ZAKON

O RADNIM ODNOSIMA

("Sl. glasnik RS", br. 45/91, 18/92, 22/93 - odluka SUS-a, 53/93, 67/93, 34/94, 48/94, 49/95, 53/95, 24/96, 26/96 - ispr. i 39/96)

 

Deo prviOSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim zakonom uređuju se radni odnosi u preduzeću i drugoj organizaciji koja obavlja privrednu delatnost, udruženju, banci, organizaciji za osiguranje, zadruzi, ustanovi i drugoj organizaciji koja obavlja delatnost javnih službi i kod drugih domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica (u daljem tekstu: preduzeće).

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na radne odnose zaposlenih u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 2

Radnim odnosima, u smislu ovog zakona, smatra se dobrovoljni odnos između zaposlenog (u daljem tekstu: radnik) i preduzeća, radi obavljanja određenih poslova, ostvarivanja prava na odgovarajuću zaradu i drugih prava, obaveza i odgovornosti, koja se stiču na radu i po osnovu rada.

Radni odnos uređuje se zakonom i kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom.

Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno vreme ili na vreme čije je trajanje unapred određeno (u daljem tekstu: radni odnos na određeno vreme).

Član 3

O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornosti radnika u preduzeću odlučuje direktor ili drugi njemu odgovarajući poslovodni organ, privatni poslodavac (u daljem tekstu: poslovodni organ) ili drugi organ određen zakonom, statutom, odnosno kolektivnim ugovorom.

Član 4

Radnici imaju pravo da organizuju sindikat koji štiti prava i interese radnika utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.

Sindikalne organizacije upisuju se u registar sindikalnih organizacija koji vodi ministarstvo nadležno za poslove rada.

Ministar rada propisuje način upisa u registar sindikalnih organizacija.

Preduzeće je dužno da omogući sindikatu da štiti prava i interese radnika utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom.

Sindikalni predstavnik ne može biti pozvan na odgovornost, niti doveden u nepovoljan položaj ako vrši sindikalne aktivnosti koje se odnose na zaštitu prava i interesa radnika iz rada i po osnovu rada utvrđenih zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.

Deo drugiPRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI RADNIKA

 I ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 5

Radni odnos može da zasnuje lice koje je navršilo 15 godina života, ima opštu zdravstvenu sposobnost i ispunjava posebne uslove za rad na određenom radnom mestu.

Opštim aktom, odnosno zakonom utvrđuje se stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, potrebna znanja i sposobnosti i drugi posebni uslovi za rad na određenom radnom mestu.

Član 6

Invalidno lice koje je osposobljeno za vršenje određenih poslova smatra se da ima zdravstvenu sposobnost za vršenje tih poslova.

Invalidna lica zapošljavaju se na način utvrđen zakonom.

Strani državljani i lice bez državljanstva mogu zasnovati radni odnos pod uslovima utvrđenim zakonom.

2. Način zasnivanja radnog odnosa

Član 7

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa radnikom donosi nadležni organ u preduzeću.

Preduzeće i trgovinska radnja su dužni da imaju najmanje dva radnika u radnom odnosu.

Slobodno radno mesto i uslove za rad na određenom radnom mestu preduzeće prijavljuje organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja (u daljem tekstu: organizacija za zapošljavanje).

Organizacija za zapošljavanje je dužna da, najdocnije u roku od pet dana od dana prijema prijave, slobodno radno mesto javno oglasi u sredstvima javnog informisanja i na oglasnoj tabli (u daljem tekstu: oglas). Za radna mesta za koja se zahteva stručna sprema niža od trećeg stepena, oglas može da se objavi samo na oglasnoj tabli organizacije za zapošljavanje.

Oglas iz stava 2. ovog člana naročito sadrži uslove za zasnivanje radnog odnosa i rok u kome se podnose prijave, koji ne može biti kraći od osam dana od dana objavljivanja oglasa.

Prijavu na oglas, u smislu st. 3. i 4. ovog člana, kandidati podnose preduzeću ili organizaciji za zapošljavanje, ako je preduzeće za to ovlasti.

Nadležni organ u preduzeću dužan je da o podnesenim prijavama na oglas, u smislu stava 5. ovog člana, odlučuje u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.

Član 8

Odluku o izboru između prijavljenih kandidata, po postupku utvrđenom kolektivnim ugovorom, donosi poslovodni organ, odnosno drugi nadležni organ utvrđen kolektivnim ugovorom.

Odluku o izboru kandidata za radno mesto sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima donosi poslovodni organ.

Odluka iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se kandidatima u roku od osam dana od dana donošenja.

Član 9

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju nadležni organ u preduzeću i radnik po konačnosti odluke o izboru, a pre stupanja radnika na rad.

Ugovor o radu može da se zaključi i pre konačnosti odluke o izboru, u slučaju zasnivanja radnog odnosa u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 9. ovog zakona.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

Radnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa od dana stupanja na rad.

Ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku i naročito sadrži: podatke o preduzeću i radniku, naziv radnog mesta i dan stupanja radnika na rad, odredbe o trajanju radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme), zaradi i drugim primanjima, radnom vremenu, odmorima i odsustvovanju sa rada, disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, raskidu ugovora i drugim pravima i obavezama radnika i preduzeća, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Bliže elemente ugovora o radu propisuje ministar rada.

Član 9a

Direktor i organ koji ga imenuje, odnosno postavlja, zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti (zarada direktora, odgovornost za obavljanje funkcije direktora, slučajevi, odnosno uslovi za razrešenje i dr.).

3. Radni odnos na određeno vreme

Član 10

Radni odnos može da se zasnuje na određeno vreme:

1. za rad na izradi određenog projekta, najduže do završetka projekta;

1a za rad u muzičkim, muzičko-scenskim i pozorišnim ustanovama, najduže četiri godine;

2. kad se privremeno poveća obim rada, ali ne duže od šest meseci;

3. kad treba zameniti privremeno odsutnog radnika;

4. radi obavljanja specijalizacije zdravstvenog radnika u zdravstvenoj ustanovi do završetka specijalizacije utvrđene programom na osnovu zakona.

Radniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog radnika.

Radnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme zasniva radni odnos na neodređeno vreme, ako radniku koga je zamenjivao prestane radni odnos ili kada privremeno povećani obim rada postane trajan.

Privremeno povećani obim rada, u smislu stava 3. ovog člana, smatra se trajnim ako radnik poslove za koje je primljen na određeno vreme obavlja neprekidno duže od šest meseci.

Radnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i radnik koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

4. Radni odnos bez javnog oglašavanja

Član 11

Radni odnos može da se zasnuje bez javnog oglašavanja:

1. sa radnikom koga je preduzeće stipendiralo ili kreditiralo, za vreme školovanja;

2. sa radnikom koji je stručno osposobljen, prekvalifikovan ili dokvalifikovan za rad na određenom radnom mestu, na osnovu sporazuma između preduzeća i organizacije za zapošljavanje;

3. sa radnikom koji ulaže sredstva u preduzeće, u skladu sa kolektivnim ugovorom;

4. na osnovu sporazuma o preuzimanju, uz saglasnost radnika, u skladu sa kolektivnim ugovorom;

5. na određeno vreme kad se, u skladu sa zakonom, može zasnovati radni odnos sa novim radnikom za vreme štrajka;

6. na određeno vreme za vršenje sezonskih poslova, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, ali ne duže od devet meseci;

7. sa radnikom koji se u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju smatra invalidom, a koji je u preduzeću u kome zasniva radni odnos stručno osposobljen za rad na određenom radnom mestu, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje;

8. sa radnikom - invalidom u smislu propisa o boračko-invalidskoj zaštiti, čija je invalidnost nastupila posle 17. avgusta 1990. godine;

9. ako zbog hitnosti posla nije moguće sprovesti postupak javnog oglašavanja, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, ali ne duže od 90 radnih dana;

10. sa licem koje je osnivač, odnosno suosnivač preduzeća - u preduzeću čiji je to lice osnivač, odnosno suosnivač.

