Zakon o Opstem Upravnom Postupku Rep Srpske

5/28/2018 Zakon o Opstem Upravnom Postupku Rep Srpske

1/31

Zakon o optem upravnom postupku ''SgRS'', broj 13, d 18. marta 2002. godi

_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

ZAKONO OPTEM UPRAVNOM POSTUPKU

PRVI DEO

OSNOVNE ODREDBE

G l a v a I

OSNOVNA NAELA

Vaenje zakona

lan 1.

Po ovom zakonu duni su da postupaju dravni organi, kad uupravnim stvarima, neposredno primenjujui propise, reavaju opravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinaca, pravnoglica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvreneovim zakonom.

Po ovom zakonu duni su da postupaju i organi grada i optinekad na osnovu zakona obavljaju poslove dravne uprave, kao ipreduzea, ustanove i druge organizacije, kad u vrenju javnihovlaenja, koja su im povrena zakonom reavaju, odnosno kadobavljaju druge poslove iz stava 1. ovog lana.

Poseban postupak

lan 2.

Pojedina pitanja postupka zbog specifine prirode upravnihstvari u odreenim upravnim oblastima mogu se posebnimzakonom urediti drukije nego to su ureena ovim zakonom, ako

je to neophodno.

Supsidijarna primena zakona

lan 3.

U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan posebanpostupak postupa se po odredbama tog zakona i te odredbe morajubiti u saglasnosti s osnovnim naelima utvrenim ovim zakonom.Po odredbama ovog zakona postupa se u svim onim pitanjima kojanisu ureena posebnim zakonom.

Upotreba izraza ''organ''

lan 4.

Pod organom koji vodi postupak, odnosno reava u upravnimstvarima podrazumeva se: organ uprave, drugi dravni organ,upravna organizacija, kao i preduzee, ustanova i drugaorganizacija kojima je zakonom povereno vrenje javnih ovlaenja(u daljem tekstu: organ).

Naelo zakonitosti

lan 5.

Organi koji postupaju u upravnim stvarima reavaju na osnzakona i drugih propisa.

U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili na zakzasnovanom propisu ovlaen da reava po slobodnoj oceni, reemora biti doneeno u granicama ovlaenja i u skladu sa ciljemkome je ovlaenje dato.

Naelo zatite prava stranaka i zatite javnog interesa

lan 6.

Pri voenju postupka i reavanju u upravnim stvarima orgsu duni da strankama omogue da to lake zatite i ostvare svprava, vodei pri tom rauna da ostvarivanje njihovih pravabude na tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa javninteresom.

Kad ovlaeno slubeno lice, sazna ili oceni da strankauesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog praupozorie ih na to.

Ako se na osnovu zakona strankama nalau kakve obaveprema njima e se primenjivati one mere predviene propisikoje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postie zakona.

Naelo efikasnosti

lan 7.

Kad organi reavaju u upravnim stvarima, duni su obezbede uspeno i kvalitetno ostvarivanje i zatitu prava i pravinteresa pojedinaca, pravnih lica i drugih stranaka.

Naelo istine

lan 8.

U postupku se mora utvrditi pravo stanje stvari, i u tom cmoraju se potpuno i pravilno utvrditi sve inj3nice i okolnosti ksu od vanosti za donoenje zakonitog i pravilnog reenja.

Naelo sasluanja stranke

lan 9.

Pre donoenja reenja stranci se mora pruiti mogunost daizjasni o injenicama i okolnostima koje su vane za donoereenja.

Reenje se moe doneti bez prethodnog sasluanja strasamo u sluajevima kad je to zakonom doputeno.


2/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Naelo slobodne ocene dokaza

lan 10.

Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje ovlaenoslubeno lice po svom uverenju na osnovu savesne i briljive ocenesvakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i naosnovurezultata celokupnog postupka.

Naelo samostalnosti u reavanju

lan 11.

Organ vodi upravni postupak i donosi reenje samostalno, uokviru ovlaenja utvrenog zakonom ili drugim propisom.

Ovlaeno slubeno lice samostalno utvruje injenice iokolnosti, i na podlozi utvrenih injenica i okolnosti primenjujezakone i druge propise.

Naelo dvostepenosti u reavanju(Pravo na albu)

lan 12.

Protiv reenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravona albu. Samo zakonom moe se propisati da u pojedinimupravnim stvarima alba nije doputena i to ako je na drugi nainobezbeena zatita prava i pravnih interesa stranke i zatitazakonitosti.

Ako nema organa uprave drugog stepena, alb protivprvostepenog reenja moe se izjaviti samo kad je to zakonompredvieno. Tim zakonom odredie se i organ koji e reavati poalbi.

Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo na albu i kadprvostepeni organ u odreenom roku ne donese reenje po njenomzahtevu, odnosno ne donese reenje u postupku pokrenutom po

slubenoj dunosti, a u interesu stranke.Protiv reenja donesenog u drugom stepenu alba nijedoputena.

Naelo konanosti i pravosnanosti reenja

lan 13.

Reenje protiv koga se ne moe izjaviti alba (konanoreenje), niti pokrenuti upravni spor (pravosnano reenje), moe seponititi, ukinuti ili izmeniti samo u sluajevima koji su zakonompredvieni.

Naelo ekonominosti postupka

lan 14.

Postupak se vodi brzo i sa to manje trokova za stranku idruge uesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazipotrebni za pravilno utvrivanje injeninog stanja i za donoenjezakonitog i pravilnog reenja.

Naelo pruanja pomoi neukoj stranci

lan 15.

Organ e se starati da neznanje i neukost stranke i druuesnika u postupku ne budu na tetu prava koja im po zakopripadaju.

Naelo o upotrebi jezika i pisma

lan 16.

Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konstitutivnaroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.

Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH strankama ili drugim uesnicima u postupku pripada pravo daslue svojim jezikom.

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno druuesnika u postupku, organ je duan da im omogui da prprevodioca prate postupak na svom jeziku, kao i da im pozivdruga pismena dostavlja na njihovom jeziku i pismu.

Stranka i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljRepublike Srpske, a ne znaju jezik na kome se vodi postupak impravo da tok postupka prate preko prevodioca.

G l a v a IINADLENOST

1. Stvarna i mesna nadlenost

lan 17.

Stvarna nadlenost za reavanje u upravnom postupodreuje se po propisima kojim se ureuje odreena upravna obili kojom se odreuje nadlenost pojedinih organa.

Mesna nadlenost se odreuje po propisima o teritorijalpodeli i po propisima o organizaciji pojedinih organa.

lan 18.

Za reavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarnonadleni organi odreeni zakonom ili drugim propisom.

lan 19.

Organ ne moe preuzeti odreenu upravnu stvar iz nadlendrugog organa i sam je reiti, osim ako je to zakonom predvienpod uslovima propisanim tim zakonom.

Organ nadlean za reavanje u odreenoj upravnoj stvari mna osnovu zakonskog ovlaenja preneti reavanje u toj stvaridrugi organ.

Stvarna i mesna nadlenost ne mogu se menjati dogovorstranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogovorom organa, oako to zakonom nije dozvoljeno.

lan 20.

Mesna nadlenost se odreuje:1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnosti-pre

mestu gde se nalazi;2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove

nadlenosti dravnog organa-prema seditu organa;3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduz

ili drugog pravnog lica-prema seditu preduzea ili drugog pravlica;


3/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

4) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnostpreduzetnika ili drugog fizikog lica koje profesionalno obavljadelatnost-prema mestu gde se delatnost obavlja;

5) u ostalim upravnim stvarima-prema prebivalitu stranke.Kad ima vie stranaka, nadlenost se odreuje prema stranci kojoj

je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalite u RepubliciSrpskoj, nadlenost se odreuje prema njenom boravitu, a konema ni boravita-prema njenom poslednjem prebivalitu, odnosnoboravitu u Republici Srpskoj;

6) ako se mesna nadlenos ne moe odrediti po odredbama ta.1. do 5. ovog lana, odreuje se prema mestu gde je nastao povodza voenje postupka.

U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili ukojima je povod za voenje postupka nastao na brodu ilivazduhoplovu, mesna nadlenost se odreuje prema matinoj lucibroda, odnosno matinom pristanitu vazduhoplova.

lan 21.

Ako su prema odredbama l. 19. i 20. ovog zakonaistovremeno mesno nadlena dva ili vie organa, nadlean e bitiorgan koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadleno organi moguse sporazumeti koji e od njih voditi postupak.

Svaki mesno nadleni organ izvrie na svom podru

ju oneradnje postupka koje ne trpe odlaganje.

lan 22.

Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadlean zadravanadlenost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bibio mesno nadlean drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupakmoe ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostimapostaomesno nadlean, ako se time znatno olakava postupaknaroito za stranku.

lan 23.

Organ pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka na

svoju stvarnu i mesnu nadlenost.Ako organ nae da nije nadlean za rad po odreenoj upravnojstvari, postupie na nain propisan u lanu 54. st. 3. i 4. ovogzakona.

Ako je nenadleni organ izvrio neku radnju postupka,nadleni organ kome je upravna stvar ustupljena cenie da li eneku od tih radnji ponoviti.

2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

lan 24.

U pogledu nadlenosti organa u stvarima u kojima je strankastranac koji uiva diplomatski imunitet u Republici Srpskoj, stranadrava ili meunarodna organizacija, vae pravila meunarodnog

prava.U sluaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog

imuniteta, objanjenje daje republiki organ nadlean za posloveuprave.

Slubene radnje koje se tiu lica koja uivaju diplomatskiimunitet obavljaju se preko republikog organa nadlenog zaposlove uprave.

3. Prostorno ogranenje nadlenosti

lan 25.

Organ izvrava slubene radnje u granicama svog podruja.Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a slubenu radnju

trebalo izvriti izvan granica podruja organa, organ moe izvrradnju i izvan granica svog podruja. On je duan da o tome odobavesti organ na ijem je podruju tu radnju izvrio.

Slubena radnja u zgradama i drugim objektima koje korVojska Republike Srpske vri se po prethodnoj prijavi nadlenvojnom stareini i po njegovom odobrenju.

Slubene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnpodruju vre se preko republikog organa nadlenog za posluprave.

4. Sukob nadlenosti

lan 26.

Sukob nadlenosti izmeu republikih organa uprave, izmrepublikih organa uprave i republikih upravnih organizacija kizmeu republikih upravnih organizacija reava Vlada.

lan 27.

