Z A K O NO PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA

Deo prviI. UVODNE ODREDBE

Predmet ure enja

lan 1.Ovim zakonom ure uju se uslovi i na in za bezbednu plovidbu na unutrašnjim

vodama Republike Srbije, vodni putevi i plovidba, plovila i njihova sposobnost zaplovidbu, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa, nadzor i druga pitanja kojase odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.

Primena zakona

lan 2.Odredbe ovog zakona primenjuju se na me unarodnim, me udržavnim i

državnim vodnim putevima Republike Srbije, kao i na drugim unutrašnjim vodama.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratna plovila, kada je to ovimzakonom propisano.

lan 3.Na odnose koji nisu ure eni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti

na osnovu ovog zakona, primenjuju se obi aji u unutrašnjoj plovidbi.

Zna enje pojmova

lan 4.Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju slede e zna enje:

1) boksaža je vrsta lu ke usluge kojom se obavlja manevrisanje plovilima uluci;

2) bo ni sastav je sastav plovila koja su vrsto povezana bok uz bok, osimamaca, od kojih nijedno nije postavljeno ispred plovila koje pokre e sastav;

3) brod je brod unutrašnje plovidbe i re no-morski brod, osim ratnog broda;

4) brod bez sopstvenog pogona je brod koji nema sopstveni mašinski ure ajza pogon, kao i brod iji se mašinski ure aj koristi za premeštanje u luci ili mestimaukrcavanja ili iskrcavanja, ili da bi se pove ale njegove manevarske sposobnosti zavreme potiskivanja ili tegljenja;

5) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji može da postignebrzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu;

6) brod sa sopstvenim pogonom je brod koji ima sopstveni mašinski ure ajza pogon;

7) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili sli nog postupkagradnje do momenta upisa u upisnik brodova;

- 2 -

8) brod unutrašnje plovidbe je brod registrovan za plovidbu na unutrašnjimvodama, ija dužina trupa iznosi najmanje 20 m ili iji je proizvod dužine, širine imaksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m³, kao i teglja i potiskiva ,bez obzira na njihovu dužinu i zapreminu;

9) brodar je vlasnik plovila, zakupac ili menadžer koji je kao držalac plovila,nosilac plovidbene odgovornosti;

10) vatrogasno spasila ko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno zagašenje požara i ostale tehni ko-tehnološke intervencije i spasila ke aktivnosti navodi;

11) vlasnik plovila je fizi ko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedanod upisnika;

12) vodni put je deo unutrašnjih voda na kome se obavlja plovidba,kategorisan i otvoren za plovidbu;

13) gliser je vrsta amca koji pomo u sopstvenog pogonskog ure aja glisirapo površini vode;

14) doma e plovilo je plovilo koje ima srpsku državnu pripadnost i koje jeupisano u jedan od doma ih upisnika;

15) državni vodni put je vodni put na kome važi državni režim plovidbe nakome je bez posebnog odobrenja dozvoljena plovidba samo plovilima pod zastavomRepublike Srbije;

16) elektronske plovidbene karte su baze podataka, standardizovane upogledu sadržine, strukture i formata, koje se daju na upotrebu putem Inland ECDISopreme;

17) zimovnik je izgra eni ili prirodni vodni prostor na vodnom putu koji jeure en i osposobljen tako da predstavlja sigurno sklonište za plovila od ošte enjaledom, visokog vodostaja ili ostalih vremenskih nepogoda;

18) Inland ECDIS je elektronski prikaz plovidbenih karata i informacionisistem za unutrašnju plovidbu koji prikazuje odabrane informacije iz Sistemaelektronskih plovidbenih karata za unutrašnju plovidbu (Inland SENC), i po izboruinformacije prikupljene drugim plovidbenim senzorima;

19) javno plovilo je plovilo koje upotrebljava državni organ, a koje nije ratnoplovilo i koje služi isklju ivo u neprivredne svrhe;

20) jahta je plovilo koje služi za rekreaciju, sport i razonodu, koje može da sekoristi za li ne potrebe ili za privrednu delatnost;

21) ledolomac je brod registrovan i opremljen za razbijanje leda;

22) luka je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor saobjektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zaštitu plovila, kao i ukrcavanje iiskrcavanje putnika i robe u kojoj se obavljaju delatnosti koje su s robom ili plovilom uneposrednoj ekonomskoj, saobra ajnoj ili tehnološkoj vezi;

23) lu ka akvatorija je deo vodnog puta u sastavu lu kog podru ja, po prirodiprostor neposredno vezan uz obalu, izdvojena sidrišta i sli no;

24) lu ke usluge su usluge komercijalne prirode koje se obavljaju u lukama,odnosno pristaništima uz naknadu prema lu kim tarifama;

25) lu ki korisnik je lice koje koristi jednu ili više lu kih usluga;

26) lu ki operater je fizi ko ili pravno lice koje obavlja jednu ili više lu kihdelatnosti;

- 3 -

27) lu ko podru je je podru je luke ili pristaništa koje se koristi za obavljanjelu ke delatnosti, kojim upravlja Agencija za upravljanje lukama i na kojem važiposeban režim kontrole dolaska i odlaska plovila, kao i ulaska i izlaska vozila i lica;

28) marina je pristanište za posebne namene na vodnom putu namenjeno zaprihvat, uvanje i opremu plovila koja služe za rekreaciju, sport i razonodu;

29) me udržavni vodni put je vodni put na kome važi me udržavni režimplovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovila pod zastavom Republike Srbije igrani ne države na tom vodnom putu;

30) me unarodni vodni put je vodni put na kome važi me unarodni režimplovidbe na kome je dozvoljena plovidba plovilima svih zastava;

31) premor je stanje lana posade nastalo kao rezultat nedostatka odmora ilibolesti i ogleda se u odstupanju od normalnog ponašanja i brzine reagovanja;

32) plove e telo je splav ili druga konstrukcija, objekat ili spojena strukturasposobna za plovidbu, koja nije brod, tehni ki plovni objekat, amac ili plutaju iobjekat;

33) plovidbena nezgoda je vanredni doga aj na unutrašnjim vodama nastaou plovidbi ili iskoriš avanju plovila, vodnog puta ili objekta na njemu pri kojem jedošlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zaga ivanja životnesredine;

34) plovni put je deo vodnog puta propisane dubine, širine i drugih tehni kihkarakteristika, koji je ure en, obeležen i bezbedan za plovidbu;

35) plovilo je brod, tehni ki plovni objekat, jahta, amac, plove e telo,plutaju i objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen zaplovidbu i koji u estvuje u plovidbi;

36) plovilo Evropske unije je plovilo koje ima državnu pripadnost jedne oddržava lanica Evropske unije i namenu prema propisima države u kojoj jeregistrovano;

37) plovilo koje obavlja ribolov je plovilo koje je namenjeno za ribolov uzpomo mreže, uzica, ribarske ko e ili drugih ribolovnih sprava koje ograni avajusposobnost manevrisanja, osim plovila koje je namenjeno za ribolov vu enjem udiceili drugim ribolovnim spravama koje ne ograni avaju sposobnost manevrisanja;

38) plutaju i objekat je plovilo bez sopstvenog pogona koje po pravilu nijepredvi eno za premeštanje niti za obavljanje posebnih radova na unutrašnjimvodama (kupatilo, hangar, vodenica, ribarska tikvara, ku a za odmor, ponton,pontonski most, stambena la a, ugostiteljski objekat, splav ku ica, plutaju aradionica i sli no);

39) postoje i brod je brod koji nije u gradnji;

40) potiskivani sastav je vrsto povezani sastav plovila, osim amaca, odkojih je najmanje jedan postavljen ispred potiskiva a;

41) potisnica je teretni brod bez sopstvenog pogona i bez sopstvenogkormilarskog ure aja;

42) potisnica pomorskog broda je potisnica konstruisana da se nosi napomorskim brodovima i da plovi na vodnim putevima;

43) priznato klasifikaciono društvo je klasifikaciono društvo koje je priznato uskladu sa posebnim propisom;

44) prijemna stanica je plovilo ili postrojenje na kopnu odre eno od stranenadležnog organa za prijem štetnih predmeta ili materija koje nastaju na plovilu;

- 4 -

45) pristanište je vodni i sa vodom neposredno povezani kopneni prostor saobjektima namenjenim za pristajanje, sidrenje i zaštitu plovila, kao i ukrcavanje iiskrcavanje putnika i robe;

46) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mla e od jedne godine, licazaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice;

47) putni ki brod je brod registrovan za prevoz više od 12 putnika;

48) rasprema je privremeno povla enje broda, odnosno tehni kog plovnogobjekta iz upotrebe i njihov smeštaj na odre enom delu vodnog puta;

49) ratno plovilo je plovilo koje je pod komandom oružanih snaga, a ija jeposada vojna;

50) Re ni informacioni servisi (RIS) su usaglašene informacione uslugenamenjene kao podrška upravljanju plovidbom na vodnim putevima uklju uju i, akoje to opravdano, vezu sa drugim vidovima saobra aja;

51) re no-morski brod je brod naro ite konstrukcije iji su gaz i drugakonstrukciona svojstva takva da može ploviti u delu plovidbe na moru, kao i pounutrašnjim vodama;

52) sastav je tegljeni, potiskivani ili bo ni sastav;

53) sanitetsko plovilo je plovilo registrovano i opremljeno za zbrinjavanjepovre enih i obolelih;

54) Servis za upravljanje brodskim saobra ajem (VTS) je standard usvojenod strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu i koji predstavlja servisza pružanje usluga u cilju unapre enja bezbednosti i efikasnosti brodskogsaobra aja i zaštite životne sredine, osposobljen za uspostavljanje komunikacije sa

esnicima u saobra aju i da odgovori potrebama saobra aja u podru ju obavezneprimene VTS;

55) sidrište je opremljeni i obeleženi deo vodnog puta na kojem se moževršiti bezbedno sidrenje i manevrisanje plovila;

56) skela je plovilo namenjeno za prevoz lica, robe i životinja sa jedne nadrugu obalu unutrašnjih voda;

57) skelski prelaz je deo unutrašnjih voda sa izgra enim i ure enim prilaznimputevima, opremljen za bezbedno pristajanje skele, ukrcavanje i iskrcavanje lica,stvari i životinja koje se prevoze skelom;

58) sklonište je prirodni deo vodnog prostora na vodnom putu, koji služi zanužni smeštaj plovila radi zaštite od meteoroloških i hidroloških nepogoda;

59) skuter je vrsta amca koji koristi sopstveni pogonski ure aj, koji se koristiza skijanje na vodi ili izvo enje figura (vodeni skuter, džet bicikl, džet ski i sli no);

60) stanje opijenosti je stanje lana posade kod kojeg je lekarskim pregledomi drugim metodama i aparatima, analizom krvi i/ili urina utvr eno prisustvo alkohola uorganizmu više od 0,5 g/kg merenjem koli ine alkohola u litru izdahnutog vazduha,kao i kod kojeg je lekarskim pregledom, upotrebom odgovaraju ih sredstava iliure aja, ili analizom krvi i/ili urina utvr eno prisustvo u organizmu opojnih droga ilidrugih materija koje menjaju stanje svesti;

61) strano plovilo je plovilo koje ima stranu državnu pripadnost i namenuprema propisima države u kojoj je registrovano;

62) tanker je brod registrovan za prevoz tereta u te nom stanju;

- 5 -

63) teglja , odnosno potiskiva je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanjedrugih plovila;

64) tegljeni sastav je sastav od jednog ili više plovila, osim amaca, koje teglijedan ili više teglja a;

65) tegljenica je teretni brod bez sopstvenog pogona koji ima sopstvenikormilarski ure aj;

66) teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta;

67) tehni ki plovni objekat je objekat opremljen mehani kim ure ajem zaobavljanje tehni kih radova na unutrašnjim vodama sa sopstvenim pogonskimmašinskim ure ajem ili bez njega (plove a naprava, bager, mehani ki pobija pilona,elevator, dizalica, plove a kosa ica, platforma i sli no);

68) trgova ka mornarica obuhvata brodove i druga plovila, osim ratnihplovila;

69) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teško dizel-ulje, mazivo-ulje iživotinjska, biljna ulja i masti, bez obzira na to da li se prevozi plovilom kao teret ilikao gorivo za pogon plovila;

70) unutrašnje vode su reke, kanali i jezera na teritoriji Republike Srbije;

71) unutrašnja plovidba je plovidba koja se obavlja na vodnom putu;

72) amac je plovilo, osim teglja a i potiskiva a, bez obzira na njegovudužinu i zapreminu, registrovano za plovidbu na unutrašnjim vodama, ija dužinatrupa iznosi manje od 20 m i iji je proizvod dužine, širine i maksimalnog gaza manjiod zapremine od 100 m³, a koje prevozi najviše 12 lica;

73) štetni predmeti i materije su otpad koji nastaje na plovilu, uklju uju iotpad koji nastaje od rada plovila, otpad od tereta, preostali teret i ostatke tereta.

Deo drugiI. BEZBEDNOST PLOVIDBE

lan 5.Bezbednost plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehni ka pravila i mere

koje moraju ispunjavati plovila i posada, vodni putevi, luke i pristaništa kojima seobezbe uje bezbedna plovidba.

lan 6.Poslovi bezbednosti plovidbe su upravni, inspekcijski, tehni ki i drugi stru ni

poslovi odre eni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, kojimase obezbe uje bezbednost plovidbe.

lan 7.Poslovi iz lana 6. ovog zakona u nadležnosti su ministarstva nadležnog za

poslove saobra aja (u daljem tekstu: ministarstvo), lu ke kapetanije, Uprave zautvr ivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Direkcije za vodne puteve, Agencije zaupravljanje lukama, ovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnihputeva i ovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva nateritoriji autonomne pokrajine.

- 6 -

Inspekcijske poslove na državnim vodnim putevima na teritoriji autonomnepokrajine vrše inspektori bezbednosti plovidbe autonomne pokrajine, kao povereneposlove.

Poslovi tehni kog održavanja državnih vodnih puteva u nadležnosti suovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva.

Poslovi tehni kog održavanja državnih vodnih puteva koji se nalaze nateritoriji autonomne pokrajine u nadležnosti su ovlaš enog pravnog lica za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.

Ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva izstava 3. ovog lana mora da ispunjava tehni ke, kadrovske i druge uslove.

Bliže uslove koje mora da ispunjava ovlaš eno pravno lice za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva iz stava 3. ovog lana propisuje ministarnadležan za poslove saobra aja (u daljem tekstu: ministar).

II. STRATEGIJA I PLANOVI RAZVOJA VODNOG SAOBRA AJA

lan 8.Razvoj vodnog saobra aja, kao i luke i pristaništa od interesa su za

Republiku Srbiju i uživaju njenu posebnu zaštitu.

Dugoro ni razvoj vodnog saobra aja ure uje se Strategijom razvoja vodnogsaobra aja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) koja se donosi na period od10 godina, a koja se u izuzetnim slu ajevima može dopunjavati kada se za to ukaženaro ita potreba.

Vlada donosi Strategiju.

lan 9.U skladu sa Strategijom donose se kratkoro ni, srednjoro ni i dugoro ni

planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristaništa, kao i planirani iznositroškova i predlozi na ina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnihputeva i luka otvorenih za javni saobra aj.

Planovi iz stava 1. ovog lana uskla uju se sa planovima upravljanja vodnimrežimom.

lan 10.Planove koji se odnose na razvoj me unarodnih i me udržavnih vodnih

puteva donosi Direkcija za vodne puteve uz saglasnost ministarstva, na osnovu kojihnjihovo tehni ko održavanje, unapre enje i transportno-tehnološku modernizaciju vršiDirekcija za vodne puteve.

Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva donosi ministarstvo,na osnovu kojih njihovo tehni ko održavanje, unapre enje i transportno-tehnološkumodernizaciju vrši ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnihputeva.

Planove koji se odnose na razvoj državnih vodnih puteva koji se nalaze nateritoriji autonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine, uzsaglasnost ministarstva na osnovu kojih njihovo tehni ko održavanje, unapre enje itransportno-tehnološku modernizaciju vrši ovlaš eno pravno lice za tehni koodržavanje tih državnih vodnih puteva.

- 7 -

III. VODNI PUTEVI

1. Vodni putevi

Kategorizacija vodnih puteva

lan 11.Vodni putevi moraju da ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu propisane

ovim zakonom.

Me unarodne i me udržavne vodne puteve odre uje Vlada.

Kategorizacija me unarodnih, me udržavnih i državnih vodnih puteva vrši sena osnovu tehni kih i eksploatacionih karakteristika utvr enih me unarodnimugovorom.

Kategorizaciju me unarodnih i me udržavnih vodnih puteva utvr uje Vlada.

Kategorizaciju državnih vodnih puteva utvr uje ministar.

Tehni ko održavanje vodnih puteva

lan 12.Zabranjeno je ugrožavanje plovnog puta na bilo koji na in.

Vodni putevi moraju se ure ivati, na njima se mora održavati plovnost ipostavljati objekti bezbednosti plovidbe i obezbediti uslovi za bezbednu plovidbu uskladu sa utvr enom kategorijom vodnog puta.

Bezbednost plovidbe i plovnost vodnih puteva prema utvr enoj kategorijiobezbe uje se tehni kim održavanjem.

lan 13.Tehni ko održavanje vodnih puteva obuhvata planiranje i izvršenje poslova:

hidrografskog merenja, hidrotehni kih radova, obeležavanja vodnih puteva, kao ipostavljanje, održavanje i obezbe enje pravilnog funkcionisanja objekatabezbednosti plovidbe.

Tehni ko održavanje vodnih puteva obuhvata i:

1) održavanje propisanih tehni kih karakteristika plovnog puta;

2) uklanjanje sa plovnog puta plutaju ih i potonulih predmeta kojiugrožavaju bezbednost plovidbe;

3) interventno održavanje plovnog puta po nalogu inspektora bezbednostiplovidbe.

Tehni ko održavanje podrazumeva i održavanje objekata, ure aja i drugihelemenata koji služe za Re ne informacione servise (RIS).

Tehni ko održavanje me unarodnih, me udržavnih i državnih vodnih puteva,vrši se u skladu sa godišnjim Programom tehni kog održavanja.

Godišnji program tehni kog održavanja me unarodnih, me udržavnih idržavnih vodnih puteva donosi Vlada na predlog Direkcije za vodne puteve.

Tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajinevrši se u skladu sa godišnjim Programom tehni kog održavanja.

- 8 -

Godišnji program tehni kog održavanja državnih vodnih puteva na teritorijiautonomne pokrajine donosi nadležni organ autonomne pokrajine.

Na in tehni kog održavanja me unarodnih, me udržavnih i državnih vodnihputeva propisuje ministar, a državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajinepropisuje nadležni organ autonomne pokrajine.

lan 14.Tehni ko održavanje me unarodnih i me udržavnih vodnih puteva, u skladu

sa utvr enom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima unadležnosti je Direkcije za vodne puteve.

Tehni ko održavanje državnih vodnih puteva u skladu sa utvr enomkategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbe na njima u nadležnosti jeovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva.

Tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajineu skladu sa utvr enom kategorijom vodnog puta, kao i objekti bezbednosti plovidbena njima u nadležnosti je ovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje tih vodnihputeva.

lan 15.Tehni ko održavanje me unarodnih, me udržavnih i državnih vodnih puteva

finansira se iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajinefinansira se iz budžeta autonomne pokrajine i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Direkcija za vodne puteve

lan 16.Direkcija za vodne puteve (u daljem tekstu: Direkcija) je posebna

organizacija, u ijoj nadležnosti je obavljanje stru nih poslova i poslova državneuprave koji se odnose na me unarodne i me udržavne vodne puteve.

Direkcija ima svojstvo pravnog lica.

Sedište Direkcije je u Beogradu.

lan 17.Direkcija obavlja stru ne poslove koji se odnose na:

1) tehni ko održavanje i razvoj vodnih puteva iz lana 16. stav 1. ovogzakona i objekte bezbednosti plovidbe na njima;

2) pra enje, analizu i obaveštavanje o stanju plovnosti vodnih puteva izlana 16. stav 1. ovog zakona;

3) izradu tehni ke dokumentacije iz oblasti vodnih puteva iz lana 16. stav1. ovog zakona;

4) uspostavljanje, održavanje i razvoj Re nih informacionih servisa (RIS);

5) održavanje i obeležavanje zimovnika otvorenih za zimovanje stranih idoma ih brodova i sidrišta na vodnim putevima iz lana 16. stav 1. ovog zakona;

6) donosi sigurnosni plan iz lana 200. ovog zakona;

7) druge poslove odre ene zakonom.

- 9 -

U okviru svoje nadležnosti Direkcija obavlja slede e upravne poslove:

1) daje uslove i saglasnosti iz lana 37. st. 1. i 4. i mišljenja iz lana 57. stav3. ovog zakona;

2) daje saglasnost na postavljanje plovila na vodnim putevima iz lana 16.stav 1. ovog zakona;

3) vodi evidenciju izdatih akata iz stava 2. ta . 1) i 2) ovog lana.

Izdavanje akata iz ta . 1) i 2) ovog stava vrši se u upravnom postupku.

Drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija jeministarstvo.

Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo.

lan 18.Direkcija može obavljati stru ne poslove vezane za izradu projektne

dokumentacije, obeležavanje prepreka i objekata na vodnom putu, izvo enjehidrotehni kih snimanja i hidrotehni kih radova na vodnim putevima za komercijalnepotrebe korisnika.

Za obavljanje stru nih poslova iz stava 1. ovog lana pla a se naknada.

Naknadu pla aju korisnici iz stava 1. ovog lana.

Visinu naknade odre uje Direkcija uz saglasnost ministarstva.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana prihod su budžetaRepublike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 17. stav 1. ovog zakonai u druge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ure uje budžet Republike Srbije.

Objekti bezbednosti plovidbe

lan 19.Objekti bezbednosti plovidbe na vodnim putevima prema nameni su:

1) objekti za tehni ko poboljšanje uslova plovidbe: brodske prevodnice,brane, zimovnici, sidrišta, naperi, obaloutvrde, paralelne gra evine, pregrade,usmeravaju e gra evine i drugi objekti koji su u funkciji plovidbe;

2) objekti za obeležavanje i signalizaciju: plovni i obalni signali i oznake,Re ni informacioni servisi (RIS), Servis za upravljanje brodskim saobra ajem (VTS),opti ki, zvu ni, elektri ni, elektronski, radio-komunikacioni, navigacioni i drugi ure ajiza bezbednost plovidbe.

Direkcija je dužna da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe name unarodnim i me udržavnim vodnim putevima.

Ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva dužnoje da vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnim putevima, aovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritorijiautonomne pokrajine evidenciju objekata bezbednosti plovidbe na tim vodnimputevima.

lan 20.Direkcija ima pravo službenosti za postavljanje objekata bezbednosti plovidbe

na obalama me unarodnih i me udržavnih vodnih puteva.

Pravo službenosti iz stava 1. ovog lana sastoji se u:

- 10 -

1) pravu prolaza preko obale i zemljišta uz vodne puteve iz stava 1. ovoglana, službenih lica Direkcije radi postavljanja ili održavanja objekata bezbednosti

plovidbe;

2) pravu koriš enja obale i zemljišta uz vodne puteve iz stava 1. ovog lana,u širini od pet metara od ureza vode pri visokom plovidbenom nivou radi vršenjaradova na tehni kom održavanju vodnih puteva;

3) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljišta uz vodneputeve iz stava 1. ovog lana, da gazduju šumama na obalama vodnih puteva takoda se ne pravi smetnja plovidbi i održavanju i pravilnom funkcionisanju objekatabezbednosti plovidbe;

4) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljišta uz vodneputeve iz stava 1. ovog lana, da dozvoli Direkciji da ukloni rastinje koje ometapostavljanje ili pravilno funkcionisanje objekata bezbednosti plovidbe;

5) obavezi sopstvenika, odnosno korisnika obale i zemljišta uz vodneputeve iz stava 1. ovog lana, da dopusti Direkciji da na njegovom zemljištuprivremeno smesti objekte bezbednosti plovidbe uklonjene sa vodnog puta zbognastanka neposredne opasnosti od leda, poplave ili neke druge prirodne nepogode ida te objekte po potrebi transportuje preko tog zemljišta.

Koriš enje obale i zemljišta iz stava 2. ta . 1) i 2) ovog lana Direkcija vrši poprethodno pribavljenom mišljenju subjekta koji upravlja vodnim zemljištem u skladusa zakonom kojim se ure uju vode.

Ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva imapravo službenosti iz stava 2. ovog lana na obalama i zemljištu uz državne vodneputeve, a ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva nateritoriji autonomne pokrajine na obalama i zemljištu uz državne vodne puteve nateritoriji autonomne pokrajine.