Organizacija za zapošljavanje, u saradnji sa odgovarajućim preduzećem, stara se o stručnom osposobljavanju i zapošljavanju radnika iz stava 1. tačka 8. ovog člana za rad na određenom radnom mestu i za to obezbeđuje sredstva.

Član 12

Ako se na oglas ne prijave kandidati ili se prijave kandidati koji ne ispunjavaju uslove za rad na određenom radnom mestu, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, može da se zasnuje radni odnos sa radnikom koji ne ispunjava sve uslove, najduže do šest meseci, a za nastavnike u vaspitno-obrazovnoj ustanovi - najduže godinu dana.

5. Dopunski rad

Član 13

Radnik koji ostvaruje puno radno vreme u jednom ili više preduzeća može, uz saglasnost preduzeća, da radi još u jednom preduzeću - najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Radnik može da radi u drugom preduzeću do jedne trećine punog radnog vremena ako se na prethodno raspisani oglas, u smislu člana 7. ovog zakona, ne javi radnik koji ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

Preduzeće je dužno da radno mesto na kome radnik radi do jedne trećine punog radnog vremena, najdocnije svakih 12 meseci, oglašava dok se ne javi radnik koji ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

Radnik stupa na rad na osnovu ugovora o dopunskom radu koji zaključuje sa nadležnim organom u preduzeću.

Radnik koji radi do jedne trećine, u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na zaradu i druga prava, obaveze i odgovornosti, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom i osiguranje za slučaj nesreće na poslu i povrede na radu.

6. Prethodno proveravanje radnih sposobnosti

Član 14

Pre donošenja odluke o izboru kandidata za radna mesta za koja je to kao poseban uslov predviđeno opštim aktom iz člana 5. ovog zakona, vrši se prethodna provera radnih sposobnosti radnika, osim za pripravnike.

Prethodnu proveru radnih sposobnosti radnika vrši posebna komisija sastavljena od radnika koji imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao radnik čije se sposobnosti proveravaju.

Smatra se da radnik ne ispunjava uslove za rad na određenom radnom mestu ako pri prethodnom proveravanju njegovih radnih sposobnosti ne pokaže zadovoljavajuće rezultate.

7. Probni rad

Član 15

Opštim aktom iz člana 5. ovog zakona, može da se utvrdi da radnik, određeno vreme provede na probnom radu radi provere njegovih radnih sposobnosti (probni rad), ali ne duže od šest meseci.

Probni rad je poseban uslov rada.

Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.

8. Pripravnici

Član 16

Pripravnikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice sa visokom, višom ili srednjom stručnom spremom, koje zasniva radni odnos radi osposobljavanja za samostalan rad u stepenu stručne spreme koju ima i polaganja stručnog ispita.

Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme pod uslovima i na način utvrđen u čl. 7. do 9. ovog zakona.

Opštim aktom iz člana 5. ovog zakona utvrđuju se radna mesta na kojima radnik zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika i dužina trajanja pripravničkog staža koji ne može da bude duži od godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Preduzeće određuje način osposobljavanja pripravnika, način i vreme polaganja stručnog ispita i sastav komisije za polaganje stručnog ispita.

Članovi komisije za polaganje stručnog ispita pripravnika moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao pripravnik, a najmanje jedan član komisije mora da bude iste struke.

9. Volonterski rad

Član 17

Preduzeće može da primi pripravnika na stručno osposobljavanje, bez zasnivanja radnog odnosa (volonterski rad), na način utvrđen u čl. 7. i 8. ovog zakona.

Na volonterski rad u smislu stava 1. ovog člana, preduzeće može da primi i nezaposleno lice, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, za vreme utvrđeno programom usavršavanja.

Prava, obaveze i odgovornosti pripravnika, odnosno nezaposlenog lica iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju se ugovorom o volonterskom radu.

Pripravnik i nezaposleno lice za vreme volonterskog rada imaju pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja.

II RASPOREĐIVANJE RADNIKA

Član 18

Radnik se raspoređuje na radno mesto radi čijeg je vršenja zasnovao radni odnos.

Radnik može u toku rada da bude raspoređen na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnosti, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada.

Član 19

Radnik može privremeno da bude raspoređen na rad na drugo radno mesto za koje se traži niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja u izuzetnim okolnostima, a naročito u slučaju: više sile (požar, zemljotres, poplava i slično) koja je nastala ili neposredno predstoji; iznenadnog kvarenja sirovina, kvara na sredstvima rada, materijalu i sl; prekida rada na radnom mestu na kome radnik obavlja rad; zamene iznenadno odsutnog radnika i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Radnik je dužan da radi na radnom mestu, u smislu stava 1. ovog člana, dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene iznenada odsutnog radnika - najduže 30 radnih dana.

Član 20

Radnik može da se rasporedi na rad iz jednog u drugo mesto u istom preduzeću, bez njegovog pristanka, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 21

Radnik može za deo radnog vremena u okviru 40-časovne radne nedelje ili puno radno vreme da bude, uz njegovu saglasnost, upućen na rad na određeno vreme u drugo preduzeće na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, na osnovu sporazuma nadležnih organa.

Radnik može da bude upućen u smislu stava 1. ovog člana i bez njegove saglasnosti, najduže do tri meseca, a za rad nastavnika u vaspitno-obrazovnoj ustanovi - do kraja školske godine.

Radnik koji je upućen na rad u smislu st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada u preduzeću iz koga je upućen na rad.

Radnik koji je upućen u drugo preduzeće, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ima pravo da se vrati u isto preduzeće na radno mesto na kome je bio raspoređen pre upućivanja ili koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanju i sposobnosti.

III PRAVA RADNIKA ZA ČIJIM JE RADOM PRESTALA POTREBA

Član 22

Nadležni organ u preduzeću može da utvrdi da je za radom radnika prestala potreba u skladu sa programom tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u preduzeću i kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom.

Program iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju organizacije sindikata i sadrži broj i strukturu radnika, predlog mera, odnosno aktivnosti koje će se preduzeti u cilju rešavanja položaja i prava radnika za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Odluka da je za radom radnika prestala potreba dostavlja se organizaciji za zapošljavanje, u roku od pet dana od dana donošenja.

Član 23

Preduzeće može radnika, dok mu se ne obezbedi jedno od prava utvrđenih ovim zakonom, da angažuju na obavljanju poslova i radnih zadataka koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, odnosno radnoj sposobnosti.

Radnik koji nije angažovan u smislu stava 1. ovog člana može da bude upućen na rad na određeno vreme u drugo preduzeće, na osnovu sporazuma nadležnih organa.

Za vreme radnog angažovanja u smislu st. 1. i 2. ovog člana radnik ima pravo na zaradu u preduzeću u kome je radno angažovan, u skladu sa kolektivnim ugovorom. U slučaju iz stava 2. ovog člana zaradu isplaćuje preduzeće u kome je radnik u radnom odnosu, sa pravom regresa od preduzeća u koje je radnik upućen na rad.

Radnik koji nije angažovan u smislu st. 1. i 2. ovog člana, dok mu se ne obezbedi jedno od prava utvrđenih ovim zakonom, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarivao na radnom mestu na kome je bio raspoređen.

Član 24

Radniku za čijim je radom prestala potreba obezbeđuje se jedno od sledećih prava:

1. zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, odnosno radnoj sposobnosti;

2. stručno osposobljavanje, dokvalifikacija ili prekvalifikacija za rad u istom preduzeću ili zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću;

3. dokup penzijskog staža radi ostvarivanja prava na penziju (u daljem tekstu: dokup staža);

4. jednokratna novčana naknada (u daljem tekstu: otpremnina); i

5. druga prava, u skladu sa zakonom.

