»Zaboravljeni svet – enklave na Kosovu«helsinki.org.rs/serbian/doc/HO Izvestaj KOSOVO enklave.pdf · Cilj projekta bio je da ohrabri Srbe u enklavama južno od reke Ibar ... Helsinški

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji / Zaboravljeni svet enklave na Kosovu

1

helsinki odbor za ljudska prava u srbiji

ZZaabboorraavvlljjeennii ssvveett eennkkllaavvee nnaa KKoossoovvuu

Beograd, septembar 2008


2

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji okonao je realizaciju projekta Srpsko-srpski dijalog u srpskim enklavama na Kosovu.

Cilj projekta bio je da ohrabri Srbe u enklavama juno od reke Ibar (koji ine oko 80 odsto ukupne srpske populacije na Kosovu) da u punoj meri ostvaruju svoja ljudska, manjinska, socioekonomska i politika prava kroz kosovske institucije umesto da ostaju na marginama

kosovskog drutva i slue kao dekor teritorijalnim potraivanjima zvaninog Beograda. Projekat je bio pokuaj da se senzibiliu domae vlasti, meunarodne organizacije, javnost u samoj Srbiji, kao i srpsko stanovnitvo na severu Kosova, za realne potrebe, brige i stvarne

interese srpske zajednice koja ivi u samoizolaciji u dananjem, ve nezavisnom Kosovu.1 U okviru ovog projekta, obavljeno je 6 poseta enklavama, kao i niz pripremnih, na osnovu kojih je i nastao ovaj sveobuhvatni izvetaj o

naem intenzivnom radu na terenu tokom 8 meseci.

Ciljevi poseta bili su:

1. poseta enklavama Kosova sa srpskim stanovnitvom; 2. snimanje objektivnog poloaja stanovnika enklava i uslova njihovog ivota; 3. potpunije saznanje o stavovima itelja enklava i vienja njihovog sopstvenog poloaja; 4. procena delovanja politike Beograda, Pritine i meunarodne zajednice na stanovnitvo enklava; 5. ispitivanje mogunosti da NVO igraju aktivniju ulogu u reavanju problema stanovnitva enklava i podsticanju pozitivnih

procesa u meuetnikom ivotu na podruju Kosova; 6. zasnivanje kontinuirane saradnje NVO sa srpskom (pa i albanskom) zajednicom na Kosovu radi stvaranja mogunosti za

kreativnije ili alternativno reavanje problema od onih koje nude izvori zvanine politike bilo Beograda, bilo Pritine i neunarodne zajednice;

7. ispitivanje mogunosti da se u ovom pogledu proiri, kako personalno tako i organizaciono, saradnja sa prestavnicima albanske zajednice (dravne i drutvene).

1 Projekat je realizovan uz pomo Rockefeller Brothers Fund /RBF/.

3

UVOD U organizaciji Helsinkog odbora za

ljudska prava u Srbiji, a uz podrku RBF, tim eksperata obiao je niz srpskih enklava na Kosovu u periodu od januara do jula 2008. godine. Potpuniji uvid u stanje u srpskim enklavama na Kosovu omoguio je, u velikoj meri, profesionalni sastav tima. Osim specijalista za ljudska prava, u timu su bili: sociolozi, psiholozi, pravnici i istoriari. Razliiti pristupi sa istim ciljem - sagledati realnost - pokazali su se kao vrlo produktivni.

Razgovori sa Srbima u enklavama, a potom i sa Albancima po sluajnom uzorku, ravnopravnost i uzajamno potovanje sagovornika, rezultirali su poverenjem, odnosno slobodnim izraavanjem miljenja. Iz ovog ugla je ne samo neverovatno, nego i viestruko tetno, da se pripadnici razliitih profesija u Srbiji ne bave istraivanjem Srba u enklavama, nego i sami doprinose uvrenju politikih stereotipa.

U proteklih nekoliko godina obe zajednice su prole kroz transformaciju koju je odredila nova realnost nastala posle NATO intervencije. Obe su prole kroz period uzajamnog nepoverenja, posebno nakon martovskih dogadjaja 2004. godine. Srpska zajednica je bila izloena surovoj propagandi to se odrazilo i na njen poloaj u odnosu na kosovske vlasti. Medjutim,

neizvesnost statusa Kosova uticala je na ponaanje obe zajednice. Jednom kada je uklonjena podela kao reenje i otpoeo proces koji je vodio ka nezavisnosti Kosova, albansaka zajednica je uspela da racionalizuje svoje ponaanje i da se postavi konstruktivno u odnosu na Srbe, posebno u enklavama. Ta promena u stavu albanske zajednice reflektovala se i na Srbe u enklavama.

Pojavna slika srpskih enklava na Kosovu ne samo da se razlikuje od one koja postoji u medijima i u politikoj propagandi, nego od nje odudara. Tim se kretao potpuno slobodno, bez ikakve pratnje (sem prilikom prve posete) i svuda glasno komunicirao na srpskom jeziku. U enklavama, tim Helsinkog odbor priman je otvoreno: niko nije traio ni da se predstavi, ni da identifikuje svrhu svoje posete. Takav prijem je dokaz da su ljudi usamljeni: malo poseta i malo razgovora o problemima koje imaju (zaposlenje, kolovanje, zdravstvena zatita). Izuzetak ine izborne kampanje. Obeanja koja im se tom prilikom daju brzo se pokazuju kao ista propaganda. Otuda su nepoverljivi prema svim politikim partijama.

Uprkos marginalizaciji, naselja u enklavama su ureena: okreene fasade i bate sa puno cvea. Ljudi su uredni. Bez

obzira na siromatvo, ova naselja na prolaznika ostavljaju mnogo povoljniji utisak, nego, na primer, mnoga naselja u Istonoj ili Junoj Srbiji. Putevi su podjednako loi.

U slojevima ivota Srba u enklavama, koji se mogu otkriti ispod pomenute spoljne slike, postoji drama, ali ne i oseanje bezizlaznosti, kako bi se moglo zakljuiti na osnovu medija i politike propagande. Treba istraiti ta sve uzrokuje ovu rascepljenost i odvojenost politikih institucija u Srbiji od realnosti; upotreba Srba na Kosovu kao materijala za nadu da je sadanje stanje prolazno i da je velikodravni projekat jo na snazi, samo ga treba realizovati drugim sredstvima.

Ljudi u enklavama ive u procepu koga postaju svesni: Beograd im obeava reenja koja vie nisu u njegovoj nadlenosti, a vre pritisak da ne prihvate institucije Kosova od kojih e, u sve veoj meri, zavisiti njihova lina i imovinska sigurnost.

Uprkos tekoa, ljudi u enklavama ne izraavaju olako spremnost da napuste Kosovo. Moda bi neko od njih na mitingu i izvikivao parole Kosovo je Srbija i Kosovo je srce srpske drave. Za njih je u razgovorima to zemlja u kojoj trae posao i ele sigurnost. Veina sagovornika poseduje zemlju povrine od 3 do 8 hektara. Ona je


4

danas glavni izvor prihoda za preivljavanje. Ali veina, naroito mladih ljudi, ima urbanu perspektivu. Oni ele posao u administraciji, u industriji i malom biznisu. I to ne samo zato to ive na Kosovu. Moderna tehnologija obesmiljava svaku njihovu zamiljenu ili stvarnu izolaciju. Mobilna telefonija i internet dovode ih u vezu sa drugima preko kojih stiu nova saznanja. Posmatrana iz tog ugla, pria o opsednutosti mitom lii na zloupotrebu koja vodi razaranju prave istorijske svesti.

Albanci su strana koju Srbi u enklavama podrazumevaju, ali je ne komentariu, ili to ine uzdrano. Oprez moe biti posledica straha od veine, ali i svesti o zlodelima koja su Srbi inili Albancima. U svakom sluaju, Srbi su naklonjeniji Albancima starosedeocima, navodei vie primera njihove pomoi, nego Albancima koji su na Kosovo doli tek posle intervencije NATO.

Oprezni prema Pritini, Srbi u enklavama nemaju veliko poverenje ni u Beograd. Vrlo su kritini prema favorizovanju severnog dela Kosovske Mitorvice, i otvoreno govore o korupciji tamonjih lokalnih lidera, pa i o njihovoj povezanosti sa slubama bezbednosti u Srbiji. Smatraju da su zapostavljena mesta u kojima je koncentrisan vei broj Srba (npr. Studenica sa 30.000) i gde se u dnevnom ivotu (leenje u ambulanti, zanatlijski radovi) postepeno rehabilituju odnosi izmeu

Srba i Albanaca, za koje se kae da su bili dehumanizovani.

Iznenaujue su zaotreni odnosi meu Srbima. Srbi u enklavama navode vie razloga za to: Srbi, uglavnom boljeg imovinskog stanja, prvi su prodali imovinu i napustili Kosovo. Oni, meutim, i dalje zadravaju svoja radna mesta (ambulante, kole i sl.). Poslove obavljaju dolazei vikendom (vikendai) i primaju dvostruko veu platu. U isto vreme, Srbi u enklavama ne mogu da se zaposle. (Prodavac u jednoj baraci na putu, otac petoro dece, molio je dom zdravlja da njegove dve erke koje su zavrile medicinsku kolu primi bez nadoknade. To nije uinjeno, jer sa strane dolaze nedeljom medicinske sestre koje su tu ranije bile zaposlene).:Pomo namenjena Srbima u enklavama retko do njih stie. Krae, prevare, uzurpacije nadlenosti su redovna pojava. Neretko stanje nije nita tee od ekonomskog i za njegovo popravljanje bie potreban veliki i viestruki napor. U svakom sluaju, pomo bez kontrole njenog plasmana i upotrebe nee imati ne samo efekat na koji se rauna, nego upravo suprotan: Ljudi u enklavama pokuavaju da se sami organizuju. Za to im, najee, nedostaju minimalna sredstva (ene koje se bave domaom radinou ije proizvode mogu dobro da plasiraju na tritu nemaju ni prostoriju ni stolice):Formirala se struktura lokalnih efova, snalaljivih uzurpatora. Oni rade u ime enklava, a njihove veze su

potpuno neprovidne. Javljaju se i u ulozi propagandista i politikih prosvetitelja. Njihova omiljena tema je niim izazvana intervencija NATO i kolonijalna politika Evrope i Amerike na Balkanu.

Bez obzira to je SPC jedina srpska institucija na Kosovu, zanimljivo je da ni u jednom razgovoru nije pominjana. Svetenici, oigledno, retko poseuju pastvu u enklavama.

Nasuprot srpskom, allbanski korpus je doiveo i vidljive i nevidljive promene: upadljiva je brojnost i mladost albanske populacije koja je uz to i veoma pokretljiva. Golim okom je vidljiva vea prisutnost ena u javnom ivotu.Upadljiv je proces emancipacije ena: one su na ulicama, u radnjama, na radnim mestima. Veliki broj Albanaca koluje decu na Zapadu (tri hiljade studenata su momentalno na kolovanju u inostranstvu); mnoga tamo i ostaju. Nakon 1999. godine materijalna pomo Albanaca iz dijaspore je smanjena: cilj je ostvaren; dijaspora sama tei viem standardu (bolji stanovi, kolovanje dece). Mladje generacije su skoncentrisane na nuklearnu poredicu. Mnogo ea je pojada da cela porodica ivi zajedno na Zapadu.

Nezavisnost Kosova je apsolutno opta vrednost: postoji neupitan konsenzus. Sve izvan toga: institucije vlasti, pojave kao kriminal, korupcija i, s obzirom na plemenski karakter drutva, naroito nepotizam podlono je irokoj kritici.


5

Paralelne instuticije (zdravstvo, kolstvo i sl.) bile su vane za samoodranje, ali su dovele do pada kvaliteta, posebno u zdravstvu i kolstvu. To je stvorilo generacijski vakum u pogledu sposobnosti obavljanja dravnikih poslova. Istovremeno, neke stare ustanove (npr. Akademija nauka) su bez uticaja, gotovo mrtve. Njihova istorijska uloga je zavrena u formi kakva je bila.

Oslobodjenje Kosova prirodno je dovelo i do intenzivnijih veza sa Albanijom. Konstatuje se njen progres (naroito junog dela zemlje) i istie kompetentnost upravljake elite (mnogi su kolovani na Zapadu i stekli su visoka akademska zvanja). U Tirani se vidi vaan regionalni centar.

