40
ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА Copyright 2006 © Prof. dr Nenad Djurdjević

Zakon o obligacionim odnosima

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Struktura i osnovna nacela Zakona o obligacionim odnosima Srbije

Citation preview

Page 1: Zakon o obligacionim odnosima

ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА

Copyright 2006 © Prof. dr Nenad Djurdjević

Page 2: Zakon o obligacionim odnosima

• Израда почела 1951.

• Скица за Закон о облигацијама и уговорима – 1969 (М. Константиновић)

• Нацрти – 1973, 1974. и 1976.

• Предлог – 1977.

• Ступио на снагу 1. октобра 1978.

• Измене ЗОО – 1978, 1985, 1989. и 1993.

Page 3: Zakon o obligacionim odnosima

Садржина закона

• уређују се облигациони односи који настају из уговора, проузроковања штете, стицања без основа, пословодства без налога, једностране изјаве воље и других законом утврђених чињеница

(чл. 1)

Page 4: Zakon o obligacionim odnosima

Структура закона

Део

Глава

ОдељакОдсек

I, II, III … Члан

Page 5: Zakon o obligacionim odnosima

ДЕЛОВИ ЗОО

• Део први – ОПШТИ ДЕО (ЧЛ. 1 – 453)

• Део други – УГОВОРИ (ЧЛ. 454 – 1098)

• Део трећи – МЕРОДАВНО ПРАВО У СЛУЧАЈУ СУКОБА ... ЗАКОНА (ЧЛ. 1099 – 1105)

• Део четврти – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (ЧЛ. 1106 – 1109)

Page 6: Zakon o obligacionim odnosima

Део први – ОПШТИ ДЕО

• Глава I – ОСНОВНА НАЧЕЛА

• Глава II – НАСТАНАК ОБАВЕЗА

• Глава III – ДЕЈСТВА ОБАВЕЗА

• Глава IV – ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА

• Глава V – РАЗНЕ ВРСТЕ ОБАВЕЗА

• Глава VI – ПРОМЕНА ПОВЕРИЛАЦА ИЛИ ДУЖНИКА

Page 7: Zakon o obligacionim odnosima

Д I – Гл. I – ОСНОВНА НАЧЕЛА

• Аутономија воље

• Равноправност странака

• Начело савесности и поштења

• Забрана злоупотребе права

• Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја

• Начело једнаке вредности давања

• Забрана проузроковања штете

• Дужност испуњења обавезе

• Понашање у извршавању обавеза и остваривању права

• Решавање спорова на миран начин

• Диспозитивни карактер одредба закона

• Примена добрих пословних обичаја

• Поступање у складу са општим актима

• Примена других закона

• Примена појединих одредаба

Page 8: Zakon o obligacionim odnosima

Д I - Г II – НАСТАНАК ОБАВЕЗА

• Одељак 1. – УГОВОР

• Одељак 2. – ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ

• Одељак 3 – СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА

• Одељак 4 – ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

• Одељак 5 – ЈЕДНОСТРАНА ИЗЈАВА ВОЉЕ

Page 9: Zakon o obligacionim odnosima

Д I – Гл. III – ДЕЈСТВА ОБАВЕЗА

• Одељак 1 – ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА И ДУЖНИКОВЕ ОБАВЕЗЕ

– Одсек 1 – Право на накнаду штете

– Одсек 2 – Побијање дужникових правних радњи

– Одсек 3 – Право задржавања

• Одељак 2 – ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

Page 10: Zakon o obligacionim odnosima

Д I - Гл. IV – ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА

• Одељак 1 – ОПШТА ПРАВИЛА

• Одељак 2 – ИСПУЊЕЊЕ– Одсек 1 – Општа правила о испуњењу

– Одсек 2 – Доцња

– Одсек 3 – Полагање и продаја дуговане ствари

• Одељак 3 - ОСТАЛИ НАЧИНИ ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗА– Одсек 1 – Пребијање (компензација)

– Одсек 2 – Отпуштање дуга

– Одсек 3 – Пренов (новација)

– Одсек 4 – Сједињење (конфузија)

