Embed Size (px)
DESCRIPTION
ekolo
Citation preview
Atmosfera na Zemlji
Atmosfera predstavlja tanak sloj vazduha (gasova) koji okružuje planetu Zemlju.
Debljina atmosfere je samo oko 1% prečnika Zemlje
Ovaj sloj se zadržava oko naše planete zahvaljujući sili gravitacije
Atmosfera na Zemlji
Uloge atmosfere:
• snabdeva živi svet kiseonikom i ugljen dioksidom
• štiti život na Zemlji od negativnog dejstva ultravioletnog zračenja
• zagreva površinu Zemlje putem efekta staklene bašte
• smanjuje dnevno-noćne temperaturne ekstreme na Zemlji
• izoluje Zemlju od hladnog svemira i kosmičkog zračenja
• obezbeđuje proces kruženja vode i ostalih elemenata
Na globalnom nivou uočavaju se tri glavna problema koja se javljaju kao posledica zagađenja atmosfere:
globalno zagrevanje zemljine atmosfere smanjenje ozonskog omotača zemlje ili
pojava “ozonskih rupa”efekat acidifikacije ili “kiselih kiša”
Globalno zagrevanje zemljine atmosfere je fenomen povećanja srednje temperature površine Zemlje, vodenih površina, kao i prosečne temperature vazduha izazvan različitim uzročnicima.
Uzročnici: gasovi sa efektom staklene baštečestice čađidirektna sunčeva aktivnost
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte• Efekat staklene bašte je rezultat interakcije Sunčevog
zračenja i Zemljine atmosfere. Ovaj efekat je prirodan efekat i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio moguć život. Bez tzv. gasova staklene bašte, toplotna energija apsorbovana i odbijena od Zemljine površine lako bi se vratila nazad u svemir, pa bi prosečna temperatura na Zemljinoj površini bila oko -19°C, za razliku od sadašnjih 15°C.
26 % Sunčevog zračenja se reflektuje od oblaka nazad u svemir
19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i čestice4 % se reflektuje sa površine Zemlje u svemir51 % stiže na Zemlju i raspoređuje se na:
zagrevanje okoline, otopljavanje snega i leda, isparavanje vode i fotosintezu
• Zagrevanje tla Sunčevom energijom uzrokuje da se ono ponaša kao izvor toplotnog zračenja.
• Samo mala količina ovog zračenja odlazi u svemir, a najveći deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bašte u atmosferi.
• Pobuđeni gasovi reemituju ovo zračenje i 90% se ponovo vraća na Zemlju gde se ponovo apsorbuje i proces traje sve dok ima ovog dugotalasnog zračenja.
(Atmosfera, slično staklu, uglavnom propušta Sunčevo zračenje, ali je slabo propusna za zračenje sa Zemljine površine, pa deo energije koji uđe u sistem Zemlja-atmosfera, kao i u stakleniku, ostaje u njemu i pretvara se u toplotnu energiju, zagrevajući Zemljinu površinu i niže slojeve atmosfere. Ova prirodna pojava „greje“ Zemljinu površinu, što traje već četiri milijarde godina. Molekuli kiseonika i azota, koji sačinjavaju najveći deo atmosfere transparentni su za IR zrake kao i za vidljivi deo spektra. Nasuprot tome, neki molekuli “normalno” ili veštački prispeli u atmosferu, kao što su vodena para, CO2 CH4, N2O, CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zračenja, privremeno sprečavajući njegovo otpuštanje u svemir zadržavajući tako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno zračenje u svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraća se ka Zemljinoj površini koju dodatno zagreva. )
GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE”
Učešće pojedinih gasova u pojačavanju efekta “staklene bašte”
CO2 - 55 %CFC - 25 %CH4 - 15 %NOx - 5 %
Drugi literaturni podaci:
Među “green house” gasovima, prvo mesto zauzima CO2, sem njega to su: CH4, N2O, CFCls, O3 u troposferi, vodena para – kao direktni “green house” gasovi, iako se ne može zanemariti ni uticaj indirektnih gasova uzročnika staklene bašte CO, NO i NO2.