O nedavnoj prolosti Albanci govore suzdrano i tiho, mada su injenice, koje navode kao ilustracije, brutalne.Bez obzira na iskustvo, veruju u potrebu veza sa Beogradom, sa Srbijom. Posebno ekonomskih veza. I Srbi i Albanci istiu da trgovina nikada nije prestala: funkcionisala je ak i u najteim uslovima.

Albanski sagovornici koji pripadaju politiki kvalifikovanijem delu drutva skeptini su u pogledu stvarne spremnosti za integraciju Srbije u EU. Za njih je neobjanjivo da je Srbija sa svim prednostima koje je imala devedesetih godina XX veka dola u orsokak. Za njih je to iskustvo pouno, i oni o njemu govore vie sa zabrinutou nego sa zluradou.

Jednom rei, na celom Kosovu se osea dinamika brojnog i mladog stanovnitva, koje je u potrazi za novom perspektivom. U Srbiji se to ignorie; o dugoronoj teti koju to moe imati jo se ne razmilja. Na novu realnost gleda se kao na prolazno stanje. Ali, izostaje ne samo odgovor, ve i pitanje: ime bi ono moglo biti zamenjeno, u iju korist i na iju tetu. Ako politika retorika prikriva stare nacionalistike ciljeve, onda Srbiju eka novo gubljenje vremena, a to moe dovesti do ireparabilnog stanja.

Na osnovu viemesenog istraivanja i razogovra sa brojnim Srbima i Albancima, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji je zakljuio da je za odriv opstanak Srba na Kosovu neophodna strategija koja podrazumeva ozbiljnu projekciju kapaciteta enklava i njihovog razvoja. Da bi se zaustavio stalni odliv Srba iz enklava, posebno mladjih generacija, neophodni su projekti koji bi i obezbedili njihovo zapoljavanje. Kosovska vlada i medjunarodna zajednica treba da trae dugorona reenja koja bi garantovala prosperitet enklava. Da bi se izbegao iskljuivo etniki princip, neophodna je orjentacija i na zajednike projekte (koji bi ukljuivali Albance i druge), posebno u u enklavama kao to su Orahovac, trpci i sl.

Oigledno je da e Graanica biti promovisana kao centar Srba na Kosovu, uz podrku Beograda. S obzirom na blizinu

Pitine, potrebno je da se ve sada razmilja o projektima koji dugorono vode povezivanju Graanice i Pritine.

Nakon ruskih vojnih dejstava na teritoriji Gruzije i nakon ruskog priznavanja nezavisnosti June Osetije i Abhazije, politika elita Srbije i domai analitiari ocenili su da je sada to potvrda onoga na ta su upozoravali - da e priznavanje Kosova biti domino efekat na globalnom planu. Oni sada objanjavaju kako je ovaj presedan bio okida za nestabilnost u celom svetu. Tako je bivi premijer Vojislav Kotunica ocenio da prekrajanjem granica Srbije poinje nova epoha u meunarodnim odnosima, vezana za reviziju mnogih granica i rast nestabilnosti2.

Izjave koje prenose mediji odnose na nadmo ruske vojne sile, a kod ekstremnijih i pominjanje ruskih trupa na Kosovu. estoka antizapadna kampanja je sada uperena kroz ovu podrku Rusiji, a posebno kroz protivljenje misiji EULEX-a na Kosovu.3 Orkestrirana kampanja za sabotiranje dolaska civilne i vojne misije EULEX traje ve mesecima. Slino je i sa zahtevom kojim se trai da Generalna skupstina UN od Meunarodnog suda pravde zatrai savetodavno miljenje o legalnosti jednostrano proglaene nezavisnosti Kosova.

2 Danas, 28. avgust 2008 3 Ambasador Ruske Federacije u Beogradu

Aleksandar Konuzin izjavio je 18. avgusta 2008. da e Rusija uputiti demar Ujedinjenim nacijama zbog misije Euleksa na Kosovu i Metohiji


6

Sve ove odluke a naroito ona koja se protivi misiji EULEX-a imaju za efekat stvaranje atmosfere nestabilnosti na Kosovu, kako za Albance tako i najdirektnije za Srbe ija se bezbednost dodatno komplikuje. A unutar Srbije to je jo jedna u nizu poruka da ona ne eli ulazak u EU, odbijajui saradnju sa Evropom na Kosovu.

Poruke koje dolaze sa Kosova su manipulativne. Potpredsednik Skuptine zajednica optina Kosova i Metohije Marko Jaki i predsednik Srpskog nacinalnog vea severnog Kosova Milan Ivanovi pozvali su Srbe da napuste radna mesta u kosovskim isntitucijama. Marko Jaki je izjavio da Srbija mora da obezbedi plate kosovskim Srbima u policiji i pravosuu: Ali Beograd mora da plaa te ljude. Ako ih ne bude plaao Beograd onda e ih plaati Haim Tai. Onaj ko plaa policiju, ona je njegova. Oni su tom prilikom jo jednom protestovali protiv rasporeivanja misije EULEX u srpskij sredinama na Kosovu i napomenuli da ta misija mora naii na bojkot svih kosovskih Srba i onih koji potuju srpsku dravu.4

U tom kontekstu misija EULEX se predstavlja u istoj ravni kao i KFOR antizapadni kurs je dominantan i pokazuje se u ogoljenijoj formi kod opozicije nego u Vladi. 5 Upadljiva je retorika srpskih rtava

4 Vecernje novosti, 23. avgust 2008 5 Da je u pitanju politika prema Kosovu koja

je istoj ravni sa DSS-SRS, samo manjeg ineteziteta,

(Ako rtve trpe nasilje od onih koji bi trebalo da ga suzbijaju i odravaju mir, posledice im padaju mnogo tee. Srbi na Kosmetu upravo su u poziciji takve rtve)6, ali bez argumentacije, jer sama ideologija je samo pokrie za kompromitaciju nove drave Kosova ili medjunarodnih misija. Tako se npr. sukob koji je izbio izmeu Srba i Albanaca u severnom delu Kosovske Mitrovice 28. avgusta kod Tri solitera, objanjava kao agresija Albanaca jer su navodno ohrabreni odlaskom veeg broja UNMIK policajaca sa Kosova i najavljenim dolaskom Euleksa (Milan Ivanovi, predsednik Srpskog nacionalnog vea severnog KiM).7

Ministri nove vladajue koalicije Srbije misiju EU na Kosovu posmatraju iz perspektive nepotovanja meunarodnog prava (dolazak misije bez prethodne saglasnosti SB UN) kao i zabrinutost za bezbednost Srba na Kosovu. Goran Bogdanovi u intervjuu za Veernje novosti pokazuju kritike upuene novoj vladi (Zamena misije UN misijom EU, po nalogu generalnog sekretara UN i bez odobrenja Saveta bezbednosti, potvruje praksu serije serije prinuda na Kosmetu, o emu zvanina Srbija reaguje mlitavo, Svedok, Rade Brajovi).

6 Svedok, 26.avgust 2008, novinar Rade Brajovi.

7 Istraga o sukobu u kome su povreene etiri osobe- trojica Srba i jedan Albanac, je u toku. Komandir stanice policije u severnoj Kosovskoj Mitrovici Milija Miloevi, pretpostavlja da je uzrok tue fudbalsaka utakmica izmeu beogradskog Pratizana i turskog Fenerbahea.

kae da e teite njegovog rada bie na samom Kosmetu uz neodobravanje misije EULEX.

Novi ministar za Kosovo G. Bogdanovi je izjavio da e Vlada Srbije uiniti sve to je u njenoj nadlenosti da dravne institucije i slube koje servisiraju srpsko i drugo nealbansko stanovnitvo u pokrajini funkcioniu nesmetano i punim kapacitetom. On smatra da smanjenje obima i brojnog stanja Unmika moe uticati na bezbedonosni vakuum u pokrajini, to dodatno moe stvoriti oseaj nesigurnosti i nebezbednosti kod Srba. Osim toga, on tvrdi da Euleks nema pravnu osnovu za delovanje na Kosmetu i kao takav ne moe biti partner za saradnju. 8

Vlada Srbije smatra da je EULEX zapoeo rad nelegalno i bez saglasnosti i uea Srbije i da faktiki sprovodi, ranije u SB odbaen Ahtisarijev plan. Premijer Mirko Cvetkovi je naglasio da Beograd mora da uestvuje u rekonfiguraciji UNMIK-a, jer ima velikih interesa na Kosmetu ali i

8 Veernje novosti, 12. jul 2008. Zanimljivo

je da logika poveanja bezbednosti za Srbe na Kosovu

aktuelnog ministra za KiM, ide putem nesaradnje sa misijom koja je ve na terenu. Ostaje otvoreno pitanje na koji nain e se sada Srbima garantovati sigurnost i da li e! Treba napomenuti da je ta vrsta propagande o stalnoj pretnji Albanaca iskonstruisana od strane Vlade, ali ako ve jeste onda je ona duna da obezbedi Srbima mehanizme saradnje sa postojeim organima bezbednosti.


7

odgovornost prema srpskom stanovnitvu koje ivi u Pokrajini i iji poloaj mora da se pobolja. On stoji vrsto iza stava da e srpska vlada nastaviti da insistira da stacioniranje misije EU u junoj srpskoj pokrajini kao i da to bude regulisano iskljuivo odlukom SB UN, jer je u protivnom ta za Srbiju nelegalan in.

Vuk Jeremi je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije izjavio da je proces rekonfiguracije UNMIK-a, bez saglasnosti svih strana i podrke Savjeta bezbjednosti UN, velika greka. On je takoe ponovio stavove o ruskoj podrci: Rusija nastavlja da podrava Srbiju, ukljuujui i predlog rezolucije koji smo podneli, i nee biti nikakvih promjena u ruskom stavu, to je potvreno u razgovoru koji sam imao sa ruskim predstavnicima u UN tokom boravka u Njujorku. Naelnik Generaltaba Vojske Srbije Zdravko Pono izjavio; Dovedeni smo u situaciju da saradnju s Kforom imamo samo na poslovnom i tehnikom nivou i na nivou razmene obavetajnih podataka, ali od kada je Kfor angaovan za formiranje bezbednosnih snaga Kosova nismo vie partneri9 .

Oigledno je da e pitanje kosovske nezavisnosti i dalje imati znaajnu ulogu u ruskoj strategiji na Balkanu. Naime, Rusi e upravo preko Srbije odravati nestabilnost regiona s namerom da ga to vie energetski veu za sebe. I nova vlada e biti na istoj

9 Danas, 28. avgust 2008.

liniji kao i Kotunica sa umerenijom retorikom. Diskusija u parlamentu vezana za potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom pokazuje da su svi, sem LDP, za sporazum iako je onaj o NIS izuzetno nepovoljan za Srbiju.

Neophodno je veoma paljivo pratiti rad nove Vlade na Kosovu, jer e njena strategija, kako sada izgleda, mada proevropski orjentisana, i dalje biti znatno oslonjena na Rusiju. U tom smislu sudbina Srba u enklavama e takodje zavisiti od razvoja situacije u odnosima izmedju Rusije i Srbije, te Rusije i Zapada.


8

Zaboravljeni svet kosovske enklave Poloaj srpske zajednice na Kosovu od 1999. godine odredjuje

vie objektivnih faktora: oteana sloboda kretanja, siromatvo kao posledica odlaska najveeg poslodavca za srpsku zajednicu - drave Srbije, esti napadi na graane Kosova srpske nacionalnosti itd.

Poetkom procesa pregovora o buduem statusu Kosova veinska albanska zajednica, odnosno njena elita, uvaila je injenicu da se, uprkos tekoj prolosti, mora uiniti poseban napor za integraciju srpske zajednice u kosovsko drutvo. Kosovske institucije, uz pomo meunarodne zajednice, uinile su u poslednjih nekoliko godina oigledan napor da se kroz sistemske mere, a pre svega zakonska i institucionalna reenja, kosovskim Srbima omogui normalan svakodnevni ivot na Kosovu. Ovo se pre svega odnosi na zakone koji se odnose na poloaj Srba u sektoru rada, zdravstva, bezbednosti, obrazovanja, kulture (i to, pre svega, pravo na korienje srpskog jezika kao ravnopravnog) itd. Osim, institucionalnog i zakonskog regulisanja problema manjina, kosovski zvaninici slali su este signale, pre svega posredstvom medija, i srpskoj i albanskoj zajednici na Kosovu. Kroz jasne, svakodnevne poruke kosovskih zvaninika, sopstvenoj - albanskoj zajednici, jasno je stavljeno do znanja da e demokratska i ekonomska konsolidacija kosovskog drutva biti oteana ukoliko se incidenti prema manjinskim zajednicama nastave. Ova poruka, ini se,

naila je na razumevanje kod velikog dela graana Kosova. I zaista, tokom sedmomesenog prisustva Helsinkog odbora u srpskim enklavama u razgovoru sa kosovskim Srbima moglo se doi samo do jednog zakljuka: albanska zajednica vie ne predstavlja prepreku Srbima za normalan ivot na Kosovu. Gotovo po pravilu, kosovski Srbi svoje albanske komije ili kosovske institucije zapravo i ne spominju.

