Zakon o obligacionim odnosima - Strane u obligacionim odnosima ؤŒlan 2 Strane u obligacionim odnosima

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • _____________________________________________________________________

    AKTIVA sistem doo, Novi Sad Osnivanje preduzeća i radnji, Računovodstvena agencija, Poresko savetovanje

    Propisi besplatno www.aktivasistem.com Obrasci besplatno

    _____________________________________________________________________

    ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

    ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Službeni list SRJ", br. 31/93 i "Službeni list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

    Deo prvi OPŠTI DEO

    Glava I

    OSNOVNA NAČELA

    Sadržina zakona

    Član 1

    Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica.

    Strane u obligacionim odnosima

    Član 2

    Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizička i pravna lica.

    Čl. 3-9

    (Brisano)

    Autonomija volje

    Član 10

    Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

    Ravnopravnost strana

  • Član 11

    Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

    Načelo savesnosti i poštenja

    Član 12

    U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja.

    Zabrana zloupotrebe prava

    Član 13

    (1) Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

    (2) (Brisan)

    Zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja

    Član 14

    U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu.

    Načelo jednake vrednosti davanja

    Član 15

    (1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

    (2) Zakonom se određuje u kojim slučajevima narušavanje toga načela povlači pravne posledice.

    Zabrana prouzrokovanja štete

    Član 16

    Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

    Dužnosti ispunjenja obaveza

    Član 17

    (1) Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

    (2) Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

    Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava

  • Član 18

    (1) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina).

    (2) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).

    (3) Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

    Rešavanje sporova na miran način

    Član 19

    Strane u obligacionom odnosu nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi miran način.

    Dispozitivni karakter odredaba zakona

    Član 20

    Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukčije nego što je ovim zakonom određeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo.

    Primena dobrih poslovnih običaja

    Član 21

    (1) Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

    (2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

    Postupanje u skladu sa opštim aktima

    Član 22

    (1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.

    (2) Ali, ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukčije određeno.

    Primena drugih saveznih zakona

    Član 23

  • Na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom.

    Član 24*

    (Prestao da važi na osnovu odluke USJ)

    Primena pojedinih odredaba

    Član 25

    (1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izričito drukčije određeno.

    (2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.

    (3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

    Glava II NASTANAK OBAVEZA

    Odeljak 1 UGOVOR

    Odsek 1

    Zaključenje ugovora

    I Saglasnost volja

    Kad je ugovor zaključen

    Član 26

    Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

    Obavezno zaključenje i obavezna sadržina ugovora

    Član 27

    (1) Ako je neko po zakonu obavezan da zaključi ugovor, zainteresovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zaključi.

    (2) Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini, određuje sadržina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

    Izjava volje

  • Član 28

    (1) Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.

    (2) Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.

    Dozvola i odobrenje

    Član 29

    (1) Kad je za zaključenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ova saglasnost može biti data pre zaključenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zaključenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.

    (2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za čije se zaključenje daju.

    Pregovori

    Član 30

    (1) Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće.

    (2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor odgovara za štetu nastalu vođenjem pregovora.

    (3) Odgovara za štetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zaključi ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu.

    (4) Ako se drukčije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zaključenje ugovora, a zajedničke troškove snose na jednake delove.

    Vreme i mesto zaključenja ugovora

    Član 31

    (1) Ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

    (2) Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.

    Ponuda

    Član 32

    (1) Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.

    (2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne

  • tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

    Opšta ponuda

    Član 33

    Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

    Izlaganje robe

    Član 34

    Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

    Slanje kataloga i oglasa

    Član 35

    (1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.

    (2) Ali će pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

    Dejstvo ponude

    Član 36

    (1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio, ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.

    (2) Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

    Do kada ponuda