Zimovnici, sidrišta i skloništa

lan 21.Zimovnici se formiraju na vodnom putu ili u lukama otvorenim za javni

saobra aj.

Zimovnici moraju ispunjavati uslove za bezbedan boravak plovila u njima.

Zimovnik mogu koristiti sva plovila pod jednakim uslovima.

lan 22.Vlada propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni za

zimovanje stranih plovila.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju zimovnici otvoreni zazimovanje doma ih plovila.

Vlada odre uje zimovnike otvorene za zimovanje stranih plovila.

Ministar odre uje zimovnike otvorene za zimovanje doma ih plovila.

Nadležni organ autonomne pokrajine odre uje zimovnike na državnim vodnimputevima na teritoriji autonomne pokrajine otvorene za zimovanje doma ih plovila.

lan 23.Plovila koja su spre ena naglom pojavom leda ili drugim vanrednim

okolnostima da uplove u zimovnik mogu se skloniti u re ne rukavce ili druga prirodno

- 11 -

zašti ena mesta na vodnom putu i zadržati se u takvim skloništima dok takvo stanjetraje.

Zapovednik plovila iz stava 1. ovog lana dužan je da izvesti nadležnu lu kukapetaniju o vremenu i mestu izvršenog sklanjanja.

Nadležna lu ka kapetanija po prijemu izveštaja odre uje uslove boravkaplovila iz stava 1. ovog lana u skloništu i preduzima mere radi njihovog obezbe enjai bezbednosti plovidbe.

lan 24.Prema nameni, sidrišta mogu biti sidrišta opšte namene i sidrišta posebne

namene.

Na sidrištima opšte namene mogu se sidriti sva plovila bez obzira na vrstu inamenu plovila i vrstu robe koju prevoze, na za to obeleženim delovima sidrišta.

Na sidrištima posebne namene, koja su posebno odre ena i obeležena,mogu se sidriti samo plovila odre ene vrste, namene i vrste robe koju prevoze.

Sidrište iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obeleženo podru je, dubinu kojane može biti manja od dubine propisane za plovni put na kome se sidrište nalazi iure aj za izvezivanje.

Izuzetno, sidrište iz st. 2. i 3. ovog lana ne mora da ima ure aj zaizvezivanje, ukoliko su na drugi na in obezbe eni uslovi za stajanje.

Ministar odre uje sidrišta na me unarodnim, me udržavnim i državnimvodnim putevima.

Nadležni organ autonomne pokrajine odre uje sidrišta na državnim vodnimputevima na teritoriji autonomne pokrajine.

lan 25.Plovilo na sidrištu mora da bude pod neprekidnim i neposrednim nadzorom

od strane lanova posade broda u ijem se sastavu plovilo nalazi.

Neprekidan i neposredni nadzor nad plovilom na sidrištu može da vršiAgencija za upravljanje lukama, lu ki operater ili plovidbeni agent na osnovu ugovorasa brodarom.

lan 26.Sidrenje plovila za prevoz opasnih tereta vrši se na sidrištima posebne

namene ili na posebno obeleženom i odre enom delu sidrišta opšte namene.

lan 27.Izuzetno, zbog bezbednosti plovila i plovidbe, vanrednih uslova (magla, oluja,

smanjena vidljivost i sli no) ili ukoliko je to nužno zbog operativnih potrebatransporta, plovilo se može sidriti i na ivici plovnog puta, van plovnog puta i vansidrišta, na na in kojim se ne ugrožava njegova bezbednost i bezbednost plovidbe.

Na plovilu koje je usidreno na na in predvi en stavom 1. ovog lanazapovednik mora odrediti lana posade koji e vršiti stalan nadzor nad bezbednoš utog plovila, a na plovilu koje prevozi opasan teret mora odrediti lice stru noosposobljeno za rukovanje takvim teretom.

Lu ka kapetanija naloži e da se usidreno plovilo koje ugrožava bezbednostplovidbe premesti na mesto na kome ne e ugrožavati bezbednost plovidbe o troškubrodara.

- 12 -

Brodske radio-stanice, vršenje radio-službe iupotreba radara

lan 28.Upotreba VHF i UHF radio-stanica dozvoljena je samo u svrhu osiguranja

bezbednosti plovidbe, kao i za komunikaciju sa nadležnim lu kim kapetanijama,Agencijom za upravljanje lukama i brodarima.

U vršenju radio-službe iz stava 1. ovog lana, lu ka kapetanija dužna je daorganizuje službu bdenja.

Brod sa sopstvenim pogonom, tehni ki plovni objekat i re no-morski brodmoraju da imaju radio-stanicu i dužni su da za vreme plovidbe organizuju službubdenja, u skladu sa propisima kojima se ure uje radio-saobra aj.

lan 29.Sve instalacije za radiotelefonske veze koje se nalaze na plovilu moraju da

budu u skladu sa odredbama „Regionalnog dogovora koji se odnosi naradiotelefonsku službu na unutrašnjim plovnim putevima-RAINWAT”.

Radio-stanica može raditi samo na dodeljenim frekvencijama, osim u slu ajuemitovanja znakova opasnosti, poziva, poruka i saopštenja koja se emituju u slu ajuopasnosti za plovilo, kao i u slu aju elementarnih nepogoda, spasavanja ljudskihživota i u drugim sli nim slu ajevima kada je dozvoljena upotreba i druge frekvencijepod uslovom da se radi na na in koji je najpogodniji da radio-stanica ostvari zadataku vezi sa otklanjanjem opasnosti.

Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije nadležne zatelekomunikacije, propisuje na in i uslove rada radio-službe za bezbednost plovidbe iuslove koje treba da ispunjavaju brodske radio-stanice.

lan 30.Plovila smeju upotrebljavati radarsku ili Inland ECDIS opremu koja se može

upotrebiti za dobijanje slike koja se preklapa preko radarske slike (navigacioni režimrada) pod uslovom:

1) da su opremljeni sa radarskom i, ako je to potrebno, sa Inland ECDISopremom koja je prilago ena potrebama unutrašnje plovidbe i pokaziva em otklona.Oprema mora ispunjavati uslove propisane Tehni kim pravilima za radarsku opremu;

2) da se na plovilu nalazi lan posade koji ima svedo anstvo oosposobljenosti za upotrebu radara;

3) da su opremljeni ure ajem za emitovanje tritonskog zvu nog signala.

Obaveze iz stava 1. ta ka 3. ovog lana ne odnose se na amac, skelu,plove e telo i plutaju i objekat.

U potiskivanim, tegljenim i bo nim sastavima odredbe stava 1. ovog lanaodnose se samo na plovilo na kojem se nalazi zapovednik sastava.

Plovila velike brzine moraju da koriste radar za vreme plovidbe.

- 13 -

Naknada za plovidbu, boravak plovila i koriš enje objekatabezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu

lan 31.Za plovidbu, boravak plovila i koriš enje objekata bezbednosti plovidbe na

državnom vodnom putu pla a se naknada.

Naknadu iz stava 1. ovog lana pla aju korisnici tih puteva, osim javnih iratnih plovila.

Objekti bezbednosti plovidbe za koje se pla a naknada za koriš enje su:

1) brodske prevodnice;

2) zimovnici.

Vlada, na predlog ministra, utvr uje visinu naknade iz stava 1. ovog lana nadržavnom vodnom putu.

Nadležni organ autonomne pokrajine utvr uje visinu naknade iz stava 1. ovoglana na državnom vodnom putu koji se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budžetaRepublike Srbije, a na državnom vodnom putu na teritoriji autonomne pokrajineprihod su budžeta autonomne pokrajine.

Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekatai otvaranje skelskih prelaza na zajedni kom vodnom putu

lan 32.Postavljanje kablova, cevovoda i drugih objekata, kao i otvaranje skelskog

prelaza na vodnim putevima koji se nalaze izme u Republike Srbije i susedne državesa kojom Republika Srbija deli vodni put, vrši se u skladu sa sporazumom izme udve države.

Izgradnja hidrotehni kih objekata koji povezuju obalu Republike Srbije i obalususedne države sa kojom Republika Srbija deli vodni put vrši se u skladu sasporazumom izme u dve države.

Sportska takmi enja i priredbe na vodnom putu

lan 33.Na vodnom putu mogu se održavati sportska takmi enja, odnosno priredbe,

na osnovu odobrenja lu ke kapetanije.

Prostor namenjen za sport, rekreaciju i razonodu mora biti odvojen odplovnog puta.

Plovila koja nisu namenjena za sport, rekreaciju i razonodu ne mogu ploviti uprostoru iz stava 2. ovog lana.

lan 34.Zahtev za izdavanje odobrenja iz lana 33. stav 1. ovog zakona, organizator

sportskog takmi enja, odnosno priredbe dužan je da podnese lu koj kapetanijinajkasnije 15 dana pre po etka održavanja sportskog takmi enja, odnosno priredbe.

Lu ka kapetanija dužna je da obavesti u esnike u plovidbi o održavanjusportskog takmi enja, odnosno priredbe najkasnije osam dana pre po etkasportskog takmi enja, odnosno priredbe.

- 14 -

lan 35.Organizator sportskog takmi enja, odnosno priredbe dužan je da u roku od

24 asa posle održavanja sportskog takmi enja, odnosno priredbe ukloni sa vodnogputa oznake, ure aje i predmete koji su u vezi održavanja sportskog takmi enja,odnosno priredbe bili postavljeni.

Organizator sportskog takmi enja, odnosno priredbe odgovoran je zabezbednost u esnika sportskog takmi enja, odnosno priredbe.

Ako organizator sportskog takmi enja, odnosno priredbe ne izvrši obavezu izstava 1. ovog lana Direkcija, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanjedržavnih vodnih puteva, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanjedržavnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu lu ke kapetanijeizvrši e njihovo uklanjanje o trošku organizatora.

Hidrografska delatnost

lan 36.Radi obezbe enja ta nih podataka o morfologiji re nog dna, kao i drugih

podataka koji mogu uticati na plovidbu, na vodnim putevima se obavlja hidrografskadelatnost u skladu sa standardima Me unarodne hidrografske organizacije.

Na osnovu podataka iz stava 1. ovog lana izra uju se službene plovidbenekarte i druge nauti ke publikacije.

Plovidbene karte obavezno moraju biti izra ene u obliku elektronskeplovidbene karte-ENC u skladu sa me unarodnim Inland ECDIS standardom, amogu se izra ivati i kao klasi ne plovidbene karte prema kartografskim standardima.

Davanje saglasnosti i odobrenja

lan 37.Pre po etka izrade tehni ke dokumentacije za izdavanje odobrenja za

izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju prevodnica, plovnih kanalai drugih hidrotehni kih objekata, za postavljanje kablova i cevovoda, kao i zaizgradnju drugih objekata od uticaja na bezbednost plovidbe na me unarodnim ime udržavnim vodnim putevima, potrebno je, pored saglasnosti i mišljenja nadležnihdržavnih organa propisanih propisima kojima se ure uje planiranje i izgradnja ipropisima kojima se ure uju vode, pribaviti nauti ke uslove koje izdaje lu kakapetanija i uslove koji se odnose na vodne puteve koje izdaje Direkcija.

Pre po etka izrade tehni ke dokumentacije za izdavanje odobrenja zaizgradnju objekata iz stava 1. ovog lana na državnim vodnim putevima, potrebno jepribaviti uslove ovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnihputeva, a na državnim vodnim putevima koji se nalaze na teritoriji autonomnepokrajine, ovlaš enog pravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih putevana teritoriji autonomne pokrajine.

Pre po etka izrade tehni ke dokumentacije za izdavanje odobrenja zaizgradnju luka, pristaništa i privremenih pretovarnih mesta potrebna je saglasnostministarstva i Agencije za upravljanje lukama.

Direkcija izdaje saglasnost kojom se utvr uje da je tehni ka dokumentacijaura ena u skladu sa uslovima koje je izdala Direkcija.

Lu ka kapetanija izdaje nauti ku saglasnost kojom se utvr uje da je tehni kadokumentacija ura ena u skladu sa nauti kim uslovima koje je izdala lu kakapetanija.

- 15 -

Po etak radova na objektima iz stava 1. ovog lana izvo je dužan daprijavi nadležnoj lu koj kapetaniji najkasnije 15 dana pre po etka izvo enja radova.

Nadležna lu ka kapetanija dužna je da najkasnije osam dana pre po etkaradova obavesti u esnike u plovidbi o promenama uslova plovidbe koje e nastatikao posledica izvo enja radova na vodnom putu, putem saopštenja brodarstvu iliputem sredstava javnog informisanja.

lan 38.Delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu graditi hidrogra evinski i

drugi objekti i postavljati plovila odre uje nadležni organ lokalne samouprave poprethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva i Direkcije, odnosno ovlaš enogpravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enogpravnog lica za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomnepokrajine.

Ako se odluka iz stava 1. ovog lana odnosi na vodne puteve na kojima drugaprivredna društva ili druga pravna lica imaju pravo upravljanja, odluka se donosi poprethodno pribavljenoj saglasnosti tog privrednog društva, odnosno drugog pravnoglica.

lan 39.Investitor ili vlasnik objekta ili sredstva koje predstavlja stalnu ili privremenu

prepreku na vodnom putu (mostovi, kablovi, cevovodi, potonuli objekti i sli no),dužan je da, u roku odre enom od lu ke kapetanije, postavi i održava svetla iznakove za obeležavanje te prepreke, a po potrebi i da tu prepreku ukloni sa vodnogputa.

Ako lice iz stava 1. ovog lana ne postavi propisano svetlo ili drugi znak ili akopostavljeno svetlo ili drugi znak ne održava u ispravnom stanju ili ne ukloni prepreku,Direkcija, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnihputeva, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnihputeva na teritoriji autonomne pokrajine, po nalogu lu ke kapetanije, a na teret toglica, postavi e propisano svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugiznak e dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.

IV. PLOVIDBA I PILOTAŽA

1. Plovidba

lan 40.Plovidba na vodnim putevima Republike Srbije obavlja se u skladu sa ovim

zakonom.

esnici u plovidbi dužni su da se pridržavaju odredbi ovog zakona i propisao pravilima plovidbe.

Vlada propisuje uslove za plovidbu i pravila plovidbe na unutrašnjim vodama.

Plovidba stranih plovila

lan 41.Strana plovila mogu da plove me unarodnim i me udržavnim vodnim

putevima.

- 16 -

Strana plovila mogu da plove i državnim vodnim putevima radi ulaska udoma e luke otvorene za me unarodni saobra aj, pod uslovima koje propiše Vlada.

U državne vodne puteve strana plovila mogu da uplove samo na osnovuodobrenja koje izdaje ministar.

Plovila Evropske unije mogu da plove na vodnim putevima iz st. 1, 2. i 3. ovoglana bez ograni enja.

lan 42.Strani amci i druga plovila namenjena za sport i razonodu mogu se kretati,

zadržavati i pristajati na me udržavnim i državnim vodnim putevima na osnovuodobrenja koje izdaje lu ka kapetanija.

Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za unutrašnje poslove,propisuje na in kretanja, zadržavanja i pristajanja stranih amaca i drugih plovilanamenjenih za sport i razonodu na me udržavnim i državnim vodnim putevima.

Kretanje, zadržavanje i pristajanje stranih amaca i drugih plovila namenjenihza sport i razonodu na me unarodnim vodnim putevima ure uje se posebnimzakonom.

Kabotaža

lan 43.Prevoz putnika i stvari izme u doma ih luka, odnosno pristaništa i drugih

delova vodnih puteva Republike Srbije (kabotaža) mogu da vrše samo doma aplovila.

Tegljenje i potiskivanje koje po inje i završava se u doma im lukama,odnosno pristaništima ili na drugim delovima vodnih puteva Republike Srbije(kabotažno tegljenje i potiskivanje) mogu da vrše samo doma a plovila.

Ne smatra se kabotažom, u smislu stava 1. ovog lana, prevoz putnikastranom jahtom ili stranim amcem, ako se taj prevoz ne napla uje.

Prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje i potiskivanje iz stava 2. ovog lanamogu obavljati plovila Evropske unije koja ispunjavaju uslove utvr ene propisimakojima se ure uje prevoz.

Strana plovila mogu obavljati prevoz iz stava 1. ovog lana i tegljenje ipotiskivanje iz stava 2. ovog lana na osnovu dozvole koju izdaje ministar.

Dozvola iz stava 5. ovog lana izdaje se rešenjem.

Rešenje iz stava 6. ovog lana je kona no.

lan 44.Ministar može izdati dozvolu:

1) stranom plovilu za prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploatacijiizme u doma ih luka, odnosno pristaništa, na osnovu bilateralnog sporazuma sadržavom iju zastavu plovilo vije;

2) stranom plovilu za prevoz stvari i putnika izme u doma ih luka, odnosnopristaništa, ako to zahteva opšti interes doma e privrede;

3) stranom plovilu za tegljenje i potiskivanje koje po inje i završava se udoma im lukama, odnosno pristaništima ili na drugim delovima vodnih putevaRepublike Srbije, ako to zahteva opšti interes doma e privrede.

- 17 -

Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se rešenjem.

Rešenje iz stava 2. ovog lana je kona no.

lan 45.Strana ratna plovila i strana javna plovila mogu izuzetno da uplove u vodne

puteve Republike Srbije, ako za to prethodno dobiju odobrenje nadležnog organa.

Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaju:

1) stranom ratnom plovilu-ministar nadležan za poslove odbrane uzsaglasnost ministra nadležnog za spoljne poslove;

2) stranom javnom plovilu-ministar uz saglasnost ministra nadležnog zaspoljne poslove i ministra nadležnog za unutrašnje poslove;

3) stranom javnom plovilu koje po svojoj nameni ili razlozima zbog kojih želida uplovi ima nau noistraživa ki karakter–ministar nadležan za poslove nauke uzsaglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane, ministra nadležnog za unutrašnjeposlove i ministra nadležnog za spoljne poslove.

lan 46.Plovilu koje dolazi iz inostranstva zabranjeno je da stupi u vezu sa drugim

plovilima ili licima na obali pre nego što obavi grani nu kontrolu i dobije odobrenjenadležne lu ke kapetanije za slobodan saobra aj sa obalom.

Plovilo ima obavezu da prilikom dolaska u luku, odnosno odlaska iz luke ili sasidrišta podnese nadležnoj lu koj kapetaniji prijavu dolaska odnosno prijavu odlaska,izvod iz popisa posade i popis putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnikabrodskog otpada.

Plovilo koje dolazi iz doma e luke ne podnosi u drugoj doma oj luci izvod izpopisa posade i popisa putnika za lica koja se ne iskrcavaju niti ukrcavaju u toj luci.

lan 47.Strano plovilo na unutrašnjim vodama Republike Srbije dužno je da vije

zastavu svoje državne pripadnosti i zastavu Republike Srbije.

Opšta obaveza opreznosti

lan 48.Tokom plovidbe plovilo mora da plovi bezbednom brzinom.

Zapovednik je dužan da preduzme sve mere opreza koje zahteva opštaobaveza primene dužne pažnje i plovidbena praksa, naro ito kako bi se izbeglo:

1) ugrožavanje ljudskih života;

2) ošte enje plovila, obala, gra evina, instalacija ili drugih objekata navodnom putu;

3) stvaranje smetnji za plovidbu;

4) uništavanje i ošte enje robe;

5) zaga enje unutrašnjih voda sa plovila;

6) povre ivanje lanova posade i drugih lica na plovilu.

Odredbe stava 2. ovog lana odnose se i na lanove posade ostalih plovila.

- 18 -

lan 49.Brodar, zapovednik ili drugo odgovorno lice na plovilu, kao i posada, Agencija

za upravljanje lukama, Direkcija, ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanjedržavnih vodnih puteva i ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnihvodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, kao i drugi državni organi iji raduti e na bezbednost plovidbe, u okviru njihove nadležnosti dužni su da:

1) organizuju i trajno obezbede obavljanje poslova koji se odnose nabezbednost plovidbe;

2) prijave nadležnoj lu koj kapetaniji svaku promenu na plovnom putu i naobjektima bezbednosti plovidbe;

3) evidentiraju podatke koji su od zna aja za bezbednost plovidbe.

lan 50.Plovilo sa posadom koje stoji mora neprekidno da ima stražu.

Sastav brodske straže mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovaraposebnim okolnostima i uslovima u kojima se vrši straža (vreme, vidljivost, vodostaj,gustina saobra aja i sli no).

lan posade za vreme vršenja straže ne sme da napusti mesto i prostoriju ukojoj se vrši straža bez odobrenja zapovednika plovila ili najstarijeg oficira palube kojizamenjuje zapovednika plovila.

Prevoz opasnog tereta

lan 51.Plovila koja prevoze opasni teret na vodnim putevima Republike Srbije dužna

su da se pridržavaju odredbi „Evropskog sporazuma o me unarodnom transportuopasnog tereta u vodnom saobra aju na unutrašnjim plovnim putevima - ADN”, kao ipropisa kojima se ure uje prevoz opasnog tereta.

Kada uplovljava na vodne puteve Republike Srbije plovilo koje prevoziopasan teret dužno je da obavesti nadležnu lu ku kapetaniju o koli ini, na inuskladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i o luci, odnosno pristaništuiskrcavanja.

Lu ka kapetanija odmah po saznanju podataka iz stava 2. ovog lana istedostavlja ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.

Vangabaritni predmeti na plovilu

lan 52.Zabranjeno je da predmeti koji se nalaze na plovilu budu tako postavljeni da

izlaze izvan granica gabarita plovila.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, transport vangabaritnih predmeta može seobaviti uz odobrenje lu ke kapetanije.

Gubitak predmeta sa plovila

lan 53.Ako plovilo izgubi predmet koji može da predstavlja smetnju ili opasnost za

plovidbu, zapovednik ili lice koje ga zamenjuje je dužno da odmah obavesti najbližu

- 19 -

lu ku kapetaniju i da dostavi, što je mogu e ta nije, podatke o mestu gde je predmetizgubljen.

Ako plovilo nai e na nepoznatu prepreku na plovnom putu, zapovednik ili licekoje ga zamenjuje dužno je da obavesti najbližu lu ku kapetaniju i da dostavi, što jemogu e ta nije, podatke o mestu na kojem se nalazi prepreka.

Lica iz st. 1. i 2. ovog lana dužna su da, prema mogu nostima obeleže tomesto vidljivom oznakom.

Zaštita znakova, oznaka i drugih objekata na vodnom putu

lan 54.Zapovednik ili lice koje upravlja plovilom na vodnom putu koje uo i da je znak

za regulisanje plovidbe uništen, ošte en, neispravan ili pomeren, dužno je da bezodlaganja o tome obavesti najbližu lu ku kapetaniju.

Kod vezivanja ili manevrisanja plovila zabranjeno je koriš enje znakova ilioznaka na vodnom putu (bova, plovaka, oznaka i sli no), njihovo ošte enje ilionesposobljavanje za njihovu namenu.

Ako plovilo ošteti stalnu gra evinu na vodnom putu (brodska prevodnica,most, naper i sli no), zapovednik plovila mora odmah o tome da obavesti najbližulu ku kapetaniju.

Ukoliko se dogodi da plovilo usled razli itih okolnosti, prekine ili oštetivazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, kabl visokog napona, podvodnicevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode, postavljen na vodnom putu,zapovednik plovila mora o tome odmah obavestiti najbližu lu ku kapetaniju.

Obaveza osloba anja plovnog puta

lan 55.Predmeti ili materije koje mogu da ometaju ili ugroze bezbednost plovidbe ne

smeju se bacati na plovni put.

Ošte eno, nasukano ili potopljeno plovilo ili predmet izgubljen sa plovila kojiometa ili ugrožava bezbednost plovidbe ili iskoriš avanje prirodnog bogatstva naplovnom putu ili koji predstavlja opasnost od zaga ivanja, mora se ukloniti po nalogulu ke kapetanije.

Ako vlasnik ili brodar plovila ne ukloni plovilo ili predmet kako je to propisanostavom 2. ovog lana, lu ka kapetanija e narediti Direkciji, odnosno ovlaš enompravnom licu za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enompravnom licu za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomnepokrajine, uklanjanje plovila ili predmeta sa plovnog puta koji ometaju ili ugrožavajubezbednost plovidbe, na teret tog lica.

Rasprema

lan 56.Brod i tehni ki plovni objekat u raspremi može da boravi na vodnom putu na

osnovu odobrenja nadležne lu ke kapetanije.

Prilikom izdavanja odobrenja lu ka kapetanija e za plovila iz stava 1. ovoglana odrediti mesto, uslove i vreme boravka.

