Zakon o Porezu Na Dohodak Gradjana

Zakon o porezu na dohodak graana

Page 1 of 174

Zakon o porezu na dohodak graanaZakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009 (pogledaj i l. 16. i 17), 44/2009, 18/2010 (pogledaj i l. 18, 19, 20, 21 i 22) i 50/2011 (pogledaj i l. 12). Vidi: ta. 5. l. 192. Zakona - 80/2002-1. Vidi: ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 10/2007-14. Vidi: ta 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa 7/2008-14. Vidi: ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. Vidi: ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. Vidi: ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa 4/2011-29. Vidi: Odluku US RS IUz broj 61/2009 91/2011-205. Vidi: ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5.

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBElan 1.Porez na dohodak graana plaaju, u skladu sa odredbama ovog zakona, fizika lica koja ostvaruju dohodak. Oporezivanje dohotka graana ureuje se iskljuivo ovim zakonom.+

Poreska osloboenja i olakice mogu se uvoditi samo ovim zakonom. Pravna miljenja

Dohodaklan 2.Porez na dohodak graana plaa se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. Oporezivi prihod predstavlja razliku izmeu bruto prihoda koji je po nekom od osnova predvienih u lanu 3. ovog zakona ostvario poreski obveznik i trokova koji je imao pri njihovom ostvarivanju i ouvanju, ako je to propisano ovim zakonom. Dohodak predstavlja zbir oporezivih prihoda iz stava 2. ovog lana, ostvarenih u kalendarskoj godini.

http://www.propisi.net/DocumnetWebClient/ingpro.webclient.Main//FileContentServlet/... 1.6.2012


Page 2 of 174

+

Pravna miljenja

Prihodi koji podleu oporezivanjulan 3.Porezu na dohodak graana podleu sledee vrste prihoda: 1) zarade; 2) prihodi od poljoprivrede i umarstva; 3) prihodi od samostalne delatnosti; 4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; 5) prihodi od kapitala; 6) prihodi od nepokretnosti; 7) kapitalni dobici; 8) ostali prihodi. Prihodi iz stava 1. ovog lana oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, injenjem ili na drugi nain. + Vidi: l. 1. Zakona - 135/2004-44.+

Sudska praksa Pravna miljenja

+

Oporezivanje pojedinih vrsta prihodalan 4.Na pojedine vrste prihoda iz lana 3. ovog zakona, porez na dohodak graana plaa se: 1) po odbitku od svakog pojedinanog prihoda;+

2) na osnovu reenja nadlenog poreskog organa. Pravna miljenja

Godinji porez na dohodak graanalan 5.Godinji porez na dohodak graana plaa se po reenju nadlenog poreskog organa na dohodak ostvaren u kalendarskoj godini, u skladu sa ovim zakonom.

Poreski obvezniklan 6.



Page 3 of 174

Poreski obveznik je fiziko lice koje je po odredbama ovog zakona duno da plati porez (u daljem tekstu: obveznik). + Pravna miljenja

Rezidentlan 7.Obveznik poreza na dohodak graana je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezident), za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i u drugoj dravi. Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje: 1) na teritoriji Republike ima prebivalite ili centar poslovnih i ivotnih interesa; 2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili vie dana u periodu od 12 meseci koji poinje ili se zavrava u odnosnoj poreskoj godini. Rezident Republike je i fiziko lice koje je upueno u drugu dravu radi obavljanja poslova za fiziko ili pravno lice - rezidenta Republike ili za meunarodnu organizaciju. + Vidi: l. 2. Zakona - 135/2004-44. l. 31. Zakona - 62/2006-3.+

Pravna miljenja

Nerezidentlan 8.Obveznik poreza na dohodak graana je fiziko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. + Pravna miljenja

Izuzimanja iz dohotka za oporezivanjelan 9.Ne plaa se porez na dohodak graana na primanja ostvarena po osnovu: 1) propisa o pravima ratnih invalida; 2) roditeljskog i deijeg dodatka; 3) naknada za tuu pomo i negu i naknada za telesno oteenje; 4) naknada za vreme nezaposlenosti; 5) materijalnog obezbeenja u skladu sa zakonom; 6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate); 7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknauje pretrpljena teta, ukoliko ona nije nadoknaena od tetnika;



Page 4 of 174

8) naknada materijalne i nematerijalne tete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu); 9) pomoi u sluaju smrti zaposlenog, lana njegove porodice ili penzionisanog radnika - do 54.206 dinara; 10) pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih dogaaja; 11) organizovane socijalne i humanitarne pomoi; 12) stipendija i kredita uenika i studenata - u mesenom iznosu do 9.293 dinara; 13) naknade za ishranu - hranarine koju sportistima amaterima isplauju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport - u mesenom iznosu do 7.744 dinara; 14) naknada i nagrada za rad osuenih lica i maloletnih uinilaca krivinih dela u kazneno-popravnim ustanovama; 15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama; 16) naknada za rad lica u organima za sprovoenje izbora ili za popis stanovnitva; 17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno vojnog osiguranja; 18) otpremnine kod odlaska u penziju - do iznosa koji je kao najnii utvren zakonom kojim se ureuje rad; 19) otpremnine, odnosno novane naknade koje poslodavac isplauje zaposlenom za ijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi - do iznosa koji je utvren tim zakonom; 20) novane naknade koja se isplauje licu kome prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade kojim se utvruje program za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju - do iznosa utvrenog tim programom, a za lica starija od 50 godina ivota - bez ogranienja iznosa; 21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdravanje korisnika u hraniteljskoj porodici; 22) naknada koje, u skladu sa propisima koji ureuju Vojsku Srbije, se isplauju vojnicima (na sluenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj slubi), studentima vojnih akademija, uenicima srednjih vojnih kola i sluaocima kola za rezervne vojne oficire; 23) naknade koje se, u skladu sa propisima koji ureuju unutranje poslove, isplauju studentima visokokolske ustanove osnovane za ostvarivanje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja; 24) premija, subvencija, regresa i drugih sredstava koja se u svrhu podsticanja razvoja poljoprivrede, iz budeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave plaaju, odnosno isplauju na poseban namenski raun obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva, odnosno poljoprivrednicima upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima; 25) PDV nadoknade, u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost, koja se isplauje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva na katastarski prihod, nosioci ili lanovi poljoprivrednog gazdinstva; 26) nagrada uenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom kolovanja i obrazovanja, kao i osvojenih na takmienjima u okviru obrazovnog sistema;



Page 5 of 174

27) naknade trokova volontiranja koju ostvaruje volonter, u skladu sa zakonom koji ureuje volontiranje. Ostvarivanje prava na poresko osloboenje za primanja iz stava 1. ta. 10) do 13) ovog lana blie ureuje ministar finansija. + Vidi: l. 1. Zakona - 80/2002-27. l. 3. Zakona - 135/2004-44. l. 69. Zakona - 135/2004-44. l. 1. Zakona - 62/2006-3. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2008-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. l. 1. Zakona - 31/2009-89. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 4/2011-29. l. 1. Zakona - 50/2011-6. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5.+


+

lan 9a - brisan +

Vidi: l. 2. Zakona - 62/2006-3. l. 2. Zakona - 31/2009-89.

Izdravani lanovi porodicelan 10.Izdravanim lanovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se sledea lica koja obveznik izdrava: 1) maloletna deca, odnosno usvojenici; 2) deca, odnosno usvojenici na redovnom kolovanju ili za vreme nezaposlenosti, ako sa obveznikom ive u domainstvu; 3) unuci, ako ih roditelji ne izdravaju i ako ive u domainstvu sa obveznikom; 4) brani drug; 5) roditelji, odnosno usvojioci. lanom porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se brani drug, roditelji, deca, usvojenik i usvojilac obveznika. Domainstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja ostvarenih prihoda. + Pravna miljenja



Page 6 of 174

Poreski kreditlan 11.Poreskim kreditom, u smislu ovog zakona, smatra se iznos za koji se umanjuje obraunati porez na dohodak graana.

Izbegavanje dvostrukog oporezivanjalan 12.Ako obveznik - rezident Republike ostvari dohodak u drugoj dravi, na koji je plaen porez u toj dravi, na raun poreza na dohodak graana utvrenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaenog u toj dravi. Poreski kredit iz stava 1. ovog lana ne moe biti vei od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren u drugoj dravi. + Vidi: l. 4. Zakona - 135/2004-44. l. 31. Zakona - 62/2006-3.+

Pravna miljenja

Usklaivanje dinarskih iznosaVidi: l. 3. Zakona - 62/2006-3.

