Jerihon, gradi na putu koji vodi od ikaga do Kolumbusa, mesto je kroz koje e morati da proe Persival Mar za iju glavu je raspisana ucena pod optubom za krau. Dva lovca na ucene su mu na tragu. I obojica veruju da je jedan od njih suvian. Kada je jedan od njih pronaen ubijen hicem u grudi tokom noi, na mesto zloina stiu Zagor i erif Rajli. Svi tragovi ukazuju da je ubica Mar koji se ulogorio nedaleko odatle sa svojom enom Roudom i sinovima s kojima je u bekstvu. Ipak, ovek nestaje. Gde je zavrio? Moda na oblinjoj indijanskoj teritoriji gde se Sauci, koji su takoe pronali dva svoja oveka mrtva, pripremaju za osvetu i spremaju da napadnu Jerihon? U gradu se, u meuvremenu, spremaju veala za ubicu, ko god on bio.

Moreno Burattini

KOLEKCIONARSKO IZDANJE ZLATNE SERIJE

KOLEKCIONARSKO IZDANJE ZLATNE SERIJEskeniranje| Attilaprevod | Johannbgodlektura i korektura | Strider, Curunirkorektura | Stridergrafika obrada | Attilaobrada naslovnice | Attila, Perper, Cat Claw

ZAGOR | Sergio Bonelli Editore | Cartoon Club izdanjecrte naslovnice: Gallieno Ferri

ostali crtei: Marco Verni, Walter Venturi, Michelle Rubini, Gianni Sedioli,Emanuelle Barison, Joevito Nuccio, Roverto Piere, Guiseppe Prisco,Mauro Laurenti, Marco Toricellioriginalna italijanska objava: april 2011. | objava naeg izdanja: februar 2012.

SADRAJUVOD

Darkvudska petparaka tampa ....................................... 6POGLAVLJE I

Lovac na ucene ......................................................................13POGLAVLJE II

ovek u noi............................................................................21POGLAVLJE III

erif ...........................................................................................25POGLAVLJE IV

Na tragu ubici .........................................................................29POGLAVLJE V

Jedna ena i njena deca ......................................................33POGLAVLJE VI

Jerihonski obiaji .................................................................39POGLAVLJE VII

Zarobljenik .............................................................................43POGLAVLJE VIII

Crvenokoci ............................................................................47POGLAVLJE IX

ovek bez seanja .................................................................51POGLAVLJE X

Zidine Jerihona ......................................................................57POGLAVLJE XI

Na ratnoj stazi ........................................................................61POGLAVLJE XII

Indijanska teritorija ............................................................65POGLAVLJE XIII

Dan presude ...........................................................................71POGLAVLJE XIV

Sakemova koliba ...................................................................75POGLAVLJE XV

Veala ........................................................................................79POGLAVLJE XVI

Istina .........................................................................................85

K ratki roman Zidine Jerihona originalno je objavljen u nastavcima revije Darkwood Monitor, zvaninog glasila udruenja Zagorov klub. Prvo pojavljivanje ove dinamine vestern prie iji je protagonista jedan od najpoznatijih i najdugovenijih likova italijanskog stripa, Duh Sa Sekirom, koji je 2011. proslavio pola veka izlaenja, bilo je pre tano etrnaest godina. Preciznije, bilo je to marta 1997. kad je, s izlaskom prvog broja Darkwood Monitora, osnovan i Zagorov klub posle nekoliko meseci teke trudnoe.

Za osnivanje Zagorovog kluba i njegovo voenje ve etrnaest godina zasluna su tri oveka: Danijele Bevilakva (Daniele Bevilacqua), Sero Kliminti (Sergio Climinti) i moja malenkost, trojica prijatelja iz Rima koje je povezivala obina strast prema stripovima, a naroito prema Gospodaru Dark-vuda. Ideja o osnivanju kluba, pak, nije ni moja ni Bevilakvina ni Klimintijeva. Mi smo, zapravo, samo odgovorili na poziv i sugestiju Morena Buratinija (Moreno Burattini), koji je i au-tor Zidina Jerihona, i koji je, kao to je poznato, ve dugo glavni Zagorov scenarista i urednik svih izdanja posveenih Duhu Sa Sekirom. Sem to je jedan od najveih strunjaka (poznajem Morena ve dvadeset godina, pa mi moete verovati), on je i jedan od najvatrenijih oboavalaca lika koji su stvorili Sero Boneli (alias Gvido Nolita - Sergio Bonelli/Guido Nolitta) i

Darkvudska petparaka tampa

U V OD

pie: uzepe Polieli (Giuseppe Pollicelli)

7Darkvudska petparaka tampa

Galijeno Feri (Gallieno Ferri). Roman Zidine Jerihona poeo je s izlaenjem u drugom broju Darkwood Monitora (koji na naslovnoj stranici ima Ferijevu ilustraciju Zagora kako grli mladu Indijanku i koji danas predstavlja pravi raritet) i ob-javljivan je u naredna etiri broja revije tj. ukupno u pet de-lova. Morenova namera, koju sam odmah prihvatio s entuzi-jazmom, bila je da prati tradiciju avanturistikih pria punih obrta koje su, od sredine devetnaestog do poetka dvade-setog veka, izlazile u nastavcima u okviru jeftinih i tiranih izdanja. Posle itanja ove ponovo objavljene kratke prie postaje oigledno da Buratini ponajvie duguje ovom obliku literature i njenim naslednicima, na prvom mestu amerikim petparakim magazinima koji su izlazili izmeu dvadesetih i pedesetih godina prolog veka. Suvoparan i koncizan stil pisanja koji zrai iz svake stranice Zidina Jerihona, kratkog romana u klasinom vestern stilu (etablirajui usput Zagora kao univerzalnog i modernog karaktera koji bi bez problema

Zidine Jerihona8

mogao da bude protagonista neke horor prie ili fantazije), ne ostavlja mnogo sumnje. Pored toga, poput pria koje smo upravo spomenuli, Buratinijev roman obogaen je efektnim ilustracijama. U ovom novom izdanju, kao to ste ve shvatili, brojni autori prikazali su kljune momente romana, za raz-liku od prvog izdanja u Darkwood Monitoru kada su samo Mauro Laurenti (Mauro Laurenti) i Masimo Pee (Massimo Pesce), dva crtaa koji jo uvek aktivno rade na Duhu Sa Seki-rom, nacrtali ilustracije koje su ile uz tekst. U anglosakson-skom svetu romani ovog tipa nazivali su se dime novels, to bi znailo petparaki romani, ime se ukazivalo na nisku cenu ali i na umerene literarne ambicije. Strip serijali, koji su u Italiji dostigli svoj maksimum pod izdavakom palicom Sera Bonelija, predstavljaju najbolje sledbenike ovog tipa naracije i esto uivaju veliko potovanje, tako stupajui na takozvanu teritoriju umetnosti sa velikim U. Taj isti Sero Boneli oigledno je bio svestan toga kada je odluio

9Darkvudska petparaka tampa

da jedan od brendova svoje izdavake kue (kasnije, krajem osamdesetih, nazvane Sergio Bonelli Editore) krsti imenom Daim Press, to je fonetska transkripcija engleskog naziva dime press. Bio je to oma Bonelijeve izdavake kue ovom starom nazivu, a sam Buratini je, ovog puta uz pomo svojih prijatelja stripomana iz Prata i Firence Franeska Manetija (Francesco Manetti), Alesandra Montija (Alessandro Monti) i Saverija erija (Saverio Ceri) pokrenuo reviju Dime Press, kritiko-informativnu publikaciju koja je u potpunosti bila fokusirana na Bonelijeva izdanja. Veza izmeu Darkwood Monitora i Dime Pressa takoe postoji jer smo, pre nego to smo pokrenuli Zagorov klub, Bevilakva, Kliminti i ja ve bili meu glavnim potpisnicima bonelijanskog magazina koji su osnovali Buratini i ostali. Zapravo, moe se rei da Dark-wood Magazin predstavlja okosnicu Dime Pressa s kojim deli gotovo sve saradnike, od Anela Palumba (Angelo Palum-bo) do Stefana Prijaronea (Stefano Priarone) i od ampjera

Zidine Jerihona10

Belardinelija (Giampiero Belardinelli) do Aleksa Prinipata (Alex Principato). Oigledno bi imalo smisla i da su Zidine Jeri-hona objavljene u nastavcima u Dime Pressu, ali nema sumnje da je Darkwood Monitor, budui da je proizaao iz Zagorovog kluba, ipak najprikladnije mesto za to. Ukratko, mnogo vie od istoimene revije koju su osmislili Buratini, Maneti, Monti i eri, pravi petparaki roman, objavljen je na stranicama mog Darkwood Monitora. A za to malo zadovoljstvo zauvek u biti presreni dunik svom prijatelju Morenu.

L ovac na ucene uao je u salun gurnuvi vrata obema rukama. Ostao je nekoliko minuta na pragu, drei prste na kapcima, sasvim dovoljno da razgleda unutra, sleva na desno, ispitujui prisutne. Prostorija je bila velika i poprilino puna. Ljudi koji su sedeli igrali su karte, bacali kockice, pili i jeli. Drugi su stajali za ankom ili oko stolova gledajui ove koji su igrali. Punaka se ena sa setnim osme-hom probijala laktajui se, sa posluavnikom punim praznih aa koje je nosila na pranje. ovek je nainio prvi korak unutra, ostavljajui vrata da se ljuljaju iza sebe. Koraao je prema anku, presecajui gusti dim. Svi su ga gledali. Ne zato to je bio novo lice: u Jerihonu, gradu du najvanijeg puta u regiji, stranci nisu bili retkost. Pa ipak, moglo se videti na milju da tom tipu zanimanje nikako nije bilo propovednik. Preko crvene koulje, ili skoro crvene poto je boju bilo teko razaznati ispod tolike prljavtine, bila su prekrtena dva re-denika s mecima i pojas o kom su visila dva pitolja. ovek nije nosio eir, inae bi se moglo pomisliti da i pod njim krije oruje. Spustio je laktove na ank, teko, a s njima i pola ki-lograma praine.

Set Kolb sve je to zabrinuto posmatrao.Viski ili pivo? upitao je. Ono to je manje odvratno! odgovorio je lovac na ucene.

Lovac na ucene

P O G L AV L J E I

Zidine Jerihona14

Kolb je posegao za viskijem. Bio je jednako odvratan, ali skuplji. Dok je anker punio au, lovac na ucene preturao je po depu od koulje, zveckajui redenicima. Svi su nastavili da ga gledaju.

Nikad niste videli ovo lice? upitao je odmotavajui zguvanu poternicu. Pre nego to je pogledao nacrtano lice, barmen je video cifru. Sto dolara.

Ne, odgovorio je. Ko je to?Persival Mar. Lopov. Udario je u ikagu i pobegao prema

granici u potrazi za sreom!Ako ga traite u Jerihonu, na pogrenom ste putu! Traio sam ga svuda, ali proao je ovde!Lovac na ucene podigao je au i dobro je osmotrio. Ispio

ju je u jednom dahu. Spustio je praznu au i rukom obrisao usta. Bacio je ankeru pola dolara, ne pitajui koliko kota i ne ekajui kusur.

Ponovo je uzeo poternicu. Okrenuo se i iznova osmotrio prostoriju. Otiao je prema stolu za kojim su etiri oveka igrala poker. Drei sve karte u ruci i sa cigaretom u uglu usana, gledali su ga. Lovac na ucene pogledao ih je jednog po jednog, uporeujui njihova lica sa licem na poternici.

Lovac je rukom uhvatio za bradu jednog kauboja sa rana Dvostruka nula koji je bio naslonjen na gelender stepenica. Okretao mu je glavu levo-desno.

A ti ne zna nita? pitao je tresui mu glavu.Ne... stvarno! promucao je kauboj.Za sledeim stolom su veerala dvojica. Mali i obli Mek-

sikanac sa manom, koji je upravo nameravao da podere urei batak, i markantan din visok skoro dva metra u udnom indijanskom kostimu, koji je koricom hleba sku-pljao ostatke hrane sa tanjira. Meksikanac nikako ne moe

15Lovac na ucene

biti njegov ovek. Drugi je bio glatko izbrijan, za razliku od Mara. Ali brade dolaze i odlaze. Telo ostaje, a ovo bi moglo biti ono pravo. Lovac mu je priao, pogledao u njega i pruio ruku ka njegovoj bradi kako bi mu podigao glavu malo navie.

Din ga je iznenadio. Brzim pokretom, desnicom ga je zgrabio za zglob, stegao ga i tresnuo o sto. Udarac je pro-drmao tanjire i ae. Meksikanac je podigao glavu sa uretine, primetivi ubicu po prvi put.

ovek sa prekrtenim redenicima izbeio je oi. Din mu je drao zglob vrsto prikovan za sto.

Nai drugu bitangu oko koje e da zuji, Baze! prozvidao je.

Lovac je potiskivao iznenaenje.Ti... me poznaje!?Din ga je pogledao pravo u oi.Ti si Harold Da, iz Kolumbusa, lovac na ucene... ali zovu

te Baz jer zuji oko plena sa upornou obada koji ide na znoj konja. Okree mi se stomak od tebe i tvojih kolega. Put pod noge i potrai tog Persivala Mara negde drugde!

