zaboravljanje-handout3

8/13/2019 zaboravljanje-handout3

1/4

PAMENJE I ZABORAVLJANJE

U uskoj vezi sa uenjem stoje procesi pamenja i zaboravljanja. Ako poemo oddefinicije uenja u kojoj se govori o menjanju ponaanja individue, pamenje bi bilotrajanje promena nastalih uenjem, a zaboravljanje gubljenje tih promena.

Pamenje obuhvata tri funkcije:!. retencijuzadr"avanje utisaka #utisci ostavljaju tragove u mozgu engrame$%&. reprodukciju obnavljanje onoga to je ranije naueno% prilikom reprodukcije

ovek je svestan onoga to je ranije uio #ranije uene podatke mo"e da dozove usvest i ponovi ih$%

'. rekogniciju predstavlja ni"i nivo zapamivanja% odnosi se na prepoznavanjeranije nauenog gradiva koje, meutim, nije u toj meri naueno da se mo"esamostalno reprodukovati.

Metode ispitivanja pamenja(spitivanjem pamenja prvi se eksperimentalno bavio nemaki psiholog )erman

*binghaus. +a bi to objektivnije merio koliinu zapamenog i da bi eliminisao uticajprethodnog iskustva, upotrebljavao je besmislene slogove #-$.etiri metode za ispitivanje pamenja/

!. metoda utede (spitanik u dva navrata ui isto gradivo. 0azlika izmeu brojaponavljanja u prvobitnom i ponovnom uenju predstavlja utedu i pokazuje kolikoje od prethodno uenog materijala zadr"ano. ak i kada ispitanik na poetkuponovnog uenja ne mo"e da reprodukuje nijedan element ranije uenog gradiva,javlja se vremenska uteda #potreban je manji broj ponavljanja$ u ponovnomuenju, to znai da je gradivo ipak delom zadr"ano. Uvoenjem ove metode*binghaus je pokazao da se pamenje ne odvija po principu 1sve ili nita1 kako sedo tada smatralo.

&. metoda reprodukcije subjekt ui gradivo do odreenog kriterijuma, a posleizvesnog vremena se odreuje koliina zadr"anog gradiva na osnovureprodukcije.

'. metoda rekonstrukcije - njome se ispitujepamenje odnosa izmeu podatakaujednom nizu, a ne pamenje samih podataka.

2. metoda rekognicije 3ubjekt najpre ui izvestan broj podataka. 4osle izvesnogvremena dobija listu u kojoj su ti podaci dati sa nekim drugim slinim podacima,a zadatak subjekta je da prepozna podatke sa prve liste. 4omou metoderekognicije pokazalo se da ova funkcija pamenja #rekognicija$ traje najdu"e najdu"e se opire zaboravu. Ali isto tako ovo je najprimitivniji vid pamenja, jer neomoguava samostalnu reprodukciju.

Zaboravljanje4ojava suprotna pamenju. im prestane uenje nekog gradiva nastupa proces

zaboravljanja. *binghaus je, upotrebom besmislenih slogova, ispitivao tok zaboravljanja iutvrdio da je toproces koji ne napreduje jednakim tempom tokom vremena.

5ok zaboravljanja pokazuje tzv. *binghausova krivulja zaboravljanja/

!


2/4

0

20

4060

80

100

120

0min.

20min.

1sat

9sati

1dan

2dana

6dana

1mesec

kolicina

zapamcenog

Zalj!"a#Zaboravljanje je najvee u prvim asovima nakon uenja, a to vremeprotie sve je sporije i sporije. 6vakav tok zaboravljanja je isti za sve vrste materijala.0azlike se javljaju jedino u koliini zaboravljenog #na primer, ono je najintenzivnije zabesmisleno gradivo, a manje intenzivno kod smislenog gradiva$.

$atori oji !ti"! na %aboravljanje/ priroda gradiva i metode uenjamisao gradiva smisaono gradivo se bolje pamti od besmislenog. +u"ina

pamenja smisaonog gradiva zavisi od toga koliko je osoba shvatila smisao gradiva.7ajdu"e se pamti sutina gradiva, a detalji se br"e zaboravljaju. +etalji koji su vezani zasutinu pamte se du"e.

U kolskom gradivu najbolje se pamte principi i pravila, ideje i metode rada.

!otorne vetine du"e se pamte nego verbalno gradivo. 6vo se javlja otuda tose motorne vetine nadovezuju na uroene pokrete i to se sastoje iz relativnoogranienog broja pokreta. U verbalnom uenju, naprotiv, postoji vrlo veliki brojpodataka, od kojih se pojedini ponavljaju ogranieni broj puta.