Član 25

Preduzeće je dužno da, u saradnji sa organizacijom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti da se radniku obezbedi zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme u drugom preduzeću na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, odnosno radnoj sposobnosti.

Radnik zasniva radni odnos, u smislu stava 1. ovog člana bez javnog oglašavanja, na osnovu sporazuma o preuzimanju koji zaključuju nadležni organi preduzeća.

Član 26

Radi raspoređivanja u istom preduzeću ili zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme u drugom preduzeću, preduzeće može, u saradnji sa organizacijom za zapošljavanje, radniku mlađem od 50 godina života (muškarac), odnosno 45 godina života (žena) obezbediti stručno osposobljavanje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju.

Radnik koji je stručno osposobljen, dokvalifikovan ili prekvalifikovan, u smislu stava 1. ovog člana, raspoređuje se u istom preduzeću ili zasniva radni odnos u drugom preduzeću na način utvrđen u članu 25. stav 2. ovog zakona.

Za vreme stručnog osposobljavanja, dokvalifikacije ili prekvalifikacije radnik ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarivao na radnom mestu na kojem je bio raspoređen.

Član 27

Radniku kome nedostaje do pet godina penzijskog staža preduzeće može da dokupi staž radi ostvarivanja prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Član 28

Radnik ima pravo na otpremninu, ako se sa nadležnim organom u preduzeću sporazume da mu se isplati otpremnina u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom, koja ne može biti veća od 36 prosečnih mesečnih zarada koje je ostvario u tromesečju pre ostvarivanja prava na otpremninu.

Radnik ima pravo na otpremninu, u smislu stava 1. ovog člana, pod uslovom da ta sredstva upotrebi za ostvarivanje prava na rad:

1. osnivanjem privatnog preduzeća, radnje, poljoprivrednog gazdinstva i dr;

2. ulaganjem u drugo preduzeće, odnosno organizaciju.

Radnik ostvaruje pravo na otpremninu u smislu stava 1. ovog člana, danom utvrđenim u sporazumu o isplati otpremnine.

Član 29

Radniku kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava iz člana 24. tač. 1-4. ovog zakona može da prestane radni odnos, ako mu se obezbedi pravo na novčanu naknadu u visini utvrđenoj propisima o zapošljavanju i pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje - danom pravnosnažnosti rešenja organizacije za zapošljavanje o utvrđivanju tih prava.

Prava iz stava 1. ovog člana radnik ostvaruje do novog zaposlenja, odnosno ostvarivanja prava na penziju, a najduže dve godine, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana organizacija za zapošljavanje je dužna da utvrdi da li je preduzeće moglo da obezbedi radniku jedno od prava utvrđenih u članu 24. tač. 1-4. ovog zakona.

Radnik, po isteku roka iz stava 2. ovog člana ima pravo na novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Radniku - invalidu za čijim je radom prestala potreba ne može prestati radni odnos, dok ne ostvari pravo na penziju ili jedno od prava iz člana 24. tač. 1-4. ovog zakona uz njegovu saglasnost.

Član 29a

Nadležni organ u preduzeću može radnika za čijim je radom privremeno prestala potreba, u skladu sa kriterijumima utvrđenim kolektivnim ugovorom, da uputi na plaćeno odsustvo.

Radnik koji je upućen na plaćeno odsustvo u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na efektivnom radu u kalendarskoj godini.

Za vreme plaćenog odsustva radnik ima pravo na neto naknadu zarade u visini 60% od neto zarade koju bi ostvario na radnom mestu kao da radi, s tim što tako utvrđena naknada zarade ne može da bude niža od garantovane neto zarade.

Isplatu naknade zarade iz stava 3. ovog člana obezbeđuje preduzeće.

Član 29b

Ako preduzeće nije u mogućnosti da isplati naknadu zarade iz člana 29a stav 3. ovog zakona, naknada zarade može se isplatiti iz fonda sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada (u daljem tekstu: Fond), u visini od 80% od garantovane neto zarade, u skladu sa kriterijumima Fonda.

IV RADNO VREME

1. Puno radno vreme

Član 30

Radno vreme radnika iznosi 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).

Radno vreme između 22 i šest časova narednog dana smatra se radom noću.

Radno vreme noću je poseban uslov rada prilikom utvrđivanja prava radnika.

Član 31

Radnik koji radi na radnom mestu za koje je predviđeno radno vreme kraće od punog radnog vremena može da zasnuje radni odnos u više preduzeća, na osnovu sporazuma nadležnih organa tih preduzeća, i da na taj način radi puno radno vreme.

Radnik koji zasnuje radni odnos u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti u svakom preduzeću.

2. Nepuno radno vreme

Član 32

Opštim aktom iz člana 5. ovog zakona može da se utvrdi kraće radno vreme od punog radnog vremena (nepuno radno vreme) za rad na određenom radnom mestu kada je to potrebno zbog organizacije i karaktera rada preduzeća.

3. Skraćeno radno vreme

Član 33

Radniku koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima rada) skraćuje se radno vreme (skraćeno radno vreme), srazmerno štetnom dejstvu uslova rada, a zavisno od organizacije i tehnologije rada.

Radna mesta sa posebnim uslovima rada utvrđuju se opštim aktom iz člana 5. ovog zakona, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Preduzeće koje obavlja privrednu delatnost, odnosno preduzeće u kome se rad obavlja u tri, odnosno četiri smene ili noću može, pod uslovima utvrđenim kolektivnim ugovorom, da utvrdi radno vreme kraće od punog radnog vremena, ali ne kraće od 36 časova u radnoj nedelji.

Skraćeno radno vreme u smislu st. 1. i 3. ovog člana, u pogledu ostvarivanja prava radnika, smatra se punim radnim vremenom.

4. Rad duži od punog radnog vremena

Član 34

Radnik je dužan da radi duže od punog radnog vremena kad preduzeće zadesi nesreća ili mu neposredno predstoji u slučaju:

1. elementarne nepogode (zemljotres, poplava, odron zemljišta, suša, erupcija prirodnih gasova i tečnosti, provala oblaka, snežna lavina i sl.);

2. požara, eksplozije, jonizujućeg zračenja i većih iznenadnih kvarova na objektima, uređajima, instalacijama i postrojenjima u delatnostima koje su nezamenljiv uslov života i rada građana i rada drugih preduzeća;

3. epidemija ili zaraza koje dovode u opasnost živote ili zdravlje ljudi ili u većem obimu ugrožavaju stočni ili biljni fond i druga materijalna sredstva;

4. zagađivanja vode, namirnica i drugih predmeta za ljudsku i stočnu ishranu u većem obimu;

5. saobraćajnog ili drugog udesa kojim su ugroženi životi ili zdravlje ljudi ili materijalna sredstva većeg obima;

6. potrebe da se bez odlaganja pruži hitna medicinska pomoć ili druga neodložna medicinska usluga;

7. potrebe da se bez odlaganja izvrši određeni posao koji se, po propisima ili po naređenju državnog organa, mora izvršiti u određenom roku;

8. potrebe da se izvrši neodložna veterinarska intervencija; i

9. posebne tehnološko-poslovne situacije.

Rad duži od punog radnog vremena može se uvesti i radi ukazivanja pomoći drugom preduzeću koje je zadesila ili mu neposredno predstoji nesreća u slučajevima iz stava 1. ovog člana.

Rad duži od punog radnog vremena u smislu st. 1. i 2. ovog člana može da traje dok traju okolnosti zbog kojih je uveden.