Baz je sluao ne trepui. Nije mogao da odgovori na ovo bilo im sem psovkom i pitanjem:

Judine mi krvi!... Ko si ti?Din je olabavio pritisak na njegovom zglobu i ustao.Zovu me Zagor!Zagor je bio vii od Baza najmanje deset centimetara. Baz

je koraknuo unazad. U salunu je nastao amor.Zagor! uzviknuo je Baz. uo je prie o ovom pravedniku.

Prijatelju Indijanaca. Neprijatelju mnogih koji su zavrili u zatvoru. Bivem neprijatelju mnogih koji su zavrili na gro-blju.

To je skraenica od Za-gor-Te-nej, to na jeziku Algonkina

Zidine Jerihona16

znai Duh Sa Sekirom. Ne znam ta ti misli, ali ini mi se da zvui bolje nego Baz!

Tek sad je lovac na ucene primetio neobinu sekiru koja je visila za pasom njegovog sagovornika. Umesto seiva ima-la je dobro uglaan kamen, na jednoj strani tup a na drugoj otar.

Meksikanac je uzdahnuo. Jo uvek nije bio zavrio sa glo-danjem mesa sa svog batka i uplaio se da e morati da ga ostavi na pola. Znao je kako se ovakve stvari zavravaju, u devet od deset sluajeva.

Baz je savladao iznenaenje i pustio nagomilani bes.Toliko prezira prema mojoj profesiji... da bi onda ti odveo

lovinu na veala!Ja to ne radim za novac. Zanima me samo da li su zaista

uradili ono zbog ega se gone. Ako ne mogu da ujem njihove razloge, trudim se da ih odvedem ive, a ne unjam se iza njih kad ne mogu da se brane. Ne udaram ih otpozadi i, povrh svega, ne uivam u tome! procedio je Zagor u jednom dahu. Sasvim suprotno od onoga to ti obino radi, Baze... dokle god nemate nikakvog obzira prema plenu, niste nimalo ma-nje ravi od njih!

Baz je naprio nos i isprsio se.Dri ti govore svojim indijanskim prijateljima... a ne

meni!Vie nego ikada ranije, Baz je razmiljao da spusti ruku

na pitolj. eleo bi da puca ili samo da iskoristi pitolj kako bi spustio perin svom protivniku, i uspeo je da ga zgrabi i izvue, ali ne i da ga uperi prema Zagoru. Zagor ga je uhvatio za ruku tik iznad lakta i svom snagom svojih ramena ga po-digao sa zemlje i bacio kroz vazduh prema stolu. Baz je izgu-bio pitolj neposredno pre nego to je leima tresnuo o sto,

17Lovac na ucene

a zatim potonuo na zemlju meu masne stolnjake, slomljene tanjire i ostatke uretine.

Meksikanac se sklonio na vreme.Karamba i karambita! uzviknuo je.Poternica je jo uvek bila u vazduhu. Polako se sputala na

Bazov stomak. Gosti za susednim stolovima su ustali i okre-nuli se. Ali nije se na tome zavrilo. Lovac na ucene brzo se digao na noge, pognute glave. Zagor ga je gledao ne trepui, ekajui njegov potez.

Ubiu te! zavapio je Baz dok mu je pena ila na usta. Hitro je napao, poput ovna. Ali Zagor je bio suvie brz za nje-ga. Pomakao se u stranu dovoljno da Bazova glava proleti, a potom mu obema pesnicama zadao snaan udarac u potiljak. Telo lovca na ucene ostalo je u tom poloaju. Baz je pao na zemlju guei se. Poternica je opet bila u vazduhu.

Svih mi brkova moje porodice! uzviknuo je Meksikanac. Napravio si od njega idiota do kraja ivota!

uti, iko! Tipovi poput ovog imaju tvrdu glavu! nasmeio se Zagor. U stvari, Baz se pomerao pokuavajui da ustane. Ljudi u salunu poeli su da se okupljaju oko suparni-ka. Kad se ubica podigao na sve etiri, Zagor ga je uhvatio za kragnu, podigao ga i postavio ga na noge. Baz se teturao, ali potom je uspostavio minimalnu ravnoteu. Zagor ga je pus-tio. Ovaj se zateturao, iako nije pao.

Moe li sam da ode ili moram ja da te izbacim? upitao je Zagor.

Kao odgovor, Baz je pokuao da zada jedan slab udarac.Zagor se sagnuo i vratio mu s kamatom. Baz je odleteo

unatrake najmanje tri metra. Zavrio je na dvojici gledalaca koji su pali na zemlju zajedno s njim. Po salunu su se zauli povici uenja i iznenaenja.

Zidine Jerihona18

Razumem, rekao je Zagor gledajui prema Bazu koji je prizemljio na dva nesrenika. Moram ja da te izbacim!

Duh Sa Sekirom opet je zgrabio Baza za kragnu. Stavio mu je u dep poternicu koju je podigao sa zemlje i odvukao ga prema izlazu, dok su njegove mamuze grebale pod. Onda ga je uhvatio za donji deo lea i bacio prema vratima. Baz ih je otvorio licem, odletevi napolje. Nekoliko prolaznika koji su prolazili glavnom ulicom u Jerihonu, skoro potpuno obavi-jenom tamom, videli su ga kako lei na ulici kao dak smea. Baz se okretao u praini i tamo i ostao.

U salunu, Zagor je obrisao ruke o pantalone i otiao ka anku. Svi prisutni gosti bili su zadivljeni. Spustio je prste na ank i obratio se Setu Kolbu.

Nego, ta se tie piva s mog stola... mogu vam rei da sam sad jo vie oedneo!

Kolb je izneo bokal.Evo jo jednog... na raun kue!

V es Gruv je sedeo u senci, u najskrivenijem uglu salu-na. On je bio jedini koji nije ustao dok je Zagor tukao Baza. Imao je i jedno pivo na stolu. Upravo je popio poslednji gutljaj kad je Zagor podigao bokal koji mu je doneo Kolb. Poto se podigao na noge, proeprkao je po depu, iz-vadio novi i ostavio ga na stolu. Potom je stavio crni eir na glavu. Bio je sav u crnom, i da nije bio toliko krupan, liio bi na grobara. Grobari su po pravilu obueni u crno, ali su obino visoki i mravi poput sardela. Umesto toga, Gruv je bio visok i korpulentan. Pravi pokretni orman. Strani bauk sa crnom bradom. Napustio je salun. Video je Baza kako jauui lei na zemlji. Pogledao ga je sa prezirom.

Nemoj da predugo ekam! prosiktao je. Potom se udaljio i nestao u tami.Baz ga nije video. Nije ga ni uo. Kada je otvorio oi, Gruv

je upravo bio otiao. Baz se podigao na sve etiri, ali se ne-jasno seao kako je tu zavrio. To je bilo zbog onog Zagora. Naterae ga da mu plati... ali sutra. Sada je suvie oamuen da bi mu odrao kou. Bio je u opasnosti da izgubi svoju, a Baz nije voleo da se izlae nepotrebnim rizicima. Za sada je bolje da se povue, da se domogne konja, odspava na njemu, da se odmori u kolibi u brdima i probudi se narednog dana bistrijeg uma. On nikada nije spavao u hotelu dok bi lovio.

ovek u noi

P O G L AV L J E I I

Zidine Jerihona22

Vie je voleo da izabere neko zabaeno mesto izvan grada, opreza radi.

Podigao se na noge i nekako uspeo da ostane na njima. Pogledao je okolo pokuavajui da odredi ispravan smer. Nije bilo lako, bar ne u njegovom stanju. Malo je razmislio, zateturavi se. Onda je odluio i krenuo na desnu stranu. Ho-dao je oko dvadesetak metara. Skrenuo je pogled na drugu stranu puta i ubedio sebe da je sve u redu. Hodao je jo dvadesetak metara i pronaao talu gde je ostavio konja.

Deset minuta kasnije, galopom je izlazio iz grada. Sve vazduh polako mu je vraao boju na lice. Baz se uvek hvalio kako je imao maije oi koje su mogle da vide u mraku, i izgledalo je kao da je povratio skoro sve svoje sposobnos-ti. Tako je i bilo. Du padine brda savreno je video nekog oveka koji mu je prepreio put. ovek je izgledao kao pravi pravcati orman. Strani bauk sa crnom bradom. Baz je us-tuknuo, povukao uzde i usporio konja.

Bradati ovek na konju ga je oekivao. Bilo ga je nemogue ignorisati. Baz ga je pogledao svojim maijim oima. Pre-poznao ga je. Bio je u salunu, malo ranije.

Ko si ti? upitao je.Gruv je saekao da se Baz zaustavi na tri metra od njega,

pa je odgovorio:Zovem se Gruv... Ves Gruv. Nikad nisi uo za to ime?Nikada. Da li je trebalo?Obino se kolege poznaju meu sobom.I ti si lovac na ucene?I ja sam!Na tragu Persivala Mara?Na tragu Persivala Mara.Dakle, i ti si ubeen da to kopile mora da proe kroz

23ovek u noi

Jerihon?Proi e kroz Jerihon, klimnu glavom Gruv, samo to

sam ja stigao u Jerihon pre tebe. Ve sam bio tamo kada si uao u salun.

Baz se osmehnu.Promaio si takmienje, prijatelju. U ovoj igri premija se

plaa samo onom ko se pojavi sa leinom traenog... Prvi koji doe u salun ne dobija nita.

Gruv uzvrati osmehom.O, ne. Nisam promaio takmienje... Uopte nemam elju

da se takmiim sa tobom.Sluajte, Gruve... ako mi predlaete da ujedinimo snage,

znajte da ne nameravam da delim novac od nagrade. Cifra je ve dovoljno niska.

Znam da je mala, ree Gruv. Zapravo, elim da je udvostruim.

Baz je izbeio oi od iznenaenja tri puta, svaki put sve vie i sa sve veom nevericom. Prvi put dok je pokuavao da shvati ta je ovek s bradom zapravo mislio. Drugi put kada se upitao zato mu je konj tako uplaeno zanjitao. I trei put kad je shvatio da konj njiti zbog pucnja. Kada je ukapirao da je Gruv izvadio pitolj i pucao u njega ni ne trepnuvi, oi su mu bile ve potpuno razrogaene. Osim toga, ne bi ni imao vremena za to. Shvatio je da je imao rupu u grudima iz koje je tekla vrela krv i to je bila njegova poslednja misao.

Gruv je imao vremena da odloi revolver koji se puio pre nego to je Baz pao iz sedla. Nije ga ni pogledao dok je padao. Drao je oi na svojoj futroli i podigao glavu tek nakon to je uo tup udarac tela protivnika koji je pao sa sedla na zemlju i konja kako se udaljava u galopu. Video je Baza kako lei sa rupom u grudima u lokvi krvi pomeanoj sa prainom.

Zidine Jerihona24

Gruv se isceri. Siao je sa konja, priao Bazovom leu i sa-gnuo se da ga pretrese. Izvadio je poternicu na kojoj je bilo Marovo lice i stavio je u svoju jaknu. Potom se vratio do svog konja i uzeo iz sedla eir prekriven blatom. Bacio je eir na zemlju pored mrtvaca. Pogledao je zadovoljno eir i le. Da, to bi moralo da upali, mislio je. Bio je to dobar plan. Zatim je uskoio u sedlo. Morao je nekog da poseti. Udaljio se pazei da ostavi jasne tragove i nestao u noi.

U brzo je no zamenila dan. Sunce je upravo rairilo svoje hladne zrake lovei senke skrivene izmeu kua. Jo uvek ih nije sve otkrilo, dok su se Zagor i njegov prijatelj iko sputali stepenicama u krmu. iko je zevao zatvorenih oiju, bez pokrivanja usta rukom, jer je u tom trenutku mislio da nee moi da podnese napor potre-ban da podigne ruku. Zagor je pak odmah primetio oveka okrenutog leima koji je sedeo za stolom u prostoriji ispod.

Dobro jutro, narode! rekao je ovek. iko je prestao da zeva i razrogaio oi.

Dobro jutro, Rajli! odgovorio je Zagor, blago se osmehnuvi.

ovek koji je sedeo okrenut leima se okrenuo. Limena zvezda svetlucala mu je na grudima, sjajna kao zrak svetlosti koji je upravo uao kroz prozor u potrazi za odbeglim sen-kama. Bio je to Semjuel Rajli, Zagorov prijatelj i dugogodinji erif u Jerihonu.

Pakla mu!... Ne vidi me ceo vek a prepoznaje me i s lea! ree Rajli.

uo sam tvoj glas dok sam jo bio u sobi... Mogao bi da bude bariton, ako se odlui da odbaci zvezdu i posveti se pevanju!