Zbog toga se postavlja sutinsko pitanje: na ta se kosovski Srbi u enklavama irom Kosova ale?

Odogovor je u sutini jednostavan, istovremeno i viedimenzionalan. Radi se o kombinaciji socijalno-statusnih problema ali u sadejstvu sa specifinim drutvenim katalizatorima iji je izvor, i dalje, zvanini Beograd.

Jedna stvar predstavlja zajedniki imenilac i za Srbe i za Albance na Kosovu: to je siromatvo10. injenica je da se u jednom drutvu koje je razoreno ratom i viedecenijskom devastacijom bolji uslovi ivota teko mogu oekivati, ali je takoe injenica da se, uprkos

10 U Pritini je predstavljen izvetaj Programa UN za razvoj koji ukazuje da je Kosovo najsiromanije u regionu. U izvetaju se navodi da je na Kosovu najvei procenat nezaposlenih. Prema podacima Svetske banke, na Kosovu se siromanim rauna oko 53 odsto stanovnitva, dok je stopa nezaposlenosti izmeu 45 i 50 odsto radno sposobnog stanovnitva, navedeno je u najnovijem izvetaju UNDP-a.


9

snanom meunarodnom (a pre svega finansijskom) prisustvu, ekonomski procesi na Kosovu jo nisu krenuli u eljenom pravcu. Penzijski sistem, plate koji su najnie u regionu, katastrofalan zdravstveni i kolski sitem, korupcija11 i nepotizam u dravnim institucijama, samo su neki, najvaniji, problemi na koje ukazuju i srpska i albanska zajednica na Kosovu. Jedina razlika izmeu srpske i albanske zajednice jeste u tome to kosovski Srbi, zapravo, imaju rezervni penzioni, platni, zdravstveni i obrazovni sistem koji se zove drava Srbija.

Kosovski Srbi su, generalno jo od 1912. godine navikli na poseban status. ivot na Kosovu decenijama je bio nagraivan od strane Srbije posebnim platnim razredom i drugim beneficijama.

Ali, upravo je ovaj sistem koji je drava Srbija potpuno institucionalizovala u poslednjih nekoliko godina, trenutno najvei izvor frustracije srpske zajednice na Kosovu. Ova frustracija danas, sasvim sigurno, nema nikakve veze sa pitanjem kosovske nezavisnosti ili sa pitanjem odnosa albanske zajednice prema srpskoj.

Re je o sistemu koji je uspostavila drava Srbija i koji za posledicu ima krajnju - ontoloku podelu unutar srpske etnike zajednice. Supstanca ove podele jesu socijalne razlike koje proizilaze iz korupcije, nepotizima i, pre svega, partokratije koja ostaje modus vivendi kada je re o delovanju Srbije i njenih institucija na Kosovu.

Partokratija, kao sistem u kojem su politike stranke najvaniji inilac ukupnog drutvenog ivota, svoju posebno retrogradnu formu pokazuje u svakodnevnom ivotu kosovskih Srba. Naime, na Kosovu meu Srbima, po pravilu, postoje najmanje 3 politike struje: pripadnici starog Miloevievog reima (sa dodatkom vrlo jake Srpske radikalne

11 Agencije za spreavanje korupcije na Kosovu u estomesenom izvetaju navodi da je tokom 2008. prijavljeno 68 sluajeva korupcije.

Od toga su 33 u proceduri. Tuilatvu je dostavljen 21 sluaj gde postoji sumnja u korupciju, a najvei broj njih se odnosi na Vladu Kosova. Sledi zatim pravosue, sa est sluajeva, lokalna samouprava, sa etiri, i javna preduzea, sa tri sluaja.

Direktor Agencije Hasan Preteni kazao je da procene ukazuju da je u sluajevima predatim Tuilatvu budet Kosova oteen za est miliona evra.

stranke) koji su autonomno vladali Kosovom od 1987. godine do juna 1999. godine; zatim, pripadnici Kotuniine nomenklature koja je upravljala ivotima, oseanjima i zdravim razumom kosovskih Srba u poslednjih osam godina; napose, postoji mrea opozicionih, racionalnijih lidera poput Rade Trajkovi, Olivera Ivanovia i Slobodana Petrovia. Na kraju treba dodati da e se uskoro na Kosovu formirati nova paralelna mrea vlasti, koju e, sa jedne strane initi Ministarstvo za KiM (na elu sa Goranom Bogdanoviem iz Demokratske stranke), a na drugoj, mrea optina koje e i dalje biti pod uticajem SRS i DSS12.

12 Skuptina zajednica Kosova i Metohije konstituisana je u severnom delu

Kosovske Mitrovice 28. juna 2008. Za predsednika Skuptine izabran je Radovan Nii, delegat Srpske radikalne stranke, za potpredsednike Marko jaki (DSS) i Srdjan Nikoli (SRS), a za sekretara radikal Bonan Savi. Skuptina je u osnivakoj deklaraciji odbacila nelegalnu, jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova.


10

III. Zakljuci i preporuke: Generalno, sagovornici Helsinkog odbora nisu

pokazivali otpor prema organizaciji koju predstavljamo. Nakon poetne uzdranosti i nepoverenja, izazvanih pre svega negativnim iskustvima sa prethodnim posetama predstavnika razliitih vladinih i nevladinig organizacija, bili su spremni da otvoreno iznose podatke o stanju u selu, nainu reavanja problema, kontaktima sa susedima - Albancima, odlascima u albanska mesta, kontaktima sa kosovskim institucijama. Nepoverenje i uzdranost sagovornika veoma su brzo nestajali pred naim otvorenim nastupom jasnim predstavljanjem lanova tima i motiva naeg dolaska, potovanjem njihovih stavova i miljenja i, najzad, predstavljanjem instrumenata za reavanje bar nekih od njihovih problema. Razgovor se po pravilu, kretao u okviru ovde i sada, osim kada smo ih mi pitali o ranijim iskustvima. Ni u jednom mestu nije pomenut nijedan incident u poslednjih godinu dana, ako izuzmemo kradje krava, vozila i poljoprivrednih maina, koje mnogi sagovornici pre svrstavaju u kriminal, nego u medjuetnike incidente. Saradnja sa KPS je zadovoljavajua.

Izuzetak su sagovornici koji imaju ili su ranije imali snaan politiki uticaj na metane, a danas su veoma imuni, slobodno se kreu po celoj teritoriji Kosova obavljajui svoje poslove, a metane dre u patriotskoj disciplini, strahu od suseda, integracije i budunosti.

Kontakti sa susedima, saradnja sa albanskim trgovcima, odlasci u gradove zbog trgovine, u albanske bolnice zbog hitnih sluajeva, pre su pravilo nego izuetak. Ovi poduhvati su, prema reima naih sagovornika, uspeni i nai sagovornici su isticali ljubaznost, predusretljivost, ak i ustupke (nisu platili usluge, koje se inae naplauju). U nekim mestima je trgovina postala rutina u Babinom Mostu albanski trgovci otkupljuju ceo rod krompira za fabriku ipsa i dobro plaaju, u drugim mestima redovno otkupljuju penicu.

Svesni su nove kosovske realnosti, ali je i medju njima prisutan snaan uticaj vlasti iz Beograda da tu realnost ne prihvate. Kritikuju medjunarodnu misiju na Kosovu, kosovske institucije ali vlasti u Beogradu, jer im niko ne obezbedjuje bolje uslove za zivot. Stie se utisak da su oni upravo zbog nesigurnosti sopstvenog poloaja i oseaja izigranosti od strane svih politikih aktera (posebno zbog ogorenosti na vladu Srbije), spremniji na nove poduhvate i saradnju, na primer, sa organizacijama koje bi se pojavile kao medijatori izmedju albanske i srpske strane.

Za veinu Srba koji zive u enklavama glavni problemi nisu vie bezbednost, sloboda kretanja i pristup javnim slubama. Njihovi kljuni problemi su nezaposlenost, povratak, zatita i korienje line imovine, zatim obrazovanje dece, korienje zdravstvenih usluga, efikasno i delotvorno sprovodjenje zakona. Kao problem istiu i sporost lokalnih organa vlasti u procesu donoenja odluka i sprovodjenje politike u praksi.

Istiu da se niko ne interesuje za njih, da njihova omladina u tim enklavama nema nikakvu perspektivu. Istiu da ne dobijaju pomo, da nemaju mehanizaciju za obavljanje poljoprivrednih poslova isl. Primetno je da nisu adekvatno informisani o najvanijim zbivanjima na Kosovu i u Srbiji.

Otro kritikuju i pokazuju revolt prema tzv. lanim povratncima koji su prodali svoje kue i imanja, iselili se u unutranjost Srbije a koji se povremo dolaze i predstavljaju se kao lideri da bi koristili pogodnosti za povratnike.

U enklavama ne postoje konkretne aktivnosti koje bi doprinele stvaranju atmosfere medjuetnicke tolerancije.

U veini sela sagovornici su u kontaktu sa optinom, delegiraju predstavnike u lokalne organe vlasti, ili u komitete za bezbednost. U nekim selima podnose zahteve optini ili KEK-u zajedno sa albanskim susedima, da bi reili probleme seoske infrastrukture.


11

Seosko stanovnitvo sve se manje bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ostarela domainstva se uglavnom fokusiraju na line potrebe a najvei deo zemlje ostaje neobradjen. Uglavnom se ekaju povoljnije prilike za prodaju zemlje.

Veliko je nezadovoljstvo neravnomernom raspodelom pomoi iz Srbije neka sela nisu dobila rusku pomo, novanu pomo ne dobijaju svi, dvostruke plate dobijaju samo zaposleni u zdravstvu i kolstvu (mnogi od njih ne ive na Kosovu zovu ih vikendai), a ne svi zaposleni. Vatrogasci, koji su deo MUP - a Srbije, ne dobijaju dvostruke plate, ne stiu im uniforme, oprema propada, a posla je mnogo gase poare na celoj teritoriji, posebno este umske poare, a osim toga raznose vodu za cisterne. Posle proglaenja nezavisnosti zabranjeno im je da uzimaju naftu od UNMIK - a, iz Srbije nafta ne stie, tako da je problem trenutno nereiv. Oekuju da e novi ljudi u MUP - u dopustiti da opet preuzimaju naftu koja im se nudi.

Specijalista ginekolog u aglavici dao je veoma sumornu sliku o stanju zdravlja ena neprosveenost i konzervatizam (primitivizam), kakve on nije poznavao kada je pre rata radio u Pritini, spreavaju ene da koriste najmoderniju opremu za preventivu, tako da pacijentkinje dolaze na leenje kada je ve kasno. Smatra da je neophodno elementarno zdravstveno prosveivanje ena, posete lekara i patronanih sestrara selima. Zanimljivo je da je on prvi sagovornik koji je dao, kako on kae, razloge vieg reda za iseljavanje sa Kosova zadovoljan je poslom, primanjima i uslovima rada i ivota, ali e se iseliti zato to eli da njegova deca dobiju kvalitetnije obrazovanje i bolje opte uslove za razvoj sopstvenih spsobnosti.

Imajui u vidu slinost uzorka sagovornika u ovoj i prethodnoj poseti, vidljiva je vea otvorenost, relaksacija tenzije, vea spremnost za saradnju i za aktivno prevazilaenje tekoa.