Sukob nadlenosti izmeu organizacionih jedinica koje v

odreene upravne poslove iz nadlenosti republi

kog orguprave, reava republiki organ uprave iz ije nadlenosti obavlj

poslove organizacione jedinice u sukobu.

lan 28.

Kad se dva organa izjasne kao nadleni ili kao nenadlenireavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za reavanje suknadlenosti podnosi organ koji je poslednji odluivao o svonadlenosti, a moe ga podneti i stranka.

Organ koji reava sukob nadlenosti istovremeno e ponireenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleni organ, odnoponitie zakljuak kojim se nadleni organ izjasnio nenadlean i dostavie spise predmeta nadlenom organu.

Protiv reenja kojim se odluuje o sukobu nadlenosti stra

ne moe izjaviti posebnu albu ni voditi upravni spor.Odredba lana 21. stav 2. ovog zakona shodno se primenjujsluaju sukoba nadlenosti.

lan 29.

Ako organ u sukobu smatra da mu je reenjem kojim odluu sukobu nadlenosti povreeno neko pravo, moe izjaviti albu

Ako je o sukobu reila Vlada ili sud, alba nije doputena.Ako organ nadlean za reavanje po albi iz prethodnog st

utvrdi da reenje o sukobu nije zasnovano na propisima, raspravodnose koji su usled toga nastali izmeu organa koji se aliorgana koji je reenjem o sukobu nadlenosti oglaen za nadlenvodei rauna o pravima koja po odgovarajuim propisipripadaju organu koji se alio. Reenje doneseno po albi smatr

prvostepenim reenjem.

5. Pravna pomo

lan 30.

Za izvrenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduizvan podruja nadlenog organa, taj organ e zamoliti nadleorgan na ijem se podruju radnja ima preduzeti.

Organ nadlean za reavanje u upravnoj stvari moe, rlakeg i breg obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebtrokova, obavljanje pojedine radnje u postupku pove


4/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

odgovarajuem drugom organu ovlaenom za preduzimanje takveradnje.

lan 31.

Organi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo uupravnom postupku. Ta pomose trai slubenom zamolnicom.

Zamoljeni organ iz stava 1. ovog lana, duan je da postupi pozamolnici bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od danaprijema slubene zamolnice.

Pravna pomoza izvrenje pojedinih radnji u postupku moese traiti od suda u skladu sa posebnim propisima. Izuzetno, organmoe traiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni zavoenje upravnog postupka. Sud je duan postupiti po tom zahtjevuako se time ne ometa sudski postupak. Sud moe odrediti rok ukome mu se spisi moraju vratiti.

Za pravnu pomo u odnosu sa inostranim organima vaeinostrane odredbe meunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nemaprimenjuje se naelo uzajamnosti. U sluaju sumnje o postojanjuuzajamnosti, objanjenje daje republiki organ nadlean za posloveuprave.

Organi ukazuju pravnu pomo inostranim organima na nainutvren zakonom. Organ e uskratiti pravnu pomo ako se trai

obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja jepredmet molbe inostranog organa moe se izvriti i na nain kojizahtijeva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnomporetku.

Ako meunarodnim ugovorima nije predviena mogunostneposrednog optenja s inostranim organima, organi opte sinostranim organima preko republikog organa uprave nadlenogza poslove uprave.

6. Izuzee

lan 32.

Slubeno lice koje reava ili obavlja pojedine radnje upostupku, izuzee se ako je:

1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlaenik,odnosno saobveznik, svedok, vetak, punomonik, ili zakonskizastupnik stranke;

2) sa strankom, zastupnikom ili punomonikom strankesrodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtogstepena zakljuno, brani drug ili srodnik po tazbini do drugogstepena zakljuno, pa i onda kad je brak prestao;

3) sa strankom, zastupnikom ili punomonikom stranke uodnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;

4) u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupkaili u donoenju reenja.

lan 33.

Slubeno lice koje reava u odreenoj upravnoj stvari ili kojeobavlja odreenu radnju u postupku, im sazna da postoji neki odrazloga za izuzee iz lana 32. ovog zakona, duno je da prekinesvaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadlean zareavanje o izuzeu. Ako slubeno lice smatra da postoje drugeokolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee, obavestie o tome istiorgan, ne prekidajui rad.

lan 34.

Stranka moe zahtevati izuzee slubenog lica kad postojerazlozi navedeni u lanu 32. ovog zakona, kao i kad postoje druge

okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svzahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da posneki od razloga za izuzee.

Slubeno lice za koje je stranka zahtevala izuzee iz bilo krazloga navedenog u lanu 32. ovog zakona ne moe do donoezakljuka o tom zahtevu obavljati radnje u postupku, osim okoje ne trpe odlaganje.

lan 35.

O izuzeu slubenog lica odluuje funkcioner koji rukovtim organom.

O izuzeu funkcionera koji rukovodi organom uprave odluVlada.

O izuzeu se odluuje zakljukom.

lan 36.

U zakljuku o izuzeu odredie se slubeno lice kojereavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati pojedine radnjpostupku u predmetu u kome je izuzee odreeno.

Protiv zakljuka kojim se odreuje izuzee nije doputposebna alba.

lan 37.

Odredbe ovog zakona o izuzeu shodno se primenjuju izapisniara.

Zakljuak o izuzeu zapisniara donosi slubeno lice koje vpostupak.

G l a v a III

STRANKA I NjENO ZASTUPANjE

1. Stranka

lan 38.

Stranka je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili prokoga se vodi postupak, ili koje radi zatite svojih prava ili pravinteresa ima pravo da uestvuje u postupku.

lan 39.

Stranka u upravnom postupku moe biti svako fiziko i pralice.

Dravni organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi knemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se reavupravnom postupku.

Stranka moe biti i sindikalna organizacija, ako se postu

odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organizacije.

lan 40.

Javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi kadzakonom ovlaeni da u postupku zastupaju javni interes, imajgranicama tih ovlaenja prava i dunosti stranke.

Organi iz stava 1. ovog lana ne mogu u postupku imati ovlaenja nego to ih imaju stranke, osim ako su im taovlaenja data zakonom.


5/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

lan 41.

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe samaobavljati radnje u postupku (procesna sposobnost).

Za procesno nesposobno lice radnje u postupku obavlja njegovzakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreuje na osnovuzakona ili aktom nadlenog dravnog organa donesenim na osnovuzakona.

Pravno lice obavlja radnje u postupku preko svogpredstavnika, odnosno zakonskog zastupnika. Predstavnik, odnosnozakonski zastupnik pravnog lica odreuje se optim aktom togpravnog lica, ako nije odreen zakonom ili aktom nadlenogdravnog organa donesenim na osnovu zakona.

Dravni organ obavlja radnje u postupku preko zakonom ilidrugim propisom ovlaenog predstavnika, organizacija koja nemasvojstvo pravnog lica-preko lica koja se odreuju prema optemaktu organizacije, a naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvopravnog lica-preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisomnije drukije odreeno.

Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica podstarateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju,

obavestie o tome organ starateljstva.

lan 42.

U toku celog postupka organ e po slubenoj dunosti paziti dali lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku, ida li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlaenipredstavnik.

Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanakpravnog lica postupak se moe obustaviti ili nastaviti, zavisno odprirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako prema prirodistvari postupak ne moe da se nastavi, organ e obustaviti postupakzakljukom protiv kog je doputena posebna alba.

3. Privremeni zastupnik

lan 43.

Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskogzastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ije jeprebivalite, odnosno boravite nepoznato, a koje nemapunomonika, organ e postaviti takvoj stranci privremenogzastupnika ako to trai hitnost predmeta, a postupak se morasprovesti. Taj organ e odmah izvestiti o tome organ starateljstva, aako je privremeni zastupnik postavljen licu ije je prebivalite,odnosno boravite nepoznato, objavie svoj zakljuak na oglasnojtabli organa.

Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i drugi kojinemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakosnkog zastupnika,ovlaenog predstavnika ili punomonika, organ, pod uslovima iz

stava 1. ovog lana postavie toj stranci privremenog zastupnika i otome e je odmah obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnikpostavlja, po pravilu iz reda slubenih lica tog pravnog lica.

Na nain predvien u st. 1. i 2. ovog lana postavie seprivremeni zastupnik i kad treba izvriti radnju koja se ne moeodloiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika,ovlaenog predstavnika ili punomonika nije mogueblagovremeno pozvati. O tome e se stranka, zakonski zastupnik,ovlaeni predstavnik ili punomonik odmah obavestiti.

Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duno seprimiti zastupanja, a zastupanje moe odbiti samo iz razloga koji supredvieni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uestvuje

samo u postupku za koji je izriito postavljen, i to dok se ne pojzakonski zastupnik ili ovlaeni predstavnik, odnosno samo straili njen punomonik.

4. Zajedniki predstavnik i zajedniki punomonik

lan 44.

Dve ili vie stranaka mogu, ako posebnim propisom ndrukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. One stom sluaju dune da naznae ko e od njih istupati kao njihzajedniki predstavnik, ili e postaviti zajednikog punomonika

Organ moe, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrezakljukom strankama koje u postupku uestvuju sa istovetnzahtevima da u odreenom roku naznae ko e ih izmeu npredstavljati, ili da postave zajednikog punomonika. Ako strapo takvom zakljuku ne postupe, ovlaenog predstavnikazajednikog punomonika moe odrediti organ, u kom sluzajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomonik zadrto svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv tog zakljustranke imaju pravo na posebnu albu, koja ne odlae izvrezakljuka.

I u sluaju odreivanja zajednikog predstavnika, odno

zajednikog punomo

nika, svaka stranka zadrava pravo da istkao stranka u postupku i da daje izjave, kao i da samosta

izjavljuje albu i koristi druga pravna sredstva.

5. Punomonik

lan 45.

Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrepunomonika koji e je zastupati u postupku, osim u radnjamkojima je potrebno da sama stranka daje izjave.

Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicapunomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sastranka, odnosno njen zakonski zastupnik.

I pored punomonika, sama stranka moe davati izjave, a

se mogu od nje i neposredno traiti.Stranka koja je prisutna kad njen punomonik daje usmizjavu, moe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvizjavu svog punomonika. Ako u pismenim ili usmenim izjavakoje se tiu injenica postoji nesaglasnost izmeu izjava stranknjenog punomonika, organ e ceniti obe izjave u smislu lana ovog zakona.

lan 46.