Pre oko 2 milijarde godina CO2 je činio oko 75% atmosfere
Tokom poslednjih 600.000 godina, pa sve do početka industrijske revolucije, koncentracija CO2 nije prelazila 280 ppm
Poslednjih 150 godina porasla je na 380 ppm
Povećanjem emisije, koncentracija CO2 bi do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm
Zadržava se u atmosferi 50-200 godina
UGLJENDIOKSID COUGLJENDIOKSID CO22
Nastaje: pri potpunom sagorevanju kao i u
procesu disanja aerobnih organizama i raspadanja organskih materija.
tokom krčenja šuma i obrade zemljišta
pri sagorevanju organskih materija pri sagorevanju fosilnih goriva: nafte
i derivata, uglja i drvenog goriva
UGLJENDIOKSID – CO2
najznačajniji uzročnik globalnog zagrevanja
Ciklus ugljenika/atmosferska koncentracija CO2
Globalni prosek emisije CO2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike razlike u emisiji CO2 uočavaju se između razvijenih i nerazvijenih zemalja.
METAN – CH4
• Prirodni izvori: vulkani (usijana lava značajan je emiter ovog gasa u atmosferu)
• Antropogeni izvori: krčenje šuma, spaljivanje drveta, raspadanje gnojiva.
• Molekuli CH4 nisu transparentni za IR zrake, apsorbuju ih i zadržavaju u Zemljinoj blizini, dovodeći tako do zagrevanja površine Zemlje.
• Smatra se da CH4 može da poveća toplotni efekat sunčevih zraka čak za 20%.
• U poređenju sa CO2, konc. CH4 je mnogo manja, ali je radijacioni potencijal (mogućnost apsorbovanja IR zraka) metana oko 25x veći nego molekule CO2. Kratkoročno imaju približne efekte a dugoročno CO2, ima veći potencijal jer je vreme njegovog boravka u atmosferi 50-200 godina a metana 10 godina.
AZOTNI OKSIDI
• Prirodni izvori (N2O): sagorevanje i raspadanje organskih materija, šumski požari, procesi nitrifikacije u zemljištu, itd.
• Antropogeni izvori (NO i NO2): sagorevanje fosilnih goriva na visokoj temperaturi i pod visokim pritiskom, u automobilskim motorima, toplane, termoelektrane, razne vrste teške industrije itd.
• Mehanizam nastanka O3 u troposferi• NO2 →NOº + Oº• Oº + O2→O3 u troposferi• 2NOº + O2→NO2• Ove reakcije su lančane i gotovo trenutne. Dešavaju
se pod katalitičkim dejstvom Sunčeve svetlosti.
• NO2 učestvuje i u stvaranju PAN – a (fotohemijskog smoga). Peroksiacilnitrati, zagađivači su atmosfere urbanih sredina. Nastaju pod uticajem jake sunčeve svetlosti i otuda naziv fotohemijski smog.
• Mehanizam nastanka PAN:• O O• R – C – O – Oº + NO2 R – C – O – O – NO2 peroksiacilradikal pan• gde je R = alifatični, aromatični ili heterociklični
radikal.
OZON – O3• normalan sastojak vazduha u koncentraciji 0,01 –
0,02 ppm
• najveće koncentracije su u stratosferi na visini 20 – 30 km gde predstavlja filter za UV zrake sa druge strane, O3 u nižim slojevima atmosfere ozon nije normalan sastojak i nastaje kao posledica zagađenja, ima štetne efekte i naziva se loš (troposferski O3).
• stratosferski O3 apsorbuje UV zrake tj. elektromagnetne talase: λ = 290 – 330 nm kada oni iz kosmosa krenu ka Zemljinoj površini. Na ovaj način deluje protektorno, sprečava negativno dejstvo ovih zraka na živi svet. Remećenjem debljine ozonskog omotača propušteno zračenje se produženo zadržava u Zemljinoj atmosferi, što izaziva povećanje temperature Zemljine površine, sa svim svojim posledicama. Ovo je direktna veza O3 i globalnog zagrevanja.
• ozon u troposferi deluje na biljni svet tako što remeti fotosintezu i usporava rast biljaka, a već pri niskim koncentracijama ima i veoma toksično dejstvo na čoveka. Jak oksidacioni agens i iritans pluća može da izazove i nastanak plućnog edema pri akutnoj ekspoziciji, a pri hroničnoj ekspoziciji dovodi do zadebljanja zida gornji disajnih puteva što rezultira bronhijalnom astmom i hroničnim bronhitisom.
