ZAKON

O PARNINOM POSTUPKU

("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014)

Deo prvi

OPTE ODREDBE

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje u parnicama za reavanje sporova nastalih povodom povrede prava linosti i sporova iz porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

lan 2

Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.

Sud ne moe da odbije odluivanje o zahtevu za koji je nadlean.

lan 3

U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku.

Stranke mogu slobodno da raspolau zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju.

Sud nee da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obiajima.

lan 4

Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

Sud moe da iskljui javnost samo u sluajevima propisanim zakonom.

lan 5

Sud e svakoj stranci da prui mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

Sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano.

Sud ne moe svoju odluku da zasnuje na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 6

U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.

U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 7

Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice.

Sud e da razmotri i utvrdi samo injenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predloile, ako zakonom nije drugaije propisano.

Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu da raspolau (lan 3. stav 3).

lan 8

Sud odluuje po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje e injenice da uzme kao dokazane.

lan 9

Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

Sud je duan da sprei i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku.

lan 10

Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, u skladu sa prethodno odreenim vremenskim okvirom za preduzimanje parninih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa to manje trokova.

Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.

lan 11

Sud e da uputi stranke na medijaciju ili na informativno roite za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno da ukae strankama na mogunost za vansudsko reavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nain.

lan 12

Ako odluka zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ (prethodno pitanje), sud moe sam da rei to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije predvieno.

Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.

lan 13

U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim.

lan 14

Stranke preduzimaju parnine radnje u pisanom obliku izvan roita, a usmeno na roitu, ako za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu.

Glava II

NADLENOST I SASTAV SUDA

1. Zajednike odredbe

lan 15

Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je sastavu nadlean, na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su sudu poznate.

Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podnoenja tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.

lan 16

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost.

Sud e da se oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu, ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi organ.

Sud e da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tubu ako u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domai sud), osim ako nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.

lan 17

Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.

Vii sud prvog stepena ne moe da se oglasi stvarno nenadlenim ni po slubenoj dunosti ni po prigovoru tuenog posle uputanja tuenog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste.

Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, tueni moe da istakne prigovor nenadlenosti najkasnije pre poetka pripremnog roita, a ako se ono ne odrava, pre otvaranja glavne rasprave.

Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.

lan 18

Sud e reenjem da obustavi parnini postupak, ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi da postupak treba da se sprovede po pravilima vanparninog postupka.

Postupak e da se nastavi, po pravnosnanosti reenja, pred nadlenim sudom po pravilima vanparninog postupka.

lan 19

Sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim ako postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tubu.

Ako se tuba ne dostavlja tuenom na odgovor, sud e po slubenoj dunosti da se oglasi mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema tube.

Sud moe da se po prigovoru mesne nenadlenosti tuenog oglasi mesno nenadlenim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tubu.

Ako se tuba ne dostavlja na odgovor, tueni moe da istakne prigovor mesne nenadlenosti najkasnije na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu, ako se pripremno roite ne odrava, a pre uputanja u raspravljanje, o emu sud mora da odlui u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

lan 20

Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 19), sud e da ustupi predmet nadlenom sudu.

Sud e, u sluaju izborne nadlenosti, da zatrai od tuioca da se izjasni u roku od tri dana pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu. U sluaju da se tuilac ne izjasni u odreenom roku, sud e da ustupi predmet sudu opte mesne nadlenosti.

Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut.

lan 21

Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei ovaj sukob nadlenosti u roku od osam dana od dana prijema predmeta, osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e da ustupi predmet drugom sudu i o tome obavesti sud koji mu je predmet ustupio.

Ako je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome isti predmet bude kasnije ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 22

Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.

Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste reava Vrhovni kasacioni sud.

lan 23

O sukobu nadlenosti moe da se odlui i ako se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti.

Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.

lan 24

Sud preduzima radnje u postupku na svom podruju.

Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e da preduzima pojedine radnje i na podruju susednog suda i o tome e da obavesti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

lan 25

U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera vae pravila meunarodnog prava.

Sud u sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, moe da zatrai obavetenje od ministarstva nadlenog za poslove pravosua.

2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom

lan 26

Domai sud je nadlean za suenje, ako je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito predviena zakonom ili meunarodnim ugovorom.

Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti sporova i ako njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.

3. Stvarna nadlenost

lan 27

Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti propisane zakonom.

lan 28

Ako je za utvrivanje stvarne nadlenosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.

Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i trokovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev.

lan 29

Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.

lan 30

Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.

Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

lan 31

Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.

Ako se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae vreme.

lan 32

Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu potraivanja koje treba da se obezbedi.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba da se obezbedi, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost predmeta zaloge.

lan 33

Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, a tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost predmeta spora uzee se taj iznos.

U drugim sluajevima, ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac oznaio u tubi.

Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud e, najkasnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain da proveri tanost oznaene vrednosti i utvrdi vrednost predmeta spora.

4. Sastav suda

lan 34

U parninom postupku sudi vee ili sudija pojedinac.

Predsednik vea preduzima radnje u postupku i donosi odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom.

Sudija pojedinac ima ovlaenja predsednika vea, odnosno vea, propisana ovim zakonom, u parnicama u kojima sudi.

lan 35

U prvom stepenu sporove sudi vee, osim ako zakonom nije propisano da sudi sudija pojedinac.

Ako vee sudi u prvom stepenu, sastavljeno je od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika.