Tek sam veeras saznao da ste bili u gradu i rekli su mi da

erif

P O G L AV L J E I I I

Zidine Jerihona26

ete otii u zoru... Zato sam ustao rano da vas pozdravim.I da nam ponudi obilan doruak! nasmejao se iko s

oima punim nade.Naravno! Rajli klimnu glavom. Ve sam naruio!Zagor je primakao stolicu.Mislio sam da hoe da me uhapsi zbog toga to sam

premlatio Baza Daa! ree, sedajui pored erifa.Premlatiti je blaga re... Kako su mi rekli, izbacio si ga na

ulicu vie mrtvog nego ivog! prasnuo je Rajli.Naruio si palainke i sirup od javora? upitao je iko

vezivajui ubrus oko vrata, odmah poto je seo za drugi kraj stola. Rajli se okrenuo da bi mu odgovorio.

etiri porcije, poto ti jede za dvoje!Rekli su ti onda i da je on bio taj koji je prvi poeo, nas-

tavio je Zagor.Naravno! U suprotnom, stvarno bih doao da vas uhap-

sim.Baz je traio nekog Persivala Mara. Zna li neto o

tome?I do mene je stiglo obavetenje. Proitao sam nalog za

hapenje i iskreno, nisam mislio da je re o ubici. To je samo jedan pomonik duandije iz ikaga koji je u jednom tre-nutku pobegao sa porodicom sa ukradenim novcem.

Sa porodicom?Da... ima suprugu i dva mala deaka. Mora da je planirao

da plen od pljake troi du granice... Moda da ga uloi u neki ran ili farmu, ili neku trgovinu.

Trgovina je iskljuena, nasmeja se iko. Kladim se da ne veruje prodavcima!

I dalje se smejui, iko je protezao vrat ne bi li video da li je doruak stigao. Iz kuhinje je dopirao lep miris, ali od

27erif

konobara nije bilo ni traga.Baz je izgledao uveren da su proli ovde, rekao je Zagor,

a lovci na ucene obino su dobro informisani.teta to si samo u prolazu... u suprotnom, mogli biste da

mi pomognete da ga naem.iko je zadovoljno kliknuo. Konobar je dolazio nosei

posluavnik koji se prelivao. Na njemu nisu bile samo palainke i sirup, ve i jaja, slanina, maslac, dem, hleb i kafa.

Uradio bih tako, makar samo da spreim Baza da ga prvi nae, ali kao to si rekao, samo sam u prolazu, rekao je Za-gor. Oekuju me za dva dana u selu Oneida. Morae sam da se snae!

Konobar je stavio posluavnik na sto i poeo da postav-lja hranu. iko je protrljao ruke sa zadovoljstvom. E, ovo se zove doruak! rekao je. Pruio je ruku prema prvoj palainki, kada ih je povik sve naterao da se okrenu.

erife!ovek je trkom uleteo u krmu, ostajui bez daha. Bio je to

Ebenizer Ficderaldson, koji je imao farmu nadomak grada, i koji je svakog jutra u to vreme donosio svee, tek pomueno mleko u Jerihon.

Pakla mu!... ta nije u redu sa tobom, Ebe? upitao je Rajli dok je ustajao.

iko je pogledao Ficderaldsona i shvatio da moe da se oprosti od doruka.

Ubili su oveka... Usput... Video sam ga kako lei na zem-lji!

Koga? prosiktao je Rajli.

B io je to Baz. Zagor ga je odmah prepoznao po odei, a Rajli je samo klimnuo glavom poto je okrenuo lea. Dotle su stigli Ebenizerovim kolima, koji je krenuo s njima i ibao svoja dva konja kao opsednut.

Ima rupu u grudima! prokomentarisao je. Zagor se sagnuo da dodirne le koji je leao u lokvi zgruane

krvi, skoro pocrnele, odmah pored pranjavog puta. Po tome koliko je hladan, rekao bih da je mrtav od sino!

ree on. Odmah nakon sukoba sa tobom! promrmlja erif. iko je iskolaio oi i okrivljujui uperio kaiprst prema

Rajliju koji se poea po bradi. Karamba i karambita... vidi, imamo gvozdeni alibi, mister

limena zvezdo.Da... Moete nas obrisati sa liste osumnjienih! Bili smo

u salunu do kasno i iz njega smo otili pravo u krevet! od-brusi mu Zagor. Onda je opazio blatnjavi eir u blizini lea i namrtio se.

Hiljadu mi skalpova, ree on tiho, gotovo za sebe. ta ste videli? upita Rajli. Nije njegov! ree Zagor dok se saginjao kako bi podigao

eir. Sino Baz nije imao eir na glavi! Moda ga je ostavio u tali?

Na tragu ubici

P O G L AV L J E I V

Zidine Jerihona30

Ne! Pogledajte koliko je irok... barem za dve veliine vei od Daove glave!

Misli li da ga je ubica izgubio?Dozvolite mi da proverim jednu stvar, odgovori Zagor i

poe da pretrauje unutranjost eira, opipavajui prstima. Evo... etiketa kae da je proizveden u ikagu!ikagu?Da... i pogledajte blato, ovde gore. udne je crvenkaste

boje kakve nema u ovim krajevima.Prepoznajem ovo blato, odbrusi Rajli primiui se kako

bi noktom ogrebao malo sasuenog blata. To je ilovaa koju moe nai na samo koji dan jahanja odavde... na putu koji vodi na severoistok.

To jest, u ikagu, doda iko. ta to do avola znai? Da ubica nije odavde? Da je doao

iz ikaga? Ali ko...? erif se zagrcnuo izgovarajui poslednje pitanje odmah sam odgovorivi na njega. Hiljadu mi gromo-va!... Persival Mar!

Zagor nije rekao nita. Poeo je da pretrauje depove mrtvaca. Na Rajlijevom licu zablistao je osmeh koji se pro-tezao od uva do uva.

Ali, naravno... Baz je njega traio i oigledno ga je i pronaao! nastavio je Rajli udarajui desnom pesnicom pravo na otvoren dlan svoje leve ruke.

Zagor je dugo prevrtao depove mrtvaca, a zatim ustao mrtei se. Nije pronaao ono to je traio.

Nema vie poternicu sa sobom. Sino sam mu je, pre nego to sam ga izbacio iz saluna, stavio u dep!

Naravno! uzviknuo je Rajli. Stvar je sasvim jasna!U redu, svih mi brkova moje porodice! uskoi iko. Da-

kle, Mar je dolazio u grad, kao to je Baz predvideo. Njih

31

dvojica su se sukobili, Mar je ubio Baza i pobegao poto je uzeo poternicu, prevarivi se da niko nee pomisliti na nje-ga... nije pretpostavio da ju je Baz ve svima pokazao!

erif je izgledao uveren.Da, on je pobegao... ali je izgubio eir! dodao je.to je bilo neto kao ostavljanje potpisa, zakljuio je Me-

ksikanac.Zagor je bio sumnjiav.Mar nije ubica ve lopov. A ovaj savreno ispaljen hitac

tokom none tmine izgleda kao delo nekog profesionalca, rekao je napokon.

Ne bih te uzeo za branioca! prasnuo je erif. Sa tim ar-gumentom ne bi ubedio ni porotu sastavljenu od pijanaca.

I iko je odmahnuo glavom.To je bio on, Zagore!... Ubio je Baza kako ne bi bio

uhvaen! insistirao je Meksikanac dok je Zagor nastavio da gleda oko lea, ispitujui otiske.Ko god da je to uradio, odjahao je na konju i ostavio prilino jasne tragove! zakljuio je Duh Sa Sekirom pokazujui ih erifu.

Klasina graanska naivnost, zabrundao je ovek sa zvezdom i nastavio, okreui se prema Zagoru: ta da radi-mo? Da ih sledimo?

Naravno! Idemo! potvrdio je Duh Sa Sekirom.

Na tragu ubici

Z agor i Rajli jahali su sat vremena, sledei tragove ubi-cinog konja. Bilo je lako pratiti ih, budui da su se obrisi konjskih kopita ocrtavali na pranjavoj zemlji du puta ili na travi koja je pokrivala brdo. Ali teren na strani brda koja je gledala ka Jerihonu ubrzo je poeo da biva ste-novit i tragovi su nestali. U poetku su se stene pojavljivale tu i tamo i bilo je zemlje izmeu njih, ali ubrzo su u potpunosti prekrile tlo pa su tragovi definitivno iezli.

Nita se ne moe uraditi! rekao je Rajli dok je po posled-nji put pretraivao i zagledao stenoviti teren. Ooraviemo buljei u ove proklete stene... ali te proklete tragove vie neemo pronai, do avola!

Moda nije zemlja ono u ta treba da gledamo, erife, predloi Zagor sedei na konju. Pogledaj prema nebu!

ta to, do avola, govori? ljutito odbrusi Rajli okrenuvi se prema Duhu Sa Sekirom. Videvi da je Zagor gledao u vis i sam je pogledao. Neka me zgromi! uzviknu tad.Bio je to stub dima koji se uzdizao u nebo sa vrha brda, neposredno iznad njih. inilo se da dolazi od logorske vatre.

Misli li da se na ovek ulogorio tamo? upitao je Rajli ne sputajui pogled.

Idemo da pogledamo pa emo saznati, odgovori Zagor. Mamuznuo je konja po prvi put i krenuo preko otrih stena

Jedna ena i njena deca

P O G L AV L J E V

Zidine Jerihona34

u pravcu vrha brda.To nije bio njihov ovek. Tanije, nisu tamo pronali ni-

kakvog oveka poto su se popeli, ve samo zaprena kola sa ciradom. Tri upregnuta konja bila su vezana za iblje dugakom icom kako bi mogli da brste okolnu travu. Poto su bila samo tri, znailo je da je jedan nedostajao jer su va-gone tipa konestoga uobiajeno vukla etiri konja. Zagor i erif videli su vatru meu stenama nad kojom je visio ti-ganj privezan za daicu. Oko vatre su bili ena i dva deaka. ena bi mogla biti lepa da nije bila iznurena i da, oigledno, nematina nije izdubila njeno lice i izbledela kou. Dronjava haljina koju je nosila naroito nije doprinosila da se istakne njena uvenula lepota. Meutim, kosa (sa nekoliko sivih vla-si, u skladu sa godinama) je bila skupljena i oeljana, ak i ista. Deaci su mogli imati deset i dvanaest godina. Odea im je bila puna zakrpa a izgledali su ispijeno i zbunjeno.

Zagor i Sem Rajli dugo su pretraivali stene oko panjaka gde je bila logorska vatra. Poterali su konje prema kolima tek poto su bili potpuno sigurni da niko ne vreba iza stenja sa napunjenim pitoljem, kao na primer ovek koga trae. Ono to je nedostajalo ovoj pomalo idilinoj slici bio je otac po-rodice koji guna nad tignjem iekujui ruak. U svakom sluaju, oi Duha Sa Sekirom preletale su levo-desno, dok se s Rajlijem pribliavao eni i deci, spreman da reaguje na najmanji sumnjivi znak ili na najmanje pomeranje izmeu kamenja i stena.Kada su bili na samo nekoliko koraka od njih, majka je za-grlila svoja dva deaka. Sve troje su uplaenim oima gledali ljude koji su dolazili.

Zdravo! ree Sem pokuavajui da zvui umirujue. Ja sam Semjuel Rajli, erif iz Jerihona! Onda se okrenuo prema

35

Zagoru pokazujui rukom na njega: On se zove Zagor i moj je pomonik!

Zagor je samo napravio ljubazan izraz lica i siao s konja.A kako se Vi zovete, gospoo? nastavio je Rajli dok je

odlagao oruje.Rouda, promuca ena. Rouda Perkins.erif protrlja bradu i pogleda oko sebe. Video je da se Za-

gor nemo pribliava kolima.Perkins, a? ponovi Rajli sumnjiavo. I putujete sami?Ne... sa svojom decom!Htedoh rei, bez mua?Moj mu... on nije ovde sada... otiao je u lov!A on je...?On se zove... Fred!... Fred Perkins!Rajli sumnjiavo zavrti glavom. Ujeo se za donju usnu i

pogledao prema Zagoru. Duh Sa Sekirom sa zanimanjem je gledao gornju ivicu ograde kola, a potom i zadnju, prelazei kaiprstom preko nje. Potom se okrenu prema eni i upita je: Koji je od Vaih deaka Do?Rouda zadrhta, okrenu se prema Zagoru i odgovori mu drhtavim glasom: O... ovaj vei! Potom stavi ruke na rame-na jednog od dva deaka.

Bah... tokom putovanja bilo mu je zabavno da uree svoje ime u drvo, tu iznad, ree Zagor, stavljajui ruke na ogradu na isti nain. Ali potpisao se kao Do Mar!

ena uzdahnu. Na Rajlijevom licu osvanuo je lukav osmeh.Molim Vas, Rouda..., ree on, ...ako Vam je to uopte

pravo ime. Nemojmo da odugovlaimo. Priznajte da ste su-pruga Persivala Mara!

Rouda je briznula u pla, krijui svoje lice rukama. Prestraena deca su je zagrlila. Za Rajlija je to bilo kao da je

Jedna ena i njena deca

Zidine Jerihona36

dala priznanje.Nemam nita protiv vas ni deaka, verujte mi. Ali traim

Vaeg mua, i to ne samo zbog one pljake u ikagu!ena je prestala da jeca i uperila svoje svetle i crvenkaste

oi prema erifu.Zbog ega jo?Koliko ga dugo niste videli?Otiao je jue u podne, u lov... kao to sam vam rekla.

