tajna. Zato gra|ani treba da imaju uvidu da su parole o tzv. izolaciji ako pobede proruske sna-ge, u stvari samo jeftina zamena teza. Prava energetska iekonomska izolacija preti ako se nastavi jednosmerna pro-zapadna politika koja se vodila u posledwih 8 godina. Svetse promenio u odnosu na devedesete. Samo to neki ne moguili ne èle da vide.

Samoubila~ko uni{tavawe jedine srpske razvojne{anse –– ugovora o spoqnoj trgovini sa Rusijom

Srbi i Rusi su dva mo`da i najblià naroda u Evropi.Povezuju ih istorija, vera, kultura i jezik. Ali, od pro{lo-sti se ne moè ìveti. U tom smislu, treba hladne glaverazmotriti {ta je u ekonomskom smislu boqe za Srbiju –EU ili Rusija? Kada se analiziraju govori i maglovitefraze Borisa Tadi}a o bezuslovnoj neophodnosti “svetlogputa” u EU, nema odgovora za{to Srbija mora po svaku ce-nu da ide u EU. Neutralni slu{alac ne moè biti ube|en uneophodnost `rtvovawa Kosova i Metohije zarad EU, po-sebno ako se seti `rtvovawa Crne Gore i 200 kilometaramorske obale zarad “svetle evropske budu}nosti” u koju nasvodi Solana. Nakon slu{awa tih zamornih fraza i posma-trawa haosa koji je zahvatio Srbiju, jedini zakqu~ak koji sename}e je pore|ewe sa okolnostima sa po~etka 17. veka, uvreme vladavine Tadi}evog imewaka, Godunova. Ta vremenasu u Rusiji zapam}ena kao smutna, jer je zbog nesposobnihvladara bio doveden u pitawe sam opstanak naroda i dràve.

Kada se odbace propagandne fraze i ako se analizirajukonkretni ekonomski podaci, dolazimo do zakqu~aka dapostoji alternativa tom evro-haosu. Rusija je pravi eko-nomski izbor za Srbiju. Srbija je jedina zemqa zapadno odKarpata koja ima jedinstveni ugovor o slobodnoj trgovinisa Rusijom. Ugovor je zakqu~en u avgustu 2000. godine. Ugo-vor omogu}ava da se 85 odsto srpskih proizvoda u Rusijiprodaje fakti~ki bez carina. Takav poklon bi poèlelasvaka privreda u Evropi. Ali ne i vlasti u Beogradu. Uza-lud je sada ve} odlaze}i ruski ambasador Aleksejev u julu2007. godine izjavio: “Pove}awe izvoza Srbije u Rusiju jeaktuelno pitawe – mislim da treba aktivnije da koristimoSporazum o slobodnoj trgovini koji je unikatan, jer ne po-stoji izme|u Rusije i zemaqa van Zajednice nezavisnih dr-àva”. (Lopu{ina M. “Nedeqni telegraf”). Tako|e, u ve-tar su oti{le i re~i Andreja Hripunova, trgovinskogpredstavnika ruske ambasade u Beogradu da svi srpski pro-izvodi mogu biti prodati na ruskom trì{tu: “Bilo kojukonkurentu robu koju ima Srbija moè da ponudi i ruskomtrì{tu. Najboqi primer je “Metalac” iz Gorweg Mila-novca. Vi{e od tre}ine proizvodwe ide u Rusiju. Roba jekonkurentna i nema nikakvih problema da se dobro proda-je u Rusiji” (“Privredni pregled”, 28. decembar 2007).

Sve je bilo uzalud. Zbog samoubila~ke ekonomske poli-tike ~elnika iz DS i G17 dela vlasti, okrenute iskqu~ivoka EU, do{lo je do tragikomi~ne situacije. Od ukupno 212robnih grupa u izvozu sa Rusijom, u 72 nema nikakvog poka-zateqa. (Nikoli} A. “Politika” 14. mart 2008). Samo oko 5odsto srpskog izvoza otpada na Rusiju i iznosi samo oko 450miliona dolara. Umesto da srpska preduze}a izvoze na ru-sko trì{te gde imaju povla{}eni tretman i da tako sma-wuju ogroman spoqnotrgovinski deficit, najve}i u isto-riji srpske privrede (deficit koji generi{e razmena saEU), i koji je direktna posledica besmislene ideje da sesrpska preduze}a mogu takmi~iti sa francuskim i nema~-kim monopolistima na trì{tu EU, do{lo je do novog iz-rabqivawa srpske privrede i dràve od strane Zapada.Prema podacima koje je izneo Milan Kova~evi}, konsul-tant za strana ulagawa, u Rusiju se izvozi vi{e proizvodakoje u Srbiji naprave strane firme od onih koje proizveduna{e firme. (Muslimbegovi} A. “Novosti”). Istovreme-no, vlasti su se “zahvalile” Rusima na poklonu kakav je ugo-vor o slobodnoj trgovini tako {to se ruski finansijskikapital u Srbiji tretirao kao drugorazredni. Na primer,u Ma|arskoj, koja je ~lanica EU, postoje predstavni{tvatri ruske banke. U Srbiji – nijedno! Ovakav mazohizam ipotcewivawe Rusije se ne moè objasniti ekonomskim raz-lozima. U pitawu je antiruska politika. Te{ko se ekonom-skim razlozima moè objasniti i antiruska histerija po-vod prodaje NIS-a “Gaspromu” za oko 400 miliona evra, iistovremeno }utawe u vreme bagatelne prodaje “Sartida”ameri~koj kompaniji za oko 25 miliona dolara. U svakomslu~aju, sada ameri~ki “Sartid” sa srpske teritorije izvo-zi u Rusiju, a srpska privreda propada pod naletom ogrom-nog uvoza iz EU. Ovakva naopaka ekonomska logika se pro-vidno poku{ava sakriti u srpskoj javnosti. Na primer, usrpskoj javnosti je gromoglasno objavqeno da je francuski“Peò” zainteresovan za kupovinu kragujeva~ke “Zastave”.Ali, samo ponegde se moglo pro~itati da “jedan od kqu~nihrazloga zbog kojih je ’Peò’zainteresovan za kupovinu ’Za-stave’ jeste i mogu}nost da preko Kragujevca lak{e u|e narusko trì{te” (“Pres”, 8. avgust 2007). Kako se srpskaprivreda i dràva mogu i{~upati iz ovog smutnog vremenau kojima se nalaze? Samo saradwom sa Rusijom, u ekonom-skom, politi~kom i svakom drugom smislu.



UUBeogradu je od 18. do 19. marta odràn me}unarodninau~ni skup pod nazivom “Rusija i Balkan – pitawasaradwe i bezbednosti” na kome su u~estvovali broj-

ni ruski i srpski intelektualci. U predstavqenim refe-ratima, na na~in {irok po temama a dubok po analizi, obu-hva}eni su gotovo svi modeli saradwe izme|u zemaqa Bal-kana i Rusije, od duhovnih, kulturnih, verskih, pa do eko-nomskih, politi~kih i vojno-bezbednosnih odnosa, sa po-sebnim osvrtom na rusko-srpske odnose.

Jedan od najzanimqivijih referata pod nazivom “Geopo-litika nove Evrope”, javnosti je predo~io Aleksandar Du-gin, jedan od najpoznatijih i najprisutnijih ruskih teoreti-~ara i prakti~ara evroazijstva i profesor geopolitike,~iji se uybenik “Osnovi geopolitike”izu~ava na Akademi-ji General{taba ruske vojske, na Diplomatskoj akademijikao i {irom ruskih univerziteta. Aleksandar Dugin je iosniva~ politi~kog pokreta “Evroazija”, ~iji je primarniciq delovawa da poloì glavne smernice strate{kog raz-voja Rusije, pa ga smatraju i oficijelnim geopoliti~aremputinovske Rusije.

Aleksandar Dugin u intervjuu za “Veliku Srbiju” govo-ri o savremenoj geopliti~koj konstelaciji, prirodnoj bli-skosti Rusa i Srba, konceptu evroazijstva i Ha{kom tri-bunalu kao instrumentu ameri~ke hegemonske politike.

•• Gospodine Dugin, na po~etku bih Vas zamolila da nam iz-nesete svoje utiske sa upravo zavr{enog me|unarodnogskupa posve}enog temi saradwe i bezbednosti Rusije iBalkana. Od kakvog je zna~aja otvarawe javne i nau~ne de-bate na ovu temu, posebno u trenutku kada se Kosovo i Me-tohija nasilno i protivpravno otimaju Srbiji?

Aleksandar Dugin: To je bila vrlo zna~ajna konferen-cija koja je odjednom obuhvatila nekoliko va`nih pitawa.Na prvom mestu, ona predstavqa po~etak veoma ozbiqnogpribliàvawa srpskih i ruskih intelektualaca. Ja li~nosam me|u srpskim nau~nicima otkrio mnogo wih koji su sekretali u istom smeru kao i mi u Rusiji, koji su ~itali isteautore, ali i izvla~ili iste zakqu~ke. I ako bi se sabralina{i napori, to bi bilo izuzetno va`no sa stanovi{tapromene intelektualne klime, kako u Srbiji tako i u Rusi-ji. Glavna linija svih koji su govorili, odnosila se na zajed-ni~ku sudbinu na{a dva naroda kao dva dela jednog istog bi-}a, od kojih su Srbi zapravo Rusi u minijaturi, a Rusi su Sr-bi koji su zauzeli ogromnu zemqu. Moje li~no mi{qewe jeda Rusi i Srbi poseduju izuzetno razvijena ose}awa, mi smoqudi srca, qudi emocija, ali nam je samosvest, naàlost, naniskom nivou. Zato moramo da razvijamo samosvest, jer sa-mo tako }emo mo}i da se efikasnije, delotvornije i racio-nalnije odupiremo na{em zajedni~kom neprijatequ. Naovoj konferenciji, to ose}awe da mi, Srbi i Rusi, imamo

zajedni~kog neprijateqa, uobli~eno je u svesno poimawe koje to na{ neprijateq. [to se ti~e situacije sa Kosovom, op-{ti zakqu~ak je da se Srbija nije suo~ila sa lokalnim me-|uetni~kim problemima. Nelegalno priznavawe Kosovanije srpski problem, nije ni balkanski, ~ak nije ni evrop-ski problem. To je svetski problem. SAD gradi jednopolar-ni svet, u kome samo jedna sila odre|uje koji }e narodi u ko-joj dràvi da ̀ ive, ko je lo{ a ko je dobar, {ta se sme, a {tase ne sme. I ako danas oduzimaju Kosovo i Metohije Srbiji,sutra }e Rusiji oduzeti Kavkaz, Iranu }e oduzeti ju`niAzerbejyan, Kini Tibet, a Turskoj }e oduzeti deo Kurdi-stana. Zato moramo zajedno, pod zastavom vi{epolarnosti,da se na svim nivoima borimo za na{e vrednosti.

•• Iz Va{ih radova moè se izvu}i i jedna zanimqiva tezao sli~nosti na{ih naroda. Naime, Vi smatrate da Srbi iRusi imaju jednu zajedni~ku eshatolo{ku dimenziju, a toje da veruju u kona~ni trijumf istine, slobode i pravde.To je zajedni~ka metafizi~ka osa kolektivnog mentali-teta Rusa i Srba. U tom kontekstu, da li mislite da se da-nas putinovska Rusija uspe{no vra}a osnovama samodr-àvqa, narodnosti i pravoslavqa, i da na taj na~in moèzaista da pomogne Srbiji u ovim kriznim trenucima?

Aleksandar Dugin: Mislim da ste apsolutno u pravu. Ru-sija se sada vra}a vr{ewu svoje istorijske misije. Najpre jepao komunizam, imperijalizam je odba~en, pa Rusima jedinoi preostaje taj ve~ni ruski put. To je put imperije, carstva,pravoslavqa, narodnosti, kao i put stalne borbe i odbranena{ih vrednosti. I {to se Rusija vi{e bude vra}ala na tajput, to }e automatski sna`nije podràvati Srbiju. To je ne-



Rusi i SrbiRusi i Srbi –– –– dvadvadela jednog istog bi}adela jednog istog bi}a

AAlleekkssaannddaarr DDuuggiinn,, jjeeddaann oodd nnaajjppoozznnaattiijjiihh rruusskkiihh tteeoorreettii~~aarraa ii pprraakkttii~~aarraaeevvrrooaazziijjssttvvaa ii pprrooffeessoorr ggeeooppoolliittiikkee,, ggoovvoorrii zzaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu””

RRaazzggoovvaarraallaa:: JJaaddrraannkkaa JJookkssiimmoovvii}}

sumwivo. Devedesetih godina Srbija je doìvqavala pa-triotski uspon, a Rusija je posrnula u atlantizam. Posletoga je do{ao Putin, i Rusija je po~ela da prelazi na patri-otske pozicije, a istovremeno se kod vas u Srbiji dogodilaprozapadna revolucija i okretawe Zapadu. Sada su na{i si-stemi u{li u politi~ku rezonanciju. Jedan od dokaza togaje i ogromna podr{ka gra|ana Srbije Srpskoj radikalnojstranci jer to pokazuje da srpski narod ima ponos i sada na-{e sudbine ulaze u rezonancu. Sada na povr{inu izbija ~i-wenica da su na{e sudbine uvek bile su{tinski povezane.Primetan je rast ruskog faktora u srpskoj politici, ali iSrbija sada moè ozbiqno da uti~e na Rusiju, jer su Rusi vr-lo osetqivi na ono {to se de{ava sa Srbijom. Ako bi ko-jim slu~ajem nova vlast u Rusiji htela da skrene sa tog kur-sa, ona bi tada izgubila sopstvenu legitimnost. Jer legi-timnost vlasti u Rusiji se danas u dobroj meri vezuje za od-nos prema Srbiji. Isto se moglo re}i i za bilo koju etapuna{e istorije i ose}awa, ali sada se radi o konkretnim po-liti~kim odlukama i radwama koje mogu da promene sudbi-nu svetske istorije. To nije pitawe kulturnih, nau~nih iduhovnih veza. Radi se o geopoliti~kom imperativu.

•• Da li onda smatrate da su neodrìve izjave pojedinih za-padnih politi~ara o tome da je Kosovo i Metohija zauvekizgubqeno za Srbiju?

Aleksandar Dugin: U novom svetskom poretku u kome sa-mo SAD odlu~uju, u nekom trenutku mogu da odlu~e i da Sr-bija uop{te ne treba da postoji. I onda }e Srbi protesto-vati i u svetu }e neko protestovati, ali ako mi zajedni~kine zaustavimo Amerikance, i ako se silom ne pruì otporAmerici, onda je ne moèmo ni zaustaviti. Zato je neophod-no da se promeni globalni model me|unarodnog poretka. Tomoè da uradi samo Rusija, ali ni ona ne moè sama, i wojsu potrebni saveznici – Kina, Indija, Iran.

� Koliko se se}am iz Va{ih radova, Vi niste Kinu doì-vqavali kao ruskog partnera. Da li je u me|uvremenu do-{lo do zaokreta u Va{em tretmanu Kine?

Aleksandar Dugin:Ne. Jednostavno, Kina vodi svoju sop-stvenu politiku sa stanovi{ta vrednosti. Kina se princi-pijelno razlikuje, i tako }e ostati. Ali, sa stanovni{tvapragmatizma, Kina se danas zalaè za vi{epolarni svet.Kina predstavqa pretwu za Rusiju, ali je neophodna na{asaradwa u borbi protiv glavne pretwe – jednopolarnogatlantskog sveta. Gledajte, da bi se re{io kosovski pro-blem u interesu Srbije i srpskog naroda, nije dovoqna ak-cija Srbije, pa ~ak ni Rusije. Za to mora da se pokrene ~i-tav evroazijski model, jer da bi re{ili ovako, u svetskimrazmerama malecki problem, treba da promenite tok pla-netarnih sila. A Srbija je mnogo puta pokazivala da ume dabude okida~ u svetskim procesima. Setite se Rusko-turskograta, pa Gavrila Principa, pa Drugog svetskog rata. Mo-`da ni sama Rusija nije èlela da bude uvu~ena u te proce-se, ali Srbi su nas stavqali pred svr{en ~in. [to je dobro,jer kada Rusija dospe u taj poloàj, onda je prinu|ena da iz-vr{i svoju svetsku misiju. Na taj na~in Srbija vra}a Rusi-ju wenoj istorijskoj misiji. Ovde bih i dao jedno neophodnopoja{wewe mog poimawa Rusije i ruskog naroda. Ja mislimda Rusija nije zemqa, ve} civilizacija. Zato Rusija i RuskaFederacija nije jedno te isto. Ruska Federacija je privre-mena tvorevina, a ~ak je SSSR bio bliì onome {to pred-stavqa Rusija kao civilizacija, i tu nalazimo odre|enuprotivure~nost, jer civilizacija je {ira i dubqa forma odRuske Federacije. A Srbija budi Rusiju ne kao dràvu, ve}kao civilizaciju, pomaù}i dubinskim snagama da se pro-biju i da promene politi~ku atmosferu u Rusiji. Evo pogle-

dajte – na{a dràva ne obra}a pa`wu na javno mwewe i vr-lo ~esto ruska vlada prenebregava mi{qewe ruskog naro-da. I ruski narod je retko pokoran – diè ustanak protivvlasti, ~ak i protiv ovakve ruske vlasti. Desila se i ova-kva epizoda 1999. godine – za vreme agresije na SRJ, moskov-ski arhitekta Suswikov, ina~e jedan miran ~ovek, skulp-tor, umetnik, uzeo je baca~ granata, oti{ao pred ameri~kuambasadu i iz wega opalio u ambasadu. Ja mislim da se Jeq-cinova vlast toliko upla{ila ruskog ~oveka sa baca~emgranata, jer slede}i put moè da opali u ne{to drugo, a neu ameri~ku ambasadu. Onako uàsnuti, odmah su na vlast do-veli Putina. A ko je tog Rusa naterao da uzme baca~ grana-ta? âk ni gubitak Sovjetskog Saveza ga nije naterao da touradi. Bol Srba ga je naterao na taj ~in. Jer, Rusi Srbe ose-}aju o{trije nego sami sebe, a to nije prosto slovenstvo ilipravoslavqe. Postoje pravoslavni Sloveni, Ukrajinci,prema kojima se odnosimo dobronamerno ali neutralno. SaSrbima je ne{to sasvim drugo – vi ste za Ruse najro|enijiqudi, jedino {to se zovete Srbi.

•• Interesantno je da su sve evropske zemqe bi{eg komumi-sti~kog bloka postale evroatlantski orijentisane, izu-zimaju}i Belorusiju. Da li je to posledica geopoliti~-kih planova prekrajawa Evrope na {tetu Rusije?

Aleksandar Dugin: To je tradicionalni sanitarni kor-don. To je potpuna reprodukcija anglosaksonske politikekoja vekovima sprovodi jednu te istu operaciju zava|awaRusije i Evrope, preciznije kontinentalne Evrope. Danasse to najvi{e ispoqava kroz naftovode i gasovode. I novaatlantisti~ka Evropa ne ̀ eli da mi pomaèmo Evropi ga-som i naftom, i ona se tu pojavquje samo da bi nas posva|a-



la. Samo u Belorusiji i Srbiji su dva àri{ta, pa izme|uostalog i energetska. Rusija moè neposredno da op{ti saEvropom, jer su energetski resursi nova geopoliti~ka re-alnost, a mar{rute su stare. Zato ja mislim da stojimo napragu Tre}eg svetskog rata. Se}ate li se stvarawa Lige na-roda kao rezultata Prvog svetskog rata koja se uo~i Drugogsvetskog rata raspala, da bi se zatim stvorile UN. A sada,kada posle nelegalnog jednostranog progla{ewa nezavi-snosti Kosova UN nisu mogle ni{ta da urade, one su zapra-vo demontirane, i predstavqaju nemo}nu organizaciju kojani na {ta ne uti~e. Sada je situacija konflikta svetskihsila i regionalnih enklava, a kosovski presedan otvara ze-leno svetlo za gra|anski rat u Evropi. Sada svako moè dazahteva dràvu – Albanci u Makedoniji, pa u Crnoj Goriitd.

•• A da li onda mislite da bi najboqe re{ewe za te maweregionalne sukobe bila nova konstelacija vi{epolar-nog sveta, u kojoj bi velike sile kao za{titnice re{ava-le ove mawe konflikte?

Aleksandar Dugin: Svakako. Ali, radi se o tome da se sa-da samo jedna dràva tako pona{a. Zato danas nema nikakveravnoteè interesa, jer ako SAD imaju posla samo sa nekimmalim, oni tog malog mogu da uni{te. Da bi se postigla rav-noteà i za{tita malih dràva, treba uzeti u obzir i dru-ge sile, ali ne pojedina~no, nego sve zajedno. Rusija je bilaprotiv nezavisnosti Kosova i protiv upada u Irak, ~ak je iKina bila protiv, ali ni to nisu slu{ali. Zna~i, nije do-voqno ~ak ni to da Rusija i Kina zajedni~ki nastupe, ve}treba stvarati jo{ globalniju koaliciju usmerenu protivAmerike da bi se taj model uravnoteìo. I kao {to Ame-rikanci imaju svoj plan, i mi moramo da imao nekakav plan.Za sada, mi delujemo emocionalno – ako ne{to urade Ame-rikanci, mi smo protiv, ali nemamo konkretan projekat, aoni imaju. I zato su oni stalno na dobitku. Wihovi su stra-te{ki planovi jasni, oni samo razmatraju tajming i takti~-ke pojedinosti, a mi, i Rusi i Srbi, govorimo o tome da lida po|emo ovamo ili onamo. Mi ne razmatramo kako brèda stignemo, nego kuda uop{te da krenemo. I va{ predsed-nik Tadi} je na jednoj strani, a Nikoli}, a izgleda i Ko{tu-nica, na sasvim drugoj strani.

•• Kako komentari{ete ~iwenicu da dve najve}e politi~kestranke, Partija regiona u Ukrajini i Srpska radikalnastranka u Srbiji ne u~estvuju u vlasti u ovim zemqama?Da li je i to deo nekog {ireg geopoliti~kog plana?

Aleksandar Dugin: Da, to je atlantizam, i to onaj atlan-tizam koji podràva svoje strukture nezavisno od toga dali su one legalne, polulegalne ili u potpunosti nelegalne.Za Amerikance to nije od principijelne va`nosti, i akoim ne po|e za rukom da to izvedu putem izbora, onda oniprave revoluciju. A kako deluje Rusija? Ona ~as pomognePartiji regiona, ~as se povu~e, stalno je nedosledna. Zatoi ta partija ima dvojak model pona{awa – pola atlantizam,pola evroazijstvo. Ta raspolu}enost je sveprisutna, pa ~aki me|u strankama u Rusiji. To jedino nije slu~aj sa Srbijom,u kojoj su sna`ne nacionalne snage izrazito evroazijskiorijentisane. Upravo je sada Srpska radikalna stranka, na~elu sa [e{eqem i Nikoli}em, u jedinstvenom poloàjuda moète takvom svojom politikom da uti~e na rusku po-litiku, da kolebawa u ruskoj politici koja vode premaatlantizmu budu diskreditovana i otkrivena. Time izvodi-te atlantizam na ~istac.

•• U kontekstu Va{eg promi{qawa globalisti~kog poret-ka, kako vidite ulogu Ha{kog tribunala? Da li ste u to-ku procesa koji se vodi protiv predsednika Srpske radi-

kalne stranke dr Vojislava [e{eqa i kako ga komenta-ri{ete?

Aleksandar Dugin: Ja gospodina [e{eqa li~no pozna-jem i prema wemu gajim velike simpatije. Smatram da onsvojom borbom pred Ha{kim tribunalom spasava savest idostojanstvo ne samo Srbima, ve} i svim pravoslavnim na-rodima, pa i Rusima. On sada pati i strada i za nas. Mo`dasam pristrasan, ali moram re}i da je Vojislav [e{eq ju-nak ruskog naroda. A {to se ti~e Ha{kog tribunala, sma-tram da je ta institucija apsolutno neobjektivna, i da u wojnema ni~ega demokratskog, uravnoteènog, ili racional-nog. To je instrument jedne od strana i po meni nije ni{tademokrati~niji od Gestapoa. Znate kakva je zla sudbinasrpskih zatvorenika, {to nedvosmisleno pokazuje da je Ha-{ki tribunal kaznena ekspedicija za Srbe. Sudije, tuìo-ci i advokati su svi u istoj ulozi krvnika. To i jeste pri-mer prave diktature, laì i gaèwa demokratije. Ha{kitribunal nema nikakav autoritet, on je oli~ewe novogsvetskog fa{isti~kog poretka koji grade SAD i atlanti-sti~ke snage u Evropi. Prema tome, sud koji nema uravnote-èn i po{ten odnos prema argumentima nije sud, ve} inkvi-zicija. Ha{ki sud na taj na~in ne predstavqa ni{ta drugonego samo diskreditaciju zapadnog sistema vrednosti. Uzto, dvojna merila SAD prema pitawu Kosova, kao i dvo-struki standardi u Ha{kom tribunalu, pokazuju da je me|u-narodna politika kona~no raskinula sa moralom. Ali ni-je dovoqno samo to shvatiti, ve} bi trebalo predloìtidrugu opciju. Za to su potrebni duhovni, intelektualni,pravni, nau~ni, kulturni i politi~ki napori. Mi moramoda izgradimo na{u filosofiju, i to je zadatak za one naro-de koji su u avangardi borbe sa svetskim zlom, kao {to suSrbi, Rusi i drugi narodi.