+

lan 12aDinarski iznosi iz lana 9. stav 1. ta. 9), 12) i 13), lana 15a stav 2, lana 18. stav 1. ta. 1), 2), 4), 5), 6) i 7), lana 21a, lana 83. stav 5. taka 1) i lana 101a st. 1, 3. i 4. ovog zakona usklauju se godinjim indeksom potroakih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklaivanje vri, prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Usklaene dinarske iznose iz stava 1. ovog lana objavljuje Vlada. Usklaeni dinarski iznosi iz stava 1. ovog lana primenjuju se od prvog dana narednog meseca po objavljivanju tih iznosa. + Vidi: l. 3. Zakona - 62/2006-3. l. 3. Zakona - 31/2009-89. l. 2. Zakona - 50/2011-6.+

Pravna miljenja

Deo drugi



Page 7 of 174

OPOREZIV NjE PO EDINIGlava prva

VRS

PRI OD

POREZ NA ZARADEPredmet oporezivanjalan 13.Pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se ureuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zakljuenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljuenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navrenih 26 godina ivota, ako je na kolovanju u ustanovama srednjeg, vieg i visokog obrazovanja. + Vidi: l. 2. Zakona - 80/2002-27. l. 5. Zakona - 135/2004-44.+


+

lan 14.Zaradom u smislu ovog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, novanih potvrda, akcija, osim akcija steenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, injenjem ili pruanjem pogodnosti, opratanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novanom nadoknadom ili neposrednim plaanjem. Osnovicu poreza na zaradu iz stava 1. ovog lana predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova, novanih potvrda i akcija; 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tritu; 3) naknada koja bi se postigla na tritu za uslugu, odnosno pogodnost koja se ini obvezniku; 4) novana vrednost pokrivenih rashoda, uveane za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaa zaposleni. Visinu cene, visinu naknade, odnosno novanu vrednost iz stava 2. ta. 2) do 4) ovog lana utvruje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vri. Ako nadleni poreski organ oceni da je utvrena cena, odnosno naknada iz stava 2. ta. 2) do 4) ovog lana nia od one koja se moe postii na tritu, utvrdie tu cenu, odnosno naknadu u visini koja bi se mogla postii na tritu. Osnovica poreza na zarade utvrena na nain iz st. 2. do 4. ovog lana umanjuje se za



Page 8 of 174

novana plaanja koja zaposleni vre poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem iz stava 1. ovog lana. + Vidi: l. 6. Zakona - 135/2004-44.+


+

lan 14aPrimanjima po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti u smislu lana 14. stav 1. ovog zakona, smatraju se naroito: 1) korienje slubenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe; 2) korienje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasnitvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaanje zakupnine ili bez plaanja zakupnine. Vrednost primanja iz stava 1. taka 1) ovog lana meseno, za svaki zapoeti kalendarski mesec korienja vozila, predstavlja iznos u visini 1% trine vrednosti slubenog vozila i drugog prevoznog sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadlene organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj se to vozilo koristi u privatne svrhe. Vrednost primanja iz stava 1. taka 2) ovog lana ini iznos zakupnine prema trinim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze. Kod utvrivanja osnovice poreza po osnovu primanja iz ovog lana primenjuju se odredbe lana 14. st. 2. do 5. ovog zakona. + Vidi: l. 7. Zakona - 135/2004-44. Odluku US RS - 91/2011-205.+


+

lan 14bZaradom, u smislu l. 13. i 14. ovog zakona, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa, odnosno uplauje za zaposlene - osiguranike ukljuene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - lanove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove. Izuzetno od stava 1. ovog lana, zaradom u smislu l. 13. i 14. ovog zakona ne smatra se: 1) premija koju poslodavac plaa za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija; 2) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa za zaposlene - osiguranike ukljuene u



Page 9 of 174

dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - lanove dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa koji je osloboen od plaanja doprinosa saglasno zakonu koji ureuje obavezno socijalno osiguranje. + Vidi: l. 7. Zakona - 135/2004-44. l. 4. Zakona - 62/2006-3.+

Pravna miljenja

Poreski obvezniklan 15.Obveznik poreza na zarade je fiziko lice koje ostvaruje zaradu. Sudska praksa Pravna miljenja

+

+

Poreska osnovicaVidi: l. 5. Zakona - 62/2006-3.

+

lan 15aOsnovicu poreza na zarade iz l. 13. do 14b ovog zakona ini isplaena, odnosno ostvarena zarada. Osnovicu poreza na zarade za zaposlene u smislu zakona koji ureuje rad, ini zarada iz lana 13. stav 1. i l. 14. do 14b ovog zakona, umanjena za iznos od 7.822 dinara meseno. + Vidi: l. 5. Zakona - 62/2006-3. ta. 1. Usklaenih iznosa naknade - 10/2007-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2008-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5.+

Pravna miljenja

Poreska stopalan 16.Zarada iz l. 13. do 14b. ovog zakona oporezuje se po stopi od 12%. + Vidi: l. 8. Zakona - 135/2004-44. l. 6. Zakona - 62/2006-3.+

Sudska praksa



Page 10 of 174

+

Pravna miljenja

lan 17.Za fizika lica - rezidente Republike koji su upueni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica - rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade ini iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu ostvarili u Republici na istim ili slinim poslovima. + Vidi: l. 9. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreska osloboenjalan 18.Ne plaa se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu: 1) naknade trokova prevoza u javnom saobraaju (za dolazak na posao i povratak sa posla) - do visine cene mesene pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih trokova prevoza ako ne postoji mogunost da se obezbedi mesena pretplatna karta, a najvie do 3.098 dinara; 2) dnevnice za slubeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.859 dinara, odnosno dnevnice za slubeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadlenog dravnog organa; 3) naknade trokova smetaja na slubenom putovanju, prema priloenom raunu; 4) naknade prevoza na slubenom putovanju, prema priloenim raunima prevoznika u javnom saobraaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korienje sopstvenog automobila za slubeno putovanje ili u druge slubene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najvie do 5.421 dinara meseno; 5) solidarne pomoi za sluaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili lana njegove porodice - do 30.975 dinara; 6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Boia - do 7.744 dinara godinje po jednom detetu; 7) jubilarne nagrade zaposlenima, u skladu sa zakonom koji ureuje rad - do 15.487 dinara godinje. Ne plaa se porez na zarade na primanja iz stava 1. ta. 1) do 4) ovog lana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona. Ostvarivanje prava na poresko osloboenje za primanja iz stava 1. taka 5) ovog lana blie ureuje ministar finansija. + Vidi: l. 10. Zakona - 135/2004-44. l. 69. Zakona - 135/2004-44. l. 7. Zakona - 62/2006-3. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2008-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. l. 1. Zakona - 18/2010-45.



Page 11 of 174

ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 4/2011-29. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5.+


+

lan 19. - brisan +

Vidi: l. 4. Zakona - 31/2009-89. Pravna miljenja

+

lan 20.Obaveze plaanja poreza na zarade ostvarene za rad u stranim diplomatskim i konzularnim predstavnitvima ili meunarodnim organizacijama, odnosno kod predstavnika ili slubenika takvih predstavnitava ili organizacija, osloboeni su: 1) efovi stranih diplomatskih misija akreditovanih u Srbiji, osoblje stranih diplomatskih misija u Srbiji, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi domainstava nisu dravljani ili rezidenti Republike; 2) efovi stranih konzulata u Srbiji i konzularni funkcioneri ovlaeni da obavljaju konzularne funkcije, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi domainstava nisu dravljani ili rezidenti Republike; 3) funkcioneri Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija, strunjaci tehnike pomoi Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija; 3a) funkcioneri, strunjaci i administrativno osoblje meunarodnih organizacija, ako nisu dravljani ili rezidenti Republike; 4) zaposleni u stranim diplomatskim ili konzularnim predstavnitvima i meunarodnim organizacijama, ako nisu dravljani ili rezidenti Republike; 5) poasni konzuli stranih drava, za primanja koja dobijaju od drave koja ih je imenovala za obavljanje konzularnih funkcija; 6) zaposleni kod lica iz take 1) do 5) ovog lana, ako nisu dravljani ili rezidenti Republike. Izuzetno od stava 1. ovog lana, obaveze plaanja poreza na zarade ostvarene po osnovu radnog angaovanja u Organizaciji ujedinjenih nacija i njenim specijalizovanim agencijama, osloboena su fizika lica koja su dravljani ili rezidenti Republike. + Vidi: l. 3. Zakona - 80/2002-27. l. 11. Zakona - 135/2004-44. l. 32. Zakona - 62/2006-3. l. 2. Zakona - 18/2010-45.+

Pravna miljenja



Page 12 of 174

lan 21.Ne plaa se porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. + Vidi: l. 3. Zakona - 50/2011-6.

lan 21aNe plaa se porez na zarade na premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja, koju poslodavac obustavlja i plaa iz zarade zaposlenog - osiguranika ukljuenog u dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukupno najvie do 4.647 dinara meseno. Ne plaa se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaa iz zarade zaposlenog - lana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najvie do 3.894 dinara meseno. + Vidi: l. 12. Zakona - 135/2004-44. l. 8. Zakona - 62/2006-3. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2008-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 4/2011-29. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5.+

Pravna miljenja

Poreska olakica za zapoljavanje novih lica i lica sa invaliditetomVidi: l. 12. Zakona - 135/2004-44. l. 9. Zakona - 62/2006-3.