– Одсек 5 – Немогућност испуњења

– Одсек 6 – Проток времена, отказ

– Одсек 7 – Смрт

• Одељак 4 – ЗАСТАРЕЛОСТ

Page 11: Zakon o obligacionim odnosima

Д I - Гл. V – РАЗНЕ ВРСТЕ ОБАВЕЗА

• Одељак 1 – НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ– Одсек 1 – Опште одредбе

– Одсек 2 – Уговорна камата

• Одељак 2 – ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ПРЕДМЕТА– Одсек 1 – Алтерантивне обавезе

– Одсек 2 – Факултативне обавезе и факултативна потраживања

• Одељак 3 – ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ДУЖНИКА ИЛИ ПОВЕРИЛАЦА– Одсек 1 – Дељиве обавезе

– Одсек 2 – Солидарне обавезе

– Одсек 3 – Недељиве обавезе

Page 12: Zakon o obligacionim odnosima

Д I - Гл. VI – ПРОМЕНА ПОВЕРИЛАЦА ИЛИ ДУЖНИКА

• Одељак 1 – УСТУПАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА УГОВОРОМ (ЦЕСИЈА)– Одсек 1 – Опште одредбе

– Одсек 2 – Однос пријемника и дужника

– Одсек 3 – Однос уступиоца и пријемника

– Одсек 4 – Посебни случајеви уступања потраживања

• Одељак 2 – ПРОМЕНА ДУЖНИКА– Одсек 1 – Преузимање дуга

– Одсек 2 – Приступање дуга

– Одсек 3 – Преузимање испуњења

Page 13: Zakon o obligacionim odnosima

Део други - УГОВОРИ 1/2

• Глава VII – ПРОДАЈА

• Глава VIII – РАЗАМЕНА

• Глава IX – ПРОДАЈНИ НАЛОГ

• Глава X – ЗАЈАМ

• Глава XI – ЗАКУП

• Глава XII – УГОВОР О ДЕЛУ

• Глава XIII – УГОВОР О ГРАЂЕЊУ

• Глава XIV – ПРЕВОЗ

• Глава XV – УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ

• Глава XVI – ОСТАВА

• Глава XVII – УСКЛАДИШТЕЊЕ

Page 14: Zakon o obligacionim odnosima

УГОВОРИ 2/2

• Глава XVIII – НАЛОГ

• Глава XIX – КОМИСИОН

• Глава XX – УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

• Глава XXI – ПОСРЕДОВАЊЕ

• Глава XXII – ОТПРЕМАЊЕ (ШПЕДИЦИЈА)

• Глава XXIII – УГОВОР О КОНТРОЛИ РОБЕ И УСЛУГЕ

• Глава XXIV – УГОВОР О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

• Глава XXV – ПОСРЕДНИЧКИ УГОВОР О ПУТОВАЊУ

• Глава XXVI – УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ УГОСТИТЕЉСКИХ КАПАЦИТЕТА (УГОВОР О АЛОТМАНУ)

• Глава XXVII – ОСИГУРАЊЕ

• Глава XXVIII – ЗАЛОГА

• Глава XXIX – ЈЕМСТВО

• Глава XXX – УПУЋИВАЊЕ (АСИГНАЦИЈА)

• Глава XXXI – БАНКАРСКИ НОВЧАНИ ДЕПОЗИТИ

• Глава XXXII – ДЕПОНОВАЊЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

• Глава XXXIII – БАНКАРСКИ ТЕКУЧИ РАЧУН

• Глава XXXIV – УГОВОР О СЕФУ

• Глава XXXV – УГОВОР О КРЕДИТУ

• Глава XXXVI – УГОВОР О КРЕДИТУ НА ОСНОВУ ЗАЛОГЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

• Глава XXXVII – АКРЕДИТИВИ

• Глава XXXVIII – БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

• Глава XXXIX – ПРИМЕНА ОДРЕДАБА О БАНКАРСКОМ ПОСЛОВАЊУ

• Глава XL – ПОРАВНАЊЕ

Page 15: Zakon o obligacionim odnosima

ВРСТЕ НОРМИ У ЗАКОНУ

• Начела

• Императивне норме

• Диспозитивне норме

Page 16: Zakon o obligacionim odnosima

Императивне норме

• Норме чија се примена не може искључити вољом странака (нпр. чл. 139. ст. 3 – одрицање од примена прекомерног оштећења).