- 20 -

Strani brod u raspremi može boraviti na vodnom putu prema uslovima kojepropisuje Vlada.

Skelski prelaz

lan 57.Na vodnom putu može se odobriti otvaranje skelskog prelaza radi

transportnog povezivanja susednih obala.

Ministar izdaje odobrenje za otvaranje skelskog prelaza.

Odobrenje iz stava 2. ovog lana ministar izdaje po prethodno pribavljenommišljenju ministra nadležnog za poslove odbrane i Direkcije.

Za izdavanje odobrenja za otvaranje skelskog prelaza na državnom vodnomputu na teritoriji autonomne pokrajine potrebno je pribaviti mišljenje ovlaš enogpravnog lica za tehni ko održavanje tih državnih vodnih puteva.

Ministar izdaje odobrenje ukoliko su ispunjeni uslovi za bezbedan prilaz naobali za pristajanje skele pri svim vodostajima i ako na obali postoje bezbedni usloviza izvezivanje skele.

Ispunjenost uslova za otvaranje skelskog prelaza utvr uje nadležna lu kakapetanija.

2. Pilotaža

lan 58.Pilotaža je davanje stru nih saveta zapovedniku plovila od strane stru nog

lica (locmana) u pogledu vo enja plovila kada to zahteva bezbednost plovidbe navodnim putevima, lukama i pristaništima.

Poslove pilotaže može obavljati pravno lice koje ima zaposlene locmane kojiimaju odgovaraju u stru nu spremu i položen stru ni ispit za locmana i koje ovlastiministar.

Na in i uslove za obavljanja pilotaže, uslove, program, na in i troškovepolaganja stru nog ispita za locmana i obrazac locmanske legitimacije propisujeministar.

lan 59.Poslove pilotaže na vodnim putevima, lukama i pristaništima mogu da

obavljaju strana pravna lica pod jednakim uslovima kao i doma a pravna lica.

lan 60.Za plovila odre ene vrste i veli ine, ministar može, radi bezbednosti plovidbe,

odrediti vodne puteve, luke i pristaništa na kojima je pilotaža obavezna.

Obaveznoj pilotaži ne podležu doma a ratna plovila.

lan 61.Pilotažom se može koristiti svako plovilo pod jednakim uslovima.

U pogledu koriš enja usluga pilotaže i pla anja naknade za te usluge stranoplovilo je izjedna eno sa doma im plovilom pod uslovima predvi enim bilateralnimsporazumom koji se zaklju uje sa državom iju zastavu plovilo vije.

- 21 -

lan 62.Pilotaža plovilom ne osloba a zapovednika dužnosti da upravlja plovidbom i

manevrisanjem plovilom i odgovornosti koja iz toga nastaje.

V. SPRE AVANJE ZAGA ENJA SA PLOVILA

lan 63.Zabranjeno je iz plovila ispuštanje, izlivanje ili izbacivanje u unutrašnje vode

štetnih predmeta ili materija, uklju uju i i ulje, derivate ulja, koji mogu prouzrokovatizaga enje unutrašnjih voda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu.

Zabranjeno je ispuštanje, izlivanje ili izbacivanje delova tereta ili otpada odtereta iz plovila u unutrašnje vode.

Zabranjeno je spaljivanje sme a, mulja, taloga i posebnog otpada na plovilu.

Zabranjeno je ispuštanje otpadne vode sa:

1) plovila namenjenih za prevoz putnika sa više od 50 kabina;

2) putni kih plovila, namenjenih za prevoz više od 50 putnika.

Zabranjeno je premazivanje plovila uljem ili iš enje spoljnjeg dela plovila sproizvodima ije je oticanje u vodu zabranjeno.

Zabranjena je upotreba sistema protiv obrastanja plovila koji sadrže elementežive, arsena, organske elemente koji se koriste kao biocidi, kao iheksahloricikloheksan.

Na in postupanja u slu aju zaga ivanja sa plovila propisuje ministar uzsaglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministranadležnog za poslove vodoprivrede.

lan 64.Zapovednik plovila, lanovi posade i druga lica na plovilu dužni su da sa

dužnom pažnjom preduzimaju mere radi izbegavanja zaga enja unutrašnjih voda,zavisno od konkretnih okolnosti, da koli inu otpada koji nastaje na plovilu svedu nanajmanju mogu u meru i da u najve oj meri izbegnu eventualno mešanje raznihvrsta otpada.

lan 65.U slu aju ispuštanja, izlivanja ili izbacivanja štetnih predmeta ili materija,

odnosno opasnosti od ispuštanja, izlivanja ili izbacivanja štetnih predmeta ili materijaiz lana 63. stav 1. ovog zakona, zapovednik plovila e bez odlaganja obavestitinadležnu lu ku kapetaniju, kao i plovila koja se nalaze u blizini izlivanja i što jemogu e ta nije dati podatke o mestu, koli ini i vrsti štetnih predmeta ili materija kojesu ispuštene.

lan 66.Ispuštanje vode iz separacionog postrojenja za kaljužnu vodu, odobrenog od

strane ministra nadležnog za poslove vodoprivrede, u unutrašnje vode izuzima se odzabrane iz lana 63. stav 1. ovog zakona, ako je maksimalni sadržaj rezidua uljanakon separacije, bez prethodnog razblaživanja, manji od 5 mg/l.

Zabrana iz lana 63. stav 1. ovog zakona ne odnosi se na vodu za pranje odostataka tereta i materije ije je ispuštanje u unutrašnje vode izri ito dozvoljenozakonom.

- 22 -

Zabrana iz lana 63. stav 4. ne odnosi se na putni ka plovila ija postrojenjaza pre iš avanje otpadnih voda poseduju uverenje o odobrenju tipa.

Zapovednik plovila vodi i redovno ažurira knjige ulja, sanitarne otpadne ikaljužne vode i dnevnik brodskog sme a i iste na zahtev državnih organa daje nauvid.

lan 67.Luka otvorena za me unarodni saobra aj mora biti opremljena na na in da

se ulje, derivati ulja kao i druge opasne materije koje se izliju na operativnu obalu, neizliju u vodu.

U slu aju izlivanja opasnih materija iz stava 1. ovog lana primenjuju senajbolje dostupne tehnike za ograni avanje prostiranja i uklanjanja izlivenih materija.

Luka iz stava 1. ovog lana mora biti snabdevena plutaju im branama, kao idrugom opremom za ograni avanje i spre avanje širenja ulja, uljnih derivata i drugihopasnih materija u lu kim akvatorijima.

lan 68.Zapovednik plovila dužan je da štetne predmete i materije preda prijemnim

stanicama.

Sme e sa plovila prikuplja se i, kada je to mogu e nakon razvrstavanjamaterijala koji se mogu reciklirati, predaje prijemnim stanicama, odnosnopostrojenjima za tretman neopasnog otpada.

Štetne predmete i materije koji nastaju na plovilu iz lana 63. stav 1. ovogzakona prikupljaju se sa plovila, skladište i predaju na tretman postrojenju za tretmanotpada pod uslovima propisanim zakonom kojim se ure uje upravljanje otpadom.

Tretman štetnih predmeta i materija iz stava 1. ovog lana ne obuhvataopasan otpad sa stranih plovila, osim ako posebnim zakonom nije druga ijepropisano.

VI. TRAGANJE I SPASAVANJE

lan 69.Traganje i spasavanje je obaveza pružanja svih vidova pomo i i spasavanje

ugroženih lica, plovila i stvari na vodnim putevima.

Traganje i spasavanje ugroženih lica na vodnim putevima je obavezno.

lan 70.Traganje predstavljaju radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima

nezgode na vodnim putevima, kao i hidrometeoroloških uslova radi pružanja pomo i,prvenstveno radi zaštite i spasavanja ugroženih lica.

Spasavanje predstavljaju radnje u cilju pružanja pomo i, odnosno otklanjanjaopasnosti u slu aju nezgode na vodnim putevima.

U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaženimpojavama i doga ajima.

- 23 -

lan 71.Traganje i spasavanje ugroženih stvari doma ih pravnih i fizi kih lica je

obavezno, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost lica i plovila ili drugihsredstava koja obavljaju spasavanje.

Traganje i spasavanje ugroženih stvari u stranom vlasništvu je obavezno akose time spre ava ili otklanja šteta koja može nastati ili se time otklanjaju opasnosti zabezbednost plovidbe.

lan 72.Pravo spasavanja nasukanih ili ošte enih plovila na unutrašnjim vodama koje

je posada napustila, kao i stvari sa tih plovila, imaju samo pravna lica sa sedištem uRepublici Srbiji ili fizi ka lica koja su državljani Republike Srbije.

Strana pravna ili fizi ka lica mogu da obavljaju poslove traganja i spasavanjaiz stava 1. ovoga lana na osnovu odobrenja ministra uz saglasnost ministranadležnog za unutrašnje poslove.

lan 73.Traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na vodnim putevima vrši

ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji sa lu kim kapetanijama.

U traganje i spasavanje dužni su da se po nalogu ministra nadležnog zaunutrašnje poslove, uklju e sa raspoloživim osobljem i opremom:

1) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koja obavljajudelatnost na unutrašnjim vodama u ili u vezi sa koriš enjem unutrašnjih voda i kojaraspolažu plovilima i drugim sredstvima pogodnim za obavljanje traganja ispasavanja;

2) gra ani-vlasnici plovila koja su pogodna za traganje i spasavanje;

3) državni organi i posebne organizacije pogodne za izvršenje odre enihzadataka u traganju i spasavanju.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana traganje i spasavanje ugroženih licai stvari obavlja se bez naloga kada to hitnost i druge okolnosti nezgode zahtevaju.

lan 74.Koordinaciju traganja i spasavanja ugroženih lica i stvari na podru ju više

lu kih kapetanija vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji saministarstvom.

Koordinacija traganja i spasavanja na vodnim putevima vrši se na osnovuplanova i uputstava koje donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove u saradnjisa ministrom.

VII. VA ENJE POTONULIH STVARI

lan 75.Va enje plovila, vazduhoplova, njihovih delova i tereta i drugih stvari (u

daljem tekstu: potonule stvari) potonulih ili nasukanih u unutrašnjim vodama, ako sene radi o njihovom spasavanju, vrši se u skladu sa ovim zakonom.

Ako je potonula stvar predmet istrage ili predmet krivi nog dela, postupanjesa tom stvari u nadležnosti je pravosudnih organa i ministarstva nadležnog zaunutrašnje poslove.

- 24 -

lan 76.Potonulu stvar vadi vlasnik te stvari, osim ako ovim zakonom nije druga ije

propisano.

Potonula stvar vadi se na osnovu odobrenja nadležne lu ke kapetanije, kojimse odre uju nauti ko-tehni ki uslovi i rok za izvo enje radova.

U zahtevu za izdavanje odobrenja za va enje potonule stvari mora se navestinaziv potonule stvari, mesto gde ona leži, na in i sredstva potrebna za va enje,dokaz o vlasništvu, kao i vreme predvi eno za po etak i završetak radova na njenomva enju.

Odobrenje za va enje potonule stvari koja je od interesa za vojsku, lu kakapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Odobrenje za va enje potonule stvari koje je utvr eno kao kulturno dobro,lu ka kapetanija izdaje uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture.

O po etku, prekidu, nastavljanju ili napuštanju radova na va enju potonulestvari, vlasnik je dužan da odmah obavesti lu ku kapetaniju.

lan 77.Ako potonula stvar predstavlja neposrednu opasnost za plovidbu ili

predstavlja opasnost od zaga ivanja, u cilju preduzimanja hitnih mera radiobezbe enja bezbednosti plovidbe ili otklanjanja neposredne opasnosti za život izdravlje ljudi ili imovine, lu ka kapetanija e doneti rešenje i narediti njegovoizvršenje bez odlaganja.

lan 78.Ako potonula stvar leži na takvom mestu da predstavlja ili može predstavljati

opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zaga ivanja, nadležnalu ka kapetanija rešenjem e narediti vlasniku da u primerenom roku izvadi potonulustvar.

Ako vlasnik ne postupi prema rešenju iz stava 1. ovog lana, lu ka kapetanijae doneti zaklju ak o dozvoli izvršenja, o trošku vlasnika.

Žalba protiv zaklju ka o dozvoli izvršenja iz stava 2. ovog lana ne zadržavanjegovo izvršenje.

Rešenje iz stava 1. ovog lana kojim se nare uje va enje potonule stvari kojaje u vlasništvu stranog lica dostavlja se ministarstvu nadležnom za spoljne poslove.

lan 79.Ako potonula stvar leži na takvom mestu da predstavlja ili može predstavljati

opasnost ili smetnju za plovidbu, ili predstavlja opasnost od zaga ivanja, a lu kojkapetaniji nije poznat vlasnik, ili kad je vlasnik poznat ali ne namerava da vadipotonulu stvar, ili kad bez opravdanog razloga prekine ili napusti zapo eto va enje,va enje potonule stvari vrši Direkcija, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine.

Smatra se da poznati vlasnik ne namerava da preduzme va enje potonulestvari, odnosno da je prekinuo ili napustio to va enje, ako u roku od 15 dana od danakada je stvar potonula ne dostavi izjavu da namerava da vadi potonulu stvar, ili ako uroku od 15 dana od dana dobijanja odobrenja ne zapo ne va enje, odnosno ako nenastavi radove na va enju potonule stvari koje je prekinuo ili napustio bezopravdanog razloga.

- 25 -

Smatra se da nepoznati vlasnik ne namerava da vadi potonulu stvar, ako uroku od 15 dana od dana kada je stvar potonula ne podnese zahtev za va enje idokaze o svom pravu na va enje potonule stvari.

lan 80.Ako su za va enje potonule stvari potrebna naro ita nauti ka i tehni ka

sredstva i naro ita stru nost, vlasnik koji ne raspolaže tim sredstvima, odnosnostru noš u može svoju potonulu stvar da vadi iz unutrašnjih voda samo posredstvomprivrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koje raspolaže timsredstvima i stru noš u.

lan 81.Troškove va enja i uvanja potonule stvari snosi vlasnik.

U slu aju da je vlasnik potonule stvari nepoznat, sredstva za va enje iuvanje potonule stvari obezbe uju se iz budžeta Republike Srbije.

Ako se vlasnik potonule stvari ne pojavi u roku od šest meseci od momentava enja potonule stvari, Republika Srbija sti e pravo da troškove va enja i uvanjanamiri u postupku prodaje izva ene stvari.

Ako se pre prodaje stvari iz stava 2. ovog lana pojavi vlasnik stvari inadoknadi sredstva ispla ena iz budžeta Republike Srbije, zadržava vlasništvo nadizva enom stvari.

lan 82.Potonula stvar na kojoj postoji pravo svojine, a koja nije izva ena u roku od

10 godina od dana kad je potonula, postaje imovina Republike Srbije.

Ako ne može da se utvrdi vreme potonu a stvari, pretpostavka je da suplovilo, vazduhoplov ili njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima nalazile,potonuli narednog dana od dana kada je primljena poslednja vest o plovilu ilivazduhoplovu, a ostali predmeti onog dana kada je utvr ena pozicija na unutrašnjimvodama gde je predmet potonuo.

Deo tre iI. BROD I POSADA

1. Brod

Utvr ivanje sposobnosti broda za plovidbu

lan 83.Brod i tehni ki plovni objekat (u daljem tekstu: brod) je sposoban za plovidbu

u odre enim granicama plovidbe i za odre enu namenu, ako:

1) ispunjava uslove propisane Tehni kim pravilima za brodove;

2) ima propisani broj stru no osposobljenih lanova posade;

3) je smeštaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu s propisanimuslovima za prevoz putnika;

4) je teret na brodu ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosnoslobodnim bokom i pravilnim na inom rasporeda tereta.

- 26 -

lan 84.Sposobnost broda za plovidbu utvr uje se vršenjem tehni kog nadzora kojim

se utvr uje da brod odgovara zahtevima Tehni kih pravila.

Tehni ki nadzor obuhvata odobravanje tehni ke dokumentacije na osnovukoje se brod gradi ili prepravlja i tehni ke dokumentacije na osnovu koje se izra ujumaterijali, mašine, ure aji i oprema, koji su namenjeni za gradnju, prepravku ipopravku broda, nadzor nad gradnjom ili prepravkama, nadzor nad izradommaterijala, mašina, ure aja i opreme, kao i pregled postoje ih brodova i nadzor nadizvo enjem prepravki i obnavljanja onih delova broda za koje je pregledom utvr enoda ih treba popraviti ili obnoviti.

Uprava za utvr ivanje sposobnosti brodova za plovidbu

lan 85.Tehni ki nadzor vrši Uprava za utvr ivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Uprava za utvr ivanje sposobnosti brodova za plovidbu (u daljem tekstu:Uprava) je organ uprave u sastavu ministarstva obrazovan za obavljanje stru nih itehni kih poslova u oblasti utvr ivanja sposobnosti brodova za plovidbu.

lan 86.Pregledi postoje ih brodova mogu biti osnovni, redovni, kontrolni i vanredni.

lan 87.Obavezi vršenja osnovnog pregleda podleže postoje i brod, i to:

1) pre njegovog upisa u upisnik brodova, ako nadzor nad njegovomgradnjom ili prepravkom nije vršila Uprava;

2) svaki put kada se brodu trajno menja njegova namena ili proširujugranice plovidbe, i to pre po etka njegovog koriš enja;

3) svaki put kada se na brodu vrši popravka kojom se menjaju njegovekonstrukcione osobine i svojstva pogonskih ure aja, i to pre po etka njegovogkoriš enja.

lan 88.Redovnim pregledom utvr uje se da li stanje broda odgovara odredbama

Tehni kih pravila, a kontrolnim pregledom proverava se pravilno održavanje broda.

lan 89.Vanredni pregled broda vrši se:

1) posle pretrpljene havarije ili utvr enog nedostatka broda, ako po nalazulu ke kapetanije pretrpljena havarija ili utvr eni nedostatak broda uti e nasposobnost broda za plovidbu;

2) kada se vrše ve e popravke ili obnova broda van zahteva koji proizlaze izosnovnog, redovnog ili kontrolnog pregleda broda;

3) kada je brod bio u raspremi duže od jedne godine;

4) prilikom privremene promene namene ili proširenja granica plovidbebroda;

- 27 -

5) prilikom odlaganja redovnog i kontrolnog pregleda za rok duži od jednogmeseca.

lan 90.Konstrukciona i tehni ka sposobnost brodova za plovidbu i sigurnost njihovih

ure aja, mašina, opreme i materijala koji služe za održavanje bezbednosti plovidbetih brodova, zaštite života, bezbednost i zdravlje na radu lanova posade i drugih licana brodovima i spre avanje zaga ivanja unutrašnjih voda sa brodova, konstrukcionai tehni ka sigurnost ure aja za ukrcavanje tereta na brod i iskrcavanje sa broda i ona inu merenja i izra unavanju tonaže, odnosno istisnine pri raznim gazovima pribaždarenju brodova, oprema i ure aji koje brod koristi za koriš enje usluga RIS-a idrugo, kao i obim, na in i rokove za vršenje pregleda propisuju se Tehni kimpravilima.

Ministar propisuje Tehni ka pravila i rokove za njihovu primenu.

Naknada za vršenje tehni kog nadzora

lan 91.Za vršenje tehni kog nadzora pla a se naknada.

Naknadu za vršenje tehni kog nadzora pla a vlasnik broda.

Ministar odre uje visinu naknade za vršenje tehni kog nadzora.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budžetaRepublike Srbije i koriste se za finansiranje poslova iz lana 84. ovog zakona i udruge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ure uje budžet Republike Srbije.

lan 92.Uprava e delimi no ili potpuno osloboditi brod od obaveze obavljanja

odre enog pregleda, ukoliko brod poseduje važe u potvrdu da odgovara zahtevimaTehni kih pravila izdatu od strane priznatog klasifikacionog društva.

Ministar propisuje uslove za priznavanje klasifikacionih društava.

lan 93.Pregled broda radi utvr ivanja njegove sposobnosti za vršenje probne vožnje

obavlja se pre polaska broda na probnu vožnju.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na brod koji se za stranog naru iocagradi, obnavlja ili prepravlja u doma em brodogradilištu.

Ministar propisuje na in obavljanja probne vožnje brodova, kao i zoneplovidbe brodova.

lan 94.Posle izvršenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravkom broda i posle

izvršenog bilo kog pregleda broda, ne smeju se bez prethodnog obaveštavanjaUprave i ponovnog pregleda broda vršiti bilo kakve promene ili prepravke strukturetrupa broda, njegovih mašina, ure aja i opreme.

lan 95.Brod može da prevozi samo odre eni broj putnika iji se broj i smeštaj na

brodu odre uje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda, raspoložive

- 28 -

površine za smeštaj putnika, ure aja i opreme namenjene putnicima i higijenskihuslova.

Dozvoljeni broj putnika i njihov smeštaj na brodu utvr uje se Tehni kimpravilima.

lan 96.Teret na brodu mora da bude tako raspore en da obezbe uje plovna svojstva

broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda urazli itim uslovima koriš enja.

Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog optere enjabroda i saglasno Tehni kim pravilima i da bude složen, raspore en i obezbe en takoda, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne može do i do pomeranjatereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudske živote i životnu sredinu.

Najve e dozvoljeno optere enje broda i raspored tereta odre uje seTehni kim pravilima.

lan 97.Odredbe ovog zakona o utvr ivanju sposobnosti broda za plovidbu, koje se

odnose na brod i tehni ki plovni objekat, odnose se i na skelu, kao i na amac kojimse obavlja javni prevoz.

Baždarenje broda

lan 98.Baždarenjem broda utvr uju se najve a dozvoljena istisnina, kao i istisnine za

odre ene vodne linije, a baždarenjem teretnog broda i nosivost broda, zavisno odgaza broda.

Baždarenje broda vrši Uprava prema Tehni kim pravilima.

lan 99.Baždarenju podleže doma i brod koji se upisuje u doma i upisnik kao i strani

brod koji u doma oj luci, odnosno pristaništu podleže pla anju naknada ija se visinautvr uje prema registarskoj tonaži, odnosno najve oj dozvoljenoj istisnini broda kojinema svedo anstvo o baždarenju ili ispravu koja se priznaje u Republici Srbiji.

Baždarenje broda koji se u doma em brodogradilištu gradi za stranognaru ioca može da se izvrši po odredbama ovog zakona i propisa koje donosiministar, ako strani naru ilac to zatraži.

Na zahtev vlasnika doma eg broda, kao i vlasnika stranog broda, baždarenjebroda može se izvršiti i po sistemu baždarenja predvi enim stranim propisima.

Ako se doma i brod gradi ili je nabavljen u inostranstvu, ili se u inostranstvuna njemu vrše prepravke zbog kojih brod po odredbama ovog zakona mora ponovoda se baždari, takav brod može da se baždari u državi u kojoj se gradi ili jenabavljen, odnosno u kojoj su na njemu izvršene takve prepravke.

U slu aju iz stava 4. ovog lana Uprava može na zahtev vlasnika da izvršinjegovo baždarenje po odredbama ovog zakona.

Baždarenje doma eg broda gra enog za doma eg naru ioca ili nabavljenog,ili prepravljenog u inostranstvu, ili stranog broda koji po odredbama ovog zakonapodleže baždarenju, vrši se im brod stigne u prvu doma u luku.

- 29 -

Odredba stava 6. ovog lana ne odnosi se na doma i brod koji je poodredbama ovog zakona ve baždaren u inostranstvu.

Zahtev za baždarenje doma eg broda dužan je da podnese brodar.

Zahtev za baždarenje doma eg broda koji se gradi u doma em ili stranombrodogradilištu mora da se podnese im na brodu budu ugra ene oplata, palube ipregrade.

lan 100.Ponovno baždarenje doma eg broda izvrši e se, ako se:

1) posle baždarenja broda izvrše prepravke zbog kojih se na brodu menjanajve a dozvoljena istisnina za odgovaraju i gaz ili najve a nosivost;

2) posumnja u pravilnost izvršenog baždarenja;

3) brod unutrašnje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova, odnosnoako se pomorski brod upisuje u upisnik brodova unutrašnje plovidbe.

U slu aju ponovnog baždarenja, prema odredbama stava 1. ta ka 1) ovoglana, Uprava odlu uje da li se, u zavisnosti od izvršenih prepravki broda, ponovno

baždarenje mora izvršiti u celini ili delimi no.

Zahtev za ponovno baždarenje iz stava 1. ta ka 1) ovog lana mora sepodneti pre završetka prepravke broda.