Rad duži od punog radnog vremena može da se uvede i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Član 35

Zdravstvena ustanova može, radi obezbeđivanja neprekidne vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, da uvede dežurstvo kao rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 36

Rad duži od punog radnog vremena u smislu člana 34. stav 4. i člana 35. ovog zakona ne može da traje duže od 16 časova u radnoj nedelji po radniku.

5. Raspored i preraspodela radnog vremena

Član 37

Raspored, početak i završetak radnog vremena utvrđuje se u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Skupština opštine može, a u slučajevima utvrđenim zakonom, dužna je da utvrdi raspored, početak i završetak radnog vremena u određenim delatnostima i na određenim poslovima.

Radno vreme u preduzeću u određenom periodu može da traje duže, a u određenom kraće od 40 časova u radnoj nedelji, ako to zahteva potreba procesa i organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i sl., s tim da ukupno radno vreme radnika u proseku ne bude duže od 40 časova u radnoj nedelji u toku godine.

Za radnike koji rade u smislu stava 3. ovog člana, može se utvrditi korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, u periodu koji ne može biti duži od 30 dana.

Radnik kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena, u smislu stava 3. ovog člana, ima pravo da mu se ti časovi rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

V ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku rada, dnevni i nedeljni odmor

Član 38

Radnik koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Vreme odmora iz stava 1. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Radnik ima pravo na dnevni odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.

Za vreme rada na sezonskim poslovima radnik ima pravo na odmor iz stava 4. ovog člana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno, a radnik mlađi od 18 godina, u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.

Radnik ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan slobodan dan u toku naredne nedelje.

Pravo na odmor, u smislu stava 1. ovog člana, ima i radnik koji radi najmanje sa polovinom punog radnog vremena.

2. Godišnji odmor

Član 39

Radnik ima pravo, u skladu sa kriterijumima utvrđenim kolektivnim ugovorom, na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 30 radnih dana za godinu dana rada.

Ako u kalendarskoj godini nema godinu dana rada, a u radnom odnosu je najmanje mesec dana, radnik ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako radnik koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 12 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Radnik koji zbog odsustvovanja sa rada, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, nije mogao da iskoristi godišnji odmor u toku kalendarske godine, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Član 40

Radniku sa preko 30 godina penzijskog staža ili preko 55 godina života i radnici sa preko 25 godina penzijskog staža ili sa preko 50 godina života, kao i radniku mlađem od 18 godina života, godišnji odmor na osnovu kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom za ostale radnike uvećava se za šest radnih dana, s tim da ukupno trajanje tako utvrđenog godišnjeg odmora ne može biti duže od 36 radnih dana.

Radniku koji radi skraćeno radno vreme u smislu člana 33. stav 1. ovog zakona može se, u skladu sa kolektivnim ugovorom odobriti korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 45 radnih dana.

Član 41

Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama koristi se za vreme letnjeg školskog raspusta i može trajati najduže onoliko koliko i letnji školski raspust.

Kad je određeno da se nastavnik vaspitno-obrazovne ustanove može za vreme letnjeg školskog raspusta pozivati na kurseve za stručno usavršavanje ili radi vršenja drugih dužnosti u vezi sa pripremama za početak školske godine, kao i radi vršenja nastavno-vaspitnih aktivnosti koje vaspitno-obrazovna ustanova organizuje za vreme ovog raspusta, dužina godišnjeg odmora nastavnika određuje se u skladu sa zakonom.

Član 42

Radniku se ne može uskratiti pravo na odmor u toku rada, dnevni odmor i nedeljni odmor.

Radnik se ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

3. Odsustvovanje sa rada

Član 43

Radnik ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do sedam radnih dana u slučaju: stupanja u brak, selidbe, porođaja člana uže porodice, polaganja stručnog ispita i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Pored odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana, radnik ima pravo da odsustvuje sa rada još do sedam radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice.

Kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde i slučajevi kada radnik ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana.

Član 44

Radnik ima pravo na neplaćeno odsustvo, za vreme i u slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana radniku miruju prava i obaveze, ako zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana, radnik ima pravo na zdravstveno osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje plaća preduzeće.

Član 45

Radniku miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane preduzeća ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, na stručno usavršavanje ili obrazovanje uz saglasnost preduzeća;

3. izbora, odnosno postavljenja na funkciju u državnom organu ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi u preduzeću;

4. izdržavanja kazne zatvora u trajanju do šest meseci.

Radnik kome miruju prava i obaveze u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 30 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, odnosno povratka sa izdržavanja kazne zatvora vrati na rad u preduzeće na isto ili drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja, znanja i sposobnosti.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug radnika koji je upućen na rad u inostranstvo u smislu stava 1. tačka 2. ovog člana, osim radnika koji su upućeni na stručno usavršavanje ili obrazovanje.

VI ZARADE I NAKNADE

1. Zarade

Član 46

Radnik ima pravo na odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zarada, u smislu stava 1. ovog člana, jeste zarada koju radnik ostvari na osnovu cene rada radnog mesta na koje je radnik raspoređen, radnog učinka i vremena provedenog na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Pri utvrđivanju cene rada iz stava 2. ovog člana, polazi se od cene rada za najjednostavniji rad, složenosti poslova, odgovornosti, stručne spreme i uslova rada.

Ugovorom o radu, odnosno drugim odgovarajućim aktom, radniku se određuje cena rada i drugi elementi za određivanje visine zarade, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Cena rada, određena u smislu stava 4. ovog člana, ne može biti niža od cene rada radnog mesta na koje je radnik raspoređen, utvrđene kolektivnim ugovorom.

Cena rada za najjednostavniji rad iz stava 3. ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, u iznosu većem od garantovane neto zarade.

Pored zarade, radnik ima pravo na dodatak, naknadu i ostala primanja, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 46a

Preduzeće je dužno da radniku isplati odgovarajuću zaradu, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.

Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim kolektivnim ugovorom, a najmanje jedanput mesečno.

Kad preduzeće, usled poremećaja u poslovanju, nije u mogućnosti da obezbedi sredstva za isplatu zarada radnicima u skladu sa kolektivnim ugovorom, ili na nivou višem od sredstava potrebnih za isplatu garantovane neto zarade, dužno je da radniku isplati garantovanu neto zaradu radi obezbeđenja njegove materijalne i socijalne sigurnosti.

Odluku o isplati garantovane neto zarade, u smislu stava 3. ovog člana, donosi organ upravljanja u preduzeću, na predlog direktora, odnosno poslodavca, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Ako u preduzeću nije obrazovan organ upravljanja, odluku iz stava 4. ovog člana donosi direktor, odnosno poslodavac, po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.

Direktor, odnosno poslodavac, dužan je da uz predlog odluke priloži obrazloženje o poremećajima u poslovanju koji bitno utiču da preduzeće nije u mogućnosti da obezbedi isplatu odgovarajuće zarade u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Iznos garantovane neto zarade utvrđuje Vlada Republike Srbije, po prethodno pribavljenom mišljenju Veća Saveza sindikata Srbije i Privredne komore Srbije.

Nalozi za isplatu garantovane zarade izvršavaju se pre ostalih dospelih obaveza.

Član 46b

Garantovana neto zarada pripada radniku za rad u punom radnom vremenu, odnosno u vremenu koje se izjednačuje sa punim radnim vremenom, a srazmeran deo za rad u nepunom radnom vremenu, kao i za ostvareni radni učinak po osnovu normativa, standarda i drugih kriterijuma u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 46v

Preduzeće je dužno da u slučaju isplate garantovane neto zarade organizaciji nadležnoj za poslove platnog prometa dostavi obračun o isplati garantovane neto zarade, na obrascu čiju sadržinu propisuje ministar rada.