Znala sam da e biti odsutan nekoliko noi. eleo je da se vrati s punom lovakom torbom, a nama... meni i deci... bilo je potrebno malo odmora!

Otiao je na konju?... etvrti konj nedostaje iz Vae za-prege!

Da, svakako... na tom koji nedostaje.Nosio je eir svetle boje sa irokim obodom?Da... jeste... ali zato to pitate?Sigurni ste da se nije vraao do kola sino ili jutros?Ne... Kunem vam se!... Molim vas, objasnite mi!Da li ste znali da vam je lovac na ucene bio za petama?Da, naalost. Persival je pokuavao da ga se otrese... Zato

bismo se uvek ulogorili daleko od naseljenih mesta!Sluajte me, Rouda... taj lovac na ucene ubijen je u

neposrednoj blizini grada. Ako to nije bilo delo Vaeg mua, vano je da ga naemo kako bismo ga mogli osloboditi kri-vice, a nema potrebe da Vam objanjavam zato je on glavni osumnjieni!

Oh, Boe... Ne!... To nije mogao biti Persi! zavapila je ena priguujui krik rukom. On nije ubica... Ne bi ubio nikoga!

Rajli je gledao u enu koja je briznula u pla. I deaci pored nje poeli su da plau. Gledao ih je ne znajui ta da kae, i bilo je pravo olakanje kada je uo Zagorov glas koji ga je

37

dozivao da doe do kola.Seme!... Doi da vidi neto!Rajli je protrljao oi i uzdahnuo, a onda krenuo prema

Duhu Sa Sekirom.Pogledaj ovo..., ree Zagor pokazujui na tragove konj-

skih kopita svuda oko kola. Iste potkovice kao kod konja kog smo pratili!

Da... kova je isti!Bazov ubica sigurno nije koristio nekog od tri upregnuta konja, ali etvrti, koji je nedostajao, sigurno je imao identine potkovice kao i ova tri.

A sada da pogledamo tokove kola! dodao je Zagor pokazujui na njih.

erif je odmah znao ta treba da pogleda. Crveno blato. Tokovi su ga pokupili usput, pre dva dana. Ostrugali su malo da bi uporedili. Bilo je to ba ono blato kojim je bio umrljan eir svetle boje sa irokim obodom koji su nali pored Ba-zovog lea.

Jedna ena i njena deca

V es Gruv je usporio svog konja stigavi na poetak glavne ulice u Jerihonu. Poeo je da prati tragove. Obino oni koji uu u grad odmah svrate u salun, moda ak i pre nego to ostave konja u tali. Na ovaj ili onaj nain, Jerihon predstavlja odmor za one koji dolaze sa severa i raj za one koji dolaze sa juga.

Gruv je doao sa zapada. Nije se udostojio ni da baci po-gled na bilo koji od znakova na suprotnoj strani ulice, ve se uputio pravo u erifovu kancelariju. Zaustavio je konja pred vratima, siao sa sedla i vezao ga za ogradu. Skinuo je tamni eir prekriven prainom, protresao ga nekoliko puta i vratio ga na glavu. Potom je uao bez kucanja.

U kancelariji, Sem Rajli je podigao pogled preko radnog stola za kojim je sedeo. Pisao je neto na papiru, ali su bri-sanja i mrlje od mastila bile ee nego same rei.

ta god da je erif pisao, na osnovu zguvanih loptica od papira razbacanih po podu, bilo je oigledno da je vie vo-leo da dri pitolj nego olovku i da mu je pisanje neeg kom-plikovanijeg od potpisa automatski zadavalo glavobolju. Raj-li je pogledao oveka koji se pojavio na njegovim vratima i odmah je znao da to nije tip kog bi pitao da mu pomogne da zavri izvetaj.

Sa velikom crnom bradom i dve futrole o pojasu, taj tip

Jerihonski obiaji

P O G L AV L J E V I

Zidine Jerihona40

veliine ormana imao je ruke dovoljno velike da udavi konja, ali je svakako bio nesposoban za dranje olovke.

Dobro jutro, mister , rekao je Rajli sputajui oi na svoj papir kako bi zavrio re koju je ostavio napola dovrenu. Dobro doli u Jerihon, jedinstven gradi sa udnim obiajima. Zamislite, ovde je uobiajeno da se kuca na vrata pre ulaska.

Stvarno? rekao je Gruv ne trepnuvi i priao erifovom stolu. Kako udno! Lepota sveta je u razliitosti!

Rei u vam jo jedan obiaj, Rajli je nastavio dok je stavljao svoje pero u mastionicu. Obino, u ovim krajevima, oni koji po ulasku otvaraju vrata, zatvore ih kad uu.

Neverovatno, zaista, odgovorio je Gruv, ali nije zatvorio vrata. Primakao je stolicu koja je bila pored zida i spustio je ispred stola. Seo je na nju i nastavio. Jeste li pronali Per-sivala Mara?

Rajli se trgnu. Upravo je bio pisao o Maru u izvetaju za guvernera.

Ko ste vi? upitao je crnobradog.Ves Gruv, lovac na ucene.Va kolega je runo zavrio, pre dva dana.Rekli su mi.I Vi jurite Mara?Trenutno sedim u Vaoj kancelariji i ekam odgovor na

pitanje.Odgovor je ne. Nismo ga pronali. Njegova ena i dva

deaka ulogorili su se u brdima, ali njega nema. Sve smo pretraili. ak je i sada estoro ljudi u potrazi za njim, ukljuujui i entuzijastu u crvenoj majici po imenu Zagor, a ljudi iz vae profesije trebalo bi da znaju ko je on. Umesto da sam sa njima, ja sam ovde jer moram da se bavim ovom

41

prokletom papirologijom u vezi sa tim. Glaveine ele da ga uhvate i onda me dre u kancelariji da piem izvetaje kako bih im objasnio zato ga jo nisam uhvatio!... avo da ih nosi!

U potpunosti se slaem sa njima. Ostavite posao profe-sionalcima.

Nemam simpatije za profesionalce vaeg kova, Gruve.Niko Vas nije ni pitao... A mene ne zanima da budem

simpatian.Da... Vas zanimaju samo nule na poternici za Marovom

glavom.Ne samo one, zanimaju me uvek i ona jedinica ili dvojka ispred njih.

Onda parite malo oi, ree Rajli i poe da pretura po pa-pirima na stolu, pomerajui hartije, knjige, pisma i fascikle. Ovo je jutros stiglo potom.

erif je gurnuo ruku u hrpu papira i izvadio jedan presavi-jen na etiri dela. Otvorio ga je i pokazao ga Gruvu.

Broj nula je isti, ali guverner je dodao trojku ispred, ot-krio je Rajli.

Gruv je posegnuo za poternicom. Sada je ispod portreta Persivala Mara pisalo tri stotine. I pisalo je da se trai ne samo zbog krae ve i zbog ubistva. Za trenutak, osmeh se rairio njegovim licem. Rajli ga nije primetio jer je bio skri-ven ispod crne brade.

Poternica kae iv ili mrtav, Gruve, ree Rajli. Nadam se da ga neete nai i da e ga Zagor dovesti nazad... ali ako ga pokupite, pokuajte da ga spakujete ivog.

A zato? Onda biste morali da ga hranite do veanja.Zato to ima enu i dva deaka koji ele da ga ponovo za-

grle i koji su uvereni u njegovu nevinost.Moj kolega je mrtav... kako ste rekli, odgovori Gruv sa

Jerihonski obiaji

Zidine Jerihona42

kiselim osmehom. Moda je hteo da ga dovede ivog, pa ga je Mar ubio. Ja neu nainiti istu greku.Gruv je ustao iz stolice sa poternicom u ruci i uputio se prema vratima. Kad je stigao do njih, okrenuo se prema Raj-liju. Pripremite zelembae, erife.

Gotovinu, ree, a zatim doda izlazei: Jedino ona vai tamo otkud ja dolazim.

Pre nego to se popeo na konja, presavio je papir koji je drao u ruci i ubacio ga u dep ponovo se osmehnuvi. Pogreio je to je verovao da e nagrada biti udvostruena. Umesto toga, ona je bila utrostruena. Dobar posao s obzi-rom na to da se plaa dve stotine dolara vie za uklanjanje dosadnih konkurenata kao to je Baz, koji mu se u drugim prilikama motao oko nogu. Olabavio je uzde, skoio u sedlo i mamuznuo konja. Sada je samo morao da uhvati Mara. Zamiljao je kako ga Zagor trai posvuda i smejao se, poto je on ve znao gde je. Sem Rajli, koji je ustao kako bi opet zatvorio vrata, video ga je kako odlazi galopom mamuzajui konja i pitao se zato se do avola taj ubica tako smeje.

K onj se peo uz planinu skoro dva sata. Kad bi imao ljud-sko lice, na njemu bi se ocrtavao izraz iscrpljenosti. I u nedostatku preciznih crta lica, bilo je oigledno da je oseao umor jer je usporavao i teko disao, a penuavi znoj lepio mu je grivu. Na licu Vesa Gruva bio je pak izraz oveka koji je upravo osvojio prvu nagradu na lutriji. Nije se kikotao kao onda kad je napustio Jerihon, ali su mu usta skrivena is-pod crne brade bila razvuena u osmeh od uva do uva. Zaista je imao mnogo razloga za zadovoljstvo.

Prvi je bio profesionalni. On je po profesiji bio lovac na ucene. Bio je na tragu izvesnog Persivala Mara koji je po-begao sa svojom porodicom iz ikaga poto je opljakao vlasnika trgovine u kojoj je radio. Gruv je bio dobar u svom poslu. Ni pljakai banaka nisu mogli da mu pobegnu, pa se moe zamisliti kako bi proao neki lopov amater poput tog Mara. Zapravo, Gruv ga je pratio bez mnogo problema po brdima oko Jerihona. Samo hvatanje bila je deja igra. Mar je obilazio okolinu elei da ulovi ruak za svoju porodicu, enu i dva sina koji su se ulogorili oko kola, ali se od lovca pretvorio u lovinu. Bilo je dovoljno da mu Gruv naredi da baci puku i podigne ruke i ovaj ga je posluao drhtei kao list. Bilo je isuvie lako. Toliko lako da je Gruv pomislio da ga isporui erifu Jerihona u jednom komadu. Obino je svoj

Zarobljenik

P O G L AV L J E V I I

Zidine Jerihona44

plen dopremao sa nekoliko rupa u stomaku iz kojih su virila creva. Zato se izlagati riziku transporta ivog zatvorenika ako je nagrada bila ista, bio on iv ili mrtav? Ali kad je Mar bio u pitanju, rizika nije bilo pa je eleo da utedi na mecima. Da ne spominjemo to nije morao da se napree da silazi s konja i opet se penje na njega. teta je samo to e nagrada iznositi tek neto vie od bakia za pruene usluge. Prava beda. Ali, daj ta da. Dva penija uvek su bolja nego nijedan.

Drugi razlog za zadovoljstvo bio je lina osveta. Upravo je bio krenuo u grad da unovi svoj plen upakovan kao boini poklon, kada je sa brda video Baza Daa. Izdaleka mu se inilo da je re o njemu, bar gledajui golim okom. Dvogled koji je izvukao iz bisaga to mu je potvrdio. Gruv je zastao i sakrio se meu stenama, trljajui bradurinu i napregnuvi modane vijuge. I Baz je bio lovac na ucene, ali ga Gruv nije smatrao kolegom. Za njega je on bio konkurent. Tanije, dosadni konkurent. U stvari, iva dosada. Prokleti drski obad koga se nije mogao otresti. Kad bi samo naao nain da mu naplati neizmirene raune. Oh, pa da... moda postoji nain. A mogao bi da pokupi i nekoliko centi vie za hvatanje Per-sivala Mara.Zato je okrenuo svog konja i konja na kome je bio zatvore-nik i vratio se u planine. Tamo gore se nalazila peina. Bila je ukopana u stenama i skrivena bunjem, pa je bilo nemogue pronai je ako ne znate gde da potraite. Gruv ju je spazio prvog dana dok je jurio jednog zeca. Kad se vratio tamo, vrsto je vezao Mara tako da ovaj nije mogao da pobegne i ostavio mu uturicu sa vodom da ne umre od ei, a onda se spustio prema gradu. Ipak, blatnjavi eir koji je nosio te konj i oruje mogli bi posluiti kao dokazi protiv njega. Stigao je u Jerihon taman na vreme da vidi Baza u razmeni pesnica

45Zarobljenik

sa krupnim momkom obuenim u udno indijansko odelo. Svialo mu se da ga vidi pretuenog, a to mu je naposletku dalo odreenu prednost. Kada je Gruv naputao grad, Baz je bio napola oamuen od udaraca koje je dobio. Napraviti mu rupu u grudima Marovim pitoljem bilo je lako kao pljunuti po podu. Potom je uzeo poternicu iz depa mrtvaca, stavio svoj blatnjavi eir na vidno mesto pored njega i otiao vodei rauna da ostavi vidljive otiske do mesta gde se nala-zio zarobljenik. To je bio trag koji je erif pratio do Marovih kola, gde je Persival napustio svoju enu i dva sina. Kad je sti-gao blizu peine koristei prednosti stenovitog terena, Gruv je bio sasvim iscrpljen. Marov konj zavrio je u velikoj puko-tini sa rupom od metka u glavi. Nepotrebno je bilo ostaviti ga da lei okolo rizikujui da ga neko pronae, jer je morao da se vrati u Jerihon a nije mogao da ga povede.

erif ne bi smeo da ima nikakvih sumnji. Previe je stvari ukazivalo na Mara. Bilo je jasno da je morao da ubije Baza. Baz je bio ubica, zar ne? A Persival je bio ovek koga je go-nio. A ta ini begunac kad oseti dah lovca na ucene na svom vratu? Pokuava da ga se otarasi kako ne bi bio uhvaen. Logino. Nikad nije uo da begunac ide u susret onome ko ga goni i predaje mu ruke da ih vee. I tako se, u oima svih, Persival Mar iz sitnog kradljivca pretvorio u lopova i ubicu, a nagrada za njega se utrostruila. I sve to a da golub nije naputao kavez gde ga je Gruv ostavio. Ba tamo se sada bra-donja uputio za zavrni in svog plana. lag na torti. Metak u glavu Maru kako ne bi mogao nita da kae erifu. Rei e da ga je uhvatio ali da je bio primoran da ga ubije kako ne bi zavrio kao Baz. Le treba da jo uvek topao da ne bi bilo sumnjivo. Da ga je odmah ubio, neto bi smrdelo. I u pre-nesenom znaenju ali i doslovno, jer bi le bio star tri dana.