Sudija pojedinac sudi u:

- imovinskopravnim sporovima,

- stambenim sporovima,

- sporovima zbog smetanja dravine,

- sporovima o autorskim i srodnim pravima,

- sporovima o objavljivanju informacije i odgovora na informaciju,

- sporovima o zatiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, igova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola (topografije poluprovodnikih proizvoda) i prava oplemenjivaa biljnih sorti,

- sporovima zbog diskriminacije,

- sporovima zbog povrede prava linosti,

- sporovima povodom izbora i razreenja organa pravnih lica,

- sporovima povodom kolektivnih ugovora,

- potroakim sporovima,

- sporovima povodom trajka.

Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.

Sudije koje sude u prvom i drugom stepenu u parninom postupku u vezi sa porodinim odnosima moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta.

Program i nain sticanja posebnih znanja iz stava 5. ovog lana sporazumno propisuju ministar nadlean za poslove pravosua i ministar nadlean za poslove porodine zatite.

lan 36

(Brisan)lan 37

Ako sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija, osim kad je ovim zakonom drugaije propisano.

Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.

Sud reava sukob nadlenosti (lan 22) i odluuje u svim ostalim sluajevima u veu stavljenom od troje sudija.

5. Mesna nadlenost

a) Opta mesna nadlenost

lan 38

Tuba se podnosi sudu koji je opte mesno nadlean, ako zakonom nije drugaije propisano.

lan 39

Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.

Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite.

Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima moe da se pretpostavi da e tu due vreme da boravi, opte mesno nadlean je i sud boravita tuenog.

lan 40

Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i njihovih organa, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite njene skuptine.

Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite, prema izvetaju Agencije za privredne registre.

lan 41

Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica, opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita.

b) Posebna mesna nadlenost

lan 42

Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 205. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog od tuenih.

lan 43

Za suenje u sporovima o zakonskom izdravanju, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Ako je za sporove o zakonskom izdravanju sa meunarodnim elementom domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje moe da se naplati izdravanje, mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.

lan 44

Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila.

Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, pored suda iz stava 1. ovog lana, nadlean je i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.

lan 45

Za suenje u sporovima za zatitu prava potroaa, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju potroa ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 46

Za suenje u sporovima zbog povrede prava linosti, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je tetna radnja izvrena ili sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.

lan 47

Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je dao garanciju, pored suda opte mesne nadlenosti za proizvoaa, nadlean je i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.

lan 48

Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili razvoda braka (brani sporovi), pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.

Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 49

Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podnoenja tube.

lan 50

U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe da podnese tubu pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ima prebivalite, odnosno boravite.

Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.

lan 51

Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost.

Ako se nepokretnost nalazi na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.

U sporovima zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem podruju je nastalo smetanje.

lan 52

Ako je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu i brodu, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.

Ako je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na vazduhoplovu, odnosno brodu iz stava 1. ovog lana nadlean domai sud, pored suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.

lan 53

Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji moe da se podnese svakom domaem sudu na ijem se podruju nalazi imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.

Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza nastala.

Za sporove protiv lica za koja ne postoji opta mesna nadlenost u Republici Srbiji, za obaveze koje treba da se ispune u Republici Srbiji, tuba moe da se podnese sudu na ijem podruju ta obaveza treba da se ispuni.

lan 54

Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa tog ogranka, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi taj ogranak.

lan 55

Za sporove protiv pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili u Republici Srbiji moraju da se ispune, tuba moe da se podnese sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome je povereno da vri njegove poslove.

lan 56

U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande vojne jedinice, odnosno vojne ustanove.

lan 57

Dok ostavinski postupak nije pravnosnano okonan, za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema naslednicima ostavioca za dugove ostavioca, iskljuivo je mesno nadlean sud pred kojim se vodi ostavinski postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud pred kojim se vodi ostavinski postupak.

lan 58

Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem podruju se nalazi sud koji sprovodi izvrni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno izvrenje.

lan 59

Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud mesta plaanja.

lan 60

Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, nadlean i sud na ijem se podruju rad obavlja ili se obavljao.

lan 61

Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe da bude tuen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e da vai i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.

v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane najvieg suda odreene vrste

lan 62

Nadleni sud prvog stepena moe sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najviem sudu odreene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadleni sud, ako je oigledno da e tako lake da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

Zahtev nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovog lana ne dostavlja se strankama na izjanjavanje.

Predlog za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana posle pripremnog, odnosno prvog roita za glavnu raspravu stranka moe da podnese samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala.

Predlog stranke za delegaciju nadlenosti, nadleni sud prvog stepena e da dostavi na izjanjavanje protivnoj stranci sa nalogom da se izjasni o predlogu u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Nadleni sud prvog stepena moe da zastane sa postupkom ukoliko je podneo zahtev za delegaciju nadlenosti.

O predlogu stranke za delegaciju nadlenosti iz stava 1. ovog lana odluuje nadleni sud prvog stepena reenjem protiv koga alba nije doputena, u roku od osam dana od dana prijema predloga.

O zahtevu nadlenog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga lana odluuje vee najvieg suda odreene vrste.

Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadlenosti moe da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

lan 63

Prvostepeni ili drugostepeni sud e da odbaci predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri razloge iz lana 62. stav 1. ovog zakona ili ako stranka predlae odreivanje drugog stvarno nadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee.

Odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik vea prvostepenog suda u roku od osam dana ili vee drugostepenog suda i protiv ove odluke nije dozvoljena alba.

lan 64

Ako je za suenje nadlean domai sud, a po odredbama ovog zakona ne moe da se utvrdi koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na predlog stranke, da odredi koji e stvarno nadlean sud da bude mesno nadlean.

g) Sporazum o mesnoj nadlenosti

lan 65

Ako zakonom nije propisana iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod uslovom da je taj sud stvarno nadlean.

Ako je zakonom propisano da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadlean sud.

Sporazum iz st. 1. i 2. ovog lana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa.

Ispravu o sporazumu tuilac mora da priloi uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti.

Glava III

ISKLJUENJE I IZUZEE

lan 66

Sudija je duan da se uzdri od suenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

lan 67

Sudija ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) ako:

1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak;

2) je kao akcionar vlasnik vie od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, lan privrednog drutva ili lan zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik;

3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili mu je suprunik, odnosno vanbrani partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika ili ako izmeu njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika stranke postoji zajedniko domainstvo;

5) izmeu sudije i stranke tee neka druga parnica;

6) je u istom predmetu uestvovao u postupku medijacije ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat;

7) je u steajnom postupku kao steajni sudija ili lan steajnog vea doneo odluku povodom koje je dolo do spora.

Sudija moe da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee).

lan 68

Kad sazna da postoji neki od razloga za iskljuenje iz lana 67. stav 1. ovog zakona, sudija je duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za iskljuenje odmah obavesti stranke i predsednika suda, koji e da odlui o iskljuenju.

Ako sudija smatra da postoje razlozi za njegovo izuzee, zastae sa postupkom i odmah e o tome da obavesti stranke i predsednika suda koji e da odlui o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 69

Iskljuenje i izuzee mogu da trae i stranke.

Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno izuzee, a najkasnije do zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke.

U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se trai iskljuenje ili izuzee, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog blagovremeno podnet i injenice na kojima se zasniva postojanje razloga za iskljuenje ili izuzee.

Zahtev za iskljuenje sudije koji odluuje po pravnom leku, stranka moe da podnese do donoenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzee u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud vieg stepena. Ako vee bude promenjeno, rok za podnoenje zahteva za izuzee poinje iznova da tee od dana dostavljanja stranci te odluke suda.

lan 70

Neblagovremen (lan 69. st. 2. i 4), nepotpun (lan 69. stav 3) i nedoputen zahtev za iskljuenje ili izuzee predsednik vea pred kojim se vodi postupak e da odbaci bez odlaganja i kad je stranka podnela predlog za njegovo iskljuenje, odnosno izuzee.

Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:

1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da uestvuju u nekom postupku;

2) o kome je ve odlueno;

3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;

4) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu;

5) ako stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu.

Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu sudija e ga odbaciti i nastavie roite, a ako je podnet u podnesku, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska.

Protiv reenja iz stava 1. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.

lan 71

O zahtevu za iskljuenje i izuzee sudije odluuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva, a o zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje se u roku od 15 dana.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda.

O zahtevu za iskljuenje i izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica.

Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i druge provere.

Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.

lan 72

Kad je podnet zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee na roitu, sudija e da dovri zapoeto roite. Do donoenja reenja o zahtevu za iskljuenje ili izuzee sudija e da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Ako zahtev za iskljuenje bude usvojen, sud e da ukine sve radnje koje je preduzeo iskljueni sudija.

Ako zahtev za izuzee bude usvojen, sud e da ukine radnje koje su bile preduzete posle podnoenja zahteva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju.

U sluaju podnoenja zahteva za iskljuenje ili izuzee u toku rasprave pred drugostepenim sudom, primenjuju se odredbe st. 1. do 3. ovog lana.

lan 73

Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija shodno se primenjuju i na predsednika suda i sudiju porotnika.

Sudija porotnik ne moe da vri sudijsku dunost (iskljuenje) i ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.

Glava IV

STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI

lan 74

Stranka u postupku moe da bude svako fiziko i pravno lice.

Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe da bude stranka u postupku.

Javni tuilac ima pravo da uestvuje u parninom postupku kao stranka samo u sluajevima propisanim zakonom.

Izuzetno, parnini sud moe reenjem, koje ima pravno dejstvo u odreenoj parnici, da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog lana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje.

Protiv reenja iz stava 4. ovog lana, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije dozvoljena posebna alba.

lan 75

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama da preduzima radnje u postupku (parnina sposobnost).

Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.

Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.

lan 76

Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

lan 77

Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajui registar, a odreeno je posebnim propisom, optim i pojedinanim aktom pravnog lica ili odlukom suda.

lan 78

Zakonski zastupnik moe u ime stranke da preduzima sve radnje u postupku. Ako je za podnoenje ili povlaenje tube, priznanje, odnosno za odricanje od tubenog zahteva, zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka, posebnim propisima predvieno da zastupnik mora da ima posebno ovlaenje, on moe te radnje da preduzima samo ako ima ovlaenje.

Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na zastupnika pravnog lica.

lan 79

Sud e po slubenoj dunosti da pazi da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe da bude stranka u postupku i da li je parnino sposobna, da li parnino nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje ako je ono potrebno.

Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae da je zakonski zastupnik.

Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje ako je za preduzimanje odreenih radnji u postupku to potrebno.

Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled proputanja zastupnika mogla da nastane teta za lice pod starateljstvom, sud e da zastane s postupkom i predloi da se odredi drugi zakonski zastupnik.

lan 80

Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe da bude stranka u postupku, a taj nedostatak moe da se otkloni, pozvae tuioca da otkloni nedostatak.

Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ starateljstva postavi staratelja parnino nesposobnom licu ili e da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

Sud e da odredi rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana, pod uslovima propisanim odredbama lana 101. ovog zakona.

Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku mogu da se preduzimaju samo one radnje zbog ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice.

Ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud e reenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene ovim nedostacima i odbaci tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka.

Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.

lan 81

Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom da postavi privremenog zastupnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora. Spisak se objavljuje na internet stranici i oglasnoj tabli nadlene advokatske komore i suda. Prilikom postavljanja privremenog zastupnika, sud je duan da potuje redosled sa spiska.

Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e da postavi tuenom privremenog zastupnika naroito ako:

1) tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;

2) postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;

3) obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;

4) je prebivalite ili boravite, odnosno sedite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;

5) se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje nije moglo da se izvri.

Sud moe da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, odnosno preduzetniku pod uslovima i na nain propisanim u st. 1. i 2. ovog lana.

Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva poslednjeg prebivalita ili boravita tuenog, a strankama im je to mogue.

Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.

lan 82

Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika.

Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 83

Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenom iz razloga navedenih u lanu 81. stav 2. ta. 4) i 5) ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika da objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije", preko oglasne table suda i na internet stranici suda, a po potrebi i na drugi nain.

Oglas iz stava 1. ovog lana sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik da zastupa tuenog u postupku sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.

lan 84

Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po domaem zakonu, moe sam da preduzima radnje u postupku. Zakonski zastupnik moe da preduzima radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

Glava V

PUNOMONICI

lan 85*

Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lino ili preko punomonika.

Punomonik fizikog lica moe biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili brani drug, kao i predstavnik slube pravne pomoi jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.

Punomonik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa moe biti i predstavnik sindikata iji je zaposleni lan, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom.

Punomonik pravnog lica moe biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.

Punomonik mora biti potpuno poslovno sposobno lice.

Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ureuje se posebnim propisima.

Sud moe da pozove stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o injenicama koje treba da se utvrde u parnici.

Stranka koju zastupa punomonik moe uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomonika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

Stranku koja nema punomonika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu, sud e upozoriti da moe angaovati punomonika, u skladu sa ovim zakonom.

lan 86

Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.

lan 87

Stranka moe da izmeni ili opozove radnju svog punomonika.

Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje kasnije izmeni ili opozove, sud e da ceni obe izjave u smislu lana 230. stav 3. ovog zakona.

lan 88

Obim punomoja odreuje stranka.

Stranka moe da ovlasti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.

Punomonika koji je advokat moe da zamenjuje njegov advokatski pripravnik, osim u postupku po pravnim lekovima.

lan 89

Ako je stranka izdala punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, punomonik advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen da:

1) vri sve radnje u postupku, a naroito podnese tubu, da je povue, prizna tubeni zahtev ili se odrekne tubenog zahteva, zakljui poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja;

2) podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;

3) prenese punomoje na drugog punomonika ili ovlasti drugog punomonika na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku;

4) od protivne strane primi i naplati dosuene trokove.

Ako stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja punomonika, punomonik koji nije advokat moe na osnovu ovakvog punomoja da preduzima sve radnje u postupku, ali mu je uvek potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za povlaenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenoenje punomoja na drugo lice.

lan 90

Stranka izdaje punomoje u pisanom obliku.

lan 91

Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje.

Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za preduzimanje odreenje radnje, sud e da ukine parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

lan 92

Stranka moe u svako vreme da opozove punomoje, a punomonik moe da ga u svako vreme otkae.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora da se saopti sudu pred kojim se vodi postupak, u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik.

Punomonik je duan da o otkazu punomoja obavesti stranku i sud.

Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno.

Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jo 30 dana preduzima parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ako je potrebno da se otkloni teta za davaoca punomoja koja bi u to vreme mogla da nastane.

lan 93

Punomoje prestaje smru fizikog lica, proglaenjem za umrlo i gubitkom poslovne sposobnosti.

Ako je punomoniku fizikog lica dato ovlaenje da moe da preduzima sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.

lan 94

Punomoje koje je izdalo pravno lice prestaje prestankom pravnog lica, otvaranjem steajnog postupka i postupka likvidacije.

Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog postupka, kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka, a nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju da imaju punomoje koje je izdao steajni, odnosno likvidacioni upravnik.

Glava VI

JEZIK U POSTUPKU

lan 95

Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.

Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi uesnici u postupku ne razumeju, obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na jezik koji razumeju onoga to se iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.

Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine trokove prevoenja koji nastaju upotrebom slubenih jezika nacionalne manjine u postupku od strane uesnika postupka obezbeuje organ koji vodi postupak.

Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa u postupku pred sudom.

lan 96

Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku na srpskom jeziku.

Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud i na tom jeziku dostavlja sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i koji se u postupku slue tim jezikom.

lan 97

Stranke i drugi uesnici u postupku podnose sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.

Glava VII

PODNESCI

lan 98

Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pisanom obliku (podnesci).

Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upueni sudu telegramom i elektronskom potom, u skladu sa posebnim zakonom.

Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naroito: oznaenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog drutva ili drugog subjekta, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca.

Ako izjava sadri zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zahtev zasniva, kao i dokaze ako je to potrebno.

Pisani podnesci se podnose iskljuivo izvan roita i to najkasnije 15 dana pre dana odravanja roita.

lan 99

Podnesci i prilozi koji treba da se dostave protivnoj stranci podnose se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.

Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu da se podnesu u jednom primerku.

lan 100

Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.

Ispravu priloenu u izvorniku sud e da zadri, a protivnoj stranci da dozvoli da se upozna sa njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu, vratie se podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe reenjem da naloi podnosiocu da spisima priloi prepis isprave.

Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke reenjem da naloi podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njegovom sadrinom. Kad je to potrebno, sud e reenjem da odredi rok u kome isprava mora da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda.

Protiv reenja iz st. 2. i 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 101

Ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (lan 98. stav 3), sud e stranci koja nema punomonika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije propisano.

Ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok od osam dana za ponovno podnoenje podneska.

Ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u roku odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnet sudu onog dana kad je prvi put bio podnet.

Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.

Ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomonik, odnosno javni pravobranilac ili javni tuilac nerazumljiv ili nepotpun, sud e da ga odbaci.

Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e da ih umnoi o troku stranke koja je propustila obavezu.

Glava VIII

ROKOVI I ROITA

1. Rokovi

lan 102

Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.

Rokove iz stava 1. ovog lana odreuje sud u skladu sa vremenskim okvirom.

lan 103

Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.

Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.

Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.

Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.

Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima mora da se podnese tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

lan 104

Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.

Dan podnoenja podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan podnoenja sudu.

Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti.

Ako je podnesak upuen elektronskom potom, kao vreme podnoenja sudu smatra se vreme koje je naznaeno u potvrdi o prijemu elektronske pote.

Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnoenja sudu.

Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje krivinih sankcija smatra se kao dan podnoenja sudu.

Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je podnet na vreme, ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca.

Odredbe st. 1. do 7. ovog lana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima tuba mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.

2. Roita

lan 105

Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka, u skladu sa vremenskim okvirom. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.

Sud e na roite blagovremeno da pozove stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e stranci da dostavi podnesak koji je dao povod za odreivanje roita, a u pozivu e da se naznai mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu e da se navedu stranke, predmet spora, kao i radnja koja e da se preduzme na roitu.

Sud e u pozivu za pripremno roite ili prvo roite za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa roita, kao i na dunost da obaveste sud o promeni adrese (lan 144).

Sadrina poziva je ista za sve uesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.

lan 106

Sud moe da uputi strankama i drugim uesnicima u postupku poziv za roite ili obavetenje o otkazivanju roita putem elektronske pote, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obavetenje primilo.

lan 107

Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.

Sud moe da odlui da se roite odri izvan sudske zgrade ako nae da je to opravdano. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 108

Sud moe izuzetno da odloi roite ako je to potrebno radi izvoenja dokaza ili zbog spreenosti sudije.

Prilikom odlaganja roita, sud e uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe da bude dui od jedne treine prvobitno odreenog vremenskog okvira.

Kad se roite odloi, sud e odmah da odredi mesto i vreme odravanja odloenog roita u okviru vremenskog okvira iz stava 2. ovog lana.

Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.

3. Vraanje u preanje stanje

lan 109

Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje.

Ako se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja doneo.

lan 110

Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo da se izvri proputena radnja.

Predlog mora da se podnese u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za proputanje, od dana kad je za to saznala.

Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe da se trai vraanje u preanje stanje.

Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlaga je duan da istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.

lan 111

Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 110. st. 2. i 3. ovog zakona ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u preanje stanje.

lan 112

Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice, ali sud moe da odlui da zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.

lan 113

Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje sud odbacuje reenjem.

Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze ili uz predlog nije preduzela proputenu radnju, odbacie sud kao neuredan.

O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave.

Ako sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae roite.

lan 114

Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je usvojen neblagovremen, nedozvoljen ili neuredan predlog.

Glava IX

ZAPISNICI

lan 115

Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.

Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju izvan roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee da se sastavlja zapisnik nego e da se samo stavi slubena beleka na spisu.

Zapisnik pie zapisniar.

Sudija moe da poveri voenje zapisnika sudijskom pomoniku ili sudijskom pripravniku.

lan 116

U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica, odnosno njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika.

Zapisnik sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e da se unese: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskljuena, sadrina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke suda donete na roitu.

lan 117

Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu ne sme nita da se brie, dodaje ili menja, poto ga stranke i zapisniar svojim potpisima overe.

lan 118

Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a moe i na osnovu stenografskih beleaka ili zapisa nainjenog pomou ureaja za tonsko ili optiko snimanje.

Stranke imaju pravo uvida u zapisnik i materijal iz stava 1. ovog lana, pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da podnesu prigovor na sadrinu zapisnika.

Pravo iz stava 2. ovog lana imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu.

Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba da se izvre povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.

lan 119

Sud moe da odlui reenjem, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, da se roite snima tonski ili optiki.

Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

Snimak mora da sadri sledee podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme odravanja roita, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika, kao i podatke o identitetu lica ija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave vie lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.

Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog lana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.

lan 120

Tonski, odnosno optiki snimak roita je deo sudskog spisa.

Nain snimanja roita, prenoenja snimka u zapisnik i nain uvanja snimka roita ureuje se Sudskim poslovnikom.

lan 121

Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadri sve to se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.

Stranke mogu da trae zapisnik iz stava 1. ovog lana.

Ako se zapisnik iz stava 1. ovog lana i tonski zapis bitno razlikuju po sadrini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.

Sud e po prigovoru stranke iz stava 3. ovog lana, u roku od tri dana reenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog lana ili da odbije prigovor. Protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.

lan 122

Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zastupnici ili punomonici, tuma i prevodilac.

Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudom.

Nepismeno lice ili lice koje ne moe da se potpie stavie na zapisnik otisak prsta, a zapisniar e ispod otiska da upie njegovo ime i prezime i da navede sa kog prsta je stavljen otisak. Ukoliko lice ne moe da ostavi otisak prsta, sudija e utvrditi ovu injenicu u zapisniku i overiti ispod ovog teksta svojim potpisom.

Ako se stranka, zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e da se zabelei u zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.

lan 123

O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o veanju i glasanju.

Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke.

Izdvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju, ako nisu uneta u sam zapisnik.

Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.

Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe da razgleda samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku i u tom sluaju zapisnik e ponovo da se zatvori u poseban omot i na omotu da se naznai da je zapisnik razgledan.

Glava X

DONOENJE ODLUKA

lan 124

Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.

O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem.

Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.

U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.

Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.

lan 125

Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.

U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe da donese i u samom zasedanju.

lan 126

Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji.

Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi raspodele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e da se razdvoje i glasanje e da se ponavlja sve dok se ne postigne veina.

lan 127

Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima.

Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba da se odlui o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae se posebno.

Glava XI

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

1. Nain dostavljanja

lan 128

Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko pote, lica registrovanih za obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih dravnih organa, lica sa javnim ovlaenjima ili drugih lica odreenih posebnim propisima, na nain propisan ovim zakonom.

Lice koje vri dostavljanje duno je da na zahtev lica kome se dostavljanje vri dokae svojstvo lica ovlaenog za dostavljanje.

Lica koja dostavlja zatekne na mestu na kome treba da se izvri dostavljanje duna su da na njegov zahtev prue podatke o svom identitetu.

Nadleni organ policije je duan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja.

lan 129

Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima.

Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvrenim pod uslovom da je takvim nainom dostavljanja mogue da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno.

Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena.

lan 130

Stranke mogu da neposredno i blagovremeno upuuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu.

Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na pismena za koje je propisano lino dostavljanje.

lan 131

Dostavljanje fizikim licima vri se na adresu koja je oznaena u tubi, odnosno na adresu prebivalita ili boravita upisanu kod organa nadlenog za voenje evidencije o linim kartama.

Dostavljanje dravnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena.

Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivalita.

lan 132

Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe da se vri i preko njihove komande, odnosno neposrednog stareine ili rukovodioca, a po potrebi moe da im se na taj nain vri i dostavljanje ostalih pismena.

lan 133

Ako dostavljanje treba da se izvri fizikim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim dravljanima koji uivaju imunitet, dostavljanje e da se izvri diplomatskim putem, ako u meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 146) nije drugaije predvieno.

Ako dostavljanje pismena treba da se izvri dravljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje moe da se izvri preko nadlenog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u stranoj dravi ili preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja.

Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji moe da se izvri njihovom predstavnitvu.

lan 134

Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.

lan 135

Ako stranka ima zakonskog zastupnika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, ako u zakonu nije drugaije propisano.

Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri jednom od njih.

lan 136

Dostavljanje punomoniku advokatu moe da se izvri i predajom pismena licu koje radi u njegovoj advokatskoj kancelariji.

Dostavljanje punomoniku advokatu moe da se izvri i predajom pismena odraslom lanu porodinog domainstva, ako punomonik delatnost obavlja u stanu.

Dostavljanje javnom beleniku i izvritelju moe da se izvri na nain propisan stavom 1. ovog lana.

lan 137

Pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena moe da se vri u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda.

Dostavljanje iz stava 1. ovog lana vri ovlaeno lice suda.

lan 138

Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka duan je da preuzme sva pismena koja su poloena u pregradak.

Advokat, odnosno ovlaeni predstavnik pravnog lica je duan da pismeno preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Advokat moe da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka.

lan 139

Dostavljanje se vri licu kome dostavljanje treba da se izvri svakog dana na radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove.

Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.

lan 140

Ako se lice kome se pismeno dostavlja ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena nekom od njegovih odraslih lanova domainstva koji je duan da primi pismeno.

Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno dostavlja, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje e da se izvri licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno.

Ako dostavljanje nije moglo da se izvri po odredbama st. 1. i 2. ovog lana, dostavljanje e da se izvri pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje izvrava.

lan 141

Tuba, reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba i pravni lek dostavie se lino stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoniku.

Ako se lice kome pismeno mora lino da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvri, pod uslovom da je adresa tana, dostavlja e da ostavi obavetenje da pismeno moe da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokuanog dostavljanja. U tom sluaju kopija pismena se istie i na oglasnoj tabli suda.

Po proteku roka iz stava 2. ovog lana, smatra se da je dostavljanje izvreno.

Obavetenje iz stava 2. ovog lana sadri: ime i prezime lice kome je pokuano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i as kada je pokuano dostavljanje, adresu na kojoj je pokuano dostavljanje, naznaku da pismeno moe da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da e kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da e po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvreno.

Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba da se dostavi dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 131. ovog zakona.

2. Odbijanje prijema

lan 142

Ako lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez opravdanog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e da ga ostavi u stanu ili u prostorijama gde lice kome je pismeno upueno radi ili e pismeno da pribije na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici e da se zabelei dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.

3. Utvrivanje i promena adrese

lan 143

Stranka je duna da saopti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lino da se dostavi.