Punomonik moe biti svako lice koje je potpuno poslosposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bnadripisarstvom, organ e takvom licu uskratiti adlje zastupanjetome e odmah obavestiti stranku i nadlenog javnog tuioca.

Protiv zakljuka o uskraivanju zastupanja moe se izjaposebna alba koja ne odlae izvrenje zakljuka.

lan 47.

Punomose moe dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Akou toku postupka ne sastavlja zapisnik o usmenoj punomoi stavse zabeleka u spisu predmeta.

Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpie stavna pismenu punomoumesto potpisa otisak kaiprsta.

Izuzetno, slubeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedradnje u postupku moe dopustiti da u ime stranke, kao n


6/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

punomonik, izvri odreenu radnju bez priloene punomoi lannjene porodice ili domainstva ili lice koje je u radnom odnosu sanjom, ako nema sumnje u postojanje i obim pomoi. Ako takvo licepostavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka da izjavusuprotno ranijoj izjavi stranke, od njega e se zatraiti da uodreenom roku naknadno podnese punomo.

lan 48.

Punomose moe dati u obliku privatne isprave.Ako je punomo data u obliku privatne isprave, pa se

posumnja u njenu istinitost, moe se narediti da se podnese overenapunomo.

Pravilnost punomoja ispituje se po slubenoj dunosti, anedostaci pismene punomoi otklanjaju se shodno odredbi lana56. ovog zakona, pri emu slubeno lice moe dopustitipunomoniku sa neurednom punomoi da izvri hitne radnje upostupku.

lan 49.

Za obim punomoi merodavna je sadrina punomoi.Punomose moe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje,

a moe se i vremenski ograniiti.Punomone prestaje smru stranke, gubitkom njene procesne

sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravnisledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moeopozvati raniju punomo.

Na pitanja u vezi sa punomoi koja nisu ureena odredbamaovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona o parninompostupku.

lan 50.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shodno seprimenjuju i na njihove zakonske zastupnike, ovlaenepredstavnike, punomonike, privremene zastupnike, zajednikepredstavnike i zajednike punomonike.

lan 51.

Stranci e se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se tristruno poznavanje pitanja u vezi sa predmetom postupka dovedestruno lice koje e joj davati obavetenja i savete (strunipomaga). To lice ne zastupa stranku.

Stranka ne moie dovesti kao strunog pomagaa lice koje nijeposlovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.

G l a v a IV

OPTENjE ORGANA I STRANAKA

1. Podnesci

lan 52.

Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji se koristeza automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe,prigovori i druga saoptenja kojima se stranke obraaju organima.

Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili alju potompismeno, ili se usmeno saoptavaju na zapisnik, a mogu se izjaviti itelegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saoptenja mogu sedati i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogue.

lan 53.

Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneskmoe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. usmene podneske koji nisu vezani rokom ili nisu neodloni, mse odrediti da se predaju u samo odreene sate u toku radvremena, odnosno u odreene dane. Vreme za predaju takpodnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnmestu.

lan 54.

Organ koji je nadlean za prijem podneska, duan je primpodnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti na zapisnik podnekoji mu se usmeno saoptava.

Slubeno lice koje primi podnesak duno je na usmeni zahpodnosioca da mu potvrdi prijem podneska.

Ako organ nije nadlean za prijem podneska, slubeno lice organa e upozoriti na to podnosioca i uputioti ga organadlenom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva danjegopv podnesak primi, slubeno lice je duno da primi tapodnesak. Ako organ nae da nije nadlean za rad po takvpodnesku, donee zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbnenadlenosti.

Kad organ potom dobije podnesak zaiji prijem nnadlean, a nesumnjivo je koji je organ nadlean za prijem, posl

podnesak bez odlaganja nadlenom organu, odnosno sudu i o toe obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne moeutvrdi koji je organ nadlean za rad po podnesku, donee odlaganja zakljuak kojim e odbaciti podnesak zbog nenadleni zakljuak odmah dostaviti stranci.

Protiv zakljuka donesenog po odredbama stavova 3. i 4. olana doputena je posebna alba.

Ako organ potom dobije tubu za pokretanje upravnog spodostavie je bez odlaganja nadlenom sudu, o emu e obavepodnosioca tube.

lan 55.

Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu mopostupati treba da sadri: oznaenje organa kome se upupredmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, kozastupnik, punomonik ili predstavnik ako ga ima, kao i imprezime i prebivalite, odnosno boravite (adresa) ili firmu i sedpodnosioca, zastupnika, punomonika ili predstavnika.

Podnosilac je duan da svojeruno potpie podnesak. Izuzetpodnesak moe umesto podnosioca potpisati njegov brani dr

jedan od njegovih roditelja, si ili ki, ili advokat koji je ovlaenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpispodnesak duno je da na podnesku potpie svoje ime i stavi svadresu.

Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potppotpisae ga drugo pismeno lice, koje e potpisati i svoje imnavesti svoju adresu.

lan 56.

Ako podnesak sadri neki formalni nedostatak koji sprepostupanje po podnesku, ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, orgkoji je primio takav podnesak uinie sve to treba da se nedostotklone i odredie podnosiocu rok u kome je duan da to uini.se moe saoptiti podnosiocu telefonom ili usmeno ako podnosilac zatekne kod organa koji saoptava da podnesak sadnedostatke. O uinjenom saoptenju organ e staviti zabiljekuspisu.


7/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreenom roku,smatrae se da je podnesak bio od poetka uredan. Ako podnosilacne otkloni nedostatke u odreenom roku, pa se usled toga ne moepo podnesku postupati, organ e zakljukom odbaciti takavpodnesak kao neuredan. Na oviu posledicu podnosilac e senaroito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv togzakljuka dozvoljena je posebna alba.

Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno telefaksom ili jeprimljeno saoptenje telefonom, pa se posumnja da je podnesakpodnelo lice ije je ime oznaeno na telegrafskom podnesku,odnosno telefaksom, odnosno da potie od lica koje je u saoptenjutelefonom dalo svoje ime, organ e pokrenuti postupak zautvrivanje tih injenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako senedostaci ne otklone postupie se na nain propisan u stavu 2. ovoglana. Protiv zakljuka organa kojim se podnesak odbacuje moe seizjaviti posebna alba.

lan 57.

Ako podnesak sadri vie zahteva koji se moraju reavatiodvojeno, organ koji primi podnesak uzee u reavanje zahteve zaije je reavanje nadlean, a sa ostalim zahtevima postupie u

smislulana 54. stav 4. ovog zakona.

2. Pozivanje

lan 58.

Organ je ovlaen da poziva lice ije je prisustvo u postupkupotrebno, koje ima prebivalite, odnosno boravite na njegovompodruju. Po pravilu pozivati se ne moe radi dostavljanja reenja izakljuaka, ili radi sdaoptenja koja se mogu uputiti potom ili nadrugi nain pogodniji za lice kome se saoptenje treba dostavitu.

Na usmenu raspravu moe biti pozvano lice koje imaprebivalite, odnosno boravite izvan podruja organa koji vodipostupak, ako se time postupak ubrzava ili olakava, a dolazak neprouzrokuje vee trokove ili vei gubitak vremena za pozvanog.

Pozivanje se vri pismenim pozivom, ako posebnim propisimanije predvien drugi nain.

lan 59.

U pismenom pozivu oznaie se naziv organa koji je izdaopoziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad

je to mogue i sat dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva iu kom svojstvu (kao stranka, svedok, vetak itd.), i koja pomonasredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. Upozivu se mora navesti da li je pozvano lice duno da doe lino ilimoe poslati punomonika koji e ga zastupati i upozorie se da jeu sluaju spreenosti da se odazove pozivu duno da izvesti organkoji je izdao poziv. Pozvani e se isto tako upozoriti na poslediceako se ne odazove pozivu, ili ne izvesti da je spreen da doe.

U pozivu na usmenu raspravu stranka se moe pozvati dapodnese pismene i druge dokaze, a moe se upozoriti i da moepovesti svedoke na koje namerava da se pozove.

Kad to doputa priroda stvari, moe se ostaviti na voljupozvanom licu da umesto linog dolaska preda do odreenog danapotrebnu pismenu izjavu.

lan 60.

Prilikom pozivanja organ e voditi rauna o tome da se liceije je prisustvo potrebno, pozove da doe u vreme koje enajmanje ometati pozvanog u obavljanju njegovog redovnog posla.

Niko ne moe biti pozvan da doe u toku noi, osim ako jeo hitnim i neodlonim merama.

lan 61.

Pozvano lice duno je da se odazove pozivu.Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravda

razloga spreeno da doe, duno je odmah po prijemu poziva dtome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spre ennastao kasnije odmah po nastanku razloga.

Ako se lice kome je poziv lino dostavljen (lan 75.)odazove pozivu a izostanak ne opravda, moe biti privedenopored toga i kanjeno novanom kaznom do 50 KM. Ove emere primeniti samo ako je u pozivu bilo naznaeno da e se primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lnastali trokovi u postupku, moe se odrediti da te trokove snlice koje je izostalo. Zakljuak o privoenju, o izricanju kazneplaanju trokova, donosi slubeno lice koje vodi postupaksaglasnosti sa slubenim licem ovlaenim za reavanje uprastvari, a kod zamoljenog organa u saglasnosti sa stareinom organa, odnosno sa slubenim licem ovlaenim za reavanjslinim upravnim stvarima. Protiv tog zakljuka doputenaposebna alba.

Ako se pozivu ne odazove pripadnik Vojske Republike Srpsorgan e se obratiti nadlenoj komandi tog lica za zahtevom daono dovede, a moe ga kazniti po stavu 3. ovog lana, odnoodrediti da snosi trokove koje je svojim nedolaskprouzrokovalo.

3. Zapisnik

lan 62.

O usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, ko vanijim usmenim izjavama stranaka ili treih lica u postupsastavlja se zapisnik.