•• Da li mislite da SAD svojim nasilni~kim pona{awem ume|unarodnim odnosima pokazuju da su upla{eni tira-nin pred zalaskom mo}i?

Aleksandar Dugin: Mislim da jo{ nismo stigli do tekriti~ne ta~ke. Rusija zasad ne moè da skrene taj ameri~-ki put. Mi jo{ nismo zaustavili neprijateqa, tek smo ne-gde pred Staqingradom, i jo{ nismo krenuli da oslobodi-mo Evropu. Neprijateq je jo{ na na{oj teritoriji i zatopobe|uje. Ali kona~na pobeda }e biti na{a.



MMilo{ Crwanski je u me|uratnom periodu, bave}ise fenomenom srpskog ratni~kog duha i prise}aju-}i se slika srpskog moralnog podviga u Velikom

ratu, primetio i raskrinkao zlonamerno i omalovaàvaju-}e pisawe nekih onda{wih doma}ih intelektualnih krugo-va koje je odisalo propagandom protiv kasarne, uniforme,nacije i dràve. Naspram takvih {teto~inskih pisanija,Crwanski je u svojim politi~kim napisima jo{ vi{e poja-~avao moralnu podlogu srpskog ratni~kog staleà kojem jepripadao ~itav srpski narod. @eleo je da na jedan specifi-~an na~in, iz pera kwièvnika, opi{e istorijskom sudbi-nom oven~an savez i preplitawe izme|u najnespornijihsrpskih narodnih ustanova – vojske i dràve.

Tako Crwanski u jednom svom ~lanku iz 1932. godine, ob-javqenom u listu Vreme, a povodom dvadesetogodi{wiceKumanovske bitke, kaè “... na granicu je, me|utim, kosov-sku, iza{la bila tad ve} ona Srbija koju su svi najmawe po-znavali, a koja je bila skoro ~udesna u svojoj zrelosti, dr-àvnoj i vojni~koj. Ona je izvela granicom kowe, uhraweneza taj ~as, dugu povorku vu~e bivola, pukove koji, sad na sli-kama, tamni, opaqeni, neshvatqivi, ulaze u Skopqe, tvrdi,siloviti, na licu sa onom pome{anom svetlo{}u, seqaka ivelmuà, koju je omogu}ila samo opijenost herojskom, na-rodnom pesmom, u kojoj je sjaj careva, manastira i oru j̀a, do-pro do dna naroda”.

Raspadom vojske pripremqen raspad dràve

Klevetawe rata i ratnika, koje je u na{oj pro{lostiina~e bilo veoma retko, a time i uni{tavawe ideala rat-nika i stalni poku{aji da se rezultati ratova umawe, bezobzira na kona~an ishod rata, a uvek sa pozivom na nekakavpacifizam i nove okolnosti koje navodno pomeraju merilakoja su stole}ima deo na{e istorijske ba{tine, danas se ta-ko|e javqa u na{oj tzv. intelektualnoj javnosti, te kod tzv.vojnih analiti~ara (!). Jedino su novi pojavni oblici ta-kvog neprijateqskog ~ina, dok je su{tina ostala ista kao iranije – raspadom vojske pripremiti raspad dràve.

Naravno, danas se, naàlost, moèmo i upitati {ta jeostalo od dràve i od nekada{we vojske, i {ta je ostalo odna{eg suvereniteta, te kakav }e ubudu}e biti na{ odnosprema nizu okupacija srpskog dràvnog prostora, po~ev odRepublike Srpske Krajine, Republike Srpske, te najnovijeokupacije dela srpskog dràvnog prostora Kosova i Meto-hije. Pa nakon svih ovih velikih pitawa koja smo postavi-li sami sebi, u nadi da moèmo dati jedinstven odgovor, svenavedeno moèmo kvalifikovati kao rezultat produènog

napada atlantisti~kog neprijateqa na ideju dràvotvor-stva u Srba.

Naime, ideja dràvotvorstva u nas, i to od po~etka stva-rawa prve srpske dràve u sredwem veku, nalazila se u ne-raskidivoj, organskoj vezi sa vojni~kim duhom. Nespornunarav takvog odnosa odredila je srpska istorija, pa su takosvi na{i neprijateqi u pro{losti poku{avali da prvouru{e glavni stub dràvnoga organizma – vojsku, ne bi lipotom sa mnogo mawe qudstva i sredstava pre{li na poli-ti~ko uni{tavawe dràve.

Danas, u ovim te{kim danima po na{u otaybinu i narod,potrebna nam je i svest o zna~aju doma}eg vojnog ~inioca ivoqa da se isti upotrebi ukoliko je to neophodno. Sve tozarad odbrane otaybine. Koliko je do sada u~iweno da Voj-ska Srbije zaista i bude u stawu da izvr{i sve zadatke izustavnog i zakonskog okvira sistema odbrane i kako je mo-gu}e da najvi{i dràvni ~inovnici svojim izjavama i po-stupcima doprinose sve ve}em dràvnom defetizmu, otva-raju}i tako nove probleme? Za{to se pravnim utemeqe-wem vojske, koje je danas u toku, èli posti}i ono {to ne-prijatequ nije po{lo za rukom 1999. godine?

Spre~iti ukidawe vojne obaveze

Ustav kao akt najve}e pravne snage i izvori{te celo-kupnog pravnog i politi~kog sistema, odredbama o odbranitreba da formuli{e smernice koje }e posluìti kao osno-va daqe zakonske i podzakonske razrade u oblasti odbranezemqe. Me|utim, iako novi Ustav Republike Srbije sadr-



Trenutak Trenutak za otre`weweza otre`weweOO dduu`̀nnoossttii ooddbbrraannee oottaayybbiinnee –– jjeeddaann ppoogglleedd nnaa ssttaawwee uu VVoojjssccii SSrrbbiijjee

•• Dosada{we rezonovawe u oblasti odbrane zemqe, kao i svi potezi nadle`nih dràvnih ~inov-nika i{li su za parolom –– reforme po svaku cenu i to po planu koji je nametnut spoqa, negira-ju}i na taj na~in sve dobre strane na{eg sistema odbrane i tako utemeqene vojske

•• Otre`wewe podrazumeva da smo kona~no uvideli da {teto~inske reforme i oslawawe na NA-TO koncept ne treba da budu budu}nost sistema odbrane Srbije

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

ì standardne norme iz ove oblasti (kojima se ovde ne}emobaviti), treba obratiti pa`wu na ono {to nedostaje i {tose moè pripisati ozbiqnom ne~iwewu na{eg ustavotvor-ca, a koje proizlazi iz atlantisti~ke kuhiwe doma}ih re-formatora. Radi se o odsustvu ustavne norme koja vojnu oba-vezu normira kao ustavnu du`nost gra|ana Republike Sr-bije. [ta je razlog ovakvog propusta ustavotvorca?

Od prevrata koji je izvr{en 5. oktobra, uz asistencijustranih obave{tajnih struktura, u najvi{e dràvne organetada{we SRJ, te republi~ke organe, u{ao je veliki brojstranih agenata i doma}ih dràvqana koji su pod velomstru~nosti i profesionalnih usluga sistematski uni{ta-vali svaki vid samostalnog odlu~ivawa u domenu odbrane,posebno ono koje bi bilo izvan ̀ eqa atlantisti~kih nalo-godavaca. I ne samo to – neki od wih su bili angaòvani ina fizi~kom uni{tavawu tobo`weg vi{ka vojne tehnike,smawuju}i i na taj na~in mogu}nosti efikasne odbraneotaybine. Tako se u nas i pojavquju svojevrsni atlantisti~-ki {egrti sa podr{kom van Srbije i sa javnom podr{kom odstrane nekoliko pla}eni~kih doma}ih medija. Sli~no je idanas.

Iako je slika o tzv. de{avawu naroda 5. oktobra donekleizmewena i blià istini, bez nekada{weg revolucionar-nog besa i zanosa ve}ine protagonista, atlantisti~ki {e-grti u na{oj vojsci i wima bliske nevladine organizacijekoje se bave odbranom, a koje na na{u àlost poseduju pra-vo da sau~estvuju u procesima tzv. reforme vojske, ne miru-ju i propagiraju ideju o potpunoj profesionalizaciji na{evojske, te wenom smawivawu i ukqu~ivawu u sporne me|u-narodne vojne saveze. Po wihovom mi{qewu, odnosno po sa-drìni atlantisti~kih naloga, u~e{}e neprofesionalnogvojnog supstrata u odbrani zemqe je ostatak pro{losti ikao prevazi|ena forma nije u saglasnosti sa modernim bez-bednosnim izazovima koji se ogledaju u borbi protiv tero-rizma, organizovanog kriminaliteta i u slawu oruànihsnaga u mirovne misije, te u upotrebi vojske u spre~avawuelementarnih nepogoda. Ako se uslovno i moèmo sloìtisa ovakvim shvatawima u delu koji se ti~e borbe protivovih preovla|uju}ih oblika kriminaliteta danas (isti seizme|u ostalog mogu suzbijati i snagama MUP-a), ne moè-mo se sloìti sa zapostavqawem klasi~ne uloge oruànihsnaga u eventualnoj agresiji i na zadacima za{tite ustav-nog poretka, te sa nepostojawem tradicionalnog u~e{}aregrutnog sastava u odbrani zemqe.

Naravno da se reforma vojske i ~itavog domena bezbed-nosti moè izvr{iti, ali u~e{}e gra|ana u odbrani zemqekroz pravo i du`nost gra|ana da brane zemqu, kao i u~e{}evojske u otklawawu opasnosti od klasi~nih rizika po teri-torijalnu celovitost, suverenitet i nezavisnost se ne sme-ju dovesti u pitawe, bez obzira na sve vojne saveze kojima dr-àve mogu pristupati i bez obzira na obaveze solidarnevojne pomo}i proistekle iz takvih saglasnosti dràvnihvoqa. Mnoge dràve koje su i ~lanice NATO-a nisu iskqu-~ile u~e{}e svojih gra|ana u odbrani zemqe, i to se na~e-lo u tim dràvama nikada ne dovodi u pitawe. Naprotiv,ono poseduje rang ustavnog na~ela.

Naàlost, na{ je ustavotvorac ovakvim propustom una-pred najavio tok tzv. reformi u oblasti odbrane, normira-ju}i, tj. ne normiraju}i najnesporniju istorijsku ustanovu uSrba – vojnu obavezu. Time se ustavotvorac upustio u opa-sno putovawe u nepoznato, iako ovakav propust ustavotvor-ca jo{ uvek obitava samo kao model, kao ustavna norma pro-istekla tuma~ewem Ustava i koja jo{ uvek nije primewenau stvarnosti, jer je regrutni sistem kod nas jo{ uvek na sna-zi. Eventualna budu}a promena Ustava trebalo bi da ispra-

vi ovaj nedostatak, zarad budu}nosti otaybine i naroda, alii istinskog pravnog uobli~avawa srpskih oruànih snaga,i vojnu obavezu i formalno podigne na nivo ustavne du`nosti.

Ovakve po dràvu i narod {tetne pojave iz atlantisti~-kog tabora treba aktivno spre~avati. Velika je {teta {toje ovakav propust u~iwen i {to Ustav sadrì takvu prazni-nu. Ovim {tetnim konceptom èli se posti}i smawivaweodbrambene mo}i na{e vojske i slabqewe dràve, sa name-rom da se vojska reformi{e i broj~ano smawi u trenutkuprogla{ewa la`ne arbana{ke banditske pseudodràve i utrenutku kada teroristi~ke pretwe na jugu Srbije nisu is-kqu~ene. Pri tom, treba prepoznati i tajnu nameru atlan-tisti~kih neprijateqa i wihovih doma}ih {egrta, a to jeuni{tewe svakog se}awa na slavno u~e{}e na{ih vojnihstruktura u otaybinskim ratovima devedesetih godina to-kom spre~avawa lan~anih nasilnih secesija, za{titom ta-da{weg ustavnog poretka i odbranom srpskog naroda {i-rom srpskog dràvnog prostora.

Zatim po wihovim metodama, iz ìvog se}awa narodatreba obrisati herojsku vojnu na{ih oruànih snaga tokombestijalne NATO agresije na na{u otaybinu i narod. Nakraju, Republika Srbija se ne nalazi u geopoliti~ki po-voqnoj situaciji niti u dobrim odnosima sa svojim susedi-ma, pa i oruàne snage i wihovo pravno uobli~avawe, kao i~itav sistem odbrane treba da budu odraz ovakvog ~iweni~-nog stawa.

Novi zakon o Vojsci Srbije

Novi Zakon o Vojsci Srbije bi trebalo da predstavqadaqu razradu ustavnih normi, a mi moèmo konstatovati dase od wegovog stupawa na snagu 1. januara ove godine samo za-komplikovalo postoje}e stawe u oruànim snagama Srbije.Naime, ovaj zakon i nije ni{ta drugo do jo{ jedan skupatlantisti~kih èqa koje atlantisti~ki {egrti treba dasprovedu u ime i za ra~un na{ih okupatora.

Najve}i problem predstavqa aktuelni trenutak, jer jeVojska Srbije raspeta izme|u atlantisti~kih reformi ko-je bi da je svedu na vatrogasnu brigadu (modernu, opremqenuitd) i sve realnijeg izbijawa oruànog sukoba sa {iptar-skim bandama na jugu Srbije i eventualne intervencije u sa-moj srpskoj ju`noj pokrajini. U svemu tome se i oficirskii podoficirski profesionalni vojni kadar ne snalaziba{ najboqe. Ni wima nije u potpunosti jasno kakav je kraj-wi ciq ovakvih sumanutih reformi, obzirom na promewe-ne okolnosti po pitawu bezbednosnih rizika, stvarawemod strane SAD i EU la`ne arbana{ke dràve na teritori-ji dràve Srbije, ali i novog zaokreta ka pogor{avawu od-nosa izme|u na{e dràve i NATO. Otuda je ostalo nejasnoi to gde }e nova zakonska re{ewa na{u vojsku odvesti u voj-no-politi~kom smislu – ka zapadu, ili ka istoku. Mi }emose ovde pozabaviti novopromovisanim zakonskim pristu-pom u definisawu zadataka vojske i pitawu wene kontroleod strane civilnih struktura, te pitawu upliva pojedinihmerkantilisti~kih ideja u sferu odbrane.

Prema novom shvatawu, izostala je odredba prema kojojje, izme|u ostalog, Vojska Srbije u obavezi da brani i ustav-ni poredak. Zakonotvorci su verovatno imali na umu tobo-`wu bojazan zloupotrebe vojske u dnevnopoliti~ke svrhe,pripisuju}i to pro{losti i ideologijama, ali su sami sebedoveli u kontradiktornu situaciju.

Naime, po wima, za{tita ustavnog poretka jeste ideolo-gija izvedena iz odbrane suvereniteta i teritorijalne ce-lovitosti, {to su sve ustavni rezervati i prirodne dràv-ne du`nosti, dok sa druge strane ne vide ni trunku ideolo-gije u kategorijama kao {to su tzv. civilna i demokratska



kontrola vojske, te pri~e o raznim vojnim savezima, o jed-noj naddràvi svih i wenom mehanizmu gole sile, {to je sveekskluziva dana{we, jedine, moderne, dru{tveno prihva-tqive i obavezne ideologije otvorenog dru{tva – Novogsvetskog poretka.

Jo{ jedna novina ovog zakona jeste uvla~ewe preduzet-ni~kog, menayerskog, merkantilsti~kog duha i elemenata uvojsku i me|u wene pripadnike, kao da je re~ o preduze}uili kakvom trgova~kom poduhvatu. Dràvni ~inovnici izovog resora sebe i smatraju menayerima, pa se moèmo i za-brinuto zapitati, {ta ako oni tako i prodaju vojsku? To jeprotivno samoj su{tini odbrane i ideji o organizovanomsistemu iste, jer takav jedan sistem zahteva odre|eni ste-pen ustaqene logike, reda, linije komandovawa i zatvore-nosti.

Sve {to vodi ka fleksibilnosti sistema i izlazi iz na-vedenih ustaqenih okvira, {tetno je po odbranu. O tomemogu svedo~iti i iskustva onih dràva koje se zalaù zapotpunu reformu na{e vojske, a da prethodno istim meto-dama nisu reformisale (~itaj uni{tile) svoje sisteme od-brane. Ovakvim reformama ne}e se reformisati VojskaSrbije, ve} vojska za okupiranu Srbiju, koja }e predstavqa-ti samo suvi{ni ukras, poput la`nog dugmeta na iscepanomkaputu, za Srbiju kao jo{ jednu u nizu okupacionih provin-cija zapadnih dràva.

Svi pravni akti koji bi trebalo da pravno uobli~e Voj-sku Srbije moraju biti odraz istinske te`we da se dràvai svi segmenti dràvnog ìvota, kada je to potrebno, i fi-zi~ki odbrane, kao i da se potencijalni neprijateqi i svesli~ne te`we spoqnih faktora od takvih namera odvrate.Srpskoj vojsci je potrebna pravna podloga koja }e joj omogu-}iti da izvr{i svoju osnovnu ustavnu du`nost – da budeistinski ~uvar teritorijalne celovitosti, suvereniteta inezavisnosti dràve. Proste deklaracije i tu|inski vojnikoncepti koji su u koliziji sa na{om dràvnom, te vojni~-kom tradicijom, ne smeju da nas odvrate od onoga {to je na-{a ba{tina, a naro~ito se ne smeju ugra|ivati u pravnenorme ustavne ili zakonske pravne snage koje reguli{uoblast odbrane. Dosada{we rezonovawe u oblasti odbranezemqe, kao i svi potezi nadle`nih dràvnih ~inovnikai{li su za parolom – reforme po svaku cenu i to po planukoji je nametnut spoqa, negiraju}i na taj na~in sve dobrestrane na{eg sistema odbrane i tako utemeqene vojske. Su-{tinski, oni su ovakvim svojim postupcima samo pravnokwiìli elemente okupacije i u sferi odbrane.

Najzad, ustavne odredbe i zakonske norme koje daju prav-no ruho segmentu odbrane na{e dràve treba da budu izrazbazi~nog politi~kog konsenzusa svih relevantnih doma}ihfaktora u dràvi Srbiji, a ne senka atlantista i wihoviheksperata op{te prakse, koji nas “u~e” kako trba da uredi-mo sopstvenu vojsku.

Kako do otre`wewa

Otre`wewe podrazumeva da smo kona~no uvideli da{teto~inske reforme i oslawawe na NATO koncept netreba da budu budu}nost sistema odbrane Srbije, i da se utom smislu izvr{i kompletno poni{tewe onih posledicareformi i dosada{weg pravnog uobli~avawa na{e vojskekoje su vodile slabqewu wene oruàne mo}i i koje, negira-ju}i i vre|aju}i na{u ratni~ku pro{lost, negiraju na tajna~in i ideju dràvotvorstva u Srba. U tom ciqu se vaqa ivojno okrenuti, po principu od slu~aja do slu~aja, bilate-ralnoj vojnoj saradwi sa dràvama Evrope koje ne priznajuaktuelnu svetsku politiku gole sile i koje nisu na{i ne-prijateqi, jer nisu priznale {iptarsku pseudodràvu.

Otre`wewe podrazumeva da Vojska Srbije nije preduze-}e, da se nad ovom ̀ ivom ustanovom srpske dràve i narodane moè otvoriti ste~aj pod geslom nekakve reorganizaci-je koja bi trajala godinama, dok se na drugoj strani {iptar-ske bande igraju dràve na delu na{e dràvne teritorije.Da se ne smeju otpu{tati iz vojske najkvalitetniji ofici-ri sa ratnim iskustvom, osim u situacijama koje su u dome-nu zakonodavstva iz oblasti PIO, da dràvni ~inovniciiz resora odbrane nisu atlantisti~ki {egrti, da ne spro-vode tu|u voqu, ve} voqu sopstvenog nacionalnog suvereni-teta i interesa. Otre`wewe zna~i da nam ne sme biti stra-no i te{ko da u kriznim trenucima sopstveni interes zabo-ravimo i doprinesemo op{tem interesu u svakom trenutku– u miru kao civili, a u ratu kao vojnici, uvek u odbranisvoje dràve i naroda.

Otre`wewe podrazumeva da je na{em sistemu odbranemesto u krugu dràva oko Ruske Federacije, koja je nespor-no i jasno na pozicijama koje {tite srpske interese. Pomo}RF u domenu odbrane na{e dràve bi u novim okolnostimaistinski doprinela na{em vojnom ja~awu na Balkanu i sa-mim tim doprinela na{oj vode}oj ulozi u ovom delu Evro-pe. Kona~no, pored tradicionalnog, narodnog i duhovnogproìmawa, te istovetnosti u sferi istorijske sudbine,danas Ruska Federacija i Republika Srbija imaju intereskoji je zajedni~ki pojavni oblik ovog proìmawa – pitaweKosova i Metohije, a iz toga proizlaze i odre|ene obaveze.

Otre`wewe podrazumeva da nam je jasno da }e Republi-ka Srbija u jednom trenutku morati da vaspostavi ustavnostawe i red na Kosovu i Metohiji, bez obzira na voqu Za-pada, jer je to deo teritorije dràve Srbije koji se trenut-no nalazi pod ogoqenom okupacijom arbana{kih bandita,koji svoj zlo~ina~ki poduhvat nazivaju dràvom. Ako ova-kvo stawe, u kome je diplomatija svedena na nepodoban po-ku{aj, bude potrajalo, problem ubudu}e ne treba tolerisa-ti. Otre`wewe podrazumeva da je na{a du`nost da se otre-znimo odmah, jer je ugroèna Srbija i weni gra|ani.



BBoris Tadi} – predizborni patriota, a postizborniposlu{nik Va{ingtona i Brisela, ponovo nas je zase-nio svojom mudro{}u. Ovaj psiholog iz “{kole lepo-

te”, komandant koji je rasturio srpske oruàne snage i pro-zapadni predsednik koji dràvi nije obezbedio nijedanstrate{ki sporazum sa Zapadom, predstavqa samog sebe kaojedinog vodi~a Srbije u “zemaqski raj” i “kraj istorije”, tj.u Evropsku uniju. Nekad su nas titoisti vodili u zemaqskiraj sa parolom “Mi smo Titovi, Tito je na{”, a danas je Ta-di}, na ~elu ùte stranke, Titovo ime samo zamenio ime-nom Evropske unije. Kao {to ni Broz nije imao alternati-vu, za Tadi}a ni Brisel nema alternativu, a u Briselu su iNATO i EU. Poput Tita sa crvenom petokrakom na ~elu,danas Tadi} kao poslu{ni pionir stoji mirno pod zastava-ma NATO i EU, sa ùtim pentagramom na glavi nastavqa-ju}i da izvr{ava Brozov testament i daqe komada Srbiju.Uostalom, Josip Broz je postavio osnovu za nasilni separa-tizam u Srbiji i odvajawe Kosova i Metohije i Vojvodine,dok }e Tadi} ta otcepqewa pravdati na{im ulaskom u obe-}ani raj Evropske unije.