Nova vlada predlae da Graanica postane administrativni centar za Srbe na Kosovu. Objektivno to bi neutralisalo negativni uticaj Kosovske Mitrovice koja je kriminalizovala odnos prema Srbima u enklavama. Treba paljivo pratiti politiku Beograda koju e sprovoditi u Graanici kao novom centru, ukoliko se ta ideja

ostvari, i prema enklavama i uslovljavanjima kada je re o pomoi koju dobijaju Srbi u enklavama. Paralelno sa idejom da se Graanica transferie u administrativni centar, na delu je i inicijativa da se u Leposaviu (jedina enklava koja se smatra srbijanskom teritorijom) izgradi Institut za nauku i kulturu Srba na Kosovu koju promovie NIS a iza koje stoje Rusi. Ideja je da se na taj nain stvara srpska elita koja ne bi bila vezana za Kosovo ve iskljuivo za Srbiju. Taj projekat navodno treba da kota 57 miliona dinara. Rusko prisustvo bi se ostvarivalo i kroz razne donacije, poklone u knjigama, to bi opet Srbe sa Kosova vezivalo za rusku a ne EU opciju. To je pokuaj da se Kosovo to due odri kao instrument podele unutar srpske politike elite. Za sada na Kosovu, kada je re o strategiji nove vlade, jo uvek dominiraju projekti koje je inicirao Vojislav Kotunica ili stoji iza njih, to u sutini znai politika koju podrava Rusija.

Preporuke:

Problem nezaposlenosti treba reavati izgradnjom zajednikih privrednih objekata. Izgradnja termoelektrane, u emu bi uestvovale i Srbija i Kosovo, reila bi problem nezaposlenosti i Srba i Albanaca ali i snabdevanje strujom i Kosova i Srbije. Srbi koji su pre rata radili u elktroprivredi ive u Srbiji i ive od pomoi drave koja iznosti oko 2,5 milona eura godinje.

Ohrabriti i podrati formiranje zadruga koje bi profesionalizovale i modernizovale poljoprivrednu proizvodnju. Kosovska zemlja je veoma plodna i mogla bi pokriti potrebe za hranom itavog regiona, posebno imajui u vidu stalni rast cena hrane u svetu. Srbi su se tradicionalno vie bavili poljoprivredom i vinogradarstvom, te bi modernizovani oblik zadruga bio podsticaj za ostanak. U celini gledano ruralna populacija je sve manja na Kosovu i sa albanske strane. Intervencija je ubrzala urbanizaciju Kosova i zato je neophodno Srbe u enklavama (uglavnom rurarlno stanovnitvo) to vie vezivati za urbane sredine kako bi se spreila njihova izolacija.


12

Zdravstvo je problem kako za Albanace tako i za Srbe. Neophodno je izgraditi veliki kliniki centra koji bi opsluivao itav region a opsluivao bi Albance, Srbe i druge zajednice. Poznato je da se Albanci i dalje lee u Beogradu (posebno deca), a da Srbi, kada je urgentno, koriste albanske zdravstvene institucije. Na mikro planu neophodno je sprovesti edukaciju u oblasti opteg zdravstvenog obrazovanja posebno kada su u pitanju ene i seosko stanovnitvo.

Obnoviti kole, a tamo gde nema uslova za to, uvesti posebna odelenja za srpsku decu pri albanskim kolama. Organizovati programe koji bi ukljuivali i srpsku i albansku decu, kao i decu drugih zajednica. Podsticati formiranje omladisnkih grupa na obe strane, a tamo gde je mogue i zajednike omladinske grupe. Osmisliti programe koji bi podsticali njihovo druenje i zajednike aktivnosti. Organizovati inventivne alternativne obrazovne programe za sve zajednice. Omoguiti mladim Srbima da se koluju na medjunarodnim univerzitetima na Kosovu (kroz stipendije), jer se sada uglavnom koluju u Srbiji i po pravilu se ne vraaju na Kosovo. To je ujedno i najbolja garncija za stvaranje zajednike nove upravljake elite na Kosovu.

Osnovati kulturne omladinske centre sa stalnim programom uenja srpskog i albanskog jezika; organizovati zajednike kampove za vreme letnjeg raspusta za decu poev od osnovne kole i nadalje zbog njihove socijalizacije; organizovati posete veim gradovima na Kosovu i obilasku glavnih institucija (skuptina, sudovi), zatim posete pozoritima (ukljuujui i susedne zemlje), izlobama i miuzikim manifestacijama; organizovati kretaivne radionice za decu svih uzrasta, zatim zajednike ekskurzije susednim zemljama radi uspostavljanje komunikacije sa vrnjacima u regionu; mobilisati omladinu kroz sposrtske aktivnosti to zahteva izgradnju rekreativnih centara;

Pomoi infrastrukturu za aktivnost enskih grupa koje pokazuju veu dinaminost i zainteresovanost za razne aktivnosti. Podrati njihovo ukljuivanje u albansku mreu enskih organizacija, koje ve veoma aktivno saradjuju sa nekim NVO u enklavama.

Organizovati obrazovne programe za ene, posebno o zdravlju, ali i drugim vanim temama za njihovu emancipaciju.

Poveati nivo informisanosti stanovnitva kada je re o deavanjima u aktelnoj dravnoj upravi, a tiu se poboljanja poloaja manjinskih zajednica (fondovi, konkursi za zapoljavanje, pravna regulativa i dr.). Pokazalo se da nealbansko stanovnitvo za sada ne moe da dobije te informacije iz albanskih medija (jezika barijera), a, srpski mediji ih, na primer, ne prenose ili njihovi lokalni lideri uopte ne obavljaju taj posao.

Osnovati tim pravnika (samo albanske ili meovite nacionalnosti) koji bi radio na zatiti i povratku nelegalno oduzete line imovine, a najvei broj sluajeva se odnosi na uzurpaciju zemljita. Takva inicijativa bitno bi doprinela oseaju poverenja Srba u kosovske institucije, jer se pokazalo da je u sudskoj praksi esto kreno pravo o dostupnosti informacija na srpskom jeziku (ovo vai i kada je re o graanskim pravima Roma, Akalija i ostalih manjinskih zajednica). Tm pravnika bi funkcionisao kao struno, nevladino udruenje graana.

Osnovati vei broj narodnih kuhinja (finansirala bi Vlada Kosova) to bi posebno doprinelo poveanju zaposlenosti ena u ruralnim sredinama. Inicijativa bi bila dvostruko korisna ako bi se one osnivale u nacionalno meovitim podrujima, posebno imajui u vidu da su siromatvo i nezaposlenost zajedniki problemi Srba i Albanaca.

Predstavnici kosovske vlasti u svojim politickim izjavama treba da se zalau za potpuno potovanje prava manjinskih zajednica i i da se odluno zalau za izgradnju multietnikog kosovskog drutva. Njihova poruka Srbima mora biti jasna: da je Kosovo drava svih njenih gradjana, da srpska zajednica u potpunosti upravlja procesom poboljavanja sopstvenog ivota i da ima perspektivu na Kosovu.

Paralelne institucije imaju negativne posledice i treba ih to pre ukinuti. Na celoj teritoriji Kosova moraju funkcionisati isti zakoni. Kosovo treba da funkcionise kao jedinstveno, multietniko drutvo uz punu medjunarodnu podrku.


13

Pravo na upotrebu srpskog jezika na Kosovu je zagarantovano zakonom. Medjutim, postoje brojni primeri krenja ovoga prava. Kosovske institucije esto ne primenjuju principe ovog zakona. Vlasti u Pritini treba da obezbede adekvatni mehanizam da se to pravo u potpunosti potuje, jer pravo na upotrebu sopstvenog jezika je vaan elemenat za ponovno uspostavljanje dijaloga i saradnje izmedju Albanaca i Srba.

Posle proglaenja nezavisnosti Kosova proces povratka raseljenih Srba u znatnoj meri je smanjen. Raseljeni Srbi se ne vraju na Kosovo uglavnom zbog dva problema: uzurpirane imovine i socijalnih problema, i pre svega nemogunosti zapoljavanja. Srbi koji su se vratili ive u veoma tekim uslovima, uglavnom nemaju reen stambeni prostor, esto nemaju ni struje ni vode. Mnogi Srbi koji su bili vlasnici stanova ne mogu da se vrate u njih jer su uzurpirani. Mogunost da se povratnici zaposle gotovo da ne postoji.

Potrebno je ovaj proces povratka osnaiti, posebno organizovanim i masovnijim povratkom raseljenih Srba koji ive u kolektivnim centrima na Kosovu i unutranjosti Srbije. U tom cilju Ministarstvo za zajednice i povratak Vlada Kosova i UNMIK imaju posebnu odgovornost da pokrenu inicijativu i podre one projekte koji podstiu proces povratka. Neophodno je depolitizirati proces povratka, a to zahteva smanjenje tenzija, vraanje uzurpiranih stambenih objekata i veu finansijsku pomo povratnicima.

Nakon to su Srbi - pripadnici kosovske policijske slube (KPS) - napustili ovu slubu, deo srpskog stanovnitva u kosovskim enklavama osea veu nesigurnost. Neophodno je obezbediti adekvatnu zastupljenost pripadnika srpske zajednice u KPS. Time bi se obezbedila vea sigurnost Srba u enklavama i omoguila njihova bolja slubena komunikaciju sa kosovskim institucijama.

Veina medija na albanskom i srpskom jeziku selektivno informie o kosovskim Srbima, pridavajui vanost samo onim temama koje su u skladu sa politikom njihovih vlada. esto zanemaruju realnu situaciju na terenu i retko objavljuju afirmativne tekstove o multietninosti, zajednivu i toleranciji. Uticaj beogradskih medija na bezbednost pripadnika srpske zajednice na Kosovu je uglavnom negativan. S druge strane, mediji na srpskom jeziku na Kosovu su nedovoljni i neprofesionalni. Potrebna je profesionalizacija srpskih medija, takodje jedan televizijski kanal i mrea radio stanica koji emituju program na srpskom jeziku, dnevni list i jedna novinska agencija koji bi objektivno izvetavali na srpskom jeziku o svemu to se deava na Kosovu.

Neophodno je da se ve sada radi na izgradnji (multietnikog) kosovskog identiteta, to bi, kada je re o regionu, bio presedan. To znai da ve u ovoj, poetnoj fazi kosovske nezavisnosti, treba aktivno raditi na stavranju politike zajednice koja bi ukljuila sve gradjane Kosova. injenica je da je u svim delovima bive Jugoslavije gde su bili sukobi dolo do poremeaja medjuetnikih odnosa i da se mahom svi ponaaju kao ugroena manjina, to oteava normalizaciju odnosa. Zato je neophodna strategija uspostavljanja medjuetnikog poverenja koja, izmedju ostalog, podrazumeva ozbiljnu reformu obrazovnog sistema. Kada je re o Kosovu, vano je da i manjine, ukljuujui i srpsku, naue jezik veine. Osim toga, Kosovo je jedina drava ije ime etimoloki ne proizlazi iz imena veinskog naroda, ve iz naziva teritorije, to je dodatna prednost za profilisanje kulturnog modela i specifinog identiteta.


14

UVOD I. Novi politiki kontekst Proglaavanje nezavisnosti Kosova, demonstracije u Beogradu

povodom toga, prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji i pobeda Koalicije za evropsku Srbiju (KES) znaajno je uticala na raspoloenje kososvskih Srba u enklavama. Nova realnost, objektivne prilike u kojima Srbi u enkalavam ive, te oseaj naputenosti od strane Beograda, doveli su do racionalizacije njihovog odnosa prema kosovskoj dravi ali I o perspektivi njihovog ostanka na Kosovu. Kroz razgovore koje je Helsinki odbor vodio sa njima je primetno znaajno pomeranje raspoloenja u odnosu na oekivanja, a i mnogo kritiniji odnos prema Beogradu I Kosovskoj Mitrovici.

28. juna formirana je Skuptina zajednica srpskih optina u Kosovskoj Mitrovici, uprkos negativnom stavu medjunarodne zajednice. Glavni protagonist bio je Slobodan Samardi. Reagovanja srbijanskih ministarstava na nezavisnost Kosova bilo je usmereno na potkopavanje novih vlasti na Kosovu i na opstrukciju nezavisnosti. Srpska strana je odbila Ahtisarijev plan - ak je izolovala srpske policajce u zajednikoj Kosovskoj policijskoj slubi. Pravi srpski plan za Kosovo je njegova podela u razmeri 12:88, to znai da Beograd eli pet severnih optina pripojiti Srbiji. Da bi to ostvario Beograd e odravati konflikt niskog intentziteta preko inflitracije subi bezbednosti na itavom Kosovu. SPC je stoer oko kojeg se odvija celokupna delatnost Beograda.