O manje vanim radnjama i izjavama stranaka i treih lica knemaju bitnog uticaja na reavanje u upravnoj stvari, o upravlja

tokom postupka, o saoptenjima, slubenim opaanjima, usmenuputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se tiu unutranrada organa kod koga se vodi postupak, nee se, po pravsastavljati zapisnik vee se u samom spisu staviti zabeleka, kpotvruje slubeno lice koje ju je stavilo, uz oznaku datua. Ne mse sastavljati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima strankekojima se odluuje po skraenom postupku, a kojima udovoljava, ve se takvi zahtevi mogu samo evidentirati propisan nain.

lan 63.

U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavlja radnju, megde se obavlja radnja, dan i sat kad se obavlja, predmet u kome

ona obavlja i imena slubenih lica, prisutnih stranaka i njihozastupnika, punomonika ili predstavnika.

Zapisnik treba da sadri tano i kratko tok i sadraj izvreradnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom zapisnik treba daogranii na ono to se tie same upravne stvari koja je predmpostupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo ksvrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprse prilau zapisniku.

Izjave stranaka, svedoka, vetaka i drugih lica koja uestvujpostupku, a koje su od znaaja za reavanje u upravnoj stvupisuju se u zapisnik to tanije, a prema potrebi i njihovim rei


8/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

U zapisnik se upisuju i svi zakljuci koji se u toku izvrenja radnjedonesu.

Ako se sasluanje vri preko tumaa ili prevodioca, oznaiese na kom je jeziku sasluani govorio i ko je bio tuma iliprevodilac.

Zapisnik se vodi u toku vrenja slubene radnje. Ako se radnjane moe istog dana zavriti, unee se svakog dana posebno u istizapisnik ono to je tog dana uraeno i to e se propisno potpisati.

Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvriti bezprekida. U zapisniku e se oznaiti da je bilo prekida.

Ako su u toku radnje izraeni ili pribavljeni planovi, skice,crtei, fotografije i slino, overie se i prikljuiti zapisniku.

Propisima se moe odrediti da se zapisnik u odreenimstvarima moe voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije.

lan 64.

Zapisnik mora biti voen uredno i u njemu se ne sme nitabrisati. Mesta koja su precrtana do zakljuenja zapisnika morajuostati itljiva i overena potpisom slubenog lica koje rukovodiradnjom postupka.

U ve potpisanom zapisniku ne sme se nita dodavati nimenjati. Dopuna u vezakljuenom zapisniku unosi se u dodatak

zapisnika.

lan 65.

Pre zakljuenja zapisnik e se proitati sasluanim licima iostalim licima koja uestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da isama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na krajuzapisnika e se navesti da je zapisnik proitan i da nisu stavljenenikakve primjedbe, ili ako jesu, ukratko e se upisati sadrajprimedbi. Zatim e zapisnik potpisati slubeno lice koje jeuestvovalo u radnji, a na kraju e ga overiti slubeno lice koje jerukovodilo radnjom kao i zapisniar ako ga je bilo.

Ako zapisnik sadri sasluanje vie lica, svako e se od njihpotpisati ispod onog dela zapisnika gde je upisana njegova izjava.

Ako su vrena suoenja, deo zapisnika o tome potpisae licakoja su suoena.Ako se zapisnik sastoji od vie listova, oni e se oznaiti

rednim brojevima, svaki list e na karaju svojim potpisom overitislubeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice ija je izjavaupisana na kraju lista.

Dopune ve zakljuenog zapisnika ponovo e se potpisati ioveriti.

Ako lice koje treba da potpie zapisnik nije pismeno, ili nemoe da pie potpisae ga pismeno lice koje e staviti svoj potpis.To ne moe biti slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka, nitizapisniar.

Ako neko lice nee da potpie zapisnik, ili se udalji prezakljuenja zapisnika, to e se upisati u zapisnik i navesti razlogzbog kojeg je potpis uskraen.

lan 66.

Zapisnik sastavljen u skladu sa odredbama lana 65. ovogzakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadriniradnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje

je sasluano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni.Dozvoljeno je dokazivati netanost zapisnika.

lan 67.

Kad u postupku reava kolegijalni organ, o veanju i glasasaszavlja se poseban zapisnik. Kad je u postupku po a

jednoglasno odlueno, ne mora se sastaviti zapisnik o veanjglasanju, vese o tome moe staviti samo zabeleka na spisu.

U zapisnik o veanju i glasanju upisuju se, pored podataklinom sastavu kolegijalnog organa, oznaenje predmeta o komeradi i kratak sadraj onoga to je reeno, kao i izdvojena miljeako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedavzapisniar.

4. Razgledanje spisa i obavetavanje o toku postupka

lan 68.

Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise predmeta i dsvom troku prepiu, odnosno fotokopiraju potrebne spRazgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje vri se pnadzorom slubenog lica.

Pravo da razgleda spise i da o svom troku prepie, odnofotokopira pojedine spise ima i svako tree lice koje uverovatnim svoj pravni interes.

Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopira

spisa moe se staviti i usmeno. Organ moe traiti od lica iz st2. ovog lana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazlpostojanje svog pravnog interesa.

Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosno fotokopirzapisnik o veanju i glasanju, slubeni referati i nacrti reenja, kni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujesvrha postupka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdaninteresu jedne od stranaka ili treih lica.

Stranka i svako tree lice koje uini verovatnim svoj prainteres u predmetu, kao i zainteresovani dravni organ, imaju prda budu obaveteni o toku postupka.

Protiv odbijanja zahteva iz st. 1. do 5. ovog lana doputenposebna alba i kad zakljuak nije donesen pismeno. alba se mizjaviti odmah po saoptenju, a najkasnije u roku od 24 satasaoptavanja. O albi se mora odluiti u roku od 48 sati od s

izjavljivanja albe.

G l a v a V

DOSTAVLjANjE

1. nain dostavljanja

lan 69.

Dostavljanje pismena (poziva, reenja, zakljuaka i druslubenih spisa) vri se po pravilu, tako to se pismeno predaje lkome je namenjeno.

Dostavljanje se vri potom, odnosno telefaksom ili ga vorgan preko svog slubenog lica. Lice kome se pismeno tr

dostaviti moe biti pozvano radi dostavljanja samo izuzetno kadzahteva priroda ili znaaj pismena koje se treba uruiti.

Nain dostavljanja odreuje organ ija se pismena dostavlja

lan 70.

Dostavljanje se vri radnim danom i to danju.Organ ije se pismeno treba dostaviti moe iz naroito va

razloga odrediti da se dostavljanje izvri u neradne dane, a i nako je to neodlono potrebno.

Dostavljanje potom moe se vriti i u neradne dane.


9/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

lan 71.

Dostavljanje se vri, po pravilu, u stanu ili na radnom mjestu,a advokatu u njegovoj advokatskoj kancelariji.

Dostavljanje se moe izvriti i izvan prostorija navedenih ustavu 1. ovog lana, ako lice kome se pismeno dostavlja pristane daga primi, a ako tih prostorija nema, tom licu se moe izvritidostavljanje gde god se ono zatekne.

2. Posredno dostavljanje

lan 72.

Kad se lice kome dostavljanje treba izvriti ne zatekne u svomstanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od odraslihlanova njegovog domainstva, a ako se ni oni ne zateknu, ondanastojniku zgrade ili susedu, ako oni na to pristanu.

Ako se pismeno dostavlja na radnom mjestu, a lice na koje seodnosi tu se ne zatekne, dostavie se licu koje je na istom mestuzaposleno, ako ono prisatne da ga primi. Dostavljanje advokatumoe se izvriti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskojkancelariji.

Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog lana ne moe se izvriti licu

koje u istom postupku uestvuje sa suprotnim interesom.

lan 73.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba dostavitiodsutno i da mu lica navedena u lanu 72. ovog zakona ne mogupismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti organu koji ga jeizdao, uz oznaenje gde se odsutni nalazi.

Ako se prebivalite, odnosno boravite lica kome se pismenodostavlja, ne moe utvrditi, organ koji je izdao to pismenopostavie tom licu privremenog zastupnika u smislu lana 43. ovogzakona i njemu e dostaviti pismeno.

lan 74.

Ako se dostavljanje ne moe izvriti ni na nain propisan ulanu 72. ovog zakona, a nije utvreno da je lice kome se pismenodostavlja odsutno, dostavljae predati pismeno nadlenom organuna ijem se podruju nalazi prebivalite, odnosno boravite licakome se pismeno dostavlja, ili poti u njegovom prebivalitu,odnosno boravitu, ako se dostavljanje vri potom. Na vratimastana ili poslovne prostorije lica kome se pismeno dostavlja,dostavlja e pribiti pismeno saoptenje o tome gde se pismenonalazi i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Na saoptenju ina samom pismenu koje se dostavlja dostavljae oznaiti razlograzlog takvog dostavljanja kao i dan kad je saoptenje pribio navrata i potpisat e ga.

O dostavljanju izvrenom na nain propisan u stavu 1. ovoglana obavestie se organ koji je odredio dostavljanje.

3. Obavezno lino dostavljanje

lan 75.

Dostavljanje se mora izvriti lino licu kome je pismenonamenjeno kad je takvo dostavljanje odreeno ovim zakonom ilidrugim propisom, kad od dana dostavljanja poinje tei rok koji sene moe produavati. ili kad odredi organ. Smatra se da je izvrenolino dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom uadvokatskoj kancelariji.

Kad lice kome se pismeno treba lino dostaviti ne zatekne ustanu, radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni

lice koje je u njoj zaposleno, dostavlja e saznati kad i na kmestu ga moe nai, pa e mu kod nekog od lica navedenih u l72. ovog zakona ostaviti pismeno obavetenje da u odreeni dasat bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primapismena. Ako i posle toga dostavlja ne zatekne lice komepismeno dostavlja postupie na nain propisan u lanu 74. ozakona i tada se smatra da je dostavljanje izvreno.

Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomonili punomoniku za primanje pismena (lan 77.), smatra se dadostavljanje izvreno samoj stranci.

4. Posebni sluajevi dostavljanja

a) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoniku

lan 76.

Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoniku, vrina nain propisan u l. 69. do 75. ovog zakona.

Ako vie stranaka ima zajednikog zakonskog zastupnikapunomonika u istom predmetu, pismeno za sve njih dostavljatom zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku. Ako straima vie punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri sa

jednom od njih.

b) Dostavljanje punomoniku za primanje pismena

lan 77.

Stranka moe ovlastiti odreeno lice kome se dostavljaju pismena za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlaenju organ,organ e sva dostavljanja vriti tom punomoniku (punomonikprimanje pismena).