Da stvar bude jo{ tu`nija, pred jednostrano priznaweju`ne srpske pokrajine Sjediwene Ameri~ke Dràve su, da-ju}i instrukcije Sloveniji kao predsedavaju}oj u EU, poka-zale da Brisel nije ni{ta drugo do najve}a ameri~ke kolo-nija u Evropi. Povrh svega, Boris Tadi} je posao digitali-zacije celokupne vojne arhive poverio firmi iz Norve{kei time obezbedio wen sigurni sme{taj u Pentagon, Lengli,Brisel i ko zna gde jo{. Dakle, arhivu Vojske Srbije, nekadslavne Vojske Jugoslavije koja je na trenutak zaustavilaNATO u wegovom “Pohodu na Istok”, Boris Tadi} je po-slao na poklon Sjediwenim dràvama koje su organizovalejednostrana protivpravna priznawa {iptarske narko-dr-àve i koje muwevitom brzinom, a odlukom predsednika Bu-{a, naoruàvaju svoje saveznike – teroriste Ha{ima Ta~i-

ja i Agima êkua. A za{to i ne bi kada im oni omogu}avajudistribuciju narkotika iz Avganistana, koji je danas podokupacijom Va{ingtona, {irom EU i SAD. Uz to, ùtastranka je omogu}ila NATO-u da instalira svoju opremu za



ânak za ““Srijem Hrvatskoj””Borisu Tadi}u se na putu za ““evrospku”” budu}nost Srbije pridruìo i nekada{wi flautista Nenad â-

nak. Kao {to je poznato, ovaj subjekt se na skupu ““proteranih Hrvata iz Srijema”” na{ao ispod parole ““Sr-ijem Hrvatskoj””. Budu}i da je DSS opravdano uveo ministarstvo za Kosovo i Metohiju –– DS }e, ukoliko nedaj Boè pobedi na predstoje}im parlamentarnim izborima, verovatno kao odgovor na to stvoriti novo ““mi-nistarstvo za Srijem””na ~ijem ~elu }e biti ̂ anak. Mo`da Sremu tada promene i ime u ̂ ankistan. I dok Ne-nad ̂ anak mar{ honveda - fa{ista iz Drugog svetskog rata (koji su na najsvirepiji na~in ubijali Srbe i Je-vreje) u Novom Sadu ne registruje kao fa{isti~ki skup, svojski se trudi da dokaè da su Srbi fa{isti i to,gle ~uda, sara|uju}i sa Mesi}em, koji je kao {to smo ve} pisali, u Australiji okupqenim hrvatskim emigran-tima izjavio da je ““stvarawe NDH bila prva pobeda hrvatskog naroda””! Pravog saveznika je dobio DS.

Pionir saPionir saùtim pentagramomùtim pentagramom

•• Boris Tadi} se i kao predsednik Srbije i kao predsednik Demokratske stranke, za Kosovo i Me-tohiju bori tako da ga {to pre izgubimo

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

vezu na krov zgrade Ministarstva odbrane –patriotski, ne-ma {ta!

Me|utim, Tadi} kaè da ako ne krenemo put “zemaqskograja” i ̀ utog pentagrama (EU), onda odlazimo u samoizola-ciju. Ovim re~ima Boris Tadi} je ceo svet izvan Evrospkeunije otpisao i, recimo to otvoreno, opisao pogledom krozprizmu Brisela – kao mawe vaàn, gotovo kao uto~i{te zaniù rasu. Jer, ako je verovati prvom ~oveku ùte stranke,Rusija nema novca, ona nema prirodne resurse koji nam tre-baju, a nema ni trì{te. Isti slu~aj je sa Kinom, Indijom,Ju`nom Amerikom – celim svetom. Zbog ~ega onda NATOopkoqava Rusiju, a brojni zapadni politi~ari i bezbedwa-ci poput Medlin Olbrajt i Zbigweva Bèìnskog otvore-no govore o otimawu ruskih prirodnih resursa. Dodu{e,Tadi} je u jednom u pravu – Rusi ne daju kredite – oni dajuke{ i to odmah. Cinizam Demokratske stranke je bezgrani-~an, jer bespogovorno ispuwavawe ultimatuma iz Briselazapravo vodi Srbiju u samoizolaciju, gubitak slobode, te-ritorija i kona~ni nestanak. Ukoliko ispunimo wihoveuslove, mi }emo pristati na amputaciju i izolaciju ju`nesrpske pokrajine. [tavi{e, mi }emo morati sami da izolu-jemo Srbe na Kosovu i Metohiji.

Evropsko {amarawe Srbije

A Evropska unija posle svih zahteva koje je Srbija ispu-nila, najavquje raspravu o ukidawu viza! E, to }e stvarnopomo}i na{em narodu. Pa {ta je izgradwa gasovoda od stra-ne ruskog giganta “Gasproma” i Sporazum o slobodnoj trgo-vini sa Rusijom (bez carina) u odnosu na ukidawe viza zaEU! Koga briga za strate{ke energente koji obezbe|ujunormalan ìvot na{em potomstvu i dràvi u narednih 30godina, kada }e 8 odsto gra|ana mo`da uskoro mo}i da putuje~as u Italiju, ~as u Francusku, pa nazad, pa levo, pa desno...

Nova {amar~ina Srbiji stigla je nadavno iz Evropskeunije kada su na neformalnom ministarskom sastanku EUodrànom 28. i 29. marta na Brdu kod Krawa birokrate izBrisela izjedna~ile delegaciju narko-teroriste Ha{imaTa~ija sa UNMIKOM (radni naziv: UNMIK – Kosovo) itime je predstavili kao dràvnu delegaciju. Boris Tadi}nije video ni{ta ~udno u tome. Za wega takva politikaBrisela, kako je naveo u saop{tewu neposredno nakon pred-sedni~kih izbora, otvara mogu}nost za Srbiju da ulaskom uUniju spre~i ulazak Kosova u tu organizaciju. Dakle Tadi}ve} vidi Srbiju i “Kosovo” kao odvojene dràve.

Povrh svega, Boris Tadi} je veliki laòv – pravi baronMinhauzen. Gostuju}i nedavno u emisiji “Utisak nedeqe”,{ampion ùte demagogije je izjavio kako ne postoji obave-za Srbije ili bilo koje druge dràve da ostvari dobrosu-sedske odnose pre ulaska u Evropsku uniju! Potvrda da Bo-ris Tadi} laè kada javno tvrdi da od Srbije niko ne tra-ì da harmonizuje odnose sa na silu odvojenim Kosovom iMetohijom, moè se na}i i u intervjuu pokojnog premijeraVlade Srbije Zorana \in|i}a “Ve~erwim Novostima” od6. marta 2003. godine. Upravo je to period u kojem je tada pr-

vi ~ovek Demokratske stranke, delom zbog predizbornekampawe, javno “otkrio” mnoge tajne Evropske unije. Nai-me, na pitawe novinara da objasni postojawe “pre}utnogplana” dogovorenog na Zapadu, a ~iji rezultat treba da bu-de nezavisno Kosovo i Metohija, pokojni premijer odgova-ra: “Mada nemam dokaze ba{ za sve, zaista se bojim da takavpre}utni plan ve} postoji. [tavi{e, da je wegov sastavnideo namera, kada se Beograd s tim bude realno suo~io, daglavni ustupak Srbiji bude obe}awe da se ne}e dozvolitiotcepqewe takvog fakti~ki ve} nezavisnog Kosmeta. Po-dozrevam da bi nam tada bilo stavqeno do znawa: e, sada saPri{tinom harmonizujte odnose. Lako je, na àlost, pret-postaviti da mi u takvoj situaciji ne bismo bili u prilicida uti~emo na doga|aje na Kosovu i da bismo na harmonizo-vawu – pri ~emu bi glavna odgovornost leàla na Beogradu– mogli da radimo decenijama. Pri tom bi nam se poru~iva-lo: o~ekujemo da Beograd i daqe ima razumevawe za svetskeodnose, dok bi sa Albancima i{lo kao i do sada”.

Dakle, u ovom intervjuu pokojni Zoran \in|i} ne samoda kaè da }e se od Srbije traìti iz Brisela da harmoni-zuje odnose sa Kosovom i Metohijom, ve} isti~e da bi taharmonizacija mogla da traje decenijama!



\ilasovo prizemno politikanstvoMinistar \ilas je tokom gostovawa 19. marta na Foks televiziji, govore}i o Kosovu i Metohiji i o ula-

sku u Evropsku uniju izjavio: ““Mi èlimo da napravimo zemaqsku Srbiju””. Bravo, majstore! Da li je nekoministra obavestio da su na{i preci ve} odavno napravili zemaqsku Srbiju, te da takva Srbija ima grani-ce koje obuhvataju i Kosovo i Metohiju. Ministru verovatno nije jo{ uvek jasno da upravo Evropska unijasvojim jednostranim stavovima i protivpravnom misijom poslatom na Kosovo i Metohiji sakati i ukidaupravo tu zemaqsku Srbiju. Dakle, \ilase, ukoliko se bori{ za zemaqsku Srbiju, okreni svoje o{tro peroprema Briselu a ne prema Srpskoj radikalnoj stranci.

Da li je sada svima jasno da Boris Tadi} laè? Zna~i, naTadi}evom ùtom putu ka ùtom pentagramu, Srbi }e iliizgubiti barem 10 godina harmonizuju}i se sa Ta~ijem ili}e morati da priznaju nezavisnost ju`ne srpske pokrajine

da bi u{li u Evropsku uniju. To je ujedno i dokaz da nas Ta-di} i wegova Demokratska stranka vode u samoizolaciju. Ionom ko delimi~no prati informacije iz Brisela je pozna-to da su dobrosusedski odnosi jedan od principa Unije kojimoraju da ispune i kandidati za ~lanstvo. Tako na primer,Rumunija i Ma|arska su morale pre ulaska u “Evropu” dapotpi{u sporazum da }e eventualne sukobe oko Transilva-nije re{avati iskqu~ivo diplomatskim sredstvima. To }emorati da uradi i Srbija. Mora}e da potpi{e jedan takavsporazum sa “Bondstilijom” narko – NATO dràvom naBalkanu, pre ulaska u Uniju. Neko }e re}i – ali EU kao su-bjekt me|unarodnih odnosa nije priznala nezavisno Kosovo(iako su to u~inile skoro sve wene ~lanice), pa ne moè nida traì harmonizaciju. Ipak, birokrate iz Brisela jesufakti~ki priznali la`nu nezavisnost i to preko EULEK-SA, tj. protivpravne vojno-civilne misije koju su poslaliu ju`nu srpsku pokrajinu. Ina~e, ruske novine “Pravda” su11. februara 2008. godine slawe EULEKS-a uporedile sanacisti~kim blickrigom. Sada im je ostalo samo da sa~eka-ju da “Srbi” to naknadno pravno osnaè.

Pa, zato {to svi znaju da se Tadi} bori za Kosovo i Me-tohiju tako da ga izgubi, da igra name{tenu “fudbalskuutakmicu” u kojoj mu je ciq da primi {to vi{e golova i iz-gubi. To je vaqda sada svima jasno. Takav ~ovek i takvastranka kojoj je on na ~elu jednostavno ne smeju da vode Sr-biju, a gra|ani moraju da im uskrate poverewe, jer }e prate-}i tog slepog i dezorijentisanog vo|u zavr{iti u ambisu iostati bez dràve. Tu prazninu nikad niko, pa ni Evropskaunija, ne}e mo}i da nadoknadi Srbiji i wenim gra|anima.



Sto evri}a za odricawe od Kosova i MetohijeDa li ste znali i da li verujete da }e pomo} EU ““Zapadnom Balkanu”” tokom 2009. godine biti toliko ““ve-

lika””da }e svaki stanovnik dobiti ~itavih 100 evra! Ovu informaciju su 28. marta u medijima objavile ““pro-evrospke”” nevladine organizacije. Dakle, Kosovo i Metohiju treba da prodamo za 100 evra po glavi stanov-nika. Ovo je do sada najglupqi argument za ulazak u EU.

Dodajmo sa na{e strane da srpska emigracija godi{we u Srbiju {aqe 3 puta vi{e novca od EU (do 3,5 mi-lijardi evra), i da za razliku od Brisela ne zahteva nikakve ustupke, kamate, prodaju preduze}a za budza{toi sl.

SSrbiji je u ovom trenutku potrebna jedna jedinstvena istabilna, nacionalna vlada koja }e po{tovati sop-stveni narod, dràvu, parlament i Ustav i koja }e ra-

diti u interesu gra|ana Srbije. Naravno, i boriti se pro-tiv korupcije i kriminala. Koja ne}e imati nikakve dile-me oko statusa Kosova i Metohije i evropske budu}nosti:Srbija samo cela moè u Evropsku uniju! Takvu vladu moèda formira samo Srpska radikalna stranka. Dakle, radi-kalska vlada 2008 – 2012.

Mra~ne devedesete! – Ho}e da nas vrate u mra~ne devede-sete! – tako kaù ovi na{i vajni “Evropejci”, sluga MMF-a Dinki}, autonoma{ ânak, uceweni Dra{kovi}, LDP-ovi euro-udba{i i NATO kandidat Boris Tadi}.

Ne, Brankovi}i i posrnuli Srbi! Devedesete su bileepoha duhovne snage Srbije. Istina je da smo tih godina kaonacija bili ugroèni, svud smo bili napadnuti, sa svihstrana, u Sloveniji, Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i naKosovu i Metohiji, s ciqem da se srpski narod razbije, pro-tera, smawi, ponizi, da mu se oduzme snaga i uticaj.

Sve to je reìrano na Zapadu mnogo ranije, a realizaci-ja je usledila uz veliku pomo} kvazisrpske inteligencijekoja i sada ima zna~ajan uticaj na politi~koj sceni.

Zapad je krajwe nehumanim sankcijama kaznio narod idràvu, da bi na brz i “efikasan” na~in postigao svoj ciq.Kao posledicu toga imali smo prazne rafove, nedostatakenergenata i izolaciju.

Ali, tih “mra~nih devedesetih godina” Srbi su bili du-hovno postojaniji i ~vr{}i.

Jeste, Zapad je, naàlost, u znatnoj meri uspeo u naumu danas podeli, ali ne do kraja. Ve}ina je, sre}om, ostala jaka uduhu i nepokolebqivosti u borbi za opstanak naroda i dr-àve. Takva Srbija se ponosi svojim herojskim otporom izahvalna je svim svojim palim junacima, u~esnicima borbei obnove.

Mra~ne devedesete? Kao mra~ni sredwi vek!.. Dogma! Otoj dogmi Isidora Sekuli} je napisala (NIN, 1958):

“Mra~ni sredwi vek! – to prime deca u {koli kao dog-mu, i ponavqaju celog veka, i svi primaju dogmu bez ikakverezerve... Me|utim, u pore|ewu sa 20. vekom sredwi vek da-nas ~isto mami. To je doba veli~anstvenih bazilika i kate-drala, doba manastirskih rajskih vrtova, doba divnih fre-saka i mozaika, doba biser poezije nacionalnih eposa, dobatri zna~ajne filozofije: hri{}anske, arapske, hebrejske”.

Mali DOS izvr{ni organ NATO – Boris Tadi} i koa-licija nemaju svoj politi~ki program, ve} onaj koji im je od-redio NATO, Solana i Oli Ren. Dakle, da se povinuju odva-jawu Kosova od Srbije. Ali, na tome se ne}e stati. Onaj ko-ji na svakom dokumentu {tampa Vojvodina Republika, ula-zi u koaliciju sa predsednikom Srbije. To zna~i da predsed-nik Srbije podràva politiku Nenada ânka. U malomDOS-u je i Rasim Qaji} koji je svojim u~e{}em tu da potpo-mogne ostvarewu tajnih planova Sarajeva. Dinki}eva ulogaje da ekonomski potpuno oslabi Srbiju. LDP }e se prikqu-~iti da spre~i svako, eventualno, kolebawe “Evropejaca”po pitawu Ahtisarijevog plana!

Dinki} i \eli} da objasne uloge u korupciona{kimaferama –– Lider G17 plus i potpredsednik vlade u ostavcimora}e gra|anima Srbije da objasne svoje uloge u najve}imkorupciona{kim aferama koje su potresale dràvu u po-sledwih osam godina. Wih dvojica mora}e da objasne kako jestvorena Nacionalna {tedionica, ko je izvr{io wenu do-kapitalizaciju i kako je dràvni kapital ove banke vol-{ebno pre{ao u ruke privatnih banaka u periodu kada je gu-verner Narodne banke bio Dinki}, a \eli} ministar fi-nansija. Pitawe je i na koji na~in je \eli} stekao akcijeMeridijan banke u vrednosti od 11 miliona evra, gde je za-radio taj novac i kome je platio porez, kao i kako je zara-dio novac za kupovinu vile na Dediwu. Taj \eli} je kao mi-



A sadA sadzbogom ùti!zbogom ùti!

KKaakkoo ssee oopprreeddeelliittii nnaa iizzbboorriimmaa

nistar finansija govorio da “spava na tetkinom kau~u”.Sad priznaje da poseduje ku}u od 425 kvadrata, ima i stan, iskromnu u{te|evinu od 70.000 evra i dodaje da je – istovre-meno i podstanar!

B92 “krije ugovor” po ko-jem je Mla|an Dinki} ovoj TVstanici “dao dràvnu imovi-nu od 3.500 kvadrata” i na tajna~in za proteklih nekolikogodina, kako se procewuje,o{tetio dràvu u vrednostiod pet miliona evra.

Dinki} je u Srbiji poznatpo u~e{}u u vi{e afera, odNacionalne {tedionice doprodaje fabrike duvana uSenti. Manipuli{u}i novi-nare, doveo ih je da “vide” svuwegovu prijavqenu imovinu:dvosoban stan od 68 kvadrata,garaù od 16 kvadrata u istojzgradi i stari automobilmarke “peò” (koji uglavnomvozi, rekao je, wegova supru-ga). Kune se da ni on ni wego-va supruga nemaju ra~une u bankama u inostranstvu. “Prija-vquje” i 68.000 evra u{te|evine.

Nema smisla prodavati narodu maglu i zamazivati muo~i nekim imovinskim kartama. Imaju 50.000 evra, starakola i stan~i} neki. O kakvim se maherima radi pokazuje sei u “slu~aju” pok. Nenada Bogdanovi}a. Prema pisawu{tampe, u pravosudnim organima barata se sa 42 milionaevra, koliko navodno vredi wegova zaostav{tina. Imao je13 deviznih i dva dinarska ra~una i bio zakupac dva sefa!

Mora da se zna i na koji na~in je guverner Narodne ban-ke Radovan Jela{i} kupio vilu na Dediwu za samo 380.000evra, iako se wena trì{na vrednost procewuje na vi{e odmilion evra.

Onoga trenutka kada je Srbiji nametnuta privatizacija,po~ela je pqa~ka dràvne imovine. Va{ingtonskim kon-senzusom iz 1988. godine sprovodi se neoliberalni konceptu nerazvijenim zemqama koji se bazira, izme|u ostalog, naop{toj spoqnotrgovinskoj liberalizaciji, ubrzanoj pri-vatizaciji i vezanosti doma}e valute za stranu. To je re-cept za upropa{}avawe dràva u svetu. Ovu {ok-terapijula`ni reformatori sprovode u Srbiji. Niko jo{ nije po-loìo ra~une {ta je sa dve milijarde evra od privatizacije.

ôvek sa tri ““ja””––Boris Tadi}, psiholog, skre}e pa`wusvojim neobi~nim pona{awem – ~ovek je sa tri lica, jedan

vanredno redak i neobi~an psihopatolo{ki fenomen. Ni-kada ne}e da se odrekne borbe za Kosovo, a bezuslovno jurika Briselu (“Za evropsku Srbiju – Boris Tadi}”) i NATO-u koji priznaju nezavisno Kosovo i Ahtisarijev plan. Evro-pa nema alternativu, a ni NATO, ni SAD, uverava nas.Iako je i on ~uo da su nam stavili do znawa da “Kosovo ni-kada ne}e biti deo Srbije”! “Odluka o nezavisnosti Koso-va bila je neizbe`na”, kaè wegov prijateq Solana.

Cini~no od predsednika Srbije koji svoje poglede pri-kazuje kao “pravi patriotizam”.

Uveren je da je supermen, ali se ne ogr}e srpskom zasta-vom i ne bi da nosi majicu “Kosovo je Srbija”. Ali, oboà-va Milorada âvi}a! Ne}e sa êdom (Jovanovi}em) jer mi-sli – ma, kaè, uveren je! – da nije glasao za wega. Naqutiose na Ko{tunicu {to se priklonio radikalskoj rezoluci-ji o Kosovu i Metohiji... Veruje u svoje natprirodne mogu}-nosti. Pa mogu}e je, po{to je ~ovek sa tri lica, a jedno jeono koje stalno podvaquje.

Po tre}i put –– Srpska radikalna stranka o~ekuje da }eosvojiti najmawe 100 poslani~kih mesta – dakle, znatno vi-{e nego {to ih sada ima – i, po re~ima Tomislava Nikoli-

}a, posle izbora ponudi}e ko-aliciju Demokratskoj stran-ci Srbije. Stav o velikim te-mama je potpuno jasan. Nikadane}e odustati od Kosova i Me-tohije, odnosno da}e mogu}-nost EU da se odrekne prizna-vawa Kosova. Svakog dana –borba za boqi ìvot, svako-dnevna borba protiv mita, ko-rupcije i kriminala i obe}a-we da se, kona~no, otkrije koje {ta ukrao u posledwih 20godina. “Ja }u biti prvi pred-sednik vlade koji je to ura-dio”, kaè Tomislav Niko-li}.

S radikalima na vlastiEvropskoj uniji i Sjediwe-nim Dràvama ne}e biti lakokao sa prethodnim srpskim

vladama. Jer, nova srpska vlada do kraja }e sluìti nacio-nalnim interesima. Ni mawe ni vi{e.

R. V. S.



PPrivatizacija u Srbiji doìvqava svoju kulminaciju iulazi u finalni ~in pqa~ke privrede i naj{irihslojeva stanovni{tva. Otpu{tenim radnicima nude

se la`na obe}awa i la`ni socijalni programi kako bi sekupio socijalni mir. Razlika je samo u tome {to pqa~ka,sada u zavr{noj fazi, ima otvoren oblik najgrubqe kapita-listi~ko-razbojni~ke otima~ine srpskih fabrika. Govo-rili su Dinki}, \eli}, Vlahovi}... da }e privatizacija spa-sti ekonomiju na{e zemqe. Ekonomiju nisu spasili, a sta-novni{tvo od siroma{tva jo{ mawe. Niko ne beì od pri-vatizacije. Ona je nu`na. Ali ne u ovom obliku u kom se da-nas sprovodi u Srbiji.

Dok su se neki na kriminalan na~in bogatili, radnicisu ostajali bez posla, plate, socijalnog i penzionog osigu-rawa, bez egzistencije i perspektive. Kako sami radnicitako i ~lanovi wihovih porodica. Radnici su osiroma{e-ni, obespravqeni, a jedino {to èle je mogu}nost da po-{teno rade i dostojno ìve od svog rada.

[trajkom gla|u do svojih prava

Pregr{t je primera protesta radnika neuspe{no pri-vatizovanih fabrika. Setimo se doga|aja iz zrewaninskog“[inovoza” i tragi~ne smrti Radislava Stojanova, radni-ka tog preduze}a, koji su ustalasali ovda{wu javnost.

Bahato sprovedena privatizacija dovodi do toga da rad-nici svojim ìvotima brane zagarantovana prava.

Jo{ jedan primer je {trajk gla|u radnika “Jugoremedi-je”, “Robnih ku}a”, “Beka” ... Postoji jo{ puno ovakvih pri-mera gde su radnici zaposeli svoje fabrike i lokale i ni-su dozvoqavali nekim sumwivim bogata{ima, koji su za ma-le pare na sumwiv na~in kupili wihove firme, da u|u uiste. Poku{avali su da sa~uvaju ono {to je preostalo, ono{to novi vlasnici nisu rasprodali i oteli. Puno je onihkoji su se nakon namernog obezvre|ivawa preduze}a, za ma-lo para, “uspe{nom”privatizacijom, do~epali imovine ko-ja vredi mnogo vi{e.

Lo{ zakon o privatizaciji omogu}io je da se do|e do ova-ko tragi~ne situacije i po privredu i po radnike. Sumwi-va privatna lica, bez ikakve dràvne i dru{tvene kontro-le, postaju vlasnici preduze}a za male pare. U Srbiji nijebilo potrebno mnogo para da bi se do{lo u posed nekogpreduze}a ili fabrike. Dovoqno je bilo samo da imate re-ìmske prijateqe. Miodragu Kosti}u zvanom Kole je takobilo potrebno samo 3 evra da kupi tri fabrike {e}era.Jedna {e}erana jedan evro. Dodu{e, {okiranim i neupu}e-nim gra|anima reìm je to lepo pojasnio. Kole je ~ovek ko-ji ima para i, pored tri evra koliko je iske{irao, moèjo{ pone{to i da uloì.

Ponekad se cena privatizacionog subjekta enormno uma-wuje upravo zbog stavke u ugovoru kojom se novi vlasnik

obavezuje da u odre|enom periodu uloì odre|enu sumu uproizvodni proces, program socijalnog zbriwavawa radni-ka itd. Od socijalnog programa naj~e{}e ne bude ni{ta, anajavqena ulagawa (ako ih i bude) sigurno ne}e biti izyepa novog vlasnika, ve} iz proizvodnog procesa.