U svim projekcijama Beograda u pogledu budunosti Kosova, vanu ulogu ima Rusija, koja je blokirala donoenje nove rezolucije Saveta bezbednosti.13 Mada je Rusija sada manje vidljiva, ipak se

13 Pojedinci kao Veselin Djureti, istoriar, smatra da bi instaliranje ruskih

vojnih baza u Srbiji (na Kopaoniku) bio vaan balans amerikom Bondstilu. On takodje smatra da Srpska skuptina na Kosovu zatrai od Rusije da kod svojih partnera izvojuje da se ostvari vojni dogvor iz 1999 godine, te da se umesto predvidjenih srpskih vojnika na Kosovu instaliraju ruske vojne snage (oko 10.000) i

dugorono oekuje da ona stane iza polana podeli Kosova. Da je podela Kosova aktuelna govori i nedavni intervju ruskog ambasadora u Beogradu Konuzin, koji je u intervjuu Danasu rekao da nema podele Kosova. Medjutim, istakao je: Ako Beograd i Pritina tokom direktnih pregovora odlue drugaije, mi smo spremni da se to razmatra.14

Bez obzira to je nova vlada ostala formalno na istim pozicijima kada je re o nezavisnosti Kosova, retorika je znaajno promenjena. U svom ekspozeu novi premijer srbijanske vlade Mirko Cvetkovi najavio je da su sve lanice koalicije saglasne da nova vlada Srbije nikada nee priznati nezavisnost Kosova, te da e preudzeti sve pravne i diplomatske mere za ouvanje Kosova. Ova formulacija se znatno razlikuje od onih koje je koristio Slobodan Samardi, ministar za Kosovo i Metohiju u prethodnoj vladi. Medjutim, ova formulacija znai i da je srpsko pitanje i dalje otvoreno i da je njegovo reavanje samo odgodjeno za neko vreme.

Ostaje da se vidi kako e se ponaati nova vlada u konkretnim situacijama kada je o Kosovu re. Hapenje Radovana Karadia je kosovsko pitanje stavilo u drugi plan mada je diplomatska akcija Srbije protiv nezavisnosti Kosova i dalje u toku.

Odnos nove vlade prema Kosovu Hapenje Radovana Karadia i svojevrsna drama koja je pratila

njegovu predaju, odmakla je fokus od deavanja na Kosovu, mada je u toku instaliranje misije EULEX. Medjutim, nova vlada je nastavila svoju kampanju za nepriznavanje Kosova i u tom pogledu vodi veoma dinaminu diplomatsku aktivnost preko ministar inostranih poslova, Vuka Jeremia. Njegova aktivnost je usmerena pre svega na nesvrstane zemlje. Medjutim, Jeremi istie da e nova vlada biti

to u enklavama koje su bile u srpskim rukama pre NATO agresije. ( Glas javnosti, 7. jul 2008).

14 Danas, 5-6 juli 2008


15

spremna da sarauje sa UN u pronalaenju adekvatnog reenja za rekonfiguraciju civilne misije na Kosovu, ali i dalje insistira da do rekonfiguracije medjunarodne misije na Kosovu mora doi uz adekvatnu podrku u Savetu bezbednosti..15 Jeremi je upozorio da nijedna misija na Kosovu ne moe sprovoditi odbaeni plan Martija Ahtisarija i da Srbija nijednim inom nee pristati na bilo ta to dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.

Na konferenciji Pokreta nesvrstanih u Teheranu, Vuk Jeremi je pozvao lanice Pokreta da podre inicijativu Srbije kojom e traiti miljenje Medjunarodnog suda pravde o tome da li je proglaenje nezavisnosti Kosova u skladu sa medjunarodnim pravom. Jeremi i dalje insistira na ovoj inicijativi, iako je dobio sugestiju iz Brisela da je Vlada Srbije povue.16

U medjuvremenu vlada je donela odluku da neke ambasadore vrati u zemlje koje su priznale Kosovo jer je ta odluka Kotuniine vlade tetila pre svega interesima Srbije. Ambicija Srbije da to pre postane kandidat, za lanstvo u EU svakako zahteva aktivnu diplomatiju, to podrazumeva i pune diplomatske odnose sa zemljama EU. EU preko svojih predstvnika poruuje Srbiji da njeno priznavanje Kosova nije preduslov za EU. Tako je nemaki poslanik u Evropskom parlamentu Elmar Brok, koji je autor predloga rezolucije Evropskog parlamenta o strategiji irenja Evropske unije, izjavio je da priznavanje nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude uslov za nastavak pribliavanja Srbije Uniji. Uoi rasprave u Strazburu o rezoluciji irenja EU, Brok je, medjutim, naglasio da su vrata EU otvorena za sve drave

15 www.B92.net, 6.jul 2008 16 Beta, "Srbija da odustane od zahteva"22. jul 2008 Bernar Kuner zatraio da Srbija odustane od zahteva da Meunarodni sud

pravde da ocenu o priznanju nezavisnost Kosova. On je kazao da je iznenaujue da Srbija namerava da od Generalne skuptine UN zatrai da Meunarodni sud pravde donese ocenu o odlukama pojedinih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova.

Britanski ambasador Stefan Vodsvort takoe je poruio da je inicijativa Srbije da se Meunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglaene nezavisnost Kosova pogrena, jer deluje kao direktno izazivanje, koje e samo oteati saradnju i integraciju Srbije u Uniju (izvor B92, Beta, 5.avgust 2008).

zapadnog Balkana, ali da e one "kroz njih proi u razliitim vremenskim razmacima, jer nisu na istom nivou razvoja i nemaju sve iste kapacitete". On je podsetio na stav u tom dokumentu o tome da bilo koja zemlja koja eli da ue u EU "treba da rei svoje najvee unutranje probleme, posebno one koji se tiu teritorijalnog i ustavnog ureenja, pre nego to postane lanica Unije".

Novi ministar za Kosovo Goran Bogdanovi je u svojim izjavama vie skoncentrisan na povratak Srba na Kosovo, to je u sutini nastavak iste politike. Pitanje je koliko e se vlada Srbije sutinski zalagati za povratak ili e problem povratka ponovo sluiti za ucenjivanje medjunarodne zajednice. Najavio je usvajanje nove strategije za Kosovo iji e cilj biti da se ouva suverenitet, ali pre svega da Srbi ostanu na svojim vekovnim ognjitima. On je izjavio da je "povratak do sada bio minimalan i stihijski. Moramo uraditi sve da on bude odriv, da povratnici i Srbi koji su preiveli i opstali od 1999. godine, ekonomski ojaaju. Nedopustivo je da ive od socijalne pomoi i milostinje koja dolazi iz Beograda".17 Nova strategija e biti skoncentrisana na odrivi povratak u Pokrajinu koja e biti bazirana na ekonomskom jaanju srpskih sredina. Naglasio je neophodnost otvaranja novih radnih mesta, aktiviranju malih i srednjih preduzea i stimulisanju firmi iz Srbije koje ele da ulau u Kosovo.18

Strategija e, prema njegovim reima, prvenstveno snimiti kompletnu situaciju na terenu, kao i koliko je tano Srba ostalo u Pokrajini, koliko je onih koji tamo povremeno borave, a koliko ih je raseljeno. Najvio je da e sainiti socijalnu kartu stanovnitva koje priznaje institucije drave Srbije. Bogdanovi dodaje da e takozvana socijalna karta stanovnitva biti sainjena kako bi se racionalnije raspodeljivao novac koji se izdvaja za Kosmet. Moe se zakljuiti, drugim reima , da je to svojevrsna ucena Srba spremnih da saradjuju sa kosovskom vladom i njihovo dranje pod kontrolom, odnosno njihovo stavljanje u ekonomsku zavisnost od Beograda. Bogdanovi je dalje istakao: Sainiemo podatke o primanjima tamonjih itelja, ali i

17 Beta, 29. jul 2008. 18 Beta, 29. jul 2008.


16

onih koji povremeno dolaze u Pokrajinu radi posla, kao i raseljenih lica koja su bila prinuena da napuste pokrajinu.19

Takodje je najvio prestanak zloupotreba prilikom zapoljavanja, kao i da je u tom cilju predstavnicima lokalne samouprave ve saoptio da vie nema zapoljavanja bez konkursa. Najavio je da e lokalnim samoupravama vrlo brzo uputiti zahtev da se provere spiskovi zaposlenih radnika. To je neophodno, rekao je, da bismo videlli ko su ti ljudi, gde ive - na Kosovu ili ne. Izneo je podatak da za Kosovo samo sedam ili osam odsto sredstava dolazi iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju, dok ostali deo obezbeuju ministarstva zdravlja, prosvete, kulture i finansija, pa e eventualne nepravilnosti biti zajedniki utvrivane. Ocenio da je mogue da su postojale nepravilnosti i dodao da na to ukazuje "podatak da se za Kosovo i Metohiju izdvaja oko 40 milijardi dinara (500 miliona eura)". Treba imati u vidu, pri tome, da je budet Vlade Kosova 670 miliona eura, od ega 470 miliona eura izdvaja za infrastrukturne projekte i Kosovsku elektrokorporaciju (KEK), a ostatak za plate.

Iz njegovih izjava jasno proizilazi da se nova vlada nee oslanjati na, sada opozicione partije DSS i SRS, koje su u prolom mandatu dominirale i krojile politiku na Kosovu. Ova injenica ukazuje na umerenije ponaanje novih vlasti. Ali isto tako je naglasio da "Kosovo ne moe biti partijsko pitanje, ne moe se koristi u dnevnopolitike svrhe. Ono mora biti dravno pitanje. Ministarstvo i ja emo uiniti sve da saraujemo sa svim predstavnicima lokalne samourpave i organizacijama koje potuju Srbiju i smatraju je svojom dravom".20 Takodje je izrazio uverenje da e vremenom i UNMIK shvatiti da moe da sarauje samo sa legitimnim predstavnicima Srba izabranim na lokalnim izborima 11. maja. On je ranije najavio da e podneti ostavku ako se ne priznaju ovi izbori na Kosovu.

to se tie obnove poruenih manastira i crkava Bogdanovi je rekao da e Ministarstvo raditi sve to je u interesu Srba i ostalih nealbanaca i podrati sve projekte znaajne za SPC i njene vernike.

19 Veernje novosti, 29. jul 2008. 20 Beta, 29. jul 2008.

Medjutim, rekao je : "Ne znam da li e se nastaviti saradnja sa Savetom Evrope koji je finansirao rekonstrukciju velikog broja crkava i manastira, ali to zavisi od Sinoda SPC koji je jedini merodavan da donese takvu odluku".21

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi izjavio je da nova vlada nikada nee priznati nezavisno Kosovo. Na sveanosti povodom zavretka kolovanja 51. klase Generaltabnog usavravanja kole nacionalne odbrane Vojske Srbije, kazao je da e Vlada u saradnji sa drugim dravnim organima preduzeti sve mere u diplomatskoj borbi za ouvanje Kosova u svojim granicama.

ini se ipak da su izjave novih predsavnika vlasti ipak umerenije i da Kosovo nee biti u fokusu nove vlade, mada ne treba izgubiti iz vida da je dugorona strategija podela Kosova. Pitanje je koliko e Srbija u novim okolnostima uopte imati prilike za bilo kakvu politiku na Kosovu. Izjave Gorana Bogdanovia ukazuju da e se baviti poboljavanjem svakodnevnog ivota Srba, te da nee biti politizacije ili stranarenja. "Moto Ministarstva za Kosovo i Metohiju bie - 'iveti na Kosovu, za Kosovo, a ne od Kosova'".

On je naveo da je ranije bilo primedaba da Srbi u severnom i centralnom delu Kosova nemaju jednak tretman, dodajui da e Ministarstvo uiniti sve da to ne bude tako."Moj prvi korak e upravo biti smetanje Koordinacionog centra u Graanicu, u centalnom Kosovu, jer smatram da su tamo mnogo vei problemi, da tamo Srbi mnogo tee ive, ali to nikako ne znai da e se zapostaviti sever Kosova". On je rekao da e ubudue lokalnim problemima u srpskoj zajednici morati da se bave legitimno izabrani organi lokalne samouprave, da nose deo odgovornosti za situaciju na Kosovu i Metohiji i da ne mogu, kao do sada, da oekuju da sve dolazi iz Beograda.