2. Naknada zarade

Član 47

Radniku pripada pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom za dane praznika u kojima ne radi, za vreme godišnjeg odmora, stručnog osposobljavanja i usavršavanja na koje je upućen, vojne vežbe, odazivanja na poziv vojnih i drugih organa do kojeg je došlo bez krivice radnika, plaćenog odsustva i u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Naknada zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa do kojeg je došlo bez krivice radnika isplaćuje se na teret organa na čiji se poziv radnik odaziva i to u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom, ako zakonom nije drukčije određeno.

VII ZAŠTITA RADNIKA

1. Opšta zaštita

Član 48

Preduzeće je dužno da radniku obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 49

Radnik ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Radnik sa zdravstvenim smetnjama ne može da bude raspoređen na radno mesto na kome bi obavljanje poslova izazvalo pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Član 50

Na radno mesto na kome postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da bude raspoređen samo radnik koji, pored uslova utvrđenih kolektivnim ugovorom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života.

2. Zaštita žena, omladine i invalida

Član 51

Radnica i radnik mlađi od 18 godina ne mogu da rade na radnom mestu na kome se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili vodom i ostali poslovi koji bi, s obzirom na psihofizičke sposobnosti radnika, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje.

Radnik mlađi od 18 godina ne može da radi duže od punog radnog vremena.

Član 52

Radnica za vreme trudnoće i sa detetom do tri godine života ne može da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću.

Radnica sa detetom starijim od jedne godine u smislu stava 1. ovog člana, može da radi noću samo na osnovu njenog pismenog zahteva.

Samohrani roditelj koji ima dete mlađe od sedam godina ili dete teškog invalida može da radi duže od punog radnog vremena ili noću samo na osnovu njegovog pismenog pristanka.

Član 53

Za vreme trudnoće i porođaja radnica ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od 12 meseci za prvo i drugo dete, 24 meseca za treće dete, a za četvrto i svako naredno dete devet meseci.

Vreme trajanja porodiljskog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema broju dece koje radnica ima na dan rođenja deteta, računajući i novorođeno dete.

Pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od 24 meseca ima i radnica koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i radnica koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.

Na osnovu nalaza nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, radnica može da otpočne porodiljsko odsustvo 45 dana pre porođaja, a obavezno 28 dana pre porođaja.

Radnica koja postupi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, a porođaj nastupi ranije, ima pravo na porodiljsko odsustvo u punom trajanju.

Radnica sa detetom kod koga je prisutno znatno oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, koje vodi ili je dovelo do težih psihofizičkih smetnji u razvoju, ima pravo da na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, produži porodiljsko odsustvo iz stava 1. ovog člana, za vreme dok je prisutno oštećenje, ali ne duže od pet godina života deteta.

Član 54

Po isteku porodiljskog odsustva iz člana 53. stav 1. ovog zakona, radnica ima pravo da radi sa polovinom punog radnog vremena i do tri godine života deteta, ako je detetu, po mišljenju nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, neophodna nega s obzirom na stanje njegovog zdravlja.

Za vreme rada u smislu stava 1. ovog člana radnica ima pravo na zaradu, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Skraćeno radno vreme iz ovog člana smatra se punim radnim vremenom.

Ministarstvo nadležno za poslove rada propisuje bliže kriterijume za utvrđivanje neophodne pojačane majčine nege deteta do tri godine života, u smislu stava 1. ovog člana.

Član 55

Otac deteta može da koristi prava iz člana 52, člana 53. st. 1. i 6. i člana 54. ovog zakona u slučaju kad majka napusti dete, ako umre ili ako je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.).

Prava iz člana 52, člana 53. st. 1. i 6. i člana 54. ovog zakona, u slučajevima iz stava 1. ovog člana može da koristi i otac deteta kad majka nije u radnom odnosu.

Prava iz člana 53. st. 1. i 6. i člana 54. ovog zakona ima lice koje se stara o detetu, kao i jedan od usvojilaca deteta, u slučaju kad roditelji napuste dete, ako oba roditelja umru ili ako su iz drugih opravdanih razloga sprečeni da koriste ova prava.

Član 56

Usvojilac deteta mlađeg od pet godina života ima pravo, radi nege deteta, da odsustvuje sa rada godinu dana neprekidno od dana usvajanja deteta, uz odgovarajuću naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 57

U slučaju kad rodi mrtvo dete, odnosno kada su sva deca mrtvorođena, ili ako dete, odnosno sva novorođena deca umru pre isteka porodiljskog odsustva, radnica ima pravo na porodiljsko odsustvo za vreme koje je, prema nalazu lekara, potrebno da se oporavi od porođaja i psihičkog stanja prouzrokovanog gubitkom deteta, odnosno dece, a najmanje 45 dana.

Član 58

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, može na svoj zahtev da radi sa kraćim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Radnik koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Član 59

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana, roditelj ima pravo na zdravstveno osiguranje. Doprinos za zdravstveno osiguranje plaća preduzeće.

Član 60

Radnica, odnosno radnik mlađi od 18 godina koji radi u industriji, građevinarstvu ili saobraćaju ne može da bude raspoređen na rad noću, ako bi mu rad u to vreme onemogućio da ostvari odmor od najmanje sedam časova u vremenu između 22 i šest časova narednog dana.

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na radnicu koja radi na radnom mestu sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, ili koja vrši poslove zdravstvene, sanitarne ili druge zaštite radnika.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, radniku se može odrediti da radi noću kad je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile koja se nije mogla predvideti, odnosno

kad to zahteva opšti interes zbog naročito teških okolnosti i kad je potrebno da se spreči šteta na sirovinama ili drugom materijalu.

Član 61

Radnica, odnosno radnik mlađi od 18 godina, koji radi u industriji, građevinarstvu ili saobraćaju može da bude raspoređen na rad noću kad to zahtevaju naročito ozbiljne okolnosti, pod uslovom da za uvođenje takvog rada preduzeće dobije saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada.

Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za uvođenje noćnog rada u smislu stava 1. ovog člana, preduzeće podnosi mišljenje nadležne organizacije sindikata, privredne komore i nadležne inspekcije rada.

Saglasnost data u smislu stava 1. ovog člana važi dok se ne promene okolnosti u kojima je takav rad uveden.

Član 62

Radnik - invalid ima pravo na raspoređivanje na radno mesto prema preostaloj radnoj sposobnosti, pravo na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pravo na raspoređivanje na radno mesto za koje je osposobljen, kao i pravo na odgovarajuće novčane naknade u vezi sa korišćenjem tih prava, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Radnik sa izmenjenim radnim sposobnostima i radnik koji radi na poslovima na kojima postoji opasnost od nastupanja invalidnosti ima pravo na raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, preduzeće je dužno da radniku obezbedi radno mesto za koje je osposobljen, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

VIII ODGOVORNOST RADNIKA

1. Disciplinske mere

Član 63

Stupanjem na rad radnik preuzima dužnosti i obaveze na radu i u vezi sa radom (u daljem tekstu: radne obaveze).

Radnik koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridržava odluka donesenih u preduzeću odgovara za učinjenu povredu radne obaveze, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 64

Za povredu radnih obaveza radniku se može izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1. javna opomena,

2. novčana kazna,

3. prestanak radnog odnosa.

Član 65

Javna opomena može se izreći za lakše povrede radne obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom.

Član 66

Novčana kazna može se radniku izreći najviše u visini do 15% od mesečne zarade radnika, u trajanju od jednog do šest meseci. Osnov za izračunavanje novčane kazne je zarada koju je radnik ostvario u mesecu u kome je izrečena mera novčane kazne.