Nakon privatizovawa mnoga preduze}aprestala sa radom

Kontrola realizacije ugovora o preuzimawu firmi ilikupovine preduze}a na tenderu i aukciji je lo{a. Vlasnicikoji kupuju preduze}a nemaju imperativ obnavqawa i pove-}avawa proizvodwe, ve} smawewa broja radnika.

Simptomati~no je da mnogo preduze}a posluje lo{ijeposle privatizacije.

Nije mali broj ni onih preduze}a koja su nakon privati-zacije prestala sa radom. O~igledno da je i sam proces pri-vatizacije u krizi. Mora se pribe}i novim re{ewima uprilago|avawu metodama i tehnikama privatizacije, spe-cifi~nim za uslove srpske privrede pri izboru kupaca ko-ji ̀ ele i mogu da pove}aju kapacitete, oporave i razviju ku-pqena preduze}a.

Mora se tako|e poja~ati efikasna kontrola po{tovawaugovora o privatizaciji, jer }e ta preduze}a biti nosiociprivrednog razvoja.

Najve}i broj preduze}a privatizovan je 2003. godine, anajmawi 2005. godine (179 preduze}a ili 11 odsto). Mana ce-log procesa privatizacije jeste u tome {to se nije vodilora~una o ekonomskoj snazi novih vlasnika, nije se gledalasposobnost kupaca da realizuju daqi razvoj preduze}a, te senije pove}ala efikasnost privre|ivawa. Sve to odrazilose na porast nezaposlenosti i na pad zarada.

U Srbiji stopa nezaposlenosti iznosi 30 odsto, dok sekod zemaqa koje su pro{le tranziciju ona kre}e od 9 do 15odsto. Na tenderskoj prodaji uspe{nost iznosi 52 odsto, ana aukcijama iznosi 86 odsto, dok je putem trì{ta kapita-



Korisno zaKorisno za pojedincepojedince–––– propast zapropast za dràvudràvu

TTaammnnaa ssttrraannaa pprriivvaattiizzaacciijjee uu SSrrbbiijjii

PPii{{ee:: VVllaaddoo SSeekkuullii}}

la uspe{nost 57 odsto u odnosu ponu|enih – prodatih pred-uze}a. Osnovni razlog {to je tenderska prodaja na prvommestu po finansijskim efektima jeste taj {to se na ovaj na-~in prodaju veliki sistemi. Najmawi finansijski efektiostvareni su prodajom preko trì{ta kapitala.

Ako se ima u vidu da su prodata gotovo sva najboqa pred-uze}a, ostvareni finansijski rezultati su veoma skromni.Kada se sagleda petogodi{wi u~inak privatizacije u Sr-biji, a kada je re~ o dru{tvenom kapitalu, prodato je oko 2100 preduze}a a ostvareni prihod je oko 2,5 milijardi evra.Od toga oko 1,2 milijarde evra prodajom na tenderu, meto-dom aukcije, inkasirano je 840 miliona evra, preko akcij-skog fonda ostvaren je prihod od 590 miliona evra. Novog“gazdu” do 2009. godine dobi}e jo{ 1.000 preduze}a. Kada sepogleda koja su preduze}a prva prodata, vidi se da su to ov-da{we cementare, fabrike duvana itd. Sva pomenuta pred-uze}a prodata su stranim kupcima i od wih su dobijena naj-ve}a sredstva. Me|utim, koja sredstva? Moglo je i moralo jemnogo vi{e.

Nedovr{ena pri~a, koja ~eka svoj sudski epilog (na ~e-mu insistiraju nekada{wi poverioci ove firme), je proda-ja “Sartida”.

Me|u prvima su prodate i fabrike hrane koje su dobroposlovale, ali po{to “demokrate” mogu sve da upropaste,ni tu nije bilo problema. Tako je broj mlekara u Srbijismawen za pet, a sve je upropastio jedan te isti vlasnik.

Prema nepotpunim podacima Agencije za privatizaci-ju, oko 280 slu~ajeva raskinutih ugovora odnosi se na neiz-vr{ene ugovorene obaveze, {to je oko 15 odsto svih priva-tizacija. Najpoznatiji slu~ajevi su: “Putnik”, “Jugoremedi-ja”, {aba~ka “Za{tita biqa”, “@upa – Kru{evac”, “MinelElvo”, “Kwaz Milo{“... U nekim slu~ajevima bilo je mogu-}e na}i novog gazdu. Me|utim, u velikom broju zavr{ilo seste~ajem.

Ste~aj je specijalnost “ùte demokratske vlasti”. Ste-~ajni upravnik se imenuje iz wihovih redova, koji zatim podobijenom nalogu vr{i rasprodaju pozitive preduze}a, po-stavqa svoje kadrove, otpu{ta zaposlene... Bogate se svi, odste~ajnog upravnika do wegovih savetnika i strana~kih ko-lega.

Armija obespravqenih

Privatizacija srpskih preduze}a moè se najboqe pri-kazati kroz primer privatizacije preduze}a “Minel Elvo”,

Beograd. Ovo preduze}e sa sedi{tem na Novom Beogradu –To{in bunar, godinama je uspe{no poslovalo, a pred priva-tizaciju je pokazalo pozitivan zavr{ni ra~un. Zarade suredovno ispla}ivane. Ugovor o prodaji dru{tvenog kapita-la metodom javne aukcije zakqu~en je 5. decembra 2006. godi-ne izme|u Agencije za privatizaciju i kupca Du{imira Za-bunovi}a, “kontroverznog” biznismena iz Beograda. Odpreuzimawa preduze}a od strane Zabunovi}a i wegovog me-nayerskog tima nastaju problemi u isplati zarada i obezbe-|ivawu kontinuiteta poslovawa. Sindikat “Minel Elvo”,na ~elu sa predsednikom Aleksandrom ôkarevi}em, u vi-{e navrata je poku{avao da razre{i probleme sa novimvlasnikom, ali bez uspeha. Agencija za privatizaciju oglu-{ila se na zahtev sindikata da se izvr{i kontrola po{to-vawa Aneksa 1 kupoprodajnog ugovora, stavqaju}i se nastranu Zabunovi}a.

ôkarevi} koji je ina~e i predsednik upravnog odboramalih akcionbara najpre je suspendovan, a onda mu je uru~eni otkaz. Kada su svi rokovi iz kupoprodajnog ugovora pro-{li, a ni{ta iz tog ugovora nije ispo{tovano, radnici suse organizovali i posledwa 3 meseca nisu dozvolili Zabu-novi}u i wegovom menaymentu da ulaze u firmu. Za{titi-li su prodaju robe na zalihama i sami organizovali proiz-vodwu. Tek nakon izno{ewa ovih podataka za skup{tin-skom govornicom od strane poslanika Srpske radikalnestranke, kupoprodajni ugovor je raskinut.

A {ta }emo sada sa pri~iwenom {tetom preduze}u iradnicima od strane Zabunovi}a?! Radnici su tuìli Za-bunovi}a, a {ta }e uraditi Agencija, vide}emo. Koliko jejo{ ovakvih primera u Srbiji ?!

Da se novi vlasnici pona{aju bahato i osvetni~ki poka-zuje i primer firme “Posavina” iz Obrenovca, koja je ima-la ekskluzivne lokale u centru Obrenovca i bavila se tr-govinom. Sada radnika ima sve mawe i lokali su prazni iliizdati. Novi vlasnik firme, Slavi{a Puri}, posle dono-{ewa re{ewa Trgovinskog suda u Beogradu kojim je usvoje-na privremena mera kojom se tuènom preduze}u “Posavi-na A.D.” od strane zaposlenih, zabrawuje otu|ewe nepo-kretnosti preduze}a, radnicima dele otkaze. Otkaze je do-bilo 19 radnika uz pomalo ~udna obrazloèwa. Kao naj~e-{}i razlog navodi se da je doti~ni ili doti~na 3 sata odsu-stvovao s posla. Interesantno da je, na primer, Zorica Su-ji} dobila otkaz jer je odbila da bude poslovo|a dok je Sne-àna Markovi} isti prihvatila, ali ipak se na{la na ulici.

Gde su tu prava radnika, uloga sindikata i gde je tu prav-da?! Radnici su tuìli vlasnika, Slavi{u Puri}a, i tra-ìli isplatu prekovremenog rada, naknadu za nekori{}e-ni godi{wi odmor u 2007. godini, kao i za neispla}eni re-gres za 2007. Traìli su samo ono {to im zakonom pripada.Jo{ jedna slika i prilika privatizacije u Srbiji.

A koliko je jo{ onih poniènih, obespravqenih radni-ka koji iz straha trpe ponièwa i uskra}ivawe qudskihprava, kao i prava na rad? Sudovi su zatrpani tu`bama rad-nika, ni{ta se ne preduzima, vreme prolazi a mnogi ovakvislu~ajevi zastarevaju. Oni obespravqeni koji su imali ma-lo i bili tim zadovoqni, sada nemaju ni{ta, a oni bogatikoji imaju sve, sada su jo{ bogatiji.

Novine su pune konkretnih primera o neuspe{nim pri-vatizacijama. Niko ne spori da je privatizacija neophodna,ali ne na ovakav na~in kada svega ima a ponajmawe stvarnognovca koji se daje za kupovinu i ulaè u proizvodwu. Nijeciq samo prodati i javnosti ponosno saop{titi koliko jepreduze}a privatizovano, ve} je ciq da preduze}a nastavesa radom jo{ uspe{nije nego do tada, da radnici imaju ve}eplate a dràva od toga neku korist, a ne samo pojedinci.



“Ne znam da li }u pre da umrem od gladi ili od stida. Dabih preìvela, moram da se hranim u narodnoj kuhiwi, asvaki put kada tamo po|em, toliko mi je neprijatno da bihnajradije u zemqu propala. Idem ulicom pognute glave, kaokrivac, jer imam ose}aj da u tim trenucima svi qudi u menegledaju i o meni pri~aju. Svaki put se zakunem da ne}u vi-{e, pa taman crkla, ali glad me natera. I tako iz dana u dan,ponièwe za ponièwem”, kaè za “Veliku Srbiju” Qu-binka Petrovi} iz Velike Plane. Qubinka ni ranije nijeuìvala u izobiqu. Pre bi se moglo re}i da je ~itavog ì-vota te{ko ìvela. Ali, mogla je da radi i pone{to zara-di. Dovoqno da se sastavi kraj s krajem. I dovoqno da seodràva nada u neko boqe sutra. Sve dok vlast u Srbiji ni-su uzele takozvane demokratske stranke, predvo|ene mini-strima koji se javno hvale da za godinu dana zarade 11 mili-ona evra, dok im narod gladuje.

Od tada, Qubinka je prvo ostala bez posla, a onda ju jeglad naterala u narodnu kuhiwu, u, kako sama kaè, “najve}eponièwe” koje je doìvela.

“Sram ih bilo, {ta od nas uradi{e” – uz uzdah koji se te-{ko rastaje od sirotiwom izmu~enog tela govori Qubinka.“Obe}avali su blagostawe, a jadni narod im poverovao. Ne-deqama sam hodala po ulicama i kao luda lupala kutla~ompo {erpi. A oni nas tako prevari{e. Kad se setim tih danai svoje vere u dosovska obe}awa, pojedem se od muke. Najra-dije bih onom {erpom samoj sebi po glavi lupala”.

Qubinka je samo jedna od nekoliko stotina nesre}nikau Velikoj Plani i preko 70.000 u “evropskoj” Srbiji koji seredovno ili s vremena na vreme hrane na kazanima narodnekuhiwe. Jedan dan – dve kutla~e pirin~a, drugi – pasuq bezmesa, tre}i – mesni narezak, ~etvrti.... I, da ne zaboravimo,svaki dan po dva-tri par~eta hleba. Dovoqno da se nekakopreìvi do ve~erweg Dnevnika nadlagivawa na nacional-noj televiziji, u kojem se Tadi}, Dinki} i \eli} utrkuju ko}e gra|anima, koje je wihova vlast opqa~kala, dati vi{eobe}awa koja nije mogu}e ispuniti. Samo da ne glasaju za ra-dikale, ve} za wih, Evropejce punih stomaka.

“Da li neko moè da zamisli kako se ja jadno ose}am dokgladna, na kau~u koji je star trideset godina i sa televizo-ra koji sam kupila jo{ kad je Tito umro, slu{am to wihovoblebetawe o evropskom standardu i blagostawu” – pita seova skromna, teretom siroma{tva pritisnuta èna, i samaodgovara “Moè samo onaj ko je u mojoj koì”.

Srbiju pritisla glad i bezna|e

Prema zvani~nim podacima, a oni uvek ulep{avajustvarno stawe, u Srbiji najmawe 800.000 qudi ̀ ivi u nepod-

no{qivoj bedi. Ve}oj ili sli~noj Qubinkinoj. Wihova me-se~na primawa ne prelaze statisti~ku granicu siroma-{tva od 72 evra mese~no. Za jedan hleb, litar mleka, litarjogurta i dve {oqe kafe dnevno.

Dovoqno. Pod uslovom da nesre}nik, kao potpredsednikvlade Srbije Boìdar \eli}, spava kod tetke na kau~u. Ida nema decu, porodicu, roditeqe.... Nikog osim tetke i Bo-risa Tadi}a. Da ne pu{i i ne pije, nigde ne izlazi, ne kori-sti ode}u i obu}u, ne ~ita novine, ne kupuje pastu za zube... atetka dobila sedmicu na bingu, pa ne traì ni dinara zastruju, vodu, telefon... To je rezultat dosovskih “reformi,tranzicija i evroatlantskih integracija” koje su po~ele 5.oktobra 2000. godine paqewem dràvnog parlamenta i dr-àvne televizije, zauzimawem policijskih stanica i na-silnim ru{ewem ustavnog predsednika Republike.

Rezultat tih reformi su ~etiri miliona ili pedesetodsto stanovnika Srbije koji, prema zvani~nim podacima,ìve u siroma{tvu. I jo{ milion i po onih koji nisu siro-ma{ni, ali zara|uju mnogo mawe nego {to im je potrebno zapristojan ìvot.



Srbija Srbija na kazanuna kazanunarodne kuhiwenarodne kuhiwe

DDookk TTaaddii}}eevvii mmiinniissttrrii,, EEvvrrooppeejjccii ppuunniihh ssttoommaakkaa ii bbaannkkoovvnniihh rraa~~uunnaa,, ppqqaa~~kkaajjuu mmiilliioonnee eevvrraa,, nnaarroodd ggrrccaa uu ssiirroommaa{{ttvvuu

PPii{{ee:: DDuu{{aann MMaarrii}}

Me|u wima je i bra~ni par Zlatkovi} iz Pe}i i VelikePlane. Ni oni sami vi{e ne znaju odakle su. Mom~ilo, di-plomirani inèwer, i Nade`da, komercijalista, ve} osamgodina uzalud ~ekaju da ih pozovu iz Zavoda za zapo{qava-we i ponude im bilo kakav pristojan posao. U me|uvremenu,snalaze se na raznorazne na~ine da bi preìveli i i{ko-lovali sina i k}erku, odli~ne studente.

“Supruga i ja trenutno preprodajemo posteqinu i razneodevne predmete”, kaè Mom~ilo, koji s ponosom, ali i ne-skrivenom ironijom, navodi podatak da je po proseku ocenaiz stru~nih predmeta jedan od desetak najboqih studenata uistoriji [umarskog fakulteta u Beogradu. “Od mesta domesta, od kolektiva do kolektiva, pa {ta prodamo. Bude da-na pa ne zaradimo ni dinara. A kad se vratimo ku}i i upa-limo televizor, u wemu nas svako ve~e do~ekaju dosovskiministri i portparoli sa pri~om o otvarawu novih radnihmesta i desetinama hiqada qudi koji su, otkako su \in|i}i Ko{tunica Srbiji uzja{ili na grba~u, navodno dobiliposao. Razbacuju se pri~om o radnim mestima, kao mali \o-kica klikerima. A ja nikako da sretnem nekog koga su zapo-slili”.

Zlatkovi} podse}a da su Demokratska stranka i G-17 mi-nus uo~i posledwih parlamentarnih izbora, u januaru 2007.godine, obe}ali otvarawe milion novih radnih mesta. Me-

|utim, za godinu dana wihove vladavine broj nezaposlenihu Srbije se – pove}ao.

“I socijalisti su znali dobro da laù i obe}avaju, alisu za ove mala deca”, nagla{ava Zlatkovi}, jedan od preko6.000 radnika iz Velike Plane koje je vlast sa wihovih rad-nih mesta isterala na ulicu. I jedan od 12.000 diplomira-nih inèwera u Srbiji koji u ovom trenutku ~ekaju na bi-roima za zapo{qavawe.

Gladno svako osmo dete u Srbiji

Brojka od 800 hiqada qudi u Srbiji koji su vi{e gladninego siti, jer ̀ ive ispod linije siroma{tva (72 evra mese~-no) deluju zapawuju}e. Ali jo{ vi{e zaprepa{}uje podatakkoliko je malo potrebno da oni ne bi ìveli u bedi. I ko-liko to malo nismo spremni da u~inimo. Kad bi svaki sta-novnik Srbije od svojih prihoda za tu svrhu izdvojio samopo 2,1 odsto od linije siroma{tva (jedan i po evro), ta bedabi bila iskorewena.

Za izostanak ove solidarnosti najodgovornija je vlast,koja se mnogo vi{e brine da li weni milioneri tog danaimaju “povoqan poslovni ambijent”, odnosno uslove da na-stave sa pqa~kawem gra|ana Srbije i zarade novi milion,nego da li je pet ili {est stotina hiqada qudi tog jutraostalo bez doru~ka. Jer nisu imali {ta da jedu. A me|u si-rotiwom za koju je hleb luksuz najvi{e je dece.

Mla|i od 18 godina ~ine 23 odsto stanovni{tva Srbijei skoro 30 odsto onih koji su siroma{ni. U isto vreme dok



U Beogradu 300 000 siromahaPrema grubim procenama, najvi{e siroma{nih ìvi u centralnoj Srbiji, zatim u Vojvodini, dok je pro-

centualno najmawe siroma{nih u Beogradu. U glavnom gradu Srbije ima preko 300 hiqada siromaha. Me|u wima je najvi{e penzionera, oko 160 hiqa-

da. Korisnika socijalne pomo}i i de~ijeg dodatka je oko 50 000. U dru{tvu s wima je najmawe 25 000 Roma i50 000 Beogra|ana koji nisu u mogu}nosti da sami pla}aju ra~une za komunalije, struju i vodu.

se Boà \eli} iz DS, potpredsednik Vlade, hvali time{to je za dve godine uspeo da napqa~ka 11 miliona evra, sva-ko osmo dete u Srbiji ̀ eqno je da se najede hleba. Obi~noghleba. Samo da zatrpa glad. Kad bi se Tadi}ev ministar u tusvrhu odrekao polovine opqa~kanih para, a wegov primersledila jo{ samo trojica dosovskih milionera, taj novacbio bi dovoqan da u slede}ih godinu dana nijedno dete u Sr-biji ne bude gladno.

Prema istraìvawu Instituta za socijalnu politiku uBeogradu, oko 600 000 de~aka i devoj~ica u Srbiji te{ko jepogo|eno bedom. Sva ova deca rastu bez adekvatne zdrav-stvene za{tite, sa smawenim ili potpuno zapostavqenimhigijenskim navikama, bez kulturnih sadràja i sportskihaktivnosti. Dete koje gladuje iz dana u dan nema ni ̀ equ nisnagu da tr~i za loptom. [to je najtragi~nije, deca koja od-rastaju u bedi obi~no trpe i velike posledice po mentalnozdravqe, pa nose pe~at do kraja ìvota.

Retko pro|e dan a da neko od “glavowa” iz Beograda gle-daocima televizije ne ispri~a tu`nu pri~u o natalitetu uSrbiji i tu pri~u ne zavr{i bajkom o naporima koje drà-va ulaè da pobedi belu kugu. Predizborni programi DS iG-17 redovno su zatrpani obe}awima budu}im majkama.

[ta od tih obe}awa ostane u stvarnosti pokazuje pri-mer Nata{e Kalinovi} koja ìvi u Starom Selu, na sto-tom kilometru autoputa od Beograda prema Ni{u. Nata{aje imala dve devoj~ice i za wih redovno primala de~iji do-datak. Onda su ona i wen suprug Veran odlu~ili da imajujo{ dece. Kad im se rodila tre}a k}erka, smatrali su daimaju pravo i na tre}i de~iji dodatak. Tako pi{e i u zako-nu. Me|utim, Kalinovi}i su dobili re{ewe da im se ukidai de~iji dodatak koji su primali za prvo dvoje dece.

“Moj mu ̀i ja ̀ ivimo u istoj ku}i u kojoj smo ̀ iveli doksmo imali dvoje dece”, kaè Nata{a. “Oboje smo i daqe, kaoi ranije, bez posla i bez drugih stalnih primawa. Promeni-lo se jedino to {to smo dobili jo{ jedno dete. A ubrzo po-sle wegovog ro|ewa, dobili smo i re{ewe u kojem pi{e daubudu}e ne}emo dobijati ni dodatak koji smo dobijali zadvoje prve dece. Dràva nas je kaznila {to smo rodili itre}e dete”.

Nata{a i Veran su se ̀ alili, predmet je stigao i do Vr-hovnog suda, ali kazna zbog ro|ewa male Isidore nije uki-nuta.

Kad se strategija i stvarnost posva|aju

Srbija ima i Strategiju za smawewe siroma{tva. Leppapir, za ukras. U wemu pi{e da }e do 2010. godine broj si-roma{nih u Srbiji biti prepolovqen. Problem je {to sustrategija i stvarnost u stalnoj sva|i. Strategija ide {u-mom, pa se sapli}e, a stvarnost drumom. Zato sada u “demo-kratskoj” i “evropskoj” Srbiji, koju Tadi} vodi u svetlu bu-du}nost (to se sad zove Evropska unija), ima tri puta vi{ekorisnika socijalne pomo}i nego u vreme “zloglasne” vla-davine Milo{evi}a i radikala pre osam godina.

Vesna Ogwevi}, prognanik iz okupirane RepublikeSrpske Krajine, sa muèm i troje maloletne dece ìvi ukolektivnom centru u Krwe{evcima. Iako joj je jedno dete,upravo zbog lo{ih uslova za ìvot, obolelo od bronhiti-

sa, Elektrovojvodina im je ve} nekoliko puta iskqu~ivalastruju. Jedini izvor toplote u baraci u kojoj je, zbog drvenekonstrukcije, zabraweno loèwe vatre.

“Jednom su nam struju iskqu~ili kad je temperatura bi-la {est stepeni ispod nule”, kaè Vesna. “Tri dana pre to-ga mu ̀mi je oti{ao u Ni{ da poku{a da na|e posao na ne-koj gra|evini. Ostala sam sa decom i dvesto dinara u nov~a-niku, koje sam zaradila ~iste}i jedan stan. Za taj novac samjedan dan detetu kupila lek, a oni slede}eg dana do{li datraè da im platim struju. Kad su je iskqu~ili, bilo je to-liko hladno da su mi deci ruke pomodrele od hladno}e”, go-vori Vesna.

Poniàvaju}i uslovi ̀ ivota i patwa svakodnevni su sa-putnik i Vesnine kom{inice i zemqakiwe iz Knina, NadeDragojlo.

“Nigde ne radim. Mu ̀mi je te{ko oboleo, pa nije radnosposoban. Dva puta se {logirao. Jednom u Krajini, na rati-{tu, drugi put ovde u izbegli{tvu. Sramota me je re}i, alinas troje ìvimo od 12.000 mese~no, koliko nam k}erka za-radi rade}i kao konobarica”.



U Srbiji vi{e od 200 000 robovaZvani~no, u Srbiji je nezaposleno milion qudi, {to je skoro 30 odsto radno sposobnog stanovni{tva. Me-

|u wima je 48 odsto mladih.Prema proceni Saveza sindikata Beograda, oko 50.000 qudi u Beogradu, a preko 150.000 u Srbiji, redovno

dolaze na posao i rade, iako za svoj rad mesecima ili, ve}inom, godinama ne primaju ni dinara.

UUistoriji politi~kih partija Srbije, pa i Evrope, jed-no od bitnih pravila je da se udruùju oni koji su me-|usobno najsli~niji. U borbi za politi~ku dominaci-

ju ujediwuju se, uglavnom, partije u ~ijim programima nemasu{tinskih razlika. Kada su u pitawu predizborne kampa-we partija koje ~ine koaliciju, ovo pravilo skoro da nemaizuzetaka.