Svi predstavnici nove vlade istiu da je UNMIK jedini legitimni predstavnik meunarodne zajednice na Kosovu, jer "EULEKS nema pravni osnov za svoje delovanje i ne moe biti na partner u razgovorima o reavanju problema, osim ako njihov boravak na KiM ne

21 Beta, Tanjug, 9. jul 2008.


17

bude legalizovan kroz novu rezoluciju Saveta bezbednosti ili kroz izmenu postojee Rezolucije 1244".22

Oigledno je da e i nova vlada praviti opstrukcije za normalizaciju odnosa sa Kosovom, kako sa Srbijom tako i sa regionom. Vicepremijer Srbije i ministar unutranjih poslova Ivica Dai je rekao da Republika Srbija nee priznavati pasoe Kosova.On je, reagujui na najave Crne Gore i Hrvatske da e priznati pasoe Kosova, rekao da je to "deo njihove dravne politike prema jednostrano proglaenoj nezavisnosti, koju su neke zemlje priznale, to, kako kae Dai, nije u saglasnosti sa meunarodnim pravom. Najavio je da Srbija nee priznavati pasoe takozvane nezavisne drave Kosovo. Nijedan graanin Srbije koji poseduje paso Kosova nee biti proputen na administrativnoj liniji i graninim prelazima Srbije". Takodje je rekao da svim stranim dravljanima koji budu imali peat takozvane drave Kosovo, taj peat e biti ponitavan i preko njega bie stavljen peat Republike Srbije.23 S druge strane, Goran Bogdanovi je izjavio da je uspostavljanje carine na severu Kosova apsolutno neprihvatljivo."Mi ne moemo dozvoliti da se vraaju punktovi carine na sever Kosova u mestima Donje Jarinje i Brnjak".

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelai, koji u Odboru guvernera Meunarodnog monetarnog fonda predstavlja Srbiju, izjavio je da e zatraiti od zemalja lanica MMF - a da ne podre ulanjenje Kosova, niti drugi oblik njegovog uestvovanja u radu tog fonda, reeno je Tanjugu u centralnoj banci. Potpredsednik Vlade Srbije Boidar eli izjavio je da Srbija nikada nee trgovati Kosovom radi bre evropske integracije, te da je Vlada Srbija usvojila novu rezoluciju o kontinuitetu voenja dravne politike prema Kosovu u kojoj je u paragrafu est jasno stavljeno do znanja da Srbija ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Kosovom u njenom sastavu i da e Srbija ui u Evropsku uniju sa Kosovom".24 To

22 Fonet, 11. jul 2008. 23 Fonet, Beta, Tanjug, 18. jul 2008. 24 Fonet, 11. jul 2008.

je nain na koji emo, istovremeno, kako je rekao, ui u Evropu i braniti na teritorijalni integritet".

Realnost na Kosovu Drava Republika Kosovo predstavlja jedan od goruih

problema u sada susednoj Republici Srbiji. U javnom diskursu unutranje politike formulacija koja podrazumeva Kosovo kao suseda se ne upotrebljava. To nije neobino, jer posmatrano iz ire istorijske perspektive, upadljiva je slinost ili istovetnost sa hegemonistikom politikom Slobodanom Miloevia prema otcepljenju bivih jugoslovenskih republika. Otvoreno je pitanje koliko je novoizabrana proevropska Vlada na putu da prekine sa takvom politikom.

Diskriminacija Srba juno od Ibra od strane Beograda, za sada ima pozitivan efekat u smislu politikog otrenjenja tih ljudi u odnosu na radikalski sever koji e zbog srpskog nacionalizma tek doi u krizu. Iako nova Vlada odraava veu osveenost graana, i realno ima kapacitet da zemlju priblii evropskoj opciji, pitanje je koliko e biti efikasna. Nova vlada jo uvek nije artikulisala racionalnu politiku25 prema Kosovu. Prethodna vlada je samo povodom nezavisnosti organizovala miting Kosovo je Srbija, to se prelilo u planirano nasilje. Ministarstvo za Kosovo e u novoj vladi voditi Goran Bogdanovi (ZES-DS).

Formiranje Skuptine zajednice optina Kosova i Metohije kao paralelnih institucija je najverovatnije, deo Akcionog plana prethodne vlade, jer od tih, kako kae Slobodan Samardi, reprezentativno-

25 Iracionalna politika podrazumeva da jedan reim na prvom mestu

obmanjuje graane i graanke sopstvene zemlje zbog brojnih interesa, a ti interesi uoblieni u ideologiju, tzv. dravne politike podstiu razne vrste nasilja i ovinizma kako prema spoljnim tako i prema unutranjim neprijateljima. Primer iracionalnosti je i zvanian tekst zakleteve koji je usvojila prethodna Vlada, a koju polau ministri prilikom stupanja na dunost: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom au se obavezujem da u potovati Ustav i zakon, da u dunost lana Vlade vriti savesno, odgovorno i predano, i biti posveen ouvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".


18

politikih, a ne izvrno zakonodavnih u dogledno vreme bie inicirano stvaranje institucija sa punim ingerencijama26 (zato bi bilo ko troio novac, energiju na neto to funkcionie kao puki simbol, osim ako ti predstavnici nisu tu samo da bi obavljali druge poslove, dok ekaju na dalje direktive iz Beograda).

Politika koju srbijanska vlada sprovodi prema enklavama je jo uvek manipulativna. Iako je Kotunica poraen, strukture njegove vlasti, posebno one koje deluju na Kosovu su opstale i koriste preanje kanale korupcije. Misli se prvenstveno na krae velikih suma novca koje stiu kao pomo Srbima u enklavama. Argumenti koji potvruju postojanje te korupcije su jaki, jer u svakom poseenom selu, ljudi su u razgovoru sa Helsinkim odborom iznosili potpuno istovetne tvrdnje. U najveem broju sluajeva pominju predsednike sela (lokalne lidere) koji pomo dele samo odreenom broju domainstava, pri emu ostaje nepoznato kolika je svota u pitanju i gde zavrava novac koji nije raspodeljen.

Najveu frustraciju (sasvim opravdanu) metani imaju prema neravnopravnom tretmanu izbeglica sa Kosova koji ive u Srbiji, ali i dalje primaju pomo, dobijaju kue za povratnike koje zatim prodaju ili duple plate ako rade dva posla. Zovu ih vikendai ili lani povratnici, jer ti ljudi obino dolaze u selo samo kada uju da e biti dodela neke pomoi. Finansijsku krizu koju oseaju metani pojaava njihova zavisnost od sredstava koja stiu ili ne stiu iz Srbije. Finansjijska kriza bi mogla biti katalizator za spremnost Srba u enklavama de se ukljue u kosovske institucije preko prihvatanja kosovskog dravljanstva, penzija, zdravstvenih knjiica ili registarskih tablica. To su sve kanali koji su Srbima na raspolaganju i to pre ih prihvate pre e biti korisnici fondova planiranih od strane Vlade Kosova (Ministarstvo za povratak).

26 Ministar Samardi 28. juna, na dan osnivanja Skuptine Srba s Kosova:

Albanci su izabrali svoj put, mi smo izabrali svoj put i na posao emo braniti u svojim institucijama". Ja vas uveravam da e oni prihvatiti ono to mi uradimo, moda odmah to nee rei jasno, ali e prihvatiti i saraivati sa optinama koje su Srbi izabrali i Skuptinom koju smo danas konstituisali".

Mnogi od njih su ve spremni na te korake jer je nezadovoljstvo dostiglo vrhunac, nezadovoljstvo izdajom njihove matine drave razotkriva politiku pozadinu dravnog (Kotuniinog) projekta. Materijalni razlozi sve vie teraju ljude da biraju racionalnija reenja (npr. prihvatie kosovsku penziju ako bude vea od srbijanske, ili mi idemo za Srbiju kada ne bude bilo posla). Politizacija pomoi iz Beograda vodi ka njihovoj razoaranosti i apolitizaciji (izjavljuju npr. da ih politika vie ne intresuje ili da su svi isti), a onda, ne retko, i otar stav prema prolosti i politici Miloevia i Kotunice27. Oni, zaokupljeni svakodnevnim preivljavanjem, nedostatkom vode, struje, medicinske pomoi, prevoza za decu do udaljenih kola - shvataju da e njihova budua egistencija da zavisi iskljuivo od nove drave u kojoj ive, i da su sada oni kao i njihove komije Albanci odgovorni za njenu stabilnost. Do politikog otrenjenjenja dolazi siromatvom i oseanjem ostavljenosti, posebno kada je re o selima sa ekstremno poremeenom starosnom strukturom.

Postoje i sluajevi veoma uspenog suivota izmedju Albanaca i Srba. Tako, na primer, u Rabovcima, mestu sa 50 srpskih domainstava i 85 albanskih. Prostorne segregacije nema, jer su kue smetene tako da se ne obrazuju grupe od (npr. 2-3) samo albanskih ili samo srpskih kua. Selo je primer uspenog suivota, u velikoj meri zahvaljui razumnosti njihovog predsednika. Srbi i Albanci se organizuju u radne grupe i reavaju neka pitanja od zajednikog ineteresa (npr. zajedno su asfaltirali put od sela do Ljipljana). Ono to sabotira ovakve primere uspenog suivota jeste i dalje jaka manipulacija prosrpskih lidera i poruka koje stiu iz Srbije.

Manipulacija se ostvaruje najpre neinformisanjem metana. Veina nije bila upoznata sa postojanjem fondova i mogunosti da

27 Izjave tipa: Izbori (lokalni) su bili pogreni, Srbija je uvela samo vei

razdor, partije vam nee pomoi u selu zbog reavanja problema, ve se osea da e neka podela da bude, ali to nee proi bez nemira, Skuptina Srba NITAsada je tu korupcija, Ti Albanci nisu krivi koliko su krivi Srbi, lokalne vlasti su najvei lopovi, Niko nita nije uradio, svi uvaju fotelje, Raditi na zakonima, civilizacijskim vrednostima, toleranciji.


19

konkurie za razne programe investicija namenjenih manjinskim zajednicama. U tim sluajevima najodgovorniji su predstavnici tih sela, i jasna je njihova strategija odbijanja bilo kakve saradnje sa Vladom Kosova. A i kada se ljudi informiu, oni obino sluaju srbijanske radio stanice28 koje im prezentuju nacionalistike sadraje. Time se podstrekava strah koji je jedna od glavnih barijera za njihovu komunikaciju sa Albancima ili za odlazak u Pritinu ili Prizren.

Zdravstvo je posebna tema koja zasluuje panju. Veina Srba u enklavama je upuena na vee centre kao to su Graanica ili Severna Mitrovica. Samo u urgentnim sluajevima pacijenti se obraaju albanskim zdravstvenim institucijama u prvom susedstvu. Tako npr. medicinske sestre u ambulanti u aglavici zbunjeno izjavljuju da oni ipak ne upuuju hitne sluajeve u bolnicu u Pritini, koja je na 3 minuta vonje, ve u Graanicu. Na pitanje ispitanika zato se to deava nemaju odgovor iako su jednom zbog saobraajne nesree poslali pacijenta u Pritinu i nije bilo nikakvih problema. Pretpostavka je da postoji bezrazloan strah ili strah ne postoji ve nie osoblje postupa po direktivi nadlenih (zato nisu ni imali argumente koji bi opravdali takvu praksu leenja). Da je u pitanju manipulacija od strane lokalnih lidera dokazuje njihov pokuaj da dezinformacijama izmanipuliu i nas kao sagovornike.

S obzirom da su ispitanici uglavnom potvrdili injenicu da se ne deavaju meuetniki incidenti moe se zakljuiti da se radi o strahu izazvanom anti-albanskom kampanjom iz Beograda. Incidenti se deavaju, ali vie kao kradje, naroito stoke ili nedozvoljenog upada na imanja. Veina sagovornika je zakljuila da su sada svesni da srpska policija nije smela da naputa KPS, te da policija ne bi smela da bude etniki ustrojena. Kosovo je jo mlada i nedovoljno reguliasana drava treba oekivati da bi vremenom moralo doi do vee profesionalizacije, posebno policije.

28 Albanski mediji su im nedostupni i pitanje jezika e biti jo jedan problem

za njihovo aktivno ukljuivanje u institucije, tako da bi bilo poeljno da nove generacije ue albanski jezik kao obavezan u kolama.

II. Posete Helsinkog odbora enklavama Predstavnici Helsinkog obora za ljudska prava u Srbiji su

tokom jula obavili tri posete Kosovu i obili tri grupe enklava ime se zavrio program predvidjen po projektu. Od 1. do 4. jula 2008. Kosovo su posetila dva tima koji su obili i razgovore obavili sa pripadnicima srpske zajednice u sledecim enklavama:

A. Optina Kosovo polje (Fush Kosov) Sela: Ugljare (Uglar)- i Bresje; B. Optina Pe (Peja), - Selo Belo Polje (Bello-poj), Patrijariska ulica-Pec (Peja) i Pecka Patrijarsija; C. Optina Ljipljan (Lipjan)- Selo: Rabovce (Rubofc); D. Optina Prizren Sela: Novake (Novak) i Stajkovce (Stajkovc); E. Optina Pritina (Prishtin)- Selo Caklavica (akllavic); F. Opstina Obilic (Obiliq)- Selo: Babin Most (Babimoc); G. Optina Orahovac (Rahovec) Sela: Velika Hoa (Hoa e Madhe) i oite (Zoqisht); H. Optina Klina (Klin) Klinavac (Klinavc); I: Optina Vitina (Viti)Selo: itinje (Zhiti); J. Optina trpce (Shtrpc) Selo: Suice (Shusic).