Ako sud nije u mogunosti da urui pismeno na saoptenoj adresi, po slubenoj dunosti pribavie od nadlenog organa, adresu prebivalita i boravita stranke kojoj pismeno treba lino dostaviti i izvrie dostavljanje na tako pribavljenoj adresi, u skladu sa odredbama ovog zakona.

lan 144

Kad stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud.

Ako oni to ne uine, sud e da odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.

Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Ako punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnano okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud, dostavljanje e da se izvri kao da punomonik nije ni postavljen.

Odredbe iz st. 1. do 4. ovog lana primenjuju se i u postupku po vanrednom pravnom leku.

lan 145

Stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje due od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje ve izvreno, duna je da o tome obavesti sud i odredi punomonika za primanje pismena.

4. Punomonik i zastupnik za primanje pismena

lan 146

Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji, sud e da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne odrede takvog punomonika, sud e stranci na njen troak da postavi privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.

Ako punomonik za primanje pismena otkae punomoje, a stranka ne odredi drugog punomonika u roku od 30 dana od prijema obavetenja o otkazu punomoja, sud e stranci na njen troak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vri dostavljanje preko njega, dok ne primi obavetenje stranke o odreivanju novog punomonika.

Stranci koja opozove punomonika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomonika, sud e dostavljanje da vri isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomonika za primanje pismena.

lan 147

Ako suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud moe da ih pozove da u odreenom roku odrede zajednikog punomonika za primanje pismena. Istovremeno, sud e da obavesti suparniare da e jednog od njih da postavi za punomonika za primanje pismena ako oni sami ne odrede takvog punomonika.

5. Dostavnica

lan 148

Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja, punim imenom i prezimenom uz oznaenje svojstva primaoca. Primalac e na dostavnici slovima sam da napie dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e da napie njegovo ime i prezime i slovima dan prijema i zabelei na dostavnici razlog zbog koga primalac nije stavio svoj potpis.

Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavlja e to da zabelei na dostavnici i napie slovima dan predaje ime se smatra da je dostavljanje izvreno.

Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 141. ovog zakona, na dostavnici e da se zabelei dan i as pokuaja dostavljanja, kao i naznaka da je ostavljeno obavetenje iz lana 141. ovog zakona.

Ako je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, dostavlja e na dostavnici da naznai odnos ta dva lica.

Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana kad je pismeno predato.

6. Pregledanje i prepisivanje spisa

lan 149

Stranke, njihovi zastupnici i punomonici imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju, fotografiu i prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju.

Drugim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se radnje iz stava 1. ovog lana u pogledu pojedinih spisa.

Kad je postupak u toku, dozvolu za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana daje sudija, a kad je postupak okonan, predsednik suda, odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava XII

TROKOVI POSTUPKA

1. Parnini trokovi i trokovi u postupku za obezbeenje dokaza

lan 150

Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.

Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

lan 151

Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

lan 152

Ako stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e da nastanu povodom izvoenja dokaza.

Ako izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz.

Ako se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua medijacija ili sud uputi stranke na postupak medijacije sud e da odredi da iznos potreban za podmirenje trokova ovog postupka poloe obe stranke na jednake delove.

Sud e da odustane od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju da ceni od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za podmirenje trokova.

Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.

lan 153

Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.

Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova.

Sud moe da odlui da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi.

Sud e, prema rezultatu dokazivanja, da odlui da li e trokove iz lana 152. stav 5. ovog zakona da snosi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi da padnu na teret sredstava suda.

Umea ima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.

lan 154

Sud e prilikom odluivanja koji e trokovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o iznosu trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti.

Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po toj tarifi.

lan 155

Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.

Sud moe da odlui da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

lan 156

Tuilac e da naknadi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom roitu, a ako se ne odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

lan 157

Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog.

Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka.

lan 158

Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica okonana sudskim poravnanjem ili poravnanjem posle uspele medijacije, osim ako se stranke drugaije ne sporazumeju ili ako je to posebnim zakonom drugaije propisano.

U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano, a nije uspelo i trokovi medijacije koja je pokuana (lan 152. stav 3), a nije uspela.

lan 159

Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, sud e da odredi da svaka stranka snosi svoje trokove.

lan 160

Suparniari snose trokove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara.

Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove dosuene protivnoj stranci.

Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali suparniari ne odgovaraju.

lan 161

Ako javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova, ali ne i pravo na nagradu.

Trokovi u postupku iz stava 1. ovog lana koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz sredstava javnog tuilatva.

Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku (lan 214).

Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 214) padaju na teret sredstava javnog tuilatva.

lan 162

Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu.

lan 163

O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke, bez raspravljanja.

Stranka je duna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos trokova za koje trai naknadu.

Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da podnese najkasnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova podnese u predlogu o kome sud treba da odlui.

O zahtevu za naknadu trokova sud e da odlui u presudi ili reenju kojim se okonava postupak pred tim sudom.

U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud moe da odlui da e iznos trokova da odmeri u pismeno izraenoj presudi, odnosno reenju, ako reenje treba da se dostavi strankama.

U toku postupka sud e posebnim reenjem da odlui o naknadi trokova samo ako pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U sluaju iz lana 157. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na roitu, kao i u drugim sluajevima kada je odluka doneta izvan roita, zahtev za naknadu trokova moe da se podnese u roku od osam dana od dana dostavljanja obavetenja o povlaenju tube, odnosno dostavljanja odluke.

lan 164

Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe da odlui da se odluka o trokovima donese uz konanu odluku.

lan 165

Ako sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.