Punomonik za primanje pismena duan je da svako pismbez odlaganja poalje stranci.

Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupnili punomoniku znatno odugovlailo postupak, slubeno lice m

naloiti stranci da po odreenom predmetu i u odreenom rpostavi u seditu organa punomonika za primanje pismena. Astranka ne postupi po ovom nalogu, organ moe postuiti shodlanu 43. ovog zakona.

Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalaziinostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srpskoj, pozvse prilikom dostavljanja prvog pismena da u odreenom rpostave punomonika ili punomonika za primanje pismenupozorie se da e im se. ako u ostavljenom roku ne postpunomonika, postaviti po slubenoj dunosti punomonik primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik.

Dostavljanjem pismena punomoniku za primanje pismsmatra se da je dostavljanje izvreno stranci kojoj je pismtrebalo biti dostavljeno.

lan 78.

Kad vie stranaka u postupku zajedniki uestvuju istovetnim zahtevima, a nemaju zajednikog punomonika, dusu prilikom prve radnje u postupku da prijave organu zajednipunomonika za primanje pismena, po mogunosti onog kstanuje u seditu organa. Dok ne prijave zajednikog punomonza primanje pismena, za takvog punomonika smatrae se stranka izmeu njih koja je na prvom zajednikom podnesku ppotpisana ili oznaena. Ako se na takav nain ne moe odrepunomonik, slubeno lice moe odrediti za punomonika bilo kod tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih me


10/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

stranke mogu prijaviti, a i samo slubeno lice moe odrediti vietakvih punomonika i oznaiti koju e stranku svaki od njihzastupati.

Zajedniki punomonik za primanje pismena duan je, bezodlaganja obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio iomoguiti im da pregledaju, prepiu ili overe pismeno koje popravilu, on treba da uva.

U pismenu koje se dostavlja punomoniku za primanjepismena oznaie se lica za koja se dostavljanje vri.

c) Dostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugimpravnim licima

lan 79.

Dostavljanje dravnim organima,preduzeima i drugimpravnim licima vri se predajom pismena slubenom licu, odnosnolicu odreenom za primanje pismena, ako za pojedine sluajevenije drukije propisano.

Ako u postupku uestvuju kolektiviteti koji nemaju svojstvopravnog lica (lan 39. stav 2.), dostavljanje se vri predajompismena licu koje su oni ovlastili, odnosno doredili (lan 41. stav

4.). Ako dostavlja u radnom vremenu ne nae lice odreeno zaprimanje pismena, predaju pismena moe izvriti bilo kom licuzaposlenom u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnomlicu iz stava 1. ovog lana koje se zatekne u njihovim prostorijama.

d) Dostavljanje ostalim licima

lan 80.

Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uivajudiplomatski imunitet, dostavljanje se vri preko republikog organanadlenog za poslove uprave, ako meunarodnim ugovorom nijedrukije odreeno.

Dravljanima Republike Srpske u inostranstvu, dostavljanjeizvoda iz matinih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismenaizdatih na njihov zahtev, kao i ostalih pismena moe da se vrineposredno.

Pripadnicima Vojske Republike Srpske i licima zaposlenim usuvozemnom, renom i vazdunom saobraaju, dostavljanje semoe vriti preko njihove nadlene komande, odnosno prekopreduzea ili drugog pravnog lica u kojima su zaposleni.

lan 81.

Licima koja su liena slobode dostavljanje se vri prekoustanove u kojoj se nalaze.

e) Dostavljanje javnim saoptenjem

lan 82.

Ako se radi o veem broju lica koja organu nisu poznata ilikoja se ne mogu odrediti, pismeno e se dostaviti javnimsaoptenjem na oglasnoj tabli organa koji ga je izdao. Smatra se da

je dostavljanje izvreno po isteku 15 dana od dana isticanjasaoptenja, ako organ koji je pismeno izdao ne odredi dui rok.Pored isticanja na oglasnoj tabli, organ moe objaviti saoptenje usredstvima javnog informisanja ili na drugi uobiajeni nain.

f) Odbijanje prijema

lan 83.

Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli njegovog domainstva bez opravdanog razloga odbije da prpismeno, ili to uini lice zaposleno u dravnom organu, preduzedrugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno akone uini lice koga su za primanje pismena odredili kolektiviteti knemaju svojstvo pravnog lica dostavljae pismeno ostaviti u stili prostoriji u kojoj lice stanuje, odnosno gde je zaposleno, ilipismeno pribiti na vrata stana ili poslovne prostorije.

Kad je dostavljanje izvreno na nain predvien u stavuovog lana, dostavljae zabeleiti na dostavnici dan, sat i razodbijanja prijema, kao i mjesto gde je pismeno ostavio i time esmatrati da je dostavljanje izvreno.

g) Promena prebivalita, odnosno boravita ili sedita

lan 84.

Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postu

promeni svoje prebivalite, odnosno boravite ili sedite, dunida o tome odmah obaveste organ.Ako oni to ne uine, a dostavljane sazna kuda su se odse

organ e odrediti da se sva naredna dostavljanja u postupku zastranku vre pribijanjem pismena na oglasnu tablu organa.

Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku osam dana od dpribijanja pismena na oglasnu tablu organa.

Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismentoku postupka promeni svoje prebivalite, odnosno boravite, aobavesti o tome organ, dostavljanje e se izvriti kao punomonik nije ni postavljen.

5. Dostavnica

lan 85.

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisprimalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici sam slovioznaiti dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili ne moe da se potpie, dostave na dostavnici oznaiti njegovo ime i dan predaje i stavnapomenu zato primalac nije stavio svoj potpis.

Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja eoznaiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i tise msatra da je pismeno dostavljeno.

Ako je dostavljanje izvreno nekom od lica navedenih u l72. ovog zakona, dostavljae na dostavnici oznaiti lice komepismeno predato i odnos tog lica prema licu kome se dostavljatrebalo izvriti.

Ako je dostavljanje izvreno po lanu 74. ovog zakona,

dostavnici treba oznaiti dan izvrenog saoptenja, kao i predaje pismena nadlenom organu na ijem se podruju naprebivalite, odnosno boravite lica kome se dostavljanje vripoti njegovog prebivalita, odnosno boravita.

6. Greke u dostavljanju

lan 86.

Ako pri dostavljanju bude uinjena greka, smatrae se dadostavljanje izvreno onog dana za koji se utvrdi da je lice komepismeno namenjeno dobilo to pismeno.


11/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se moe dokazivati idrugim sredstvima.

G l a v a VI

ROKOVI

lan 87.

Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu bitiodreeni rokovi.

Ako rokovi nisu odreeni zakonom ili drugim propisom,odreuje ih, s obzirom na okolnosti sluaja, slubeno lice.

Rok koji je odredilo slubeno lice, kao i rok odreen propisimaza koji je predviena mogunost produenja, moe se produiti napredlog stranke koji je podnesen pre isteka roka, ako postojeopravdani razlozi za produenje.

lan 88.

Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.Kad je rok odreen po danima, dan u koji je dostavljanje

izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od koga treba raunati

trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve

se za po

etak roka uzimaprvi naredni dan. Rok koji je odreen po mesecima, odnosno po

godinama zavrava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine,koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje izvreno,odnosno danu u koji pada dogaaj od koga se rauna trajanje roka.Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavravaposlednjeg dana tog meseca.

Zavretak roka moe se oznaiti i kalendarskim danom.

lan 89.

Poetak i tok rokova ne spreavaju neradni daniAko poslednji dan roka pada u neradni dan, rok istie istekom

prvog narednog radnog dana.

lan 90.

Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego to je rok istekaopredat nadlenom organu.

Kad je podnesak upuen potom preporueno ili telegrafski,dan predaje poti, smatra se danom predaje organu kome je upuen.

Kad je podnesak upuen telefaksom, dan prijema telefaksasmatra se danom predaje organu.

Za lica koja se nalaze u Vojsci Republike Srpske, dan predajepodneska nadlenoj komandi smatra se danom predaje organukome je upuen.

Za lica liena slobode, dan predaje podneska ustanovi u kojojse nalaze smatra se danom predaje organu kome je upuen.

Ako je organ odredio dan kad e se raspravljati o podneskukoji je stranka duna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak

dostavi do odreenog dana, organ je duan da uzme u razmatranjepodnesak koji je primljen pre poetka raspravljanja.

G l a v a VII

POVRAAJ U PREANjE STANjE

lan 91.

Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u rokuizvri neku radnju postupka, pa je usled toga proputanja iskljuena

od vrenja te radnje, dozvolie se po njenom predlogu, povraapreanje stanje.

Na predlog stranke koja je propustila da u roku prpodnesak, dozvolie se povraaj u preanje stanje i kad je onaneznanja ili oiglednom omakom podnesak blagovremeno pospotom, odnosno predala nenadlenom organu.

Povraaj u preanje stanje dozvolie se i kad je straoiglednom omakom prekoraila rok, a podnesak je ipak primlkod nadlenog organa najkasnije tri dana od dana isteka roka, bi stranka zbog zakanjenja izgubila neko pravo.

lan 92.

Stranka je duna da u predlogu za povraaj u preanje staiznese okolnosti zbog kojih je bila spreena da u roku izvproputenu radnju i da te okolnosti uini verovatnim.

Predlog za povraaj u preanje stanje ne moe se zasnivatokolnosti koju je organ ve ranije ocenio kao nedovoljnu produenje roka ili odlaganje rasprave.

Ako se povraaj u preanje stanje trai zbog toga toproputeno da se podnese nekakav podnesak, predlogu trpriloiti i taj podnesak.

lan 93.

Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se u rokuosam dana raunajui od dana kad je prestao razlog kojiprouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznalaproputanje, onda od dana kad je to saznala.

Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se trapovraaj u preapnje stanje.

Ako se propusti rok za traenje povraaja u preanje stane moe se traiti povraaj u preanje stanje zbog proputaovog roka.

lan 94.

Predlog za povraaj u preanje stanje podnosi se organu k

koga je trebalo izvriti proputenu radnju.O predlogu za povraaj u preanje stanje odluzakljukom organ kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.

Neblagovremeno podnesen predlog za povraaj u preastanje odbacie se bez daljnjeg postupka.