Na vi{estrana~koj politi~koj sceni Srbije, najve}upartijsku i vlastodrà~ku sli~nost i uzajamnu solidar-nost pokazale su Demokratska stranka i G-17 plus. Ove dvepartije i wihovi najistaknutiji predstavnici nalaze se uvrhovima vlasti Srbije otkako je, 5. oktobra 2000, do{ao nascenu takozvani dosovski reìm, odnosno vlast koja sebeozna~ava kao demokratsku. Oni, kao takvi, oli~avaju po-sledwih osam godina srpske demokratije, koje, ukoliko ho-}emo da ih ta~no imenujemo, moramo ozna~iti kao osam go-dina dosokratije ili – mafiokratije!

U najkra}em, Srbija je za tih osam godina, po mnogimekonomskim pokazateqima, spala na posledwe mesto uEvropi! Po kriminogenosti, odnosno mafija{tvu, Srbijaje na prvom mestu u Evropi! Ovi sramni, poraàvaju}i, tra-gi~ni pokazateqi dosovske mafija{ke vlasti, potvr|enisu mnogim evropskim statistikama. No, to nije sve! Za tihosam godina wihove vlasti kao takve, Srbi su ve} izgubilitri dràve! Prvo su ̀ iveli u Saveznoj Republici Jugosla-viji, potom u Dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore, za-tim samo u Srbiji, a sada u Srbiji – bez Kosova! I ko zna ukakvoj provaliji }e zavr{iti wihov put koji oni nazivaju“evropskim i demokratskim”!? I ko zna koliko }e jo{ sto-tina hiqada mladih i obrazovanih pobe}i iz Srbije!? I kozna koliko }e jo{ stotina hiqada zaposlenih ostati bezposla u Srbiji!? I ko zna koliko }e oni jo{ lagati, zamaja-vati, poniàvati i pqa~kati srpski narod!?

U politi~kom vi{estrana~ju Srbije, posebna speci-fi~nost, veliko ~udo, a mnogi tvrde i najve}e zlo je upravostranka pod {ifrom G-17 plus. Iako je registrovana prvokao nevladina organizacija koja okupqa razne stru~waketobo ̀najve}eg ranga, takozvane eksperte, ona u svim po-stoktobarskim vladama kontroli{e bitne dru{tvene sek-tore i firme, pogotovo ekonomsko-finansijske tokove.

Prvo da vidimo u ~emu se ogleda stru~nost ove vrste sa-mozvanih eksperata. A prvi i najve}i me|u ovim samopro-gla{enim stru~wacima svakako je wihov {ef Mla|anDinki}. Shvativ{i da u nauci nema {ta da traì i da mume|u stru~wacima nije mesto, po~eo je da se svim sredstvi-ma bori za vlast i neku mo}nu politi~ku funkciju.

Ovaj nekada{wi asistent, ni u ~emu dokazani stru~wak,dao je, ipak, jedinstven doprinos antologiji politi~kefarse i licemerja. Naime, on i grupa istomi{qenika agre-sivno nastupaju na politi~koj sceni pod sloganom “Stru~-nost iznad politike!” Da apsurd bude nezamisliv, a farsakompletna, ova organizacija takozvanih stru~waka na mno-ge funkcije dovodi nestru~ne kadrove.

A {ta Mla|an Dinki} misli o sebi i svojoj stru~nostikoju, u politi~kom samoreklamirawu, stavqa u prvi plan?On je, po svojoj nemilosrdno objektivnoj samokriti~nosti,kao ekonomski ekspert, svakako daleko ispred nobelovcaMiltona Fridmana! Ovaj poznati i priznati nau~nik uoblasti ekonomije, javno je priznao neke svoje zablude igre{ke u procewivawu ekonomskih tokova. Naime, ovaj no-belovac je ranije smatrao da su privatizacija i trì{tekao odlu~uju}i privredni regulator bitni preduslovi zaekonomski napredak takozvanih “zemaqa u tranziciji”. Ka-da je sagledao rezultate ovih i ovakvih privrednih proce-sa u “zemqama tranzicije”, Milton Fridman je bitno kori-govao svoja ranija uverewa i javno izneo bitno druga~ijashvatawa. On se javno distancirao od nekih principa neo-liberalne ekonomije, pre svega iskqu~ewa dràve iz regu-lacije osnovnih ekonomskih tokova. Kada je sagledao eko-nomske i druge rezultate brze privatizacije u zemqamatranzicije, zauzeo je ~vrsto uverewe da je u ekonomskim po-slovima te vrste upravo najva`nija pravna regulativa odstrane dràve. Ukoliko, pri tome, tvrdi nobelovac Mil-ton Fridman, izostane vladavina zakona, mafija }e zavla-dati ne samo ekonomijom, nego i dràvom!



S kim si S kim si –––– takav si!takav si!•• Nesumwivo najsumwivije su dinki}evsko-tadi}evske izborne parole u stilu ““evropski put ne-

ma alternativu””! Ovaj i ovakav wihov partijsko-propagandni vokabular neodoqivo podse}ana partijsko papagajisawe kardeqevsko-titovskih skutono{a u Srbiji koji su decenijama po-navqali, ““samoupravqawe nema alternativu””, ““nesvrstanost nema alternativu””, ““ZUR nemaalternativu””, ““Titov put nema alternativu””! Ovako ne{to zaista bi bilo farsi~no da ni-je toliko tragi~no! Vaqda, jedino smrt nema alternativu, a pred ̀ ivim ~ovekom uvek posto-ji vi{e raznih puteva i vi{e razli~itih re{ewa

PPii{{ee:: MMiilloo{{ MMaarrkkoovvii}}

Ova i ovakva wegova uverewa i vrlo ubedqive procene,drasti~no su se ostvarile upravo u Srbiji, ~ijim je ekonom-skim tokovima suvereno dirigovao propali asistent Mla-|an Dinki}. Naàlost, ovaj ni u ~emu dokazani stru~wak, usvom nakaradnom shvatawu ekonomskih zakonomernosti,nije bio usamqen. U kompletnoj destrukciji srpske privre-de, obilato su mu pomagali stru~waci istog dinki}evskogranga, Miroqub Labus i Boìdar \eli}. Ni jedan, ni dru-gi, ni tre}i, pre dolaska na vlast nisu imali nikakav smi-sleni anga`man u poslovima privrede, a kada su zajahalivlast, sami sebe su proglasili za eksperte i kompletnu srp-sku privredu doveli u o~ajawe.

Zahvaquju}i wihovoj neoliberalnoj ekonomskoj filo-zofiji, skoro milion qudi u Srbiji ostalo je bez hleba.Ekonomski su, takore}i, izumrli celi regioni i gradovi.Simbol [umadije, jedan od najlep{ih i najbogatiji prede-la u Srbiji, podru~je Gruè, sada nazivaju “Dolinom glad-nih”. Kao privredno mrtve ve} ozna~avaju nekad industrij-ski najrazvijenije gradova kao {to su Kragujevac, Vaqevo,Zrewanin i drugi.

Procena Miltona Fridmana da }e, ukoliko izostane dr-àvna, zakonska regulativa ekonomskih kretawa, ako se sveprepusti }udima trì{ta i me{etarewu crnoberzijanaca,kojekakvih tajkuna i mafija{a, onda i kompletna vlastpre}i u wihove ruke – najubedqivije i skoro u potpunostise ostvarila upravo u Srbiji. Zato mnogi tvrde da G 17 plus,zajedno sa onima koji sebe nazivaju “proevropskim, demo-kratskim snagama”, vode bukvalno pqa~ka{ki rat protivsrpskog naroda. Naàlost, mnoge ~iwenice opravdavajuovakve ocene i tvrdwe. A li~no bogatstvo onih koji pred-vode ekonomsko i socijalno uni{tavawe Srbije, meri se de-setinama i stotinama miliona evra! A sve ste~eno na muka-ma srpskog naroda i wegovom ekonomskom uni{tavawu!Svi pomenuti i mnogi drugi wima sli~ni, sve do svoga ula-ska u demokratsku dosovsku vlast pripadali su kategorijilumpen-proleterijata!

Eto, ovih dana saznajemo da je biv{i gradona~elnik Be-ograda, za svoj nepun mandat, ostavio desetine milionaevra, desetine deviznih kwiìca i jo{ neotvorene sefoveu bankama u kojima ne ~uva, vaqda, neke fotografije! Name-}e se pitawe kada neko za kratko vreme na politi~kojfunkciji za sebe zgrne toliko bogatstvo, koliko li je jo{toga oti{lo u kasu partije koja stoji iza wega, koliko we-govim saradnicima u tome poslu, odnosno kriminalu, i ko-liko li samo Beogra|ane ko{ta wihov “proevropski i de-

mokratski” predsednik. Koliko li }e jo{ Beogra|ani, od-nosno Srbi u celini, pla}ati svoje iluzije da ih sada{we“demokratske i proevropske snage” vode u evropske i evro-atlantske integracije!? Daleko pre, daleko osnovanije ita~nije, taj i takav wihov put, to i takvo wihovo vo|ewe irukovo|ewe, mora se ozna~iti kao o~igledno mafija{tvo,zamajavawe, lagawe i poniàvawe sopstvenog naroda!

Kako to da i pored svih tragi~nih pokazateqa Dinki}e-vog dirigovawa srpskom ekonomijom, ovaj samozvani eks-pert i {ef stranke G-17, ne izlazi ni iz jedne vlade, od2000. godine!? Svi wegovi rezultati ga drasti~no kompro-mitiju! A kada bi se, samo sa naslovnih strana novina za po-sledwih osam godina, pobrojali svi naslovi u kojima se tvr-di da je Dinki} lagao ili u~estvovao u raznim kriminoge-nim rabotama, bila bi to podebela kwiga, a verovatno bitrebalo i vi{e tomova!

Jo{ je apsurdnije pitawe, kako to da Dinki}, ~ija eko-nomska politika oli~ava uni{tavawe Srbije, dobija me|u-narodne nagrade upravo za svoj navodni doprinos srpskojekonomiji! Ko tu koga i za{to nagra|uje!? Kakva je, pri to-me, uloga MMF-a, drugih bankarskih organizacija i krup-nog me|unarodnog kapitala!? Mo`da Dinki}, preko le|asrpskog naroda, ostvaruje wihove interese i za to biva na-gra|en!? Mo`da je upravo on wihov glavni favorit u sva-koj srpskoj vladi!?

Dinki}eva vizija Srbije

Mo`da Dinki} ostvaruje zakqu~ke najuticajnijihevropskih organizacija koje su zvani~no zakqu~ile da Sr-biju treba “iskqu~iti iz svih tokova evropskog razvoja”!?Uostalom, Dinki}ev partijski saradnik, savetnik za spoq-nu politiku stranke G-17 plus, Milan Pajevi}, prisustvo-vao je u Bratislavi na Konferenciji NATO pakta o pro-{irewu ove vojne alijanse, kada je bukvalno zakqu~eno –“Srbija mora trajno da bude iskqu~ena iz evropskog razvo-ja!” Ovo, izme|u ostalog, navodi Vili Vimer, tada predsed-



nik Parlamentarne skup{tine OEBS-a, u svom izve{taju,odnosno pismu tada{wem nema~kom kancelaru Gerhardu[rederu. Ina~e, na tom sastanku u Bratislavi, samo su po-tvr|eni evropski i ameri~ki stavovi, davno i dugoro~noutvr|eni. Opravdano je NATO bombardovawe Srbije i po-tvr|eno da za Srbe i Srbiju ne vaè nikakvi, ni me|unarod-ni, ni evropski, ni ameri~ki pravni principi!

Ne sme i ne moè biti nikakvih, ni pravnih ni humani-sti~kih principa koji bi bili prepreka “za obezbe|ivawenesmetanog vojnog prisustva Sjediwenih Ameri~kih Drà-va na teritoriji Srbije”. Eto, takav je bio stav i zakqu~aknajuticajnijih me|unarodnih, odnosno evropskih i ameri~-kih faktora, kada je Srbija i srpski narod u pitawu! Za ta-kve nepokolebive ameri~ke i evropske stavove znaju vrlodobro i Boris Tadi} i Mla|an Dinki} i sva wihova “demo-kratska i proevropska” partijska polubra}a!

Drugim re~ima, evropski i ameri~ki mo}nici, na tomsastanku samo su preformulisali poznatu nacisti~ku pa-rolu –“Srbija mora umreti!” (Serbien muss sterben!”). Sve toi dosta sli~nog navodi Vili Vimer u svom izve{taju Ger-hardu [rederu koga, ina~e, Boris Tadi} ozna~ava kao svogprijateqa i prijateqa Demokratske stranke. Znamo i to daje me|u glavnim gostima DS na wenoj izbornoj konferenci-ji, kao Tadi}ev li~ni prijateq, prisustvovao i Gerhard[reder. Naravno, nema u tom prisustvovawu ni~eg lo{eg,naprotiv, ali sumwe u prirodu i politi~ku svrhu toga pri-jateqstva, sasvim su umesne.

No, nesumwivo najsumwivije su dinki}evsko-tadi}evskeizborne parole u stilu “evropski put nema alternativu”!Ovaj i ovakav wihov partijsko-propagandni vokabular neo-doqivo podse}a na partijsko papagajisawe kardeqevsko-ti-tovskih skutono{a u Srbiji koji su decenijama ponavqali,“samoupravqawe nema alternativu”, “nesvrstanost nemaalternativu”, “ZUR nema alternativu”, “Titov put nema al-ternativu”! Ovako ne{to zaista bi bilo farsi~no da nijetoliko tragi~no! Vaqda, jedino smrt nema alternativu, apred ìvim ~ovekom uvek postoji vi{e raznih puteva i vi-{e razli~itih re{ewa.

Kada bi danas, bilo kog iole ozbiqnog privrednika,istinski stru~nog ekonomistu, ukoliko nije Dinki}ev par-tijski podanik, upitali da li zaista veruje u Dinki}evustru~nost i wegovu ekonomsku politiku, taj bi se najvero-vatnije na{ao uvre|en, po{to se najubedqiviji odgovor na-lazi na svakom koraku u Srbiji. Pogledajte samo {ta je u~i-

nio sa srpskim bankarskim sistemom! Ina~e, Dinki} je,kao {to je poznato, u Narodnu banku SRJ nasilni~ki upaosa heklerima i drugim dugim cevima, zajedno sa dosovskimistomi{qenicima. Tako ne{to neodoqivo podse}a na Le-winovo pqa~kawe ruskih banaka, kada su ga iz Nema~ke ot-premili da, zajedno sa svojim boq{evicima, usre}uje ruskinarod!

Posledice su tragi~no jasne i odavno poznate. Srbi iSrbija jo{ ~ekaju da utvrde posledice dinki}evskog usre-}ivawa i stru~nosti samozvanih eksperata iz G-17 plus!Jo{ u Srbiji nije izvr{ena nijedna ozbiqnija privatiza-cija, a da Dinki} i wegovi partijski saborci, Evropejci idemokrate, nisu javno prozvani za prevare i pqa~ku! Uosta-lom, gde su te silne milijarde koje je biv{i reìm ilegal-no izneo na Kipar, kako je ~esto i gromoglasno tvrdio upra-vo Mla|an Dinki}!? On se, odmah po svom dolasku na vlast,dao u poteru za tim parama, i ba{ kada smo se poradovali da}emo malo ̀ ivnuti kada ih prona|e, Dinki} je odjednom za-}utao. Morao je kao transparentan ekspert da obavesti srp-sku javnost o rezultatima svoje potrage!

Ovih dana moè se, od upu}enih cinika, ~uti zajedqivatvrdwa da je jedna Dinki}ka, u onoj jednopartijskoj Skup-{tini Srbije, kao funkcioner bila zaduèna za kardeqi-zaciju Srbije, odnosno sprovo|ewe famoznog i tragi~nogKardeqevog ZUR-a! Ovi razlo`ni cinici dodaju da je ve}isuvi{e mnogo da opet neki Dinki} bude glavni dirigentprivatizacije srpske privrede! Razlo`ni se samo pitaju{ta je nakaznije i po Srbiju pogubnije – biv{a kardeqiza-cija, ili sada{wa, opet dinki}evska privatizacija!?

Sigurno je samo da niko normalan u Srbiji nema na osno-vu ~ega verovati u stru~nost Mla|ana Dinki}a, ili bilokakvo wegovo znawe izvan politikantstva i li~nih inte-resa! Zato je jo{ ve}e i te{ko obja{wivo ~udo da jednom ta-kvom Mla|anu Dinki}u, kao jedan od retkih, veruje aktuel-ni predsednik Srbije Boris Tadi} i wegova Demokratskastranka. Oni ga ~ak tretiraju kao jednog od glavnih igra~ai wima samim najsli~nijeg u zajedni~koj izbornoj trci kavlastodrà~kim poloàjima! Zbogom, pameti!



UUsmeno preno{ewe istorijskih ~iwenica, predawa,verovawa, obi~aja, pravila pona{awa koja se prenosesa pokolewa na pokolewe defini{e se imenicom

ènskog roda koja glasi – tradicija.Svako pleme, etni~ka grupa, narod koji danas ̀ ivi na za-

jedni~koj planeti ~uva i ponosi se sopstvenom tradicijom.Tradicija je ujediniteq i ~vrsta garancija opstanka jednognaroda. Zato se ona pomno neguje, ~uva, oboga}uje i prenosinarednom pokolewu.

Osvrnimo se oko sebe, pogledajmo druge i, vide}emo dasvi veliki narodi, velike civilizacije sa velikom priqe-`no{}u ~uvaju sopstvene obi~aje, smatraju}i ih, sa pravom,neodvojivim delom sopstvene kulture i svoga postojawa.

Pogledajmo Grke – da ne odlazimo daleko – i wihov od-nos prema tradiciji, odnosno obi~ajima. Uzmimo samo jedanprimer.

U isto vreme, kod nas i kod wih, je vreme ̂ asnog ili Vas-kr{weg posta. Prvi dan posta, îsti ponedeqak – tako sezove i kod Srba i kod Grka – je u Gr~koj dràvni praznik ineradni dan, ali je ujedno i narodni praznik.

Tog dana velika ve}ina Grka, od najudaqenijih ostrva,planinskih sela do Soluna i Atine iza|e na otvoren pro-stor i pu{ta zmaja.

Obi~nog papirnatog zmaja koji su mnogi od nas kao decatr~e}i vukli po poqima, livadama, sokacima. Stari, mla-di, sredove~ni, dede, babe, unuci, imu}ni i mawe imu}ni togdana }e biti zajedno i gledati lepr{avi rep papirnatogili plastificiranog zmaja kako leluja na vetrovitom gr~-kom nebu.

Obi~aj ima za ciq da podseti da su svi oni pripadnicijednog naroda i pripadnici iste vere. Tu ~iwenicu, kojustariji znaju, moraju nau~iti i mladi. Zato se obi~aj koji jedeo tradicije izvodi svake godine i predstavqa obnavqawezaveta zajedni{tva i wegovog javnog manifestovawa.

Svi smo mi Grci pravoslavne vere – poruka je koju zma-jevi {aqu pre svega svojim kom{ijama, a zatim i ostalomsvetu!

To {to su sami zmajevi razli~iti, onih papirnatih, sta-rinskih koje su nekad sami pravili danas gotovo nigde ne-ma, jer su ih zamenili serijski proizvodi sa novim tehnolo-gijama, nimalo ne smeta tradiciji. Va`no je na ̂ isti pone-deqak iza}i iz ku}e i pustiti zmaja, a kakav }e on biti toje odluka svakog pojedinca. U tome je snaga i veli~ina tra-dicije.

Ne sputava individualizam, ve} samo pospe{uje kolek-tivizam. Biti slobodan i nesputan, a pripadnik zajedniceje idealno re{ewe i za pojedinca i za zajednicu. Kako i dali }ete zmaja pu{tati uz pomo} elektronskog aparata kojidrìte u ruci ili }ete tr~ati vuku}i ga za kanap, samo jestvar va{eg izbora.

To tradiciji ne}e smetati. Naprotiv, ako tradiciju, obi~aj zatvorimo, oni }e iz-

dahnuti. Tradicija, obi~aji se jedino ne smeju zaboraviti,

jer su oni sa narodom iligrupom qudi povezani si-stemom spojenih sudova. Onise uzajamno ~uvaju. Niti mo-è biti naroda bez tradici-je, niti tradicije bez naroda.

Ovo se uvek mora imatina umu, jer smo danas svedocikako se i na mala i na veli-ka vrata poku{avaju uvesti(na)strani obi~aji kojima jeciq zatomqewe ose}awa pri-padnosti zajedni~kom, srp-skom pravoslavnom narodu.

Razbili su dràvu, oti-maju teritorije, a sad je na delu otimawe tradicije i obi~a-ja. Otimaju se iz na{ih se}awa, iz na{e svesti, iz na{e tra-dicije, kulturne pro{losti saznawa o pripadnosti srp-skom nacionalnom i kulturnom korpusu.

Nije “Dan zaqubqenih” ili Valentinovo tako bezazle-no kao {to izgleda. Zaqubqeni u “zelemba}e” imaju zada-tak da iz na{e svesti i obi~ajno-tradicionalne nomenkla-ture izbri{u svetog Trifuna i obi~ajne radwe koje su zawega vezane.

Sre}om, obi~aj je sloèna, slojevita kategorija ~ija sesu{tina ne mewa, za razliku od pojavnih oblika, oblika ko-je mi vidimo, a koji su uvek prilago|eni odgovaraju}em vre-menu, prostoru i vladaju}em sistemu vrednosti. Zato suobi~aji dugove~ni i spremni da odole svakom nasrtaju. Mibi trebalo samo da im malo pomognemo. Vrlo je jednostav-no i ne ko{ta ni{ta.

Okupimo se svi ove godine na Vrbicu. To je Lazareva su-bota, 19. aprila 2008. Povedimo decu, unuke i krenimo u naj-bliù crkvu. Ponesimo zvon~i}e i druìmo se. To }e bitisasvim dovoqno.

Mi Srbi moramo biti svesni da je tradicija na{a budu}-nost.

Ona je na{a najboqa ponuda kom{ijama, Evropi i svetu.U tradiciji su sabrana i sa~uvana sva znawa na{ih uvek po-{tovanih predaka. Sa~uvana je spoznaja o nama samima.

Zahvaquju}i tradiciji ne moramo da se pitamo:Ko smo? [ta smo? Kuda }emo? Sa kim }emo? [ta nam je

~initi?Na{i preci su odavno odgovorili na ova pitawa!Tradicija je riznica mudrosti koju smo nasledili bes-

platno, bez ikakvih obaveza da pla}amo bilo kakve takse,akcize, avanse, provizije, aktivne i pasivne kamate. Ni{tane dugujem Svetskoj banci, Me|unarodnom monetarno fon-du, donatorima, Kajmanskim i Sej{elskim ostrvima

Tradiciju smo nasledili odjednom i u celosti. Na{i preci nisu {krtarili pa nam je dodeqivali u ra-

tama.Mi naslednici imamo samo jednu obavezu. Da ono {to

smo nasledili sa~uvamo i ako moèmo obogatimo, pa da saqubavqu predamo sopstvenim potomcima.

Ne kaè se uzalud: “Boqe da propadne selo nego obi~aj”.



TradicijaTradicijaje na{a budu}nostje na{a budu}nost

PPoo{{ttuujj ttuu||aa vveerrsskkaa uubbee||eewwaa ii oobbii~~aajjee,, aa ~~uuvvaajj ssooppssttvveennaa

PPii{{ee:: DDrraaggoommiirr AAnnttoonnii}}

PProsto niko od gra|ana Srbije nije mogao da ostaneravnodu{an na otu`nu izjavu, takore}i vapaj bri-`nog, do suza ganutog akademika, ina~e roditeqa ak-

tuelnog predsednika Srbije, koju je dao pre nekoliko mese-ci, neposredno posle raspisivawa predsedni~kih izbora.Briga i emocije su prosto vrcale iz svakog slova izjave. Aizjava je glasila: “Gde }e moj Boris stanovati ukoliko izgu-bi izbore?” Setila se u~ena seda glava da mu sin jo{ uvekstanuje u vili koja je vlasni{tvo Ministarstva odbrane, ada je sav prethodni mandat predsednika Srbije potro{io, ada nije uspeo da vilu prebaci u dràvni fond, tako da bi semoglo desiti da, kad se vlast promeni “wegovog Borisa” iz-bace iz vile na ulicu. Ta~nije u dvosoban stan, u kome je sta-novao pre dolaska na funkciju. Pored toga {to je ova izja-va izazvala emocionalni stres, gotovo prasak, otvorila jejo{ nekoliko pitawa kojima se moramo pozabaviti kako birasvetlili pozadinu, spoznali sada{wost i naslutili bu-du}i rasplet doga|aja vezanih za stambenu problematikureìmlija i izvukli zakqu~ke koji }e pomo}i u razre{a-vawu ovih goru}ih, stambenih problema nezbrinute vlasto-drà~ke ~eqadi. I naravno, kona~nim i kvalitetnim re-{ewima spre~iti bruku da nam se nosioci vlasti, kad jed-nom postanu “biv{i”, ne smucaju od nemila do nedraga i nepotucaju se po podstanarskim sobama kao gluva pa{~ad.Ili da, u najboqem slu~aju, ponovo spavaju na tetkinim ka-u~ima, kao u praskozorje “Buldoèr revolucije”, kad su namdoglaviwali iz belog sveta da nas usre}e i povedu u “boqubudu}nost”.