+

lan 21bPoslodavac koji zaposli na neodreeno vreme nove radnike u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, oslobaa se obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog radnika, za period od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa tog radnika. Novozaposlenim radnikom u smislu stava 1. ovog lana smatra se lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s tim to je za lica koja radni odnos ne zasnivaju prvi put obavezno da su bila prijavljena kao nezaposlena lica kod Nacionalne slube za zapoljavanje najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa. Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog lana nee se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osniva ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid



Page 13 of 174

radnog odnosa. Poresku olakicu iz stava 1. ovog lana moe ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novim radnikom poveava broj radnika kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. januara 2005. godine. Ako u toku korienja poreske olakice za novozaposlene radnike, poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. januara 2005. godine, uvean za novozaposlene radnike za koje ostvaruje poresku olakicu, gubi pravo na poresku olakicu, pri emu, u sluaju kada je poreska olakica ostvarena za vie novozaposlenih radnika, prvo gubi olakicu za onog novozaposlenog radnika sa kojim je ranije zasnovao radni odnos. Poslodavac je duan da plati porez koji bi inae platio da nije koristio poresku olakicu, valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republikog organa za statistiku, u roku od osam dana od dana smanjenja broja zaposlenih u smislu stava 5. ovog lana. Ako novozaposlenom radniku prestane radni odnos u toku trajanja poreske olakice, poslodavac koji umesto njega, istovremeno ili u vremenskom razmaku od najvie 15 dana, zaposli drugog novog radnika, pod uslovom da se ne smanjuje broj zaposlenih u smislu stava 5. ovog lana, nastavlja da koristi poresku olakicu po osnovu zapoljenja drugog novog radnika, s tim to se u ukupan period korienja olakice od godinu dana, uraunava i period korienja olakice za novozaposlenog radnika kome je prestao radni odnos. Poresku olakicu iz ovog lana ne mogu ostvarivati dravni organi i organizacije, javna preduzea, javne slube i drugi direktni ili indirektni budetski korisnici. Nain i postupak ostvarivanja poreske olakice iz ovog lana blie ureuje ministar finansija. + Vidi: l. 12. Zakona - 135/2004-44.

lan 21vPoslodavac koji zaposli lice koje se, u smislu zakona kojim se ureuje rad, smatra pripravnikom, koje je na dan zakljuenja ugovora o radu mlae od 30 godina i koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice, oslobaa se obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica. Poslodavac koji zaposli na neodreeno vreme lice koje je na dan zakljuenja ugovora o radu mlae od 30 godina i koje je prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne slube za zapoljavanje najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa, oslobaa se obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica, za period od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica. Novozaposlenim licem, u smislu st. 1. i 2. ovog lana, smatra se lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji ureuje rad i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Novozaposlenim licem iz stava 2. ovog lana nee se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osniva ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa. Poresku olakicu iz st. 1. i 2. ovog lana moe ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveava broj zaposlenih kod poslodavca u



Page 14 of 174

odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine. Ako u toku korienja poreske olakice za novozaposlena lica, kao i u narednom periodu od tri godine za lica iz stava 1. ovog lana, odnosno dve godine za lica iz stava 2. ovog lana, posle isteka olakice, poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine, uvean za novozaposlena lica za koja ostvaruje poresku olakicu, gubi pravo na olakicu, pri emu, u sluaju kada je olakica ostvarena za vie novozaposlenih lica, prvo gubi olakicu za onog novozaposlenog sa kojim je ranije zasnovao radni odnos. Poslodavac je duan da plati porez koji bi inae platio da nije koristio poresku olakicu, valorizovan primenom indeksa potroakih cena prema podacima republikog organa za poslove statistike, u roku od 30 dana od dana smanjenja broja zaposlenih u smislu stava 6. ovog lana. Ako novozaposlenom licu prestane radni odnos u toku trajanja poreske olakice, kao i u narednom periodu iz stava 6. ovog lana, poslodavac koji umesto njega, u roku od najvie 15 dana po prestanku radnog odnosa, zaposli drugo lice, pod uslovom da se ne smanjuje broj zaposlenih u smislu stava 6. ovog lana, nastavlja da koristi poresku olakicu po osnovu zaposlenja drugog novozaposlenog lica u obimu prava utvrenog za prethodno novozaposleno lice. Ukupan period korienja olakice iz ovog stava umanjuje se za vreme za koje je novozaposleno lice, kome je prestao radni odnos, radilo kod poslodavca. Ako pripravniku iz stava 1. ovog lana prestane radni odnos u toku trajanja olakice, poslodavac nastavlja da koristi olakicu do isteka roka iz stava 1. ovog lana ukoliko zaposli drugog novog pripravnika. Ako licu iz stava 2. ovog lana prestane radni odnos u toku trajanja olakice, poslodavac nastavlja da koristi olakicu do isteka roka iz tog stava, ukoliko zaposli drugo lice mlae od 30 godina. Poresku olakicu iz ovog lana ne mogu ostvarivati dravni organi i organizacije, javna preduzea, javne slube i drugi direktni ili indirektni budetski korisnici. Poslodavci koji za odreeno lice koriste ili su koristili olakicu kod plaanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajuim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakicu iz ovog lana. Nain i postupak primene odredaba ovog lana blie ureuje ministar finansija. + Vidi: l. 9. Zakona - 62/2006-3. l. 4. Zakona - 50/2011-6.+

Pravna miljenja

lan 21gPoslodavac koji na neodreeno vreme zaposli lice sa invaliditetom u skladu sa zakonom koji ureuje spreavanje diskriminacije lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski validnom dokumentacijom dokae invalidnost, oslobaa se obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog lica, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Novozaposlenim licem sa invaliditetom iz stava 1. ovog lana smatra se lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji ureuje rad i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Novozaposlenim licem sa invaliditetom iz stava 1. ovog lana nee se smatrati lice koje



Page 15 of 174

je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osniva ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa. Poresku olakicu iz ovog lana ne mogu ostvarivati dravni organi i organizacije, javna preduzea, javne slube i drugi direktni ili indirektni budetski korisnici. Poslodavci koji za odreeno lice koriste ili su koristili olakicu kod plaanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajuim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakicu iz ovog lana.+

Nain i postupak primene odredaba ovog lana blie ureuje ministar finansija. Vidi: l. 10. Zakona - 62/2006-3. l. 5. Zakona - 50/2011-6. Pravna miljenja

+

lan 21dPoslodavac koji zaposli lice koje je na dan zakljuivanja ugovora o radu starije od 45 godina i koje kod Nacionalne slube za zapoljavanje ima status korisnika novane naknade za vreme nezaposlenosti ili je kod te slube prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje est meseci bez prekida, oslobaa se obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade tog novozaposlenog lica. Pravo poreskog osloboenja u skladu sa stavom 1. ovog lana poslodavac ostvaruje u periodu od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa zaposlenog. Ako zaposlenom iz stava 1. ovog lana prestane radni odnos u toku trajanja olakice, kao i u narednom periodu od tri godine posle isteka olakice iz stava 2. ovog lana, poslodavac gubi pravo na olakicu i duan je da plati porez koji bi inae platio da nije koristio poresko osloboenje, valorizovan primenom indeksa potroakih cena prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa zaposlenog. Odredba stava 3. ovoga lana ne primenjuje se u sluaju prestanka radnog odnosa smru zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca, u smislu odredaba zakona koji ureuje rad. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, poslodavac nastavlja da koristi olakicu za preostalo vreme korienja olakice, ukoliko zaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, a poslodavac umesto njega u roku od najvie 15 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice iz stava 1. ovog lana. Poresku olakicu iz ovog lana ne mogu ostvarivati dravni organi i organizacije, javna preduzea, javne slube i drugi direktni ili indirektni budetski korisnici. Poslodavci koji za odreeno lice koriste ili su koristili olakicu kod plaanja poreza na zarade po drugom pravnom osnovu u skladu sa odgovarajuim propisom, ne mogu za isto lice ostvarivati poresku olakicu iz ovog lana. Nain i postupak primene odredaba ovog lana ureuje ministar nadlean za poslove finansija. + Vidi: l. 10. Zakona - 62/2006-3. l. 6. Zakona - 50/2011-6.+

Pravna miljenja



Page 16 of 174

Glava druga

POREZ NA PRIHODE OD POLjOPRIVREDE I UMARSTVAPredmet oporezivanjalan 22.Prihodom od poljoprivrede i umarstva smatra se katastarski ili stvarni prihod od ovih delatnosti. + Pravna miljenja

atastarski prihodlan 23.Katastarski prihod predstavlja prihod koji je u katastru zemljita, odnosno nepokretnosti, utvren za svaku posebnu jedinicu zemljita koje se moe koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno umarstvo, bez obzira da li se kao takvo koristi. + Sudska praksa+

Pravna miljenja

Stvarni prihodlan 24.Ako se obveznik pre poetka godine opredeli za utvrivanje stvarnog prihoda od poljoprivrede i umarstva i o tome obavesti nadleni poreski organ, prihodom od ovih delatnosti smatra se stvarni prihod utvren na nain propisan odredbama ovog zakona kojima se ureuje utvrivanje prihoda od samostalne delatnosti. + Pravna miljenja

Poreski obvezniklan 25.Obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva je fiziko lice koje je kao vlasnik, imalac prava korienja ili plodouivalac zemljita upisano u katastru zemljita, prema stanju na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvruje porez. Ako je obveznik iz stava 1. ovog lana izdao zemljite u dugoroni zakup, obveznikom se smatra zakupac, poev od dana poetka zakupa, ako uz saglasnost zakupodavca dostavi prijavu nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o zakupu. + Pravna miljenja

lan 26.