A. Opstina Kosovo Polje (Fush Kosov) Optina Kosovo Polje nalazi se jugozapadno od Pritine. To je

gradi u kome su pre oruanog sukoba na Kosovu Srbi imali veliko udeo u stanovnitvu. Procene su da ta optina trenutno broji oko 40.000 stanovinika. Albanaca ima blizu 34.000, Srba vie od 3000 i isto toliko Akalija i Roma. Za vreme NATO intervencije prvo su Albanci bili izloeni progonu, a nakon dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo odredjeni broj Srba bilo je prinudjeno da napusti svoje domove. Iseljavanje Srba je nastavljeno naroito posle martovskih nasilja 2004. U optini Kosovo Polje postoje projekti za povratak raseljenih lica. Oni se implementiraju preko Ministarstva za povratak i reitegraciju Vlade Kosova i UNDP-a.

Posle majskih izbora u Srbiji, odbornici Srpske radikalne stranke (SRS) odrali su, bez odbornika ostalih stranaka konstitutivnu sednicu optine Kosovo Polje na kojoj su izabrali optinsko ruko-


20

vodstvo bez neophodne dvotreinske veine. Za predsednika optine izabran je Dragisa Staki, dok je za njegovog zamenika imenovan Slavia Mitrovi. Izabrani funkcioneri su lanovi SRS. Rezultate konstitutivne sednice ne priznaju odbornici Demokratske partije (DS), Socijalisticke partije Srbije (SPS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS). Najvei broj Srba u ovoj optini nastanjen je u selima Ugljare i Bresje. Srpske vlasti su pokuale da preuzmu upravljanje kosovskom eleznicom, zbog ega je dolo i do incidenta. To je znatno otealo Srbima iz ova dva sela da slobodno putuju prema Kosovskoj Mitrovici i unutranjosti Srbije, jer je dolo do prekida saobraaja na relaciji Kosovo Polje-Lesak-Kosovo Polje.

a) Selo Ugljare

Pre sukoba na Kosovu selo Ugljare je imalo nesto vise od 1000 Srba i oko 700 Albanaca. Iako se jedan broj metana ovog sela iselilo, njihov broj se nije smanjio, jer su se u selu nastanili raseljeni Srbi iz drugih kosovskih sredina. Oni ive u objektima sa veoma loim uslovima za ivot. Za vreme nemira 17. marta 2004. godine, 23 srpske porodice iz Kosova Polja, kojima su spaljeni i uniteni stambeni objekti, nali su privremeni nuni smetaj u selu Ugljare. Smeteni su u 17 kontejnera koje su poslali Rusi nakon martovskog nasilja. Samo selo Ugljare, prema reima metana, prolo je dobro, bez veih posledica. Zapaljeno je samo nekoliko kua

Aprila 2007. godine tokom jednog pretresa u kui Sinie Jovanovia (Ugljare), vojnici KFOR - a, u saradnji sa pripadnicima Kosovske policijske slube (KPS), su pronali dve rune granate, jednu poluautomatsku puku i jedan automat, lisice i vojnu uniformu Vojske Jugoslavije, kao i 4 gasmaske. Vlasnik je zbog toga uhapen. U rutinskoj kontroli automobila Dragie Mijatovia u istom selu pripadnici KFOR - a pronali su veu koliinu ilegalnog naoruanja. To je poremetilo medjuetnike odnose u tom kraju. Medjutim, i pored toga u tom selu nije bilo ozbiljnijih etniko motivisanih incidenata poseldnjih godina. Deo Srba iz tog sela ipak prodaje svoje kue i imovinu, naroito oni koji su smeteni pored magistralnog puta koji povezuje Pritinu i Kosovo Polje. Glavni razlog prodaje nije bezbednost, ve finacijski interesi, jer se zemlja na tom pojasu prodaje po vrlo visokoj ceni. Prodaja zemlje u tom selu je najunosniji posao, jer jedan ar zemljita kosta vie od 10.000 eura. Od marta 2004. godine do sada prodato je vise od 40 srpskih kua u tom selu. Srbi iz sela Ugljare, osim otre kritike na raun vlasti u Beogradu izraavaju razoaranje i sa svojim lokalnim politikim liderima koje okrivljuju da nedovoljno rade na zatiti srpskog stanovnitva, kao i da esto zloupotrebljavaju svoje funkcije radi linog bogaenja.

U ovom selu ima oko 30 mladih koji su uglavnom bez posla. Poljoprivreda je jedini izvor zarade. Uglavnom proizvode za line potrebe, a ne i za trite. Ukoliko proizvedu vie, Albanci sve kupuju po veoma dobroj ceni, posebno penicu.


21

Mada se ne ale na bezbednost, KPS ima samo nekoliko Srba. ale se na kradje i ulaz stoke na imanja. U selu imaju samo kafanu i kladionicu, to su ujedno i jedina mesta okupljanja. Mnogi bi ostali da imaju posla. Bavili bi se malom privredom, ali za to im je neophodna pomo. Svoje potrebe (kupovinu) uglavnom obavljaju u Kosovu Polju. Kada je re o zdravstvu, lekove imaju, ali za ozbiljnije intervencije idu u Kosovsku Mitrovicu. Svi se ale na ponaanje drave (Srbije) koja, prema njima, iri mrnju izmedju Srba tako to neke grupe privileguje, dok druge ostavlja da ive sa minimalnim sredstvima, posebno one za koje verovatno eli da se isele. Predsednike ili predstavnike lokalnih vlasti dri koordinacioni centar. Mnogi od njih su ve sve prodali a u selo navraaju samo zbog posla, odnosno funkcije koju obavljaju. To veoma iritira one koju su stalno nastanjeni u selu i smatraju da oni ne zastupaju njihove interese.

Kau da se svojevremeno govorilo da svaki nezaposleni dobivati po 200 eura, ali je sve ostalo na praznom obeanju. Ljudi preivljavaju uglavnom kroz raznovrsno snalaenje. Oni kojima se ukae prilika za posao, odlaze. Obradjuju se njive samo koje su blizu sela. Bilo je pokuaja donatora da se pojedincima ili zadruzi dodeli traktor i ostala poljoprivredna oprema, medjutim, to je uglavnom prodato, a novac odnet. Metani kau da nema ni vlasti ni zakona i da je sve preputeno bezakonju, odnosno nekolicini monika koji dominiraju selom. Donatori ne kontroliu (domai i strani) kako se koristi donacija (pre svega ona u opremi). Oni koji to dobiju uglavnom sve prodaju.

Jovica Andrejevi, (57) radnik Kosovskih elektrana u

rezervi, nee da razgovara sa aktivistima HO. Ljut na dravu Srbiju, ostavila ih, izdala, ali pomo koja redovno stie primaju, pomo za nezaposlenost, u dinarima. U 300-nak srpskih kua (grupisano, zaokrueno...) Srbi ive i rade u zatvorenom. Tu je apoteka, u dom zdravlja za sada idu u Graanicu, Vlada Srbije zapoela gradnju ambulante, u okviru NIP-a. Kau da ima oko 300 dece u koli, obdanita po privatnim kuama, dolaze iz Bresja i okolnih mesta.

Prodali bi svi, samo se eka cena! I da neko krene prvi! Jovica Andrejevi na ime posla koji ne radi u Kosovskim elektranama, dobija iz budeta Srbije oko 20.000 dinara meseno. Od toga izdrava sina i snahu, i dvoje unuadi. Kae da je unazad godinu, godinu i po, bezbed-nost bolja, nije bilo incidenata. Imaju kolu, osnovnu, privremenu ambulantu, lokalnu vlast (pobedili radikali na majskim izborima).

Na sred sela, prekoputa zapoetog objekta ambulante, desetak i vie kontejnera, bratska pomo iz Rusije, da se smeste izbegli iz Kosova Polja, nakon proglaenja nezavisnosti Kosova.

Jovica ne zna albanski; na poslu, dok je radio u elektranama, albanci priali srpski, nije morao da ui zbog sporazumevanja. Na pitanje, gde e unuci (od 4 i 6 godina), jednostavno ree, sa nama ne objanjavajui kako e u kolu, posle osnovne, hoe li ostati na Kosovu ili otii. Jovica je pravoslavne veroispovesti, krten u Graanici, ali ne govori o tome ide li u crkvu i pomae li crkva Srbima u Ugljare. Iako nee da razgovara sa aktivistima, priali smo oko 30 minuta.

Mladen Krsti, penzioner (Kosovotrans, firma premetena u

Kraljevo pa ugaena) tvrdi da nema nikakvih problema, nema provokacija. Pokazuje s druge strane naselje, Ugljare, sa albanskim ivljem i Kosovo Polje, tamo Srbi prodaju Albanci kupuju. Navodno, jedan njegov roak imao njivu pored magistralnog puta, prodao za


22

milion eura...!!! A moda je i izmislio, ko zna? On redovno dobija penziju iz Srbije, snaha radi u apoteci u Ugljaru, ima 50.000 dinara platu, pokazuje mi jednog to vozi ovreno ito traktorom, tvrdi da radi u banci u Graanici. Ni on ne zna albanski, ali nemaju problema kada idu izmeu enklava, bez obzira na automobilske oznake, da li stare, nekadanje srpske drave ili nove, kosovske.

ena iz Ugljara, u ekaonici; .... suprug radi u koli, tamo plaa Srbija i to je dobro, ali snaha i sin ne rade, sin se vodi da radi u elektroprivredi, imaju neka minimalna primanja, oko 10.000 dinara, a troje aka. Snalazi se kako ko moe, nema dobrih predstavnika sela, gledaju sebe, prepolove sve ono to doe od Srbije, evo, igralite u Ugljaru, tri puta ga rade, a nikako da zavre, sada je uzeo da ga izgradi UNIMK, (KFOR). Moj dever traio pomo da popravi kui, nita! to se posla tie, narod ne sme da prihvati posao kod Albanaca, plae se da ih drava Srbija ne odbaci sa obrazloenjem da su prihvatili nezavisno Kosovo.

Mukarac iz Ugljara, ekaonica ambulante u aglavici; radio u elektranama u Srbiji, sada je na minimalcu koji daje Vlada Srbije, onog trenutka kada Srbija ukine i tu pomo, on ide sa Kosova.

Jednoduna ocena nekolcine u ekaonici kada bi bilo posla, i mladi bi ostajali na Kosovu.

M.Z.: "Ja sam jedina vaspitaica u selu sa odgovarajuom

diplomom. Imam troje dece, suprug mi ne radi. Tri puta sam konkurisala za posao u vrtiu, sva tri puta sam odbijena za posao. Znate li ko je dobio posao: seoska popadija iji je mu lokalni lider ispred vlade Srbije, njena roena sestra i jedna ena koja ima samo osnovnu kolu, ali joj je mu bio predsedmik optine kod Slobe".

Izjava lokalnog vatrogasca, zaposlenog od strane MUP Srbije: "Nama je vlada zabraniala nakon proglaenja nezavisnosti da

uzimamo benzin i rezervnu operemu od UN-a. Sada vie ne moemo da radimo normalno".

HO: "Vi ste gasili poar gde god da se pojavio, i u selima gde ive Albanci, zar ne?".

K.K.: "Pa, jeste, pravo da vam kaem, poar ne pita za nacionalnost, ni Albanci ne pitaju ko smo mi kada gasimo poar".

HO: "Da li bi ste uzeli benzin kada bi vam vlada Srbije rekla drugaije?"

K.K.: "Pa bez osnovnih sredstava mi ne moemo da radimo, reie se to ve nekako".


23

Konferencija u selu Ugljare, Kosovo Polje Predstavnice tima HO su uestvovale na konferenciji koju je

organizovalo Udruenje pravnica Norma iz Pritine 1. jula 2008. godine. Konferenciju na temu WOMEN AMBASADORS FOR PEACE, COEXISTENCE AND TOLERANCE podrao je UNIFEM.