Zahtev za ponovno baždarenje iz stava 1. ta ka 1) ovog lana mora sepodneti pre završetka prepravke i za strani brod koji po odredbama ovog zakonapodleže baždarenju u Republici Srbiji, ako se prepravke stranog broda vrše udoma em brodogradilištu.

Zahtev za ponovno baždarenje broda u slu ajevima iz stava 1. ovog lanapodnosi lice iz lana 99. stav 8. ovog zakona, a zahtev za ponovno baždarenje uslu aju iz stava 1. ta ka 2) ovog lana može, osim tog lica, podneti i Agencija zaupravljanje lukama, odnosno pravno lice ovlaš eno da napla uje naknadu premaregistarskoj tonaži, odnosno tonaži ili istisnini broda.

Ponovno baždarenje broda na osnovu stava 1. ta ka 2) ovog lana ne moževršiti ovlaš eno lice koje je izvršilo prethodno baždarenje u iju se pravilnostposumnjalo.

Brodske isprave i knjige

lan 101.Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju služe kao dokaz o identitetu,

sposobnosti za plovidbu, tehni kim podacima i ostalim svojstvima broda.

U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se podaci o važnijimdoga ajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu, kao i podaci u vezi saplovidbom, vodnim putem i brodom.

lan 102.Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da budu sastavljene

na srpskom jeziku i na jednom od jezika predvi enih me unarodnim sporazumima.

lan 103.Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju se nalaziti na brodu

i uredno voditi.

- 30 -

Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev lu ke kapetanije, kao idiplomatskih ili konzularnih predstavništava Republike Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, brodske isprave i knjige brodovabez posade ne moraju se nalaziti na brodu ve se moraju uvati kod brodara.

Brodar je obavezan da u ini dostupnim brodske isprave i knjige iz stava 3.ovog lana na zahtev lu ke kapetanije.

lan 104.Brodske isprave i knjige izdate prema propisima zemalja lanica Evropske

unije priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave i knjige izdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se poduslovima predvi enim sporazumom o me usobnom priznavanju koji se zaklju uje sadržavom iju zastavu brod vije.

Isprave broda kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu izdate uskladu sa Pravilima nadzora plovila na Rajni kojim se dokazuje sposobnost broda zaplovidbu Rajnom, priznaju se kao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave broda izdate prema „Propisu o prevozu opasnih materija Rajnom –ADNR” priznaju se u Republici Srbiji kao dokaz da brod zadovoljava zahteve zaprevoz opasnog tereta vodnim putem.

lan 105.Brod mora imati brodsko svedo anstvo.

Brodsko svedo anstvo sadrži sve podatke iz knjige upisnika brodova u koji jebrod upisan.

Brodskim svedo anstvom dokazuje se: srpska državna pripadnost broda,pravo i dužnost da brod vije zastavu trgova ke mornarice Republike Srbije, vrsta inamena broda, zona plovidbe na kojoj je ovlaš en da plovi, broj putnika i masa teretakoji brod sme da prevozi, kao i status Rajnskog plovila.

Brodsko svedo anstvo izdaje lu ka kapetanija.

Brodsko svedo anstvo izdaje se na osnovu svedo anstva o sposobnostibroda za plovidbu koje izdaje Uprava.

Ministarstvo vodi registar izdatih brodskih svedo anstava.

Brod bez posade, na brodskom trupu ili na stalno pri vrš enoj plo i ili tabli natrupu, mora imati natpis koji sadrži osnovne podatke iz brodskog svedo anstva.

lan 106.Brod mora da ima svedo anstvo o sposobnosti broda za plovidbu.

Svedo anstvo o sposobnosti broda za plovidbu, kojim se utvr uje da brododgovara zahtevima Tehni kih pravila, izdaje Uprava, nakon izvršenog pregleda izlana 86. ovog zakona.

lan 107.Privremeni plovidbeni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu, kao i

brodu koji je u inostranstvu, a izgubljeno mu je brodsko svedo anstvo.

Brod, koji nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji sti e,privremenim plovidbenim listom srpsku državnu pripadnost i pravo i dužnost da vijezastavu trgova ke mornarice Republike Srbije.

- 31 -

Privremeni plovidbeni list važi najduže godinu dana od dana izdavanja, anjegova važnost prestaje i ranije i to u asu kada brod stigne u prvu doma u luku,odnosno pristanište.

Privremeni plovidbeni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvoRepublike Srbije.

lan 108.Brod ija je posada ukrcana na osnovu propisane isprave za ukrcavanje,

mora imati popis posade.

Popisom posade utvr uje se koja su lica ukrcana na brod kao lanovi posade,u kom svojstvu i njihove kvalifikacije.

Popis posade izdaje lu ka kapetanija.

Popisom posade broda utvr uje se i koji su lanovi porodice lana posadebroda ukrcani na taj brod.

lan 109.Brod mora imati svedo anstvo o baždarenju.

Svedo anstvom o baždarenju teretnog broda dokazuje se istisnina za svakisantimetar gaza, a kod ostalih brodova-istisnina pri najve em dozvoljenom gazu igazu praznog broda, kao i slobodni bok broda.

Svedo anstvo o baždarenju gubi važnost kada se zbog prepravki izvršenih nabrodu menja njegova istisnina.

Svedo anstvo o baždarenju broda bez posade može se zameniti natpisom nabrodskom trupu ili stalno pri vrš enoj plo i ili tabli na trupu, koji mora da sadržipodatke o nosivosti iz svedo anstva sa fotokopijom ili overenom kopijom togsvedo anstva koja se nalazi na brodu bez posade ili teglja u, odnosno potiskiva u.

lan 110.Svedo anstvo o sposobnosti broda za obavljanje probne vožnje mora da ima

brod koji namerava da izvrši probnu vožnju.

lan 111.Brod koji je opremljen ure ajima za ukrcavanje i iskrcavanje tereta mora da

ima registar teretnog ure aja.

Sastavni deo registra teretnog ure aja iz stava 1. ovog lana, ine uverenja oispitivanju tih ure aja i njihove opreme.

lan 112.Brod koji je bio zaga en glodarima (miševima i pacovima), mora da ima

svedo anstvo o deratizaciji.

Brod koji nije bio zaga en glodarima, mora da ima svedo anstvo ooslobo enju od deratizacije kojim se dokazuje da je brod za odre eno vreme, koje jeutvr eno u svedo anstvu, oslobo en od vršenja deratizacije.

Svedo anstvo o deratizaciji i svedo anstvo o oslobo enju od deratizacijeizdaje organ nadležan za poslove zdravlja.

- 32 -

lan 113.Brodu ili tankeru koji prevozi hla eni ili opasan teret mora da bude utvr ena

sposobnost za prevoz takvih tereta.

Brodu iz stava 1. ovog lana ija je sposobnost za prevoz utvr ena, izdaju seodgovaraju e isprave, i to:

1) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje opasnog tereta-teretnombrodu sposobnom za prevoz opasnog tereta;

2) uverenje o sposobnosti tankera za ukrcavanje opasnog tereta-tankerusposobnom za prevoz opasnog tereta;

3) uverenje o sposobnosti broda za ukrcavanje hla enog tereta-teretnombrodu sposobnom za prevoz hla enog tereta.

Ispravama iz stava 2. ovog lana potvr uje se da brod ispunjava uslovepropisane Tehni kim pravilima za prevoz hla enog ili opasnog tereta, radi zaštitebroda, lica na brodu, tereta i životne sredine.

lan 114.Brod mora imati knjigu pregleda i nadzora.

U knjigu pregleda i nadzora Uprava ili lu ka kapetanija, kada vrše nadzor nadbrodom, upisuju podatke o izvršenom nadzoru, navode i utvr ene nedostatke inaloge izdate radi njihovog otklanjanja.

lan 115.Plovilo koje ima radio-ure aj dužno je da vodi radio-dnevnik.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, radio-dnevnik nije dužno da vodiplovilo koje koristi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i amac zaspasavanje koji pripada brodu.

lan 116.Privremeno svedo anstvo o sposobnosti broda ili tankera za ukrcavanje

opasnog tereta za plovidbu, mora imati brod ili tanker koji Uprava oglasi sposobnimza plovidbu, ako pregledom utvrdi da nije sposoban za plovidbu u zonama u kojimaje do tada ovlaš en da plovi, ali je sposoban za plovidbu u užim zonama plovidbe, iliga oglasi sposobnim da izuzetno preduzme jedno ili više odre enih putovanja kojaprelaze zone plovidbe u kojima je bio ovlaš en da plovi, ako se na osnovu izvršenogpregleda utvrdi da je sposoban za preduzimanje tih putovanja.

lan 117.Privremeno svedo anstvo o sposobnosti broda za prevoz putnika mora da

ima brod koji nije putni ki brod, koji Uprava oglasi sposobnim da prevozi putnike najednom ili više putovanja ili za odre eno vreme, odre enu zonu plovidbe, ako jenjegova sposobnost utvr ena po odredbama ovog zakona i ako se pregledom utvrdida brod ispunjava uslove za obavljanje takvog prevoza putnika.

lan 118.Plovilo koje ima radio-ure aj mora imati svedo anstvo o sigurnosti radio-

ure aja, osim plovila koje koristi ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Putni ki brod mora da ima knjigu stabiliteta.

Brod sa sopstvenim pogonom mora da vodi brodski dnevnik.

- 33 -

Brod koji ima posadu dužan je da vodi zdravstveni dnevnik.

Tehni ki plovni objekat mora da vodi knjigu rada.

Knjigu o uljima mora imati brod koji prevozi ulja i brod koji koristi te no ulje.

Brod mora da ima knjige sanitarne otpadne i kaljužne vode.

Brod mora da ima dnevnik brodskog sme a.

lan 119.Važenje registra teretnog ure aja potvr uje se godišnjim kontrolnim

pregledom, a obnavlja se svake etvrte godine ili najkasnije svake pete godine,redovnim pregledom.

lan 120.Važenje svedo anstva o sposobnosti broda za plovidbu traje do roka

nazna enog u svedo anstvu i može se produžiti najviše za 90 dana.

Važenje svedo anstva o baždarenju za teretne brodove traje 10 godina, a zaostale brodove 15 godina od dana izdavanja. Važenje svedo anstva o baždarenjuprodužava se za 10, odnosno 15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ilinosivosti odgovaraju stanju na brodu.

Važenje privremenog svedo anstva o sposobnosti broda za plovidbu iprivremenog svedo anstva o sposobnosti broda za prevoz putnika traje za onovreme koje je navedeno u svedo anstvu, a najduže do isteka roka važenjasvedo anstva o sposobnosti broda za plovidbu.

Važenje svedo anstva o sposobnosti broda za obavljanje probne vožnje traje30 dana od dana izdavanja.

lan 121.Isprave iz l. 109, 110, 111, 113, 116, 117. i lana 118. stav 1. ovog zakona,

kao i knjige iz lana 114. i lana 118. stav 2. ovog zakona izdaje Uprava, a knjigu izlana 118. stav 2. ovog zakona overava Uprava.

Knjige iz lana 115. i lana 118. st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog zakona izdaje lu kakapetanija.

lan 122.Ministar propisuje vrstu, sadržinu, obrasce i na in vo enja brodskih isprava i

knjiga, kao i na in vo enja i sadržinu registra izdatih brodskih svedo anstava.

Utvr ivanje sposobnosti amca i plove eg tela za plovidbui plutaju eg objekta za plutanje

lan 123.amci i plove a tela mogu se koristiti u plovidbi, odnosno plutaju i objekti za

plutanje ako:

1) je utvr ena njihova sposobnost za plovidbu, odnosno plutanje u pogledukonstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ure aja i opreme, u skladu saTehni kim pravilima za amce, plove a tela i plutaju e objekte;

2) su upisani u upisnik amaca, plove ih tela i plutaju ih objekata (u daljemtekstu: upisnik);

- 34 -

3) amcem, plove im telom i plutaju im objektom upravlja lice koje jestru no osposobljeno.

lan 124.Odredbe lana 123. ovog zakona ne odnose se na: sportske amce bez

sopstvenog pogona (vesla ke amce, kajake, kanue, jedrilice i sli no) namenjenetakmi enju, amce bez sopstvenog pogona koji nisu duži od tri metra, pedoline,vodene bicikle, daske i sli na plovila, ako se njima ne obavlja privredna delatnost.

lan 125.Sposobnost amca i plove eg tela za plovidbu, odnosno plutaju eg objekta

za plutanje utvr uje se pregledom kojim se utvr uje da amac, plove e telo, odnosnoplutaju i objekat odgovara zahtevima Tehni kih pravila za amce, plove a tela iplutaju e objekte.

Pregled može biti osnovni, redovni i vanredni.

Tehni ki nadzor nad gradnjom, osnovni, redovni i vanredni pregled vršiministarstvo.

Posle izvršenog pregleda izdaje se isprava o sposobnosti za plovidbu amca iplove eg tela, odnosno isprava o sposobnosti za plutanje plutaju eg objekta.

Za amce i plove a tela koji su upisani u upisnik, izdaje se plovidbenadozvola sa registarskim brojem za identifikaciju.

Za plutaju i objekat koji je upisan u upisnik, izdaje se plutaju a dozvola saregistarskim brojem za identifikaciju.

Ministar propisuje vrstu pregleda, namenu, na in i postupak utvr ivanjasposobnosti za plovidbu amaca i plove ih tela, odnosno plutanje plutaju ihobjekata.

Ministar propisuje Tehni ka pravila za amce, plove a tela i plutaju e objektei rokove za njihovu primenu.

Naknada za vršenje pregleda i tehni kog nadzora nad gradnjomamca, plove eg tela i plutaju eg objekta

lan 126.Za vršenje pregleda i tehni kog nadzora nad gradnjom iz lana 125. stav 3.

ovog zakona pla a se naknada.

Naknadu za vršenje pregleda i tehni kog nadzora iz stava 1. ovog lanapla aju korisnici plovila iz lana 125. stav 1. ovog zakona.

Ministar utvr uje visinu naknade iz stava 1. ovog lana.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su budžetaRepublike Srbije i koriste se za obavljanje poslova iz lana 125. ovog zakona i udruge svrhe u skladu sa zakonom kojim se ure uje budžet Republike Srbije.

lan 127.amac i plutaju i objekat prilikom upisa moraju biti baždareni.

Baždarenje se obavlja prema Tehni kim pravilima o na inu merenja iizra unavanja zapremine koja su propisana za amce i plutaju e objekte.

- 35 -

Ako se prepravkom menja zapremina amca, odnosno plutaju eg objekta vršise ponovno baždarenje.

lan 128.amac i plove e telo u plovidbi, mora da ima slede e isprave i knjige:

1) plovidbenu dozvolu;

2) popis posade i knjigu rada za amac kojim se obavlja javni prevoz.

Plutaju i objekat u plutanju mora da ima slede e isprave i knjige:

1) plutaju u dozvolu;

2) popis posade za plutaju i objekat koji se koristi za privredne i javnesvrhe.

Ministar propisuje vrstu, sadržinu i na in vo enja isprava i knjiga iz st. 1. i 2.ovog lana.

Isprave i knjige iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje lu ka kapetanija.

lan 129.Na amac, plove e telo, odnosno plutaju i objekat ne sme da se ukrca,

odnosno da na njemu boravi ve i broj lica nego što je to odre eno plovidbenom,odnosno plutaju om dozvolom.

2. Posada

lan 130.Posadu broda sa injavaju lica ukrcana za izvršenje poslova na brodu i

upisana u popis posade.

lan 131.Za vršenje poslova kojima se obezbe uje bezbedna plovidba, brod mora da

ima odgovaraju i broj lanova posade sa propisanim zvanjima.

Ministar propisuje najmanji broj lanova posade za bezbednu plovidbu kojemoraju imati brodovi i druga plovila trgova ke mornarice.

lan 132.lan posade broda trgova ke mornarice koji vrši poslove kojima se

obezbe uje plovidba, može da bude lice koje je steklo odgovaraju e zvanje i koje završenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovaraju e ovlaš enje, kao i pripravnikza sticanje zvanja.

Zvanje lanova posade broda sti e se polaganjem stru nog ispita zaodre eno zvanje, a dokazuje se ovlaš enjem za vršenje poslova na brodu.

Ovlaš enje za vršenje poslova na brodu koje je izdato suprotno propisanimuslovima ništavo je.

Ministar propisuje program, troškove i na in obuke polaganja stru nog ispitaza sticanje zvanja lanova posade brodova trgova ke mornarice.

Ministar propisuje zvanja, uslove za sticanje zvanja i ovlaš enja lanovaposade brodova trgova ke mornarice, kao i obrazac, sadržinu i na in izdavanja ina in vo enja evidencije izdatih ovlaš enja.

- 36 -

lan 133.Isprave o stru noj osposobljenosti zapovednika izdate prema propisima

Centralne komisije za plovidbu Rajnom i zemalja lanica Evropske unije priznaju sekao da su izdate u Republici Srbiji.

Isprave o stru noj osposobljenosti zapovednika i ostalih lanova posadeizdate prema propisima ostalih zemalja priznaju se pod uslovima predvi enimsporazumom o me usobnom priznavanju koji se zaklju uje sa državom koja je izdalaispravu o stru noj osposobljenosti zapovednika odnosno drugog lana posade.

Priznavanje isprava iz stava 1. ovog lana uslovljeno je vrstom broda za kojuisprava važi u zemlji gde je izdata.

Propisom iz lana 132. stav 5. ovog zakona mogu se propisati dodatni usloviza zapovednika u pogledu priznavanja isprava iz stava 1. ovog lana, kada zapovedabrodom koji plovi odre enom deonicom vodnog puta za koji se zahteva poznavanjelokalnih uslova plovidbe.

lan 134.Ovlaš enje za vršenje poslova na brodu može se dati samo licu koje je

telesno i duševno sposobno da obavlja posao na brodu, što se utvr uje i proveravalekarskim pregledom.

Ministar uz saglasnost sa ministrom nadležnim za poslove zdravlja propisujeuslove u pogledu zdravstvene sposobnosti lanova posade brodova i drugih plovilakao i uslove i na in vršenja zdravstvenog nadzora.

lan 135.lan posade mora da vrši poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije,

na na in koji omogu ava bezbednost plovidbe, koji ne ošte uje brod ili teret nanjemu i ne ugrožava bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i životnusredinu od zaga ivanja štetnim predmetima ili materijama od strane broda.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.

lan 136.Kao lan posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku

knjižicu ili dozvolu za ukrcavanje.

Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje stru na sprema lanaposade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao itrajanje zaposlenja na brodu. Brodarska knjižica i dozvola za ukrcavanje su li neisprave lica kome su izdate.

Brodarska knjižica izdata od lu ke kapetanije, snabdevena vizom zaputovanje u inostranstvo od strane organa nadležnog za izdavanje viza, služi i kaoputna isprava (pasoš) i predstavlja ovlaš enje za lice da bude lan posade broda kojiplovi u inostranstvo, kao i da putuje u inostranstvo radi ukrcavanja na brod ili da seposle iskrcavanja sa broda u inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.

Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani državljanin ukrcankao lan posade na doma em brodu.

Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se stru na sprema, zdravstveno stanje,svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

- 37 -

Ministar propisuje uslove, na in izdavanja i obrasce brodarske knjižice idozvole za ukrcavanje, kao i vo enje evidencije izdatih brodarskih knjižica i dozvolaza ukrcavanje.

lan 137.Ako brodar iskrca sa broda lana posade van luke u kojoj je sedište brodara,

brodar je dužan da mu obezbedi povratak u mesto prebavilišta, odnosno boravišta (udaljem tekstu: povratno putovanje).

Kada se brod nalazi u inostranstvu, a brodar ne postupi na na in iz stava 1.ovog lana, povratno putovanje e na teret brodara, obezbediti diplomatsko ilikonzularno predstavništvo Republike Srbije.

Brodar ima pravo regresa za naplatu svih troškova povratnog putovanja odlana posade koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom doveo do

prestanka radnog odnosa ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja koje jesebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepažnje.

Troškovi povratnog putovanja lana posade obuhvataju dnevnice i naknaduza li ni prevoz od momenta iskrcavanja sa broda do momenta povratka u luku u kojojje sedište brodara, odnosno u mesto njegovog prebivališta ili boravišta, a premaugovoru o radu.

Odredbe ovog lana odnose se i na strane državljane koji su lanovi posadedoma eg broda i lanove porodice iskrcanog lana posade.

lan 138.lan posade dužan je da odmah obavesti zapovednika ili najstarijeg oficira

palube koji ga zamenjuje o svakom vanrednom doga aju koji bi mogao da ugrozibezbednost broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi životnusredinu opasnim ili štetnim materijama od strane broda.

U slu aju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, lanovi posade dužni su dase zalažu za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za zaštituživotne sredine, dok zapovednik ne naredi da se brod napusti.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.

lan 139.Brodar je dužan da lanu posade naknadi štetu prouzrokovanu na stvarima

namenjenim za njegovu li nu upotrebu na brodu i li nu upotrebu lanova njegoveporodice ukrcane na brodu, odre enim ugovorom o radu, koje su uništene iliošte ene prilikom brodoloma ili druge havarije broda.

lan posade koji je u radnom odnosu, u slu aju brodoloma ima pravo nanaknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema prosekuzarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada zaduže vreme.

U slu aju iz stava 2. ovog lana lanu posade, stranom državljaninu ili licubez državljanstva, pripada naknada zarade u iznosu odre enom ugovorom o radu -za svaki dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najdužeza dva meseca od dana brodoloma.

lan posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog lana, ako brodardokaže da su oni prouzrokovali štetu namerno ili krajnjom nepažnjom.

Na povratno putovanje lana posade koji je pretrpeo brodolom odnose seodredbe lana 137. ovog zakona.

- 38 -

lan 140.Zapovednik, odnosno lan posade broda, za vreme obavljanja dužnosti na

brodu ne sme biti u stanju opijenosti, odnosno premora.

Zapovednik, odnosno lan posade dužan je da se podvrgne lekarskompregledu i drugim metodama, odnosno analizama krvi i/ili urina, radi utvr ivanjastanja opijenosti.

Stanje premora postoji ako je lan posade neprekidno vršio poslove na broduduže od osam sati.

Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1.ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da odmah tog lana posadeudalji sa poslova na brodu dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.

Istom lanu posade ne mogu se poveriti poslovi na brodu pre istekanaknadnog roka od osam sati.

Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da su nastupile okolnosti iz stava 1.ovog lana, kao meru opreza e narediti zapovedniku da se odmah udalji sa poslovazapovednika broda, dok traje stanje opijenosti, odnosno premora.

Ako zbog udaljenja sa poslova na brodu zapovednika, odnosno lana posadebrod ne ispunjava uslove o najmanjem broju lanova posade za bezbednu plovidbu,inspektor bezbednosti plovidbe e brodu zabraniti plovidbu dok traje stanjeopijenosti, odnosno premora.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove posade drugih plovila.

lan 141.Rešavanje me usobnih radnih sporova izme u lanova posade broda ili

drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, kao i sporove izme uzapovednika broda ili drugog plovila namenjenog za privredne svrhe i brodara, ako je

esnik u sporu doma i ili strani državljanin ili lice bez državljanstva, vrši se premadoma em radnom pravu.

Zapovednik broda

lan 142.Brodom zapoveda zapovednik.

Zapovednika imenuje i razrešava brodar.

U slu aju smrti, spre enosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sasvim njegovim ovlaš enjima, najstariji oficir palube.

lan 143.Zapovednik je odgovoran za bezbednost broda i red na brodu u skladu sa

ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Ako brod sa sopstvenim pogonom tegli ili potiskuje druge brodove,zapovednik tog broda je zapovednik celog sastava.

Zapovednik elnog broda sa sopstvenim pogonom koji tegli druge brodove,zapovednik je celog sastava.

Ako dva ili više brodova sa sopstvenim pogonom vezani bok uz bok tegle ilipotiskuju druge brodove, zapovednik sastava je zapovednik broda sa sopstvenimpogonom koji ima najve u snagu mašinskog pogonskog ure aja.

- 39 -

U ostalim slu ajevima zapovednik sastava odre uje se kada to okolnostizahtevaju.

lan 144.Zapovednik broda dužan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj

administraciji, o njegovom održavanju, o održavanju u ispravnom stanju trupa broda,mašina, ure aja i opreme, o sigurnosti ure aja broda, o pravilnom ukrcavanju,slaganju, prevozu i iskrcavanju opasnog i ostalog tereta, o pravilnom ukrcavanju,smeštaju i iskrcavanju putnika i o izvršavanju svih zadataka vezanih za proces rada ibezbednost na brodu.

Zapovednik broda je dužan da u propisanim rokovima vrši vežbe sa amcimai ostalim sredstvima za spasavanje, kao i ure ajima za otkrivanje, spre avanje igašenje požara.