Zidine Jerihona46

Umesto toga, svee mrtav dragi Persi izazvao bi opte zado-voljstvo. Za erifa i graane, jer je uklonjen opasan ubica, a posebno za Gruva, zbog kie dolara koja e se sliti u njegove depove. Da bi Mar bio jo uvek topao kad ga odvede u Jeri-hon, Gruv je morao da ga odrava u ivotu tri dana zaredom. Ali sada je igra uspela. To je bio trei razlog za zadovoljstvo.

Peina je bila pred njim. Gruv je siao s konja. Uskoro e sluaj biti reen a nagrada podignuta. Tri stotine dolara u depu i Baz u paklu. Da, postojao je razlog za Gruvov osmeh od uva do uva ispod brade sve vreme dok je jahao prema peini. Ali ba kad je bradonja stigao do peine i pogledao unutra, osmeh mu je naglo nestao sa lica.

D va crvenokoca oigledno su pripadala plemenu Sauka. Gruv je nauio da prepoznaje pripadnike razliitih plemena. S obzirom na posao kojim se bavio, bio je primoran na to. Begunci neretko trae utoite na indijanskim teritorijama, i pratiti ih bez ideje na kakve se crvene njuke moe naii bilo bi glupo. Gruv je poznavao nekoliko svojih kolega koji su zavrili probodeni strelama. Sauci su naroito bili poznati po ogrlicama od medveih zuba priivenim za okovratnike od vidrine koe, kao i po minuama i posebnim dugakim trakama zamotanim oko ela poput almi.Od dva ratnika koji su bili tamo, na putu pod njim, samo je jedan imao ogrlicu i almu. To je, naravno, bio stariji od njih dvojice, jer to su bili ukrasi do kojih se dolazi u boju. Dru-gi je bio deai sa kouljom istkanom od belog cvea koja nije pokrivala grudi. Nisu sa sobom imali vatreno oruje, ve samo lukove i strele. Dva Indijanca bila su upravo ono to je traio, pa je sledio njihove tragove od peine.

Saekao je da preu uzanu stazu i skoro stignu do stene na kojoj se nalazio, a onda napunio puku i opalio.Stenovit teren pred nogama starijeg Sauka rasprsnuo se u sitno kamenje. On i drugi Indijanac poskoie od straha.

Stanite gde ste, majmuni! zareao je Gruv sa visine.

Crvenokoci

P O G L AV L J E V I I I

Zidine Jerihona48

Koristio je neke rei na jeziku ipeva koje je znao, ali re majmuni bila je na engleskom. Nije imao blagog pojma kako se to kae na jeziku ipeva, pretpostavljajui da oni koji su izmislili taj prokleti jezik nisu ni znali ta su to majmuni. Zapravo, Gruv nije bio siguran ni da Sauci razumeju jezik ipeva, ali je pokuao. U oblasti juno od Velikih jezera skoro svi su ga razumeli.

Indijanci su podigli glave i razrogaili oi.Ko si ti? upitao je na engleskom onaj sa almom. Gruv se

pitao da li je to zato to nije razumeo jezik ipeva ili zato to je razumeo ono majmuni.

Prijatelj oveka kog ste pronali u peini, ree ubica sa osmehom. Doao sam da ga vidim a ini se da je krenuo u etnju s vama!

Upravo to se i bilo dogodilo. Mara nije bilo u peini. Pa ipak, tragovi su bili jasni. Neko ga je oslobodio. Dve osobe s mokasinama na nogama. Nasreu, tragovi su bili svei, a crvenokoci u blizini.

Ti si onaj koji ga je vezao unutra? upitao je Sauk sa almom.

Ja sam onaj koji je ljut to ste ga odvezali! zarea Gruv. Kako bi pokazao da se ne ali, ponovo je opalio i slomio luk koji je drao mlai Indijanac koji se jedva obuzdao da ne krikne od straha.

Nali smo ga dok smo bili u lovu, rekao je stariji Indi-janac uz pogled pun prekora, poto je pozvao svog prijatelja da ostane miran. Nismo znali ko je on, ali nismo mogli da ga ostavimo tamo. Bio je popio svu vodu i nije jeo tri dana. Tako nam je rekao, a vidim da je to bila istina.

Oh... pa vi elite da zaradite put u raj. Ovog puta, Gruv se zapitao da li je Sauk imao blagog pojma

49

o tome ta je to raj. U svakom sluaju, nije bio toliko radoznao da to sazna. Postojala je jedna druga radoznalost koja ga je pritiskala. Poto ste takvi ljudi, verujem da nee izgledati dobro ako me budete lagali... Hajde, recite mi gde je zavrio moj prijatelj!

Ne znamo..., odgovori Sauk. Samo smo ga oslobodili i pustili. Zahvalio nam se i otiao peice.

U kom pravcu?Tamo gde sunce zalazi.Gruv je mislio da Indijanci nisu imali razloga da ga lau i

da je njihova verzija prie bila vie nego prihvatljiva. Ali je mislio i da e svet biti lepe mesto sa dva crvena majmuna manje.

Hvala, rekao je uperivi puku u njih. I srean put u raj!

Opalio je dvaput. Jednom u mlaeg Indijanca posred cvetne koulje, a drugi put u starijeg pravo u elo.

Crvenokoci

Z agor i erif jahali su prema kolima gde su dva dana ranije pronali Roudu Mar i njenu decu. Sada kada su znali put, napredovali su mnogo bre nego kada su morali da prate Bazov trag.

Hoe li jo uvek biti tamo? upitao je Zagor Sema Rajlija.ena i deca? Nadam se da hoe, za svoje dobro, odgovori

ovek sa zvezdom. U suprotnom, nee daleko stii i stvorie sebi vee probleme nego to ih ve imaju. Bio sam prilino jasan kada sam im naredio da ne mrdaju. Ako Persival ne eli da nastavi put sam, mora da se vrati po kola. Rouda je uve-rena da je njen mu nevin i obeala je da e ga ubediti da se preda. U svakom sluaju, slao sam svog oveka da ih skoro svakodnevno proverava. I do prekjue nije bilo nikakvih no-vosti.

A zato si danas lino krenuo?Zato to ste ti i ostali pet dana bezuspeno svuda traili

Persivala. Vreme je za promenu strategije.Hoe da odvede Roudu i njenu decu u grad?Da, ali milom. Ne mogu da uhapsim majku porodice zbog

zloina koji se pripisuju njenom muu. Barem ne bez doka-za da mu pomae u bekstvu. Hou da je ubedim da ostane u Jerihonu jo nekoliko dana, samo da bih proverio da li nas vue za nos kad nam kae da ne zna nita o voljenom gosn

ovek bez seanja

P O G L AV L J E I X

Zidine Jerihona52

Maru.Sem Rajli je zadrao dah, a onda se osvrnuo ka Zagoru i

dodao:I treba mi tvoja pomo jer sam ve video tvoj njuh u ak-

ciji.Hvala na komplimentu, ali i ti si pravi lovaki pas.Ne alim se. Kad stignemo, pokuaemo jo jednom da

ispitamo Roudu. Paljivo emo je sasluati i pogledati okolo... Moda emo uspeti da pronaemo neki trag. Moda ne u ono- me to bude rekla, ve u onome to preuti ili izostavi... Ili iz onoga to vidimo na licima deaka... Ili iz neega to naemo u kolima. Ukratko, zakljuio je Rajli, pronai u tog Per-sivala.

Marova kola bila su ravno ispred njih, tano na mestu gde su ih ostavili. Kada su stigli, na svoje su iznenaenje otkrili da nema potrebe da trae glavu porodice. Persival Mar ve je bio tamo.

Leao je na jorganu prostrtom po zemlji pored konestoge, umotan u ebe.

U odnosu na portret na poternici, brada mu je bila obri-jana. To je i bilo normalno za nekoga ko je u bekstvu i ko ne eli da ga prepoznaju. Oi su mu bile otekle a lice puno modrica, kao da je neko sruio kiu udaraca po njemu. elo mu je bilo u zavojima proaranim mrljama od krvi. Oi su mu bile sklopljene, ali nije spavao. Izgledalo je kao da je u komi. Pored njega je bila Rouda, sva u suzama.

ta mu se, do avola, desilo? upitao je erif zaprepastivi se.

Pao je sa litice, zajecala je Marova supruga. Borio se protiv drugog oveka.

Drugog oveka... Kog? upitao je Zagor.

53

Nekog visokog, krupnog i sa velikom crnom bradom... Ne znam ko je to bio.

Ves Gruv! ree Rajli. Lovac na ucene. Doao je u moju kancelariju traei Persivala... Bio je veoma zadovoljan to je nagrada poveana na tri stotine dolara. Oigledno je pokuao da je unovi pa je pratio svoj plen.

Dok je Rouda Mar milovala svog mua po kosi, suza joj kanu iz oiju ovlaivi mu elo. Persival je reagovao na milovanje ili moda na suzu, pa je poeo da muca neto ne-razumljivo, ne otvarajui oi. Izgledalo je kao da je u bunilu zbog groznice.

Zagor je razumeo samo rei peina i Indijanci.ta kae?Govori o oveku zarobljenom u peini... i o dva crvenokoca

koji su ga oslobodili. Ponavlja iste stvari, ali ne znam na ta se odnose.

U konfuznom je stanju..., rekao je erif. Udario je gla-vu.

Vie ne prepoznaje ni mene ni svoje sinove! zajecala je Rouda jedva se sudravajui da ne brizne u pla. S oajanjem je gledala dva deaka koji su nemo stajali nekoliko koraka dalje. Zatim je dodala: Izgubio je pamenje.

Recite nam tano ta se desilo, upitao je Zagor.Vratio se pre dva dana, odmah nakon zalaska sunca... Bio

je sam, ali nismo imali vremena ni da ga zagrlimo jer je doao na konju sa jo jednim ovekom...

Gruvom!Ne znam kako se zove, ree Rouda pa zastade i proguta

knedlu. Persival je pokuao da pobegne trei prema litici. Gruv ga je sustigao. I ja sam otrala tamo i videla kako se bore... Ali bio je mrak, a ivica litice bila je blizu. I onda su

ovek bez seanja

Zidine Jerihona54

naglo nestali... Obojica su pali, isprepleteni.Rouda zajeca, pokrivajui oi rukama.I onda?Onda sam otila da vidim. Sreom, Persival je jo uvek bio

iv! Zavrio je na steni odmah ispod ruba litice. Onog drugog oveka vie nisam videla. Mora da lei smrskan na dnu pro-valije.

Dakle, izvukli ste svog mua i uspeli da ga odnesete do kola.

Da... uz pomo dece. Persival je skoro odmah otvorio oi, ali nas nije prepoznao... Nije znao ko smo, razumete? I nakon dva dana jo uvek se nije oporavio... Ne sea nas se.

ovek koji je leao otvorio je oi. Pogled mu je bio potpuno izgubljen. Zverao je okolo, ne usredsreujui se ni na ta. Zat-vorio ih je i opet poeo da brblja o peini i dva Indijanca.

Zagor i Rajli prili su ivici provalije i pogledali nadole. Tamo dole, na dubini od najmanje pedeset metara, zaista se nalazilo telo oveka. Samo su uzdahnuli.

Da siemo da vidimo?Da, hajdemo.Polako su se spustili niz liticu koristei izboine na ste-

nama. Zagor je silazio s lakoom, dok je erifu bilo malo tee. Napokon, obojica stigoe do tela. Ono je lealo licem okrenu-to prema zemlji. Zgruana krv stara dva dana bojila je u crno okolne stene. Zagor je stigao prvi, nagnuo se nad telom i pos-matrao ga ne dodirujui ga, a zatim je proarao pogledom po celoj okolini. Ubrzo je stigao i erif i odmah pokuao da podigne telo da bi mu vidio lice, izazivajui bes roja muica.