Član 67

Mera prestanka radnog odnosa izriče se za teže povrede radnih obaveza, i to:

1. neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza;

2. nezakonito raspolaganje sredstvima;

3. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada;

4. neostvarivanje predviđenih rezultata iz neopravdanih razloga, u periodu od tri meseca uzastopno;

5. povredu propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;

6. zloupotrebu položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;

7. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom;

8. zloupotrebu prava korišćenja bolovanja;

9. povredu propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite radnika, sredstava rada i životne sredine;

10. ometanje jednog ili više radnika u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza.

Mera prestanka radnog odnosa izriče se i za druge teže povrede radnih obaveza utvrđene kolektivnim ugovorom.

Kolektivnim ugovorom bliže se utvrđuju okolnosti i uslovi pod kojima će se povrede navedene u stavu 1. ovog člana smatrati težom povredom radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji vrši pojedini radnik.

2. Disciplinski organi

Član 68

Disciplinski organi u preduzeću koje posluje sredstvima u državnoj ili društvenoj svojini, odnosno sa većinskim udelom državnog ili društvenog kapitala, su disciplinska komisija i poslovodni organ.

Disciplinska komisija odlučuje o disciplinskoj odgovornosti radnika za učinjenu povredu radne obaveze zbog koje se izriče mera prestanka radnog odnosa i izriče ovu disciplinsku meru.

Poslovodni organ odlučuje o disciplinskoj odgovornosti radnika za povrede radne obaveze za koje se izriču mere javna opomena i novčana kazna i izriče ove disciplinske mere.

Za odlučivanje o odgovornosti radnika u organizacionom delu preduzeća čije je sedište van sedišta preduzeća može se obrazovati posebno veće disciplinske komisije.

Član 69

O disciplinskoj odgovornosti radnika u preduzeću koje posluje sredstvima u privatnoj svojini ili u mešovitoj svojini sa većinskim udelom privatnog kapitala, odlučuje poslovodni organ i izriče disciplinske mere iz člana 64. ovog zakona, u skladu sa postupkom utvrđenim ovim zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 70

Disciplinska komisija iz člana 68. stav 2. ovog zakona ima predsednika i najmanje dva člana i isto toliko zamenika i bira se na vreme od dve godine.

U disciplinsku komisiju ne mogu biti birani radnici sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Disciplinska komisija može raditi u punom sastavu ili u veću od najmanje tri člana.

Član 71

Disciplinski postupak se pokreće na zahtev organa upravljanja, poslovodnog organa ili radnika sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i drugih radnika određenih kolektivnim ugovorom.

3. Disciplinski postupak

Član 72

Zahtev za pokretanje disciplinskog postupka i poziv za saslušanje obavezno se dostavlja radniku.

O pokretanju disciplinskog postupka obaveštava se sindikat. U toku postupka za utvrđivanje odgovornosti obavezno se razmatra i mišljenje sindikata, ako je dostavljeno.

Član 73

Disciplinski postupak je javan.

Radnik mora biti saslušan pred disciplinskim organom, osim ako se bez opravdanih razloga ne odazove na uredno dostavljen poziv, i ne može mu se uskratiti odbrana. Na zahtev, odnosno uz pristanak radnika, u disciplinskom postupku može ga zastupati sindikat.

Ako je to neophodno, disciplinski organ ili drugi radnik koga on ovlasti dužni su da sprovedu uviđaj radi utvrđivanja okolnosti i činjenica u vezi sa povredom radne obaveze.

Po sprovedenom postupku, disciplinski organ svojom odlukom oglašava radnika odgovornim za učinjenu povredu radne obaveze i izriče mu odgovarajuću disciplinsku meru ili obustavlja postupak protiv njega.

Ako se disciplinski postupak obustavi, radnik i podnosilac zahteva se o tome pismeno obaveštavaju.

O saslušanju radnika i o sprovođenju drugih dokaza u disciplinskom postupku, kao i o raspravi pred nadležnim organom vodi se zapisnik. Zapisnik se sastavlja i o većanju i glasanju.

Ako disciplinski organ utvrdi da u radnji kojom je izvršena povreda radne obaveze ima elemenata krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja, dužan je da o tome obavesti nadležni državni organ, radi pokretanja odgovarajućeg postupka.

Član 74

Odluka o utvrđivanju odgovornosti i izrečenoj meri sa obrazloženjem i uputstvom o pravu na prigovor dostavlja se radniku i podnosiocu zahteva u pismenom obliku.

Član 75

Protiv odluke prvostepenog disciplinskog organa, radnik, odnosno podnosilac zahteva za utvrđivanje odgovornosti radnika može izjaviti prigovor organu upravljanja, odnosno komisiji utvrđenoj kolektivnim ugovorom, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako je prigovor iz stava 1. ovog člana izjavio samo radnik, odlukom drugostepenog organa ne može se izreći strožija disciplinska mera od one koju je izrekao prvostepeni disciplinski organ.

Član 76

Protiv odluke disciplinskog organa donesene u drugom stepenu, radnik može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom, u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene odluke.

Ako nadležni drugostepeni organ ne donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana, može se pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana, po isteku roka u kome je drugostepeni organ bio dužan da donese odluku o prigovoru.

Ako nadležni drugostepeni organ ne donese odluku o prigovoru protiv prvostepene odluke kojom se izriče mera prestanka radnog odnosa, takva prvostepena odluka ne smatra se konačnom i radniku ne može da prestane radni odnos.

Član 76a

Konačnom odlukom nadležnog disciplinskog organa kojom se izriče mera prestanka radnog odnosa otkazuje se ugovor o radu.

Član 77

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva za tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i za učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena.

Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i za učinioca.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom jedne godine od dana kad je povreda učinjena.

Izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti ako je proteklo 60 dana od dana konačnosti odluke kojom je ona izrečena.

4. Udaljenje radnika

Član 78

Radnik može da bude privremeno udaljen sa radnog mesta ili iz preduzeća:

1. ako je zatečen u vršenju teže povrede radne obaveze;

2. ako bi njegov rad onemogućavao ili otežavao rad drugog radnika, odnosno proces rada ili poslovanja preduzeća;

3. ako je protiv njega pokrenut postupak zbog teže povrede radne obaveze za koju se izriče mera prestanka radnog odnosa, i

4. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.

Okolnosti i uslovi koji mogu da budu osnov za udaljenje radnika, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju se kolektivnim ugovorom.

Član 79

Radnik koji je privremeno udaljen sa radnog mesta u slučajevima iz člana 78. ovog zakona upućuje se na drugo radno mesto koje odgovara njegovom stepenu stručne spreme određene vrste zanimanja, a ako takvog radnog mesta nema, upućuje se na radno mesto za koje se zahteva neposredno niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja.

Privremeno udaljenje radnika sa radnog mesta ili iz preduzeća može trajati do konačnosti odluke o utvrđivanju odgovornosti radnika zbog povrede radne obaveze.

Član 80

Radnik kome je određen pritvor, udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 81

Za vreme privremenog udaljenja radnika iz preduzeća u smislu čl. 78. i 80. ovog zakona, radniku pripada naknada zarade u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom, koja ne može biti manja od jedne trećine, a ako izdržava porodicu od jedne polovine prosečne zarade za poslednja tri meseca pre udaljenja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja iz preduzeća u smislu člana 80. ovog zakona, isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor.

Radniku za vreme privremenog udaljenja iz preduzeća pripada naknada zarade u visini razlike između iznosa naknade zarade primljenog po osnovu stava 1. ovog člana i punog iznosa zarade ostvarenog za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečan porast zarada radnika u preduzeću za vreme u kome mu je pripadala naknada zarade, i to:

1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti; i

2. ako radniku ne bude izrečena mera koja se može izreći za težu povredu radne obaveze.

5. Materijalna odgovornost

Član 82

Radnik koji u radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu preduzeću, dužan je da štetu nadoknadi.