• Некада је природа односа таква да се странама не може допустити слобода уређивања тих односа (нпр. Односи настали проузроковањем штете, издавање вредностних папира, новчане обавезе, осигурање).

• Императивни карактер норме може се некада видети из саме њене стилизације, али некада ће произаћи из циља који се нормом жели постићи

• Број инперативних норми је незнатан у односу на број диспозитивних норми.

Page 17: Zakon o obligacionim odnosima

Диспозитивне норме

• Норме чију примену стране могу искључити или ограничити

• Примењују се ако стране нису другачије уговориле

• Начело диспозитивности одредаба ЗОО – чл. 20.

Page 18: Zakon o obligacionim odnosima

НАЧЕЛА ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА

• Закон о облигационим односима у свом уводном делу (Део први, Општи део, Глава I, чл. 10-25) утврдио је основна начела на којима почива облигационо право у Републици Србији.

Page 19: Zakon o obligacionim odnosima

ОСНОВНА НАЧЕЛА

• Аутономија воље

• Равноправност странака

• Начело савесности и поштења

• Забрана злоупотребе права

• Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја

• Начело једнаке вредности давања

• Забрана проузроковања штете

• Дужност испуњења обавезе

• Понашање у извршавању обавеза и остваривању права

• Решавање спорова на миран начин

• Диспозитивни карактер одредба закона

• Примена добрих пословних обичаја

• Поступање у складу са општим актима

• Примена других закона

• Примена појединих одредаба

Page 20: Zakon o obligacionim odnosima

Примена начела

• Већина начела може се директно применити у недостатку одговарајућих правила у ЗОО којима се односно начело оживотворује.

• Уколико је ЗОО поставио и разрадио поједина правила (правне институте) којима се жели оживотворење одређеног начела, тада се првенствено она имају примењивати.

• За нека начела изричито је речено да се законом одређује у којим случајевима нарушавање тог начела повлачи правне последице (нпр. начело једнаке вредности узајамних давања), те у таквим случајевима примена односног начела ван случајева наведених у закону није могућа.

Page 21: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Аутономија воље (чл. 10)

• Стране у облигационим односима су слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.

• Ограничење воље странака односи се само на оне облигационе односе који су засновани противно принудним прописима јавном поретку и добрим обичајима.

• Аутономија воље странака је само полазна основа за уређење облигационог односа у који ступају, односно у коме се налазе - значи није апсолутна.

• Нарочито се манифестује у уговорном праву – слобода уговарања.

Page 22: Zakon o obligacionim odnosima

АУТОНОМИЈА ВОЉЕ – ФИЛОЗОФСКО СХВАТАЊЕ

• Обавезе међу људима настају зато што то они хоће.

• Индивидуална воља је изнад закона, она је слободна и суверена и она поседује стваралачку моћ.

• Пошто је човек слободан, обавезу може преузети само он и то одлуком своје слободне воље.

• Уговор, заснован слободном вољом страна, изнад свега је акт правичности. “Ко каже уговор, каже правичност”. Страна која је уговором преузела обавезу не може се жалити да јој је тешка.

• Индивидуална слобода воље може бити ограничена сали смао у мери која је потребна за одржавање слободе другог, а не ради заштите општих интереса.

Page 23: Zakon o obligacionim odnosima

Приговори филозофском схватању аутономије воље

• Посматра јединку изоловану од друштвене средине. Међутим, за изолованог човека право не постоји: “Ко каже право, каже друштвена група”.

• Воља је великим делом једна фикција.

• Уговорна воља је свакако воља да се човек обавеже, али још није обавеза. Воља никан не може да створи обавезу, ни туђу ни властиту. Може да створи стање ствари (нпр. облигациони однос) за који ће обавезу везати норма која стоји изнад ње.

• Не обавезује уговор, него закон обавезује на уговор.

• Од уговорника се очекује, с једне стране, да једном изјављена воља буде трајна, а, с друге стране, да хоће и логичке последице изјављене воље (да хоће и све оно што би логички доследно морали хтети).