Je li to Gruv? upitao je Zagor.Rekao bih da jeste. To je ve drugi lovac na ucene koga je

Mar sredio.

55ovek bez seanja

Ne znamo sa sigurnou ni da li je ubio prvog. A i Gruv je umro od pada dok se borio sa njim. Naposletku, Mar se si-gurno nije bacio kako bi ubio svog protivnika. Obojica su pali dole zbog mraka... Nisu ni bili svesni opasnosti.

Da li e visiti zbog jednog ubijenog oveka ili zbog dvo-jice, ne ini neku razliku.

Pitanje je da li je on zaista ubio Baza.Zar sumnja? Stvar je jasna i oigledna.Recimo da mi je sumnja stara navika.Onda e ti sudija dati odgovore, Zagore, ree erif

ustajui.Skinuo je eir i pesnicom ga pritisnuo iznutra kako bi ga

vratio u normalan oblik, a potom ga stavio na glavu. Zatim je zakljuio: Poslau telegram sutra. Za tri dana imaemo suenje.

Hoe li ga osuditi ak i ako mu se ne povrati pamenje i ne bude se seao ta je uradio? upita Zagor. erif razrogai oi, namrti se i protrlja bradu.

Eto jo jednog pitanja na koje e sudija morati da odgo-vori, odbrusi mu Rajli.

Zagor je jo jednom pogledao u Persivala koji je, prekrtenih ruku na kolenima, sedeo na madracu u eliji i gledao u pod.

ovek je izgledao izgubljeno i skroz odsutno. Lice mu je bilo skoro bezizraajno a glava zavijena.

Jecaji Roude Mar uzdrmali su Duha Sa Sekirom i naterali ga da se okrene prema erifovoj kancelariji odakle su dopi-rali. Zagor je proao malim hodnikom i zavirio u prostoriju u kojoj je Sem Rajli sedeo za svojim stolom i pripremao izvetaj o hapenju pun brisanja i mrlji od mastila. iko je stajao kraj njega i gledao ta je napisao, kritiki se mrtei. Rouda Mar plakala je sedei na klupi naslonjenoj o zid.

Ovaj grad je zatvor, proaptala je kad je Zagor bio blizu nje. Svi me gledaju na ulici, kao da su mi i sudije i delati. Fasade kua su kao zidine oko mene i dece.

Jesu li Vaa deca jela? upita je Zagor.Dae im ruak u hotelu, ree Rouda a oi joj se zasjajie.

Potom obrisa suze zguvanom maramicom koju je drala u ruci, da bi zatim u nju izduvala nos. Onda je upitala Zagora: Zato mu se ne vrati pamenje? Kada e se setiti ko je on... i ko su oni?

Ne znam, odgovori Zagor. Kod sluajeva poput ovog s Vaim muem, ako se seanje ne povrati odmah teko je na-dati se brzom oporavku. Ve su prola etiri dana.

Zidine Jerihona

P O G L AV L J E X

Zidine Jerihona58

Suenje je u dva. Persival mora da se brani sam! Da kae ta se desilo i da nije on ubio Baza.

Dokazi, meutim, ukazuju da jeste, gospoo Mar, od-brusio je erif, podigavi lice i prestavi s pisanjem. A poto je Baz bio lovac na ucene, a protiv Vaeg mua bila podignuta optunica i raspisana ucena za njegovo hvatanje, postoji i motiv.Rajli je ponovo spustio pogled da bi video da se na mestu gde je ostavio pero napravila velika mrlja od mastila.

Rouda je opet zguvala maramicu, stiskajui je snano sve dok joj prsti nisu pocrveneli.

Ta je optunica podignuta zbog gospodina Kaplana, prosikta ena.

Ko je gospodin Kaplan? upita Zagora dok se pribliavao. Vlasnik trgovine u ikagu u kojoj je Persival radio kao

pomonik, odgovori Rouda. Tanije, u kojoj je radio kao rob. Kaplan je bio pravi tiranin! Iskoriavao je mog mua u svakom smislu, davao mu poniavajue malu platu i posao mu inio tekim. Godinama nas je terao da gladujemo.

Jedna suza tiho skliznu niz njen levi obraz.Mogli ste da odete u neko drugo mesto, prokomentari-

sao je erif. Mislite li da nismo razmiljali o tome? To je bio na san.

Ali moj stariji sin ve je dugo bolestan. Nismo mogli da naputamo grad, a uz sve emigrante koji svake godine dolaze u ikago nije tako lako nai posao. Uvek postoji neko oajniji ko je spreman da radi za manje.

Razumem. Bezizlazna situacija.Kada se dete izleilo, odluili smo da napustimo grad.

eleli smo da otvorimo apoteku negde preko granice. Ali za to nam je bio potreban novac. A nismo ga imali.

59Zidine Jerihona

I onda je Va mu opljakao Kaplana. Samo je uzeo plate koje mu je Kaplan dugovao.erif je opet spustio pero i pogledao u enu.U svakom sluaju, za dva dana nee mu suditi za krau

ve za ubistva, rekao je on. I na drugom se papiru napravila mrlja od mastila.

Persival nije ubio Baza, a Gruv je sam pao s litice, od-govori Rouda.

Zagor je zamiljeno trljao bradu i sluao. Zatim se obratio Rajliju: I ja verujem u ovo, Seme. Ve sam ti rekao. Mar se sigurno nije bacio s litice kako bi ubio svog protivnika. Obo-jica su pali zbog mraka... nesvesni opasnosti. Zagor zastane, kao da dvaput promilja pre nego to e rei jo neto, a po-tom doda: A da budem iskren, poinjem da sumnjam da je kriv i za Bazovu smrt.

erif je naglo poskoio i udario kolenom o sto. Mastionica se prevrnula i sve mastilo se prosulo po izvetaju. Kako to misli? upitao je Rajli razrogaivi oi.

I iko je bio iznenaen. Uprkos svim tragovima? upita. Njih je moda neko podmetnuo. Ko?Gruv, na primer.Rouda Mar zgranuto je gledala u Zagora. Rajli je podigao mastionicu, ali nije opazio da mu je mastilo i dalje kapalo na

pantalone. iko se poeao po glavi, sav zbunjen.Ima neeg nejasnog u onim polureenicama koje je Per-

sival brbljao u svom bunilu. Seate ih se, zar ne? ree Duh Sa Sekirom.

Da. O peini i nekim Indijancima...Upravo tako. Moda je to stvar koju jo treba istraiti.

S elo Sauka lealo je kraj potoka. Kolibe su bile pokrivene prostirkama od trske i koe, a neke od njih su na pred-njoj strani imale krovove od prua. Nije bilo nikog u selu. Izgledalo je kao da su ratnici, skvo i deca nestali i da je celo selo bilo naputeno. Ali vetrom su se razlegali krici, pla i jadikovke koji su dopirali iz oblinje jaruge, dalje nizvodno, gde se potok ravao na dva rukavca. Tamo je lealo groblje plemena. Izmeu velikih i grubih stena, zaklonjeni strmom liticom i van domaaja reke, stajali su sumorni skafoldi, po-slednja konaita za desetine leeva kojima je vreme toliko nagrizlo kou da su od najstarijih ostali samo skeleti. Na dva nedavno podignuta skafolda leala su dva tela zamotana u ebad, sa trakama vezanim oko udova kako ne bi mogli da se pomeraju.

Mala gomila ljudi utke je sluala vapaje nekolicine ena: majke, dveju supruga i dveju keri, koje su upale svoju kosu i grebale obraze i ruke, plaui i jecajui.

Robusni, ne vie tako mlad Indijanac, naboranog lica spaljenog na suncu, s ogrtaem od jelenske koe na leima, okovratnikom od vidrinog krzna na grudima za koji je bila priivena ogrlica od medveih kandi i almom ukraenom perjem na glavi, prekinuo je taj prizor sveanim gestom ru-kom.

Na ratnoj stazi

P O G L AV L J E X I

Zidine Jerihona62

Neka Sauci posluaju Kjo-Kagu, svog poglavicu! rekao je.

amor se prvo utiao, a zatim se uskomeao kao talas u blizini obale, da bi se napokon pretvorio u apat i nestao.

Krv dvojice naih ratnika trai osvetu! saoptio je ovek almom ukraenom perjem. Najblii ratnici klimnue glavom. Kjo-Kaga je pogledao prema skafoldima gde su leala tela koja su ene oplakivale, a zatim duboko uzdahnuo kao da eli da napuni plua i da dubinu svom glasu, te je nas-tavio: Veliki Duh nee biti blagonaklon prema Saucima sve dok beli pauci ne plate skupo za svoj in!Pauci, Vhoe, bio je naziv koji je veina Sauka koristila za Evropljane, osvajae svoje zemlje, jo od vremena kad su prvi put stupili u kontakt sa njima. To nije bilo pogrdno, ve je korieno kako bi se naglasila lukavost i prepredenost pridolica. To je zapravo bio kompliment. Svi crvenokoci verovali su da je pauk sposobno, mudro i lukavo stvore-nje. Preko francuskih trgovaca koom prvi put su se sreli sa stvarima koje nijedan Indijanac nije video ranije: zamkama, ogledalima, satovima, lampama. U njihovim oima, oni su bili pametni, snalaljivi i prepredeni kao pauci koji mogu da ispletu zamrene mree kako bi uhvatili insekte dok se oni slobodno etaju po mrei. Tako su belci postali Vhoe. teta to su meu stvarima koje su belci umeli da naprave bili i tapovi koji grme, vatreno oruje. Upravo njima ubili su mladog ratnika i starog lovca.

Nijedan Sauk nee imati mira sve dok ubica nae brae ne bude skalpiran i dok njegov skalp ne bude visio na stubu u centru naeg sela! A ako ne budemo nali njegov, zameniemo ga skalpom drugih pauka, svih koji budu prolazili kroz nau teritoriju sve dok tela na skafoldima ne prestanu da trule!

63

Kjo-Kaga posebno je naglasio poslednje rei kojima je ob-javio rat. Sauci su ih tako tumaili. Ratni poklii uzdizali su se do neba dok su ratnici podizali ruke maui kopljima.

Na ratnoj stazi

Z agor nije bio neki izuzetan jaha. Ne zato to nije bio vet u tome, ve samo zato jer nije esto imao prilike da jae. Njegova koliba nalazila se na ostrvcetu usred movare zvane Mo-hi-la, odnosno, Zemlja koja se trese. Indijanci, koji su Zagora zvali Duh Sa Sekirom, smatrali su to mesto carstvom duhova i bili su paljivi kad bi mu se pribliavali. Osim toga, oni koji nisu znali precizan put kroz vodu oko ostrva bili su u opasnosti da potonu u ivi pesak. Kretati se konjem bilo je skoro nemogue. Iz tog razloga ni Duh Sa Sekirom nije imao konja. Movara se, pak, nalazila u srcu ogromne ume po imenu Darkvud, divljine pokrivene gusto isprepletenim drveem, krevitim planinama i klan-cima. Ii kanuom ili peice esto je bilo lake nego vui etvoronoca gore-dole po strmim padinama ili sred gustog rastinja. Samo tamo gde se uma suavala, irei se u velike proplanke koji su se zavravali prostranim prerijama, moglo se imati oigledne koristi od konja. Zbog toga je Zagor retko jahao. Ali sada je to inio. Oko Jerihona nije bilo ume ve samo golih brda i konji su mogli da hodaju po uskim stazama koje su utabali oni koji su dolazili u grad i odlazili iz njega.

Kao i prethodnih dana, konja mu je pozajmio Sem Rajli. Ovog puta, ako emo pravo, uinio je to pomalo nerado. erif se namrtio kad mu je Zagor saoptio da e otii u selo Sauka.

Indijanska teritorija

P O G L AV L J E X I I

67Indijanska teritorija

Hoe da ide na teritoriju Indijanaca? upitao je Rajli iskolaivi oi.

Da. Indijanci koje je Mar spominjao u svom bunilu ne mogu pripadati drugom plemenu do Saucima. Oni su je-dini koji ive u ovim planinama. Pitau ih da li znaju ita o nekakvoj peini i oveku koji je bio u njoj.

Ti si lud! Uzda se u baljezganja oveka koji je tako udario glavom da je izgubio pamenje. Shvata li to?

Svakako. On ne moe sam da se brani. Neko mora to da uradi za njega.

Suenje e biti za dva dana. Ve je zakazano a ja nemam mo da ga odloim.

Dva dana bie mi dovoljno.Rajli je obrisao znoj sa ela, a zatim preao rukom preko

glave koristei znoj kao ulje za kosu. Potom se ustro okre-nuo prema iku.

iko! Ubedi ga ti da je ovo to radi prava glupost!Ja? Celog ivota pokuavam da ga urazumim, ali on uvek

radi po svome! Sm sam napravio glupost kad sam pristao da mu budem sekretar!

erif je nezadovoljno promumlao.Ti si prokleti tvrdoglavac, Zagore!Daj mi svog konja i zaboravi na to!Poto se popeo u sedlo, pre nego to se uputio prema

planinama, Zagor je rukom mahnuo prema iku i erifu, a za-tim mu se pogled zaustavio na prozoru erifove kancelarije. Rouda Mar gledala ga je kroz prozor ne govorei nita, ali sa oima punim zahvalnosti.