Page 17 of 174

Ako dva ili vie suvlasnika, suimaoca prava korienja ili prava plodouivanja zemljita ive u jednom domainstvu, a nisu izvrili deobu imovine, obveznik je jedan od punoletnih suvlasnika, suimaoca prava na korienje ili prava plodouivanja. Ako se lica iz stava 1. ovog lana ne sporazumeju do poetka godine za koju se utvruje porez ko e biti obveznik, i o tome ne obaveste nadleni poreski organ, obveznika odreuje poreski organ. + Pravna miljenja

Poreska osnovicalan 27.Oporezivi prihod od poljoprivrede i umarstva je katastarski prihod, odnosno stvarni prihod, ako se obveznik opredelio za plaanje poreza prema stvarnom prihodu.

Poreska stopalan 28.Stopa poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva iznosi 10%. Vidi: l. 4. Zakona - 80/2002-27. l. 5. Zakona - 31/2009-89.

+

Poreska osloboenja i olakicelan 29.Porez na prihode od poljoprivrede i umarstva ne plaa se na katastarski prihod: 1) zemljita na kome su podignuti nasipi, kanali i ustave, odbrambeni vrbaci i drugi slini zasadi, rovovi i drugi objekti od zemlje namenjeni za odbranu od poplava, za odvodnjavanje, navodnjavanje ili zatitu od erozije; 2) zemljita ije je iskoriavanje na osnovu zakona zabranjeno; 3) zemljita pod zgradama stranih drava i koje slui zgradama diplomatskih i konzularnih predstavnitava, pod uslovom reciprociteta, kao i zemljite pod zgradama meunarodnih organizacija; 4) zemljita koje ini zatienu okolinu oko proglaenih spomenika kulture i zatienih objekata prirode, kao i zemljita u svojini crkava, hramova, manastira i damija koji su proglaeni spomenicima kulture; 5) dvorita crkava, hramova, manastira i damija; 6) zemljita koja nisu bila obradiva, ali su investicijama obveznika postala obradiva - pet godina od privoenja nameni zemljita; 7) zemljita na kojima se podiu novi vonjaci i vinogradi - pet godina od poetka sadnje vonjaka, odnosno vinove loze; 8) zemljita pod zgradama za stanovanje, u svojini graana i zemljita koja slue za njihovu redovnu upotrebu - do 500 m2;



Page 18 of 174

9) zemljita poreskog obveznika ako su on i lanovi njegovog domainstva stariji od 65 godina - mukarci, odnosno 60 godina - ene, pod uslovom da obveznik, odnosno lanovi njegovog domainstva ne ostvaruju prihode po drugom osnovu i nemaju lanove porodice ili druga lica koja su po zakonu ili po drugom osnovu duna da ih izdravaju; 10) zemljita koje obveznik bez naknade ustupi na korienje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine, pod uslovom da prognano lice ne ostvaruje prihode po drugom osnovu. Osloboenja iz stava 1. ta. 1) do 5) ovog lana prestaju u sluaju promene namene tog zemljita. Prestanak razloga za osloboenje obveznik je duan da prijavi nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana nastanka promene. Pravo na osloboenje iz stava 1. ta. 6), 7), 9) i 10 ovog lana obveznik ostvaruje zahtevom koji podnosi nadlenom poreskom organu najkasnije do 31. decembra godine u kojoj su nastali uslovi za osloboenje. Ako zahtev iz stava 4. ovog lana nije podnet blagovremeno, osloboenje iz stava 1. ta. 6), 7), 9) i 10) ovog lana priznaje se od 1. januara naredne godine, s tim to se trajanje osloboenja iz ta. 6) i 7) skrauje za godine koje su protekle. Reenje o osloboenju iz stava 1. ta. 6) i 7) ovog lana poreski organ donosi po prethodno pribavljenom miljenju organa uprave nadlenog za poljoprivredu. + Sudska praksa

lan 30.Za zemljite na kome je usled elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i tetoina ili usled drugih vanrednih dogaaja koje obveznik nije mogao da sprei, prinos smanjen za vie od 25% od prosenog prinosa za poslednje tri godine u optini, umanjie se katastarski prihod srazmerno smanjenju prinosa. Olakicu iz stava 1. ovog lana, obveznik moe ostvariti podnoenjem zahteva nadlenom poreskom organu u roku od 15 dana od dana nastanka tete. O zahtevu odluuje poreski organ na osnovu procenjene tete. Ako je teta priinjena na teritoriji vie katastarskih optina, olakica iz stava 1. ovog lana se moe utvrditi na osnovu globalne procene tete ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede i umarstva i bez podnoenja pojedinanog zahteva. + Pravna miljenja

Glava trea

POREZ NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTIPredmet oporezivanjalan 31.Prihodom od samostalne delatnosti smatra se prihod ostvaren od privrednih delatnosti, pruanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaa po drugom osnovu.



Page 19 of 174

Prihodom od samostalne delatnosti smatra se i prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskoriavanjem zemljita u nepoljoprivredne svrhe (vaenje peska, ljunka i kamenja, proizvodnja krea, cigle, crepa, umura i sl.), inkubatorskom proizvodnjom ivine i drugim slinim delatnostima, nezavisno od toga da li su kao samostalne delatnosti registrovane kod nadlenog organa. + Vidi: l. 11. Zakona - 62/2006-3.+

Pravna miljenja

Poreski obvezniklan 32.Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fiziko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz lana 31. ovog zakona, ukljuujui i fiziko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i umarstva i svako drugo fiziko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik). + Vidi: l. 13. Zakona - 135/2004-44. l. 3. Zakona - 18/2010-45.+

Pravna miljenja

Poreska osnovicalan 33.Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sainjenom u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima i propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz lana 49. ovog zakona ako preduzetnik vodi prosto knjigovodstvo, na nain utvren ovim zakonom. Preduzetniku - osnivau ortake radnje, oporeziva dobit se utvruje u srazmeri sa njegovim ueem u dobiti, prema aktu o osnivanju ortake radnje. + Vidi: l. 14. Zakona - 135/2004-44. l. 15. Zakona - 31/2009-89.+

Pravna miljenja

Usklaivanje prihoda i rashodalan 34. - brisan -



Page 20 of 174

+ Vidi: l. 15. Zakona - 135/2004-44.

lan 35.Usklaivanje prihoda i rashoda, utvrivanje kapitalnih dobitaka i gubitaka, poreski tretman gubitaka iz ranijih godina u transferne cene iskazuju se u poreskom bilansu preduzetnika u skladu sa odgovarajuim odredbama zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. + Vidi: l. 11. Zakona - 50/2011-6.+

Pravna miljenja

lan 35aAmortizacija stalnih sredstava priznaje se preduzetnicima kao rashod u iznosu i na nain utvren za pravna lica zakonom kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica i podzakonskim aktom donetim na osnovu tog zakona. + Vidi: l. 16. Zakona - 135/2004-44. l. 11. Zakona - 50/2011-6.

lan 36.Licima povezanim sa preduzetnikom, pored fizikih i pravnih lica koja imaju to svojstvo prema odgovarajuim odredbama zakona koji ureuje porez na dobit pravnih lica, smatraju se i: 1) lanovi porodice obveznika; 2) braa i sestre obveznika;+

3) roditelji branog druga i pastorci. Vidi: l. 11. Zakona - 50/2011-6. Pravna miljenja

+

lan 37.Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica ili kredita koji obveznik uzima od poverioca sa statusom povezanog lica, kamata koja se priznaje u rashode u poreskom bilansu ne moe biti vea od one koja bi nastala da je na tritu bilo mogue zaduiti se, odnosno uzeti kredit u obraunskom periodu. Kod potraivanja od dunika sa statusom povezanog lica ili kredita koji obveznik daje duniku sa statusom povezanog lica, kamata koja ulazi u prihode u poreskom bilansu ne moe biti manja od one koja bi se ostvarila da je na tritu bilo mogue ugovoriti ta potraivanja, odnosno odobriti kredit u obraunskom periodu. Razlika izmeu trine kamate i obraunate kamate po kreditu izmeu povezanih lica iz st. 1. i 2. ovog lana ulazi u oporezivu dobit. + Vidi: l. 7. Zakona - 50/2011-6.