Brdo sa pedigreom

S druge strane, u Beogradu postoji jedno brdo za koje bise moglo re}i da je u Srbiji etalon za otima~inu, preoti-mawe i uzurpaciju. Prvo su na tom brdu sagradili velelep-ne vile oni koji su u periodu izme|u dva svetska rata eks-ploatisali radnike u svojim fabrikama. Na do tada rela-



Okupqawe naOkupqawe navilinom guvnuvilinom guvnu

DDoossmmaannlliijjsskkoojj vvrrhhuu{{kkii ““bbooqqee ssuuttrraa”” ssvvaannuulloo jjoo{{ oonnoommaadd

•• ““Svaka vlast kvari, a apsolutna kvari apsolutno””. Ova filozofska izreka je potpunu mate-rijalizaciju doìvela upravo u nekoliko posledwih meseci. Ta~nije, u tom periodu je postalovidqivo svo alavo hara~ewe i otima~ina, sva nezasitost i gramzivost onih koji su bili nosi-oci revolucionarnih ugaraka i dodava~i benzina za revolucionarne paqevine, a kasnije posta-li nosioci najvi{ih funkcija postrevolucionarne Srbije. Prvo su zamenili pocepane patikeGu~ijevim cipelama, potom automobile i pratiqe, i na kraju lokacije stanovawa i merilavrednosti. ̂ iwenicu da je ~oveku za stanovawe potrebno stotinak kvadrata stana i nekoli-ko ari placa, preokrenuli su u nekoliko ari stana i stotinak ari placa (~esto i vi{e od to-ga). I to iskqu~ivo na Dediwu, jer ako si vlast a nisi na Dediwu, smatra se da nisi uspeo u ̀ i-votu i politici

PPii{{ee:: MMoommiirr MMaarrkkoovvii}}

Misterija ““tetkinog kau~a””Ukoliko Vojvoda od Meridijan banke bude odlu~io da jo{ malo ““pegla”” tetkin kau~, samo od kirije za iz-

davawe ove vile u ulici Vladete Kova~evi}a moè zara|ivati preko milion dinara mese~no. Tek da mu sena|e za ““pod stare dane””. Uostalom, ne pitajte ga kako je zaradio prvi milion evra. Ostalo }e biti legalno,osim ako ga opet ne ““zasvrbe prsti”” i probudi se stara navika. Ako se to desi, onda smo nadrqali do kraja.Nismo mi sposobni toliko da stvorimo koliko je on sposoban da mazne.

tivno nenaseqenom prostoru nikle su ku}e za buròaziju(kako se tada nazivao yet-set i politi~ki setabli{ment).Tu se ìvelo, tu se uìvalo u blagodetima, bazenima, dnev-nim i no}nim sedeqkama, pirovima, a bogami i bahanalija-ma. Ako nisi imao vilu na Dediwu, smatralo se da nisiuspe{an i da ne pripada{ krem dru{tvu. Da nisi IN, kakobi to dana{wi rekli. To su, dakle, bili prvi vilewaci.

Zatim je do{la revolucija u kojoj su radni~koj klasi re-kli da je pobedila i da je sve sad weno. U vile biv{ih vile-waka, koje su oteli, ~esto uzimaju}i sa imovinom i ìvotprethodnih vlasnika, uselili su se “predstavnici narodnevlasti” i “stegono{e i lu~ono{e” tada{we revolucije.Nisu oni vile uzeli zbog svog, nego iskqu~ivo zbog narod-nog dobra. Dealijenacija alijenatora, kako se tada govori-lo. Vile su bile vlasni{tvo naroda, a oni su tu samo bilida kao ~uvari revolucije sa~uvaju tu narodnu imovinu. Zasebe i svoje potomke, ubrzo se ispostavilo.

I ponovo su u ogromnim vilama krenule terevenke,igranke, sedeqke, a bogami i bahanalije. Okolna {uma jeubrzo isparcelisana i, pored ve} postoje}ih vila, meteor-skom brzinom po~ele su da ni~u mnogo ve}e, lep{e i boga-tije. Od narodnih para, razume se. Narodni predstavnici,sinovi naroda i narodnosti, sa sve najve}im sinom koga jeneka zagorska vukojebina mogla izbaciti (da ba{ ne kaèmporoditi) i darovati nam ga, da nas usre}i i povede u boqubudu}nost, u narodnim vilama, sagra|enim od narodnih pa-ra. A i kako bi druga~ije? Bilo kako bilo, oni zaposedo{egotovo celo Dedino brdo, kako se nekad zvalo Dediwe. To-liko im se ovo brdo omililo da neki ni mrtvi nisu htelida ga napuste, pa su im opet od narodnih para pravili vilei za onaj svet. A kad su stasali neki novi politi~ki “klin-ci”, kr~eni su novi hektari dediwske {ume i pravqene no-ve vile. Kako se raspad Jugoslavije pribliàvao tako je dr-àvni aparat rastao, a rastao je i broj vila, proporcional-no pojavi novih “kadrova”.

Posle rata i raspada osetila se izvesna stagnacija ugradwi. I to ne zbog toga {to nije bilo interesenata i kan-didata za nove vilewake. Naprotiv. Bio je to samo period ukome su deca onih “sinova naroda i narodnosti” koja su sadpripadala drugim dràvama, za basnoslovne svote novcaprodavala vile koje su wihovi o~evi, u àru narodne bor-be, oteli. A kako je ponuda ubrzo nadma{ila tra`wu, ubr-zo su na Dedinom brdu ponovo zabrujale motorne testere ibuldoèri. Srbija je ubrzo doìvela (i preìvela) jo{jednu revoluciju, a novi revolucionari su nagrnuli na vi-lino guvno, merkaju}i ve} postoje}e vile ili ostatke okol-ne {ume, kako bi se i oni sku}ili.

Pare im, kao uostalom i prethodnicima, nisu bile pro-blem. Opet su to bile narodne pare. Dodu{e, do wih su do-{li na malo druga~iji na~in. U skladu sa “novonastalom”situacijom. Nije sada u trezorima bilo mawe para ve} je tiheksperata i revolucionarnih prvoboraca bilo mnogo vi-

{e. Kao kusih pasa, {to bi narod rekao. Prethodne revolu-cije su malo trijerile “zaslu`ne”, pa ako ih nije neprija-teq sveo na “razumnu meru”, svodili su se sami me|u sobomi do podele privilegija je dolazio mawi, uglavnom podno-{qiv broj. Sada su mnogi, zaslu`ni za uspeh revolucije,preìveli. Buldoèr revolucija nije, kao ostale revolu-cije, pojela svoju decu. Ili je bila sita, ili je ~ak i onashvatila da se “ne{to” ne jede. Bilo kako bilo, tek kad supotro{ene narodne pare iz trezora, trebalo je traìti no-ve “realne” izvore. I na{li su ih. Uostalom, kakvi bi onieksperti bili kad ne bi namirisali gde se pare nalaze. Akonema ke{a, tu su fabrike koje treba prodati, tu su imawa,rudnici, tu su {ume, tu su koncesije. Ima odakle, samo setreba setiti. I nije va`na cena. Va`na je provizija.

Ta~nije, wena visina i {to mawi broj onih koji }e deli-ti plen. I ba{ kao u ìvotiwskom carstvu, plen pro`di-ru prvo najve}i i najja~i, zatim dolaze slabiji i na krajunajmawi dobijaju mrvice. Ovo, naravno, ne zna~i da su ovipotowi mawe lopuè, ve} iskqu~ivo da su u hijerarhiji nanièm nivou. U skladu sa tim dobijaju toliko da preìve ida sa~ekaju da se dokopaju neke va`ne funkcije. Da sa~ekajuda do|e “wihovo vreme”. Naravno, ako jo{ ne{to ostane zaprodaju i naplatu provizije. A ovi prvi su se ba{ debelopotkoìli. Svo znawe koje su svojevremeno nakupili posvetskom prizemqu i podzemqu, sad su potpuno iskoristi-li. I opet je “Vilino guvno” postalo najaktuelnije mesto uzemqi Srbiji. Novi vilewaci su krenuli u osvajawe novihvila. Neko pazario u gotovu, neko oteo deo {ume i po~eogradwu, neko....

Uostalom, vi{e je na~ina da se preseli{ iz gradske vre-ve u ti{inu dediwskog “raja na zemqi”. A ako nisi na de-



Bi}e i za vas, ali posle meneDa se stari prijateqi, koji su se na{li u nevoqi da ohrabre, osokole i podrè, nikad ne zaboravqaju, po-

kazala je Vlada Republike Srbije. Samo dan posle konstituisawa, predsedniku Republike Srpske je omogu-}ila da pod “vrlo povoqnim uslovima” kupi rezidencijalnu vilu u ulici Vaska Pope. To {to hiqade prog-nanih Srba iz Bosne i Hercegovine jo{ uvek nije re{ilo stambeni problem, nije najve}i problem wihovogaktuelnog predsednika. Mu~e ga mnogo va`nije brige. Recimo, kako da sa dediwskog visa vodi ono malo {toje od Republike Srpske ostalo, kad su telefonske veze lo{e. Ili, u koju boju da oboji fasadu vile pa da bu-de jedinstvena, lep{a od okolnih, a ba{ta prijatna da se u woj mogu provoditi letwe dediwske ve~eri. I gdesad da za ba{tu na|e labudove, lavove i druge ukrase, ukqu~uju}i i patuqke. Sa sve Sneànom, razume se. Pada mu bude lep{a i privla~nija i od ku}e i od mesare u Lakta{ima.

diwskoj adresi, yabe si palio Skup{tinu, yabe zgradu Te-levizije, yabe isporu~ivao Slobu u Hag. Sve ti je yabe akonisi postao vilewak. Ima jedan, koji je samo za godinu dana“stekao” vi{e od 11 miliona evra. Kaè, po{teno. Proda-vao je pamet i znawe. Kad bi bilo tako, trebalo bi ga pro-glasiti najpametnijim stvorom na kugli zemaqskoj, a ne sa-mo Vojvodom od “Meridijan banke”, kako ga sada zovu. Sveukazuje da je prodavao nare~enoj Meridijan banci dràvneposlove, bankarska prava i omogu}io ogromne profite, ~i-me je opqa~kao Srbiju i za sebe maznuo debelu proviziju.Kao i svi oko wega uostalom. Narod uveliko pri~a da dosadnije video maweg ~oveka a ve}u lopuù. Za vilu je, kaù no-vine, dao vi{e od 5 miliona evra. A sve te pare je, u znojulica svog, ukrao od naroda. Sad {iqi plajvaz da potpi{esporazum sa Evropskom unijom bez obzira na to {to takolegalizuje otima~inu Kosova i Metohije, i {to }e tako ste-}i, ta~nije verifikovati, pored titule lopine i zvawe iz-dajnika. Dodu{e, ne{to mu ne dozvoqavaju ovi “wegovi”.

Zanimawe –– procenta{

Jednog drugog su, ni krivog ni du`nog, ugurali u fotequministra vojnog, a on je samo za adaptaciju vile i name{tajpotro{io onoliko koliko otprilike ko{ta vila sa sveplacem od par hektara. Drugi neki, kojima ovih dana “zasta-reva predmet” jer wihovi nisu podigli optu`nicu, raspro-davali su “Sartid”, cementaru “Popovac”, brodogradili-{te “Beograd” i druga preduze}a kojih su se dokopali, a pa-re od provizije ulagali u nekretnine na drugim lokacijama,izgleda se pripremaju da se pridruè ovom predvodniku

glodarske regimente. Jedan, koga su doveli ~ak iz belog sve-ta pa ga ustoli~ili u fotequ guvernera Narodne banke, po-kazao je da sa novcem stvarno ume.

Eto, nedavno pazario vilu, koja, brat bratu, vredi dvamiliona evra, za tri~avih 350.000. Takav nam je u ovo dobakrize i bolne i pogubne tranzicije ba{ trebao. Da na{imparama raspolaè kao svojim. Tako se i on upisao u vilewa-ke. Tre}em, koji se kod zapadnih gazda afirmisao uspe{noprodaju}i Republiku Srpsku, ugra|uju}i je direktno u Ali-jinu Yamahiriju, za podr{ku na ovda{wim izborima po-klonili vilu i tako ga nagradili.

Kupili su, dodu{e, i debelo preplatili i Telekom Srp-ske, ne bi li mu obezbedili i proviziju da ~ovek ima za na-me{taj kad se useli u vilu. Da imaju gde da mu dolaze, kad uslobodnim popodnevnim satima odmaraju od dràvnih bri-ga i problema. I da imaju gde da pi{u memoare, kad jednomodu u politi~ku penziju. Uostalom, duga~ak je spisak onihkoji su se ve} smestili na ovom Vilinom guvnu i onih kojise tek spremaju. Deca Buldoèr revolucije i Soro{evi pi-tomci se grupi{u na ograni~enoj lokaciji. Neki, koji supola Srbije pokupovali, ~im zavr{e sa poslovnim proble-mima pridruì}e im se i re{iti stambeni problem. [i-roko je brdo dediwsko. Primi}e sve korumpirane politi-~are, sve tzv. privrednike i sve ostale u svoje okriqe. Mo-`da je tako i boqe. Da ih jednom, kad na ~elo Srbije do|u ~a-sni, ~estiti i po{teni, policija na|e na jednom mestu. Danam se bar policija ne mu~i.



Srpske Marije AntoaneteKad bi ovi vilewaci bar platili porez na sve ovo {to su pokupovali i pokrali, bilo bi para da se traj-

no re{i problem nesta{ice lekova, ure|ewa i opremawa {kola ili bi se bar re{io problem nesta{icep{enice i hleba, koju nam ovih dana najavquju. Bojim se samo da, kad do wihovih u{iju dopre informacijada narod nema hleba, ne uzviknu : ““Ako nema hleba, neka jedu kola~e””. Ne znam za vas, ali mene od wih ni tone bi iznenadilo.

Mir i miris Dediwa tako opojno deluje na wih da je prosto degutantno podse}ati ih na ~iwenicu da vi-la ne ~ini ni ~oveka ni politi~ara, i da je skromnost vrlina. Ne vredi ih podse}ati da je, recimo, Vojislav[e{eq, i pored jedne od najvi{ih dràvni~kih funkcija, ostao da ìvi u porodi~noj ku}i u Batajnici ida se i na periferiji moè{ ose}ati komotno i prijatno. Treba samo da zna{ da je to tvoja imovina i da jenisi ni od koga oteo ili ukrao.

PPenzionerima su obe}awa o ve}im primawima obele-ìla po~etak godine, ali im je mesec mart ugu{iosvaku nadu. Naime, trenutna politi~ka situacija

spre~ila je izmene u penzijskom sistemu i neminovno je da}e se na Zakon o izmenama penzijsko-invalidskog osigura-wa, koji je trebalo da bude usvojen do kraja marta, ~ekati. Sdruge strane, postavqa se pitawe da li bi se tim navodnimizmenama bilo {ta promenilo, kada se ima u vidu da jestrukturama na vlasti odgovarao dosada{wi sistem, kojimse nezaustavqivo uru{avaju penzije ispod svakog proseka.

Generalni sekretar Penzionerske stranke Srbije Mar-ko Bukva kaè za “Veliku Srbiju” da se od 2000. godine ubr-zano i planski vr{i protivustavno i protivzakonito obez-vre|ivawe penzijskog sistema, ~ime se penzioneri pretva-raju u najugroèniju kategoriju u dru{tvu. Svakodnevno sesuo~avaju sa ra~unicom kako da sastave kraj s krajem, kakoda izdrè do kraja meseca. Na takvom ekonomisawu i eko-nomski stru~waci bi im mogli pozavideti.

– Dolaskom ùtog reìma po~eo je sunovrat penzijskogsistema. Ovaj reìm je doveo penzionere do bede i siroma-{tva, uz pomo} korumpiranog rukovodstva Saveza penzio-nera, a sada i Partije ujediwenih penzionera Srbije, na ~e-lu sa Jovanom Krkobabi}em, koji se ne bore za prava penzi-onera, ve} samo za svoje grupne i li~ne interese. Reìm sva-kog penzionera opqa~ka mese~no u proseku za oko 10.000 di-nara. To najboqe pokazuju statisti~ki podaci o kretawupenzija i plata. Tako je 2000. i 2001. godine u decembru pro-se~na penzija iznosila 90,58 odsto od prose~ne plate, a 2007.u decembru oko 46 odsto. Me|utim, nije uni{ten samo pen-zijski sistem, “demokrate” su uni{tile i opqa~kale srp-ske banke, osiguravaju}a dru{tva, trgovinu i sve industrij-ske grane, poqoprivredna dobra, a sada uni{tavaju i stra-te{ka javna preduze}a. Ako bi se primewivao sada{wi Za-kon o penzijsko-invalidskom osigurawu, penzije bi 2010. go-dine u proseku iznosile samo oko 35 odsto od prose~ne pla-te – govori Bukva.

Predsednik Penzionerske stranke Srbije Kosta Radu-novi} u razgovoru za “Veliku Srbiju” isti~e da penzije svevi{e klize ka socijalnoj pomo}i.

– Samo pet odsto penzionera ima ve}u penziju od prose~-ne, odnosno od 15.000 dinara, {to dovoqno govori o wiho-vom standardu. Ovo je sistem koji najstarije gra|ane sve vi-{e vodi u bedu. Po ovom sada{wem, tzv. {vajcarskom siste-mu obra~una penzija, dve tre}ine penzionera spada u kate-goriju siroma{nih. Treba imati u vidu i ~iwenicu da jedanbroj penzionera izdràva svoje porodice, dosta wih nemasvoje stanove, a najvi{e je onih koji su oboleli. Male pen-zije ne mogu da podmire wihove osnovne potrebe, a da ne go-



I na milostiwuI na milostiwuse ~ekase ~eka

PPeennzziioonneerrii uu SSrrbbiijjii

•• Samo pet odsto penzionera ima ve}u penziju od prose~ne, odnosno od 15.000 dinara, {to dovoq-no govori o wihovom standardu. Po sada{wem, tzv. {vajcarskom sistemu obra~una penzija, dvetre}ine penzionera spada u kategoriju siroma{nih

•• Zakonski rok za dono{ewe re{ewa za penziju iznosi 60 dana, a ~eka se nekad i vi{e od godinu dana

PPii{{ee:: DDaanniijjeellaa PPeettrroovvii}}

Radikali se bore za boqi ìvot gra|ana SrbijePenzionerska stranka Srbije, saglasno svojim programskim ciqevima, daje podr{ku Srpskoj radikalnoj

stranci zbog toga {to se istinski i odlu~no bori za boqu, pravedniju, uspe{niju i sre}niju Srbiju, {to sebori protiv kriminala i korupcije, dosovske tajkunske privatizacije i rasprodaje nacionalnog bogatstva,{to se bori za boqi, pristojniji i dostojanstveniji ìvot penzionera i svih gra|ana Srbije, za vladavinuUstava i zakona, kao i za prosperitetnu, slobodnu, suverenu i celovitu Srbiju.

vorimo o skupim lekovima. Penzioneri su dovedeni do pro-sja~kog {tapa, do gubitka qudskog dostojanstva. Dovedenisu do kontejnera, to je masovna pojava na beogradskim ulica-ma – govori Radunovi}.

Zahteve penzionera podràli jedino radikali

Da bi zaustavila drasti~no ugroàvawe ekonomske i so-cijalne sigurnosti najstarijih sugra|ana, Penzionerskastranka Srbije je dostavila Narodnoj skup{tini Predlogizmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osigura-wu kojim se utvr|uje da prose~ni iznos penzije ne moè bi-ti mawi od 70 odsto od prose~ne zarade u Republici, kao ida se penzije uskla|uju tromese~no sa kretawem zarada.

– Predlog je upu}en svim poslani~kim grupama u Skup-{tini, a samo je Srpska radikalna stranka prihvatila dapredloì Skup{tini da ga po hitnom postupku razmotri iusvoji. Mi smo svesni da poslanici pojedinih stranaka ne-}e to podràti. To su oni koji su doveli penzionere u ovajpoloàj. Gospodin Krkobabi} u potpunosti je privatizo-vao Savez penzionera i od wega formirao svoju privatnustranku pod nazivom Partija ujediwenih penzionera Srbi-je. On u su{tini predstavqa produènu ruku reìma. Nesamo da nije podrào ovaj na{ predlog, ve} je uputio dopissvim op{tinskim odborima Saveza penzionera u kojem zah-teva da ga odbace. To jasno potvr|uje da se ovo rukovodstvou praksi suprotstavqa poboq{awu poloàja penzionera.Ovako privatizovano i korumpirano rukovodstvo PUPS iSaveza penzionera ne moè da predstavqa i zastupa pravai interese penzionera. Penzionerska stranka Srbije je je-dini pravi predstavnik i zastupnik penzionera – isti~eMarko Bukva.

Prema re~ima Bukve, ovaj predlog zakona ima realnuosnovu i moè da se obezbedi ja~awem penzionog fonda. IzFonda PIO vi{ak sredstava je od 1946. godine investiranu razne objekte u visini od 12 milijardi dolara. Dràva bitrebalo da vrati te investicije Fondu ili da dâ akcije uvrednosti koje su uloène u te objekte. Samim tim, Fond bidobio znatna sredstva. Drugi problem je taj {to je dràva2002. godine smawila doprinos za penzijsko-invalidskoosigurawe od zaposlenih sa 33 odsto na 19, pa je nakon togapove}ala na 22. Buyet Fonda bi oja~ao ukoliko bi do{lo dopove}awa doprinosa. Mnogi ekonomski stru~waci proce-wuju da bi bilo realno za na{e uslove da penzija iznosi naj-mawe 70 odsto od prose~ne plate. S druge strane, mi u Pen-zionerskoj stranci Srbije nikako ne moèmo da shvatimoda se na{ dug pove}ao sa osam na 25 milijardi dolara. Nikou ovoj dràvi ne obja{wava gde su ta silna zaduèwa, toli-ke milijarde. Razumeli bismo da su izgra|ene fabrike, no-vi objekti, da je pokrenuta proizvodwa. Zapo{qavawem ipokretawem proizvodwe Fond ja~a kroz doprinose zapo-slenih – obja{wava Marko Bukva.

Kako preìveti do penzije

Apsurd je da se i do ove uredno zara|ene milostiwe te-{ko dolazi. Naime, budu}i korisnici penzija suo~avaju sesa problemom re{ewa za penziju. Od podno{ewa zahteva zaostvarivawe prava na penziju pa do izdavawa re{ewa ~ekase i po godinu dana, iako je po Zakonu o upravnom postupkurok za izradu re{ewa do 60 dana.

U dopisu Republi~kog fonda za penzijsko i invalidskoosigurawe, upu}enom Penzionerskoj stranci Srbije, imaniz nelogi~nosti. Navodi se da na godi{wem nivou u Fondstigne ukupno oko 950.000 zahteva za re{avawe, {to zna~i

da bi dnevno trebalo re{iti preko 3.650 zahteva. Premawihovoj statistici, dnevno je re{avano 2.900 predmeta, od-nosno u minuti je dono{eno preko {est re{ewa. U Fonduisti~u da se 48 odsto re{ewa uradi u zakonskom roku, do{est meseci oko 30 odsto, ali ima i 20 odsto re{ewa na ko-je se ~eka i po 12 meseci ili duè. Jedan od osnovnih razlo-ga, kako kaù u Fondu, je taj {to poslodavci kasne sa preda-jom obrazaca M4 jer nisu platili doprinose za penzijsko iinvalidsko osigurawe za celu godinu i za sve zaposlene. Ta-ko|e, problemi postoje i kod utvr|ivawa staà navr{enihranijih godina kada poslodavac vi{e ne postoji, preduze}eje likvidirano ili u ste~aju.

U Fondu isti~u da ne mogu uraditi re{ewe na osnovupodataka o staù koji su upisani u radnu kwiìcu, ve} naosnovu podataka koji su registrovani u wihovoj mati~nojevidenciji. Da bi nekome bio sta ̀regularan, mora sve vre-me rada biti prijavqen na penzijsko i invalidsko osigura-we i poslodavac mu mora upla}ivati doprinose od prvog doposledweg dana. Kada se pravo na penziju ostvaruje po spo-razumima sa biv{im republikama SFRJ, dugo se od organainostranog osigurawa ~eka na potvr|ivawe staà navr{e-nog u tim zemqama i bez tih obrazaca, Fond ne moè uradi-ti re{ewe. U pro{loj godini podneseno je 350.000 zahtevaza povezivawe staà, pa je i to razlog {to su ostali zahte-vi re{avani sa zaka{wewem, tvrde u Fondu. Kada su u pi-tawu invalidske penzije, dodatni razlog ka{wewa je {tose duè ~eka na ve{ta~ewe radne sposobnosti.