Ako štetu prouzrokuje više radnika, svaki od njih je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za svakog radnika ne može da utvrdi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi radnici podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.

Ako je više radnika prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Član 83

Ako se naknada štete ne može da utvrdi u tačnom iznosu ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, kolektivnim ugovorom može da se predvidi da se visina naknade štete utvrđuje u paušalnom iznosu, kao i način utvrđivanja paušalnog iznosa i organ koji tu visinu štete utvrđuje.

Ako je šteta znatno veća od utvrđenog paušalnog iznosa naknade štete, preduzeće može naknadu štete da zahteva u smislu člana 82. ovog zakona.

Član 84

Postojanje štete i okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu i ko je štetu prouzrokovao utvrđuje nadležni organ utvrđen kolektivnim ugovorom.

Ako radnik u roku od tri meseca ne nadoknadi štetu utvrđenu odlukom nadležnog organa, pokreće se postupak pred nadležnim sudom.

Kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde uslovi, slučajevi i kriterijumi za smanjenje visine štete, odnosno za oslobađanje od plaćanja štete.

Član 85

Ako radnik pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom, preduzeće je dužno da radniku nadoknadi štetu po načelima o odgovornosti za štetu.

Ako se u roku od 30 dana preduzeće i radnik ne sporazumeju o naknadi štete, radnik ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

Član 86

Radnik koji u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje namerno ili krajnjom nepažnjom štetu trećem licu, a koju je nadoknadilo preduzeće, dužan je da nadoknadi iznos naplaćene štete.

IX PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Prestanak radnog odnosa

Član 87

Radniku prestaje radni odnos uz njegovu saglasnost:

1. ako pismeno izjavi da želi da raskine radni odnos;

2. ako se sa poslovodnim organom sporazume da mu prestane radni odnos.

Radniku prestaje radni odnos bez njegove saglasnosti:

1. ako na probnom radu ne postigne odgovarajuće rezultate rada (član 15) ili ako pripravnik ne položi stručni ispit (član 16);

2. ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen, odnosno upućen u smislu čl. 18, 20. i 21. ovog zakona;

3. ako odbije da se stručno osposobi, dokvalifikuje, odnosno prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos u drugom preduzeću, u smislu čl. 25. i 26. ovog zakona;

4. ako mu se dokupi staž u smislu člana 27. ovog zakona;

5. ako mu se isplati otpremnina u smislu člana 28. ovog zakona;

6. danom pravnosnažnosti rešenja organizacije za zapošljavanje, u smislu člana 29. stav 1. ovog zakona;

7. ako je neopravdano izostao sa posla pet radnih dana uzastopno;

8. ako se u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je zasnovao radni odnos protivno odredbama zakona, odnosno kolektivnog ugovora;

9. ako je pri zasnivanju radnog odnosa prećutao ili dao neistinite podatke značajne za izvršavanje poslova radi kojih je zasnovao radni odnos;

9a ako je osnivač, odnosno suosnivač preduzeća koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao preduzeće u kome je radnik u radnom odnosu;

10. ako je u skladu sa kolektivnim ugovorom, utvrđeno da nema sposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen, ili ako ne ostvaruje predviđene rezultate rada, a ne prihvati raspoređivanje na drugo radno mesto ili ako takvog radnog mesta nema;

11. kada je otvoren postupak za prestanak preduzeća, pod uslovima i na način utvrđen zakonom;

12. kad je privatnom poslodavcu određena ili odobrena privremena obustava vođenja poslova, odnosno vršenja delatnosti, duže od šest meseci;

13. kada je izrečena mera prestanka radnog odnosa.

Radniku može da prestane radni odnos bez njegove saglasnosti:

1. ako je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika na određeno vreme u smislu člana 16. ovog zakona;

2. ako odbije da se radno angažuje u smislu člana 23. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 87a

Radniku prestaje radni odnos, bez njegove saglasnosti, kad navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Poslovodni organ može, u slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom, da donese odluku da radnik, koji je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana, ostane u radnom odnosu dok se na oglas ne javi lice koje ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

Odluku iz stava 2. ovog člana poslovodni organ može da donese samo ako se na prethodno objavljeni oglas ne javi radnik koji ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

Preduzeće je dužno da organizaciji za zapošljavanje, najdocnije na svakih šest meseci, prijavi radi oglašavanja radno mesto na kome radi radnik koji je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana, sve dok se ne javi lice koje ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu.

Član 88*

(Prestao da važi odlukom SUS)

Član 89

Radniku prestaje radni odnos po sili zakona:

1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod radnika došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da vrši određene poslove, a ne može da mu se obezbedi drugo radno mesto - danom dostavljanja pravosnažne odluke;

3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora biti odsutan sa rada duže od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;

4. ako mu bude izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primene te mere.

Član 89a

Radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 90

Akt o prestanku radnog odnosa i otkaz ugovora o radu dostavlja se radniku u pismenom obliku i sadrži naročito: osnov prestanka radnog odnosa, obrazloženje i pouku o pravnom leku i pravima radnika za vreme privremene nezaposlenosti.

2. Otkazni rok

Član 91

Radnik ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca od dana dostavljanja odluke o prestanku radnog odnosa (otkazni rok) u slučaju:

1. kada se u roku od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa utvrdi da je zasnovao radni odnos protivno odredbama zakona;

2. kada je utvrđeno da nema sposobnosti za izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen, ili kada ne ostvaruje predviđene rezultate rada, ako nema radnog mesta na koje može da bude raspoređen;

3. ako odbije da radi na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi određene vrste zanimanja; i

4. u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Radnik može da prestane sa radom i pre isteka vremena za koje je dužan da ostane na radu, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade utvrđena kolektivnim ugovorom.

Ako je radnik pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do tri meseca, ili ako je postao privremeno nesposoban za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene nesposobnosti za rad.

X ZAŠTITA PRAVA RADNIKA

Član 92

U ostvarivanju pojedinačnih prava iz radnog odnosa radnik ima pravo da zahteva zaštitu pred organima u preduzeću, nadležnim sudom, sindikatom, inspekcijskim organima i drugim organima, u skladu sa zakonom.

Član 93

Radnik ima pravo da se obrati nadležnim organima u preduzeću, radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa, kao i pravo na prigovor protiv odluke koju oni donesu.

Član 94

Radniku se u pismenom obliku dostavlja svaka odluka o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa poukom o pravnom leku.

Radnik koji nije zadovoljan odlukom nadležnog organa može, u roku od 15 dana od dana uručenja odluke, da podnese prigovor drugostepenom organu utvrđenom kolektivnim ugovorom, ako ovim zakonom nije predviđen kraći rok.

Protiv odluke o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo u smislu člana 29a stav 1. ovog zakona, prigovor se može podneti u roku od tri dana od dana uručenja odluke.

Pre podnošenja prigovora iz stava 2. ovog člana radnik ima pravo, a preduzeće je dužno da mu omogući, izuzev u slučajevima utvrđenim zakonom ili drugim propisom, da razgleda spise predmeta kojim je odlučivano o njegovom pravu.

Član 95

Nadležni organ je dužan u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, odnosno prigovora da donese odluku.

Radnik ima pravo da prisustvuje sednici na kojoj se raspravlja o njegovom zahtevu, odnosno prigovoru i da se izjasni o činjenicama značajnim za donošenje odluke.

Član 96

Nadležni organ je dužan da pre donošenja odluke o prigovoru radnika zatraži mišljenje sindikata, da ga razmatra, da se o njemu izjasni i da omogući sindikatu da zastupa radnika u ostvarivanju njegovih prava.

Član 97

Radnik koji nije zadovoljan konačnom odlukom nadležnog organa u preduzeću ili ako taj organ ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora, ima pravo da u narednom roku od 15 dana traži zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom.