Page 21 of 174

lan 37aPreduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju: 1) obraunati i plaeni doprinosi za lino obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti; 2) trokovi slubenog putovanja do visine iznosa iz lana 18. stav 1. ta. 2) do 4) ovog zakona. + Vidi: l. 17. Zakona - 135/2004-44.

lan 37bUzimanje koje preduzetnik vri iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda. Ulaganje line imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika. Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog lana koje nije u novanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj trinoj vrednosti, u skladu sa naelom stalnosti. + Vidi: l. 17. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreska stopalan 38.Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 10%. Vidi: l. 5. Zakona - 80/2002-27. l. 18. Zakona - 135/2004-44.

+

Poreski podsticajilan 39.Poreski podsticaji po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenu registrovanu delatnost i po osnovu ulaganja u skladu sa propisima kojima se ureuje podsticanje ulaganja u privredu Republike, priznaju se preduzetnicima pod uslovima i na nain kako se priznaju pravnim licima po zakonu kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica. + Vidi: l. 6. Zakona - 80/2002-27. l. 8. Zakona - 50/2011-6.+


+



Page 22 of 174

Paualno oporezivanjelan 40.Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo voenje oteava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaa na paualno utvren prihod (u daljem tekstu: paualno oporezivanje). Pravo na paualno oporezivanje ne moe se priznati preduzetniku: 1) osnivau ortake radnje; 2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim odravanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama; 3) u iju delatnost ulau i druga lica; 4) iji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvruje porez, odnosno iji je planirani promet kada poinje obavljanje delatnosti - vei od 3.000.000 dinara; 5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost. Izuzetno od odredbe stava 2. taka 2) ovog lana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili slinom montanom ili pokretnom objektu moe se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaa na paualno utvren prihod. + Vidi: l. 19. Zakona - 135/2004-44. l. 12. Zakona - 62/2006-3.+


+

lan 41.Ako su ispunjeni uslovi iz lana 40. ovog zakona, paualni prihod se utvruje, u skladu sa sledeim kriterijumima i elementima: 1) visina prosene mesene zarade po zaposlenom u Republici, optini, gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvruje paualni prihod; 2) mesto na kome se radnja nalazi; 3) opremljenost radnje; 4) broj zaposlenih radnika i angaovanih lanova porodice; 5) trini uslovi u kojima se delatnost obavlja; 6) povrina lokala; 7) starost obveznika i njegova radna sposobnost; 8) visina prihoda obveznika, koji pod istim ili slinim uslovima obavlja istu ili slinu



Page 23 of 174

delatnost; 9) ostale okolnosti koje utiu na ostvarivanje dobiti. Kod utvrivanja paualnog prihoda, nadleni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, injenice i podatke do kojih je doao putem kontrole i na drugi nain. Vlada Republike Srbije ureuje blie uslove, kriterijume i elemente za paualno oporezivanje. + Vidi: l. 7. Zakona - 80/2002-27.+

Pravna miljenja

lan 42.Zahtev za paualno oporezivanje moe se podneti nadlenom poreskom organu do 30. novembra tekue godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadlenog organa, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadlenog poreskog organa kojim se potvruje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost. Nadleni poreski organ duan je da po zahtevu preduzetnika donese reenje u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Ako nadleni poreski organ ne rei po zahtevu u roku iz stava 2. ovog lana, smatra se da je zahtev za paualno oporezivanje prihvaen. Preduzetnik kome je utvreno pravo na paualno oporezivanje, ovaj nain oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paualno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi iskljuuju pravo na paualno oporezivanje. U sluaju iz stava 4. ovog lana, nadleni poreski organ e reenjem naloiti preduzetniku voenje poslovnih knjiga od polovine tekue godine ili od poetka naredne godine. Preduzetnik kome prestaje pravo na paualno oporezivanje po osnovu iz lana 40. stav 2. taka 5) ovog zakona, duan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu vrednost, bez utvrivanja obaveze voenja poslovnih knjiga reenjem nadlenog poreskog organa. + Vidi: l. 20. Zakona - 135/2004-44. l. 4. Zakona - 18/2010-45.+


+

Poslovne knjige i knjigovodstvene ispravelan 43.Preduzetnici su duni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene na nain odreen ovim zakonom. Preduzetnici vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se ureuje



Page 24 of 174

raunovodstvo i revizija. Preduzetnici - osnivai ortake radnje duni su da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Preduzetnici koji porez plaaju na paualno utvren prihod duni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. + Vidi: l. 15. Zakona - 31/2009-89.+


+

lan 43aPoslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva preduzetnici vode u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija. + Vidi: l. 21. Zakona - 135/2004-44. l. 15. Zakona - 31/2009-89.

lan 44.U poslovnim knjigama po sistemu prostog knjigovodstva obezbeuju se podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci, u skladu sa ovim zakonom i propisom iz lana 49. ovog zakona. + Vidi: l. 22. Zakona - 135/2004-44.

lan 45.Preduzetnik je duan da poslovne knjige iz lana 44. ovog zakona vodi aurno i uredno, tako da one obezbeuju kontrolu ispravnosti knjienja, uvanja i korienja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena. Knjienje prihoda vri se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjienje trokova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjienja u rokovima i na nain odreen ovim zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji ureuju raunovodstvo i revizija. + Vidi: l. 23. Zakona - 135/2004-44. l. 15. Zakona - 31/2009-89.

lan 46.Knjienje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i trokovima poslovanja vri se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadre odgovarajue podatke za knjienje. + Vidi: l. 24. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

lan 47.



Page 25 of 174

Preduzetnik je duan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave dri u poslovnoj prostoriji. Kad je voenje knjigovodstva povereno profesionalnoj raunovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se uvati u prostorijama te firme.

lan 48.Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave uvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 49.Ministar finansija blie propisuje vrste i sadrinu poslovnih knjiga i drugih evidencija koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, nain njihovog voenja i iskazivanja finansijskog rezultata. + Vidi: l. 69. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreski bilanslan 50.Preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva sastavljaju godinji poreski bilans. Blie propise o sadrini poreskog bilansa i nainu njegovog sastavljanja donosi ministar finansija. + Vidi: l. 69. Zakona - 135/2004-44.

Evidentiranje prihoda i rashoda kod bankeVidi: l. 25. Zakona - 135/2004-44.

+

lan 51.Preduzetnik je duan, nezavisno od naina na koji se oporezuje, da sva plaanja vri preko tekueg rauna kod banke i da vodi sredstva na tom raunu, ukljuujui i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom kojim se ureuje platni promet. + Vidi: l. 25. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Glava etvrta



Page 26 of 174

POREZ NA PRIHODE OD AUTORSKIH PRAVA, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE+

Vidi: l. 26. Zakona - 135/2004-44.

Predmet oporezivanjalan 52.Prihodom od autorskih prava smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu: 1) pisanih dela (knjievna, nauna, struna, publicistika i druga dela, studije, recenzije i slino); 2) govornih dela; 3) dramskih i dramsko-muzikih dela; 4) pantomimskih i koreografskih dela ije je predstavljanje utvreno pismeno ili na neki drugi nain; 5) muzikih dela sa reima ili bez njih; 6) kinematografskih dela i dela stvorenih na nain slian kinematografiji; 7) dela likovne umetnosti; 8) kartografskih dela; 9) idejnih projekata, skica, crtea i plastinih dela koja se odnose na arhitekturu, geografiju, topografiju ili koju drugu oblast nauke ili umetnosti; 10) stripova, ukrtenica i slino; 11) redakcijskih dela koja s obzirom na izbor i raspored grae, predstavljaju samostalnu duhovnu tvorevinu; 12) prevoda, lekture, aranmana muzike obrade i druge prerade autorskih dela; 13) nagrada na konkursima za izradu umetnikih, naunih, strunih i ostalih autorskih dela, nagrada na konkursima za izradu idejnih projekata, kao i nagrada za postignuti uspeh u nauci i umetnosti, ako ovim zakonom nije drukije odreeno; 14) izvoenja muzikih, knjievnih i drugih dela; 15) korienja izvedenih muzikih materijala; 16) izrada prototipa umetnikih predmeta koji se ustupaju preduzeima kao modeli za umnoavanje (proizvodnju) takvih predmeta; 17) likovnih dela iz oblasti primenjenih umetnosti; 18) ostalih autorskih dela. Likovnim delom iz oblasti primenjenih umetnosti iz stava 1. taka 17) ovog lana smatraju se unikati koje je autor sam izradio po sopstvenoj zamisli - u nacrtu ili u