Ako su injenice na kojima se predlog za povraaj u preastanje zasniva optepoznate, organ moe odluiti o tom predlbez izjanjenja protivne stranke.

lan 95.

Protiv zakljuka kojim se dozvoljava povraaj u preastanje nije doputena alba osim ako je povraaj dozvoljenpredlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedoputen (93. stav 3.).

Protiv zakljuka kojim je odbijen predlog za povraapreanje stanje doputena je posebna alba, ako je zakljudoneo prvostepeni organ.

alba nije doputena protiv zakljuka o predlogu za povrapreanje stanje koji je doneo organ nadlean za reavanjedrugom stepenu o glavnoj stvari.

lan 96.

Predlog za povraaj u preanje stanje ne zaustavlja postupka, ali organ o tom predlogu moe privremeno prekinpostupak dok zakljuak o predlogu ne postane konaan.


12/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Kad je povraaj u preanje stanje dozvoljen postupak se vraau ono stanje u kom se nalazio pre proputanja, a ponitavaju se svareenja i zakljuci koje je organ doneo u vezi sa proputanjem.

G l a v a VIII

ODRAVANjE REDA

lan 97.

Slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka duno je da sestara o odravanju reda u radu.

Slubeno lice je ovlaeno da opominje lica koja ometaju rad iodreuje mere potrebne za odravanje reda.

Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositioruje ili opasno orue.

lan 98.

Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vrenju radnjepostupka moe biti udaljeno. Lice koje uestvuje u radnji postupkamoe biti udaljeno tek poto je prethodno bilo opomenuto da e biti

udaljeno i poto su mu predoene pravne posledice takve mere.Udaljenje zbog ometanja rada izrie slubeno lice koje rukovodi

radnjom postupka.

lan 99.

Ako na osnovu odredbe lana 98. bude udaljena stranka kojanema punomonika, ili ako bude udaljen punomonik ijivlastodavac nije prisutan, slubeno lice koje rukovodi radnjompostupka pozvae lice koje se udaljava da postavi svogpunomonika. Ako pozvano lice to ne uini, slubeno lice moeodgoditi radnju na troak lica koje je odbilo da postavi svogpunomonika, a moe mu i samo postaviti punomonika, ako je topotrebno. Takav punomonik moe zastupati stranku samo u radnjipostupka sa koje je stranka udaljena.

lan 100.

Ko u radnji postupka tee narui red, moe se pored udaljenja,kazniti novanom kaznom do 100 KM.

Kazna iz stava 1. ovog lana ne iskljuuje druge oblikeodgovornosti.

Kaznom iz stava 1. ovog lana moe biti kanjeno i lice kojesvojim podneskom grubo povredi ugled organa ili slubenog lica.

lan 101.

Novanu kaznu zbog radnji predvienih u lanu 100. stav 1.izrie slubeno lice koje rukovodi radnjom postupka.

Protiv zakljuka o kazni moe se izjaviti posebna alba. albprotiv zakljuka ne odlae izvrenje kazne.

G l a v a IX

TROKOVI POSTUPKA

1. Trokovi organa i stranaka

lan 102.

Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupkao to su: putni trokovi slubenih lica, izdaci za svedoke, vetatumae, odnosno prevodioce, uviaj, oglase i sl., a koji su nassprovoenjem postupka, padaju po pravilu na teret onoga kojpostupak izazvao.

Kad lice koje uestvuje u postupku prouzrokuje svojkrivicom trokove pojedinih radnji u postupku, duno je dasnosi.

Kad je postupak koji je pokrenut po slubenoj dunookonan povoljno po stranku, trokove postupka snosi organ.

lan 103.

Svaka stranka snosi po pravilu, svoje trokove prouzrokovpostupkom, kao to su putni trokovi, izgubljena zarada, izdacitakse, pravno zastupanje, struno pomaganje i sl.

Kad u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotninteresima, stranka koja je izazvala postupak, a koji je po nepovoljno okonan, duna je da protivnoj stranci nadoknopravdane trokove. Ako je u takvom sluaju neka od strandelimino uspela sa svojim zahtevom, duna je da protivnoj stranadoknadi trokove srazmjerno delu zahteva u kome nije uspStranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnoj stranci trokov

postupku, duna je da joj te trokove nadoknadi.Trokovi za pravno zastupanje nadoknauju se samosluajevima kad je tako zastupanje bilo nuno i opravdano.

Zahtev za naknadu trokova po odredbama st. 2. i 3. ovlana mora biti stavljen na vreme, tako da organ moe o njeodluiti u reenju. U protivnom stranka gubi pravo na nakntrokova. Slubeno lice duno je da na to upozori stranku.

Svaka stranka snosi svoje trokove postupka koji je zavrporavnanjem, ako u poravnanju nije drukije odreeno.

Trokove stranke i drugog lica u postupku prouzrokovpostupkom pokrenutim po slubenoj dunosti, a koje stranodnosno drugo lice u postupku nije izazvalo svojim ponaanjsnosi organ.

lan 104.

Trokove postupka u vezi sa izvrenjem snosi izvrenik. Ase ovi trokovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih traiizvrenja.

lan 105.

Ako se postupak pokree po zahtevu stranke, a sa sigurnose moe predvideti da e izazavati posebne izdatke (u veziuviajem, vetaenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ mzakljukom odrediti da stranka unapred poloi potreban iznospokrie tih trokova. Ako stranka ne poloi taj iznos u odreenroku, organ moe odustati od izvoenja tih dokaza ili obustapostupak, osim ako produenje postupka zahteva javni interes.

lan 106.

U reenju kojim se postupak o glavnoj upravnoj stvzavrava, odreuje se ko snosi trokove postupka, njihov iznkome se i u kom roku imaju isplatiti.

U reenju se mora posebno navesti da li e onaj ko sntrokove morati da nadoknadi trokove drugoj stranci (lan 1032. i 3.).

Ako trokove postupka snosi vie lica trokovi e se izmnjih razdeliti na jednake delove, odnosno u odgovarajuoj srazm

Ako organ u reenju ne odlui o trokovima, navee da trokovima doneti poseban zakljuak.


13/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

lan 107.

Svedoci, vetaci, tumai, prevodioci i slubena lica imajupravo na naknadu trokova putovanja, izdataka izazvanih boravkomu mestu, a ako im zarada za to vreme ne pripada imaju pravo i nanaknadu izgubljene zarade. Pored naknade, vetaci, tumai iprevodioci imaju pravo i na nagradu.

Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, vetaci, tumai iprevodioci duni su da postave prilikom sasluanja, davanjamiljenja, tumaenja, odnosno prevoenja. U protivnom, gube topravo. Slubeno lice duno je da ih na to upozori.

Iznos naknada, odnosno nagrade odreuje zakljukom organ,odreujui ko je duan da ih plati i u kom roku. Protiv togzakljuka doputena je posebna alba.

2. Oslobaanje od plaanja trokova

lan 108.

Organ moe osloboditi stranku od plaanja trokova u celini ilidelimino, ako nae da ih ona ne moe podneti bez tete po nuno

izdravanje sebe i svoje porodice. Organ donosi zakljuak o tomepo predlogu stranke, po osnovu uverenja i ostalih dokaza o njenom

imovnom stanju koje izdaje nadleni organ.Oslobaanje od plaanja trokova odnosi se na oslobaanje od

taksa i drugih izdataka organa koji vodi postupak.Strani dravljani oslobodie se od plaanja trokova samo pod

uslovom uzajamnosti. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti,objanjenje daje republiki organ nadlean za poslove uprave.

lan 109.

Organ moe u toku postupka ukinuti zakljuak o oslobaanjuod plaanja trokova ako utvrdi da vie ne postoje razlozi zbogkojih je stranka bila osloboena od plaanja trokova.

lan 110.

Protiv zakljuka kojim se odbija zahtev stranke za oslobaanjeod plaanja trokova, kao i protiv zakljuka iz lana 109. strankamoe izjaviti posebnu albu.

DRUGI DEO

PRVOSTEPENI POSTUPAK

G l a v a X

POKRETANjE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

1. Pokretanje postupka

lan 111.

Postupak pokree nadleni organ po slubenoj dunostipovodom zahteva stranke.

lan 112.

Nadleni organ e pokrenuti postupak po slubenoj dunostikad to odreuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s

obzirom na postojee injenino stanje, treba pokrenuti posturadi zatite javnog interesa.

Pri pokretanju postupka po slubenoj dunosti nadleni oruzima u obzir i eventualne predstavke graana, organizacijorgana.

lan 113.

Postupak je pokrenut im organ izvri ma koju radnju rvoenja postupka.

Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema uslovapokretanje postupka, donee zakljuak o odbacivanju zahtstranke. Protiv tog zakljuka dozvoljena je posebna alba.

lan 114.

U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirstvari za pokretanje i voenje postupka potreban zahtev strannadleni organ moe pokrenuti i voditi postupak samo ako takzahtev postoji.

2. Spajanje upravnih stvari u jedan postupak

lan 115.

Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom slinom injeninom stanju i istom pravnom osnovu, i ako je orgu pogledu svih predmeta stvarno nadlean moe se pokrenuvoditi jedan postupak i onda kad je reo pravima i obavezama vstranaka.

Pod istim uslovima jedna ili vie stranaka mogu u jednpostupku ostvarivati i vie razliitih zahteva.

O voenju jednog postupka u sluajevima iz st. 1. i 2. organdoneti zakljuak. Protiv tog zakljuka se moe izjaviti posealba.

lan 116.

Organ moe javnim saoptenjem pokrenuti postupak preveem broju lica koja mu nisu poznata ili se ne mogu odreditkoja u postupku mogu imati poloaj stranke, ako je re o biistom zahtevu prema svima njima.

lan 117.

Kad se u smislu lana 115. ovog zakona vodi jedan postuili kad je postupak pokrenut javnim saoptenjem u smislu l116., svaka stranka istupa u postupku samostalno.

Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog lana preduzimodreene mjere prema strankama, mora se odrediti koja se odmera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama ku postupku zajedniki uestvuju sa istovetnim zahtevima ili zakonom nije drukije propisano.

3. Izmena zahteva

lan 118.

Nakon pokretanja postupka, stranka moe do donoeprvostepenog reenja proiriti zahtev ili umesto ranijeg zahtpostaviti drugi, bez obzira na to da li se proireni ili izmenjzahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se tazahtev zasniva na bitno istom injeninom stanju.

