Zakon o prekrajima (2013)

Zakon o prekrajima (2013)

ZAKON O PREKRAJIMA"Slubeni glasnik RS", br. 65/2013 od 25.7.2013.na snazi od 2.avgusta 2013, primenjuje se od 1.marta 2014.Deo prvi MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBEGlava I OSNOVNE ODREDBEPredmet zakonalan 1.Ovim zakonom ureuju se: pojam prekraja, uslovi za prekrajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekrajnih sankcija, sistem sankcija, prekrajni postupak, izdavanje prekrajnog naloga, postupak izvrenja odluke, registar sankcija i registar neplaenih novanih kazni i drugih novanih iznosa.Pojam prekrajalan 2.Prekraj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadlenog organa odreeno kao prekraj i za koje je propisana prekrajna sankcija.Zakonitost u propisivanju prekraja i prekrajnih sankcijalan 3.Niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predvieno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.Propisivanje prekrajalan 4.Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda.Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati samo sankcije predviene ovim zakonom i u granicama koje odreuje ovaj zakon.Organi ovlaeni za donoenje propisa iz stava 1. ovog lana mogu propisivati prekrajne sankcije samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti utvrene ustavom i zakonom, pod uslovima odreenim ovim zakonom.Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne sankcije ne moe ovo pravo preneti na druge organe.Svrha prekrajnih sankcijalan 5.Za prekraj mogu biti izreene sankcije propisane ovim zakonom.Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i da se u budue ne ine prekraji.Vremensko vaenje propisalan 6.Na uinioca prekraja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je vaio u vreme izvrenja prekraja.Ako je posle uinjenog prekraja jednom ili vie puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblai za uinioca.Prostorno vaenje propisalan 7.Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije.Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je to odreeno zakonom ili uredbom.U sluaju iz stava 2. ovog lana moe se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gonjenje za prekraj stranoj dravi u kojoj uinilac prekraja koji je strani dravljanin ima prebivalite.Zabrana ponovnog suenja u istoj stvarilan 8.Nikome se ne moe ponovo suditi niti mu moe ponovo biti izreena prekrajna sankcija za prekraj o kome je pravnosnano odlueno u skladu sa zakonom.Zabrana iz stava 1. ovog lana ne spreava ponavljanje prekrajnog postupka u skladu sa ovim zakonom.Protiv uinioca prekraja koji je u krivinom postupku pravnosnano oglaen krivim za krivino delo koje obuhvata i obeleja prekraja ne moe se za taj prekraj pokrenuti postupak, a ako je pokrenut ili je u toku, ne moe se nastaviti i dovriti.Protiv uinioca prekraja koji je u postupku po privrednom prestupu pravnosnano oglaen odgovornim za privredni prestup koji obuhvata i obeleja prekraja ne moe se za taj prekraj pokrenuti postupak, a ako je pokrenut ili je u toku, ne moe se nastaviti i dovriti.Diplomatski imunitetlan 9.Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati prekrajna sankcija protiv lica koja uivaju diplomatski imunitet, u sluaju postojanja reciprociteta.Glava II IZVRENjE PREKRAJARadnja izvrenja prekrajalan 10.Prekraj moe biti izvren injenjem ili neinjenjem.Prekraj je izvren neinjenjem kad je proputanje da se preduzme odreeno injenje propisom predvieno kao prekraj.Vreme izvrenja prekrajalan 11.Prekraj je izvren u vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila.Mesto izvrenja prekrajalan 12.Prekraj je izvren kako u mestu gde je uinilac radio ili bio duan da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila.Nuna odbranalan 13.Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u nunoj odbrani.Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad.Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac se moe osloboditi od kazne.Krajnja nudalan 14.Nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena u krajnjoj nudi.Krajnja nuda postoji ako je prekraj uinjen da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. Ako je to prekoraenje uinjeno pod posebno olakavajuim okolnostima, uinilac se moe osloboditi od kazne.Sila i pretnjalan 15.Nema prekraja ako je uinilac postupao pod dejstvom neodoljive sile.Uinilac koji je izvrio prekraj pod dejstvom sile kojoj se moglo odoleti ili pod dejstvom pretnje moe se blae kazniti, ako se sila i pretnja ne mogu smatrati neskrivljenom opasnou u smislu lana 14. ovog zakona.Pokuajlan 16.Za pokuaj prekraja uinilac e se kazniti samo ako je to posebno propisano.Glava III ODGOVORNOST ZA PREKRAJSubjekti odgovornostilan 17.Za prekraj mogu da odgovaraju fiziko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.Republika Srbija, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti odgovorni za prekraj, ali zakonom moe biti propisano da za prekraj pod uslovima iz lana 18. stav 1. ovog zakona odgovara odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave.Odgovornost fizikog licalan 18.Fiziko lice odgovara za prekraj koji mu se moe pripisati u krivicu zato to je bilo uraunljivo i uinilo prekraj sa umiljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo duno i moglo biti svesno da je takav postupak zabranjen.Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, odredba iz stava 1. ovog lana primenjuje se i na preduzetnika, odgovorna lica u pravnom licu, dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave ili kod preduzetnika.Neuraunljivost, skrivljena neuraunljivost i bitno smanjena uraunljivostlan 19.Neuraunljiv uinilac nije odgovoran za prekraj.Neuraunljiv je uinilac koji nije mogao da shvati znaaj svog postupka ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja ili druge tee duevne poremeenosti.Uiniocu prekraja ija je sposobnost da shvati znaaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog lana (bitno smanjena uraunljivost) moe se ublaiti kazna.Ne smatra se neuraunljivim uinilac prekraja koji upotrebom alkohola ili na drugi nain dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti znaaj svog postupka ili nije mogao upravljati svojim postupcima ako je u vreme kad se dovodio u takvo stanje bio svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da u takvom stanju moe uiniti prekraj.Nehat i umiljajlan 20.Za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat uinioca ako propisom o prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem.Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti.Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica i pristao je na njeno nastupanje.Stvarna zabludalan 21.Nije odgovoran za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.Stvarna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeleje prekraja ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, inila postupak uinioca dozvoljenim.Pravna zabludalan 22.Nije odgovoran za prekraj uinilac koji je u vreme izvrenog prekraja bio u neotklonjivoj pravnoj zabludi.Pravna zabluda je neotklonjiva ako uinilac nije bio duan i nije mogao da zna da je takav postupak zabranjen.Ako je zabluda bila otklonjiva, uinilac se za uinjeni prekraj moe blae kazniti.Saizvrilatvolan 23.Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja, svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj.Podstrekavanjelan 24.Ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.Pomaganjelan 25.Ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.Granice odgovornosti sauesnikalan 26.Podstreka i pomaga su odgovorni u granicama svog umiljaja, a saizvrilac je odgovoran za prekraj u granicama svog umiljaja ili nehata.S obzirom na prirodu prekraja, nain i okolnosti pod kojima je pomaganje izvreno, pomaga se moe blae kazniti.Odgovornost pravnog licalan 27.Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen radnjom ili proputanjem dunog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvrenja prekraja bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica.Pravno lice je odgovorno za prekraj i kada:1) organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogueno izvrenje prekraja ili odgovorno lice naredi licu da izvri prekraj;2) fiziko lice izvri prekraj usled proputanja odgovornog lica da nad njim vri nadzor ili kontrolu.Pod uslovima iz stava 2. ovog lana pravno lice moe da odgovara za prekraj i kada:1) je protiv odgovornog lica prekrajni postupak obustavljen ili je to lice osloboeno od odgovornosti u skladu sa odredbama lana 250. ovog zakona;2) postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne moe odrediti ko je odgovorno lice.Odgovornost fizikog ili odgovornog lica u pravnom licu za uinjeni prekraj, krivino delo ili privredni prestup ne iskljuuje odgovornost pravnog lica za prekraj.lan 28.Prestankom postojanja pravnog lica u toku prekrajnog postupka prestaje njegova odgovornost za prekraj, osim u sluaju postojanja pravnog sledbenika, kada za prekraj odgovara pravni sledbenik.Ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnano okonanog prekrajnog postupka, izreena sankcija e se izvriti prema pravnom sledbeniku.Pravno lice koje se nalazi u steaju moe da odgovara za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna, nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.Odgovornost preduzetnikalan 29.Preduzetnik odgovara za prekraj koji uini pri vrenju svoje delatnosti.Odgovornost odgovornog licalan 30.Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odreeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vri odreene dunosti.Nije odgovorno za prekraj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje prekraja.Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu, dravnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato to je nastala nemogunost da se pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.Odgovornost stranih licalan 31.Strano fiziko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekraje jednako kao i domae fiziko, pravno i odgovorno lice.Strano pravno lice i odgovorno lice kaznie se za prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavnitvo u Republici Srbiji ili je prekraj uinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je prekraj regulisan nije neto drugo predvieno.Glava IV PREKRAJNE SANKCIJElan 32.Prekrajne sankcije su:1) kazne;2) kazneni poeni;3) opomena;4) zatitne mere;5) vaspitne mere.1. Kaznelan 33.Za prekraj se mogu propisati kazna zatvora, novana kazna i rad u javnom interesu.U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2.) svrha kanjavanja je da se izrazi drutveni prekor uiniocu zbog izvrenog prekraja i da se utie na njega i na sva ostala lica da ubudue ne ine prekraje.Nain propisivanja kaznilan 34.Za jedan prekraj se moe propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno.Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna.Nadlenost za propisivanje kaznilan 35.Kazna zatvora moe se propisati samo zakonom.Novana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda.Izricanje kaznilan 36.Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna.Novana kazna i rad u javnom interesu mogu se izrei kao glavna i kao sporedna kazna.Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice. ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca u skladu sa lanom 18. stav 1. ovog zakona.Kazna zatvoralan 37.Kazna zatvora se ne moe propisati u trajanju kraem od jednog ni duem od ezdeset dana.Kazna zatvora ne moe se izrei trudnoj eni, posle navrena tri meseca trudnoe, ni majci dok dete ne navri jednu godinu ivota, a ako je dete mrtvo roeno ili ako je umrlo posle poroaja dok ne proe est meseci od dana poroaja.Rad u javnom interesulan 38.Rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva koji se ne obavlja pod prinudom, kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit.Rad u javnom interesu ne moe trajati krae od 20 asova ni due od 360 asova.Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud e imati u vidu vrstu izvrenog prekraja, uzrast, fiziku i radnu sposobnost, psihika svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na linost uinioca.Ako kanjeno lice ne obavi deo ili sve asove izreene kazne rada u javnom interesu, sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako to e za svakih zapoetih osam asova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.Novana kaznalan 39.Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu:1) od 5.000 do 150.000 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice;2) od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;3) od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.Odlukama skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda, mogu se propisati novane kazne od minimalnog iznosa do polovine najvieg iznosa propisanog raspona iz stava 1. ovog lana.Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, novana kazna moe se propisati u fiksnom iznosu za fiziko lice i odgovorno lice od 1.000 do 10.000 dinara, za preduzetnika od 5.000 do 50.000 dinara, a za pravno lice od 10.000 do 100.000 dinara.Izuzetno od odredaba st. 1. do 3. ovog lana, za prekraje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, ivotne sredine, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti zakonom se mogu propisati kazne u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, ali ne vie od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti s tim da ne prelazi petostruki iznos najveih novanih kazni koje se mogu izrei po odredbi stava 1. ovog lana.Rok plaanja novane kaznelan 40.U presudi i prekrajnom nalogu se odreuje rok plaanja novane kazne, koji ne moe biti dui od 15 dana od dana pravnosnanosti presude, a ukoliko je alba izjavljena, od dana dostavljanja drugostepene presude, odnosno osam dana od dana uruenja prekrajnog naloga.Sud moe reenjem dozvoliti da se u opravdanim sluajevima novana kazna isplati u ratama, pri emu odreuje nain i rok plaanja, koji ne moe biti dui od est meseci, pod uslovom da su plaeni trokovi postupka.Na reenje iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.Ako kanjeno lice kome je dozvoljeno da novanu kaznu isplauje u ratama ne vri uredno uplate, sud moe reenjem opozvati svoju odluku o plaanju u ratama.Protiv reenja iz stava 1. ovog lana alba nije dozvoljena.Zamena neplaene novane kaznelan 41.Novanu kaznu koju kanjeno fiziko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu ne plati (u celini ili delimino), sud moe zameniti kaznom zatvora tako to se za svakih zapoetih 1.000 dinara odreuje jedan dan zatvora, s tim to kazna zatvora ne moe trajati krae od jednog dana ni due od ezdeset dana.Ako je pored novane kazne kanjenom licu bila izreena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje neplaena novana kazna i izreena kazna zatvora ne mogu trajati due od devedeset dana.Ako sud oceni opravdanim, s obzirom na teinu prekraja, visinu neplaene novane kazne i imovinske mogunosti osuenog sud moe, umesto kazne zatvora, odrediti da se neplaena novana kazna zameni radom u javnom interesu, s tim to osam sati rada zamenjuje jedan dan zatvora, odnosno 1.000 dinara novane kazne, a rad ne moe da traje due od 360 sati.Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.Ako posle odluke suda o zameni neplaene novane kazne kanjeno fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ako je izvrenje kazne zapoeto, a kanjeno lice isplati ostatak izreene novane kazne, obustavie se izvrenje kazne zatvora i rada u javnom interesu.Zamena neplaene novane kazne kaznom zatvora ne moe se odrediti za novane kazne izreene prema maloletnicima i pravnim licima.Neplaena novana kazna izreena prema maloletniku prinudno e se naplatiti na imovini maloletnika, njegovog roditelja ili drugog lica zaduenog da se o njemu stara.Na zamenu neplaene novane kazne shodno se primenjuju odredbe zakona koji propisuje izvrenje krivinih sankcija.Odmeravanje kaznelan 42.Kazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen odgovornosti uinioca, ranija osuivanost, line prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja.Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena prekrajna sankcija uiniocu ako je od dana pravnosnanosti odluke do dana donoenja nove proteklo vie od etiri godine.Pri odmeravanju visine novane kazne uzee se u obzir i imovno stanje uinioca.Ublaavanje kaznelan 43.Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekrajem nisu prouzrokovane tee posledice, a postoje olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i blaom kaznom moe postii svrha kanjavanja, propisana kazna se moe ublaiti tako to se moe:1) izrei kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;2) umesto propisane kazne zatvora izrei novana kazna ili rad u javnom interesu, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;3) umesto propisane kazne zatvora i novane kazne izrei samo jedna od tih kazni.Oslobaanje od kaznelan 44.Sud moe uinioca prekraja oglasiti odgovornim i osloboditi od kazne pod uslovima iz l. 13. i 14. ovog zakona.Sud moe osloboditi od kazne i uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna ako posle izvrenog prekraja, a pre nego to je saznao da je okrivljen otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu prekrajem.Sud moe osloboditi od kazne i uinioca prekraja uinjenog iz nehata kada posledice dela tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja.Sticaj prekrajalan 45.Ako je uinilac jednom radnjom ili sa vie radnji uinio vie prekraja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna.Jedinstvena kazna izrei e se po sledeim pravilima:1) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, izrei e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moe biti vea od devedeset dana;2) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena novana kazna, izrei e se jedinstvena novana kazna koja predstavlja zbir utvrenih novanih kazni, s tim to jedinstvena novana kazna ne moe biti vea od dvostrukog iznosa najvee novane kazne predviene ovim zakonom;3) ako je za sve prekraje u sticaju utvrena kazna rada u javnom interesu, izrei e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne moe trajati due od 360 asova;4) ako je za prekraje u sticaju utvrena kazna zatvora, a za druge prekraje novana kazna, izrei e se jedinstvena kazna zatvora i jedinstvena novana kazna na nain propisan u ta. 1) i 2) ovog stava.Prekraj u produenom trajanjulan 46.Prekraj u produenom trajanju postoji ako uinilac sa jedinstvenim umiljajem uini vie istih vremenski povezanih prekraja, koji ine jednu celinu zbog najmanje dve od sledeih okolnosti: istovetnosti oteenog, istovrsnosti predmeta prekraja, korienja iste situacije ili trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvrenja prekraja.Odredba stav 1. ovog lana moe se primeniti samo kod prekraja ija priroda doputa spajanje u jednu celinu.Prekraj kojim se nanosi teta nematerijalnim pravnim dobrima fizikog ili pravnog lica moe biti uinjen u produenom trajanju samo ako je uinjen protiv istog lica.Prekraj koji nije obuhvaen prekrajem u produenom trajanju u pravnosnanoj sudskoj odluci, predstavlja poseban prekraj, odnosno ulazi u sastav posebnog prekraja u produenom trajanju.Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei kazna tea od propisane, ali ona ne sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti najviu meru kazne predviene lanom 45. stav 2. ovog zakona za odmeravanje kazni za prekraje uinjene u sticaju.Uraunavanje zadravanja u kaznulan 47.Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu kaznu.Zadravanje koje je trajalo due od 12, a krae od 24 asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno kao 1.000 dinara novane kazne, odnosno osam sati rada u javnom interesu.2. Kazneni poenilan 48.Za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 25.Sankcija iz stava 1. ovog lana izrie se uz kaznu ili opomenu pod uslovima predvienim ovim zakonom ako drugim zakonom nije drugaije propisano.Uz sankciju iz stava 1. ovog lana uiniocu mogu biti izreene dopunske obaveze u cilju edukacije vozaa ili praenja njegovog ponaanja u saobraaju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za njihovo izricanje propisuju se posebnim zakonom.Kazneni poeni mogu se izrei vozau koji u vreme izvrenja prekraja poseduje vozaku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozau kome je pravnosnanom odlukom zabranjeno upravljanje motornim vozilom.Sticaj kaznenih poenalan 49.Ako su za prekraje u sticaju utvreni kazneni poeni, izrei e se jedinstveni kazneni poeni, koji odgovaraju zbiru svih pojedinano utvrenih kaznenih poena, a koji ne moe biti vei od 25 poena.3. Opomenalan 50.Umesto novane kazne za prekraj moe se izrei opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca, tako da se moe oekivati da e se ubudue kloniti vrenja prekraja i bez izricanja kazne.Opomena se moe izrei i ako se prekraj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrajem nanesena teta, a uinilac je posle pokretanja postupka, a pre donoenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu tetu.4. Zatitne mereSvrha i propisivanjelan 51.U okviru opte svrhe prekrajnih sankcija (lan 5. stav 2), svrha primene zatitne mere je da otkloni uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja.Zatitna mera moe se propisati zakonom i uredbom.Vrste zatitnih meralan 52.Za prekraje se mogu propisati sledee zatitne mere:1) oduzimanje predmeta;2) zabrana vrenja odreenih delatnosti;3) zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti;4) zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove;5) zabrana upravljanja motornim vozilom;6) obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;7) obavezno psihijatrijsko leenje;8) zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja;9) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama;10) javno objavljivanje presude;11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;12) oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinja.Zatitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog leenja zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko leenje, zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izrei pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviene propisom kojim je odreen prekraj.Zatitne mere zabrane vrenja odreenih delatnosti i javno objavljivanje presude ne mogu se izrei maloletniku.Izricanje zatitnih meralan 53.Kad postoje uslovi za izricanje zatitnih mera predvieni ovim ili drugim zakonom, uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera.Zatitne mere se izriu uz izreenu kaznu, opomenu ili vaspitnu meru.Izuzetno od stava 2. ovog lana zatitne mere mogu se izrei samostalno ako je takva mogunost propisana.Oduzimanje predmetalan 54.Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se oduzeti od uinioca prekraja.Sud koji je doneo presudu odredie, u skladu sa posebnim propisima, da li e se oduzeti predmeti unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu, odnosno organizaciji.Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio njihovo oduzimanje, u presudi e se odrediti da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere oduzimanja predmeta.Predmeti iz stava 1. ovog lana mogu se oduzeti i kad se prekrajni postupak ne zavri presudom kojom se okrivljeni oglaava odgovornim ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala kao i u drugim sluajevima odreenim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno reenje na koje okrivljeni ima pravo albe.Oduzimanjem predmeta ne dira se u pravo treih lica na naknadu tete od uinioca.Zabrana vrenja odreenih delatnostilan 55.Zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa ili koja se upisuje u odgovarajui registar.Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere iz stava 1. ovog lana, mera se moe izrei ako uinilac prekraja delatnost zloupotrebi za izvrenje prekraja ili ako se opravdano moe oekivati da bi dalje vrenje te delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese.Zabrana vrenja odreene delatnosti moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnostilan 56.Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vrenja drugih odreenih poslova.Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei ako bi dalje vrenje odreene delatnosti bilo opasno po ivot ili zdravlje ljudi, tetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica ili za privredu u celini.Zabrana pravnom licu da vri odreenu delatnost moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslovelan 57.Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove sastoji se u zabrani uiniocu prekraja da vri poslove koje je vrio u vreme izvrenja prekraja ili rukovodeu dunost u privrednom ili finansijskom poslovanju ili odreenu vrstu poslova, ili sve ili neke dunosti vezane za raspolaganje, korienje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom.Ako propisom kojim se odreuje prekraj nije drugaije odreeno, zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kad odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja.Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove moe se izrei u trajanju od est meseci do tri godine, raunajui od dana izvrnosti presude.Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.Zabrana upravljanja motornim vozilomlan 58.Zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji se u tome da se uiniocu privremeno zabrani upravljanje motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.Ako propisom kojim se odreuje prekraj nisu posebno predvieni uslovi za izricanje zatitne mere, mera se moe izrei uiniocu prekraja koji je uinio prekraj protiv bezbednosti saobraaja kad postoji opasnost da e upravljajui motornim vozilom ponovo uiniti prekraj ili zato to njegovo ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom odreene vrste ili kategorije.Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od 30 dana do jedne godine.Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.Obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstancilan 59.Obavezno leenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci moe se izrei licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci i kod koga postoji opasnost da e usled ove zavisnosti i dalje da ini prekraje.Pre izricanja mere iz stava 1. ovog lana sud e pribaviti miljenje vetaka, odnosno nadlene zdravstvene organizacije.Pri izricanju mere iz stava 1. ovog lana uiniocu prekraja naloie se obavezno leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako uinilac prekraja bez opravdanih razloga odbije leenje, mera e se izvriti prinudnim putem.Zatitna mera iz stava 1. ovog lana najdue moe trajati do jedne godine, a izvrenje izreene mere obustavie se i pre isteka vremena odreenog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je leenje zavreno.Obavezno psihijatrijsko leenjelan 60.Uiniocu prekraja koji je u stanju neuraunljivosti uinio prekraj, sud e izrei obavezno psihijatrijsko leenje, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da uinilac ponovi prekraj, a radi otklanjanja opasnosti potrebno je njegovo psihijatrijsko leenje.Obavezno psihijatrijsko leenje je jedina prekrajna sankcija koja se samostalno moe izrei neuraunljivom uiniocu prekraja.Pod uslovima iz stava 1. ovog lana sud moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje uiniocu prekraja ija je uraunljivost bitno smanjena, ako mu je izreena novana kazna, rad u javnom interesu, opomena ili je osloboen od kazne.Obavezno psihijatrijsko leenje sprovodi se na slobodi i traje dok postoji potreba leenja, ali ne due od jedne godine.Radi uspenijeg leenja moe se odrediti da se povremeno leenje sprovede u zdravstvenoj ustanovi s tim da neprekidno leenje u ustanovi ne moe trajati due od 15 dana, a moe biti preduzeto najvie dva puta u toku godine.Ako se u sluaju iz st. 1. i 3. ovog lana uinilac ne podvrgne leenju na slobodi ili ga samovoljno napusti, sud moe odrediti da se zatitna mera sprovede u zdravstvenoj ustanovi pod uslovima iz stava 4. ovog lana.Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekrajalan 61.Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog.Mera iz stava 1. ovog lana izrie se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ili na usmeni zahtev oteenog istaknut pri sasluanju u prekrajnom postupku.Odluka suda kojom je izreena zabrana pristupa mora da sadri: vremenski period u kom se izvrava, podatke o licima kojima uinilac ne sme pristupati, naznaenje objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se uiniocu zabranjuje pristup.Izreena mera zabrane pristupa oteenom ukljuuje i meru zabrane pristupa zajednikom stanu ili domainstvu u periodu za koji vai zabrana.Zatitna mera zabrane pristupa moe se izrei u trajanju do jedne godine, raunajui od izvrnosti presude.O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, policijska uprava nadlena za izvrenje mere i nadlean organ starateljstva ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci, branom drugu ili lanovima porodice.Krenje zabrane pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekrajalan 62.Kanjenom kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane pristupa, a koji pristupi oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja tokom trajanja mere ili ostvari kontakt sa oteenim na nedozvoljeni nain ili u nedozvoljeno vreme izrei e se sankcija po propisu kojim je predvien prekraj za koji je izreena ova mera.Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbamalan 63.Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi uinioca prekraja da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od jedne do osam godina.Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje mere.Kanjeni kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, a koji ne izvri obavezu iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od trideset do ezdeset dana.O izreenoj zatitnoj meri iz stava 1. ovog lana, sud je duan da obavesti podrunu policijsku upravu prema mestu prebivalita kanjenog lica.Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.Javno objavljivanje presudelan 64.Zatitnu meru objavljivanja presude sud e izrei ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naroito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi ili da se zatiti sigurnost prometa roba i usluga ili privreda.Prema znaaju prekraja sud odluuje da li e se presuda objaviti preko tampe, radija ili televizije ili preko vie navedenih sredstava informisanja, kao i da li e se obrazloenje presude objaviti u celini ili u izvodu, vodei pri tom rauna da nain objavljivanja omogui obavetenost svih u ijem interesu presudu treba objaviti.Presuda se moe objaviti u roku od najdue 30 dana od dana pravnosnanosti presude.Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere javnog objavljivanja presude.Trokovi javnog objavljivanja presude padaju na teret kanjenog.Udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbijelan 65.Udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije moe se izrei strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji.Zatitna mera iz stava 1. ovog lana moe se izrei u trajanju od est meseci do pet godina.Trajanje izreene mere tee od dana pravnosnanosti presude, s tim to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava u trajanje mere.Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moe na odreeno vreme odloiti izvrenje zatitne mere iz stava 1. ovog lana.Oduzimanje ivotinja i zabrana dranja ivotinjalan 66.Oduzimanje ivotinja od vlasnika ili draoca koji je oglaen odgovornim za prekraj iz oblasti zatite dobrobiti ivotinja izrie se radi spreavanja uinioca prekraja da ponovi prekraj, odnosno na drugi nain da nastavi da ugroava dobrobit ivotinja.Sud koji je doneo presudu odredie u skladu s posebnim propisima da li e se oduzeta ivotinja predati nadlenom prihvatilitu za ivotinje ili zainteresovanoj organizaciji.Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere oduzimanja ivotinja.Zabrana dranja jedne, vie, odnosno svih vrsta ivotinja licu koje je oglaeno odgovornim za prekraj iz oblasti zatite dobrobiti ivotinja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj, odnosno na drugi nain da nastavi da ugroava dobrobit ivotinja.Ova mera moe se izrei u trajanju od jedne do tri godine raunajui od izvrnosti presude.Licu kome je pravnosnanom presudom izreena mera zabrane dranja ivotinja, a koji postupi protivno zabrani iz stava 1. ovog lana izrei e se sankcija po propisu kojim je predvien prekraj za koji je izreena ova mera.Propisom kojim se odreuje prekraj moe se predvideti obavezno izricanje zabrane dranja svih, odnosno pojedinih vrsta ivotinja kao trajne zatitne mere.Sticaj zatitnih meralan 67.Ako je jednom presudom za vie prekraja utvreno vie zatitnih mera iste vrste za koje je propisano da e se izrei u odreenom trajanju, izrei e se jedinstvena zatitna mera koja je jednaka zbiru trajanja pojedinano utvrenih zatitnih mera, s tim da ona ne moe prei najviu zakonsku granicu trajanja te vrste zatitne mere.Glava V ODUZIMANjE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLjENE PREKRAJEMOsnov oduzimanja imovinske koristilan 68.Niko ne moe zadrati imovinsku korist koja je pribavljena prekrajem.Korist iz stava 1. ovog lana se oduzima presudom kojom su utvreni prekraj i odgovornost za njega, pod uslovima koji su predvieni ovim zakonom.Nain oduzimanja imovinske koristilan 69.Od uinioca prekraja e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena izvrenjem prekraja. Ako takvo oduzimanje nije mogue, uinilac e se obavezati da plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.Ako okrivljeni u odreenom roku ne plati novani iznos iz stava 1. ovog lana, naplata e se izvriti prinudnim putem.Imovinska korist pribavljena izvrenjem prekraja moe se oduzeti od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.Zatita oteenoglan 70.Ako je oteenom u prekrajnom postupku dosuen imovinskopravni zahtev, oduzimanje imovinske koristi izrei e se samo ukoliko ta korist prelazi dosueni imovinskopravni zahtev oteenog.Glava VI ODREDBE O MALOLETNICIMAOdgovornost maloletnika za prekrajlan 71.Prema maloletniku koji u vreme kada je uinio prekraj nije navrio etrnaest godina (dete) ne moe se voditi prekrajni postupak.Na maloletnika starosti od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina koji uini prekraj, primenjuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i maloletnikalan 72.Kada je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogunosti da takav nadzor vre, roditelji, usvojitelj, staratelj odnosno hranitelj deteta kaznie se za prekraj kao da su ga sami uinili.Zakonom se moe propisati da e za prekraj koji je uinio maloletnik odgovarati i roditelji, usvojitelj, staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od navrenih etrnaest do navrenih osamnaest godina ako je uinjeni prekraj posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da takav nadzor vre.Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se moe propisati da e za prekraj maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza vrenja nadzora nad maloletnikom koji je uinio prekraj.Prekrajne sankcije prema maloletnicimalan 73.Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio etrnaest, a nije navrio esnaest godina (mlai maloletnik) mogu se izrei samo vaspitne mere.Maloletniku koji je u vreme izvrenja prekraja navrio esnaest godina, a nije navrio osamnaest godina (stariji maloletnik) moe se izrei vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna.Ako je zbog prirode prekraja to neophodno, zatitna mera se moe izrei maloletniku uz vaspitnu meru ili kaznu.Samo sud moe maloletniku izrei vaspitnu meru, novanu kaznu, kaznene poene, kaznu maloletnikog zatvora i zatitnu meru.Vrste vaspitnih meralan 74.Maloletnicima se mogu izrei sledee vaspitne mere:1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze;2) mere pojaanog nadzora.Mere upozorenja i usmeravanja se izriu kad je takvim merama potrebno uticati na linost maloletnika i njegovo ponaanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.Mere pojaanog nadzora izriu se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo.Ukorlan 75.Ukor se izrie maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naroito kad se iz njegovog odnosa prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e izreenom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere.Pri izricanju ukora maloletniku e se ukazati na drutvenu neprihvatljivost njegovog postupka i ukoliko ponovo uini prekraj, mogunost izricanja i druge vaspitne mere.Posebne obavezelan 76.Ukoliko sud oceni da je odgovarajuim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponaanje, moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza i to:1) da se izvini oteenom;2) da u okviru svojih mogunosti, popravi ili nadoknadi tetu koju je prouzrokovao;3) da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica koja na njega negativno utiu;4) da se podvrgne odvikavanju i leenju od zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;5) da se radi uenja ili provere znanja saobraajnih propisa uputi u nadlenu ustanovu za osposobljavanje vozaa;6) da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja;7) da se ukljui u rad sportskih i drugih sekcija u koli uz pedagoki nadzor nastavnika.Obaveze iz stava 1. ta. 2) do 7) ovog lana, ne mogu trajati due od est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje.U okviru obaveze iz stava 1. taka 2) ovog lana sud e odrediti visinu, oblike i nain popravljanja tete, pri emu lini rad maloletnika na popravljanju tete moe trajati najvie do 20 asova u periodu od mesec dana i mora biti tako rasporeen da ne smeta redovnom kolovanju ili zaposlenju maloletnika.Sud e prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja odreenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom.Izvrenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor organa nadlenog za poslove starateljstva koji o izvravanju obaveza obavetava sud.Mere pojaanog nadzoralan 77.Vaspitne mere pojaanog nadzora izriu se ako je potrebno da se prema maloletniku izvri trajnija mera vaspitanja.Meru pojaanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, sud e izrei ako su roditelji, usvojitelj ili staratelj propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su da ovakav nadzor vre i to se od njih s osnovom moe oekivati.Ako roditelji, usvojitelj ili staratelj ne mogu vriti pojaani nadzor nad maloletnikom, maloletniku e se izrei pojaan nadzor organa starateljstva.Mere pojaanog nadzora iz st. 2. i 3. ovog lana mogu trajati najmanje tri meseca, a najdue jednu godinu.Uslovi za izricanje vaspitnih meralan 78.Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duevnog razvoja, psihike karakteristike i motivi zbog kojih je uinio prekraj, dosadanje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je iveo, teina prekraja, da li mu je ve pre toga bila izreena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiu na izbor vaspitne mere kojom e se najbolje postii svrha vaspitanja.Radi utvrivanja okolnosti iz stava 1. ovog lana sud mora sasluati roditelje i usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pruiti potrebne podatke.Obustava izvrenja i izmena odluke o vaspitnoj merilan 79.Kad se posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donoenja odluke ili se za njih nije znalo, a one bi bile od uticaja na donoenje odluke, izvrenje izreene mere moe se obustaviti ili se izreena mera moe zameniti drugom vaspitnom merom.Ponovno odluivanje o vaspitnim meramalan 80.Ako je od pravnosnanosti odluke kojom je izreena neka od vaspitnih mera ili posebnih obaveza proteklo vie od est meseci, a izvrenje nije zapoeto, sud e ponovo odluiti o potrebi da se izvri izreena mera ili posebna obaveza ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom.Sud je duan da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izreena vaspitna mera.Kanjavanje starijih maloletnikalan 81.Starijem maloletniku moe se izrei kazna samo ako je u vreme kada je uinio prekraj, prema svojoj duevnoj razvijenosti mogao shvatiti znaaj svoje radnje i upravljati svojim postupcima i ako zbog teih posledica prekraja ili veeg stepena krivice ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru.Kazna maloletnikog zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno pri emu se mora imati u vidu priroda prekraja, line osobine i ponaanje maloletnika.Kazna maloletnikog zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moe biti dua od 30 dana.Maloletnom uiniocu prekraja ne moe se izreena novana kazna zameniti kaznom maloletnikog zatvora, ve e se naplatiti prinudnim putem, u skladu sa zakonom.Prekrajni sud je obavezan da organ starateljstva nadlean prema prebivalitu maloletnika obavesti o izreenoj vaspitnoj meri ili kazni maloletnom uiniocu prekraja.Izricanje vaspitne mere ili kazne za prekraje u sticajulan 82.Ako je maloletnik uinio vie prekraja u sticaju sud e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekraje i izrei samo jednu meru.Ako sud za neki od prekraja utvrdi kaznu, a za druge prekraje vaspitne mere, izrei e samo kaznu.Na nain iz stava 2. ovog lana sud e postupiti ako se posle izreene vaspitne mere, odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja uinio prekraj.Dejstvo punoletnostilan 83.Ako je maloletni uinilac prekraja pre ili u toku prekrajnog postupka postao punoletan, primenjivae se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim merama.Ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja odluke kojom je izreena vaspitna mera, obustavlja se izvrenje te mere.Glava VII ZASTARELOSTZastarelost pokretanja i voenja prekrajnog postupkalan 84.Prekrajni postupak ne moe se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen.Zastarevanje pokretanja i voenja prekrajnog postupka ne tee za vreme za koje se pokretanje i voenje postupka ne moe preduzeti po zakonu.Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog suda koja se preduzima radi voenja prekrajnog postupka.Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, za prekraje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, ivotne sredine, spreavanja korupcije i vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti.Rok iz stava 5. ovog lana ne moe biti dui od pet godina.Pokretanje i voenje prekrajnog postupka zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost.Odredbe st. 1. do 4. i stava 7. ovog lana shodno se primenjuju na zastarelost pokretanja i voenja postupka za izdavanje prekrajnog naloga.Zastarelost izvrenja kazne i zatitne merelan 85.Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana pravnosnanosti presude protekla jedna godina.Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere poinje od dana pravnosnanosti presude kojom je izreena kazna odnosno zatitna mera.Zastarevanje izvrenja kazne i zatitne mere ne tee za vreme za koje se izvrenje ne moe preduzeti po zakonu.Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.Posle svakog prekida zastarevanje poinje ponovo da tee.Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvrenje kazne, odnosno zatitne mere.Deo drugi PREKRAJNI POSTUPAKGlava VIII OSNOVNA NAELA POSTUPKANaelo zakonitostilan 86.Ovaj zakon utvruje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kanjen, a da se odgovornom uiniocu prekraja izrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predvia ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcijalan 87.Prekrajnu sankciju moe izrei samo nadleni sud koji vodi prekrajni postupak po ovom zakonu.Izuzetno od stava 1. ovog lana novanu kaznu moe izrei:1) Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki koja vodi prvostepeni prekrajni postupak u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke;2) ovlaeni organ, odnosno ovlaeno lice prekrajnim nalogom u skladu sa zakonom.Optuno naelolan 88.Prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu:1) zahteva ovlaenog organa ili oteenog;2) prekrajnog naloga, u skladu sa ovim zakonom.Dokazivanjelan 89.Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonom.Teret dokazivanja obeleja prekraja i prekrajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.Stranka je duna da pribavi dokaze ije je izvoenje predloila.Izuzetno, sud moe po slubenoj dunosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije u stanju da to sam uini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti voenja postupka.Sud moe izvesti dopunske dokaze ako oceni da su izvedeni dokazi protivureni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.Pomo neukoj strancilan 90.Sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava.Ekonominost prekrajnog postupkalan 91.Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke.Slobodna ocena dokazalan 92.Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.Koje e injenice uzeti kao dokazane, sud odluuje na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.Pravo na odbranulan 93.Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u sluajevima predvienim zakonom.U prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom sasluanju biti obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez sasluanja okrivljenog.Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo sasluanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, odluka se moe doneti i bez sasluanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog sasluanja okrivljenog poui o pravu na branioca.Upotreba jezika u prekrajnom postupkulan 94.Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi iriliko pismo, a latiniko pismo u skladu sa zakonom.Na podrujima na kojima je u skladu sa zakonom, u slubenoj upotrebi i jezik odreene nacionalne manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, koji su dravljani Republike Srbije, obezbedie im se preko prevodioca prevoenje toka postupka na njihov jezik.Stranke i drugi uesnici u postupku koji nisu dravljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.O pravu na prevoenje i voenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji razume pouie se lice iz st. 2. do 4. ovoga lana, koje se moe odrei tog prava ako razume jezik na kome se vodi prekrajni postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika.Prevoenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekrajni postupak sa liste sudskih prevodilaca, a ukoliko to nije mogue, prevoenje e izvriti drugo lice uz pristanak stranke.Dvostepenost prekrajnog postupkalan 95.Protiv odluka prekrajnog suda i odluka koje u prekrajnom postupku donosi komisija iz lana 87. stav 2. taka 1) ovog zakona, moe se izjaviti alba drugostepenom prekrajnom sudu, odnosno uloiti prigovor u skladu sa ovim zakonom.Odluka doneta u prekrajnom postupku postaje pravnosnana danom donoenja presude drugostepenog prekrajnog suda, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.Protiv odluka drugostepenog prekrajnog suda nije dozvoljena alba.Zabrana preinaenja na gorelan 96.Ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.Naknada tete neopravdano kanjenom i neosnovano zadranom liculan 97.Lice koje je neopravdano kanjeno za prekraj ili je neosnovano zadrano ima pravo na naknadu tete koja mu je time priinjena, kao i druga prava utvrena zakonom.Po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove pravosua, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade, a ako sporazum ne bude postignut u roku od tri meseca od podnoenja zahteva, oteeni moe podneti tubu za naknadu tete nadlenom sudu.Pravna pomolan 98.Sudovi koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima i drugim sudovima pruati pravnu pomo u poslovima iz svoje nadlenosti.Organi unutranjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije duni su sudovima koji vode prekrajni postupak, pruati pravnu pomo i izvravati njihove naloge u poslovima iz svoje nadlenosti.Sudovi su duni da pruaju pravnu pomo dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekrajnog postupka.Shodna primena Zakonika o krivinom postupkulan 99.Na prekrajni postupak shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukije odreeno.Glava IX ORGANI NADLENI ZA VOENjE POSTUPKANadlenostlan 100.Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi.Izuzetno od stava 1. ovog lana prvostepeni prekrajni postupak za prekraje iz oblasti javnih nabavki vodi Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki.U prekrajnom postupku iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, osim ako zakonom kojim se ureuju javne nabavke nije drugaije propisano.Prekrajni postupak po albama na odluke prekrajnih sudova i komisije iz stava 2. ovog lana vodi drugostepeni prekrajni sud.Drugostepeni prekrajni sud odluuje i o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom.Drugostepeni prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.Javnost radalan 101.Javnost rada suda obezbeuje se: javnim odravanjem roita, objavljivanjem odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.Radi ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice, moe se iskljuiti javnost rada suda u svim ili samo u pojedinim fazama prekrajnog postupka.Sastav sudalan 102.U prvostepenom prekrajnom postupku sudi i odluuje sudija pojedinac.Drugostepeni prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.Opta mesna nadlenostlan 103.Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan.Sud koji je mesno nadlean za voenje prekrajnog postupka protiv pravnog lica nadlean je i za voenje prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu.Ako je prekraj uinjen na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi domaa luka ili vazduhoplovno pristanite u kome se zavrava putovanje uinioca prekraja, a ako je uinilac prekraja lan posade, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno matino pristanite vazduhoplova.Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Supsidijarna mesna nadlenostlan 104.Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica ukoliko se vanost propisa kojim je prekraj odreen prostire i na podruju na kome se nalazi njegovo prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica.Ako nisu poznati ni mesto izvrenja prekraja ni prebivalite ili boravite okrivljenog, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni pronae, odnosno uhvati ili se sam prijavi.Kumulacija mesne nadlenostilan 105.Ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja pa su za voenje prekrajnog postupka nadlena dva ili vie sudova, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog organa prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet nadlean je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Spajanje i razdvajanje prekrajnog postupkaSpajanjelan 106.Sud moe na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, zbog celishodnosti ili drugih razloga, sprovesti jedinstveni prekrajni postupak u sledeim sluajevima:1) ako je isto lice okrivljeno za vie prekraja;2) ako je vie lica okrivljeno za jedan prekraj;3) prema sauesnicima;4) ako je oteeni istovremeno uinio prekraj prema okrivljenom;5) ako je vie lica okrivljeno za vie prekraja izmeu kojih postoji meusobna veza.Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena alba.Razdvajanjelan 107.Sud moe na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, zbog celishodnosti ili drugih vanih razloga, odluiti da se prekrajni postupak za pojedine prekraje ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri.Protiv reenja kojim je odreeno razdvajanje prekrajnog postupka ili je odbijen predlog za razdvajanje postupka alba nije dozvoljena.Postupak protiv pravnog lica i odgovornog licalan 108.Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekrajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak protiv jednog od njih.Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moe pokrenuti postupak, postupak e se pokrenuti i sprovesti protiv pravnog lica.Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetnje za voenje postupka, postupak e se pokrenuti i sprovesti protiv odgovornog lica u pravnom licu.Ako je pre okonanja prekrajnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak e se nastaviti prema pravnom sledbeniku.Prenoenje mesne nadlenostilan 109.Kad je nadleni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa u odreenom predmetu, duan je da o tome izvesti drugostepeni prekrajni sud koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud.Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.Postupanje u sluaju nenadlenostilan 110.Sud je duan da po slubenoj dunosti pazi da li reavanje predmeta spada u sudsku nadlenost i na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean, reenjem se oglaava nenadlenim i bez odlaganja dostavlja predmet nadlenom sudu ili drugom nadlenom organu.Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet dostavio, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti.Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.Reavanje sukoba nadlenostilan 111.O sukobu nadlenosti izmeu sudova reava drugostepeni prekrajni sud.Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.Glava X IZUZEEOsnovi za izuzeelan 112.Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku bie izuzet:1) ako je oteen prekrajem;2) ako mu je okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik okrivljenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, oteeni ili njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena;3) ako je sa okrivljenim, predstavnikom okrivljenog pravnog lica, braniocem okrivljenog, slubenim licem koje je u ime ovlaenog organa podnelo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili oteenim u odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;4) ako je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovlaenog organa podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, ili je sasluan kao svedok ili kao vetak;5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude;6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.Dunost sudije kad postoje razlozi za izuzeelan 113.Sudija koji uestvuje u prekrajnom postupku, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 112. stav 1. ta. 1) do 5) ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, on e odrediti sebi zamenika izmeu sudija tog suda.Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne moe da sebi odredi zamenika iz istog suda zatraie od predsednika drugostepenog prekrajnog suda da delegira drugog sudiju.Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (lan 112. stav 1. taka 6), obavestie o tome predsednika prekrajnog suda, a ako se radi o sluaju iz stava 2. ovog lana, predsednika drugostepenog prekrajnog suda, koji e odluiti o njegovom izuzimanju.Podnoenje zahteva za izuzeelan 114.Izuzee sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzee iz lana 112. ovog zakona mogu traiti okrivljeni i ovlaeni podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka (u daljem tekstu: stranke).Zahtev za izuzee sudije stranke mogu podneti do donoenja presude, odnosno reenja.Zahtev za izuzee predsednika i sudija drugostepenog prekrajnog suda stranka moe podneti u albi na prvostepenu presudu.Stranka moe traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije koji u predmetu postupa.Stranka je duna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee.Postupanje u sluaju podnetog zahteva za izuzeelan 115.Kad sudija koji je uestvovao u prekrajnom postupku sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 112. stav 1. taka 6) ovog zakona, moe do donoenja reenja o izuzeu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.Izuzee drugih uesnika u postupkulan 116.Odredbe o izuzeu sudija shodno se primenjuju i na zapisniare, tumae i vetake.Odluivanje o zahtevu za izuzeelan 117.O zahtevu za izuzee sudije odluuje predsednik suda.Ako se trai izuzee predsednika suda, reenje o izuzeu donosi predsednik drugostepenog prekrajnog suda.Ako se trai izuzee sudije drugostepenog prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi predsednik istog suda.Ako se trai izuzee predsednika drugostepenog prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak.Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava od lica ije se izuzee trai, a po potrebi sprovee se i druge radnje.Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee usvaja nije dozvoljena alba, a reenje kojim se zahtev za izuzee odbacuje ili odbija moe se pobijati samo albom protiv presude.Glava XI OKRIVLjENIOkrivljeni i njegova pravalan 118.Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak.Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena ovim zakonom.Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik.Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca.Branilac okrivljenoglan 119.Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik.Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici ivota.Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni.Branilac je duan da podnese pisano punomoje sudu.Okrivljeni moe braniocu dati punomoje i usmeno na zapisnik kod suda.Prava i dunosti branioca prestaju kada otkae punomoje ili kada okrivljeni opozove punomoje.Okrivljeno pravno licelan 120.Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima okrivljeni.Predstavnik okrivljenog pravnog licalan 121.Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta.Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz stava 1. ovog lana, osim zakonskog zastupnika, mora da ima pisano ovlaenje organa koji ga je odredio za predstavnika.Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.Predstavnik okrivljenog stranog pravnog licalan 122.Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ako za predstavnika pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog licalan 123.Predstavnik pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari svedok.Predstavnik pravnog lica ne moe biti odgovorno lice protiv koga se vodi prekrajni postupak za isti prekraj osim ako je to lice jedino ovlaeno za zastupanje okrivljenog pravnog lica.U sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana sud je duan da pozove pravno lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika.Kanjavanje za neodreivanje predstavnikalan 124.Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz lana 123. stav 3. ovog zakona ne odredi drugog predstavnika moe se kazniti novanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kaznie se novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.alba protiv reenja iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.Pravo na braniocalan 125.Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.Branilac pravnog lica i odgovornog lica u tom pravnom licu ne moe biti lice koje je u istom prekrajnom postupku imalo svojstvo predstavnika pravnog lica.Glava XII OTEENIlan 126.Oteeni, u smislu ovog zakona, je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem.Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika:1) podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;2) podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinskopravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari;3) izjavljuje albu na presudu, odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka;4) podnosi dokaze na osnovu kojih sud moe odrediti okrivljenom da u toku prekrajnog postupka ne sme prilaziti oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja.Procesna mera zabrane pristupa iz stava 3. taka 4) ovog lana moe trajati dok traju razlozi za njeno izricanje, a najdue do pravnosnanog okonanja postupka.alba na reenje kojim se izrie zabrana pristupa podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja i ne odlae izvrenje reenja.Glava XIII JAVNI TUILAC I DRUGI ORGANI OVLAENI ZA PODNOENjE ZAHTEVA ZA POKRETANjE PREKRAJNOG POSTUPKAJavni tuilac kao stranka u postupkulan 127.Javni tuilac je stranka u prekrajnom postupku.Javni tuilac:1) preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka pred sudom;2) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda;3) preduzima druge radnje na koje je ovlaen ovim zakonom i posebnim propisima.Javni tuilac je stvarno nadlean da postupa u prekrajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Ako je javni tuilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, postupak e se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oteenog ili drugog organa nadlenog za podnoenje zahteva za pokretanje postupka ako javni tuilac odustane od zahteva.Ako odustane od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, javni tuilac je duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oteenog ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak.Ako je oteeni ili drugi ovlaeni organ za pokretanje prekrajnog postupka ve podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak e se nastaviti po tom zahtevu.Drugi organ ovlaen za podnoenje zahtevalan 128.Kada je za podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nadlean drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuilac kao stranka u postupku, osim onih koja pripadaju javnom tuiocu, kao dravnom organu.Nadleni organ iz stava 1. ovog lana e pisanim putem obavestiti oteenog da li je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Ako nadleni organ iz stava 1. ovog lana podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka za prekraj za koji je propisana kazna zatvora, duan je o tome da obavesti nadlenog javnog tuioca koji e odluiti o preuzimanju gonjenja.Nadleni javni tuilac e o odluci iz stava 3. ovog lana pisanim putem obavestiti nadleni organ iz stava 1. ovog lana.Glava XIV PODNESCI I ZAPISNICIPodnescilan 129.Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se u pisanom obliku ili se daju usmeno na zapisnik.Pisani podnesci se predaju neposredno ili se alju potom.Kratka i hitna obavetenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi odgovarajui nain o emu se sastavlja slubena zabeleka i prilae u spis predmeta.Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekrajni postupak naloie podnosiocu podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan.Sastavljanje zapisnikalan 130.O svakoj radnji preduzetoj u toku prekrajnog postupka sastavie se zapisnik istovremeno kad se radnja vri, a ako to nije mogue, neposredno posle toga.Zapisnik vodi zapisniar.Izuzetno od stava 2. ovog lana, kad se pretresaju stan ili lice ili se radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe voditi lice koje preduzima radnju.Kad zapisnik vodi zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju glasno govori zapisniaru ta e uneti u zapisnik.Licu koje se sasluava, moe se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, to pravo mu se moe uskratiti.Sadrina zapisnikalan 131.U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, lina imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima.Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se unosi samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor.Ako je potrebno, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze.U zapisnik e se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje drugih dokaza.Prilikom preduzimanja radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.Urednost zapisnikalan 132.Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka.Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik.itanje zapisnikalan 133.Sasluano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekrajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac i oteeni ako su prisutni imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duan da ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan.Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku.Potpisivanje zapisnikalan 134.Zapisnik potpisuje sasluano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie stranica, sasluano lice potpisuje svaku stranicu.Na kraju zapisnika potpisae se tuma ili prevodilac ako su bili prisutni, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju.Ako zapisniar ne pie zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka.Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak kaiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.Ako sasluano lice nema obe ruke proitae zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku.Ako sasluano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisnik i navee se razlog odbijanja.Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kada se radnja nastavlja.Ako je bilo prigovora na sadrinu zapisnika, navee se u zapisniku i ti prigovori.Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisniar.Zapisnik o veanju i glasanjulan 135.O veanju i glasanju pred drugostepenim prekrajnim sudom sastavlja se poseban zapisnik.Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je doneta.Zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu unesena u sam zapisnik.Zapisnik o veanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik.Glava XV ROKOVI I VRAANjE U PREANjE STANjERokovilan 136.Rokovi predvieni ovim zakonom ne mogu se produiti, osim kad je to zakonom izriito dozvoljeno.Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi.Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je upueno.Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili maloletnikog zatvora moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadlean da je primi.Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka, a stigne nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.Raunanje rokovalan 137.Rokovi se raunaju na asove, dane, mesece i godine.as ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni as, odnosno dan. U jedan dan rauna se 24 asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu.Rokovi odreeni po mesecima, odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca.Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana.Rok za vraanje u preanje stanjelan 138.Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavljivanje albe na odluku, sud, koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje radi izjavljivanja albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu.Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje stanje.Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se prekrajnom sudu koji je doneo prvostepenu odluku.Molba za vraanje u preanje stanje ne zadrava izvrenje odluke, ali sud kojem je predata molba moe, prema okolnostima, odluiti da se sa izvrenjem zastane do donoenja odluke po molbi.Odluivanje o vraanju u preanje stanjelan 139.O vraanju u preanje stanje odluuje prvostepeni prekrajni sud.Kad sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje drugostepenom prekrajnom sudu.Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba.Sud iz stava 1. ovog lana albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na reavanje drugostepenom prekrajnom sudu.Ako drugostepeni prekrajni sud dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, istom presudom e odluiti o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.Glava XVI TROKOVI PREKRAJNOG POSTUPKAta obuhvataju trokovilan 140.Trokovi prekrajnog postupka su izdaci uinjeni povodom prekrajnog postupka od njegovog pokretanja do zavretka.Trokovi prekrajnog postupka su:1) trokovi za svedoke i vetake;2) trokovi uviaja;3) trokovi prevoza okrivljenog;4) izdaci za dovoenje okrivljenog;5) prevozni i putni trokovi slubenih lica;6) nuni izdaci oteenog kao podnosioca zahteva, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika;7) nagrada i nuni izdaci branioca;8) trokovi prevoenja i tumaenja;9) paualni iznos;10) trokovi izvrenja.Obaveza plaanja trokovalan 141.Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je oglaeno odgovornim za prekraj.Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen ili je okrivljeni osloboen odgovornosti snosi sud.Izuzetno od stava 2. ovog lana, ako je prekrajni postupak obustavljen zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva ili je okrivljeni osloboen odgovornosti usled neosnovanog zahteva, trokove postupka snosi oteeni.Izuzetno od stava 2. ovog lana sud nee snositi trokove prekrajnog postupka ukoliko je postupak obustavljen usled voenja krivinog postupka za krivino delo koje obuhvata obeleja prekraja u kome je okrivljeni oglaen krivim.Zahtev za naknadu nagrade i nunih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana kada mu je dostavljena pravnosnana odluka.Ako je okrivljeni osloboen u krivinom postupku povodom koga je dolo do obustave prekrajnog postupka rok iz stava 5. ovog lana tee od pravnosnanosti oslobaajue presude u krivinom postupku.Odluka o trokovimalan 142.U odluci o trokovima e se navesti ko snosi trokove prekrajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati.Ako za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e se odluiti kada se ti podaci pribave.Kad u presudi ili reenju nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba.Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti krai od 15 ni dui od 30 dana od dana pravnosnanosti odluke.Solidarni trokovilan 143.Lice protiv kojeg je voen jedinstveni prekrajni postupak za vie prekraja nee snositi trokove za prekraj za koji je prekrajni postupak obustavljen ili je osloboen odgovornosti, ako je mogue te trokove izdvojiti iz ukupnih trokova.U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno odgovornima, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odluie da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno.Trokovi otkrivanja uiniocalan 144.Kad je posebnim propisom odreeno da e trokove nastale povodom otkrivanja prekraja snositi uinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezae se okrivljeni da plati te trokove.Razlog za oslobaanje od dunosti naknade trokovalan 145.U odluci kojom se odluuje o trokovima sud moe osloboditi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava.Trokovi prevoenja i tumaenjalan 146.Trokovi prevoenja i tumaenja koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, odnosno tumaenja gluvima, slepima i nemima, padaju na teret suda koji vodi postupak.Naknadna naplata trokovalan 147.Trokovi prekrajnog postupka iz lana 140. stav 2. ta. 1) i 2) ovog zakona isplauju se unapred iz sredstava prekrajnog suda koji vodi prekrajni postupak, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakona.Shodna primena propisa o naknadi trokova u krivinom postupkulan 148.Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi trokovi u krivinom postupku shodno e se primenjivati u prekrajnom postupku.Glava XVII IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEVRaspravljanje o imovinskopravnom zahtevulan 149.O imovinskopravnom zahtevu odluuje sud.Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po pravilu, u prekrajnom postupku osim ako se time znaajnije ne odugovlai postupak.Imovinskopravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari.Lica ovlaena na podnoenje zahtevalan 150.Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u prekrajnom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donoenja prvostepene presude.Lice ovlaeno na podnoenje imovinskopravnog zahteva duno je da svoj zahtev opredeli po osnovu i visini kao i da podnese dokaze.Odluivanje o zahtevulan 151.Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se imovinskopravni zahtev u celini ili delimino usvoji, sud e uputiti oteenog ili drugo ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev, odnosno viak tog zahteva moe da ostvaruje u parnici.Ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je prekrajni postupak obustavljen, ili je okrivljeni osloboen odgovornosti, oteeni ili drugo ovlaeno lice e se uputiti da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.Ako je oteena imovina u javnoj svojini, o odluci iz st. 1. i 2. ovog lana obavetava se nadleni javni pravobranilac.Protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu, oteeni ili drugo ovlaeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo albe.Rok za naknadu tetelan 152.Ako sud delimino ili u celini usvoji imovinskopravni zahtev u presudi e se odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu, odnosno da vrati stvar.Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od 15 dana od dana pravnosnanosti presude.Glava XVIII DONOENjE I SAOPTAVANjE ODLUKAVrste odlukalan 153.U prekrajnom postupku sud donosi odluke u obliku: presude, reenja i naredbe.Saoptavanje odlukalan 154.Odluke se saoptavaju, po pravilu, odmah nakon donoenja.Odluke se saoptavaju usmenim objavljivanjem prisutnim strankama, oteenom i drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.Kad je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saoptena, potvrdie to svojim potpisom.Na zahtev zainteresovanog lica izdae se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saoptena.Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke pouie se o pravu na albu i o roku za albu.Pismeni otpravak odluke u sluaju iz stava 4. ovog lana izradie se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se odreuje izvrenje presude pre pravnosnanosti.Postupak odluivanja drugostepenog sudalan 155.Odluke drugostepenog prekrajnog suda donose se veanjem i glasanjem nakon usmenog izlaganja sudije izvestioca o stanju stvari. Odluka je doneta kad je za nju glasala veina lanova vea.Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na vie razliitih miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina.lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini nije duan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.Veanje i glasanje vri se u nejavnoj sednici.U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.Glava XIX DOSTAVLjANjE PISMENA I RAZMATRANjE SPISADostavljanje pismenalan 156.Pismena se dostavljaju preko pote, druge slube ovlaene za dostavu, slubenog lica suda ili drugog organa, odnosno neposredno u prostorijama suda.Dostavljanje moe da se vri i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima ako za to postoje uslovi.Dostavljanje se vri svakog dana na radnom mestu ili u poslovnoj prostoriji u radno vreme, ili u stanu od 7 do 22 sata ili u sudu kada se lice kome dostavljanje treba da se izvri tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove.Dostavljanje moe da se izvri i u drugo vreme i na drugom mestu na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev lica kome se dostavljanje vri, duan da pokae.Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno saoptiti licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleen u zapisniku o pretresu, ime se smatra da je izvrena dostava.Obavezno lino dostavljanjelan 157.Poziv radi sasluanja okrivljenog, odnosno davanja pisane odbrane ili za sasluanje svedoka, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se lino, osim kada je ovim zakonom drugaije propisano.Na isti nain dostavljaju se i odluke oteenom, za koje od dana dostavljanja tee rok za albu.Dostavljanje na adresu stanalan 158.Pismeno za koje je u ovom zakonu odreeno da se lino dostavlja, predaje se neposredno licu kome je upueno na adresu na kojoj je prijavljeno ili koju je saoptilo nadlenom organu prilikom otkrivanja prekraja.Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e pismeno predati nekome od njegovih punoletnih lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi i time se smatra da je dostavljanje izvreno.Ako lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem, kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvreno.Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ili punoletni lan njegovog domainstva ne zateknu u stanu pismeno e se predati punoletnim licima koja se zateknu u stanu ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvreno.Dostavljanje na radnom mestulan 159.Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima lino dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti predajom pismena licu ovlaenom za prijem pote ili bilo kom drugom licu koje je zaposleno kod istog poslodavca na istom mestu, a koja su duna da prime pismeno i time se smatra da je dostavljanje izvreno.Ako lice kome pismeno treba dostaviti lino odbije da primi pismeno ili to uini lice iz stava 1. ovog lana, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti na radnom mestu i time se smatra da je dostavljanje izvreno.Dostavljanje odsutnom liculan 160.Ako se na adresi gde se dostavljanje ima izvriti niko ne zatekne, ostavie se u potanskom sandu