Page 27 of 174

materijalu - u granama primenjenih umetnosti, kao to su: 1) plastina dela od raznih materijala (kamen, drago kamenje, drvo, metal, plemeniti metali, staklo, plastika i drugo); 2) umetnika keramika; 3) radovi iz oblasti unutranje arhitekture, fasadne arhitekture, oblikovanja prostora, kao i obavljanje nadzora nad izvoenjem tih radova; 4) umetnika reenja iz oblasti hortikulture; 5) zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru (u tehnikama: freska, grafika, mozaik, intarzija, vitra, emajl i sl.), kao i intarzirani predmeti i predmeti od emajla; 6) umetnika grafika reenja (plakati, prigodna grafika, serigrafija, oprema knjiga, asopisa i listova, ambalaa, godinjaci, katalozi, prospekti, almanasi i sl.); 7) umetnika fotografija i dela proizvedena postupkom slinim fotografiji; 8) umetnika obrada tekstila (tapiserija, tkani tekstil i sl.); 9) umetnika reenja za scenografiju i kostimografiju; 10) modno kreatorstvo; 11) reenja za industrijsko oblikovanje; 12) restauratorska i konzervatorska dela iz oblasti kulture i umetnosti; 13) idejne skice i crtei u primenjenoj umetnosti, kao i prodati prototipovi primenjene umetnosti, ako su po postojeim obiajima zadrali karakter originala. + Pravna miljenja

lan 52aPrihodom od prava srodnih autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu: 1) prava interpretatora; 2) prava proizvoaa fonograma; 3) prava proizvoaa videograma; 4) prava proizvoaa emisije; 5) prava proizvoaa baze podataka. + Vidi: l. 27. Zakona - 135/2004-44.

lan 53.Prihodom od prava industrijske svojine smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu: 1) patenata; 2) malih patenata; 3) igova; 4) modela i uzoraka;



Page 28 of 174

5) tehnikih unapreenja.

Poreski obvezniklan 54.Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je fiziko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine. Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fiziko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama. + Vidi: l. 28. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreska osnovicalan 55.Oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine ini razlika izmeu bruto prihoda i trokova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i ouvanju prihoda osim ako ovim zakonom nije drukije propisano. + Vidi: l. 29. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Normirani trokovilan 56.Obvezniku - autoru, odnosno nosiocu srodnog prava priznaju se sledei normirani trokovi: 1) za vajarska dela, tapiserije, umetniku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitra, za umetniku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetniku obradu tekstila (tkani tekstil, tampani tekstil i sl.) - 50% od bruto prihoda; 2) za slikarska dela, grafika dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutranje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na podruju hortikulture, vrenje umetnikog nadzora nad izvoenjem radova u oblasti unutranje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnika reenja za scenografiju, nauna, struna, knjievna i publicistika dela, prevoenje, odnosno prevodi, muzika i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvoenje umetnikih dela (sviranje i pevanje, pozorina i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu - 43% od bruto prihoda;



Page 29 of 174

3) za interpretaciju, odnosno izvoenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u ta. 1) i 2) ovog lana 34% od bruto prihoda. + Vidi: l. 30. Zakona - 135/2004-44. l. 6. Zakona - 31/2009-89. l. 1. Zakona - 44/2009-4.+

Pravna miljenja

lan 56aObvezniku - autoru, odnosno nosiocu srodnog prava, pored normiranih trokova iz lana 56. ovog zakona priznaju se i stvarni trokovi iz lana 57. stav 1. ovog zakona. + Vidi: l. 7. Zakona - 31/2009-89.

Stvarni trokovilan 57.Obveznicima iz lana 54. ovog zakona, priznaje se kao troak u punom iznosu naknada koju plaaju za usluge odgovarajuoj autorskoj agenciji, organizaciji za zatitu muzikog autorskog prava i preduzeima i drugim pravnim licima ovlaenim za prodaju i naplatu prihoda od autorskih dela. Obvezniku - autoru i nosiocu srodnih prava na njegov zahtev umesto normiranih, priznae se stvarni trokovi koje je imao pri ostvarivanju i ouvanju prihoda, ako za to podnese dokaze. Obvezniku - vlasniku prava industrijske svojine, priznaju se kao troak kod utvrivanja oporezivog prihoda sledei stvarni trokovi: 1) takse i trokovi koji se plaaju za zatitu patenata, malih patenata, igova, modela, uzoraka i tehnikih unapreenja, prema potvrdi nadlenog organa za njihovu zatitu; 2) trokovi izrade nacrta i tehnikog opisa patenata, malih patenata, igova, modela, uzoraka i tehnikih unapreenja, koji su bili sastavni deo prijave kojom se od nadlenog organa trai njihova zatita, prema potvrdi strunog lica koje je izgradilo te nacrte i tehnike opise i uz miljenje o realnosti ovih trokova koje izdaje odgovarajua strukovna organizacija pronalazaa; 3) trokovi za izradu prototipa, potrebnog da bi se patent, mali patent, ig, model, uzorak ili tehniko unapreenje proverili, pod uslovom da su prijavljeni, odnosno zatieni. Ako je prototip izraen u preduzeu, odnosno ustanovi, potvrdu o trokovima izrade izdaje izraiva. Ako je prototip izradio pronalaza u sopstvenoj reiji, priznaju se stvarni trokovi koje je imao, a miljenje o realnosti trokova izdaje odgovarajua strukovna organizacija pronalazaa. + Vidi: l. 31. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreska stopa



Page 30 of 174

lan 58.Stopa poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iznosi 20%. + Vidi: l. 32. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Vremensko razgranienje prihodalan 59.Prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine koje je obveznik autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava industrijske svojine ostvario za delo koje je stvarao due od jedne godine, prilikom utvrivanja prihoda, dele se, na zahtev obveznika, na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano, a ne due od pet. U sluaju iz stava 1. ovog lana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda. + Vidi: l. 33. Zakona - 135/2004-44.

Procena poreske osnovice

+

Vidi: l. 34. Zakona - 135/2004-44.

lan 60.Ako Poreska uprava utvrdi da je interpretator, menader ili drugo angaovano lice po osnovu estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa ostvarilo prihod, a nije zakljuilo ugovor sa organizatorom takvog programa, ili oceni da je ostvareni prihod vei od ugovorenog prihoda, bruto prihod se utvruje procenom u skladu sa zakonom koji ureuje poreski postupak i poresku administraciju, a oporezuje bez priznavanje normiranih, odnosno stvarnih trokova. + Vidi: l. 34. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Glava peta

POREZ NA PRIHODE OD KAPITALAPredmet oporezivanjalan 61.



Page 31 of 174

Prihodom od kapitala smatraju se: 1) kamata po osnovu zajma, tednih i drugih depozita (oroenih ili po vienju) i po osnovu dunikih i slinih hartija od vrednosti; 2) dividende i udeli u dobiti; 3) primanja zaposlenih i lanova uprave privrednog drutva po osnovu uea u dobiti u novcu ili putem dodele ili opcijske kupovine sopstvenih akcija; 4) uzimanje iz imovine i korienje usluga privrednog drutva od strane vlasnika privrednog drutva za njihove privatne potrebe, izvrene u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: uzimanje iz imovine privrednog drutva); 5) primanje lana otvorenog investicionog fonda po osnovu prava na srazmerni deo prihoda od investicione jedinice tog fonda. Kamatom, u smislu stava 1. taka 1) ovog lana, smatra se i deo prihoda ostvaren kod otuenja ili otkupa diskontne dunike hartije od vrednosti koji predstavlja razliku izmeu nabavne i prodajne cene, odnosno izmeu nabavne i otkupne cene diskontne dunike hartije od vrednosti. Za diskontnu duniku hartiju od vrednosti iz stava 2. ovog lana smatra se i bezkuponska dunika hartija od vrednosti. Kamatom po kuponskoj dunikoj hartiji od vrednosti ne smatra se onaj deo razlike u ceni koji predstavlja kapitalni dobitak. Ministar finansija blie ureuje nain utvrivanja kamate i kapitalnog dobitka iz stava 4. ovog lana. + Vidi: l. 13. Zakona - 62/2006-3.+


+

lan 61aPrihod od dividende umanjuje se, pre utvrivanja poreske osnovice, za iznos godinje rate prodajne cene po osnovu kupovine drutvenog i dravnog kapitala, odnosno imovine javnom aukcijom, u smislu propisa kojima se ureuju uslovi i postupak promene vlasnitva drutvenog, odnosno dravnog kapitala, uplaene pre isplate dividende, a najvie do iznosa isplaene dividende. + Vidi: l. 8. Zakona - 80/2002-27.+


+

Poreski obvezniklan 62.Obveznik poreza na prihode od kapitala je fiziko lice koje ostvaruje te prihode. Pravna miljenja