Ako organ ne dozvoli proirenje ili izmenu zahteva, donetome zakljuak. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba


14/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

4. Odustanak od zahteva

lan 119.

Stranka moe odustati od svog zahteva u toku celog postupka.Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka

odustane od tog zahteva, organ e doneti zakljuak kojim sepostupak obustavlja. O tome e biti obavetena protivna stranka,ako je ima.

Ako je dalje voenje postupka potrebno u javnom interesu ilikad to zahteva protivna stranka, organ e produiti voenjepostupka.

Kad je postupak pokrenut po slubenoj dunosti organ moeobustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogaobiti pokrenut po zahtevu stranke, postupak e se nastaviti akostranka to zahteva.

Protiv zakljuka kojim se postupak obustavlja doputena jeposebna alba.

lan 120.

Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili izjavom koju

daje na zapisnik organu koji vodi postupak. Stranka moe opozvatisvoj odustanak od zahteva, sve dok organ ne donese zakljuak oobustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci.

Pojedina radnja ili proputanje stranke moe se smatratiodustankom od zahteva samo kad je to zakonom odreeno.

Ako je stranka odustala od zahteva posle donoenjaprvostepenog reenja, a pre isteka roka za albu zakljukom oobustavljanju postupka ponitava se prvostepeno reenje ako jenjime zahtev stranke bio u celini ili delimino pozitivno reen. Ako

je stranka odustala od zahteva posle izjavljene albe, a pre nego tojoj je dostavljeno reenje doneseno povodom albe, zakljukom oobustavljanju postupka ponitava se prvostepeno reenje kojim jezahtev stranke bio usvojen bilo u celini ili delimino, ako je strankau celini ili delimino, odustala od svog zahteva.

lan 121.

Stranka koja je odustala od zahteva duna je da snosi trokovekoji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnimpropisima nije drukije odreeno.

5. Poravnanje

lan 122.

Ako u postupku uestvuju dve ili vie stranaka sa suprotnimzahtevima, slubeno lice nastojae u toku celog postupka da sestranke poravnaju, potpuno ili u pojedinim pitanjima.

Poravnanje mora biti uvek jasno i odreeno, i ne sme biti natetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa treih lica.

Slubeno lice mora na to paziti po slubenoj dunosti. Ako seutvrdi da bi poravnanje bilo na tetu javnog interesa, javnog moralaili pravnog interesa treih lica, organ koji vodi postupak neeprihvatiti da se zakljui poravnanje, i o tome e doneti zakljuak.

Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljueno kadstranke, posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik.Overen prepis zapisnika predae se strankama ako ga trae.

Poravnanje ima snagu izvrnog reenja donesenog u postupku(izvrna isprava).

Organ pred kojim je zakljueno poravnanje donee zakljuakkojim e postupak obustaviti u celini ili delimino.

Protiv zakljuka o obustavljanju, odnosno nastavljapostupka doputena je posebna alba.

G l a v a XI

POSTUPAK DO DONOENjA REENjA

A. OPTA NAELA

1. Zajednike odredbe

lan 123.

Pre donoenja reenja utvruju se sve odlune injenicokolnosti koje su od znaaja za donoenje reenja i strankaomoguuju da ostvare i zatite svoja prava i pravne interese.

injenice i okolnosti iz stava 1. ovog lana utvruju sskraenom postupku (lan 129.) ili u posebnom ispitnom postup(lan 130.).

lan 124.

Slubeno lice moe u toku postupka upotpunjavati injeni

stanje i izvoditi dokaze radi utvrivanja i onih

injenica kojpostupku nisu bile iznete ili nisu bile utvrene.

Slubeno lice odredie po slubenoj dunosti izvoenje svadokaza ako oceni da je to potrebno radi razreenja stvari.

Slubeno lice pribavie po slubenoj dunosti podatkeinjenicama o kojima se vodi slubena evidencija.

lan 125.

injenino stanje na kom zasniva zahtev stranka je dunaiznese tano, potpuno i odreeno.

Ako se radi o injenicama koje su optepoznate, strankaduna da za svoje navode predloi dokaze i da ih po mogunpodnese. Ako stranka tako ne postupi, slubeno lice pozvae jeto uini. Od stranke se nee traiti da podnese dokaze, koje br

lake moe pribaviti organ, niti da podnese javne isprave korgani nisu duni izdavati po lanu 160. ovog zakona.Ao stranka nije u naknadno odreenom roku predlo

odnosno podnela dokaze, organ e zakljukom odbaciti zahProtiv tog zakljuka doputena je posebna alba.

lan 126.

Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a moe je dapismeno.

Kad se radi o sloenoj upravnoj stvari ili kad su potreodreena struna objanjenja, slubeno lice moe naloiti strancpodnese pismenu izjavu, u ostavljenom roku. U takvom sluajstranka ima pravo da trai da joj se dopusti davanje pismene izja

Ako je stranci naloeno ili doputeno da podnese pism

izjavu, ne moe joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu dusmeno.

lan 127.

Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije uestvovalpostupku kao stranka, pa zahteva da uestvuje u postupku stranka, slubeno lice e ispitati njegovo pravo da bude strankatome e doneti zakljuak. Protiv zakljuka kojim se ne priznajepravo doputena je posebna alba.

lan 128.


15/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Slubeno lice je duno da upozori stranku na njena prava upostupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji iliproputanja u postupku.

2. Skraeni postupak

lan 129.

Organ moe po skraenom postupku reiti stvar:1) ako je stranka u svom zahtevu navela injenice ili podnela

dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi stanje stvari, ili ako se tostanje moe utvrditi na osnovu optepoznatih injenica ili injenicakoje su organu poznate;

2) ako se stanje stvari moe utvrditi na osnovu slubenihpodataka kojima organ raspolae, a nije potrebno posebnosasluanje stranke radi zatite njenih prava, odnosno pravnihinteresa;

3) ako je propisom predvieno da se upravna stvar moe reitina podlozi injenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili sedokazima samo posredno utvruju, pa su injenice ili okolnostiuinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizilazi da se zahtevustranke ima udovoljiti;

4) ako se radi o preduzimanju hitnih mera u javnom interesukoje se ne mogu odlagati, a injenice na kojima reenje treba dabude zasnovano su utvrene ili bar uinjene verovatnim.

3. Poseban ispitni postupak

lan 130.

Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radiutvrivanja injenica i okolnosti koje su znaajne za reavanjestvari ili radi davanja strankama mogunosti da ostvare i zatitesvoja prava i pravne interese.

Tok ispitnog postupka odreuje, prema okolnostima pojedinogsluaja slubeno lice, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugihpropisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi.

U granicama iz stava 1. i 2. ovog lana slubeno lice: odreujekoje radnje u postupku treba izvriti i izdaje nareenja za njihovoizvrenje, odreuje red kojim e se pojedine radnje izvriti i rokoveu kojima e se izvriti ako nisu propisani zakonom, odreujeusmenu raspravu i sasluanja, kao i sve to je potrebno za njihovoodravanje, odluuje koji e se dokazi izvesti, kojim dokaznimsredstvima, te o svim predlozima i izjavama.

Slubeno lice odluuje da l e se raspravljanje i dokazivanjevriti odvojeno o pojedinim pitanjima ili zajedno za sva pitanja.

lan 131.

Stranka ima pravo da uestvuje u ispitnom postupku, da dajepotrebne podatke i brani svoja prava i pravne interese.

Stranka ima pravo da iznosi injenice koje mogu biti od uticaja

na reenje stvari i da pobija tanost navoda koji se ne slau sanjenim navodima. Ona ima pravo da sve do donoenja reenjadopunjuje i objanjava svoje navode, a ako to ini posle odraneusmene rasprave, duna je da obrazloi zbog ega to nije uinila naraspravi.

Slubeno lice duno je da prui mogunost stranci da se izjasnio svim okolnostima i injenicama koje su iznesene u ispitnompostupku, o predlozima i predloenim dokazima, da uestvuju uizvoenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama,svedocima i vetacima preko slubenog lica, a sa njegovomedozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvoenjadokaza i da se o tome izjasni. Organ nee doneti reenje pre nego

to stranci prui mogunost da se izjasni o injenicamaokolnostima na kojima treba da se zasniva reenje, a o kojistranci nije bila data mogunost da se izjasni.

4. Prethodno pitanje

lan 132.

Ako organ naie na pitanje bez ijeg se reenja ne moe resama upravna stvar, a to pitanje ini samostalnu pravnu celinuije je reavanje nadlean sud ili neki drugi organ (prethodpitanje), on moe pod uslovima iz ovog zakona sam raspravitpitanje ili postupak prekinuti dok nadleni organ to pitanje ne rO prekidu postupka donosi se zakljuak, protiv kojeg je doputposebna alba.

Ako je organ koji vodi postupak sam reio prethodno pitanreenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvakojoj je to pitanje reeno.

U pitanju postojanja krivinog dela i krivine odgovornuinioca organ je vezan pravosnanom presudom suda kojomoptueni oglaava krivim.

lan 133.

Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno pitaodnosi na postojanje krivinog dela, na postojanje braka, utvrivanje oinstva i materinstva ili kad je to zakonom odreen

Kad se prethodno pitanje odnosi na krivino delo za kojegonjenje preduzima po slubenoj dunosti, a nema mogunostikrivino gonjenje, organ koji vodi postupak raspravie i to pitanj

lan 134.

Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postuporgan koji vodi ovaj postupak moe sam reiti prethodno pitakao sastavni deo te upravne stvari.

lan 135.

Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanjraspravljanje u smislu lana 134. a postupak za reavaprethodnog pitanja koji se moe voditi samo po slubenoj duno

jo nije pokrenut, traie da nadleni organ pokrene postupak o tpitanju.

U upravnoj stvari u kojoj se postupak za reavanje prethodnpitanja pokree povodom zahteva stranke, organ moe zakljuknaloiti jednoj od stranaka da u cilju reavanja prethodnog pitatrai od nadlenog organa pokretanje postupka, odreujui joj rokojem je duna da to uini, i da o podnesenom traenju podndokaz. Pri tom e organ koji vodi upravni postupak upozostranku na posledice proputanja. Rok za traenje pokretapostupka za reavanje prethodnog pitanja poinje tei od dana zakljuak postane konaan.