Page 24: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Равноправност странака (чл. 11)

• Стране у облигационом односу су равноправне.

• Странке су равноправне како у време закључења уговора и његовог трајања, тако и и код његовог престанка.

• Странке нису у односу надређености и подређености – једна другој не могу диктирати обим и садржај права и обавеза.

• Низом одредаба у ЗОО је обезбеђена реализација воог начела: нпр. правило о истовременом испуњењу обавеза странака из чл. 122. ЗОО у функцији је очувања равноправности странака.

• Неравноправност странака настаје најчешће због монополског положаја једне од странака.

Page 25: Zakon o obligacionim odnosima

Начело савесности и поштења (чл. 12)

• Приликом заснивања облигационих односа и остваривања права и обавеза из тих односа стране су дужне да се придржавају начела савесности и поштења.

• Стране у облигационом односу не могу се позивати на неку од одредаба ЗОО ако би њена примена у одређеном случају произвела последице противне начелу савесности и поштења.

• Страна која поступа противно начелу савесности и поштења не може добити судску заштиту у остваривању својих захтева из таквих поступака.

• Овога начела се стране морају придржавати од момента успостављања контакта за заснивање облигационог односа (тзв. фаза преговора), па до потпуног престанка односа (тзв. фаза извршења).

• Генерална клаузула – не садржи неко прецизно мерило о томе како ваља поступити.

• Захтеве који произилазе из начела савесности и поштења правни субјекти треба тек да спознају у сваком конкретном случају, а у случају спора међу њима – да их прецизира суд.

• Примена начела - суд вредности заснован на општеважећим захтевима правичности, животном искуству и практичноме разуму.

• Применом начела савесности и поштења у појединачним случајевима не сме се поткопавати правна сигурност.

• ЗОО упућује на примену начела савесности и поштења и у појединачним правилима: нпр.: чл. 74. ст. 4 (спречавање наступања уговореног услова), чл. 104. ст. 3 (одлучивање о последицама ништавости), чл. 136 (одрицање од позивања на промењене околности), чл. 264, ст. 2. (испуњење уговорне одредбе о проширењу одговорности).

Page 26: Zakon o obligacionim odnosima

Пример

• “Уколико је уговорена камата нереална односно зеленашка, тада судови имају овлашћења да тако уговорену камату умере и сведу на реалне вредности, које одговарају начелу савесности и поштења у закључењу облигационих односа и начелу једнаке вредности узајамних давања (одлука Врховног суда Србије, Пзз. 29/00)

Page 27: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Забрана злоупотребе права (чл. 13)

• Забрањено је вршење права из облигационих односа противно циљу због кога је оно законом установљено или признато.

• У савременом праву не важи начело: Qui suo iure utitur neminem ledit.

• Објективно схватање злоупотребе права – битно је да ли се субјективно право врши противно циљу због кога је оно законом установљено или признато, а не и да је постојала намера вршиоца да другоме нанесе штету вршењем свога права.

• Може се директно применити

Page 28: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја (чл. 14)

• У заснивању облигационих односа стране не могу установљавати права и обавезе којима се за било кога ствара или искоришћава монополски положај на тржишту.

• Монопол подразумева искључење конкуренције или онемогућавање конкуренције – нарушавање слободног тржишта (Устав)

• Монополски положај на тржишту има привредни субјект који у трговини, односно производњи одређене робе или у вршењу услуга на јединственом тржишту нема конкуренцију, док доминантан положај на тржишту има привредни субјект који у трговини, односно производњи одређене робе или у вршењу услуга на јединственом тржишту нема знатнију конкуренцију.