Zapovednik broda dužan je da za vreme plovidbe bude na brodu.

Zapovednik broda dužan je da pre polaska na put proveri ispravnost brodakoji mu omogu ava da izvrši odre eno putovanje i da obezbedi da se sve propisaneisprave i knjige, kao i lanovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika da utvrdida li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.

Zapovednik broda koji tegli, odnosno potiskuje druge brodove dužan je da prepolaska na put proveri ispravnost i sposobnost svih brodova za izvršenje odre enogputovanja.

lan 145.Zapovednik je dužan da li no rukovodi brodom kad god to zahteva

bezbednost broda, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle, a zapovednik broda kojitegli, odnosno potiskuje druge brodove i kad to zahteva bezbednost brodova utegljenju ili potiskivanju.

lan 146.Ako nastupe doga aji koji brod ili brod u tegljenju ili potiskivanju ili lica na

njima dovedu u opasnost, zapovednik broda sa sopstvenim pogonom dužan je dapreduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje opasnosti za brod i stvari nabrodu, kao i za zaštitu životne sredine.

U slu aju iz stava 1. ovog lana zapovednik broda koji tegli, odnosnopotiskuje druge brodove, dužan je da žrtvuje ili ošteti teret, druge stvari ili ure ajebroda ili opremu koji nisu neophodni za plovidbu ili delove broda ije je žrtvovanje iliošte enje manje štetno za brodara i lica zainteresovana za teret na brodu, a ako je toneophodno i brod.

lan 147.Ako su u slu aju opasnosti za brod sve mere preduzete za spasavanje broda

ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbežna, zapovednik broda dužan je daprvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu,da ukloni brod sa plovnog puta, ako je to mogu e, kao i da naredi da se brod napusti.

U slu aju iz stava 1. ovog lana zapovednik je dužan da preduzme i sve merepotrebne za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti slu aja dopuštaju i mereza spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava i karata odnosnog putovanja igotovog novca brodske blagajne.

Zapovednik može da napusti brod tek pošto je, u granicama stvarnemogu nosti, preduzeo sve mere iz st. 1. i 2. ovog lana.

- 40 -

lan 148.Ako na brodu nastupi doga aj koji ugrožava bezbednost broda ili plovidbe, ili

ako nastupi vanredni doga aj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, iliako se primeti bilo kakva neposredna opasnost za bezbednost plovidbe, zaga ivanjeopasnim ili štetnim materijama na vodnom putu, zapovednik je dužan da opis togdoga aja, odnosno belešku o prime enoj neposrednoj opasnosti ili zaga ivanju navodnom putu odmah unese u brodski dnevnik.

Zapovednik je dužan da o doga aju iz stava 1. ovog lana, odmah radiovezom obavesti ostale u esnike u plovibi i najbližu lu ku kapetaniju, i da po dolaskuu prvu luku, odnosno pristanište, podnese izveštaj lu koj kapetaniji, zajedno saizvodom iz brodskog dnevnika.

Ako je doga aj iz stava 1. ovog lana nastupio za vreme plovidbe uinostranstvu, zapovednik je dužan da po dolasku u prvu luku, odnosno pristaništeizveštaj o doga aju, zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika, podnesediplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

lan 149.Zapovednik je dužan da unese u brodski dnevnik ro enje i smrt lica na brodu,

nazna uju i mesto ili geografsku poziciju broda i vreme ro enja, odnosno smrti, kao iprimi izjavu poslednje volje i to primanje unese u brodski dnevnik, navode i vremekada je poslednju izjavu volje primio.

Zapovednik je dužan da o injenici ro enja i smrti i o primanju izjaveposlednje volje sa ini zapisnik na propisani na in i dostavi ga najbližoj lu kojkapetaniji u koju stigne, a u inostranstvu najbližem diplomatskom, odnosnokonzularnom predstavništvu Republike Srbije.

lan 150.Zapovednik je ovlaš en i dužan da svim licima na brodu izdaje nare enja

kojima se obezbe uju brod i plovidba i održavanje reda na brodu, kao i da nadzireizvršenje izdatih nare enja.

Radi održavanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik može da drži nabrodu vatreno oružje, dok lanovi posade ne mogu na brodu da drže oružje.

lan 151.Zapovednik ima pravo da za vreme plovidbe ograni i slobodu kretanja na

brodu svakom licu koje teže ugrozi bezbednost broda, lanova posade, putnika idrugih lica, stvari na brodu i životne sredine zaga ivanjem opasnim ili štetnimmaterijama. Sloboda kretanja može da se ograni i samo ako je to neophodno radibezbednosti putnika i drugih lica i robe na brodu ili radi zaštite broda ili zaštite životnesredine i može za stranca da traje najduže do dolaska broda u prvu luku, odnosnopristanište u koje brod uplovi, a za državljanina Republike Srbije najkasnije dodolaska broda u prvu doma u luku, odnosno pristanište.

Mere iz stava 1. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.

lan 152.Zapovednik ima pravo da lana posade koji narušava bezbednost plovidbe

udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i vrati u luku ukrcavanja ukojoj je sedište brodara.

- 41 -

lan 153.Ako za vreme putovanja lan posade, putnik ili drugo lice na brodu izvrši

krivi no delo, zapovednik je dužan da preduzme, prema okolnostima, mere potrebneda se spre i ili ublaži nastupanje štetnih posledica tog dela i da se izvršilac pozovena odgovornost.

Ako postoji opasnost da izvršilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik enarediti: da se izvršiocu krivi nog dela ograni i sloboda kretanja na brodu ili da se lišislobode; da se ispitivanjem izvršioca, svedoka, o evidaca i ošte enika utvrde sveokolnosti pod kojima je delo izvršeno i posledice koje su nastupile; da se o svakomsaslušanju sastavi zapisnik; da se kao dokazi uzmu na uvanje predmeti na kojima ilipomo u kojih je krivi no delo izvršeno, odnosno na kojima su tragovi izvršenog delavidljivi; da se preduzmu i druge mere radi utvr ivanja okolnosti pod kojima je krivi nodelo izvršeno.

Ako se brod nalazi u inostranstvu, zapovednik je dužan da o izvršenomkrivi nom delu podnese izveštaj diplomatskom ili konzularnom predstavništvuRepublike Srbije u državi u iju luku, odnosno pristanište brod uplovi. Zapovednik jedužan da sa izvršiocem krivi nog dela postupi prema uputstvima diplomatskog ilikonzularnog predstavništva Republike Srbije.

Po dolasku u doma u luku, odnosno pristanište u koje brod najpre uplovi,zapovednik je dužan da izvršioca krivi nog dela preda organu unutrašnjih poslova utoj luci, odnosno pristaništu, s pismenim izveštajem o izvršenom krivi nom delu izapisnicima i predmetima iz stava 2. ovog lana.

Mere iz st. 2. i 4. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloženjem.

lan 154.Ako lan posade koji je državljanin Republike Srbije samovoljno napusti brod

u stranoj luci, odnosno pristaništu, zapovednik je dužan da ovo napuštanje prijavidiplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije u odnosnoj državi, aako ovog nema diplomatskom ili konzularnom predstavništvu države ovlaš ene dazastupa interese državljana Republike Srbije, a ako ni ovog nema kapetaniji te luke.

Zapovednik je dužan da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave lanaposade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu.

Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik isvedoci.

Belešku o samovoljnom napuštanju broda i o stvarima lana posade koje suostale na brodu i njihovoj predaji nadležnom doma em organu, zapovednik je dužanda unese u brodski dnevnik.

Organ koji u luci, odnosno pristaništu primi li ne stvari i isprave lana posadekoji je samovoljno napustio brod, preda e ih njegovoj užoj porodici ili roditeljima, aako njih nema licu koje odredi nadležni organ starateljstva.

lan 155.Smatra se da je lan posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na

brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristaništa.

Ako je lan posade bio spre en da se vrati na brod do odlaska broda iz luke,odnosno pristaništa, smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tridana od dana kada je smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz lana 154. stav1. ovog zakona.

- 42 -

lan 156.Zapovednik broda koji na bilo koji na in dozna da se lice, uklju uju i i

neprijatelje u slu aju oružanog sukoba, nalaze u životnoj opasnosti na unutrašnjimvodama, dužan je da im odmah krene u pomo najve om mogu om brzinom,obaveštavaju i ih o tome ako je to mogu e i da preduzme njihovo spasavanje.

Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle dogovora sa zapovednicimabrodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomo , ako je dogovor mogu , daizabere jedan od tih brodova ili više njih za koje smatra da su najprikladniji da mupruže pomo .

Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da pruže pomo brodu uopasnosti dužni su da prihvate izbor i da odmah, najve om mogu om brzinom, krenuu pomo licima koja su u životnoj opasnosti.

Zapovednik je dužan da spasava lica koja su u životnoj opasnosti iako se onatome protive ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se ta licanalaze.

lan 157.Izuzetno od odredaba lana 156. ovog zakona, zapovednik nije dužan da

krene u pomo i da preduzme spasavanje lica u životnoj opasnosti, ako:

1) bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za brodkojim on zapoveda i za lica na tom brodu ili ako on opravdano smatra da, premaposebnim okolnostima slu aja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilouspešno;

2) sazna da je drugi brod izabran da ide u pomo i da je izabrani brod tajizbor prihvatio;

3) od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila uživotnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica budeobavešten da pomo više nije potrebna.

lan 158.U slu aju sudara brodova zapovednik broda je dužan da, ako je u mogu nosti

da to u ini bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za lica na njemu, poredprvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje broda s kojim se sudario brodkojim on zapoveda, i dužan je da brod kome preti opasnost da potone bez odlaganjaukloni sa plovnog puta.

Zapovednik je dužan da kada se brod kojim on zapoveda na e u blizini brodakoji daje poziv za pomo , i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme spasavanje togbroda, ako je u mogu nosti da to u ini bez ozbiljne opasnosti za brod kojimzapoveda i za lica na njemu.

lan 159.Zapovednik doma eg broda koji sazna da je drugi brod srpske državne

pripadnosti u opasnosti, dužan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzmei spasavanje broda i stvari sa tog broda koje su svojina doma eg pravnog lica ilisvojina državljana Republike Srbije, ako se spasavanju broda i stvari na njemuizri ito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda uopasnosti.

Zapovednik nije dužan da preduzme spasavanje broda prema odredbi stava1. ovog lana ako to ne može da u ini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu ili za

- 43 -

brod kojim zapoveda ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilocelishodno niti razumno, s obzirom na mogu nosti spasavanja, vrednost broda uopasnosti i robe na tom brodu, kao i na rizike i troškove kojima bi preduzetimspasavanjem izložio brod kojim zapoveda.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na lanove posade drugih plovila.

lan 160.Zapovednik broda je dužan da brodu sa kojim se sudario brod kojim on

zapoveda, ako je mogu e saopšti ime i luku upisa broda kojim zapoveda, imeposlednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke, odnosno pristaništau koje plovi.

lan 161.Zapovednik mora u brodski dnevnik da unese razloge zbog kojih nije krenuo

u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, kao i razloge zbog kojihnije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu.

Razloge iz stava 1. ovog lana mora da unese u odgovaraju e knjige i lanposada drugog plovila.

lan 162.Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za štetu koja nastane zbog toga što je

zapovednik povredio dužnosti iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.

lan. 163.Spasavanje doma eg ratnog broda ne e se preduzeti u slu aju izri ite

zabrane komandanta broda.

Odredbe l. 156, 158. i 159. ovog zakona odnose se i na ratne brodove.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, ministar nadležan za posloveodbrane propisa e u kojim slu ajevima komandant doma eg ratnog broda nije dužanda vrši spasavanje u slu ajevima iz l. 156, 158. i 159. ovog zakona.

lan 164.Odredbe ovog zakona koje se odnose na posadu i zapovednika broda

odnose se i na tehni ke plovne objekte.

Posada amca, plove eg tela i plutaju eg objekta

lan 165.Lice koje upravlja amcem, plove im telom ili plutaju im objektom mora biti

telesno i duševno sposobno, stru no osposobljeno i smatra se zapovednikom takvogplovila.

Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanjeplovilima iz stava 1. ovog lana, program, troškove i na in polaganje stru nog ispita,kao i obrazac, sadržinu, na in izdavanja i trajanja dozvole za upravljanje.

- 44 -

Deo etvrtiI. LU KA KAPETANIJA, RIS, VTS I SIGURNOSNA ZAŠTITABRODOVA, OBJEKATA BEZBEDNOSTI PLOVIDBE I LUKA

1. Lu ka kapetanija

lan 166.Lu ka kapetanija je podru na jedinica ministarstva, koja obavlja upravne,

tehni ke, inspekcijske i druge stru ne poslove kojima se obezbe uje bezbednostplovidbe na podru ju svoje nadležnosti.

lan 167.Lu ka kapetanija:

1) sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih nezgoda;

2) utvr uje sposobnost amaca, plutaju ih objekata i plove ih tela zaplovidbu, odnosno plutanje;

3) vrši tehni ke i druge stru ne poslove bezbednosti plovidbe koji su jojovim zakonom i drugim propisima stavljeni u nadležnost;

4) prikuplja statisti ke podatke o robnom transportu na vodnim putevima;

5) vrši traganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na vodnim putevima, usaradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove;

6) vrši nadzor nad plovidbom plovila;

7) obavlja i druge poslove koji su joj ovim zakonom i drugim propisimastavljeni u nadležnost.

lan 168.Lu ka kapetanija na grani nom prelazu za me unarodni vodni saobra aj vrši

ulazno-izlazne revizije plovila u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima.

lan 169.Upravni poslovi iz nadležnosti lu ke kapetanije su:

1) vo enje upisnika brodova i drugih plovila;

2) vo enje propisane službene evidencije u vezi sa izvršenim upisima;

3) izdavanje propisanih knjiga i isprava;

4) izdavanje li nih i drugih isprava za lanove posade plovila;

5) i drugi upravni poslovi koji su im ovim zakonom ili drugim propisimastavljeni u nadležnost.

lan 170.Lu ka kapetanija može radi bezbednosti plovidbe nalogom da zabrani,

odnosno ograni i plovidbu i odredi posebne uslove plovidbe u cilju zaštite ljudskihživota, imovine, životne sredine, bezbednosti hidrogra evinskih objekata na vodnomputu i drugo.

esnici u plovidbi dužni su da postupaju u skladu sa nalozima iz stava 1.ovog lana.

- 45 -

Naloge iz stava 1. ovog lana lu ka kapetanija objavljuje putem saopštenjabrodarstvu.

lan 171.Lu ka kapetanija obavezno sprovodi postupak ispitivanja plovidbenih

nezgoda, ako je usled plovidbene nezgode nastala smrt ili teža telesna povreda lica,gubitak ili ošte enje imovine ve eg obima.

Lu ka kapetanija evidentira nezgode i štete iz stava 1. ovog lana.

Ministar propisuje na in ispitivanja plovidbenih nezgoda plovila.

lan 172.U slu aju plovidbene nezgode u kojoj je nastala smrt ili teža telesna povreda

lica, gubitak ili ošte enje imovine ve eg obima, zapovednik plovila dužan je da:

1) zadrži plovilo na mestu plovidbene nezgode do okon anja uvi aja, akoplovilo svojim položajem ne ugrožava svoju bezbednost ili bezbednost drugih plovila;

2) ukloni plovilo na najbliže podobno mesto, ako to plovilo ugrožava svojubezbednost ili bezbednost drugih plovila i da nastoji da se ne menja stanje na mestuplovidbene nezgode u cilju utvr ivanja uzroka zbog kojih je došlo do plovidbenenezgode;

3) bez odlaganja obavesti o plovidbenoj nezgodi lu ku kapetaniju i sa ekadolazak ovlaš enog lica.

lan 173.esnik u plovidbi, drugi organ kao i drugo lice, koje je obavešteno o

plovidbenoj nezgodi, dužno je da o tome hitno obavesti lu ku kapetaniju.

lan 174.Radom lu ke kapetanije rukovodi lu ki kapetan.

lan 175.Ministar propisuje stru nu spremu, zvanja kao i druge potrebne uslove koje

moraju ispunjavati zaposleni u lu kim kapetanijama.

lan 176.Zaposleni u lu kim kapetanijama dužni su da nose službeno odelo za vreme

obaljanja poslova.

Ministar propisuje izgled službenog odela i oznake na službenom odelu.

2. Re ni informacioni servisi (RIS)

lan 177.Re ni informacioni servisi (RIS) (u daljem tekstu: RIS) uspostavljaju se na

vodnim putevima najmanje klase IV i ve im, kao i u lukama otvorenim zame unarodni saobra aj.

- 46 -

lan 178.RIS pruža usluge kojima se obezbe uju informacije: o plovidbi i saobra aju,

za upravljanje transportom, statisti ke, za potrebe carinskih i policijskih organa, onezgodama, o lu kim i drugim taksama i druge informacije.

RIS moraju biti efikasni, proširivi i me usobno usaglašeni, tako daomogu avaju povezivanje sa informati kim sistemima drugih vidova transporta,komercijalnim delatnostima i upravlja kim sistemima u transportu.

lan 179.RIS uspostavlja Direkcija.

Uspostavljanje RIS-a podrazumeva:

1) uspostavljanje RIS centara;

2) pružanje relevantnih informacija koje se odnose na plovidbu i planiranjeputovanja korisnicima RIS-a u pristupa nom elektronskom obliku;

3) obezbe ivanje na svim vodnim putevima najmanje klase Va i ve im, uskladu sa klasifikacijom evropskih vodnih puteva, tako da korisnici RIS-a poredinformacija navedenih u ta ki 2) ovog lana, imaju na raspolaganju odgovaraju eelektronske plovidbene karte (ENC);

4) omogu avanje nadležnim državnim organima, u meri u kojoj jeobaveštavanje sa plovila propisano nacionalnim ili me unarodnim propisima, dauredno dobijaju elektronske izveštaje sa plovila (ERI). U prekograni nom transportuove informacije prenose se nadležnim organima susedne države i svaki takav prenosbi e završen pre dolaska plovila na grani ni prelaz;

5) obezbe ivanje da su saopštenja brodarstvu, podaci o vodostaju (ilinajve em dopuštenom gazu) i izveštaji o ledu dostupni u obliku poruka koje sustandardizovane, kodirane i dostupne za preuzimanje. Standardizovane porukemoraju da sadrže minimum informacija koje se odnose na bezbednost plovidbe, priemu saopštenja brodarstvu moraju biti dostupna u elektronskom obliku;

6) pružanje relevantnih podataka koji nastaju u okviru sistema za lociranje ipra enje plovila nadležnim državnim organima i ostalim korisnicima;

7) obezbe ivanje funkcionalnosti sistema i pojedinih servisa;

8) upravljanje bazama podataka RIS-a.

lan 180.Ministarstvo vrši nadzor nad RIS-om i daje saglasnost na predloge planova

razvoja RIS-a koje donosi Direkcija.

Finansijska sredstva potrebna za uspostavljanje, funkcionisanje i održavanjeRIS-a obezbe uju se u budžetu Republike Srbije, od naplate usluga RIS-a koje nisuu funkciji bezbednosti plovidbe i iz drugih izvora.

Direkcija propisuje na in organizacije RIS-a, tehni ke specifikacije za opremui usluge, na in izdavanja uverenja o odobrenju tipa, kao i obuka u vezi upravljanjaRIS-om.

lan 181.Korisnici RIS usluga su zapovednici plovila, RIS i VTS centri, operateri na

prevodnicama, operateri na mostovima, nadležni državni organi u oblasti unutrašnjeplovidbe, Agencija za upravljanje lukama i lu ki operateri, operateri u centrima za

- 47 -

intervencije u vanrednim situacijama, brodari, krcatelji i primaoci tereta, špediteri,agenti i druga lica.

lan 182.RIS centar pruža slede e informacije:

1) informacije o plovnom putu (FI) koje sadrže geografske, hidrološke,saobra ajne i administrativne informacije vezane za plovni put u zoni RIS-a, a kojese zahtevaju od korisnika RIS-a kako bi mogli da planiraju, izvršavaju i prateizvršenje putovanja. Informacije iz ove ta ke su jednosmerne i idu od RIS centra kakorisnicima RIS-a;

2) takti ke saobra ajne informacije (TTI) koje uti u na donošenje trenutnihodluka zapovednika plovila ili VTS operatera vezanih za plovidbu u stvarnojsaobra ajnoj situaciji i bližoj geografskoj okolini;

3) strateške saobra ajne informacije (STI) koje uti u na srednjoro ne idugoro ne odluke korisnika RIS-a.

RIS centar može pružati i druge informacije.

lan 183.Sva plovila, osim amaca, plove ih tela i plutaju ih objekata koja plove u

podru ju RIS-a iz lana 177. stav 1. ovog zakona dužna su da koriste propisaneusluge i informacije RIS-a.

Sva plovila iz stava 1. ovog lana koja plove u podru ju RIS-a iz lana 177.stav 1. ovog zakona dužna su da koriste opremu i ure aje za koriš enje usluga RIS-a.

Vlada propisuje vrste usluga RIS-a i po etak njihove obavezne primene.

lan 184.Oprema i ure aji iz lana 183. stav 2. ovog zakona moraju biti u skladu sa

Tehni kim pravilima iz lana 90. stava 2. ovog zakona.

Oprema i ure aji iz stava 1. ovog lana, moraju imati uverenje o odobrenjutipa pre po etka koriš enja izdatog od strane Uprave.

Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaš enih organa zemalja lanicaEvropske unije priznaje se kao da je izdato u Republici Srbiji.

Uverenje o odobrenju tipa izdato od strane ovlaš enih organa ostalih zemaljapriznaje se na osnovu bilateralnih sporazuma.

lan 185.Prikupljanje, obrada i upotreba li nih podataka i posebnih kategorija li nih

podataka, a koji su potrebni za rad RIS-a podležu zaštiti, u skladu sa posebnimpropisima.

lan 186.RIS poruke i zapisi moraju se zaštiti od neovlaš ene upotrebe i zloupotrebe

koja uklju uje neovlaš eni pristup, izmenu ili gubitak.

lan 187.Zapovednik je odgovoran za ta nost podataka o plovilu i putovanju kada

saopštava svoj identitet i poziciju RIS centru.

- 48 -

Podaci iz stava 1. ovog lana uvaju se u RIS centru najmanje tri godine imogu da služe kao dokaz u postupku rešavanja sporova koji se vode povodomplovidbenih nezgoda.

U slu aju plovidbenih nezgoda sa smrtnom posledicom i velikih materijalnihšteta RIS podaci uvaju se na neograni eno vreme.

Podaci dobijeni od RIS-a mogu služiti kao oborivi dokaz na sudu.

3. Servis za upravljanje brodskim saobra ajem (VTS)

lan 188.U cilju unapre enja bezbednosti i efikasnosti brodskog saobra aja i zaštite

životne sredine ministar ustanovljava pružanje usluga servisa za upravljanjebrodskim saobra ajem (VTS), u podru jima gde to bezbednost saobra aja zahteva(saobra aj visokog inteziteta, prevoz opasnog tereta, opasne i kompleksneplovidbene situacije, otežavaju i hidrografski, hidrološki i meteorološki uslovi,me usobni uticaj vodnog transporta i drugih aktivnosti na vodnom putu, pove anibroj nezgoda u odre enoj zoni, postoje i planovi brodskog saobra aja na odre enomvodnom putu i zbog potreba saradnje izme u susednih država, uski prolazi, posebnelu ke konfiguracije, mostovi, prevodnice i sli ne prepreke, postoje e ili predvi enepromene u sistemu saobra aja u odre enoj zoni i drugo).

VTS servis omogu ava identifikaciju i pra enje plovila, strateško planiranjekretanja plovila i pružanje plovidbenih informacija i pomo i. VTS servis treba daomogu i ta ne i jasne informacije, kao i da pruži pomo u smanjenju rizikazaga ivanja i koordinaciju prilikom preduzimanja mera zaštite od zaga ivanja životnesredine.

lan 189.Ministarstvo upravlja VTS-om.

Uspostavljanje VTS-a podrazumeva:

1) pružanje relevantnih podataka koji se odnose na unapre enjebezbednosti i efikasnosti brodskog saobra aja korisnicima VTS–a;

2) obezbe ivanje odgovaraju e opreme i objekata za ostvarivanje ciljevaservisa;

3) obezbe ivanje odgovaraju eg stru nog kadra (u daljem tekstu: VTSoperater) za ispunjavanje postavljenih ciljeva servisa.

Lu ka kapetanija obavlja poslove servisa za upravljanje brodskimsaobra ajem (VTS), u okviru koje se uspostavlja VTS centar.