• troposferska frakcija O3 ima direktno dejstvo staklene bašte. Ovaj molekul apsorbuje kosmičke IR zrake i zadržava ih u troposferi stvarajući tako uslove za rast temperature na Zemljinoj površini. Efekat zagrevanja je direktan, ali s obzirom da ovaj O3 nastaje iz nekih drugih proizvoda (NOx, CFCls) a ne prirodno u atmosferi, to je veza troposferskog O3 i globalnog zagrevanja indirektna.
FREONI – CFCls
• velika isparljivost• najvažniji predstavnici su CFCl3 = CF 101
(trihlorfluorometan) i CF2Cl2 = CF 102 (dihlorodifluorometan)
• iako je upotreba freona danas smanjena (Montrealski protokol), njihov značaj se ne može zanemariti imajući u vidu njihovu veliku reaktivnost i dug život u atmosferi (CF 101 – 110 godina)
• izazivaju depleciju O3 u stratosferi: oslobođeni u atmosferu ovi gasovi, pod uticajem Sunčeve svetlosti, daju slobodne radikale, koji ulaze u lančane reakcije uništavanja O3
• osim toga “fizički” blokiraju proces kontrazračenja potencijal freona da izazivaju efekat staklene bašte je izuzetno veliki. 1 molekul freona apsorbuje čak 10.000 puta više zračenja nego CO2.
Freoni-lančane reakcije uništavanja O3:• CFCl3 → Clº• Clº + O3 → ClOº + O2• ClOº + ClOº → Cl2O2• ClOº + Oº→ Clº + O2• Cl2O2 →Clº + ClOOº• ClOOº → Clº + O2• ClOº – hipohloritni radikal• ClOOº – peroksihloridni radikal
Neke azotne komponente mogu da zaustave ove reakcije tako što reaguju sa ClOº radikalima i sprečavaju reakciju sa O3:
• ClOº + NO2 → ClONO2• ClONO2 + H2O→HNO3 + HClO• HCl + ClONO2→ HNO3 + Cl2
Na ovaj način se “štiti” O3 od destrukcije, ali nastaju drugi tipovi zagađivača: Cl2, HNO3, HClO što zatvara krug štetnosti freona.
UGLJEN MONOKSID – CO
• sam po sebi, nije gas koji dovodi do globalnog zagrevanja, ali učestvuje u reakcijama u atmosferi, u kojima nastaju drugi gasovi sa ovakvim efektom, pre svega CO2 i CH4.
• takođe “troši” redukujuće radikale u atmosferi i tako onemogućava razgradnju CH4, dovodeći ne samo do povećanja koncentracije, nego i do produžavanja života CH4 molekula u vazduhu.
Gasovi staklene bašteKoncentracija
1750Koncentracija
2003Procenatpromene
Prirodni i antropogeni izvori
Ugljen dioksid 280 ppm 376 ppm 34%
Sagorevanje biomase, šumski požari, vulkani, sagorevanje fosilnih goriva, krčenje šuma, promene u korišćenju zemljišta
Metan 0.71 ppm 1.79 ppm 152%
Vlažna staništa, sagorevanje biomase, aktivnost termita, eksploatacija nafte i gasa, uzgajanje pirinča, gajenje stoke, deponije
Azotni oksidi 270 ppb 319 ppb 18%Šume, livade, okeani, njive, sagorevanje biomase, đubriva, sagorevanje fosilnih goriva
Freoni (CFCs) 0 880 ppt nepoznato Frižideri, sprejovi, rastvori za čišćenje
Ozon nepoznatovarira sa
nadmorskom visinom i geografskom širinom
opada ustratosferi raste
u troposferi
Prirodno se stvara dejstvom Sunčevog zračenja na molekularni kiseonik, a veštački fotohemijskom proizvodnjom smoga
Koncentracije i izvori gasova “staklene bašte”
Negativne posledice intenziviranja efekta “staklene bašte”
1. Podizanje nivoa mora1. Podizanje nivoa mora
2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač
3. 3. Uticaj na klimu i na živi svetUticaj na klimu i na živi svet
4. Šumski požari4. Šumski požari
5. Ekonomske posledice5. Ekonomske posledice
6. Čovek kao “žrtva” sopstvenog6. Čovek kao “žrtva” sopstvenog delovanjadelovanja
1. Podizanje nivoa mora1. Podizanje nivoa mora
• Merenja pokazuju da je u poslednjem veku nivo mora porastao u proseku za 15-20 cm. U geološkoj istoriji promene su bile po nekoliko desetina metara.