Na pitawe kako je mogu}e da godi{we stigne 950.000 zah-teva za penziju, kada penzionera ima oko milion i po, gene-ralni sekretar Penzionerske stranke Srbije Marko Bukvakaè da je to, prosto, nemogu}e i da je tom brojkom Fond si-gurno naveo razne zahteve koje oni re{avaju, podneske, ̀ al-be. Na{ sagovornik isti~e da zvani~ni podaci od 1994. do2007. godine pokazuju da godi{we u Fond stigne izme|u60.000 i 88.000 zahteva. On smatra da je birokratizacija ve-liki uzrok ka{wewa u izradi re{ewa za penziju.

– Svi na{i zavodi za penzijsko i invalidsko osigurawesu birokratizovani, zaposleni imaju visoke plate, spadajume|u najboqe pla}ene radnike. I ja sam imao problem pri-likom penzionisawa, ~ekao sam ~etiri meseca. Referentu,koji je trebalo da donese re{ewe, se u~inilo da mi je platabila previsoka, iako je doprinos pla}en. Traìo je ponovopotvrdu o mojoj plati. I tako se meseci izgube, izmi{qajuneke zahteve, potvrde, traè dokumente. S druge strane,objektivan problem sa kojim se suo~ava Fond, jeste likvi-dacija mnogih firmi. Mnoge firme u kriznim godinama ni-su upla}ivale doprinose, ~ak je i dràva neke firme oslo-ba|ala od pla}awa doprinosa, ali ovo mora da se re{i naneki na~in. Osim ovih objektivnih slu~ajeva, mnogo je su-bjektivnih i neorganizovanosti. De{avalo se da referentode na bolovawe i svi oni koji su wemu dodeqeni ~ekaju dase on vrati, umesto da drugi zaposleni preuzmu wegov posao.

Predlog Penzionerske stranke Srbije je da se doneseprivremeno re{ewe ~im radnik podnese zahtev za penzio-nisawem. Tako bi se re{io ovaj problem, jer mnogi nemaju od~ega da ìve, a ~ekaju mesecima penziju – zakqu~uje Bukva.



Godine 2000. i 2001. u decembru prose~na penzijaje iznosila 90,58 odsto od prose~ne plate, a 2007. udecembru oko 46 odsto. Ako se ne promeni na~in ob-ra~una i uskla|ivawa penzija, penzije }e 2010. godi-ne u proseku iznositi samo 35 odsto od prose~neplate.

UUtoku kampawe za nedavno odràne predsedni~ke izbo-re, zamenik predsednika Srpske radikalne strankeTomislav Nikoli} posetio je Dom za odrasla inva-

lidna lica “Dragi{a Vito{evi}” u Zemunu. Dan nakon teposete, u dnevnom listu “Kurir”se pojavio ~lanak u kome supojedine nevladine organizacije tvrdile da je to zloupo-treba osoba sa invaliditetom u predizborne svrhe. Pred-sednik Udruèwa stanara Doma (USD), gospodin @eqkoDimitrijevi} isti~e da je direktor Doma, Ivana Stevano-vi}, iz politi~kih uverewa odbila da ugosti TomislavaNikoli}a, pa je Udruèwe stanara Doma preuzelo ulogu do-ma}ina:

“Bili bismo qubazni doma}ini i Borisu Tadi}u, aliwemu sigurno ne bih poèleo da pobedi na izborima” – is-takao je Dimitrijevi}. Kako je i sam tokom posete izjavio,Nikoli} nije do{ao zbog glasova, jer skoro svi stanari Do-ma, kao i oko 300.000 osoba sa invaliditetom u Srbiji, nisuu mogu}nosti da iskoriste bira~ko pravo jer im vlast nijeomogu}ila da glasaju u ustanovama u kojima borave, a bira~-ka mesta su im nedostupna i moraju sami da snose tro{koveputa, ~esto i od nekoliko stotina kilometara. “Velika ve-}ina stanara odu{evqena je druèwem sa Tomislavom Ni-koli}em i bar {to se ti~e USD-a, predstavnici Srpske ra-dikalne stranke uvek su dobrodo{li, jer je Op{tina Zemunsa radikalima na ~elu puno u~inila na poboq{awu uslovaìvota stanara i mi tu izvanrednu saradwu isti~emo u sva-koj prilici” – zakqu~io je @eqko Dimitrijevi}. Ina~e,stanari Doma ili nisu ~lanovi nijedne stranke ili su vi-{egodi{wi ~lanovi Srpske radikalne stranke, i isti~uda nikada nisu prepoznali bilo kakav vid wihove zloupo-trebe od strane radikala.

Pomenute nevladine organizacije pozvale su osobe sainvaliditetom da glasaju za Borisa Tadi}a, zanemaruju}iosmogodi{wu nebrigu i poniàvawe ove populacije odstrane DOS-a.

Nemaran odnos prema populaciji sa invaliditetom o~i-gledan je ve} i po mawkavoj evidenciji broja tih qudi.Svetski podaci govore da 8 do 12 odsto stanovni{tva svihzemaqa ~ine upravo osobe sa invaliditetom. Na osnovu to-ga se moè izvesti zakqu~ak da u Srbiji ima izme|u 750.000do milion qudi svih vidova invaliditeta. Me|utim, pravai potpuna evidencija nikada nije ura|ena, tako da vlast,zbog nepostojawa baze, su{tinski samu sebe onemogu}ava dase ozbiqnije pozabavi problemima ovih qudi. Ustanovekao {to je Centar za socijalni rad poseduju evidenciju sa-mo o onim qudima koji im se obrate za odre|enu pomo}, ipristupaju re{avawu samo wihovih problema. Ozbiqna dr-àva i wene nadle`ne institucije ne bi smele da selektiv-no re{avaju probleme gra|ana. Mnoge osobe sa invalidite-tom se veoma retko ili gotovo nikako ne obra}aju ovakvimustanovama iz vi{e razloga – zbog vezanosti za postequusled teè bolesti, nedostatka novca, nemogu}nosti prevo-za, neobave{tenosti o radu ustanove i proceduri traèwa

pomo}i, straha da }e biti neshva}eni i odbijeni. Dràva,naàlost, ne nalazi na~in da pomogne tim qudima.

Razna udruèwa i savezi koji okupqaju osobe sa invali-ditetom svojim ~lanovima obezbe|uju gradski prevoz, alioni koji nemaju novac ili ne èle da budu ~lanovi udruè-wa i saveza zavise od dobre voqe ro|aka, prijateqa, kom-{ija, da ih odvezu do èqene destinacije.

Odredbe donetih zakona –– samo mrtva slova na papiru

Odre|eni zakoni koji reguli{u ovo va`no dru{tvenopitawe su doneti, ali je pitawe koliko su oni rezultat do-bre voqe, a koliko pomodarstva da se ispune zahtevi u po-gledu ispuwavawa standarda koje propisuje Evropska unija.Tako jedan od tih zakona propisuje da svaka zgrada mora dase gradi tako da bude dostupna osobama sa invaliditetom(predvi|ene su specijalne rampe, liftovi itd), ali se nepredvi|a nikakva sankcija za preduzetnika koji ne postupipo tom zakonu. Osobe vezane za kolica, na primer, ne moguda pri|u nijednom bankomatu da podignu novac. Skup{tin-ska ve}ina izglasala je i Zakon o zabrani diskriminacije,a u Srbiji postoje mnogi drasti~ni primeri organizovanediskriminacije populacije sa invaliditetom od strane dr-àve: nisu obezbe|eni uslovi wihovog {kolovawa, nemajumogu}nost zaposlewa. Dakle – nemaju uslove za normalanìvot i tako postaju gra|ani drugog reda. Uslovi u ustano-vama za zbriwavawe osoba sa invaliditetom su takvi da imne garantuju bezbednost i ìvot dostojan ~oveka. Zbog ne-dostatka lekova, zdravstveni radnici su prinu|eni da budunehumani i da vezuju pacijente. De{avalo se da, usled {traj-ka, zdravstveni radnici ne ̀ ele da brinu ni o osnovnim po-



Takore}i Takore}i ìvotìvotKKaattaassttrrooffaallnnii uusslloovvii `̀iivvoottaa oossoobbaa ssaa iinnvvaalliiddiitteettoomm uu SSrrbbiijjii

PPii{{ee:: SSrr||aann TToommii}}

trebama korisnika, kao da su im oni krivi zbog lo{ih pla-ta. Usled nezadovoqstva platama i drugih ìvotnih fru-stracija, osobama sa invaliditetom se preti da ne}e bitipodignuti, presvu~eni, okupani, a ~esto se te pretwe i is-puwavaju. Televizija B92 i LDP su u jednom trenutku pro-{le godine pokrenuli pitawe postupawa prema osobama sainvaliditetom u ustanovama za wihovo zbriwavawe, ali is-kqu~ivo sa ciqem da jo{ jednom predstave Srbiju kao zlo-~ina~ku dràvu, a odgovor vlasti je bio, u ve} oprobanommaniru, da nisu oni krivi ve} tamo neka sestra, negovate-qica ili doktor, kao {to su im za lo{e zakone krive se-kretarice koje gre{e u kucawu ili kafe-kuvarice koje lo-{e diktiraju sekretaricama. Problem evidentno postoji ine mogu se pred wim zatvarati o~i, ali odgovorna vlast nesme da krivi pojedince, a mediji i politi~ari ne smeju dakoriste osobe sa invaliditetom kako bi nepravedno optu-ìvali i predstavqali u jo{ gorem svetlu sopstvenu ze-mqu.

Reìmski mediji su ratne vojne invalide iz Kur{umli-je, heroje odbrane srpskih zemaqa, predstavqali kao laò-ve koji traè hleba preko poga~e, a kordoni milicije su ihgurali {to daqe od zgrade Vlade, da bi im kasnije, ba{ ne-kako u predizbornoj kampawi, priznali da su bili u pravui isplatili im zaostala dugovawa.

Protest osoba sa invaliditetom, tako|e ispred zgradeVlade Republike Srbije, odràn zbog zastoja u nabavci ko-lica 2004. godine, zavr{io se neslavno, nakon 24-~asovnog~ekawa da se neki slu`benik udostoji da ih primi, {to se,naravno, nije desilo. Reìm koji Srbijom vlada ve} osamgodina dozvoqava i to da {trajka~ gla|u skon~a od gladi inikom ni{ta.

Nemar i nebrigapoliti~ki podobnih direktora domova

Jedno od osnovnih na~ela demokratije je da se zaposleniu odre|enim ustanovama i korisnici wihovih usluga, ma-we-vi{e, pitaju i o kadrovskim promenama u woj. Me|utim,

“demokratska” vlast u Beogradu, pre svega Demokratskastranka, ne samo da ne mari za wihovo mi{qewe, nego ni zaose}awa osoba sa invaliditetom kada postavqa svoje qudena sva direktorska mesta u gradu. Tako je u gore pomenutomDomu za odrasla invalidna lica “Dragi{a Vito{evi}”, je-dinom tog tipa u Srbiji ({to dodatno dokazuje nebrigu dr-àve o populaciji sa invaliditetom), u novembru pro{legodine smewen dugogodi{wi direktor Velimir Kneèvi},pod ~ijom je upravom Dom zablistao punim sjajem, i na we-govo mesto dovedena pomenuta “politi~ki uverena” isprav-na Ivana Stevanovi}. Umesto bratske i o~inske brige, sta-nari sada imaju direktora koji se ne pojavquje na sve~ano-stima koje organizuje Udruèwe stanara Doma, koji ne odo-brava organizovane izlete van Doma i okoline, tako da sekombi predvi|en za prevoz stanara koji je poklonio Japan,uop{te i ne koristi. Ishrana u Domu je pogor{ana, a àl-be stanari Doma mogu dostaviti pisanim putem. Ko ne mo-è da pi{e, mora da na|e nekoga kome }e da diktira, a odgo-vor }e dobiti u istoj formi u roku od 15 dana.

Istu sudbinu doìveo je, do pro{le godine direktorSpecijalne osnovne {kole “Petar Lekovi}”, gospodinVladimir Fu{ti}. Nakon wegovog otpu{tawa {kola jeraskr~mqena, sala za fizi~ko vaspitawe i druge prostori-je predvi|ene za sticawe obrazovawa izdate su nekim sum-wivim tipovima koji su ih pretvorili u butike i sli~neradwe, tako da se jedno zdawe od renomea pretvorilo u pra-vi bazar, buvqak, gde deca sa specijalnim potrebama, da bido{la do preostalih slobodnih u~ionica, prolaze pored“tezgi”.

Vlast je du`na da svakom gra|aninu Srbije obezbedi eg-zistenciju i makar minimum qudskog dostojanstva, od ~egaje ovo drugo ve}ini gra|ana, a naro~ito populaciji sa inva-liditetom, va`nije. Aktuelni srpski reìm ne samo da neobezbe|uje ni{ta od toga, ve} po svemu sude}i gra|ane Sr-bije iz kategorije osoba sa invaliditetom uop{te ne ra~u-na kao va`ne i ravnopravne gra|ane. To zajedni~ki, i kaopojedinci i kao narod, moramo promeniti.



IIstorija ~ove~anstva je mozaik neprekidnih dru{tve-nih sukoba, me|u kojima su ratovi najbrojniji. Ako sene{to bitnije ne promeni u vrednosnom sistemu nove

rase gospodara, bi}e ih mnogo i u budu}nosti, verovatno svedo nestanka qudske vrste ili uni{tewa sveta. Bez obzirana veliki broj razli~itih parametara, ratovi kao ekstrem-ne dru{tvene pojave imaju neke zajedni~ke karakteristikekoje se u teorijskom smislu mogu tretirati kao konstante.Me|utim, agresija Severnoatlantske alijanse na Srbiju isrpski narod od pre devet godina, bila je jedinstveni ratkoji }e, uprkos poku{ajima prikrivawa ili krivotvorewa~iwenica, ostati u istoriji zabeleèn kao ~in kolektiv-nog zlo~instva NATO dràva s jedne, i herojskog otporasrpskog naroda sa druge strane.

Naravno, u sada{wem trenutku bi trebalo da je svima ja-sno da je agresija Alijanse na Srbe od pre devet godina bi-la samo nastavak projekta svo|ewa srpskog nacionalnogprostora na pretkumanovsku teritoriju i zavr{etak et-ni~kog ~i{}ewa srpskog naroda sa “prevelikog prostora”.Uzroci su mnogobrojni, po~ev od istorijskih, geopoliti~-kih, ideolo{kih, ekonomskih, verskih i drugih, i za svakiod wih je potrebno posebno objektivno istraìvawe. Iz-gleda da je srpski narod imao nesre}u {to su se u jednomistorijskom trenutku na wegovoj nacionalnoj teritorijipreklopili interesi dve sile na istom pravcu, ali suprot-nih smerova. S jedne strane je bila sila novog svetskog po-retka koja je ̀ urila prema “srcu Evroazije”, a s druge, silaislamskog yihada koja je ùrila u osvajawe Evrope. Anti-srbizam ih je u tom istorijskom trenutku pretvorio u save-znike.

U agresiji na Srbiju prvi put je kompletna strukturaAlijanse bila u savezu sa {iptarskom teroristi~kom orga-nizacijom, i zajedno sa wom ratovala protiv srpskog naro-da po istom operativnom planu, i u ime istih ciqeva. Bezobzira na poku{aje manipulacije sa bliskom pro{lo{}u,niko ne moè izmeniti ~iwenice o tome da su pregovori uRambujeu vo|eni izme|u predstavnika Srbije i predstavni-ka zajedni~kog tima Alijanse i {iptarske teroristi~keorganizacije, da su natovski oficiri obu~avali terori-sti~ke formacije, da je Alijansa teroristima pruàlaobave{tajnu, propagandnu i logisti~ku podr{ku, da su za-

jedni~ki dva puta neuspe{no poku{ali izvo|ewe kopneneoperacije sa prostora Albanije i da su svoje bratstvo kru-nisali Solaninim, Klarkovim i Yeksonovim fotogrfija-ma sa teroristi~kim vo|ama. Tako|e treba ista}i da su usvim zemqama Alijanse znali da su u savezni{tvu sa banda-ma ubica, trgovaca drogom, qudima i qudskim organima, ikradqivaca oru j̀a i vojne opreme, {to svima, a posebnowihovim vojnicima oduzima moralni i profesionalnikredibilitet.

Najneravnopravniji rat u istoriji ratovawa

Odnos snaga ratuju}ih strana obezbedio je NATO opera-ciji na Srbiju i srpski narod etiketu jedinstvene. Na osno-vu veli~ine zemaqa koje su izvr{ile agresiju, broja stanov-nika, ekonomske mo}i, brojnog stawa oruànih snaga, broj-nosti i mogu}nosti borbenih sistema i drugih pokazateqa,bio je to najneravnopravniji rat u istoriji ratovawa.

Ilustracije radi, nave{}emo da je odnos u povr{ini ze-maqa koje su napale na{u zemqu i na{e zemqe bio 234:1, ubroju stanovnika 72:1, u bruto nacionalnom dohotku 530:1, ubruto nacionalnom dohotku po stanovniku 6:1, u dràvnombuyetu za oruàne snage 875:1, u ekonomskoj mo}i izraènojkroz dru{tveni proizvod 991:1, u vojnoj mo}i 350:1 i u vojnoj



Zlo~inZlo~in koji sekoji sene sme zaboravitine sme zaboraviti

DDeevveett ggooddiinnaa oodd zzlloo~~iinnaa~~kkee NNAATTOO aaggrreessiijjee

•• Pronatovski lobi u Srbiji i posle devet godina od NATO agresije sau~estvuje u produènomzlo~inu Alijanse protiv srpskog naroda na taj na~in {to ne preduzima ni{ta kako bi se ubla-ìle posledice natovskog varvarstva. Istovremeno, zlo~ince su proglasili saveznicima, astra{ne ratne posledice –– cenom demokratskih promena

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

mo}i angaòvanih snaga na po~etku agresije 57:1. Imaju}iprethodno u vidu, logi~no su izgledali planovi i o~ekiva-wa vojnog dela komande Alijanse da }e rat trajati tri do~etiri dana, posle ~ega bi usledila srpska kapitulacija idugotrajna okupacija celokupnog srpskog nacionalnog pro-stora.

“Vazdu{na kampawa bi}e neprekidna i sve ja~a, nepre-stano bubwawe NATO. A ako vazdu{ni udari predstavqa-ju osnovni ritam, melodija }e imati nekoliko varijacija ibi}e ~ist hard rok… Mogao sam to tako ìvo da zamislim.Bombarderi B-52 tamo gore, sasvim sami, rakete se odvajajuod wih, krilca im se {ire, onda se pale mali raketni mo-tori i rakete odle}u prema ciqevima. Takti~ke rakete’tomahavk’ kre}u samo nekoliko trenutaka kasnije. I tosam mogao jasno da zamislim. Zelenkasto plavetnilo Jadra-na samo nekoliko trenutaka pre nego {to }e se spustitimrak. Izbijawe plamena kad busteri izbacuju rakete izlansirnih cevi fregata i krstarica. Mlazevi vode prili-kom katapultirawa raketa iz podmornica, otvarawa kri-laca i aktivirawe raketnog motora. Mogu da zamislim ka-ko su se piloti ose}ali te no}i, sa ~vrsto zategnutim kaci-gama, s maskama na licu, sa glavom punom {ifriranih re~i,

opisom ciqeva i ostalog {to je trebalo dràti na umu.Ali, nisam mogao da budem tamo, u tim pilotskim kabina-ma, mogao sam samo da zami{qam”. Ovo je, u svoju generalskubele`nicu, zapisao Vesli Klark, ameri~ki general sta-klastih o~iju sa ~etiri zvezdice i vrhovni komandant na-tovskih snaga koje su zapo~ele agresiju na srpski narod. Kao{to se vidi, general je planirao smrt i razarawa i radovaose wihovom po~etku.

Po{to je sa aspekta vojni~ke ~asti pomenuti odnos sna-ga pokazateq be{~a{}a agresora, moè se postaviti pita-we razloga insistirawa SAD da u agresiji u~estvuju sve ze-mqe ~lanice Alijanse, uz bespogovornu saradwu onih kojisu do tada postali “partneri”. Mo`da poznati stav jednogameri~kog senatora da NATO treba da bude “ili izvanoblasti delovawa, ili izvan posla” obja{wava ~iwenicuda je Alijansa sveukupnim kapacitetom napala srpski na-rod ba{ na pedesetogodi{wicu svog postojawa.

Natovska agresija na Srbe osta}e zabeleèna u istori-ji ratovawa i po tome {to je, pored no}nog po~etka, izvede-na i bez objave rata, a to zna~i uz kr{ewe svih me|unarod-nih pravnih dokumenata, zatim kr{ewa osniva~kih doku-menata same Alijanse, konkretno petog ~lana Va{ington-skog ugovora koji defini{e odbrambeni karakter Alijan-se i podru~je delovawa, kao i ustavnopravne regulative sva-ke ~lanice ponaosob. Takav na~in otpo~iwawa ratova jesam po sebi sraman ~in, a imaju}i u vidu odnos snaga, sramo-ta je op{te ime za Severnoatlantsku alijansu, posebno zawen vojni deo koji je postao deo zlo~ina~ke koalicije sa{iptarskim teroristima.

@rtve umobolne NATO soldateske

Sigurno da je za svaku analizu nemoralnih postupakaAlijanse u ratu protiv srpskog naroda potrebno ista}istravi~ne brojke o `rtvama tromese~ne agresije, jer su ihyelati kasapili samo zbog toga {to se nisu odricali svognacionalnog identiteta i {to nisu hteli da odu sa svoje ze-mqe i ogwi{ta. Mana je {to se iz zbirnih brojki ne moèsagledati sva surovost zlo~inaca i sva patwa `rtava.

Dakle, Alijansa je, sa svojim {iptarskim teroristi~-kim saveznicima, ubila preko 2.000 civila, od kojih je sto-tinak dece, a preko 6.000 civila je ranila. Lokacije koje subirane kao najpodesnije za ubijawe i saka}ewe bile su bol-nice, {kole, mostovi, autobusi, vozovi, ku}e, stambenezgrade i radna mesta, {to ukazuje na svirepost planera i iz-



Antisrpski govor mr`weZlo~ina~ki natovski poduhvat pre devet godina je bio najnemoralniji rat u istoriji ~ove~anstva, jer su

u wemu obesmi{qena sva pravila ratovawa, vojni~ka ~ast, oficirsko dostojanstvo i sama qudskost. Nemo-ralnost najboqe ilustruje antisrpska kampawa uo~i i tokom agresije koja je po gadostima zasenila naci-sti~ku antijevrejsku kampawu uo~i Drugog svetskog rata. U woj su u~estvovale najzna~ajnije li~nosti iz na-toizovanog dela sveta, izazivaju}i antisrpsku mr`wu i pripremaju}i javno mwewe za oruànu agresiju izlo~ine nad srpskim narodom. Tako na primer, za francuskog predsednika [iraka ““Srbi su narod bez zako-na i vere, narod razbojnika i terorista””, nema~ki kancelar Kol ̀ eli da se ““Srbi podave u sopstvenom smra-du””, a Piter Justinov tvrdi da su ““Srbi dvodimenzionalni narod sa te`wom ka prostakluku, jer ìvotiwekoriste svoje resurse sre|enije nego ovi naopaki stvorovi, ~ija je pripadnost qudskoj rasi u velikom zaka-{wewu””.

Odmah po otpo~iwawu agresije, britanski premijer Bler je poru~io da ““rat protiv Srba nije vi{e samovojni sukob, ve} bitka izme|u dobra i zla, izme|u civilizacije i varvarstva””. Nemoralnu natovsku strate-giju otkrio je, posle àlopojki da je srpska protivvazdu{na odbrana jedna od najboqih i najsposobnijih nasvetu, glavnokomanduju}i vazduhoplovnih snaga koje su razarale Srbiju, ameri~ki general [ort, procenomi predlogom da se ““ne moè dobiti rat ako ne uni{timo mogu}nost normalnog ìvota za ve}inu stanovni-{tva, zbog ~ega im moramo oduzeti vodu, struju, hranu, pa ~ak i zdrav vazduh””.

vr{ilaca zlo~ina. Ubili su i preko 1.000 branilacaotaybine, a oko 5.000 ranili. Alijansa je odgovorna za pre-ko 8.000 teroristi~kih napada na teritoriji Kosova i Me-tohije u kojima je ubijeno 2.000, raweno preko 2.500 i otetooko 1.500 qudi, uglavnom srpske nacionalnosti, i to sve po-sle wihovog stacionirawa u pokrajini pod zastavom Ujedi-wenih nacija. Natovski zlo~inci su prakti~no na zemqi-noj povr{ini stvorili deo pakla u kome je dozvoqena trgo-vina drogom, qudima i qudskim organima.