Operativno upravljanje VTS centrom poverava se VTS operateru.

lan 190.VTS centar pruža najmanje informacione usluge, a može pružati usluge

pomo i pri plovidbi i usluge pomo i u organizaciji saobra aja.

lan 191.Informacione usluge odnose se na prenos informacija u odre enim

vremenskim intervalima tokom radnog vremena VTS centra, ukoliko VTS centarsmatra da je to potrebno ili na zahtev plovila, a u okviru tog obaveštavanja dajepodatke o poziciji plovila, vrši njihovu identifikaciju i saopštava namere drugih plovila

esnika u saobra aju.

- 49 -

Pored informacija iz stava 1. ovog lana, u okviru informacionih uslugapružaju se podaci o uslovima na vodnom putu, vremenskim prilikama, opasnostima io drugim elementima koji mogu biti od uticaja na kretanje plovila.

lan 192.Usluge pomo i pri plovidbi su usluge kojima se pomaže pri donošenju odluka

na plovilu vezanim za plovidbu i pra enje efekta takvih odluka. Pomo pri plovidbi jeposebno zna ajna pri uslovima smanjene vidljivosti, otežanih meteoroloških uslova,kvara ili nedostataka koji uti u na pravilan rad radara, upravljanje plovilom ili pogon.Pomo pri plovidbi daje se u formi informacije o položaju na zahtev u esnika usaobra aju ili u specifi nim okolnostima kada to VTS operater smatra neophodnim,koriš enjem tehnologija (GNSS/Galileo i sli no).

lan 193.Usluge pomo i u organizaciji saobra aja su usluge sa ciljem spre avanja

razvoja opasnih situacija u saobra aju plovila upravljanjem odvijanja saobra aja, kaoi sa ciljem obezbe ivanja bezbednog i efikasnog brodskog saobra aja u podru juVTS-a.

lan 194.VTS centar vodi evidenciju o doga ajima i injenicama u okviru svoje

delatnosti i može ih u initi dostupnim ako proceni da je to opravdano i da e datipodaci biti zašti eni.

lan 195.Sva plovila, osim amaca, plove ih tela i plutaju ih objekata koja plove u

podru ju obavezne primene VTS-a dužna su da koriste propisane usluge iinformacije VTS-a.

lan 196.Koriš enje usluga VTS servisa ne osloba a zapovednika plovila njegove

odgovornosti za bezbednu plovidbu i manevrisanje plovilom.

lan 197.Ministar propisuje na in organizacije VTS centra, kriterijume za odre ivanje

podru ja obavezne primene VTS-a, podru ja primene, nivo usluga, tehni kespecifikacije za opremu i usluge, na in vo enja evidencije o doga ajima iinjenicama, kao i obuku VTS operatera.

4. Sigurnosna zaštita brodova, objekata bezbednosti plovidbe i luka

lan 198.Na objektima bezbednosti plovidbe na me unarodnim vodnim putevima,

brodovima i u lukama otvorenim za me unarodni saobra aj mora se osiguratiodgovaraju a zaštita od doga aja koji mogu ugroziti sigurnost plovidbe, ljudskeživote i zdravlje, kao i životnu sredinu.

lan 199.Brod koji plovi u me unarodnoj plovidbi mora imati sigurnosni plan i lana

posade odgovornog za sigurnost broda.

- 50 -

Luka otvorena za me unarodni saobra aj mora imati sigurnosni plan i liceodgovorno za sigurnost u luci.

lan 200.Direkcija mora imati sigurnosne planove kojima se obezbe uje minimum

mera za zaštitu objekata bezbednosti plovidbe i drugih infrastrukturnih objekata kojiine sastavni deo me unarodnih vodnih puteva, kao i lice odgovorno za sigurnost.

lan 201.Saglasnost na predložene sigurnosne planove iz l. 199. i 200. ovog zakona

daje ministarstvo i ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Brodar, Agencija za upravljanje lukama i Direkcija dužni su da sprovodesigurnosne planove.

lan 202.Vlada propisuje na in ostvarivanja sigurnosne zaštite brodova, objekata

bezbednosti plovidbe na me unarodnim vodnim putevima i luka otvorenih zame unarodni saobra aj, sadržinu i na in donošenja sigurnosnih planova, programobuke i na in polaganja ispita za lica odgovorna za sigurnost, kao i odgovaraju eisprave.

Deo petiI. LUKE I PRISTANIŠTA

1. Luke

lan 203.Luke i pristaništa u Republici Srbiji su dobra od opšteg interesa.

Izgradnja i održavanje luka otvorenih za javni saobra aj od državnog jezna aja i vrši se u skladu sa planovima iz lana 9. ovog zakona.

lan 204.Luka mora ispunjavati uslove za bezbedan prihvat plovila i obavljanje lu kih

delatnosti u skladu sa namenom luke, odnosno pojedinog njenog dela.

Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na pristaništa i privremenapretovarna mesta.

Agencija za upravljanje lukama

lan 205.Upravljanje lukama i pristaništima vrši Agencija za upravljanje lukama (u

daljem tekstu: Agencija), bez obzira na svojinski status luke i pristaništa.

Upravljanje lukom i pristaništem je delatnost koja se vrši u cilju kontinuiranog,nesmetanog i stru nog obavljanja poslova na lu kom podru ju.

lan 206.Vlada, na predlog ministarstva, osniva Agenciju, kao javnu agenciju za

obavljanje poslova iz l. 207. i 208. ovog zakona.

- 51 -

lan 207.Agencija obavlja slede e regulatorne, stru ne i razvojne poslove:

1) donošenja planova iz lana 9. ovog zakona u delu koji se odnosi na luke ipristaništa, u obliku razvojne studije sa procenom finansijskog i ekonomskog efekta,uz saglasnost ministarstva, autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalnesamouprave, kao i programa koji su u vezi sa objektima koji povezuju lu kuinfrastrukturu sa prate om saobra ajnom infrastrukturom;

2) pra enja rada lu kih operatera i korisnika luke, odnosno pristaništa kojiobavljaju lu ke delatnosti u skladu sa prirodom njihovog poslovanja i obavezamapreuzetim prema Agenciji;

3) podsticanja me ulu ke i unutrašnje lu ke konkurencije i spre avanjemonopola u luci, odnosno pristaništu;

4) promocije vodnog transporta i u zavisnosti od ciljeva i zadataka projekatakonkuriše ili stvara uslove zainteresovanim subjektima da konkurišu za sredstva izme unarodnih i evropskih fondova koji su predvi eni za ovu namenu;

5) marketinga i promocije luka i pristaništa na tržištu;

6) izgradnje, modernizacije i održavanja lu ke infrastrukture koja je u javnojsvojini, kao i kontrole nad održavanjem lu kih gra evina koje su u vlasništvu ilizakupu pojedinih lu kih operatera;

7) redovnog održavanja lu ke akvatorije i objekata bezbednosti plovidbe nalu kom podru ju;

8) održavanja reda u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lu kihkapetanija;

9) zaštite lu kog podru ja i akvatorije od zaga enja;

10) davanja stru ne i tehni ke pomo i prilikom osnivanja novih luka.

lan 208.U okviru svoje delatnosti Agencija obavlja i slede e poslove:

1) organizovanja rada lu kog koordinacionog tela pri svakoj luci, odnosnopristaništu u cilju zajedni kog operativnog delovanja lu kih operatera, korisnika lu kihusluga i tre ih lica (kopnenih vozara, upravnih organa i drugih). Lu ko koordinacionotelo naro ito utvr uje redosled pristajanja plovila, mesta pristajanja plovila,premeštanje plovila sa jednog veza na drugi, koordinaciju i kontrolu kopnenogtransporta unutar lu kog podru ja, kao i redosled ulazaka i izlazaka prevoznihsredstava i robe;

2) prihvata otpada, sme a, sanitarnih otpadnih i kaljužnih voda sa plovila;

3) obezbe ivanja pružanja usluga od opšteg interesa ukoliko za takveusluge nema interesa od strane lu kih operatera;

4) druge poslove odre ene zakonom.

lan 209.S obzirom na zna aj, veli inu, uslove, kapacitet i vrste poslova koje obavljaju,

luke otvorene za javni saobra aj mogu da budu otvorene za me unarodni i doma isaobra aj.

- 52 -

lan 210.Luke otvorene za me unarodni saobra aj prema odredbama ovog zakona

otvorene su i za doma i saobra aj.

Luke i pristaništa moraju da ispunjavaju uslove u pogledu operativne obale,ure aja za prekrcavanje i za smeštaj tereta i druge tehni ke i organizacione uslove.

Vlada, na predlog Agencije, odre uje luku, odnosno deo luke namenjen zame unarodni, odnosno doma i saobra aj i pristanište.

Agencija odre uje privremeno pretovarno mesto.

Vlada bliže propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju luke otvorene zame unarodni saobra aj, luke otvorene za doma i saobra aj, pristaništa i privremenapretovarna mesta.

lan 211.U luke otvorene za javni saobra aj mogu da uplovljavaju plovila radi

obavljanja ukrcavanja-iskrcavanja putnika i robe, snabdevanje zalihama, smenelanova posade ili nekog drugog razloga u skladu sa zakonom.

Radi vršenja poslova iz stava 1. ovog lana strana plovila mogu uplovljavatisamo u luke otvorene za me unarodni saobra aj.

lan 212.U lukama otvorenim za me unarodni saobra aj svim plovilima, njihovim

vlasnicima, odnosno korisnicima i drugim licima koja obavljaju odre ene privredneaktivnosti u luci moraju se obezbediti jednaki uslovi koriš enja luke bez diskriminacijeu odnosu na državnu pripadnost plovila, državljanstvo, prebivalište ili sedište pravnogili fizi kog lica ili u odnosu na visinu lu kih taksi i naknada.

Odredbe stava 1. ovoga lana odnose se i na luke otvorene za doma isaobra aj i pristaništa u pogledu ravnopravnosti pružanja lu kih usluga i visinu lu kihtaksi i naknada.

Lu ke gra evine i objekti

lan 213.Lu ke gra evine i objekti su lu ka infrastruktura i lu ka suprastruktura.

Lu ku infrastrukturu ine: izgra ene obale za pristajanje plovila (kejski zidovi isli no), lu ke saobra ajnice (putevi, staze, železni ki koloseci sa pripadaju imželezni kim ure ajima), vodovodne, kanalizacione, energetske i komunikacionemreže, rasveta, ograde, kao i druge gra evine i ure aji koji po svojoj nameni služe zabezbedan prilaz i privezivanje plovila.

Lu ku suprastrukturu ine: gra evine izgra ene na lu kom podru ju (upravnezgrade, skladišta, silosi, rezervoari), kao i posebna oprema (kontejnerske dizalice,kranovi, pristani za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i sli no).

Odredbe st. 1. do 3. ovog lana odnose se i na pristaništa.

Lu ko podru je

lan 214.Lu ko zemljište i lu ka infrastruktura su u javnoj svojini.

- 53 -

Svojinski oblik lu kog zemljišta i lu ke infrastrukture utvr en u stavu 1. ovoglana ne može biti promenjen u postupku devolucije javne svojine ili konverzije prava

koriš enja u pravo svojine sve dok odre eno podru je uživa pravni status lu kogpodru ja iz stava 1. ovog lana.

Izuzetno, infrastruktura u lukama, odnosno pristaništima može biti u svojinioperatera koji su to pravo stekli u procesu privatizacije, odnosno svojinsketransformacije, a što se utvr uje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom uodgovaraju u dokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinsketransformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti.

Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se na lu ke operatere koji suugovore o privatizaciji, kojima se sti e pravo svojine na delovima lu ke infrastrukture,zaklju ili posle 4. juna 2003. godine.

Na lu koj infrastrukturi i suprastrukturi u sastavu lu kog podru ja koja nije ujavnoj svojini Republika Srbija ima pravo pre e kupovine.

Vlada utvr uje lu ko podru je za svaku luku, odnosno pristanište u skladu saplanovima prostornog ure enja i planskim dokumentima koji se odnose naupravljanje vodama.

Lu ke delatnosti

lan 215.Lu ke delatnosti obuhvataju lu ke usluge i ostale privredne delatnosti koje se

obavljaju u luci, odnosno pristaništu.

Lu ka delatnost se može obavljati samo unutar lu kog podru ja, osim uslu aju privremenih pretovarnih mesta, kao i u svrhu spasavanja, ili iz razlogabezbednosti plovidbe.

Lu ke usluge su:

1) nauti ke usluge: privezivanje i odvezivanje plovila, pilotaža, boksaža,prihvat i opsluživanje plovila na sidrištu, snabdevanje plovila, posade i putnika;

2) transportne usluge: ukrcavanje, iskrcavanje, prekrcavanje, prenos islaganje tereta, skladištenje, deponovanje i transportne operacije u zavisnosti odvrste tereta, priprema i objedinjavanje tereta za transport, usluge prihvata i otpremeputnika.

Ostale privredne delatnosti u luci uklju uju distribuciju i logistiku tereta,doradu i oplemenjivanje robe kao i industrijske proizvodne delatnosti, a sve u ciljupotpunije iskoriš enosti lu kih kapaciteta.

Luke otvorene za me unarodni saobra aj moraju biti opremljene prijemnimstanicama.

Prijemne stanice moraju da budu opremljene prirubnicama za preuzimanjekaljužne i sanitarne otpadne vode u skladu sa važe im evropskim standardom, kao isudovima za prijem otpadnog ulja, otpadnog maziva i sme a.

lan 216.Lu ki operater obavlja lu ku delatnost na osnovu odobrenja Agencije.

Odobrenje iz stava 1. ovog lana mogu da dobiju pravna i fizi ka lica koja suregistrovana za obavljanje jedne ili više lu kih delatnosti i koja imaju stru noosposobljeno osoblje, tehni ko-tehnološku opremljenost, sposobnost kontinuiranogobavljanja delatnosti za koje su registrovane (u daljem tekstu: lu ki operater).

- 54 -

Na osnovu dobijenog odobrenja lu ki operater i Agencija zaklju uju ugovor oobavljanju lu ke delatnosti.

lan 217.Lu ki operater koji je u procesu privatizacije, odnosno svojinske

transformacije stekao pravo svojine na celini ili odre enom delu lu ke suprastruktureili lu ke infrastrukture, koja se nalazi na lu kom podru ju luke, odnosno pristaništa, ašto se utvr uje na osnovu ugovora o privatizaciji, odnosno uvidom u odgovaraju udokumentaciju iz postupka kojim je sproveden proces svojinske transformacije iuvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, može da obavlja lu kudelatnost i bez odobrenja iz lana 216. ovog zakona.

Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na lu ke operatere koji suugovore o privatizaciji, kojima se sti e pravo svojine na delovima lu ke infrastrukture,zaklju ili posle 4. juna 2003. godine.

Odredbe ovog zakona kojima se propisuju pravila za oduzimanje odobrenja,odnosno ste enog prava za obavljanje lu ke delatnosti, primenjuju se i na lu keoperatere iz stava 1. ovog lana, izuzev odredbi iz lana 223. stav 1. ta ka 1) ovogzakona.

Ako Agencija donese odluku o oduzimanju odobrenja lu kom operateru izstava 1. ovog lana u skladu sa l. 224. i 225. ovog zakona, lu ki operater zadržavapravo svojine na objektima lu ke suprastrukture ili infrastrukture i ima pravo da isteproda, ponudi nosiocu javne svojine iz lana 214. stav 1. ovog zakona da iste otkupipo tržišnoj ceni ili da objekte da u zakup.

Ukoliko lu ki operater kome je oduzeto odobrenje ne postupi ni na jedan odna ina predvi enih u stavu 3. ovog lana Agencija e, nakon isteka roka koji ostavioperateru da postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog lana, u njegovo ime i zanjegov ra un dati objekte lu ke suprastrukture i/ili infrastrukture na koriš enje putemzakupa operaterima koji imaju odobrenje za rad u luci ili drugim operaterima na na inpredvi en ovim zakonom.

lan 218.Odobrenje za obavljanje lu ke delatnosti može se dati sa pravom na

koriš enje lu ke infrastrukture i suprastrukture i bez tog prava, kao i sa pravomizgradnje objekata lu ke infrastrukture i/ili suprastrukture na lu kom podru ju.

Ulaganjem u objekte i gra evine lu ke infrastrukture ne menja se oblik svojinekako je utvr en u lanu 214. stav 1. ovog zakona.

Prava i obaveze vezane za odobrenje iz stava 1. ovog lana Agencija ioperater utvr uju ugovorom iz lana 216. stav 3. ovog zakona.

lan 219.Odobrenjem se odre uje lu ka delatnost, kao i podru je u okviru luke u kojoj

lu ki operater obavlja svoju delatnost i utvr uju se zahtevi u pogledu bezbednosti,redovnosti, kontinuiteta i kvaliteta usluga, obaveza poštovanja lu kih tarifa, pla anjalu kih taksi i takse za koriš enje luke utvr ene odobrenjem, kao i rok na koji seodobrenje izdaje.

Odobrenje iz stava 1. ovog lana, koje se izdaje za rad lu kim operaterima ulukama može se izdati najduže sa rokom trajanja od 25 godina. Rok važenja datogodobrenja zavisi od vrste lu ke delatnosti za koje se odobrenje traži kao i investicija uinfrastrukturne i/ili suprastrukturne objekte koje lu ki operater ima nameru da izgradi.

- 55 -

lan 220.Odobrenje za obavljanje lu kih delatnosti daje se na osnovu prethodno

sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda.

O javnom prikupljanju ponuda odluku donosi Agencija nakon što jeprethodno, na osnovu prikupljenih pisama o namerama ili na drugi na in, utvrdilapotencijalne korisnike za odre ene lu ke usluge ili za koriš enje prostora u luci,odnosno pristaništu.

Odluka o javnom prikupljanju ponuda sadrži:

1) vrstu lu ke delatnosti i/ili podru je na kojem se daje isklju ivo pravokoriš enja sa odre ivanjem vrste lu ke delatnosti na tom podru ju;

2) visinu naknade za odobrene delatnosti, odnosno koriš enje iz ta ke 1)ovog stava;

3) maksimalni rok na koji se daje odobrenje;

4) rok za javno prikupljanje ponuda;

5) datum i mesto javnog otvaranja ponuda;

6) uslove za izbor najbolje ponude;

7) druge podatke kojima se dokazuje ispunjenost uslova za dobijanjeodobrenja.

Odluka o javnom prikupljanju ponuda objavljuje se u sredstvima javnoginformisanja.

lan 221.Podnosilac ponude iz lana 220. stav 1. ovog zakona pored dokaza da

ispunjava uslove iz lana 216. stav 2. ovog zakona, mora da dostavi i:

1) plan i program delatnosti za period za koje se traži odobrenje;

2) studiju ekonomske opravdanosti za investicije koje namerava da izvrši sposebnim osvrtom na uticaj koji investicija ima na atraktivnost luke, odnosnopristaništa, pove anje prometa i prihoda luke, odnosno pristaništa.

lan 222.Pre izdavanja odobrenja Agencija e utvrditi da podnosilac ponude uredno

izvršava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da protiv njega nije pokrenutste ajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodikrivi ni postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.

lan 223.Odobrenje za obavljanje lu ke delatnosti iz lana 216. ovog zakona prestaje:

1) istekom vremena na koje je dato;

2) smr u, odnosno likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, akonaslednici, odnosno pravni sledbenici ne zatraže da odobrenje ostane na snazi uroku od 30 dana od smrti ili likvidacije pravnog lica–korisnika odobrenja;

3) oduzimanjem odobrenja od strane Agencije;

4) sporazumnim raskidom.

Odluku o prestanku odobrenja donosi Agencija.

- 56 -

lan 224.Agencija može doneti odluku o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da lu ki

operater:

1) se ne pridržava lu ke tarife koju je utvrdila Agencija;

2) ne poštuje odredbe o redu u luci;

3) ne pridržava se utvr enog plana i programa poslovanja;

4) ako korisnik odobrenja obavlja lu ku delatnost koja nije obuhva enaodobrenjem;

5) ako korisnik odobrenja nije zapo eo sa obavljanjem lu ke delatnosti uroku odre enom u odobrenju.

U slu ajevima iz stava 1. ovog lana Agencija e pre oduzimanja odobrenjaupozoriti lu kog operatera i pozvati ga da se pismeno izjasni o razlozimanepoštovanja odredbi odobrenja i pravila lu kog poslovanja, nakon ega odre ujerok za otklanjanje nedostatka, a ako lu ki operater ne postupi u roku koji je odredilaAgencija, Agencija e oduzeti odobrenje.

lan 225.Agencija e odluku o oduzimanju odobrenja lu kom operateru doneti bez

prethodnog pozivanja lu kog operatera da postupi u skladu sa lanom 224. stav 2. uslede im slu ajevima:

1) ako lu ki operater primenjuje diskriminacione mere prema lu kimkorisnicima;

2) ako je lu ki operater prestao da obavlja delatnost za koju je dobioodobrenje;

3) ako lu ki operater ne pla a ili neuredno pla a taksu iz lana 229. stav 1.ta ka 5) ovog zakona.

lan 226.Agencija je dužna da vodi upisnik lu kih operatera kojima je izdato odobrenje.

Agencija propisuje sadržaj i na in vo enja upisnika iz stava 1. ovog lana.

Koncesije

lan 227.Izuzetno, ako su izgradnja, održavanje i koriš enje luka ili njihova

rekonstrukcija i modernizacija takvog obima i zna aja da su od strateškog zna aja zaRepubliku Srbiju, obavljanje ovih poslova i delatnosti može se dodeliti u skladu sazakonom kojim se ure uje koncesije.

Lu ke i pristanišne takse

lan 228.Finansiranje rada Agencije vrši se iz sredstava lu kih i pristanišnih taksi,

poklona (donacija), priloga pokrovitelja, budžeta Republike Srbije i drugih priloga iprihoda koje ostvari prema zakonu.

Vrstu, visinu i na in pla anja lu kih i pristanišnih taksi odre uje upravni odborAgencije uz saglasnost Vlade.

- 57 -

Agencija je dužna da vodi evidenciju prihoda koje ostvaruje po osnovu lu kih ipristanišnih taksi za svaku luku i pristanište pojedina no.

lan 229.Lu ke i pristanišne takse su:

1) robna taksa za upotrebu obale;

2) ležarina;

3) taksa za pristajanje;

4) taksa za navigacionu signalizaciju;

5) taksa za koriš enje luke, odnosno pristaništa.

Robnu taksu za upotrebu obale pla a primalac ili krcatelj iji se teret ukrcavaili iskrcava u luci, odnosno pristaništu.

Ležarinu pla a plovilo koje koristi luku, odnosno pristanište u bilo koju drugusvrhu razli itu od one iz stava 2. ovog lana.

Taksu za pristajanje uz obalu ili pristan pla a plovilo koje koristi luku, odnosnopristanište u svrhu ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili tereta.

Taksu za navigacionu signalizaciju pla a plovilo koje uplovljava, odnosnoisplovaljava iz luke, odnosno pristaništa.

Taksa za koriš enje luke, odnosno pristaništa je naknada koju pla a lu kioperater koji koristi luku, odnosno pristanište na osnovu odobrenja.

lan 230.Izuzetno, ukoliko su odre eni delovi infrastrukture za ije se koriš enje pla a

taksa iz lana 229. stav 1. ta . 1), 2) i 3) ovog zakona u svojini lu kog operatera izlana 217. stav 1. ovog zakona, a što se utvr uje na osnovu ugovora o privatizaciji ili

odgovaraju e dokumentacije iz postupka kojim je sproveden proces svojinsketransformacije i uvidom u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, isti jedužan da pla a Agenciji paušalnu naknadu koja se utvr uje ugovorom izme uoperatera i Agencije i koja ne može da bude manja od 50% prihoda koji se ostvarenaplatom lu kih, odnosno pristanišnih taksi iz lana 229. stav 1. ta . 1), 2) i 3) ovogzakona u toj luci, odnosno pristaništu.

Odredbe stava 1. ovog lana ne primenjuju se na lu ke operatere koji suugovore o privatizaciji, kojima se sti e pravo svojine na delovima lu ke infrastrukture,zaklju ili posle 4. juna 2003. godine.

Takse iz lana 229. stav 1. ta . 4) i 5) ovog zakona prihod su Agencije.

Lu ki operater iz lana 217. stav 1. ovog zakona ne pla a taksu iz lana 229.stava 1. ta ka 5) ovog zakona.

lan 231.Strana i doma a plovila, strani i doma i lu ki operateri i korisnici luke,

odnosno pristaništa izjedna eni su u pogledu obaveze pla anja i visine lu kih ipristanišnih taksi.

lan 232.Od obaveze pla anja lu kih i pristanišnih taksi oslobo ena su doma a javna

plovila.