• Do kraja XXI veka nivo svetskog mora mogao bi da bude viši za 10 do čak 50 cm. Do 2050. godine sadašnji nivo svetskog mora biće 7 – 15 cm viši, a do 2100. godine za 34 cm, samo usled efekta staklene bašte.
• Ove promene mogle bi da izmene odnos morskih i kopnenih površina na svetskoj karti (neke oblasti kao npr. Holandija našle bi se pod morem).
povećanje nivoa morapotapanje velikih povšina na obalama
potapanja priobalnih gradovanestajanje ostrva
2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač
• Led na polovima pokriva 10% kopna i sadrži 77% zaliha slatke vode.
• Od 150 glečera u 1850. godini na Aljasci i u Kanadi, danas ih ima oko 50.
• Led se na severnoj hemisferi postepeno topi. U poslednjih 35 godina stanjio se za 42%. Nivo mora kod Aljaske i Kanade raste 0,15-0,30 mm godišnje.
• Ovo je dovelo do bržeg plutanja ledničkih masa i njihovih pomeranja. Ako delovi lednika doplove u toplije vode, mogli bi da rashlade tople struje i ugroze živi svet u vodi. Takođe, daljim otapanjem leda oslobodiće se velike količine CH4 (iz vazdušnih džepova), što bi dodatno ubrzalo zagrevanje.
Topljenje lednika na polovima
Topljenje lednika na planinama
3. Uticaj na klimu i na živi svetIzmene klime
• Obilne padavine, poplave (više temperature dovode do pojačanog isparavanja – topao vazduh nosi više vlage, što rezultira većom količinom padavina u umerenim oblastima severne hemisfere)
• Jako visoke letnje temperature i suše (Mediteran i tropi)
• Uragani i oluje
• Smanjivanje količina dostupne slatke vode (procena je da će se do 2100. godine 70% rezervi pijaće vode iscrpiti)
• Predviđa se da će Golfska struja opasti za 25% u narednih 100 godina, a nije isključeno ni da potpuno nestane. Slabljenje tople Golfske struje rezultira hladnim i oštrim zimama.
• Klimatske promene su ireverzibilne
Problemi adaptacije živog Problemi adaptacije živog svetasveta
• Poremećaji u lancima ishranePoremećaji u lancima ishrane• Poremećaji u životnim ciklusimaPoremećaji u životnim ciklusima ( (neke biljke cvetaju neke biljke cvetaju
ranijeranije) ) • Porast temperature za oko 2 oC pomerio bi granice Porast temperature za oko 2 oC pomerio bi granice
staništa šuma na severnoj polulopti za oko 300 km na staništa šuma na severnoj polulopti za oko 300 km na seversever
• Predviđa se potpuno istrebljenje mnogih vrsta jer Predviđa se potpuno istrebljenje mnogih vrsta jer njihova adaptacija ne može da prati brzinu klimatskih njihova adaptacija ne može da prati brzinu klimatskih promena (minimalna promena temperature okeana promena (minimalna promena temperature okeana dovela bi do nestajanja čuvenih koralnih grebenova, dovela bi do nestajanja čuvenih koralnih grebenova, koji se odlikuju velikim diverzitetom faune kako koji se odlikuju velikim diverzitetom faune kako beskičmenjaka tako i riba). Mnoge biljne i životinjske beskičmenjaka tako i riba). Mnoge biljne i životinjske vrste već jesu ozbiljno ugrožene naglim velikim vrste već jesu ozbiljno ugrožene naglim velikim temperaturnim promenamatemperaturnim promenama
4. Šumski požari
Čak 70% tropskih šuma će nestati do kraja XXI veka.
5. Ekonomske posledice
Šteta po kultivisane biljke, životinjski svet mogla bi da dovede do
nestašice hrane.
6. Čovek kao “žrtva” sopstvenog delovanja
Povećanje srednje godišnje temperature i vrela leta ozbiljno ugožavaju
ljudsko zdravlje. Od posledica vrelog talasa u toku 2003. godine umrlo
je 30.000 ljudi, a visoke temperature izazvale su i brojne hronične
zdravstvene probleme. Takođe sve prethodno opisane pojave direktno,
ili indirektno utiču na čoveka, njegovo zdravlje, pa čak i opstanak.