Tih se oiju Duh Sa Sekirom jo uvek seao dok je stu-pao na zemlju Sauka, prelazei konjem preko potoka koji je oznaavao neku vrstu granice. Sauci nisu bili naroito

Zidine Jerihona68

ratoborno pleme te se Zagor nadao da e biti prijateljski doekan. Pa ipak, dok je jahao meu drveem je opazio blag odsjaj sunca i iznenada mu se javio udan oseaj opasnosti. Ponekad mu se javlja takav oseaj i retko ga vara, ako ga je ikad uopte prevario.

Neto nije bilo u redu. Mirisalo je na zamku.Zagor je paljivo pogledao oko sebe. Iznenada je zauo

fijuk i gotovo instinktivno se sklonio u stranu, gotovo se bacivi s konja, kako bi izbegao strelu odapetu ka njemu.

Hiljadu mi skalpova! ree Zagor sputajui ruku na svo-ju sekiru.

Izmeu dva drveta pred njim, pojavie se estorica ili sed-morica ratnika Sauka sa orujem u rukama. Dvojica su imala lukove, neki tomahavke, neki koplja, a jedan je imao puku. Jedan od njih bacio je koplje, ali ne u Zagora ve prema ko-nju, oigledno kako bi ga oborio s njega i spreio da pobegne. Ipak, Zagor je ve imao sekiru u rukama. Uspeo je njome da udari koplje koje je letelo i skrene ga prema zemlji.

Konj se propeo sav preplaen. Glasno je zanjitao, uplaen kricima Indijanaca. Zagor nije pokuavao da ga smiri, ve je skoio sa njega i pustio ga da pobegne. U svakom sluaju, doli su po njega, pa neka makar ivotinja sauva svoju kou.Dok je bio u skoku, nova strela poletela je ka njemu pa se sagnuo padajui na zemlju. Indijanac sa pukom zapucao je na njega kad je bio na zemlji. Zagor se okrenuo ba na vreme kako bi izbegao da bude napunjen olovom. Onda je poseg-nuo za sekirom i bacio je na Indijanca s pukom, pogodivi ga posred ela i oborivi ga na zemlju. Jedan od Sauka priao mu je iza lea pa je kriknuvi skoio na njega i napao ga tomahavkom. Zagor ga je opazio i zadrao mu ruku tako da je sekira pala i zabila se pored njihovih nogu. On se sagnuo i

69Indijanska teritorija

podigao je koristei je kao tit.Stanite, crvena brao! viknuo je na savrenom dijalektu

Sauka.Malo iznenaeni to im se neko obraa na njihovom jezi-ku, malo iz straha da ne pogode svog prijatelja, a malo zbog

zapovednikog tona u prodornom glasu Duha Sa Sekirom, Indijanci su oklevali drei oruje upereno prema Zagoru.

Niko od vas me ne poznaje? Ja sam Za-gor Te-nej... pri-jatelj crvenog naroda Darkvuda! I dolazim u miru!

Jedan od Sauka okrenuo se prema svojim drugovima.Voah! Za-gor Te-nej... Duh Sa Sekirom!Drugi Indijanac spustio je svoje koplje.To je istina... uo sam kako opisuju njegov kostim i dugo

priaju o njemu!

S uenje je odrano u salunu u Jerihonu, istom onom u koji je Baz uao da potrai oveka sa poternice koga je lovio, i u kome mu je Zagor oitao lekciju izbacivi ga napolje u blato. Istom onom u kome je Gruv sedeo u mranom oku i posmatrao tu scenu. Sada su svi stolovi koji su bili razmeteni po prostoriji bili sklonjeni upravo u taj oak, osim dva: jedan koji je sluio sudiji Samsonu da rasporedi papire koje je trebalo ispitati u vezi sa suenjem, i drugi za kojim je sedeo erif Rajli pored Persivala Mara sa lisicama na rukama. U prostorije bile su razmetene stolice namenjene za publiku i, iako su sve bile popunjene, mnogi zainteresovani morali su da stoje. U pograninom gradu kao to je Jerihon nije bilo mnogo mogunosti za zabavu, a suenje je garantovalo spektakl koji ne bi valjalo propusti-ti. Povrh toga, mogli ste da se opkladite da e se suenje za ubistvo zavriti smrtnom kaznom za optuenog, a veanje koje bi usledilo narednog dana pruilo bi jo uzbudljiviji ou, i verovatno bi bilo jo vie gledalaca. Sada, meutim, sudija nije sedeo za stolom i neke su stolice bile prazne, jer su neki gledaoci izali da protegnu noge ili okvase grlo za ankom. Porota se upravo sastajala u sali za sastanke, ako bi se tako moglo nazvati skladite u zadnjem delu u kome je bilo zat-voreno deset osoba, graana Jerihona, koje su izabrali sudija

Dan presude

P O G L AV L J E X I I I

Zidine Jerihona72

i erif kako bi se garantovala pravinost i nepristrasnost. Mada je i samo nalaenje deset ljudi predstavljalo uspeh.

Persival Mar, koji je sedeo za stolom zajedno sa Rajlijem, bio je nagnut napred i pokrio je lice rukama, dok se laktovi-ma oslonio o sto. Glava mu je i dalje bila zavijena zbog rana koje je zadobio od pada od kojeg je izgubio i pamenje. Rou-da Mar sedela je sa druge strane i, govorei tiho, trudila se da ga oraspoloi.

Sve e biti u redu, Persi... Videe!Zar nisi videla lica porote kada su se okupili? Obesili bi me

svojim rukama kada bi mogli, procedio je ovek. A onda... ni sam ne znam ta da mislim! Da ti ne tvrdi suprotno i ja bih mislio da sam stvarno ubio tog Baza.

Ne moe da se brani jer se ne sea nieg... Morae da uzmu to u obzir! Ne mogu da te obese pre nego to ti se vrati pamenje i iznese svoju stranu prie, Persi!

Mogu i uinie to, Rouda... Ubeeni su da se samo pret-varam!

A kako? Zar ne vide da gleda mene i nau decu kao da smo stranci? Niko ne bi mogao tako da se pretvara!

Ne znam nita o tebi i deci, Rouda... Video sam vas prvi put kad sam otvorio oi posle pada u tu provaliju.

U oima mu je zasjala suza, kao da se neka da li da samo ovlai trepavice ili da tiho sklizne niz svee obrijano lice. Rouda je odmahnula rukom i proaptala:

ak i ako te porotnici proglase krivim i sudija te osudi na smrt, uvek postoji nada... Zagor.

Priala si mi o njemu... Ali ne znam ko je to ni ta moe da uini za mene.

Otiao je na planinu u potrazi za Saucima koji su te nali dok si bio u bunilu. Saznae ta se dogodilo i vratie se na

73

vreme da te spase, videe!erif je utei sluao razgovor, a onda uzdahnuo, jer bi i

on eleo da zna ta se desilo sa Zagorom. A to bi naroito pruilo zadovoljstvo iku, Meksikancu koji je sedeo ispred saluna, gledajui u pravcu planina i nestrpljivo ga oekujui da se vrati.

U tom trenutku vrata ka zadnjoj sobi su se otvorila i po-rota je ula. amor je ispunio prostoriju. Gledaoci su pohitali ka stolicama ili bar kako bi zauzeli dobro mesto za stajanje. Set Kolb, barmen, kucajui dvaput u vrata pozvao je sudiju koji se bio popeo u sobu na spratu ekajui presudu. Sudija je odmah siao i zauzeo svoje mesto. Tek poto je on seo, porot-nici su se rasporedili na svoja mesta koja su se nalazila desno od popunjenih stolica na kojima su sedeli gledaoci.

Persival Mar podigao je glavu i ravnoduno gledao ispred sebe. Rajli je, meutim, primetio da su mu se ruke tresle i da ga je oblio hladan znoj. Rouda se vratila u publiku i sela u prvi red. Samson je dvaput udario ekiem u sto, tako prekinuvi komeanje u prostoriji. Potom se okrenuo prema porotnicima:

Jesu li porotnici doneli jednoglasnu odluku?Predsednik porote bio je jerihonski lekar. On proisti grlo

pre nego to je odgovorio.Jesu, gospodine sudijo. Smatrate li da je optueni kriv ili nevin?Doktor ponovo proisti grlo.Kriv, gospodine sudijo.

Dan presude

U nutar najvee kolibe u indijanskom selu sedeo je Za-gor prekrtenih nogu pred Indijancem naboranog i preplanulog lica koji je nosio ogrta od jelenske koe i okovratnik od vidrinog krzna na grudima za koji je bila priivena ogrlica od medveih kandi. Na glavi mu je bila alma ukraena perjem, a u ruci dugaka lula iz koje je izlazio gust dim. Poglavica Sauka poeo je da je pui nakon to je primio Duha Sa Sekirom u svoj vigvam, ne ponudivi dimom ni Zagora ni druge plemenske stareine koje su se tu okupile. Dim iz lule se meao sa parom od tenosti neodreene boje koja se kuvala u velikoj posudi. To je bila smesa mirisnih bi-ljaka koja je svima servirana u malim drvenim inijama. to zbog previe ljudi, to zbog dima, u kolibi vie nije moglo da se die. Zagor je ve bio navikao, ali nema mnogo belaca koji bi mogli da provedu vie od deset minuta u njoj.

Dakle, kada su Sauci pronali tela dvojice ratnika, jedan od njih je jo uvek bio iv? upitao je Duh Sa Sekirom kako bi se uverio da je dobro razumeo ono to je Kjo-Kaga upravo rekao. Jezik mu nije bio problem jer je razumeo mnoge jezike i dijalekte Indijanaca, ve kako da deifruje ono to je sakem Sauka mrmljao ne vadei lulu iz usta.

Kjo-Kaga klimnuo je glavom i nastavio: Mlai ratnik, Ha-kavada, bio je ranjen u grudi... Stariji je pogoen u glavu i bio

P O G L AV L J E X I V

Sakemova koliba

Zidine Jerihona76

je ve mrtav. Ali ni Hakavada nije poiveo dugo nakon to smo se vratili u selo.

Jeste li mogli da razgovarate sa njim?Mogao je da kae samo nekoliko rei.Je li rekao ko ga je ubio?Jeste. Belac sa bradom. Zbog toga su Sauci traili osvetu i

krenuli u ratni pohod protiv bledolikih.I zato ste me napali.Onaj ko te napao nije te prepoznao. Ime Duha Sa Sekirom

potuje se meu Saucima.Zato je beli ovek sa bunastom bradom ubio tvoja dva

oveka?Njih dvojica bili su u lovu. Pronali su peinu gde se med-

vedi ponekad skrivaju. Otili su da provere ima li nekog tamo. Pronali su belca, vezanog i zarobljenog. ovek je traio da ga oslobode. Oni su to uinili, pa je belac otiao.

Je li Hakavada opisao belog zarobljenika kog su pronali?Rekao je samo da je i on imao dugaku bradu.Ali to nije bio isti onaj koji je ubio Hakavadu i njegovog

prijatelja?Ne... I sm sam se to upitao. Ali bila su to dva razliita

oveka.I ta se onda dogodilo?Zarobljenik je otiao... Malo kasnije, pojavio se drugi be-

lac i poslao u smrt Sauke koji su oslobodili zarobljenika.Dakle, Sauke je ubio isti ovek koji je drao drugog belca

zarobljenog u peini.Tano... Bio je to zao ovek koji je svoj bes iskalio na

nama.

77

Zagor uzdahnu. Pria je bila jasnija. Ali i dalje mu je neto promicalo. U svakom sluaju, sada je imao elemente da sprei da Persival Mar bude obeen. Moda nije on ubio Baza.

Sakemova koliba

U Jerihonu su se kazne izvravale dan nakon presude. To je bila tradicija koju je Sem Rajli nasledio kada je izabran za erifa i nikada nije naao neki valjan razlog da bi je promenio. U njegovoj kancelariji postojala je samo jedna elija i bilo bi beskorisno da bude zauzeta isuvie dugo. A takoe bi bilo i bolno, jer zato nedeljama muiti osuenika na veala? Bolje se odmah reiti tih problema, i u korist graana i u korist hodajueg mrtvaca. Tokom godina, ljudi su prilino zavoleli ovaj obiaj koji se pretvorio u vrsto pravilo. Ako je kazna bio zatvor, osuenik bi odmah sledeeg dana bio otpremljen na izdravanje kazne koju je sudija odre-dio. Ako je kazna bio konopac, nakon dvadeset etiri sata tip bi visio na vealima. Rajli nije mogao da zahteva izuzetak od pravila a da ne rizikuje da izgubi zvezdu iako bi ovoga puta i on eleo da odloi izvrenje kazne. Ne zato to nije bio ubeen da je Mar zasluio veala. Do avola sa suzama nje-gove supruge, ovek je ubio Baza i Gruva. Ali Zagor se jo nije vratio, a nije mu se sviala ideja da se vrati nakon to kazna bude izvrena. Ipak, smatrao je besmislenim da objanjava graanstvu zato bi trebalo da se saeka s izvrenjem. Potom je ubedio sebe da mu sve to nije bitno. Bar ne u sluaju poput ovog gde je sumnja u krivicu osuenog jednaka nuli i gde bi ljudi mogli da kau da Rajli odugovlai s izvrenjem kazne

Veala

P O G L AV L J E X V

Zidine Jerihona80

samo zarad usluge svom prijatelju ili zato to je bilo dirnut kuknjavom ene i dece. Zbog toga se erif prvo okrenuo pre-ma iku, koji je odmahnuo glavom nita ne odgovarajui, a onda prema Roudi Mar, koja je sakrivi lice rukama poela da jeca. Potom je otvorio vrata elije i izveo Persivala kome su ruke bile svezane pa ga odveo prema vealima koja su ga ekala na kraju glavne ulice.