• Начело је конкретизовано и кроз поједине чланове закона: чл. 265. ст. 2. – искључење одговорности дужника за обичну непажњу; чл. 486 – искључење одговорности за материјалне недостатке продате ствари; чл. 576. ст. 2 – искључење одговорности за материјалне недостатке закупљене ствари

• Разлика између “правног” (установљеног неким јавним прописом) и “фактичког” монопола

• Може се директно применити – ништавост уговора

• Антимонополско законодавство

Page 29: Zakon o obligacionim odnosima

Начело једнаке вредности давања (чл. 15)

• У заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вредности узајамних давања. Законом се одређује у којим случајевима нарушавање тог начела повлачи правне последице

• Односи се на обострано обавезујуће теретне уговоре – права и обавезе странака морају бити међусобно условљене и еквиваленте (еквивалентност чинидби)

• Прекомерно оштећење (чл. 139) – “очигледна несразмера” – поништење уговора

• Зеленашки уговор (чл. 141) – ништавост уговора

• Промењене околности (чл. 133) – раскид или измена уговора (могућ и код клаузуле “цена се не може мењати ни под каквим условима”)

• Накнадна немогућност испуњења (чл. 137) – гашење обавезе

• Одговорност за материјалне (чл. 478 – замена или оправка ствари, раскид уговора, снижење цене, накнада штете) и правне недостатке продате ствари (чл. 508 – раскид уговора, снижење цене, накнада штете)

Page 30: Zakon o obligacionim odnosima

Пример кршења начела • Банка је дала кредит предузећу уз каматну стопу од 20%

месечно.

• “Реална камата подразумева камату изнад стопе рата цена на мало, односно изнад стопе затезне камате, али у примереном износу. Који је то износ суд ће утврдити прибављањем извештаја од удружења банака, или реномираних пословних банака, а затим утврдити колико износи реална стопа уговорне камате. Само просечној реалној уговореној камати суд ће пружити судску заштиту. Не може уживати судску заштиту она камата која тужиоцу доноси несразмерну имовинску корист, како се то основано у ревизији и изјашњењу Јавног тужиоца истиче. При томе ће се суд руководити начелима савесности и поштења, те начелима једнаке вредности давања из чл. 12. и 15. ЗОО”.

(Врховни суд Србије, решење Прев. бр. 675/98)

Page 31: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Забрана проузроковања штете (чл. 16)

• Свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.

• Односи се како на стране које су већ у облигационом односу, тако и на стране које нису у облигационом односу.

• ЗОО је разрадио примену овог начела: за субјекте у облигационом односу (чл. 262-269, право на накнаду штете); за субјекте који нису били у облигационом односу (чл. 154-209, проузроковање штете).

Page 32: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Дужност испуњења обавезе (чл. 17)

• Стране у облигационом односу дужне су да изврше своју обавезу (добровољно) и одговорне су за њено испуњење.

• Обавеза се може угасити само сагласношћу воља страна у облигационом односу или на основу закона.

Последице неиспуњења обавезе (чл. 262) – Поверилац је овлашћен да од дужника захтева испуњење обавезе, а

дужник је дужан да је испуни савесно у свему како она гласи. – Кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем,

поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тога претрпео.

Гашење обавезе

- Сагласношћу страна у облигационом односу

- На основу закона (испуњење, доцња, полагање и продаја дуговане ствари, пребијање, отпуштање дуга, новација, сједињење, немогућност испуњења, протек времена, отказ, смрт - чл. 295-359)

Page 33: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Понашање у испуњавању обавеза и остваривању права (чл. 18)

• Страна у облигационом односу дужна је да у извршењу своје обавезе поступа са пажњом која се у правном промету захтева у одговарајућој врсти облигационих односа (пажња доброг привредника, односно пажња доброг домаћина – bonus pater familias).

• Страна у облигационом односу дужна је да у извршењу обавеза из своје професионалне делатности поступа с повећаном пажњом, према правилима струке и обичајима (пажња доброг стручњака).

• Страна у облигационом односу дужна је да се у остваривању свог права уздржи од поступка којим би се отежало извршење обавезе другог учесника.

• Повреда овог начела повлачи одговорност за штету нанету другој страни у облигационом односу.

• Односи се и на дужника и на повериоца

Page 34: Zakon o obligacionim odnosima

Пажња у испуњавању обавеза

• Пажња – опрезност при поступању, која је уобичајена у правном промету

• Пажња доброг привредника – пажња лица која се баве привредном делатношћу (уредно и савесно испуњавање преузетих обавеза у области привредног пословања)

• Пажња доброг домаћина – пажња физичког лица које учествује у правном промету

• Пажња доброг стручњака – пажња лица која извршава обавезе које спадају у његову професионалну делатност (већа пажња него она која се поклања сопственим пословима)

• Правни стандарди – садржина није прецизно законом одређена

• Врсте непажње (груба непажња, обична непажња, одсуство пажње која се поклања сопственим пословима) нису дефинисане према врстама пажње.