Znanje i" pojedinih kolskih predmeta brzo se zaboravlja. 7aroito iz onihpredmeta koje uenici ne ponavljaju tokom raspusta ili kasnijeg kolovanja. 7ekaistra"ivanja ka"u da se zaboravlja 89: gradiva iz prethodne kolske godine.

#u$ina i obimnost gradiva du"e gradivo se bolje pamti od kraeg ako su upoetnom uenju bili naueni do istog stepena. 0azlozi/ kod dugakog gradiva jepotreban vei broj ponavljanja% u du"em gradivu se meu elementima uspostavlja veibroj smisaonih veza% du"e gradivo je bolje organizovano, a bolje organizovana celina se

vie odupire zaboravu.Prijatnost ili neprijatnost gradiva - ;radivo prema kome uenici imaju pozitivanstav i koje kod njih izaziva prijatnost du"e se pamti od gradiva za koje su vezaneneprijatne emocije.

&


3/4

&%ro'i %aboravljanja%ipote"e o u"rocima "aboravljanja:

Psihoanalitiko objanjenje "aboravljanja sadr"aji obojeni negativnimemocionalnim do"ivljajima br"e se zaboravljaju od onih koji su pozitivnoemocionalno obojeni.

%ipote"a o veitosti pamenja zaboravljanja ustvari nema% postoji samonemogunost da se u odreenom trenutku neki sadr"aji izvuku iznad praga svesti,tj. postanu dostupni reprodukciji.

&eorije "aboravljanja:

&eorija neupotrebe tragovi u mozgu stvoreni pamenjem usled neupotrebe setokom vremena postepeno gube. +akle, samo vreme koje protekne od uenja doponovne reprodukcije smatra se uzrokom zaboravljanja.

'i"ioloka teorija neupotrebe fizioloki procesi razmene materije dovode dohemijskih procesa u nervnim elijama kore velikog mozga i tako spontano dovodedo brisanja tragova.

&eorija aktivnog "aboravljanja ( teorija interferencije) zaboravljanje je aktivan,

a ne pasivan proces. 6no nastaje kao posledica aktivnosti individue. +ozaboravljanja dolazi usled interferencije, koenja ili brisanja starih utisaka odstrane novousvojenih utisaka.

U teoriji aktivnog zaboravljanja se kao posebno va"na istiu dva fenomena. 5o supojava retroaktivne i proaktivne inhibicije. *etroaktivna inhibicija #koenje unazad$predstavlja negativno dejstvo kasnijeg uenja na ranije nauene sadr"aje. 0adi se, dakle,o pojavi da novonaueni sadr"aji ometaju #ote"avaju, interferiraju ili koe$ reprodukcijuonoga to je ranije naueno.Proaktivna inhibicija#koenje unapred$ je pojava suprotnaprethodnoj, gde sadr"aji koji su ranije zapameni ote"avaju kasnije pamenje novihutisaka.'aktori koji utiu na veliinu retroaktivne inhibicije:

!. -remenski razmak izmeu dva gradiva&. 3linost dva gradiva'. 3tepen nauenosti gradiva2. 0azumevanje smisla gradiva

(valitativne promene ! pamenj!4amenje podle"e ne samo kvantitativnim promenama #smanjenje koliine zapamenogmaterijala$, ve i kvalitativnim promenama #promene smisla i sadr"aja zapamenog$.Bartlet najiscrpnije prouavao kvalitativne promene u pamenju putem/


4/4

da su ispitanici u naknadnim reprodukcijama pokuavali da daju smisao i onom to im seinilo besmislenim, nije bilo dovoljno razumljivo ili nije sadr"alo dovoljno podataka.5akvo dodatno osmiljavanje sadr"aja prie rezultiralo je kvalitativnim promenama uzapamenom materijalu.

4roces asimilacije predstavlja pojavu povezivanja novih utisaka sa iskustvenim

emama koje su nastale prethodnim uenjem. 7A ?idija -ui/ 4edagoka psihologija, +rutvo psihologa 3rbije, =eograd#poglavlje/ 4amenje i zaboravljanje, str. @! !92$

406(0*7A B>arevski, 4. #&99&$/ 4sihologija pamenja i uenja, 7aklada 3lap, Castrebarsko, )rvatska

2

Documents

zaboravljanje-handout3