+



Page 32 of 174

Poreska osnovicalan 63.Oporezivi prihod od kapitala ini ostvarena kamata iz lana 61. stav 1. taka 1) ovog zakona, kao i pozitivna razlika ostvarena otuenjem ili otkupom diskontne dunike hartije od vrednosti iz lana 61. st. 2. i 3. ovog zakona, za period od dana sticanja do dana otuenja ili otkupa te hartije. Oporezivi prihod od kapitala iz lana 61. stav 1. ta. 2) do 5) ovog zakona ini prihod isplaen (raspodeljen) obvezniku, odnosno ostvaren uzimanjem iz imovine privrednog drutva, kao i primanje po osnovu prava lana otvorenog investicionog fonda na srazmerni deo prihoda od investicione jedinice. Ako je primanje ostvareno u nenovanom obliku, vrednost tog primanja se procenjuje prema uporedivoj trinoj vrednosti. + Vidi: l. 36. Zakona - 135/2004-44. l. 14. Zakona - 62/2006-3. l. 8. Zakona - 31/2009-89. l. 5. Zakona - 18/2010-45.+

Pravna miljenja

Poreska stopalan 64.Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 10%. Vidi: l. 6. Zakona - 18/2010-45. Pravna miljenja

+

+

Poreska osloboenjalan 65.Ne plaa se porez na prihode od kapitala na kamatu: 1) na dinarska sredstva po osnovu tednih i drugih depozita (oroenih ili po vienju); 2) po osnovu dunikih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je ureeno trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, iji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. + Vidi: l. 37. Zakona - 135/2004-44. l. 15. Zakona - 62/2006-3.+

Pravna miljenja

Glava esta



Page 33 of 174

POREZ NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTIPredmet oporezivanjalan 66.Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a naroito: zemljita, stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaa. Prihode od nepokretnosti iz stava 1. ovog lana ine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, odnosno podzakupac. + Pravna miljenja

Poreski obvezniklan 67.Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fiziko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu. Obveznikom u smislu stava 1. ovog lana ne smatra se preduzetnik koji nepokretnosti izdaje u zakup ili podzakup u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti. + Pravna miljenja

Poreska osnovicalan 68.Oporezivi prihod od nepokretnosti ini bruto prihod iz lana 66. stav 2. ovog zakona, umanjen za normirane trokove u visini od 20%. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kod utvrivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaena boravina taksa, normirani trokovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda. Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih trokova priznae se stvarni trokovi koje je imao pri ostvarivanju i ouvanju prihoda, ako za to podnese dokaze. Stvarnim trokovima smatra se i iznos jednogodinje amortizacije, obraunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju. Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju plaa zakupodavcu. + Vidi: l. 38. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Poreska stopa



Page 34 of 174

lan 69.Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

Paualno oporezivanjelan 70.Ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od onog koji bi se mogao postii na tritu, nadleni poreski organ e prihod od nepokretnosti utvrditi u visini prihoda koji se mogu postii na tritu. Kao prihod iz stava 1. ovog lana uzima se zakupnina koja se moe postii prema mesnim prilikama, uporeivanjem sa zakupninom za sline objekte koji se izdaju u zakup pod priblino slinim uslovima. + Sudska praksa+

Pravna miljenja

Vremensko razgranienje prihodalan 71.Prihodi od nepokretnosti u vidu zakupnine koja je primljena za vie godina odjednom, prilikom utvrivanja prihoda, dele se na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliki je broj godina za koju je zakupnina plaena, a ne due od pet. U sluaju iz stava 1. ovog lana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda.

Glava sedma

POREZ NA KAPITALNE DOBITKEPojam kapitalnog dobitka i kapitalnog gubitkalan 72.Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima; 2) trajnog prava korienja i prava gradnje na gradskom graevinskom zemljitu; 3) autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; 4) udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti osim dunikih hartija od vrednosti; 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, saglasno zakonu koji ureuje investicione fondove; 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda;



Page 35 of 174

7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa rauna lana dobrovoljnog penzijskog fonda. Izuzetno od stava 1. taka 4) ovog lana, kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dunike hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvren na nain propisan aktom iz lana 61. stav 5. ovog zakona. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik, kao lan otvorenog, zatvorenog, odnosno privatnog investicionog fonda, ostvari kao razliku izmeu kupovne i otkupne cene investicione jedinice, akcija, odnosno udela, saglasno zakonu koji ureuje investicione fondove. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike izmeu akumuliranih sredstava povuenih jednokratnom isplatom, programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaenog penzijskog doprinosa. Kapitalni dobitak predstavlja razliku izmeu prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklaene prema odredbama ovog zakona. Kad je razlika iz stava 2. ovog lana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak. Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje drao u svom portfelju pre 24. januara 1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. + Vidi: l. 9. Zakona - 80/2002-27. l. 39. Zakona - 135/2004-44. l. 16. Zakona - 62/2006-3. l. 9. Zakona - 31/2009-89.+


+

lan 72aKapitalni dobitak se ne utvruje i ne oporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti u sledeim sluajevima: 1) - brisana 2) ako se prenos vri izmeu branih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji; 3) ako se prenos vri izmeu razvedenih branih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka. Kapitalni dobitak se ne utvruje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dunikih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je ureeno trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, iji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. + Vidi: l. 40. Zakona - 135/2004-44. l. 10. Zakona - 31/2009-89.+

Pravna miljenja

lan 72bPrenos rauna iz postojeeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji izvri fond po



Page 36 of 174

nalogu i za raun lana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ne smatra se kapitalnim dobitkom. + Vidi: l. 17. Zakona - 62/2006-3.

Odreivanje kapitalnog dobitkalan 73.Za svrhu odreivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno trina cena koju utvruje nadleni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena nia od trine. Kao ugovorena, odnosno trina cena iz stava 1. ovog lana uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. Kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatra trina cena prava koje se daje u razmenu. Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog drutva po investicionoj jedinici na dan podnoenja zahteva lana fonda za otkup investicionih jedinica, uveane za naknadu za kupovinu ukoliko je drutvo za upravljanje naplauje, saglasno zakonu koji ureuje investicione fondove. Kod povlaenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, prodajnom cenom se smatra iznos isplaenih akumuliranih sredstava lanu penzijskog fonda na ime njegovog udela u neto imovini penzijskog fonda, saglasno zakonu koji ureuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove. + Vidi: l. 18. Zakona - 62/2006-3.+


+

lan 74.Za svrhu odreivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo, ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa ovim zakonom. Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uveane za naknadu za kupovinu ukoliko je drutvo za upravljanje naplauje, saglasno zakonu koji ureuje investicione fondove. Kod povlaenja akumuliranih sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda, nabavnom cenom se smatra iznos novanih sredstava po osnovu penzijskih doprinosa uplaenih u dobrovoljni penzijski fond, odnosno iznos novanih sredstava uplaenih u dobrovoljni penzijski fond koji odgovara procentu sredstava povuenih programiranom isplatom. Kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu iz stava 1. ovog lana ini iznos trokova izgradnje, a ako obveznik ne dokae iznos trokova izgradnje, trina cena nepokretnosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.



Page 37 of 174

Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu iz stava 1. ovog lana ini iznos trokova izgradnje koje je obveznik imao do dana prodaje. Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog lana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno, ako to ne uini, najnia zabeleena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti. Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog lana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, odnosno, ako to ne uini, njena nominalna vrednost. Nabavna cena iz stava 1. ovog lana uveava se godinjim indeksom potroakih cena od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, a u sluaju nepokretnosti i umanjuje po osnovu amortizacije, obraunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju. Izuzetno od stava 8. ovog lana, kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio i kod prodaje investicione jedinice, odnosno programirane isplate iz lana 72. stav 1. ta. 5), 6) i 7) ovog zakona, revalorizacija nabavne cene vri se za ulaganje, odnosno izvreno plaanje za svaku godinu, prema priloenoj dokumentaciji, poevi od 1. januara naredne godine za izvrena ulaganja, odnosno plaanja u prethodnoj godini, do dana prodaje. Za hartije od vrednosti koje su kotirane na berzi, ija je nabavna cena utvrena kao najnia zabeleena cena iz stava 6. ovog lana, revalorizacija nabavne cene vri se od narednog dana od dana kad je zabeleena najnia cena po kojoj se trgovalo, do dana prodaje. + Vidi: l. 41. Zakona - 135/2004-44. l. 19. Zakona - 62/2006-3. l. 7. Zakona - 18/2010-45. l. 9. Zakona - 50/2011-6.+


+

lan 75.Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleem posle 24. januara 1994. godine, nabavnom cenom iz lana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, ako se ne moe utvrditi ta cena onda njihova trina vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosno ostavioca. Ako je obveznik iz stava 1. ovog lana, pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao od poklonodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavna cena utvrdie se prema trinoj vrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan 24. januara 1994. godine. Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao ugovorom o doivotnom izdravanju, nabavnom cenom iz lana 74. stav 1. ovog zakona smatra se trina cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika. + Vidi: l. 42. Zakona - 135/2004-44. l. 11. Zakona - 31/2009-89.