Kjoto protokolKjoto protokol
Otvoren za potpisivanje 1997. godine
Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime
Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat “staklene bašte” za 5.2%
Uključuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine
Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje zagađivači
Ratifikovalo ga 170 zemalja
Međunarodni sporazumi o smanjenju Međunarodni sporazumi o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašteemisije gasova sa efektom staklene bašte
zelena – potpisale i ratifikovaležuta – potpisale ali se čeka ratifikacijacrvena – potpisale ali nisu ratifikovale
siva – nemaju stav
KJOTO PROTOKOL
IPCCIPCC (Intergovermantal Panel of Climatic Change)(Intergovermantal Panel of Climatic Change) Pravi šok u svetskoj javnosti i među političarima izazvao je, početkom 2007.
godine,Četvrti izveštaj međuvladinog panela za promenu klime.. Glavni zaključci
izveštajaIPCC 2007. godine su bili više nego poražavajući: proces otopljavanja na Zemlji odvija se mnogo brže nego što je to
prognozirano koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi je danas dvostruko veća
nego u preindustrijskom periodu (do 1750. godine). Sa održavanjem ovakvog trenda temperatura vazduha bi u 21. veku porasla u granicama 2 - 4,5 oC.
prisutno je ubrzavanje tranzicije ka otopljavanju Zemlje porast temperature vazduha je veći na većim geografskim širinama (ka
polovima) pa to izaziva ubrzano topljenje leda na polovima, naročito na Arktiku.
dužina trajanja leda na rekama se smanjuje zbog porasta temperature vazduha
registrovana je migracija stanivništva iz regiona koji su pod većim negativnim uticajem klimatskih promena u regione „povoljnije“ klime. Prognozira se da će tokom 21. veka migracija obuhvatiti stotine miliona ljudi, što će biti izuzetan ekonomski udar na društvene sisteme.
Korektivne mere
• 1. Redukovati korišćenje fosilnih goriva i prelazak na alternativne izvore energije
(alternativni izvori su: energija vode, energija vetra, solarna energija, geotermalna energija).
• 2. Prestanak stihijskog krčenja tropskih šuma• 3. Plansko pošumljavanje – sa ciljem
ukljanjanja CO2 iz atmosfere, ali i zamene fosilnih goriva drvetom
• 4.Veštačko obnavljanje O3 omotača• 5. Prelazak na tzv. “čiste tehnologije” ovo
podrazumeva što manju produkciju štetnih gasova pri industrijskoj proizvodnji, ali i prevenciju njihovog oslobađanja u atmosferu – postavljanje filtera na fabričke dimnjake.
• 6. Korišćenje alternativnih saobraćajnih goriva-automobil budućnosti mogao bi da “radi” na CH3OH. Sagorevanjem metanola uopšte se ne oslobađaju izduvni gasovi ni čađ.
• 7. Smanjiti korišćenje nitratnih fertilizera-ovi prihranjivači povećavaju količinu N u sedimentu, takvo prihranjeno zemljište može da oslobodi mnogo veće količine N2O, nego bez ovih dodataka.
• 8. Poštovanje zakonskih propisa i Kjoto i drugih zahteva
• 9. “Beljenje” oblaka/prema nekim meteorološkim izvorima: prskanjem oblaka kapima vode, oni pobele i odbijaju IR zrake, sprečavajući tako njihovo dopiranje do Zemlje.
• 10. Saradnja na međunarodnom i međudisciplinarnom nivou na temu globalnog zagrevanja
TEORIJA GLOBALNOG TEORIJA GLOBALNOG HLAĐENJAHLAĐENJA
Povećanje CO2 u atmosferi dovelo bi do isparavanja velike količine vode sa površine svetskog mora što bi uslovilo pojavu gušće atmosfere.
Usled toga, došlo bi do smanjenja količine Sunčevog zračenja koje dolazi do površine Zemlje, što bi dovelo do smanjivanja prosečne globalne temperature.
