Zakon o Obligacionim Odnosima

  • View
    216

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

супер

Transcript

Zakon o obligacionim odnosimaPrvi deoOPTI DEOGlava IOSNOVNA NAELASadrina zakonalan 1Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica.Strane u obligacionim odnosimalan 2Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizika i pravna lica.Obligacioni odnosi i raspolaganje drutvenim sredstvimalan 3(1) Drutvena pravna lica uestvuju u obligacionim odnosima u ostvarivanju prava raspolaganja drutvenim sredstvima kojima upravljaju radnici u osnovnim i drugim organizacijama udruenog rada, odnosno radni ljudi u drugim drutvenim pravnim licima.(2) Drutvena pravna lica ostvaruju pravo raspolaganja drutvenim sredstvima u obligacionim odnosima salgasno odlukama koje radnici u osnovnim i drugim organizacijama udruenog rada, odnosno radni ljudi u drugim drutvenim pravnim licima donose u skladu sa statutom, drugim samoupravnim optim aktima i zakonom.Obligacioni odnosi i drutveno planiranjelan 4Drutvena pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim planovima i obezbeuju izvravanje materijalnih obaveza preuzetih samoupravnim sporazumima o osnovama planova samoupravnih organizacija i zajednica i dogovorima o osnovama planova drutveno-politikih zajednica.Obligacioni odnosi i korienje drutvenim sredstvimal. 5-9(Brisani)Autonomija voljelan 10Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.Ravnopravnost stranalan 11Strane u obligacionim odnosima su ravnopravne.Naelo savesnosti i potenjalan 12U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.Zabrana zloupotrebe pravalan 13(1) Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.Zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloajalan 14U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu.Naelo jednake vrednosti davanjalan 15(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.(2) Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice.Zabrana prouzrokovanja tetelan 16Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.Dunosti ispunjenja obavezalan 17(1) Strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.(2) Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju pravalan 18(1) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina).(2) Strana u obligacionom odnosu duna je da u izvravanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s poveanom panjom, prema pravilima struke i obiajima (panja dobrog strunjaka).(3) Strana u obligacionom odnosu duna je da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze druge strane.Reavanje sporova na miran nainlan 19Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.Dispozitivni karakter odredaba zakonalan 20Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo.Primena dobrih poslovnih obiajalan 21(1) Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima.(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli.Postupanje u skladu sa optim aktimalan 22(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima.(2) Ali, ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga uesnici znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukije odreeno.Primena drugih saveznih zakonalan 23Na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu ureena tim zakonom.lan 24 **(Prestao da vai)Primena pojedinih odredabalan 25(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.Glava IINASTANAK OBAVEZAOdeljak 1UGOVOROdsek 1ZAKLJUENJE UGOVORAI Saglasnost voljaKad je ugovor zakljuenlan 26Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovoralan 27(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljui ugovor, zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui.(2) Odredbe propisa kojima se, delimino ili u celini, odreuje sadrina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.Izjava voljelan 28(1) Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.(2) Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.Dozvola i odobrenjelan 29(1) Kad je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo.(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.Pregovorilan 30(1) Pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hoe.(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora.(3) Odgovara za tetu i uesnici koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu.(4) Ako se drukije ne sporazumeju, svaka uesnici snosi svoje trokove oko priprema za zakljuenje ugovora, a zajednike trokove snose na jednake delove.Vreme i mesto zakljuenja ugovoralan 31(1) Ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.(2) Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.Ponudalan 32(1) Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne take za docnije, ugovor se smatra zakljuenim, a sporedne take, ako sami ugovarai ne postignu saglasnost o njima, uredie sud vodei rauna o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i obiajima.Opta ponudalan 33Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.Izlaganje robelan 34Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja.Slanje kataloga i oglasalan 35(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.(2) Ali e poiljalac takvih poziva odgovarati za tetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.Dejstvo ponudelan 36(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizlazi iz okolnosti posla.(2) Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.Do kada ponuda obavezujelan 37(1) Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma oznaenog u pismu odnosno od dana kad je telegram predat poti.(3) U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kad je pismo predato poti.(4) Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.Forma ponudelan 38(1) Ponuda ugovora za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj formi.(2) Isto vai i za prihvatanje ponude.Prihvatanje ponudelan 39(1) Ponuda je prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.(2) Ponuda je prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih uesnici ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju.(3) Prihvatanje se moe opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.Prihvatanje neposredne ponudelan 40(1) Ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, i

Recommended

View more >