Zaključak se može definisati kao izvedeni sud

Svi zaključci se dele na:

1. posredne

- konkluzija sledi iz jedne premise

2. neposredne

- konkluzija sledi iz bar dve premise

Posredni zaključak se dalje deli na:

1. induktivni

2. deduktivni

3. analoški

Vrste zaključaka Induktivni zaključak je onaj u kome je zaključni sud

opštiji od premisa što znači da se na osnovu ograničenog uzorka izvodi zaključak o celoj vrsti.

Deduktivni zaključak je onaj u kome su premise opštije od zaključka, što znači da se od neke pojave u celini izvodi zaključak o pojedinačnom. Na primer:

Svi gasovi su elastični.

Helijum je gas.

Helijum je elastičan.

U gornjem primeru naveden je jedan od oblika deduktivnog zaključivanja – silogizam

Silogizam Silogizam je oblik deduktivnog posrednog zaključka za koji je

karakteristično da ono što važi uopšte važi i u jednom posebnom

slučaju.

Oblici silogizma:

1. hipotetički (tvrdnja je bezuslovna)

2. kategorički (tvrdnja je uslovna)

3. disjunktivni (tvrdi se nekoliko mogućnosti koje se međusobno

isključuju)

Sva tri oblika mogu biti čisti, ili se mogu kombinovati (hipotetičko-

kategorički, disjunktivno-kategorički, hipotetičko-disjunktivni)

Struktura silogizma: Uvek postoje tri suda (dve premise i

konkluzija) i tri pojma (veliki-P, mali-S i srednji-M)

Najvažniji oblik silogizma je kategorički silogizam.

Sve ptice su kičmenjaci.

Laste su ptice.

Laste su kičmenjaci.

U zavisnosti od položaja srednjeg pojma (M) razlikujemo 4

figure silogizma :

I (Celarent)

M-P Nijedan sisar nije riba.

S-M Svi delfini su sisari.

S-P Nijedan delfin nije riba

II (Baroco)

P-M Sve ptice su kičmenjaci.

S-M Neke životinje nisu kičmenjaci.

S-P Neke životinje nisu ptice.

III (Datisi)

M-P Svi učenici su pismeni.

M-S Neki učenici su sportisti.

S-P Neki sportisti su pismeni.

IV (Fesapo)

P-M Nijedna ptica nije insekt.

M-S Svi insekti imaju krila.

S-P Neke životinje koje imaju krila nisu ptice.

Drugi oblici deduktivnog zaključivanja Implikativni zaključak

Postoje dve osnovne figure:

Modus ponens

Ako važi A, važi B Ako je Marko osnovac, onda je maloletan.

A važi Marko je osnovac.

Dakle, važi B Marko je maloletan.

u njoj se iz tvrđenja uslova (antecedensa) zaključuje opravdanost

tvrđenja posledice (konsekvensa)

Modus tollens

Ako važi A, važi B Ako počinim zločin, biću uhapšena.

B ne važi Nisam uhapšena.

Dakle A ne važi Dakle, nisam počinila zločin

Kondicional: Ako A, onda B. ove dve tvrdnje

Kontrapozitiv: Ako ne-B, onda ne-A. su ekvivalentne

Zato važi:

Ako A, onda B Ako ne-B, onda ne-A

Ne-B Ne-B

Dakle, ne-A Dakle, ne-A

(Modus tollens) (Modus ponens)

A fortiori (s najjačim razlogom) – bavi se onim što nije

obuhvaćeno silogizmom i implikativnim zaključivanjem.

Ako nešto važi u „jačem” slučaju, važi i u „slabijem”. Ovaj

argument ima dva oblika:

1. a maiore ad minus

2. a minore ad maius

Prvi oblik (na primer: Ako kroz vrata može da uđe osoba

visoka dva metra, moći će i osoba koja je niža od nje) se

može svrstati u deduktivno zaključivanje.

Drugi oblik je bliži analoškom i induktivnom zaključivanju.