Znatno je prihvaćenija teorija globalnog zagrevanja
Pogledati
• http://www.ni78.com/y5zLuqSYF68Et/the-greenhouse-effect/
Ozonske rupe zapravo i nisu ‘‘rupe’’, već mesta gde je koncentracija ozona znatno smanjena.
Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u ‘’velikoj meri’’, barem je tako bilo milionima godina. Međutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima utvrđeno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najveće na polovima, posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. „ozonske rupe” na južnoj hemisferi.
Slika najveće Antartktičke “ozonske rupe” ikad izmerene (Septembar 2006).
Smanjenje ozonskog omotača Smanjenje ozonskog omotača zemljezemlje
’’Dobar’’ i ’’loš’’ ozon?
“loš”
“dobar”
OZONSKI OMOTAČ – O3
Formiranje i razgradnja ozona
O2 + hv (radiation< 240 nm) -- O + OO + O2 -- O3
O3 + hv (radiation< 240 nm) -- O2 + OO + O2 -- O3
O + O3 -- O2 + O2
Prvu teoriju o nastanku i dejstvu ozona u atmosferi dao je Chapman 1930. godine.
Spontano generisanje O3: Chapman – ova reakcijaO2 →2Oº fotoliza molekula kiseonikaOº + O2→O3 reakcije kiseoničnog radikala sa molekulskim kiseonikom.
Glavni uzročnici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su:
oksidi azota (NOoksidi azota (NOxx)) (supersonični avioni – veliki izvor azotnih oksida u stratosferi)
hlorofluoro jedinjenja ugljenikahlorofluoro jedinjenja ugljenikapoznatiji kao freoni (CFCl)
MehanizMehanizaam razgradnje m razgradnje ozonaozona
Ozonski omotač biva uništen kada molekuli ozona apsorbuju UV zrake koji bi u suprotnom došli do Zemljine površine:O3 + hv --> O2 + OOvaj proces uvek je praćen i nastankom ozona:O + O2 --> O3 Ipak, ozon se kontinuirano uništava putem reakcija sa brojnim prirodnim radikalima koji sadrže hlor, azot , vodonik ili kiseonik. Kada CFC molekuli stignu do ozonskog omotača koji je na visini između 15 i 30 km bivaju fotolizovani UV zračenjem i oslobađaju se halogeni atomi. Na primer:CCl2F2 (CFC-12) + hv -> CCIF2 + ClOvako nastali atomi hlora mogu reagovati sa vodonikom iz metana i da grade HCl ili mogu učestvovati u katalitičkom ciklusu koji uništava ozonCl + O3 --> ClO + O2
ClO + O --> Cl + O2
-----------------------------------O3 + O --> 2O2 S obziorm da se u ciklusu regenerišu radikali koji zapravo i napadaju ozon, jedan atom hlora može uništiti stotine hiljada atoma ozona.
MehanizMehanizaam razgradnje m razgradnje ozonaozona
• I druge grupe jedinjenja učestvuju u uništavanju ozonskog omotača među kojima su azotni oksidi:
NO + O3 --> NO2 + O2NO2 + O --> NO + O2-----------------------------------O3 + O --> 2O2 Novija istraživanja ukazuju na značaj hidroksilradikalana u uništavanja ozonskog omotača:OH + O3 --> HO2 + O2HO2 + O3 --> HO + 2O2-----------------------------------2O3 --> 3O2 (net)
Proizvođači i proizvodi koji oštećuju ozonski omotač
Izaziva pojavu raka kože (smanjenje O3 za 1% izaziva četvorostruko povećanje broja obolelih)
Oboljenje očiju – kataraktu očnih sočiva
Slabljenje imunološkog sistema organizma
Smanjenje prinosa žitarica (bioprodukcije)
Oštećenje plastičnih materijala
Povećanje efekta staklene bašte,…
Posledice oštećenja ozonskog omotača posledica su povećanja
intenziteta UV zračenja u troposferi:
Termin kiseli talogkiseli talog obuhvata celokupnu kiselu precipitaciju koja podrazumeva gasove, čestice, kao i tečnu fazu, tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstance iz atmosfere
Po definiciji kisele kiše su atmosferski kiseli talog u formi kiše.
EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. „KISELE EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. „KISELE KIŠE“KIŠE“
Komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje su konstituenti kiselog taloga mogu biti:
1. Prirodnog porekla (60%) SO2 iz vulkanskih grotla, morsku penu i kapljice koji sadrže sulfate (H2SO4), zatim sumpor-vodonik (H2S) poreklom od vulkanskih erupcija i sličnih aktivnosti zemljine kore i konačno biogeni sumpor koji nastaje u biodegradaciojom organske supstance potpomognut bakterijama
2. Antropogenog porekla (iz industrije, saobraćaja, domaćinstava...)
GLAVNIGLAVNI UZROUZROČNICČNICI NASTANKA I NASTANKA KISELIH KIKISELIH KIŠŠAA
Sumpor dioksid – SO2
Azotni oksidi – NOx
Gasovite organske materije – VOC (Volatile organic compounds)
Kisela kiša nastaje kada ovi gasovi reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim jedinjenjima formirajući kisela jedinjenja tipa azotne i sumporne kiseline.
Sunčeva svetlost ubrzava ove reakcije.
NEGATIVNI NEGATIVNI EFEKTI EFEKTI ““KISELIH KIŠAKISELIH KIŠA” NA:” NA:
Vodene ekosisteme (masovni pomor riba)
Zemljište (narušavanje ravnoteže katjona)
Šumsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija aluminijuma; kiseline sprže listove)
Ljudsko zdravlje (bolesti respiratornog sistema i kanceri)
Građevinske objekte i spomenike (korozija, degradacija, razaranje)
Uticaj na površinske i podzemne vodene ekosisteme i akvatične organizme
Posebno je značajno spiranje aluminijuma iz zemljišta i Posebno je značajno spiranje aluminijuma iz zemljišta i njegov ulazak u vodene tokove pod uticajem niskog pH što njegov ulazak u vodene tokove pod uticajem niskog pH što izaziva promene na izaziva promene na ribljiribljimm škrga škrgama sama sa fataln fatalnimim posledicposledicamaama
pH < 5 kod većine riba se ne razvijaju mladunci iz jaja još niža vrednost pH masovni pomor riba.
redukcija biodiverziteta svih grupa organizama, a u nekim slučajevima i do iščezavanja pojedinih vrsta (npr. neke vrste insekata, riba i vodozemaca koji su posebno osetljivi na bilo kakvu promenu u akvatičnim ekosistemima)
Mukozno oboljenje ribljih škrga prouzrokovano aluminijumom
Uticaj kiselih kiša na sadržaj kalcijuma i magnezijuma u zemljištu vrlo je indikativan, nastajanje sulfata magnezijuma koji je rastvoran i sulfata kalcijuma (gipsa) koji je slabo rastvoran (oko 2g/dm3 kišnice) ima za posledicu da se vremenom ovi katjoni ispiraju iz zemljišta i ostavljaju za sobom narušenu ravnotežu katjona u zemljištu.
Uticaj na zemljište
•Povećanjem kiselosti tla, to znači povećanjem količine H+ jona, se iz tla ispiraju važni minerali kao što su magnezijum, kalijum, kalcijum itd. Tako dolazi do drastičnog smanjenja pH vrednosti. Na temelju smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju štetno delovanje na korenje biljki i na tlo. Isto važi i za jone gvožđa koji se oslobađaju pri pH vrednosti manjoj od 3,8.
• Igličasto drveće je jače pogođeno štetama prouzrokovanim kiselim kišama, i to jela više nego smreka.
• Kod listopadnog drveća je najjače pogođen hrast. Pre svega su oštećene šume na mestima sa čestim i obilnim padavinama i koja još imaju i relativno niske prosečne godišnje temperature. To se odnosi na šume na višim nadmorskim visinama. Kod igličastog drveća su ustanovljena sledeća oštećenja:
• * Oštećenja iglica (požutele iglice, opadanje iglica)• * Oštećenja pupoljaka i mladih klica• * Oštećenja kore• * Oštećenja drveta• * Anomalije rasta• * Oštećenja korenja• * Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije, štetočine
itd.
Naročito je opasan nedostatak kalcijuma jer u nedostatku kalcijuma biljke resorbuju aluminijum, a to je poguban proces za biljke.
Uticaj na šumsku izeljastu vegetacije
Uticaj na građevinske objekte i spomenike
bolesti respiratornih organa (astma, bronhitis) razvoj kancera
Uticaj na ljudsko zdravlje
korozija, degradacija i razaranje