- 58 -

Od obaveze pla anja lu kih i pristanišnih taksi oslobo ena su i:

1) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu usled više sile, dok onatraje;

2) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi iskrcavanjabrodolomaca ili umrlih lica i njihovih pratilaca;

3) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi lekarske pomo ilanovima posade ili putnicima;

4) plovila koja borave u luci, odnosno pristaništu radi gašenja požara;

5) plovila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koja borave u luci,odnosno pristaništu radi obavljanja službenih zadataka.

Lu ke i pristanišne naknade

lan 233.Lu ki operateri pružaju lu ke usluge iz delatnosti za koju imaju odobrenje.

Lu ki operateri pružaju usluge iz svoje delatnosti uz naknadu.

Najniži iznos naknada utvr uje se lu kim tarifama za odre ene vrste lu kihusluga i odre ene vrste tereta.

Lu ke tarife donosi i javno objavljuje Agencija, uz saglasnost ministarstva.

2. Pristaništa

lan 234.U pristaništu se može obavljati manji broj lu kih delatnosti ili lu kih delatnosti

u manjem obimu, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.

lan 235.Lu ki operater obavlja delatnost u pristaništu na osnovu odobrenja Agencije.

Rok na koji se daje odobrenje iz stava 1. ovog lana ne može biti duži od 10godina.

Agencija može oduzeti odobrenje iz stava 1. ovog lana, primenom l. 224. i225. ovog zakona, ukoliko se delatnosti u pristaništu ne obavljaju u skladu saodobrenjem.

lan 236.Pristanište se može osnovati i kao pristanište za posebne namene.

Pristanište za posebne namene je pristanište koje je namenjeno samo zaodre enu vrstu robe i na in iskoriš avanja (vojno pristanište, industrijsko pristanište,pristanište za opasne robe, putni ko pristanište, marina i sli no).

lan 237.Odobrenje za obavljanje delatnosti u pristaništu za posebne namene može se

dati najduže na 10 godina.

Agencija izdaje odobrenje iz stava 1. ovog lana ukoliko je to u skladu sausvojenom Strategijom iz lana 8. ovog zakona, u delu koji se odnosi na luke ipristaništa.

- 59 -

Za osnivanje marina i putni kih pristaništa potrebna je i saglasnost nadležnogorgana jedinice lokalne samouprave, Direkcije, ovlaš enog pravnog lica za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enog pravnog lica za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, ministarstvanadležnog za poslove turizma i nadležne lu ke kapetanije.

lan 238.U pristaništa za posebne namene mogu da uplovljavaju samo plovila koja

vrše aktivnosti u skladu sa posebnom namenom pristaništa.

Izuzetno, druga plovila mogu da uplovljavaju u pristaništa za posebnenamene u cilju sklanjanja od nevremena ili zbog neophodne popravke radinastavljanja plovidbe.

lan 239.Pristanište se može osnovati i kao pristanište za sopstvene potrebe.

Pristanište za sopstvene potrebe je pristanište namenjeno samo zasopstvene potrebe operatera, u okviru obavljanja njegove delatnosti (pristanište zašljunak i pesak, pristanište za gra evinski materijal i sli no).

Rok na koji se izdaje odobrenje za obavljanje lu ke delatnosti u pristaništu zasopstvene potrebe odre uje Agencija u zavisnosti od konkretnog slu aja.

lan 240.Privremeno pretovarno mesto je mesto na kome e se odlagati i dalje

otpremati odre ena vrste robe.

Privremeno pretovarno mesto osniva se po odobrenju Agencije uz predhodnusaglasnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, nadležnog organajedinice lokalne samouprave, Direkcije, odnosno ovlaš enog pravnog lica za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enog pravnog lica za tehni koodržavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine i lu kekapetanije.

Na izdavanje i oduzimanje odobrenja za privremena pretovarna mesta kao ina naplatu lu kih taksi, Agencija primenjuje postupak koji je ovim zakonom propisanza luke i pristaništa.

Rok na koji se izdaje odobrenje za privremena pretovarna mesta odre ujeAgencija u zavisnosti od konkretnog slu aja, a najduže na rok od godinu dana.

3. Red u luci, odnosno pristaništu

lan 241.U luci, odnosno pristaništu je zabranjena svaka delatnost koja ugrožava

bezbednost ljudi ili plovila, zaga uje životnu sredinu, kao i svaka druga aktivnost kojaje u suprotnosti sa odredbama o redu u luci koje su predvi ene ovim zakonom ili ihpropiše Agencija.

lan 242.Luke i pristaništa moraju da zadovoljavaju uslove za bezbednu plovidbu u

okviru lu ke akvatorije.

Lu ka akvatorija ne može da suzi širinu plovnog puta ispod propisanihgabarita.

- 60 -

Agencija je dužna da obezbedi bezbedan privez plovila.

Bezbedan privez plovila Agencija obezbe uje donošenjem:

1) rešenja o broju i veli ini plovila koja se istovremeno mogu privezati uzodre enu operativnu obalu;

2) rešenja o najve em dopuštenom optere enju svake lu ke obale na kojojse vrši ukrcavanje, odnosno iskrcavanje robe ili koja se na drugi na in optere uje kaoi rešenje o najve em dozvoljenom optere enju ure aja za privez;

3) rešenja o dozvoljenom optere enju lu ke obale koje se mora se pribaviti iprilikom gradnje nove obale ili popravke, rekonstrukcije ili proširenja postoje e.

lan 243.Strano nuklearno plovilo koje ima nameru da uplovi u unutrašnje vode,

odnosno luku ili pristanište Republike Srbije mora obavezno da zatraži odobrenje zauplovljenje i pravovremeno da dostavi overeni prepis dokumentacije o bezbednostinjegovog nuklearnog postrojenja ministarstvu radi procene mogu nosti nastankanuklearne štete.

Ministarstvo e plovilu iz stava 1. ovog lana dati odobrenje za uplovljenje uunutrašnje vode, odnosno luku ili pristanište uz prethodnu saglasnost ministarstvanadležnog za poslove energetike koje e utvrditi da od takvog plovila ne pretiopasnost prouzrokovanja nuklearne štete i ako to plovilo, na zahtev ministarstva,pribavi garanciju do visine mogu e nuklearne štete.

Pre uplovljenja stranog nuklearnog plovila kome je dato odobrenje saglasnostavu 2. ovog lana, ministarstvo nadležno za poslove energetike e obaviti pregledna za to najprikladnijem mestu radi utvr ivanja da li podneta dokumentacija od stranetakvog plovila u odnosu na bezbednost nuklearnog postrojenja odgovara stvarnomstanju postrojenja.

Ministarstvo nadležno za poslove energetike po potrebi može da obavlja iponovne preglede za vreme boravka plovila u unutrašnjim vodama, odnosno luci ilipristaništu Republike Srbije.

lan 244.Agencija, uz saglasnost lu ke kapetanije, ure uje red u luci, odnosno

pristaništu.

Deo šestiI. NADZOR

lan 245.Nadzor nad sprovo enjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na

osnovu ovog zakona, kojima se ure uje bezbednost plovidbe vrši ministarstvo.

lan 246.Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe (u

daljem tekstu: inspektor).

Lice koje obavlja poslove inspektora mora da ima ste eno visoko obrazovanjena studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalisti keakademske studije, specijalisti ke strukovne studije), odnosno na osnovnimstudijama u trajanju od najmanje etiri godine i to u obrazovno-nau nim oblastima

- 61 -

gra evinarstva, mašinstva, saobra aja, pravnih nauka, Vojnu akademiju - smernavigacija, odnosno druge uslove odre ene zakonom koji ure uje prava i dužnostidržavnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem ure enju isistematizaciji radnih mesta u ministarstvu, kao i položen poseban stru ni ispit zainspektora.

Ministar propisuje program, na in i troškove polaganja posebnog stru nogispita za inspektora.

Inspektor mora da ima službenu legitimaciju.

Ministar propisuje izgled službene legitimacije inspektora.

lan 247.U vršenju nadzora inspektor izdaje nare enja i izri e zabrane pismenim

rešenjem.

Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba u roku od osam dana od danaprijema rešenja.

Ministar rešava u drugom stepenu po žalbi protiv rešenja inspektora.

Žalba iz stava 2. ovog lana ne odlaže izvršenje rešenja, ako bi takvoodlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe,ugroziti ljudske živote ili prouzrokovati zna ajnu materijalnu štetu.

lan 248.U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor pregleda plovila, brodske isprave i

knjige, isprave i knjige drugih plovila, isprave lanova posade broda i drugih plovila,luke, pristaništa, privremena pretovarna mesta, marine, kupališta, vodni put,plovidbu, izgradnju objekata na plovnom putu koji uti u na bezbednost plovidbe,objekte bezbednosti plovidbe, zaga ivanje životne sredine sa plovila, prevoz putnikai stvari, kao i drugu potrebnu dokumentaciju od zna aja za inspekcijski nadzor.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima prava, dužnosti i ovlaš enja uskladu sa zakonom koji ure uje inspekcijski nadzor i ovim zakonom.

lan 249.Poslovi nadzora nad sprovo enjem odredaba ovog zakona obuhvataju

vršenje nadzora nad:

1) brodovima i drugim plovilima u pogledu zaštite lica na brodu, odnosnodrugim plovilima i zaštite životne sredine od zaga ivanja sa plovila;

2) brodovima i drugim plovilima u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu;

3) sprovo enje me unarodnog režima luka u skladu sa me unarodnimobavezama Republike Srbije i stanjem luka otvorenih za me unarodni saobra aj,ispunjavanju uslova za bezbednost plovidbe zimovnika, sidrišta i prevodnica navodnim putevima, kao i luka otvorenih za doma i saobra aj, pristaništa, privremenihpretovarnih mesta i marina;

4) sprovo enjem sigurnosnih planova koji se odnose na brod i objektebezbednosti plovidbe i lica odgovorna za sigurnost, a nad sprovo enjem sigurnosnihplanova u lukama otvorenim za me unarodni saobra aj u saradnji sa inspektorimaministarstva nadležnog za unutrašnje poslove;

5) tehni kom održavanju vodnih puteva i objektima bezbednosti plovidbe nanjima;

- 62 -

6) vršenjem radio-službe koja služi bezbednosti plovidbe i zaštiti ljudskogživota na vodnim putevima i održavanjem i radom te službe.

Odredba stava 1. ta ka 3) ovog lana ne odnosi se na vojna pristaništa.

lan 250.U vršenju nadzora nad brodom inspektor proverava da li brod ima važe e

brodsko svedo anstvo, odnosno za strane brodove odgovaraju u ispravu izdatu ponacionalnim propisima te zemlje.

Ako brod ima važe e isprave iz stava 1. ovog lana, nadzor se ograni ava naproveravanje:

1) da li je na bokovima broda i drugim plovilima obeležena propisanaoznaka teretne linije, odnosno linija slobodnog boka i da li položaj teretne linije,odnosno slobodnog boka odgovara podacima iz odnosne isprave;

2) da li je brod ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosnolinijom slobodnog boka i da li je teret pravilno raspore en prema uslovima navedenimu odnosnoj ispravi.

Osim proveravanja isprave iz stava 1. ovog lana, proverava se da li brod kojivrši ukrcavanje ili iskrcavanje tereta ima važe u ispravu kojom se dokazujeispravnost brodskih ure aja za ukrcavanje ili iskrcavanje tereta, kao i da li je stanjetih ure aja u skladu sa podacima iz te isprave.

lan 251.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema važe e isprave iz lana

250. stav 1. ovog zakona ili da položaj teretne linije, odnosno slobodnog boka neodgovara podacima iz odnosnih isprava ili da brod nije ukrcan u skladu sa dobijenomteretnom linijom, odnosno linijom slobodnog boka ili da teret nije pravilno raspore enili da je rasporedom tereta smanjeno vidno polje neophodno za bezbedno upravljanjebrodom zapovedniku ili licu koje ga zamenjuje, zabrani e brodu da isplovi iz luke,odnosno pristaništa dok se ti nedostaci ne otklone.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod zbog svojih nedostatakazaga uje životnu sredinu uljem ili drugim štetnim ili opasnim materijama, zabrani ebrodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok se ti nedostaci ne otklone.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema važe u ispravu kojomse dokazuje ispravnost brodskih ure aja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta, ili ako seutvrdi da stanje tih ure aja nije u skladu sa podacima iz te isprave, zabrani eukrcavanje i iskrcavanje tereta ure ajima broda.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema propisana sredstva zaspasavanje, protivpožarnu opremu, sredstva za ispumpavanje vode, signalnuopremu i sidrene ure aje, odnosno u slu aju nedostatka ili nepravilnog programiranjaATIS koda ili nepravilno unetih podataka o plovilu na AIS (RIS) transponder,zabrani e brodu plovidbu dok se ti nedostaci ne otklone.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nije ukrcan locman navodnom putu, luci i pristaništu na kojima je pilotaža obavezna, zabrani e broduplovidbu dok se taj nedostatak ne otkloni.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da na brodu nema odgovaraju egsigurnosnog plana, odnosno lana posade odgovornog za sigurnost broda zabrani ebrodu komunikaciju sa obalom.

- 63 -

lan 252.Ako se iz opravdanih razloga posumnja da stanje broda bitno ne odgovara

podacima navedenim u ispravama iz lana 250. stav 1. ovog zakona ili prodora vodeu brodsko korito ili neispravnosti upravlja kog ili sidrenog ure aja ili da je brod ukrcaove i broj putnika od dozvoljenog ili da nema minimalni broj stru no osposobljenihlanova posade ili da lanovi posade nemaju propisana ovlaš enja, i da o igledno

brod u takvom stanju, odnosno sa tolikim brojem putnika ili takvim stanjem posadene bi bio sposoban da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske živote na brodu,inspektor e zabraniti brodu da isplovi iz luke, odnosno pristaništa dok se ne otkloneutvr eni nedostaci.

lan 253.U vršenju nadzora nad sposobnoš u brodova za plovidbu, inspektor

proverava i:

1) da li brod ima važe e propisane brodske isprave i knjige;

2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvr ivanja brodskihisprava izdatih na osnovu tehni kog nadzora broda nastale takve bitne promenezbog kojih je o igledno da brod u takvom stanju nije sposoban da plovi bez opasnostiza lica, teret na njemu i životnu sredinu;

3) da li brod ispunjava uslove odre ene u lanu 83. ta . 2) i 3) ovog zakona;

4) uvežbanost posade u rukovanju amcima i ostalim sredstvima zaspasavanje i ure ajima za otkrivanje, spre avanje i gašenje požara.

Nadzor iz stava 1. ovog lana obuhvata i proveravanje da li brod ima važe iregistar teretnog ure aja, kao i da li stanje ure aja za ukrcavanje i iskrcavanje teretaodgovara podacima iz registra teretnog ure aja.

lan 254.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi nedostatke broda u pogledu njegove

sposobnosti za plovidbu, naredi e zapovedniku broda da u odre enom roku otkloniutvr ene nedostatke.

Ako se utvr eni nedostaci ne otklone u odre enom roku ili ako su utvr eninedostaci takve prirode da ugrožavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao iživotne sredine, inspektor e zabraniti brodu dalju plovidbu dok se navedeninedostaci ne otklone i oduze e mu se brodsko svedo anstvo.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, inspektor može odobriti plovidbu brodu doprve luke ili mesta gde e biti pregledan ili popravljen, ako je to opravdano zbogzavršetka transportnih operacija.

Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod nema važe i registar teretnogure aja ili ako stanje tih ure aja nije u skladu sa registrom teretnog ure aja,zabrani e brodu da vrši ukrcavanje, iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenimure ajima za obavljanje tih radnji.

lan 255.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da se u lukama otvorenim za

me unarodni saobra aj ne sprovodi režim koji je u saglasnosti sa preuzetimme unarodnim obavezama Republike Srbije ili da je stanje luka otvorenih za doma isaobra aj, pristaništa, privremenih pretovarnih mesta i marina, sidrišta, zimovnika iprevodnica takvo da predstavlja opasnost za bezbednost plovidbe, da luka nema

- 64 -

odgovaraju i sigurnosni plan odnosno lice odgovorno za sigurnost u luci naredi eotklanjanje utvr enih nedostataka, u odre enom roku.

Ako mere i radovi iz stava 1. ovog lana ne budu izvršeni u odre enom roku,inspektor e preduzeti slede e mere:

1) zabraniti pristajanje brodova odre ene veli ine uz deo operativne ilidruge obale za koju je utvr en nedostatak dok ne bude omogu eno bezbednopristajanje takvih brodova;

2) zabraniti upotrebu operativne ili druge obale ili njenog dela, kao i sidrištakoji neposredno ugrožava bezbednost brodova, lica i stvari prilikom ukrcavanja,iskrcavanja ili prekrcavanja;

3) zabraniti saobra aj u luci, pristaništu, sidrištu i privremenom pretovarnommestu dok je bezbednost brodova neposredno ugrožena zbog neodržavanja lu kih,odnosno pristanišnih objekata u ispravnom stanju ili potrebnih dubina.

lan 256.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da je stanje plovnog puta ili objekata

bezbednosti plovidbe na vodnom putu takvo da ugrožava bezbednost plovidbe,inspektor e narediti:

1) Direkciji, odnosno ovlaš enom pravnom licu za tehni ko održavanjedržavnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enom pravnom licu za tehni ko održavanjedržavnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, da privremeno obeležismetnju na plovnom putu, odnosno da je ukloni i da postavi ili aktivira signalneoznake i svetla ako su uklonjena ili neispravna;

2) vlasniku prepreke na vodnom putu (most, dalekovod, i dr.) da propisnoobeleži istu;

3) privremenu zabranu plovidbe ako na plovnom putu nisu ispunjeni usloviza bezbednu plovidbu.

Ako u vršenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi i drugenedostatke na plovnom putu koji mogu ugroziti bezbednost plovidbe, nalaze o tomesa predlozima mera dostavi e ministarstvu i Direkciji, ovlaš enom pravnom licu zatehni ko održavanje državnih vodnih puteva, odnosno ovlaš enom pravnom licu zatehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine, radipreduzimanja odgovaraju ih mera.

Ako u vršenju nadzora iz stava 1. ovog lana inspektor utvrdi da Direkcijanema sigurnosne planove kao i lice odgovorno za sigurnost iz lana 199. stav 3.ovog zakona, naredi e Direkciji da u odre enom roku otkloni utvr eni nedostatak.

lan 257.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da održavanje radio-stanica i vršenje

radio-službe na plovilu nije u skladu sa propisima, naredi e da se utvr eni nedostaciotklone u odre enom roku, odnosno da se preduzmu odgovaraju e mere.

Ako u vršenju nadzora inspektor iz stava 1. ovog lana utvrdi takvenedostatke koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izveštaj o utvr enimnedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostavi e ministarstvu.

lan 258.Ako inspektor utvrdi da plovilo boravi u raspremi bez odobrenja lu ke

kapetanije, naredi e vlasniku da u odre enom roku pribavi odobrenje.

- 65 -

lan 259.Ako inspektor utvrdi da su izgradnja objekata, izgradnja i održavanje

vodoprivrednih objekata, kao i ostali radovi (eksploatacija šljunka, peska i drugo)takvi da ugrožavaju bezbednost plovidbe, naredi e izvo u radova da privremenoobustavi dalje radove, a po potrebi ukloni materijal koji ugrožava bezbednostplovidbe.

Objekti koji ugrožavaju bezbednost plovidbe mogu biti i objekti za ijuizgradnju lu ka kapetanija nije izdala nauti ku saglasnost.

Ugrožavanje bezbednosti plovidbe prvenstveno se odnosi na izvo enjeradova kojima se menja dubina plovnog puta, konfiguracija obale, otežava ilionemogu ava pristajanje i sidrenje plovila i sli no, koji se izvode u suprotnosti ili beznauti ke saglasnosti lu ke kapetanije.

lan 260.Ako inspektor utvrdi da zapovednik plovila nema odgovaraju e zvanje ili

nema važe e isprave o ukrcavanju, zabrani e plovidbu plovila.

Ako inspektor utvrdi da lan posade plovila nema odgovaraju e zvanje ilinema propisane isprave o ukrcavanju, naredi e zapovedniku plovila da iskrca toglana posade.

lan 261.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da amac i plove e telo, odnosno

plutaju i objekat, nemaju važe u plovidbenu, odnosno plutaju u dozvolu, ako jenatovaren preko linije dozvoljenog gaza, ako je na njemu ukrcano, odnosno nanjemu boravi ve i broj lica od dozvoljenog ili ako njima upravlja lice koje nije stru noosposobljeno, zabrani e plovidbu, odnosno plutanje.

lan 262.Ako iz opravdanih razloga inspektor posumnja da može do i do zaga ivanja

unutrašnjih voda sa plovila zabrani e plovilu dalju plovidbu dok se ne otklone uo eninedostaci koji predstavljaju pretnju za zaga ivanje.

lan 263.Ako u vršenju nadzora inspektor utvrdi da brod koji prevozi opasan teret

nema ispravu o sposobnosti broda za prevoz opasnog tereta, da nema ukrcanelanove posade koji su stru no osposobljeni za prevoz opasnog tereta, kao i ako nije

propisno obeležen za prevoz opasnog tereta, zabrani e dalju plovidbu broda.

Deo sedmiI. MERODAVNO PRAVO

lan 264.Na odnose vezane za primenu ovog zakona primenjuje se doma e pravo.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dužnosti i prava zapovednika uupravljanju plovilom i u zasnivanju prava i obaveza za vlasnika plovila ili brodaraocenjuju se po pravu države iju državnu pripadnost ima plovilo.

- 66 -

Deo osmiI. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

lan 265.Nov anom kaznom od 100.000,00 do 3.000.000,00 dinara kazni e se za

privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako ne organizuju i ne obezbede obavljanje poslova radi obezbe ivanjabezbednosti plovidbe ( lan 49. ta ka 1));

2) ako prekine ili ošteti vazdušni ili podvodni telekomunikacioni kabl, ili kablvisokog napona, podvodni cevovod za dovod struje, nafte, gasa ili vode postavljenena plovnom putu i time omete telekomunikacione veze, snabdevanje struje, nafte,gasa ili vode ( lan 54. stav 4);

3) ako po nalogu lu ke kapetanije, ošte eno, nasukano ili potopljeno plovilo,ili predmet izgubljen sa plovila koji ometa ili ugrožava bezbednost plovidbe, ne uklonisa plovnog puta ( lan 55. stav 2);

4) ako iz plovila ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ilimaterije koji mogu prouzrokavati zaga ivanje ili stvoriti prepreku ili opasnost zaplovidbu ( lan 63. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u privrednomdruštvu ili drugom pravnom licu nov anom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00dinara.

lan 266.Nov anom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazni e se za

privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako ne evidentira podatke koji su od zna aja za bezbednost plovidbelan 49. ta ka 3);

2) ako ne podnese na odobrenje tehni ku dokumentaciju ( lan 84. stav 2);

3) ako ne održava luku, odnosno pristanište i privremeno pretovarno mestou stanju koje obezbe uje bezbedan prihvat plovila i obavljanja lu kih delatnosti uskladu sa njihovom namenom ( lan 204).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se za privredni prestup i odgovornolice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu nov anom kaznom od 20.000,00do 150.000,00 dinara.