Ako stranka iz stava 2. ovog lana ne podnese u odreenroku dokaz da je od nadlenog organa traila pokretanje postupo prethodnom pitanju, smatrae se da je odustala od zahtevaorgan koji vodi upravni postupak obustavie postupak. Ako to nuinila protivna stranka, organ e nastaviti postupak i sraspraviti prethodno pitanje.

Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana doputena je posealba.

lan 136.


16/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

Postupak prekinut zbog reavanja prethodnog pitanja prednadlenim organom nastavie se kad se konano odlui o tompitanju.

5. Usmena rasprava

lan 137.

Slubeno lice odreuje, po svojoj inicijativi ili po predlogustranke, usmenu raspravu u svakom sluaju kad je to korisno zarazreenje stvari, a mora je odrediti:

1) u upravnim stvarima u kojima uestvuju dve ili viestranaka sa suprotnim interesima ili

2) kad se treba izvriti uviaj ili sasluanje svedoka ili vetaka.

lan 138.

Usmena rasprava je javna.Slubeno lice moe iskljuiti javnost za celu usmenu raspravu

ili samo za jedan deo po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke,odnosno zainteresovanog lica:

1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene

rasprave;3) ako treba da se raspravlja o odnosima u porodici;4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju

slubenu, poslovnu, profesionalnu, naunu ili umetniku tajnu.O iskljuenju javnosti donosi se zakljuak koji mora biti

obrazloen i javno objavljen.

lan 139.

Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihovezastupnike, punomonike, predstavnike i strune pomagae.

Slubeno lice moe dopustiti da usmenoj raspravi sa koje jejavnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica i nauniradnici ako je to od interesa za njihovu slubu, odnosno nauni rad.Slubeno lice e upozoriti ta lica da su duna da uvaju kao tajnu

ono to na raspravi saznaju.

lan 140.

Organ je duan da preduzme sve to je potrebno da se usmenarasprava obavi bez odugovlaenja i po mogunosti bez prekidanja iodlaganja.

Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostavitidovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da dou na vreme ibez vanrednih trokova. Pozvanim licima ostavie se, najmanjeosam dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave.

lan 141.

Kad je za raspravljanje na usmenoj raspravi potrebno

upoznavanje sa planovima, spisima ili drugim predmetima, istetreba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odreivanjemrasprave, a u pozivu za raspravu oznaiti vreme i mesto kad i gde seoni mogu razgledati.

lan 142.

Organ je duan da javno objavi odreivanje usmene raspravekad postoji opasnost da se pojedinani pozivi nee moi na vremedostaviti, kad postoji verovatnoa da ima zainteresovanih lica kojase jo nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalau drugi razlozi.

Javna objava usmene rasprave treba da sadri sve podatke kmoraju biti navedeni u pojedinanom pozivu, kao i poziv daraspravu doe svako ko smatra da se upravna stvar tie njegopravnih interesa. Ta se objava saoptava na nain propisan u l63. ovog zakona.

lan 143.

Usmena rasprava odrae se, po pravilu u seditu organa kvodi postupak. Ako je potreban uviaj u mestu izvan sedorgana, usmena rasprava se moe odrati na mestu uviaja. Ormoe odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebradi smanjenja trokova i zbog potpunijeg, breg ili jednostavniraspravljanja upravne stvari.

lan 144.

Slubeno lice je duno da na poetku usmene rasprave utvkoja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih da provda li su im pozivi uredno dostavljeni.

Ako neka od stranaka koja jo nije sasluana nije dola raspravu, a nije utvreno da joj je poziv uredno dostavljslubeno lice odloie raspravu, osim ako je usmena rasprava

vreme javno objavljena.Ako na raspravu ne doe stranka po ijem je zahtjevu postupokrenut, iako je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvarmoe pretpostaviti da je odustala od zahteva, organ e obustapostupak. Protiv tog zakljuka doputena je posebna alba. Akone moe pretpostaviti da je stranka odustala od zahteva ili ako bpostupak u javnom interesu morao nastaviti po slubenoj dunoslubeno lice e, prema okolnostima sluaja, sprovesti raspravu tog lica, ili e je odloiti.

Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdizostane iako je uredno pozvana, slubeno lice moe sprovraspravu i bez nje, a moe na njen troak i odloiti usmraspravu, ako je to potrebno radi pravilnog reenja upravne stvar

lan 145.

Ako prisutna stranka i pored upozorenja na posledice, ne stu toku rasprave primedbu na radnje koje se na rasprpreduzimaju, smatrae se da nema primedbi. Ako ta stranka kasstavi primedbu na radnje preduzete na raspravi, organ e ceniti primedbu, ako ona moe imati uticaja na reavanje stvari, i ako ndata posle rasprave s ciljem odugovlaenja postupka.

Ako strankakoja je pozvana javnim saoptenjem nije dolaraspravu, a primedbe na radnje preduzete na raspravi stavi porasprave, ove e se primedbe uzeti u obzir pod uslovim iz stavaovog lana.

lan 146.

Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrdti ono to

predmet ispitnog postupka.Ako se predmet nemoe raspraviti na jadnoj raspravi,slube

lice e prekinuti raspravu i zakazati to pre njen nastavak. Zanastavak slubeno lice e preduzeti sve mere koje su propisaneodreivanje rasprave, a prisutnim licima moe usmeno saoptitmere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavrasprave slubeno lice iznee u glavnim crtama tok dotadarasprave.

Za izvoenje pismenih dokaza koji su naknadno podnesenimora se ponovo odreivati rasprava, ali e se stranci dmogunost da se o tim dokazima izjasni.


17/31


_________________________________________________________________________________________________Izmjene i dopune:

B. DOKAZIVANjE

1. Opte odredbe

lan 147.

injenice na podlozi kojih se donosi reenje (odluneinjenice) utvruju se dokazima.

Kao dokazno sredstvo upotrebie se sve to je podesno zautvrivanje stanja stvari i to odgovara pojedinom sluaju, kao tosu isprave, odnosno mikrofilmska kopija ili reprodukcija te kopije,iskazi svjedoka, izjave stranke, nalazi i miljenje vetaka, uviaji idr.

lan 148.

O tome da li neku injenicu treba utvrivati ili ne, odluujeslubeno lice, prema tome da li ta injenica moe imati uticaja nareavanjee upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode poto seutvrdi ta je u pogledu injenica sporno ili ta treba dokazivati.

Ne treba dokazivati injenice koje su optepoznate.Ne treba dokazivati ni injenice ije postojanje zakon

pretpostavlja, ali je doputeno dokazivanje nepostojanja tihinjenica, ako zakonom nije druk

ije odre

eno.

lan 149.

Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupakneizvodljivo, povezano snesrazmernim trokovima ili velikimgubitkom vremena, dokazivanje se moe izvoditi pred zamoljenimorganom.

lan 150.

Kad je propisom predvieno da se stvar moe reitina podloziinjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrene ili se dokazimasamo posredno utvruju (injenice i okolnosti koje su uinjeneverovatnim), izvoenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe

ovog zakona o izvoenju dokaza.

lan 151.

Ako organu koji reava u upravnoj stvari nije poznato pravokoje vai u stranoj dravi, moe se o tome obavestiti kodrepublikog organa uprave.

Organ koji reava u upravnoj stvari moe od stranke zatraitida podnesene javnu ispravu koju je izdao nadleni inostrani organkojom se potvruje koje pravo vai u toj dravi. Doputeno jesuprotno dokaziovanje od onog to je sadrano u toj ispravi, akomeunarodnim ugovorom nije drukije predvieno.

2. Isprave

lan 152.

Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, odnosnopreduzee, ustanova ili organizacija na osnovu javnog ovlaenja(javna isprava), dokazuje ono to se u njoj potvruje. Ta ispravamoe biti prilagoena elektronskoj obradi podataka.

U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave,odnosno reprodukcija te kopije izjednaava se sa ispravom iz stava1. ovog lana ako je tu mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukcijute kopije, izdao organ, preduzee, ustanova ili organizacija uvrenju javnih ovlaenja.

Doputeno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1. ovog linjenice neistinito potvrene ili da su te isprave neistinsastavljene.

Doputeno je dokazivati da mikrofilmska kopija, odnoreprodukcija te kopije nije verna originalu.

lan 153.

Ako je na ispravi neto precrtano, ostrugano, izbrisanoumetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaslubeno lice e oceniti prema svim okolnostima da li je time kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprizgubila dokaznu vrednost za reavanje u upravnoj stvari.

lan 154.

Isprave koje slue kao dokaz podnose stranke ili ih pribavorgan. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj koisprave ili u reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a mopodneti i u obinom prepisu. Kad stranka podnese ispravuoverenom prepisu slubeno lice moe traiti da stranka pokoriginalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obinom prep

slubeno licee utvrditi da li je taj prepis veran originaMikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je iz

organ, preduzee, ustanova ili organizacija u vrenju javovlaenja ima dokaznu vrednost javne isprave, iz lana 152. s1. ovog zakona.

Ako je organ koji je za to bio nadlean neke injeniceokolnosti veutvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (kao likarta, izvod iz matine knjige roenih i dr.), organ koji vpostupak uzee te injenice i okolnosti kao dokazane. Kad jpitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoa da su sinjenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebpropisa treba utvrivati, slubeno lice e traiti da stranka podndokaze o tim injenicama i okolnostima, ili e ih organ spribaviti.

lan 155.

Slubeno lice moe naloiti stranci da podnese ispravu na kse poziva, ako raspolae istom ili je moe pribaviti.

Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona ndobrovoljno da je podnese ili pokae, slubeno lice e pozvatstranku da podnese ili pokae ispravu na raspravi, da bi se drustranke o njoj mogle izjasniti.

Ako stranka kojoj je naloeno da podnese, odnosno pokispravu ne postupi po pozivu, organ e ceniti, s obzirom na okolnosti sluaja, od kakvog je to uticaja za reavanje upravstvari. U takvom sluaju organ moe toj stranci izrei novkaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 100 KM, akaznu moe ponovo izrei u istom iznosu, odnosno sve dok stra

ne pristane da podnese, odnosno pokae ispravu. Protiv zakljukojim je izreena novana kazna stranka moe izjaviti posebalbu, koja ne zadrava izvrenje tog zakljuka.

lan 156.

Ako se isprava

Documents

Zakon o Opstem Upravnom Postupku Rep Srpske