Uesnice iz Srbije bile su Marija Radoman, iz Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji i Vera Markovi, potpredsednica Socijaldemokratsake unije. Konferenciju su otvorile Valbona Salihu, predsednica udruenja Norma i suorganizatorka skupa Nevenka Rikalo, iz organizacije Ruka ruci, Ugljare. O problemima ena na Kosovu govorile su lanice manjinskih i albanskih enskih nevladinih organizacija. U radu konferncije uestvovali su predstavnici Ministarstva pravde, Odelenje za porodino nasilje, Ministarstva za zajednice, povratak i manjinska prava, Kosovske agencije za rodnu jednakost, naelnica Odelenja za porodino nasilje KPS i predstavnica UNIFEM-a.

Bilo je rei o temama koje se tiu statusa i kvaliteta ivota ena u enklavama, ali i svih ostalih ena na Kosovu. Izmedju ostalog, istaknuto je da su ene neobavetene i da su im informacije o mogunostima reavanja problema nedostupne; poverenje u institucije je slabo, zbog nereenih brojnih sluajeva nasilja; poloaj ene ugroen je zatvaranjem fabrika, odlaskom dece na kolovanje u Mitrovicu ili u Srbiju, uskraivanjem prava pri privatizaciji; naglaeno je da je porodini status ena izmenjen zbog nemogunosti zarade.

Predstavnica Ministarstva za zajednice, povratak i manjinska prava pozvala je lanice manjinskih nevladinih organizacija da prijave projekte na konkurs za dodelu sredstava za rekonstrukciju infrastrukture (milion eura) i za povratak i ostanak (milion eura) u septembru. Predstavnica optinske kancelarije za rodnu ravnopravnost pozvala je na saradnju u svim sluajevima diskriminacije. Naelnica KPS za porodino nasilje objasnila je proceduru prijave i postupak KPS u efikasnom spreavanju ponovljenog nasilja. Slubenica optinskog centra za socijalni rad opisala je modalitete asistencije srpskoj

zajednici, posebno enama, i pozvala na saradnju. Pravnica Norme prikazala je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, posebno lanove koji se tiu ekonomske ravnopravnosti.

Posebno interesovanje uesnica konferencije izazvao je izvetaj o zajednikim aktivnostima srpske NVO Luna iz Priluja i albanske NVO Otvorena vrata iz Pritine. Organizovale su psihosocijalne radionice u kojima je uestvovalo 60 ena iz Priluja, dve ekskurzije za razmenu iskustava u radu NVO po Kosovu, etiri informativna susreta Albanki i Srpkinja sa lekarima i pravnicima. Za tradicionalne rukotvorine ena Plemetine obezbedjena je prodaja u trnom centru Boro i Ramiz.

b) Selo Bresje


24

Bresje je etniki meovito selo smeteno u neposrednoj blizini optinskog centra Kosovo Polje kroz koju prolazi magistralni put Pritina-Pe. To je i jedini put koji vodi ka medjunarodnom aerodromu Slatina. Pre rata u Bresje bilo je vie od 200 srpskih domainstava sa vie od 1000 stanovnika, oko 150 Crnogaraca, 330 Roma i vie od 350 Albanaca. Za vreme martovskih nemira deo sela je spaljen nakon ega su Srbi poeli da prodaju svoje kue i imanja. To je povealo broj Albanaca koji ive u tom selu. Iako bi bilo normalno da Srbi iz tog sela svoje admistrativne poslove i medicinsku pomoc reavaju u optini Kosovo Polje, koja je udaljena samo nekoliko stotina metara od Bresja, oni su ipak orjentisani na Gracanicu ili Kosovsku Mitrovicu.

Nekoliko puta su metani tog sela kretali ka centralnoj Srbiji, u nameri da napuste svoje domove, ali je vecina ipak na kraju odustajala. Oni koji su otili povremeno svraaju u selo da bi iskoristili humanitarnu pomo koja se jo uvek povremeno deli. Metani sada naglasavaju da nezaposlenost najvie pogorava njihov poloaj. Optina Kosovo Polje se po odluci UNMIK-a nalazi u "specijalnoj zoni", to znai da svaka prodaje kue, pre nego to se overi u sudu, mora najpre dobiti saglasnost optinskog civilnog administratora. Metani kau da je izdavanje dozvola prilino jednostavan proces, i da ne predstavlja problem prilikom potpisivanja kupoprodajnih ugovora.

Nekada veinsko srpsko mesto, ali, sudei o tome da je od oko 220 srpskih kua ostalo jedva treina (74), Bresje sigurno nee to biti jo dugo. Jedan iz grupe okupljenih Srba sa kojima je HO razgovarao, rekao je da hoe da proda imanje. Kae, dolazio je oda da vidi, odustao za sada, traio je mnogo (7000 eura za ar). Pored samog asfalta, cena zemljita je jo vea, i 10.000 eura za ar. Na sagovornik radi na dve strane, za prodaju mu ostala kua i imanje, u naselju, ali je ve prodao neke njive koje je imao, od toga napravio kuu u Kraljevu.

Boo, izbeglica iz Uroevca smeten u kui u kojoj su do rata 1999. bile smetene izbeglice Srbi iz Hrvatske, pa pobegli, ima malu trafiku, na crno prodaje metanima cigarete i konzerve, sok i pivo.. Dobija pomo koju daje drava Srbija. Na pitanje, kako dalje, postoji li reenje za neko vreme koje dolazi, razmiljaju li o tome da pomo iz Srbije moe i prestati, isto se zgranuo pomo ne sme da prestane!!

U razgovoru sa porodicom, nekada bliska Miloevievim socijalistima, HO je dobio utisak da im oito dobro ide. Porodica se bavi poljoprivredom, prodaju itarice po celom Kosovu. Poslovni prostor izdaju i Albancima.


25

B. OPTINA PE (PEJA) a) Selo Belo Polje (Bellopoj)

U selu Bjelo Polje na domak Pei, u ijoj blizini je sada kamp

talijanskog KFOR, pre rata je ivelo 752 srpskih i 112 crnogorskih porodica. Posle NATO bombardovanja svi su oni napustili selo. U ovom selu su ubijena tri metana a jedna osoba se vodi kao nestala. Posle rata, grka nevladina organizacija Evropska perspektiva obnovila je 73 stambena objekata. 14 jula 2003. vratile se 24 porodice iz tog sela. Trenutno tamo stalno ivi 15 porodica, a nekolicina njih povremeno dolaze u selo. Svi oni ive od svoga rada, uglavnom od poljoprivrede i penzija. Povratnici istiu da nikakvu pomo ne dobijaju iz Beograda, niti od kosovske vlasti. Oni koji su tu ne nameravaju da napuste selo. Medju njima ima vrlo malo mladih. Samo tri djaka

pohadjaju srednju skolu u susednom selu Goradevac. Kao najvei problem istiu nezaposlenost. Imaju samo jednog zaposlenog u Kosovskoj policijskoj slubi (KPS). Niko od Srba iz ovog sela nije zaposlen u lokalnim organima vlasti. Oni se slobodno kreu ne samo unutar sela ve slobodno odlaze i u grad Pe. Nema incidenata na etnikoj osnovi. Ponekad pastiri koji dovode stoku na ispau u okolinu sela demoliraju obnovljene kue u kojima niko ne stanuje. Prema izjavama metana KPS, niti organi lokalne vlasti, ne preduzimaju mere da se to sprei. Predstavnik sela Moma Savi istie da je do 16. juna 2008. godine oko 40 metana prodalo je svoju imovinu - vie od 20 hektara njiva. Kuu niko nije prodao.

ale se da Srbija nita ne ulae i da nemaju predstavnika u optini Pe. Upadljivo je da su ene bolje organizovane i da deluju kroz razne aktivnosti (runi rad, rad sa decoim i sl.)

Da bi se selo bolje organizovalo i funkcionisalo neophodna im je podrka i finansijska pomo:

- prostorija za okupljanje enske grupe - narodna kuhinja za stare ljude i samce (veina

stanovnitva je nemona) - neophodna su im medicinska kola dobro opremljena - kombi za posete u druge enklave b) Patrijarka ulica u Pei U Patrijarkoj ulici u Pei od 2003. godine radi se na projektu za

povratak 51 srpske porodice sa 247 lanova. Taj projekat realizuje UNHCR i nevladina organizacija At Lorenc Mazreku. Do sada se vratilo samo nekoliko porodica, ali su se ponovo iselile. Jedan broj obnovljenih stambenih objekata sad je prazno. Srbi iz te ulice zahtevaju da se odri zajedniki sastanak sa svim politikim partijama i verskim predstavnicima kako bi se dobila podrka za povratak, medjutim, to jo uvek nije ostvareno.


26

c) Manastir Peka Patrijarija Predstavnici Helsinskog odbora za ljudska prava posetili su i

Peku Patrijariju. Tamo su razgovarali sa jednom predstavnckom Patrijarije koja je govorila o poloaju srpske zajednice na Kosovu i o problemima u vezi sa imovinom Manastira.

C. OPTINA LJIPLJAN (LIPJAN)

a) selo Rabovce (Rubofc)

Rabovce je jedino meovito selo u optini Lipljan. Srba ima 210, ili 50 domainstava a Albanaca oko 500 u 85 porodica. Slino je bilo i pre rata, s tim to je srpskih porodica bilo vie. Odmah nakon NATO bombardovanja, 5 srpskih porodica je napustilo selo, a drugih 5 su u medjuvremenu kupile placeve u Srbiji, napravili kue i kasnije posle 1999. godine otile iz Rabovca. Za vreme rata u Rabovce niko od Srba i Albanaca nije nastradao. Svi su bili zajedno i iveli normalno funkcionisali. Medjuljudski odnosi su bili dobri. Nakon rata i dolaska NATO trupa, kidnapovana su istoga dana (22. juna 1999), tri srpska gradjanina.

Od dolaska NATO trupa na Kosovu pa sve do 2003. godine u Rabovcima je bila smetena baza KFOR-a. Tu su bili najpre Britanci, pa onda Gurge (specijalne sna-ge sa Dalekog istoka pod britanskom


27

zastavom). Potom su doli Finci, a sada su Irci koji su zajedno sa KPS zaduzeni za bezbednost u selu. Za vreme martovskih nemira 2004. godine na periferiji sela Rabavac spaljene su dve kue. Obe kue je renovirala medjunardona humanitarna organizacija ARC. Odnosi Albanaca i Srba u selu su dobri i nema bezbednosnih problema. U poljoprivrednim poslovima medjusobno saradjuju. Nema incidenata na etnikoj osnovi i ivi se normalno. Srpska deca nastavu pohadjaju sa albanskom decom u istoj zgradi koja ima dva ulaza. Oni ue po planovima i programu Vlade Republike Srbije, a Albanci po programu Vlade Kosova.

Selo nema zajedniko rukovodstvo, ali se za potrebe sela sastaju neformalno i dogovaraju se o poslovima. Zajedno su radili prilikom asfaltiranja puta prema Lipljanu i uzajamno se pomau u obavljanju poljoprivrednih poslova. I u ovom selu najvei problem je nezaposlenost. Osim nekoliko Srba koji rade u prosveti i zdravstvu i pet mladia zaposlenih u KPS, drugih u radnom odnosu nema. Ranije su radili u Elektroprivredi Srbije (EPS), na eljeznici, poti i drugim firmama. Najvei broj njih se preorijentisao na poljoprivredu, tov junadi i svinja, mada i to, prema izjavama metana, ide teko jer viak proizvoda veoma teko plasiraju na trite.

Mladen Jovanovi (67): prima socijalnu pomo iz Srbije, 4000

dinara i ono to daje civilna vlast na Kosovu. Ne eli da govori niti za novine niti za nevladine organizacije, upuuje nas na suseda, Srbina koji je posle nesree, izgubio dete, prihvatio pomo Vlade Kosova, da mu obnove kuu i kupe traktor.U selu ima 40 srpskih kua, kola (13 aka, od I do VIII razreda), crkva (svee obnovljena). Mladenov sinovac, nekada zaposlen na eleznici i prima minimalac tvrdo odbija da razgovara. Unuk Vladimir kae da je odlian ak i da nema nikakvih problema sa uenicima Albancima.

Staro Gradsko Mirko elija: U St

Documents

»Zaboravljeni svet – enklave na Kosovu«helsinki.org.rs/serbian/doc/HO Izvestaj KOSOVO enklave.pdf · Cilj projekta bio je da ohrabri Srbe u enklavama južno od reke Ibar ... Helsinški