Page 35: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Решавање спорова на миран начин (чл. 19)

• Стране у облигационом односу настојаће да спорове решавају усаглашавањем, посредовањем или на други миран начин.

• Усаглашавање – подразумева разговор странака о спорном односу

• Посредовање – подразумева учешће трећег лица (најчешће стручњак за област из које је предмет уговора)

• Мирно решавање спора – у току извршења обавеза, у току започетог судског спора.

• Уговор о поравнању (чл. 1089 – 1098)

• “Боља је мршава нагодба, него дебела пресуда”.

Page 36: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Диспозитивни карактер одредаба закона (чл. 20)

• Стране могу свој облигациони однос уредити друкчије него што је законом одређено, ако из поједине одредбе закона или из њеног смисла не произилази што друго.

• Странке могу да искључе примену појединих одредаба.

• Стране могу да одређено питање уреде другачије него што је оно регулисано одредбама закона.

• Примена начела и императивних одредби ЗОО не може се уговором искључити или мењати.

Page 37: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Примена добрих пословних обичаја (чл. 21)

• Стране у облигационим односима дужне су да у правном промету поступају у складу са добрим пословним обичајима.

• На облигационе односе се примењују узансе ако су стране у облигационим односима уговориле њихову примену или ако из околности произилази да су њихову примену хтели.

• Ако су опште или посебне узансе или други трговински пословни обичаји супротни диспозитивним нормама ЗОО, примењују се одредбе ЗОО, осим ако су стране изричито уговориле примену узанси, односно других трговинских пословних обичаја (чл. 1107. ст. 3. ЗОО).

• Добри пословни обичаји означавају начин пословања који је уобичајен и усвојен у међусобном пословању лица која учествују у промету роба и услуга.

• Узансе – кодификовани и објављени добри пословни обичаји (опште и посебне).

• Одредба узанси којом се утврђује претпоставка да су уговорне стране пристале на примену узанси уколико их нису уговором искључиле – не примењује се.

• Опште узансе за промет робом (Сл. Лист ФНРЈ, бр. 16/59) могу се примењивати у питањима која нису регулисана ЗОО, уколико је уговорена њихова примена или ако из околности произилази да су њихову примену хтели.

• ЗОО упућује на обичаје, односно добре пословне обичаје и у појединим одредбама: нпр.: чл. 32, 33, 34, 39, 44, 103, 143.

Page 38: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Поступање у складу са општим актима (чл. 22)

• Правна лица у заснивању облигационог односа поступају у складу са својим општим актима (статути и друга општа акта).

• Уговор који је закључен или друга правна радња која је предузета супротно општем акту правног лица остаје на снази, осим ако је за то друга страна знала или морала знати (несавесна) или ако је ЗОО другачије одређено. Циљ: заштита правне сигурности

• Несавесност: одређен податак уписан у регистар; податак није уписа у регистар али је друга страна била обавештена о њему; околности конкретног случаја су биле такве да му је стање ствари било познато

• Закон о привредним друштвима више не говори о општим актима већ о “актима” привредног друштва.

• Уговори у правном промету које закључе правна лица изван оквира своје правне способности не производе правна дејства – ништави уговори. Савесна страна може захтевати накнаду штете (чл. 54. ЗОО).

• Правна способност правног лица одређује се законом и статутом правног лица.

Page 39: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Примена других закона (чл. 23)

• На облигационе односе који се уређују другим законима примењују се одредбе ЗОО у питањима која нису одређена тим законом

Page 40: Zakon o obligacionim odnosima

Начело – Примена појединих одредаба закона (чл. 25)

• Одредбе ЗОО које се односе на уговоре примењују се на све врсте уговора, осим ако за уговоре у привреди није изричито друкчије одређено.

• Одредбе ЗОО које се односе на уговоре сходно се примењују и на друге правне послове.

• Уговори у привреду – уговори које привредна друштва и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и предузетници закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим делатностима.

• Привредна делатност – основна (претежна) и споредна