Zagor je besomuno galopirao veim delom puta. Uspeo je da ubedi Sauke da je Ves Gruv, ubica dva Indijanca, ve platio ivotom za svoj zloin, zavrivi smrskan na dnu provalije. Kjo-Kaga se sloio s njim da kad bi njegovi ratnici za osvetu ubili druge belce da bi to bile samo nevine rtve, to bi opet izazvalo druge belce da se osvete Saucima pokreui tako kr-vavu spiralu nasilja ije razmere nije bilo mogue ni zamis-liti. Duh Sa Sekirom prespavao je u selu jer se no spustila na planine, pa je sledeeg jutra ponovo krenuo na put. Sada mu je Jerihon bio skoro na vidiku. Oekivao je da vidi njegove zidine u svakom trenutku. Nastavio je da razmilja o celoj stvari. Persival Mar bio je nevin, bez sumnje. Ipak, ostala je sumnja na jednom drugom detalju... na neemu to Zagor nije mogao da objasni.

Osuenik nije vikao dok su mu stavljali omu oko vrata. Drugi obino jesu na njegovom mestu. I vikali i otimali se i vrpoljili kao opsednuti, tako da ih je trebalo vezivati i voditi kao divlje konje. Persival Mar tiho je plakao. Rouda je bila u prvom redu i vikala, ispred gomile koja se okupila oekujui spektakl. iko ju je drao za ruku, pokuavajui da joj prui podrku.

Ne moete obesiti oveka bez pamenja! Ne dok se ne sea da sam mu ja ena s kojom ima dva deaka!... Ne moete ga ubiti dok nas ne zagrli i poljubi!

81

Sem Rajli je uzdahnuo, stojei i molei se da se sve zavri to je pre mogue. Jedino ga je teila misao da su barem dva deaka ostala u hotelu i da nee morati da prisustvuju pogu-bljenju.

Delat, uloga koju je u Jerihonu uvek igrao gradski po-grebnik, pre nego to mu je stavio kukuljicu na glavu, pitao je Mara da li eli neto da kae. Persival je uplaenim pogle-dom zurio u Roudu.

Ne seam se ko si..., rekao je, skoro mucajui, ...ali hvala ti za ono to si uradila za mene.

Delat mu namaknu crnu platnenu kukuljicu na glavu.Molim vas... dozvolite mi da ga zagrlim poslednji put!

zavapi Rouda.Delat je pogledao u erifa koji je klimnuo glavom.iko je pustio eninu ruku i pomogao joj da se popne na

platformu na kojoj se izvravalo pogubljenje. Rouda zagrli mua i apnu mu neto u uvo, ispod kukuljice. Osuenik je izgledao uznemiren. Rouda je sila krijui lice rukama, vrati-la se i stala pored ika i Rajlija. U ovom trenutku je i Persival poeo da se vrpolji i vriti. Nije se moglo razaznati ta govori jer mu je kukuljica bila preko glave. Ali niko tome nije pri-davao panju. Na kraju krajeva, svi osuenici vrite i vrpolje se dok im delat stavlja omu oko vrata.

Zagor je galopirajui stigao do prvih kua u gradu. Mamu-zao je konja da juri poput furije. Sada je konano shvatio is-tinu... neverovatnu istinu! Neto okantno u ta je bilo gotovo nemogue poverovati. Nije bilo nikoga na ulici jer su svi otili da prisustvuju pogubljenju. Zagor je video gomilu okupljenu oko veala koja su se ocrtavala u pozadini.

Stanite! vikao je. Ali niko ga nije uo.Delat je otvorio poklopac u podu.

Veala

Zidine Jerihona82

Ue se zateglo. Zauo se zvuk pucanja, poput udarca biem.Vrat Persivala Mara bio je slomljen.ovek se nije ni batrgnuo. Visio je nepomino, ljuljajui se

kao klatno.Rouda ga je skamenjeno gledala.

Ljudi su poeli da se razilaze. Zagor je mogao da proe kroz guvu bez ikakvih problema. Dojahao je do Sema Raj-lija, Roude i ika. Nita nije rekao ve ih je samo nemo pos-matrao sa sedla. Nije bilo nikoga oko njih. Pogrebnik e se pobrinuti za le sutradan, a sada je otiao u salun na pie kao i veina ljudi koji su se bili okupili oko veala.

Zagor je pogledao obeenog, a zatim se okrenuo ka Roudi.Zato si to uradila? upitao ju je.Sve ste razumeli? odgovori mu Rouda, ne mnogo

iznenaena.Razumeo ta? odbrusi erif iskolaivi oi.Sauci su mi rekli da je Va suprug nosio bradu kao i Ves

Gruv, rekao je Zagor i dalje namrgoeno zurei u Roudu, ignoriui Rajlija. Dugo sam se pitao zato je ovek koga ste predstavljali kao svog mua tako paljivo obrijan. Bio je u bunilu od groznice, tresao je glavu, bilo je teko i hraniti ga... ali Vi ste ga obrijali, Rouda. Uz rizik da ga povredite, jer je bio nesposoban da sarauje. Ne ekajui da mu bude bolje, odluili ste da ga obrijete uprkos tome to je imao ve veliku bradu koju nije svojevoljno nameravao da obrije.

iko i Rajli zbunjeno su pogledali jedan drugog.Ali, ta kog avola...? promucao je erif.Rouda je spustila pogled. Zagor je nastavio:

Istina

P O G L AV L J E X V I

Zidine Jerihona86

Postoji samo jedno mogue objanjenje: ovek koga ste obrijali nije bio Va mu. To je bio Ves Gruv.

iko i Rajli razrogaie oi u neverici.Svih mi brkova moje porodice, ree Meksikanac. Ali

onda je unakaeni le na dnu provalije...To je bio pravi Persival Mar, ree Zagor. Gruv ga je

drao zarobljenog u peini, kao to sam i sumnjao... i kao to su mi Sauci potvrdili. Indijanci su ga oslobodili i vratio se po-rodici. Ali, u tom trenutku... Moda je bolje da Vi nastavite priu, Rouda.

ena podie glavu i pogleda u Zagora. Oi su joj bile crvene, ali vie nije plakala.

U pravu ste, Zagore, ree ona drhtavim glasom, ali bez oklevanja. Persival se ubrzo vratio i rekao mi o svom zarobljenitvu i kako je Gruv skovao plan da ga optui za Bazovu smrt i tako podigne nagradu za njegovu glavu. Onda smo naleteli na Gruva. On i moj mu borili su se na ivici pro-valije s koje je Persival pao. Gruv je udario glavom i izgubio pamenje. Pomogla sam mu i odvela ga do kola. Nisam znala ta da radim... ali sam htela da plati im se osvesti. Htela sam da shvati da je ubio mog supruga i da u ja ubiti njega! Htela sam da shvati da je umro od moje ruke!

iko se poea po glavi. Sem Rajli uzdahnu. Zagor ree:Nastavite.Sama nikad ne bih uspela da izvuem mua sa dna pro-

valije, ak ni uz pomo dece. Persivalovo telo ostalo je tamo, pa sam saekala da neko doe da mi pomogne. Znala sam da e erif doi pre ili kasnije. Ako sam htela da ubijem Gruva, to je moralo da se uradi pre nego to ga budete videli ivog, Rajli. Gruv je bio u bunilu i nije bilo znakova da e amnezija proi. Ali htela sam da zna. Tako mi je pala na pamet jedna

87

ideja. I Persival i Gruv imali su bradu. Pad je unakazio Per-sivala. Sila sam u provaliju i obukla svog mua u odeu nje-govog ubice. Znala sam da je erif video Gruva na par minuta, i verovatno se seao kako je bio obuen i da je imao bradu, ali nita vie od toga. Prepoznajui istu odeu i bradu na mrt-vacu, erif ne bi imao razloga da sumnja da preminuli nije bio lovac na ucene.

erif stisnu usne kao da je zagrizao veoma kiseo limun.Istina, klimnu glavom. Lice mu je bilo smrskano. Pre-

poznao sam Gruva samo po odei i bradi.Niko u Jerihonu Persivala nije nikada video lino, nas-

tavila je Rouda. Na poternici je imao bradu, a kad bih obri-jala Gruva, niko ga ne bi prepoznao. Obukla sam ga u odeu svog mua i obrijala. Bez brade, lice mu je promenilo izgled. Svi bi mogli poverovati da je u pitanju moj mu. A pred maj-kom i decom koji plau zbog njegovog gubitka pamenja, ko bi posumnjao da to nije njihov voljeni?

Znai, Vai deaci sloili su se s tim?Objasnila sam im da je to jedini nain da osvetim njiho-

vog oca a da ne budem optuena za ubistvo. Pri ubistvu Gru-va, trebalo je misliti i na zakon. Tako bih mogla da nastavim da se staram o njima. A u svakom sluaju, sve vreme sam ih udaljavala od suenja. Nisu prisustvovali ak ni pogublje-nju.

Kockali ste se verujui da se Gruvu nee vratiti pamenje.Da. I bila sam u pravu.I tako ste nali nain da Gruv plati za svoju spletku bez

prljanja ruku, ree erif. Gruv je pao kao rtva sopstvene zamke. Na kraju krajeva, platio je za zloin koji je on sam zaista poinio. Morali ste da budete vrlo hladnokrvni da biste sproveli svoj plan do kraja.

Istina

Zidine Jerihona88

iko iskolai oi, shvatajui neto drugo, pa upita Roudu: Dakle, to je ono to ste mu apnuli kada ste prili vealima?... Da je on Ves Gruv a ne Persival Mar?

Uradila sam ono to sam imala na umu jo otkako sam mu pritekla u pomo prvi put... Neka zna da je umro od moje ruke i da je ubistvo mog supruga platio svojim ivotom!

Zbog toga je poeo da se vrpolji i vriti dok su mu stavljali omu oko vrata, dok je pre toga izgledao smiren, zakljuio je Rajli. Potom je uzdahnuo i okrenuo se ka Zagoru.

A sad?Zagor se okrenuo i zurio u Gruvovo telo koje je visilo sa veala.

Ne mogu da opravdam Roudin postupak. Ali istina je da je Mar bio nevin a Gruv kriv!

Rouda je zakopala bluzu koja se malo otvorila. Zatim je rekla: Na raspolaganju sam Vam, erife. Neu pobei. Doz-volite mi samo da odem kod svoje dece. ekau Vas u hotelu, a Vi ete mi rei ta ste odluili da uradite sa mnom.

ena se okrenu i krene ka hotelu. Ulica je bila gotovo pusta.Zagor, iko i Rajli su je gledali. Niko ne ree nita.Veernji vetar poe da isti glavnu ulicu... Ali ne i od greha

ovog zlosrenog grada.

89

Crte:

Marco Verni 12Walter Venturi 20Michelle Rubini 28Gianni Sedioli 32Emanuelle Barison 38Joevito Nuccio 50Roverto Piere 64Guiseppe Prisco 66Mauro Laurenti 74Marco Toricelli 84

Naslovnica: Gallieno Ferri

Moreno BurattiniScenarista, pisac i dramski pisac, Moreno Buratini roen je 7. septem-bra u San Marelo Pistojezeu (provincija Pistoja). Oduvek je bio zaljubljenik u stripove, to je i bila tema njegovog diplomskog rada, udahnuo je ivot fanzinu Collezionare 1985, a bio je i jedan od osnivaa revije Dime Press 1992. godine. Kao autor debitovao je 1990. godine na stranicama magazina Mostri. Potom je pisao scenarije za Intrepido, Cattivik i Lupo Alberto. 1991. godine pie svoju prvu priu o Zagoru, liku iji je danas i urednik. U Boneliju, Buratini je pisao scenarije i za Kom-andanta Marka. 1995. godine, dobija nagradu Premio Anai kao najbolji scenarista, kao i nagradu Premio Fumo di China kao najbolji humoristiki autor. Za vreme Lucca Comicsa 2003. godine dobija prestino priznanje Gran Guinigi, a 2006. i nagradu Premio Cartoomics.

Dosad neobjavljena pria o Zagoru.Avanturistika pria sa pograninim gradom,

lovcima na ucene, Indijancima i erifom.Ali i sa kukavicom, zloincem, osu