Nabrajawe ~iwenica o natovskoj nemoralnosti ne bibilo potpuno kada se ne bi pomenulo da je zlo~ina~ka koa-licija proterala sa wihovih vekovnih ogwi{ta blizu300.000 Srba, koji ve} devet godina ìve u nehumanim uslo-vima; da je razarawem privrednih postrojewa na{e zemqeostavila bez posla oko 500.000 radnika i ugrozila egzisten-ciju blizu 2,000.000 stanovnika i da oko 1.200.000 pred{ko-laca, |aka i studenata nekoliko meseci nisu mogli da poha-|aju nastavu. Na kraju ovog spiska nalaze se i svi gra|anikoji su tri meseca bili primorani da svetlost dana zamenetamom podruma i skloni{ta kako bi se makar malo za{ti-tili od zlo~ina~kih i umobolnih napada natovske soldate-ske. Me|utim, najzna~ajnija karakteristika rata Alijansesa Srbijom i srpskim narodom je genocidnost svih planovai postupaka, jer }e ona jo{ dugo ubijati Srbe, ~ak i onda ka-da i sama ne bude vi{e postojala. Postavqa se pitawe {taje to ozbiqnije i stra{nije od ubijawa nedu`nih qudi.[ta je to nateralo pesnika da za vreme agresije napi{e dase “svet potresa i nad Srbijom, ludaci i bez Boga, a nikadiznenadni, sunu{e bqesak koji zatrova vazduh, i sve”?

U razli~itim analizama i studijama o ratu Alijanseprotiv Srbije naj~e{}e se, pored operacije upotrebe oru-àne sile, pomiwu obave{tajna, psiholo{ka, propagandna,informati~ka i protivteroristi~ka agresija, a veoma ret-ko se govori o geolo{kom, meteorolo{kom i ekolo{komratovawu, i to naj~e{}e pri~om o upotrebi municije saosiroma{enim uranijumom i razarawu petrohemijskogkompleksa. Kao {to je javnosti poznato, na teritoriju Sr-bije lansirano je preko 37.000 projektila sa oko 23.000 tonabrizantnog eksploziva ~ija je energija pet puta uve}ana re-akcijom hemijskih elemenata na pogo|enim ciqevima.Strukturom odabranih ciqeva na zemqi{tu i lansiranihprojektila, Alijansa je protiv srpskog naroda vodila geo-lo{ki rat kako bi izmenila strukturu zemqi{ta i izvr-{ila promenu tokova podzemnih voda.

[to se ti~e meteorolo{kog ratovawa, treba ista}i daje on bilo pa`qivo planirano kao operacija “oduzimawahrane i vode srpskom narodu”, a najeklantantniji primer jedejstvo natovskih aviona aprila meseca istovremeno po pe-trohemijskom kompleksu u Pan~evu i rafineriji u NovomSadu, a potom i po velikom ni{kom bloku kako bi se dodat-no kontaminirao jediwewima joda i srebra, kako bi se srp-sko zemqi{te onesposobilo za proizvodwu hrane najmawetri godine. To je akt genocidnosti prvoga reda, ali i samomali deo onoga {to je Alijansa u~inila srpskom narodu.Vojne slu`be su evidentirale 27.000 avio-poletawa za vre-me tromese~ne agresije, a ako se ura~unaju i aktivnosti na-tovske neborbene avijacije i avijacije susednih zemaqa, on-da ih je bilo oko 36.000, {to je znatno o{tetilo ozonskiomota~ iznad Srbije.

Alijansa je prvi put upotrebila municiju sa osiroma-{enim uranijumom protiv srpskog naroda 1995. godine ublizini Han Pijeska i Hayi}a, i po svemu sude}i bila je iz-uzetno zadovoqna rezultatima, pa je omasovila wenu upo-trebu za vreme agresije 1999. godine tako {to je na 113 lo-kacija lansirano 13.000 tona projektila sa osiroma{enim

uranijumom. Posledice su katastrofalne, zbog ~ega se ne-prekidno moraju pomiwati zlo~inci iz politi~kih i voj-nih natovskih struktura.

Veliki broj napada na civilne objekte je sigurno deo ge-nocidnog antisrpskog plana. Podse}awa radi, 356 puta jenapadnuto 217 industrijskih postrojewa, od ~ega je 12 uni-{teno a 205 te{ko o{te}eno; 231 put je napadnuto 120 ener-getskih postrojewa, od ~ega je 11 uni{teno a 109 o{te}eno;794 puta je napadnuto 317 infrastrukturnih objekata od ~e-ga je 87 uni{teno a 230 o{te}eno; 122 puta je napadnuta 101obrazovna institucija, od kojih je jedna uni{tena a 100o{te}eno; i 437 puta su napadnuta 183 verska, kulturna isportska objekta od kojih je 7 uni{teno a 176 o{te}eno.Zna~i, ukupno je 1.991 put napadnuto 986 civilnih objekata,od kojih je 119 uni{teno a 867 te{ko o{te}eno. Za stanov-ni{tvo je najopasnija koli~ina od oko 700.000 kontamini-ranog {uta proizvedenog razornim dejstvima Alijanse pocivilnim objektima.

Svojevrstan oblik ekolo{kog ratovawa sa genocidnimnamerama protiv srpskog naroda je upotreba kasetnih bom-bi jer je za vreme 57 napada izba~eno 156 kontejnera sa37.440 bombi koje jo{ uvek vrebaju `rtve, uglavnom srpskudecu.

Dakle, svi prethodni podaci i na devetogodi{wicu pod-se}awa na po~etak zlo~ina~kog pira nad Srbima, ukazuju dasrpsko politi~ko vo|stvo i srpska vojska nisu bili pri-marni ciq Alijanse, ve} narod u celini, {to potvr|uje iizbor civilnih ciqeva. To zna~i da }e Alijansa jo{ dugoubijati Srbe i da }e se broj ̀ rtava iz godine u godinu pove-}avati, bez nove upotrebe oruàne sile. Naravno, podse}a-we na natovsku agresiju moglo se fokusirati i na herojskiotpor srpskog naroda i wegove vojske. Me|utim, po{to he-roji jo{ uvek ìve u se}awima svojih saboraca, mnogo jezna~ajnije da se na kraju istakne stra{na ~iwenica da pro-natovski lobi u Srbiji sau~estvuje u produènom zlo~inuAlijanse protiv srpskog naroda na taj na~in {to ne predu-zima ni{ta kako bi se ublaìle posledice natovskog var-varstva.

Srpskom narodu se zaista lo{e pi{e ukoliko ne razvla-sti kolaboracionisti~ku vlast koja je zlo~ince proglasi-la za saveznike, a stra{ne ratne posledice za cenu demo-kratskih promena.



SSrpski radikali, na ~elu sa prof. dr Vojislav [e{e-qem i Tomislavom Nikoli}em, ba{tine nacionalnuideolo{ku i politi~ku tradiciju Narodne radikal-

ne stranke Nikole Pa{i}a, koja se nikad u potpunosti ni-je predala samo jednoj ideolo{koj i politi~koj opciji, kao{to su to radile druge srpske politi~ke stranke Kraqevi-ne Srbije. Naime, Nikola Pa{i} je bio okrenut i ka Isto-ku (carskoj Rusiji) ali i prema liberalno-demokratskomZapadu, provode}i liberalne reforme u Srbiji kao pred-sjednik vlade, naro~ito od 1903. do 1914. godine. Od Majskogprevrata 1903, poslije uklawawa austrofilske dinastijeObrenovi}, u Srbiji se provodila liberalna revolucija.Treba ista}i da su “napredwaci” bili okrenuti Austrou-garskoj, liberali zapadnim demokracijama, ali i u svom za-~etku prema carskoj Rusiji.

Pa{i} se nije {kolovao u Francuskoj i Wema~koj, oda-kle su srpski omladinci stvarali istoriju liberalizma(poslije 60-tih godina 19. vijeka), ali se zato {kolovao uliberalnoj [vicarskoj (u @enevi). Pa i vladika NikolajVelimirovi} je doktorirao u Bernu u [vicarskoj. Kako susavremenici isticali, Pa{i} je okrenuo lice Srbije odAustrougarske prema Rusiji. Sa ovim okretawem Rusiji pa-triotski ̀ ar za oslobo|ewem i ujediwewem po~eo je dobi-jati sve jasniju formu. Februarska, a zatim i Oktobarskasocijalisti~ka revolucija li{ile su Pa{i}a wegovog du-gogodi{weg pokroviteqa – carske Rusije.

Srpski radikali, u skladu sa radikalskom liberalno-demokratskom tradicijom (konzervativnog smjera), Srbijinude saradwu i sa Istokom, koja je pripremqena dugogodi-{wom radikalskom borbom protiv antiruski orijentisa-nih demokrata, ali i sa Zapadom. Dakle, ne nudi se nikakvapoliti~ka i ideolo{ka, a naro~ito ne privredna izolaci-ja. Istorijski gledaju}i, Srpska radikalna stranka je nudi-la, a i danas nudi, jaku jedinstvenu nacionalnu Srbiju, bezseparatisti~kih autonomija i projekata razbijawa Srbije.

Me|utim, opet istorijski gledaju}i, politi~ka i naci-onalna aktivnost dana{we Demokratske stranke na ~elu saBorisom Tadi}em ide u anacionalnom pravcu, i to premapoliti~koj tradiciji Demokratske stranke Qube Davido-vi}a. Kao i nekad “~ika Quba”, Tadi} danas ostvaruje po-stizawe politi~kih ciqeva preko kolaboracije sa raznimantisrpskim grupacijama bilo srpskog ili nesrpskog naci-onalnog opredjeqewa, uz stalno ja~awe vojvo|anskog sepa-ratizma tzv. prosperitetne pokrajine (demokrata Pajti},pored ânka i Kostre{a, glavni eksponent takvih stre-mqewa).

Treba se sjetiti perioda Kraqevine Jugoslavije kada sudemokrate Qube Davidovi}a, poslije odvajawa od demo-kratskog unitariste Svetozara Pribi}evi}a (koji je ve} od

1927. po~eo paktirati sa hrvatskim separatistima protivjugoslavenske monarhije), izvr{ile zbliàvawe sa musli-manskim i rimokatoli~kim separatistima. Odre|en brojSrba demokrata iz Pribi}evi}eve Samostalne demokrat-ske stranke, prelaskom Svetozara Pribi}evi}a 1927. u fe-deralisti~ki tabor, napustio je ideologiju jugoslavenskognacionalizma i preko Seqa~ko-demokratske koalicije (saHrvatskom seqa~kom strankom) podràvao Radi}ev i Ma-~ekov antisrpski program. Vojvo|anski separatisti~kipokret Srbina Du{ana Dude Bo{kovi}a (ânkov prete~a)sara|ivao je s Ma~ekom na izdvajawu Vojvodine i wenomspajawu s Velikom Hrvatskom. Duda Bo{kovi} bio je ~lanSamostalne demokratske stranke, ina~e bliske Demokrat-skoj stranci Qube Davidovi}a.

U opoziciji prema {estojanuarskom diktatorskom re-ìmu kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a (1929-1934) opetsu bili predstavnici Udruène opozicije iz Srbije, naro-~ito demokrate Qube Davidovi}a, koje su podràvale ve-likohrvatski federalisti~ki dràvni koncept. Davido-vi} je podràvao Ma~ekove “Zagreba~ke punktacije” iz1932. (koje su predvi|ale izdvajawe Hrvatske iz Jugoslavi-je), a koje je potpisao i usta{ki ideolog Mile Budak i popDu{an Kecmanovi} iz Samostalne demokratrske stranke.Iz solidarnosti prema “vo|i Hrvata” Ma~eku, a u borbiprotiv la`no optuènog “hegemonisti~kog velikosrpskogBeograda”, Davidovi} je u januaru 1933. donio svoje – “Davi-dovi}eve punktacije” – koje su propagirale federalizaci-ju, dakle, razbijawe Jugoslavije.



RadikalskoRadikalskodràvotvorstvodràvotvorstvo•• Istorijski korijeni radikalskog nacionalnog i demokratskog anacionalnog politi~kog pro-

grama i antisrpskog separatizma

PPii{{ee:: ddrr NNiikkoollaa @@uuttii}}

Predsednik Tadi} danas nastavqa taktiku Davidovi}e-vih demokrata prema Hrvatima (pa ga ~ak i nadma{uje), i totaktiku dodvoravawa i izviwavawa srpskim yelatima – ri-mokatolicima Hrvatima i islamistima “Bo{wacima”.Srpska javnost se zgrozila kada je vidjela Tadi}a u Tesli-nom Smiqanu (prigodom obiqeàvawa Teslinog jubileja)u dru{tvu sa hrvatskim koqa~ima, kakav je, na primjer, Mi-linovi}, potpredsjednik hrvatskog sabora, koji je 1991. go-dine bio inspirator niza zlo~ina nad gospi}kim i karlo-ba{kim Srbima (ubijeno preko 150 Srba i poneki nepo}ud-ni Hrvat).

Dakle, nekada{wa nacionalna i dràvotvorna ideolo-gija Demokratske stranke i radikala nije se mnogo promje-nila u odnosu na dana{we stawe. Demokrate su danas u pred-izbornoj koaliciji sa brojnim antisrbima – separatistimatipa ânka, Kostre{a, êde Jovanovi}a, Vuka Dra{kovi-}a, sa ekstremnim Hrvatima, antisrpskim dijelom musli-mana. Svi oni danas rade na stvarawu nezavisne RepublikeVojvodine (kao nekad Duda Bo{kovi}) i pre}utno odobra-vaju kosovsko-metohijsku samoproklamovanu nezavisnost.Pajti} se bahato razbacuje izjavama o “prosperitetnoj Voj-vodini” koja }e, po wemu “zaostalu Srbiju” lak{e uvesti uEuropsku uniju. Postiè se finansijska samostalnost Voj-vodine, kao nekada Banovine Hrvatske, novcima engleskihlordova i neizbje`nog ma|arskog Jevrejina Soro{a i po-liti~ki mo}nog ekstremnog antisrbina Ri~arda Holbruka.

Zlokobna je ~iwenica {to se vojvo|anski separatizamprovodi prema hrvatskom uzoru na Stjepana Radi}a i Vlat-ka Ma~eka. Hrvatski “ekonomista” Rudolf Bi}ani} u Kra-qevini Jugoslaviji je teoretisao o “ekonomskoj podlozi hr-vatskog pitawa”, odnosno o finansijskoj ugroènosti Hr-vata i Hrvatske. Danas se ~uju parole o ekonomskoj ugroè-nosti Vojvodine, traì se “vojvo|anska lisnica u vojvo|an-skom yepu”kao nekada “hrvatska lisnica u hrvatskom yepu”.Vojvodina se predstavqa kao krava muzara koju eksploati-{e “srbijanski centralizam”. Na povike iz oja|enog Beo-grada da se radi o stvarawu nezavisne dràve Vojvodine,ânak i Pajti}, kao nekada Stjepan Radi}, kazuju da se samoradi o benignoj i bezopasnoj autonomiji i regionalizacijidràve. Kostre{ otvoreno predstavqa projekt razbijeneSrbije iz koje bi nastale samostalne pokrajine (dràve)Vojvodina, [umadija, “Morava” sa centrom u Ni{u,Sanyak, vjerojatno i “Vla{ka” koja bi obuhvatala isto~nuSrbiju. U tom projektu, iza kojeg stoje anglo-ameri~ki kar-tografi, Beograd bi bio (prema gr~kom anti~kom uzoru)samostalni polis (grad-dràva). Me|utim prava regiona-lizacija Srbije ostvarila bi se podjelom Srbije na isto-rijske regije Banat, Ba~ku, Srem, Ma~vu, [umadiju, Ni{kuoblast itd, u kojima bi se razvijala potpuna lokalna samo-uprava.

Istori~arima je poznato da je dana{wa Vojvodina Bro-zova antisrpska tvorevina stvorena kao antisrpski auto-noma{ki projekt koji je trebalo da obezbjedi ideolo{ku ikulturnu cjelovitost biv{ih habzbur{kih zemaqa i da bu-de odsko~na daska za {irewe ideja Velike Hrvatske. To ni-kako nije “Srbska Vojvodovina” koja je nastala 1848/49. nasvijetlim tradicijama borbe srpskog naroda za teritori-jalnu autonomiju u okviru carske Austrije. Apsurdno je dadanas postoji jedna takva velika teritorijalno-politi~katvorevina (skoro pola Srbije), u maloj srpskoj dràvi, ko-joj je osnovna funkcija da dijeli Srbe od Srba. Postojawejedne takve autonomije, koja ima sve vi{e prerogativa dr-àvne vlasti, ostale dijelove Srbije (koji su zasnovani nalokalnoj samoupravi) dovodi u isku{ewe da se i oni ukrup-wavaju i iskazuju sli~ne autonoma{ke apetite.

Vojvo|anski separatisti, predvo|eni Pajti}evim demo-kratama, ânkovim i Kostre{ovim “liga{ima”, za vreme

vladavine u republi~kim i pokrajinskim institucijamapostigli su zavidan nivo razbijawa Srbije. Bez mnogo bukerazbili su jedinstveni informativni prostor Srbije svo-|ewem Radio-televizije Srbije na uù Srbiju zbog stvara-wa “Vojvo|anske televizije” na poluilegalan na~in. Neka-`weno ânkovo gaèwe table sa natpisom RTS-a u potpu-nosti je uspjelo.

Kulturno-nau~ni institucionalni separatizam nezako-nito je ostvaren preko djelovawa Vojvo|anske akademijeznanosti i umjetnosti. Nakazne “vojvo|anske zastave” neza-konito se isti~u, vje{aju, veselo lepr{aju i{~ekuju}i pro-gla{ewe Republike Vojvodine. Nekakva vojvo|anska himnasvirucka se na lokalnim sportskim takmi~ewima, a i {i-re. Jednostavno re~eno, nekada{wi komunisti~ki jugosla-venski antisrpski federalizam je prenesen na podru~je ma-le Srbije. Vojvo|anski specijalni status u Srbiji podsje}ana poziciju Socijalisti~ke Republike Hrvatske u okviruJugoslavije koja je imala privilegiju, pored finansijskesamostalnosti, da jedina koristi svoju himnu “Lijepa na{aDomovino” (kao samostalna dràva).

“Nazadna omladina liga{ka” i wihova “Inicijativamladih za qudska prava” igra se sa vojvo|anskim paso{ima,ali ânak i Kostre{ isti~u da je to samo mala {ala neob-uzdane i nesta{ne mla|arije. “Liga{i” traè i otvarawevojvo|anskih diplomatskih i konzularnih predstavni{ta-va. Na sve takve akte otvorenog vojvo|anskog separatizmadràva jednostavno }uti, nema hap{ewa, nema procesuira-wa i zabrane rada antidràvnih separatisti~kih stranakai organizacija. Sa skup{tinske govornice u prethodnom sa-zivu parlamenta postavio sam pitawe: “[to Vlada mislipreduzeti protiv antisrpskih akata otvorenog vojvo|an-skog separatizma vojvo|anskih liga{a (Pajti}eve demo-krate tada nisam pomiwao)”. Vlada mi je jednostavno odgo-vorila da nema saznawa o takvim separatisti~kim aktiv-nostima. Kao zadwu fazu razdràvqewa Srbije o~ekujemosnivawe sekta{ke “Vojvo|anske crkve” (po{to je Vojvo-dina plodno tlo za rad vjerskih sekti), po uzoru na stvara-we crkava Kominterninih antisrpskih nacija Makedonacai Crnogoraca.

Majski izbori 2008. bi}e, dakle, narodni plebiscit iz-me|u snaga destrukcije koje sprovode daqwe uru{avawesrpske dràvnosti, srpskog jedinstva i narodne tradicije,a koje su okupqene oko antisrpske demokratske koalicije(na ~elu sa Tadi}em), i dràvotvornih politi~kih snagaokupqenih oko Srpske radikalne stranke Vojislava [e-{eqa i Tomislava Nikoli}a, koje definitivno treba daspase ostatke ostataka srpske zemqe i srpskog naroda.




• Ako NI[TA i NI[TA uvek daje NI[TA, ~emu onda ovolikapredizborna koaliciona udruìvawa?

• Kad se ukrste Palma i ruà, dobije se {ipak. • Toliko su se zalagali za Srbiju, a ona jo{ uvek postoji.• Vlast ubrzano uvozi evropske vrednosti u Srbiju. Po~eli su pre ne-

ki dan sa p{enicom. • U Srbiji po~elo veliko prole}no ~i{}ewe. îsti se trulo li{}e,

trula trava, trule partije, truli politi~ari...• Trava je najkvalitetnija u prole}e. Ako ne verujete meni, pitajte ̂ edu.• U “ùtoj” gramatici za imenicu biznismen postoji samo prvo i dru-

go lice jednine. Dakle BIZNIS meni, BIZNIS tebi. • U novinama naslov “Legija ne}e da beì”. O Dinki}u, \eli}u, Tadi-

}u, Jela{i}u, [utanovcu, \ilasu i mnogim drugim dosmanlijama ni-{ta ne pi{e.

• “Zasviraj i za pojas zadeni”, kaè narodna poslovica. Dinki} }e za-denuti za pojas ve} 12 maja.

• Uostalom, kad se tih Bogdanovi}evih 20.000.000 evra podeli na ono-liki broj ra~una, to i nije tako mnogo.

• Afrim Aziri, direktor pri{tinskog aerodroma uhap{en. BojanKri{to, direktor beogradskog jo{ nije.

• “Nisam lopov”, izjavio Dinki} za novine. Ja mu verujem, a vi kako ho-}ete.

• Na~elnik General{taba Pono{ izjavio da ameri~ka isporukaoru j̀a [iptarima nije vojno problemati~na. Pa i nije, ali za [ip-tare.

• Aleksandar Vu~i} u borbu za Beograd ulazi svim srcem. Ovi drugiulaze u borbu svim sredstvima.

• Kritikuju nas pojedini {to nismo bili prvi kod predaje liste zaparlamentarne izbore. Nema veze, bi}emo prvi posle izbora.

• Ma nisam u dilemi da vlast kvari qude. Samo mi nije jasno da li je“ove” vlast pokvarila ili su kvarni i do{li.

• Dodik i demokrate u Republici Srpskoj sebi obezbedili primawaod po nekoliko hiqada konvertibilnih maraka. Nisu dakle samo oviiz Srbije alavi na pare.

• Dele se penzije za februar. Penzionerima }e prole}e do}i tek 11.maja, posle na{e izborne pobede.

Srpska posla Pi{e Momir Markovi}



Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

PPreko 65.000 stranica sabranih delaprof. dr Vojislava [e{eqa predstav-qaju ~isti koncentrat wegovih mi-

sli i dela, od disidentskih dana do trenut-ka kada je postao neosporni lider svih srp-skih patriota. Ovde se, na jednom mestu, na-laze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski go-vori, televizijski megdani, intervjui kojeje dao {tampi, radio emisije i razli~itipoliti~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu jeaktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi,a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kihdokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga.

Svojim perom, ova originalna li~nostsrpske politike obja{wava uzroke i meha-nizme politi~ke delatnosti usmerene pro-tiv srpskoga naroda i wegove dràve, ali~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma po-put ve}ine hroni~ara narodnog stradawa.

Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{-wosti predstavqa nau~ni metod za projekto-vawe realne vizije budu}nosti, {to je, ustvari, odgovor na najteà pitawa dana{-wice. êsto namerno pogre{no shva}en ijo{ zlonamernije tuma~en, na ovim strani-cama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu – sve je obja{weno, svaka re~ je u kon-tekstu, doga|aj lociran, a pravni akt protuma~en.

Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, uovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja we-govo, po mnogo ~emu kapitalno delo, “Ideologija srpskog nacionalizma”.

U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sin-tetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojimaje sazdana ideologija srpskog nacionalizma.

Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom ana-lizom, a autor se i ovde potvr|uje kao erudita i strpqiv istraìva~, koji je u toku vi{e-godi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, soci-olo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim discipli-nama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~anoblik.

Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju“Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a”. Srpski narod je tako dobio kom-paktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra|eni svi zna~ajni aspekti srpskognacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi praviuybenik srpskog nacionalizma.



Documents

XPTKORLlH XAUJKO · Ap ROjHC(\4K m~W~& Ap ROjHC(\4K m~W~& A