Page 38 of 174

+

Sudska praksa

+

Pravna miljenja

Poreska osnovicalan 76.Oporezivi prihod na koji se plaa porez na kapitalni dobitak ini kapitalni dobitak utvren na nain iz l. 72 do 75. ovog zakona. + Sudska praksa+

Pravna miljenja

Poreska stopalan 77.Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. Vidi: l. 8. Zakona - 18/2010-45. Sudska praksa Pravna miljenja

+

+

+

Prebijanje kapitalnih dobitaka i kapitalnih gubitakalan 78.Kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava, udela ili hartije od vrednosti, moe se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili hartije od vrednosti u istoj godini. Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog lana iskae kapitalni gubitak, doputeno je njegovo prebijanje u narednih pet godina na raun buduih kapitalnih dobitaka. + Pravna miljenja

Poresko osloboenjelan 79.Obveznik, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje uloi u reavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja lanova svoje porodice, odnosno domainstva, oslobaa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak. Obvezniku koji u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti uloi za namene iz stava 1. ovog lana, izvrie se povraaj plaenog poreza na kapitalni dobitak. Ministar finansija blie ureuje kriterijume za ostvarivanje prava na poresko osloboenje iz stava 1. ovog lana.



Page 39 of 174

+ Vidi: l. 69. Zakona - 135/2004-44. l. 12. Zakona - 31/2009-89. +


+

lan 79aPovlaenje akumuliranih sredstava po osnovu udela lana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda koja se, po nalogu i za raun lana fonda ulae u kupovinu anuiteta u drutvu za osiguranje saglasno zakonu koji ureuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, oslobaa se poreza na kapitalni dobitak. + Vidi: l. 20. Zakona - 62/2006-3.

Poreski kreditlan 80.Ako obveznik u reavanje stambenog pitanja u smislu lana 79. ovog zakona uloi samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza mu se srazmerno umanjuje. + Sudska praksa

Glava osma

POREZ NA OSTALE PRIHODEPredmet oporezivanjalan 81.Ostalim prihodima smatraju se: prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari, dobici od igara na sreu, prihodi od osiguranja lica, prihodi sportista i sportskih strunjaka i drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. + Vidi: l. 10. Zakona - 80/2002-27.

Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvarilan 82.Obveznik poreza na prihode od davanja u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari je fiziko lice koje te stvari daje u zakup. Bruto prihodi od davanja u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari obuhvataju ostvarenu zakupninu i vrednosti svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac.



Page 40 of 174

Oporezivi prihod od izdavanja u zakup pokretnih stvari utvruje se odbijanjem normiranih trokova od bruto prihoda u visini od 20%. Obvezniku koji to zahteva i dokumentuje, poreski organ e umesto normiranih trokova priznati trokove amortizacije, finansiranja, investicionog i tekueg odravanja imovine i druge stvarne trokove koje je imao u vezi sa stvarima koje je dao u zakup. Ako je prijavljeni prihod od davanja u zakup pokretnih stvari manji od onog koji bi uobiajeno mogao da se postigne na tritu, nadleni poreski organ e ovaj prihod utvrditi u visini prihoda koji bi se mogao postii na tritu, u skladu sa lanom 70. ovog zakona. + Pravna miljenja

Dobici od igara na sre ulan 83.Obveznik poreza na dobitke od igara na sreu je fiziko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju igrama na sreu u smislu zakona koji ureuje igre na sreu. Oporezivi prihod za dobitke od igara na sreu predstavlja svaki pojedinani dobitak od igara na sreu, osim onih koji su osloboeni ovim zakonom. Pojedinanim dobitkom u smislu stava 2. ovog lana smatra se ukupan dobitak po svim kombinacijama u igrama na sreu sa vie kombinacija. Ako se dobitak sastoji od stvari i prava, oporezivi prihod iz stava 2. ovog lana predstavlja trina vrednost stvari ili prava u momentu kada je dobitak ostvaren. Porez na dobitke od igara na sreu ne plaa se na: 1) pojedinano ostvaren dobitak od igara na sreu do iznosa od 23.232 dinara; 2) lutrijske zgoditke po javnim zajmovima;+

3) ostvaren dobitak od igara koje se prireuju u igranicama (kazinima) i na automatima. Vidi: l. 43. Zakona - 135/2004-44. l. 21. Zakona - 62/2006-3. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2008-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2009-15. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 3/2010-14. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 4/2011-29. ta. 1. Usklaenih dinarskih neoporezivih iznosa - 7/2012-5. Pravna miljenja

+

Prihodi od osiguranja licalan 84.Obveznik poreza na prihode od osiguranja lica je fiziko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica. Oporezivi prihod od osiguranja lica predstavlja vrednost isplaene naknade iz osiguranja lica, umanjenu za iznos novanih sredstava uplaenih po osnovu premija osiguranja ako nije izuzeta od oporezivanja u skladu sa lanom 9. stav 1. taka 7) ovog zakona.



Page 41 of 174

Izuzetno od stava 2. ovog lana, oporezivi prihod od osiguranja lica, u sluaju kad se povuena akumulirana sredstva po osnovu udela lana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda, po nalogu i za raun lana fonda, uloe u kupovinu anuiteta u drutvu za osiguranje saglasno zakonu koji ureuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, predstavlja vrednost isplaene naknade iz osiguranja lica umanjenu za iznos povuenih akumuliranih sredstava uloenih u kupovinu anuiteta. + Vidi: l. 9. Zakona - 18/2010-45.

Prihodi sportista i sportskih strunjakaVidi: l. 11. Zakona - 80/2002-27.

+

lan 84aPrihodi sportista i sportskih strunjaka obuhvataju primanja koja ostvare profesionalni sportisti, sportisti amateri, sportski strunjaci i strunjaci u sportu od sportske organizacije, odnosno organizacije za obavljanje sportske delatnosti, sportskih drutava i saveza, koja nemaju karakter zarade u smislu propisa kojima se ureuje sport, odnosno radni odnosi. Prihodima iz stava 1. ovog lana smatraju se naroito primanja po osnovu: 1) naknade na ime zakljuenja ugovora (transfer i dr.); 2) naknade za korienje lika sportiste; 3) novane pomoi vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama; 4) - brisana 5) stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavravanje; 6) novane i druge nagrade; 7) nacionalnog priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta; 8) naknade i nagrade za rad sportskim strunjacima, odnosno strunjacima u sportu (treneri, sudije, delegati i dr.). Oporezivi prihod za primanja sportista i sportskih strunjaka iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se odbijanjem normiranih trokova od bruto prihoda u visini od 50%. + Vidi: l. 11. Zakona - 80/2002-27. l. 44. Zakona - 135/2004-44.+

Pravna miljenja

Drugi prihodilan 85.Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi ine dohodak fizikog lica, a naroito: 1) prihodi po osnovu ugovora o delu;



Page 42 of 174

2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zakljuenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navrenih 26 godina ivota ako je na kolovanju u ustanovama srednjeg, vieg ili visokog obrazovanja; 3) prihodi po osnovu dopunskog rada; 4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja; 5) - brisana 6) primanja lanova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica; 7) naknada poslanicima i odbornicima; 8) naknada u vezi sa izvravanjem poslova odbrane, civilne zatite i zatite od elementarnih nepogoda; 9) primanja steajnih upravnika, sudskih vetaka, sudija porotnika i sudskih tumaa; 10) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, prikupljanja i prodaje umskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje peuraka, uzgoja i prodaje pelinjeg roja (pela), uzgoja i prodaje pueva, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova, ako nisu oporezovani kao prihodi od samostalne delatnosti, odnosno kao prihodi od poljoprivrede i umarstva u smislu ovog zakona; 11) nagrade, novane pomoi i druga davanja fizikim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojoj prirodi ine dohodak fizikih lica; 12) primanja iz lana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa; 13) naknade trokova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca; 14) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili osloboeni plaanja poreza po ovom zakonu. Obveznik poreza na druge prihode je fiziko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog lana. Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog lana ini bruto prihod umanjen za normirane trokove u visini od 20%. Izuzetno od stava 1. taka 13) ovog lana, porez na druge prihode ne plaa se na dokumentovane naknade trokova po osnovu slubenih putovanja, najvie do iznosa tih trokova koji su izuzeti od plaanja poreza na zarade za zaposlene po lanu 18. ta. 2) do 4) ovog zakona, ako se isplata vri fizikim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to: 1) upuenim, odnosno pozvanim od strane dravnog organa ili organizacije, sa pravom naknade trokova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vri isplata; 2) lanovima predstavnikih i izvrnih tela, Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vrenjem funkcije; 3) upuenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnou domaeg isplatioca; 4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarauju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno obrazovne, kulturn

Documents

Zakon o Porezu Na Dohodak Gradjana