2. Prekršaji

lan 267.Nov anom kaznom od 150.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj, privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako ne ure uje i ne održava plovnost i ne postavi objekte bezbednostiplovidbe na na in da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvr enomkategorijom vodnog puta ( lan 12. stav 2);

2) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor ( lan 25);

- 67 -

3) ako održava sportska takmi enja, odnosno priredbe bez odobrenja lu kekapetanije ( lan 33. stav 1);

4) ne ukloni sa vodnog puta oznake, ure aje i predmete ( lan 35. stav 1);

5) ako po nalogu lu ke kapetanije ne postavi i ne održava svetla i znakovelan 39. stav 1);

6) ako brod i tehni ki plovni objekt u raspremi boravi na unutrašnjim vodnimputevima bez odobrenja ( lan 56. stav 1);

7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije,delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zaga enje vode ili stvoritiprepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje sme e na plovilu ( lan 63. st. 1,2, 3, 4, 5), odnosno ako koristi sisteme protiv obrastanja plovila ( lan 63. stav 6);

8) ako se po nalogu ministra nadležnog za unutrašnje poslove ne uklju i utraganje i spasavanje ugroženih lica i stvari na vodnim putevima ( lan 73. stav 2);

9) ako vadi potonulu stvar bez odobrenja nadležne lu ke kapetanije ( lan76. stav 2);

10) ako o po etku, prekidu, nastavljanju ili napuštanju radova na va enju neobavesti lu ku kapetaniju ( lan 76. stav 6);

11) ako ne izvadi potonulu stvar u roku koji odredi lu ka kapetanija ( lan 78.stav 1);

12) ako brod nije ukrcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosnoslobodnim bokom i pravilnim na inom rasporeda tereta ( lan 83. ta ka 4));

13) ako posle izvršenog nadzora nad gradnjom, odnosno prepravke broda idrugih plovila vrše promene ( l. 94. i 97);

14) ako ne podnese zahtev za baždarenje doma eg broda ( lan 99. stav 8);

15) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje broda unutrašnjeplovidbe, odnosno pomorskog broda kad se menja upisnik ( lan 100. stav 1. ta ka3));

16) ako ne podnese zahtev za ponovno baždarenje doma eg broda prezavršetka radova na prepravci ( lan 100. stav 3);

17) ako na zahtev lu ke kapetanije ne u ini dostupnim brodske isprave iknjige ( lan 103. stav 4);

18) ako brod plovi van odre ene zone plovidbe ili protivno odre enoj nameniili ako brodom preuzme putovanje za koje brod nije oglašen sposobnim suprotnopodacima iz brodskog svedo anstva ( lan 105. stav 3);

19) ako stavi u plovidbu ili drži u plovidbi brod i drugo plovilo bez bilo koje odbrodskih isprava i knjiga, propisanih ovim zakonom ( lan 103. stav 1. i l. 105. do119.), kao i isprava i knjiga za druga plovila ( lan 128);

20) ako u brod ili drugo plovilo ukrca ve i broj putnika, odnosno lica nego štoje to odre eno ispravom o baždarenju, odnosno brodskim svedo anstvom iliplovidbenom i plutaju om dozvolom ( l. 95. i 129);

21) ako plovilo ne koristi usluge, odnosno nije opremljeno opremom iure ajima iz lana 183. ovog zakona;

22) ako ne postupaju u skladu sa nalozima lu ke kapetanije ( lan 170. stav2);

- 68 -

23) ako u luci obavlja delatnost koja ugrožava bezbednost ljudi, plovila,zaga uje životnu sredinu ili obavlja druge aktivnosti koje su u suprotnosti saodredbama reda u luci ( lan 241);

24) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izre ene mere zabrane, ne preduzmeili ne preduzme mere u odre enom roku koje je naložio inspektor ( lan 247. stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se za prekršaj i odgovorno lice uprivrednom društvu ili drugom pravnom licu nov anom kaznom od 20.000,00 do150.000,00 dinara.

lan 268.Nov anom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva,odnosno ovlaš eno pravno lice za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva nateritoriji autonomne pokrajine:

1) ako ne ure uje i ne održava plovnost i ne postavi objekte bezbednostiplovidbe na na in da se obezbedi bezbedna plovidba u skladu sa utvr enomkategorijom vodnog puta ( lan 12. stav 2);

2) ako ne vodi evidenciju objekata bezbednosti plovidbe ( lan 19. stav 3);

3) ako bez opravdanog razloga ne ukloni plovilo ili predmet sa plovnog putapo nalogu lu ke kapetanije ( lan 55. stav 3).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se za prekršaj i odgovorno lice uovlaš enom pravnom licu za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva, odnosnoovlaš enom pravnom licu za tehni ko održavanje državnih vodnih puteva na teritorijiautonomne pokrajine, nov anom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

lan 269.Nov anom kaznom od 100.000,00 do 2.000.000,00 kazni e se za prekršaj

pravno lice-lu ki operater ako:

1) obavlja lu ku delatnost izvan lu kog podru ja ( lan 215. stav 2);

2) ako obavlja lu ku delatnost bez odobrenja Agencije ( lan 216. stav 1);

3) ako nastavi sa obavljanjem lu ke delatnosti nakon oduzimanja odobrenjal. 224. i 225).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kazni e se za prekršaj i odgovorno lice upravnom licu nov anom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.

lan 270.Nov anom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj zapovednik stranog trgova kog broda, odnosno plovila ili lice koje gazamenjuje:

1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor ( lan 25);

2) ako strano plovilo plovi državnim vodnim putevima bez odobrenja ( l. 41.stav 3. i 42. stav 1);

3) ako brod izvrši prevoz stvari ili putnika protivno odredbi lana 43. stav 1.ovog zakona;

4) ako brod izvrši kabotažno tegljenje ili potiskivanje protivno odredbi lana43. stav 2. ovog zakona;

- 69 -

5) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lu kukapetaniju o koli ini, na inu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i oluci, odnosno pristaništu iskrcaja ( lan 51. stav 2);

6) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima nakojima je propisana obavezna pilotaža ( lan 60. stav 1);

7) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije,delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zaga ivanje unutrašnjihvoda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje sme e na plovilu

lan 63. st. 1, 2, 3. i 4);

8) ako štetne predmete i materije, odnosno sme e sa plovila ne predaprijemnim stanicama ( lan 68. st. 1. i 2);

9) ako bez dozvole vrši spasavanje plovila i stvari sa tih plovila ( lan 72.stav 2);

10) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lu ka kapetanija ( lan170. stav 2);

11) ako ne zadrži plovilo na mestu plovidbene nezgode do okon anjauvi aja, ako ne ukloni plovilo koje svojim položajem ugrožava bezbednost i neobavesti nadležnu lu ku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi ( lan 172);

12) ako uplovi sa stranim nuklearnim brodom u unutrašnje vode, odnosnodoma u luku bez odobrenja ministarstva ( lan 243).

lan 271.Nov anom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:

1) ako plovilo na sidrištu nema neprekidni i neposredni nadzor ( lan 25);

2) ako na brodu koji mora da ima brodsku radio-stanicu ne organizujeslužbu bdenja ( lan 28. stav 3);

3) ako kad uplovljava u vodne puteve Republike Srbije ne obavesti lu kukapetaniju o koli ini, na inu skladištenja i vrsti opasnog tereta koji prevozi, kao i oluci, odnosno pristaništu iskrcaja ( lan 51. stav 2);

4) ako postavi predmete koji se nalaze na plovilu tako da izlaze iz granicagabarita plovila, ili vrši transport vangabaritnih predmeta bez odobrenja ( lan 52);

5) ako ne obavesti lu ku kapetaniju o podacima i mestu gde je izgubljenpredmet sa plovila koji može da predstavlja smetnju ili opasnost za plovidbu,odnosno o nepoznatoj prepreci na plovnom putu ( lan 53);

6) ako ne obavesti lu ku kapetaniju da je znak za regulisanje plovidbeuništen, ošte en, neispravan ili pomeren, ili da je plovilo oštetilo gra evinu navodnom putu, kao i ako pri vezivanju ili manevrisanju plovila koristi znakove ilioznake na vodnom putu ( lan 54. st. 1, 2. i 3);

7) ako ne ukrca locmana na vodnim putevima, lukama i pristaništima nakojima je propisana obavezna pilotaža ( lan 60. stav 1);

8) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije,delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zaga ivanje unutrašnjihvoda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje sme e na plovilu

lan 63. st. 1, 2, 3, 4);

9) ako štetne predmete i materije ne preda prijemnim stanicama ( lan 68);

- 70 -

10) ako upravlja brodom koji nema odgovaraju i broj lanova posade sapropisanim zvanjima ( lan 131. stav 1);

11) ako upravlja brodom ili se u vreme obavljanja dužnosti na brodu nalazi ustanju opijenosti, ili mu je radna sposobnost umanjena usled premora, ili ne postupipo naredbi inspektora bezbednosti plovidbe ( lan 140. st. 1, 2, 4, 5, 6. i 8);

12) ako li no ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda, ili brodau tegljenju ili potiskivanju, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle i u svim drugimslu ajevima kad to zahteva bezbednost broda, broda u tegljenju i potiskivanju ( lan145);

13) ako za vreme putovanja broda prema lanu posade, putniku ili drugomlicu na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju, koje je izvršilo krivi no delo, nepreduzme mere potrebne da se spre i ili ublaži nastupanje štetnih posledica togadela i izvršilac pozove na odgovornost ( lan 153. st. 1, 2. i 4);

14) ako ne krene u pomo i ne preduzme spasavanje lica na unutrašnjimvodama koje se nalazi u životnoj opasnosti, ako ne postoje razlozi iz lana 157. ovogzakona koji ga osloba aju obaveze spasavanja ( lan 156);

15) ako ne preduzme spasavanje broda sa kojim se sudario brod kojim onzapoveda ili koje ne ukloni takav brod sa plovnog puta, ako postoji opasnost da epotonuti ( lan 158. stav 1);

16) ako ne preduzme na unutrašnjim vodama spasavanje broda koji tražipomo , ako se brod kojim zapoveda nalazi u blizini ( lan 158. stav 2);

17) ako ne preduzme spasavanje broda koji je u opasnosti i stvari sa togbroda koje su svojina doma eg pravnog lica ili državljanina Republike Srbije, ako nepostoje razlozi iz lana 159. stav 2. ovog zakona koji ga osloba aju od te obaveze

lan 159. stav 1);

18) ako ne postupaju u skladu sa nalozima koje donosi lu ka kapetanija ( lan170. stav 2).

lan 272.Nov anom kaznom od 15.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj zapovednik broda, odnosno zapovednik stranog broda ili lice koje gazamenjuje ako brod koji dolazi iz inostranstva komunicira sa drugim brodovima,organima, organizacijama i drugim pravnim, odnosno fizi kim licima na kopnu prenego što od lu ke kapetanije, dobije odobrenje za slobodnu komunikaciju sa obalom

lan 46. stav 1).

Nov anom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se zaprekršaj zapovednik stranog plovila ili lice koje ga zamenjuje ako plovilo ne vijezastavu svoje državne pripadnosti i zastavu Republike Srbije kad se nalazi naunutrašnjim vodama Republike Srbije ( lan 47).

lan 273.Nov anom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj lan posade broda i drugog plovila koji povredom svoje dužnosti, propisaneovim zakonom, ne postupi po pravilima plovidbe i time dovede u opasnostbezbednost plovidbe ili ošteti brod, odnosno drugo plovilo ili teret na njemu, ili ugrozibezbednost putnika i lica na brodu, odnosno drugom plovilu ili ostalih lanova posadeili životnu sredinu od zaga ivanja opasnim i štetnim materijama sa broda, odnosnodrugog plovila ( lan 135).

- 71 -

lan 274.Nov anom kaznom od 15.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:

1) ako ne podnese nadležnoj lu koj kapetaniji prijavu dolaska i odlaska,izvod iz popisa posade i putnika, zdravstvenu izjavu i izvod iz dnevnika brodskogotpada ( lan 46. stav 2);

2) ako na brod i drugo plovilo ukrca ve i broj putnika, odnosno lica ododre enog broja protivno odredbama ovog zakona ( l. 95. i 129);

3) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi lana 96. ovogzakona;

4) ako na brodu nema propisane brodske isprave i knjige i iste ne vodiuredno ( lan 103. stav 1);

5) ako na zahtev lu ke kapetanije, ne pokaže brodske isprave i knjige ( lan103. stav 2);

6) ako brod plovi van odre ene zone plovidbe ili protivno odre enoj nameni,ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod nije oglašen sposobnim, suprotnopodacima iz brodskog svedo anstva ( lan 105. stav 3);

7) ako protivno odredbama lana 117. ovog zakona brodom koji nijeputni ki prevozi putnike;

8) ako na brodu ne održava u ispravnom stanju mašine, ure aje i opremu iliako se ne stara o sigurnosti brodskih ure aja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika,opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smeštaju i iskrcavanju putnika

lan 144. stav 1);

9) ako u propisanim rokovima ne vrši vežbe sa amcima i ostalimsredstvima za spasavanje i ure ajima za otkrivanje, spre avanje i gašenje požara

lan 144. stav 2);

10) ako stavi u plovidbu plovilo i pored izre ene mere zabrane, ne preduzmeili ne preduzme mere u odre enom roku koje je naložio inspektor bezbednostiplovidbe ( lan 247. stav 1).

lan 275.Nov anom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:

1) ako primi za lana posade broda lice koje nema brodarsku knjižicu ilidozvolu za ukrcavanje ( lan 136. stav 1);

2) ako se ne podvrgne lekarskom pregledu i drugim metodama ( lan 140.stav 2);

3) ako u slu aju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete zaspasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbežna, ne preduzme svepotrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti slu aja todozvoljavaju i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, karataodnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne ( lan 147. stav 2);

4) ako o doga aju koji se za vreme putovanja desi na brodu, a kojiugrožava bezbednost broda, broda u tegljenju ili potiskivanju ili bezbednost plovidbe,ili o vanrednom doga aju koji se desio na brodu, brodu u tegljenju ili potiskivanju,putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu u tegljenju ili potiskivanju nepodnese izveštaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika nadležnom organu u

- 72 -

zemlji ili inostranstvu i ako odmah radio vezom ne obavesti ostale u esnike u plovidbii najbližu lu ku kapetaniju ( lan 148);

5) ako o injenici ro enja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, nesa ini zapisnik na propisani na in i ne dostavi ga nadležnom organu u prvoj doma ojluci odnosno pristaništu, a u inostranstvu-najbližem diplomatskom, odnosnokonzularnom predstavništvu Republike Srbije ( lan 149);

6) ako u brodski dnevnik ne unese u odre enom roku i na odre eni na inopis doga aja, radnji i preduzetih mera koje je dužan da unese u brodski dnevnik(153. stav 5);

7) ako o krivi nom delu u injenom na brodu ili brodu u tegljenju ilipotiskivanju, dok se brod nalazi u inostranstvu, ne podnese izveštaj diplomatskom ilikonzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji u iju prvu luku, odnosnopristanište po izvršenom krivi nom delu, brod uplovi, ili ako sa izvršiocima krivi nogdela ne postupi po uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavništva RepublikeSrbije ( lan 153. st. 3. i 4);

8) ako samovoljno napuštanje broda od strane lana posade-državljaninaRepublike Srbije u inostranstvu ne prijavi organu iz lana 154. ovog zakona;

9) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je to mogao, nesaopšti ime poslednje luke, odnosno pristaništa iz koga je isplovio i ime luke,odnosno pristaništa u koje plovi ( lan 160);

10) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomolicima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeospasavanje broda i stvari sa broda ( lan 161).

lan 276.Nov anom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj lan posade plovila:

1) ako ispusti, izlije ili izbaci u unutrašnje vode štetne predmete ili materije,delova tereta ili otpada od tereta koje mogu prouzrokovati zaga ivanje unutrašnjihvoda ili stvoriti prepreku ili opasnost za plovidbu, kao i ako spaljuje sme e na plovilu

lan 63. st. 1, 2, 3, 4);

2) ako amac, plove e telo i plutaju i objekat nema isprave i knjige iz lana128. ovog zakona;

3) ako ne vrši poslove na plovilu u skladu sa dužnostima propisanim u lanu135. ovog zakona;

4) ako postupa suprotno odredbama lana 138. ovog zakona;

5) ako za vreme obavljanja dužnosti na plovilu bude u stanju opijenosti i akose ne podvrge lekarskom pregledu, odnosno drugim metodama, odnosno analizamakrvi i/ili urina ( lan 140. stav 8);

6) ako postupi suprotno odredbama lana 159. ovog zakona;

7) ako ne postupa u skladu sa nalozima koje donosi lu ka kapetanija ( lan170. stav 2).

lan 277.Nov anom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kazni e se za

prekršaj fizi ko lice:

- 73 -

1) koji je naru ilac broda-ako izvrši radnju iz lana 266. stav 1. ta ka 2)ovog zakona;

2) koji izvrši radnju iz lana 267. stav 1. ta ka 12) ovog zakona.

Nov anom kaznom od 5.000,00 do 80.000,00 dinara kazni e se za prekršajfizi ko lice:

1) ako izvrši radnju iz lana 55. ovog zakona;

2) ako upravlja amcem, plove im telom odnosno plutaju im objektom bezodgovaraju e stru ne osposobljenosti ( lan 165. stav 1);

3) ako ne obavesti nadležnu lu ku kapetaniju o plovidbenoj nezgodi ( lan173);

4) koji je vlasnik broda ako izvrši radnju iz lana 267. stav 1. ta . 4), 9), 10),11) i 14) ovog zakona.

lan 278.Pored kazne za prekršaje iz lana 271. ta . 2), 8), 10), 12) i 13) ovog zakona

zapovedniku i drugom lanu posade broda i drugog plovila, za prekršaj, može se,kao zaštitna mera, zabraniti vršenje svih ili pojedinih ovlaš enja za vršenje poslovaodre enog zvanja na bilo kom brodu, odnosno drugom plovilu u trajanju od dvegodine.

Zaštitne mere iz stava 1. ovog lana izri e Prekršajni sud.

II. ORGAN ZA VO ENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA

lan 279.Prekršajni postupak u prvom stepenu, po prekršajima iz ovog zakona, vodi i

odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje u plovidbi (u daljem tekstu: Komisija)u ministarstvu.

Komisija je sastavljena od tri lana, od kojih je jedan lan predsednik.Predsednik i lanovi Komisije imaju zamenike. Predsednika i lanove Komisije injihove zamenike imenuje ministar.

Predsednik, odnosno njegov zamenik mora biti diplomirani pravnik sapoloženim pravosudnim ispitom.

Komisija može ovlastiti pojedinog svog lana da preduzme pojedine radnje uprekršajnom postupku.

Komisija je dužna da vodi evidenciju o prekršajima i izre enim merama uprekršajnom postupku.

Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Prekršajni sud.

Sredstva od nov anih kazni iz l. 267. do 277. ovog zakona u visini od 50 %koriste se za tehni ko opremanje inspekcije bezbednosti plovidbe, prema programukoji donosi ministar.

- 74 -

Deo devetiI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

lan 280.Na postupke koji nisu pravnosnažno okon ani do dana stupanja na snagu

ovog zakona, primenjiva e se odredbe ovog zakona.

lan 281.Uprava e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona

preuzeti od Savezne javne ustanove Jugoslovenski registar brodova unutrašnjeplovidbe zaposlena i postavljena lica, prava i obaveze, predmete, arhivu i drugiregistraturski materijal, poslovni prostor kao i opremu, sredstva za rad, nov ana idruga sredstva sa bilansom stanja na dan preuzimanja.

Savezna javna ustanova Jugoslovenski registar brodova unutrašnje plovidbeod dana stupanja na snagu ovog zakona do dana preuzimanja ne može zapošljavatinova lica, otu ivati opremu, sredstva za rad i druga sredstva.

Ministarstvo nadležno za poslove koji se odnose na tehni ke propise e napredlog ministarstva izvršiti prijavljivanje Uprave Evropskoj komisiji danom prijemaRepublike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije.

lan 282.Direkcija za unutrašnje plovne puteve „Plovput” obrazovana lanom 41.

Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 65/08 i 36/09-dr. zakon)nastavlja sa radom kao Direkcija za vodne puteve, u skladu sa ovim zakonom.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi lan 41. Zakona oministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 65/08 i 36/09-dr. zakon).

lan 283.Vlada e osnovati Agenciju za upravljanje lukama u roku od godinu dana od

dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do dana obrazovanja Agencije iz stava 1. ovog lana poslove iz l. 207. i 208.ovog zakona obavlja e ministarstvo.

lan 284.Lica koja su raspore ena na poslove inspektora do dana stupanja na snagu

ovog zakona, nastavljaju da obavljaju poslove inspektora i imaju obavezu da u rokuod godinu dana od dana stupanja na snagu propisa iz lana 246. stav 3. ovogzakona, polože poseban stru ni ispit iz lana 246. stav 3. ovog zakona.

lan 285.U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu propisa iz lana 180. stav

3. ovog zakona uspostavi e se RIS centar.

U roku od dve godine od dana stupanja na snagu propisa iz lana 197. ovogzakona uspostavi e se VTS centar.

lan 286.U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obrazova e se

Komisija za prekršaje u plovidbi iz lana 279. ovog zakona.

- 75 -

lan 287.Vlada e u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona

doneti podzakonske akte iz lana 11. st. 2. i 4, lana 13. stav 5, lana 22. st. 1. i 3,lana 31. stav 4, lana 40. stav 3, lana 41. stav 2, lana 42. stav 2, lana 56. stav.

3. i lana 210. st. 3. i 4. ovog zakona.

Vlada e u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakonadoneti podzakonske akte iz lana 8. stav 3, lana 183. stav 3. i lana 201. ovogzakona.

Ministar e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakonadoneti podzakonske akte iz lana 11. stav 5, lana 13. stav 8, lana 22. st. 2. i 4,lana 24. stav 6, lana 29. stav 3, lana 58. stav 3, lana 60. stav 1, lana 63. stav 7,lana 74. stav 2, lana 90. stav 2, lana 91. stav 3, lana 92. stav 2, lana 93. stav 3,lana 122, lana 125. st. 7. i 8, lana 126. stav 3, lana 128. stav 3, lana 131. stav

2, lana 132. st. 4. i 5, lana 134. stav 2, lana 136. stav 6, lana 165. stav 2, lana171. stav 3, lana 175, lana 176. stav 2, lana 197. i lana 246. st. 3. i 5. ovogzakona.

Agencija e u roku od tri meseca od dana njenog osnivanja donetipodzakonski akt iz lana 226. stav 2. ovog zakona.

Direkcija e u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonadoneti podzakonske akte iz lana 18. stav 4. i lana 180. stav 3. ovog zakona.

lan 288.Propisi doneti na osnovu Zakona o unutrašnjoj plovidbi („Službeni glasnik

SRS” broj 54/90 i „Službeni glasnik RS”, br. 53/93–dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94–dr. zakon i 101/05-dr. zakon) i Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi („Službenilist SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i „Službeni glasnik RS”, br. 85/05–dr. zakon i101/05–dr. zakon), primenjuju se do donošenja podzakonskih propisa u skladu saovim zakonom.

Pravilnik o na inu polaganja stru nog ispita za sticanje zvanja lanovaposade trgova ke mornarice („Službeni glasnik SRS”, broj 29/83), Pravilnik oposebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati lica ovlaš ena za vršenjeposlova na plovnim objektima trgova ke mornarice („Službeni glasnik SRS”, br.23/83 i 27/83), Pravilnik o pomorskim i brodarskim knjižicama i dozvolama zaukrcavanje („Službeni list SFRJ”, broj 13/81), Pravilnik o sadržini, obrascima i na inuvo enja brodskih isprava i knjiga brodova trgova ke mornarice Savezne FederativneRepublike Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, br.16/80 i 25/88 i „Službeni list SRJ”, br.6/93), Pravilnik o zvanjima, uslovima za sticanje zvanja i ovlaš enjima lanovaposade brodova unutrašnje plovidbe trgova ke mornarice Savezne RepublikeJugoslavije („Službeni list SFRJ”, br. 32/82, 30/83, 30/87 i „Službeni list SRJ”, br.25/96 ) i Pravilnik o plovidbi na unutrašnjim plovnim putevima („Službeni list SFRJ”,broj 79/91) primenjuju se do donošenja odgovaraju ih podzakonskih akata u skladusa ovim zakonom.

Propisi iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti saodredbama ovog zakona.

lan 289.Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o unutrašnjoj plovidbi („Službeni glasnik SRS”, broj 54/90 i„Službeni glasnik RS”, br. 53/93–dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94–dr. zakon i101/05-dr. zakon), osim odredaba o prevozu u unutrašnjoj plovidbi i kaznenih

- 76 -

odredaba koje se odnose na prevoz u unutrašnjoj plovidbi i to: l. 2. i 4. ta . 7), 8), 9),10) i 11), l. 44. do 53, lana 64. ta . 10), 11), 12) i 13), lana 66. ta . 10), 11) i 12),lana 67. i lana 69.

2) Odredbe l. od 1. do 202. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi(„Službeni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i „Službeni glasnik RS”, br.85/05–dr. zakon i 101/05–dr. zakon), prestaju da važe odredbe koje se odnose naunutrašnju plovidbu, osim lana 50. stav 2, l. 51. i 52, a odredbe koje se odnose napomorsku plovidbu ostaju na snazi i to: l. 1. do 9, lan 20, lan 26, lan 30, lan 36,lan 44, l. 50. do 52, l. 56. do 186. koje se odnose na pomorsku plovidbu, kao i

odredbe l. 202. do 821. i l. 835. do 1051. koje se odnose i na unutrašnju i napomorsku plovidbu.

lan 290.Odredbe lana 41. stav 4. i lana 43. stav 4. ovog zakona primenjiva e se od

dana prijema Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije, a odredbelana 183. stav 2. ovog zakona primenjiva e se od 1. januara 2013. godine.

lan 291.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije“.