Ako sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluie o trokovima celog postupka.

Ako se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje, ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u konanoj odluci.

Sud moe da postupi po odredbi stava 3. ovog lana i ako odluku protiv koje je izjavljen pravni lek samo delimino ukine.

lan 166

Odluka o trokovima sadrana u presudi moe da se pobija samo albom na reenje ako se istovremeno ne pobija i odluka o glavnoj stvari.

Ako jedna stranka pobija presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari, drugostepeni sud e jednom odlukom da odlui o oba pravna leka.

lan 167

Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku.

Ove trokove stranka moe naknadno da ostvaruje kao deo parninih trokova, prema uspehu u parnici.

2. Oslobaanje od plaanja trokova postupka

lan 168

Sud e da oslobodi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.

Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja takse i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i sudskih oglasa.

Sud moe da oslobodi stranku i samo od plaanja takse, u skladu sa posebnim zakonom.

Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud ceni sve okolnosti, a naroito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdrava i prihode i imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.

lan 169

Odluku o oslobaanju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.

Stranka koja zahteva oslobaanje od trokova duna je da uz predlog navede injenice i podnese dokaze kojima se injenice potvruju.

Ako je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti da pribavi potrebne podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai oslobaanje, a moe o tome da saslua i stranku.

Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena posebna alba.

lan 170

Sud e u toku itavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomo kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), ako je to nuno radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.

Sud je duan da odlui o pravu na besplatnog punomonika u roku od osam dana od dana podnoenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja albe drugostepenom sudu.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zatita prava stranke tee od dana dostavljanja reenja kojim je odlueno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomo.

Besplatnog punomonika postavlja i razreava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz lana 81. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o punomonicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomonika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugaije propisano.

Postavljeni punomonik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.

Predlog za razreenje besplatnog punomonika moe da podnese i stranka.

Protiv reenja suda kojim se odluuje o postavljanju i razreenju punomonika nije dozvoljena alba.

lan 171

Ako je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 168. stav 2), iz sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i izdavanja sudskog oglasa, kao i nagrada i stvarni izdaci besplatnog punomonika.

lan 172

Reenje o oslobaanju od plaanja trokova i o postavljanju besplatnog punomonika prvostepeni sud moe u toku postupka da ukine ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi trokove postupka. Sud e istovremeno da rei da li e stranka potpuno ili delimino da naknadi i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne izdatke i nagradu besplatnog punomonika.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, prvenstveno se naknauju trokovi isplaeni iz sredstava suda.

lan 173

Trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada besplatnog punomonika, ine deo parninih trokova.

O naknadi trokova iz stava 1. ovog lana od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka, sud e da odlui po odredbama ovog zakona o naknadi trokova.

Trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti sud pred kojim su trokovi nastali od stranke koja je duna da ih naknadi.

Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove plati, sud moe naknadno da odredi da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to joj je dosueno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika, s tim to ova stranka ima pravo da trai od protivnika naknadu trokova koje je platila.

Glava XIII

PRAVNA POMO

lan 174

Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo u parninom postupku.

Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie zamolnicu nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e da obavesti sud od koga je primio zamolnicu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie zamolnicu.

Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, zamolnica za pruanje pravne pomoi moe da se podnese bilo kome od tih sudova, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.

lan 175

Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne manjine priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.

lan 176

Sudovi e da ukazuju pravnu pomo stranim sudovima u sluajevima predvienim zakonom, meunarodnim ugovorom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, kao i ako postoji uzajamnost u ukazivanju pravne pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, obavetenje daje ministarstvo nadleno za poslove pravosua.

Odredbe lana 174. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje sa zamolnicom stranog suda za pruanje meunarodne pravne pomoi.

lan 177

Sudovi pruaju pravnu pomo stranim sudovima na nain propisan u domaem zakonu. Radnja koja je predmet zamolnice stranog suda moe da se preduzme i na nain koji zahteva strani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Republike Srbije.

lan 178

Ako zakonom, meunarodnim ugovorom i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava nije drugaije predvieno, sudovi e da uzimaju u postupak zamolnice stranih sudova za pruanje pravne pomoi, samo ako su dostavljene diplomatskim putem i ako su zamolnica i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod.

lan 179

Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, zamolnice domaih sudova za pravnu pomo dostavljaju se stranim sudovima diplomatskim putem. Zamolnice i prilozi moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora da bude priloen njihov overeni prevod.

Glava XIV

POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA

lan 180

Ako u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od znaaja za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, zahtevom da pokrene postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog pitanja.

Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.

lan 181

Zahtev iz lana 180. stav 1. ovog zakona treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, navode stranaka o spornom pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud e uz zahtev da priloi i sopstveno tumaenje spornog pravnog pitanja. Zahtev se ne dostavlja strankama na izjanjavanje.

Ako stranka predloi pokretanje postupka za reavanje spornog pravnog pitanja, sud moe da dostavi predlog drugoj stranci radi izjanjavanja u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.

Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet Vrhovnom kasacionom sudu.

lan 182

Vrhovni kasacioni sud e da odbaci nepotpun (lan 181. stav 1) i nedozvoljen zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja.

Zahtev iz stava 1. ovog lana je nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud ve doneo odluku.

lan 183

Vrhovni kasacioni sud reava sporno pravno pitanje po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova.

Vrhovni kasacioni sud e da odbije da rei sporno pravno pitanje, ako ono nije od znaa