Zaštitu prava pred nadležnim sudom radnik ne može tražiti ako prethodno nije tražio zaštitu prava pred nadležnim organom u preduzeću, osim prava na novčano potraživanje.

Član 98

Pravosnažna odluka suda donesena u postupku za zaštitu prava radnika mora da se izvrši u roku od 15 dana od dana dostavljanja, ako u sudskoj odluci nije određen drugi rok.

Član 99

Lice koje smatra da je po oglasu izabran kandidat koji ne ispunjava utvrđene i objavljene uslove, ima pravo prigovora u roku od 15 dana od dana prijema odluke o izboru kandidata.

O prigovoru iz stava 1. ovog člana odlučuje se u skladu sa odredbama čl. 94, 95. i 97. ovog zakona.

Član 100

Prigovor podnesen drugostepenom organu zadržava izvršenje odluke do njene konačnosti o svim pravima, osim odluke kojom se:

1. utvrđuje zarada radnika;

2. radnik privremeno raspoređuje na drugo radno mesto;

3. radnik udaljuje sa radnog mesta ili iz preduzeća;

4. radniku određuje rad duži od punog radnog vremena.

Xa KOLEKTIVNI UGOVORI

Član 100a

Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, uređuju se prava i obaveze radnika i preduzeća iz oblasti rada i radnih odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanoj formi, na određeno ili neodređeno vreme.

Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se radnicima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i obaveza koji su utvrđeni zakonom. Ako kolektivni ugovor takve odredbe sadrži, umesto njih, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona.

Član 100b

Kolektivni ugovori su opšti, posebni i pojedinačni.

Opšti kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju Republike i odnosi se na sve radnike i preduzeća.

Posebni kolektivni ugovori mogu da se zaključuju za grane, grupe, odnosno podgrupe, za teritoriju Republike i primenjuju se na sve radnike i preduzeća u grani, grupi, odnosno podgrupi.

Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuje se za svako preduzeće, ako ovim zakonom nije drukčije određeno i primenjuje se na sve radnike u preduzeću.

Opšti i posebni kolektivni ugovori mogu se i neposredno primenjivati, ako je to njima predviđeno.

Posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom radniku se ne mogu utvrditi prava u manjem obimu nego što je to utvrđeno u opštem, odnosno posebnom kolektivnom ugovoru.

Prava i obaveze iz rada i po osnovu rada lica koja samostalno obavljaju umetničku ili kulturnu delatnost (slobodni umetnici) utvrđuju se u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom koji zaključuju sindikat slobodnih umetnika i nadležni organ Privredne komore Srbije.

Član 100v

Opštim kolektivnim ugovorom uređuju se dodaci na zaradu, naknade zarade, ostala primanja i druga prava, obaveze i odgovornosti iz rada i radnih odnosa, u skladu sa zakonom.

Posebnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se cena rada za najjednostavniji rad i cene rada za tipična radna mesta, osnovni elementi za određivanje zarada radnika i uređuju druga prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom utvrđuju se cena rada za najjednostavniji rad i cene rada radnih mesta, elementi za određivanje zarada radnika i uređuju druga prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.

Član 100g

U preduzeću u kome nije organizovan sindikat, međusobna prava, obaveze i odgovornosti radnika i preduzeća uređuju se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu iz člana 9. ovog zakona, u skladu sa zakonom, opštim i posebnim kolektivnim ugovorom.

Član 100d

Opšti kolektivni ugovor zaključuju nadležni organ saveza sindikata koji je većinski u Republici, nadležni organ Privredne komore Srbije i Vlada Republike Srbije.

Poseban kolektivni ugovor zaključuju:

1) za preduzeća - ovlašćena organizacija sindikata i nadležni organ Privredne komore Srbije ili drugog odgovarajućeg udruženja preduzeća;

2) za javna preduzeća čiji je osnivač Republika - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije, a za druga javna preduzeća - ovlašćena organizacija sindikata i nadležni organ Privredne komore Srbije;

3) za javne službe u kojima se zarade finansiraju iz budžeta Republike - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije;

4) za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja - ovlašćena organizacija sindikata, upravni odbori tih organizacija i Vlada Republike Srbije;

5) za državne organe i organizacije i organe i organizacije teritorijalne autonomije i lokalne samouprave - ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije;

6) za političke i sindikalne organizacije i udruženja građana - ovlašćena organizacija sindikata i predstavnici poslodavaca;

7) za strana fizička i pravna lica (ambasade, diplomatsko-konzularna predstavništva, predstavništva stranih firmi i dr.) - ovlašćena organizacija sindikata i predstavnici poslodavaca.

Pojedinačni kolektivni ugovor u preduzeću zaključuju ovlašćena organizacija sindikata i direktor, odnosno poslodavac.

Pojedinačni kolektivni ugovor u javnom preduzeću, odnosno drugoj javnoj službi, čiji je osnivač Republika, zaključuju ovlašćena organizacija sindikata, direktor i Vlada Republike Srbije, a za druga javna preduzeća i javne službe - ovlašćena organizacija sindikata, direktor i osnivač ili organ koga on ovlasti.

Pojedinačni kolektivni ugovor iz stava 4. ovog zakona u ustanovi koja veći deo prihoda ostvaruje na tržištu, zaključuju ovlašćena organizacija sindikata i direktor.

Član 100đ

Ovlašćena organizacija sindikata, u smislu ovog zakona, jeste organizacija sindikata registrovana kod nadležnog organa u koju je učlanjena većina sindikalno organizovanih radnika.

U postupku pregovaranja radi zaključivanja posebnog, odnosno pojedinačnog kolektivnog ugovora, ovlašćena organizacija sindikata iz stava 1. ovog člana dužna je da sa organizacijom sindikata u koju je učlanjena manjina sindikalno organizovanih radnika, koja je registrovana kod nadležnog organa, ostvari odgovarajuću saradnju, radi izražavanja interesa radnika koji su u nju učlanjeni.

Član 100e

Kolektivni ugovor je zaključen kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.

Opšti kolektivni ugovor i posebni kolektivni ugovori, kao i njihove izmene, odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadležnog za poslove rada i objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Način objavljivanja ostalih kolektivnih ugovora uređuje se tim ugovorima.

Način i postupak registrovanja kolektivnih ugovora iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Član 100ž

Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora, spor se rešava mirnim metodama.

Sporna pitanja u primeni kolektivnog ugovora rešava arbitražno veće u roku od 15 dana od dana pokretanja spora.

Sastav, način rada i pravno dejstvo odluka arbitražnog veća utvrđuje se kolektivnim ugovorom.

Član 100z

Kolektivni ugovor prestaje da važi istekom vremena na koje je zaključen.

Važenje kolektivnog ugovora može se produžiti sporazumom učesnika, koji se zaključuje najdocnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora i registruje kod organa iz člana 100e ovog zakona.

Važenje kolektivnog ugovora zaključenog na neodređeno vreme može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom na način utvrđen tim ugovorom.

U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije određeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najdocnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju.

XI POSEBNE ODREDBE

1. Vršenje poslova van prostorija preduzeća

Član 101

Preduzeće može sa radnikom zasnovati radni odnos za vršenje poslova u prostorijama radnika ili na drugom mestu koje se nalazi van prostorija preduzeća u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Preduzeće ne može u prostorijama iz stava 1. ovog člana organizovati vršenje poslova koji su opasni po život ili po zdravlje radnika i drugih lica iz njegove okoline.

2. Privremeni ili povremeni poslovi

Član 102

Preduzeće može, u skladu sa ovim zakonom, sa nezaposlenim licem ili radnikom koji radi sa nepunim radnim vremenom, uz posredovanje organizacije za zapošljavanje, da zaključi ugovor o vršenju privremenih ili povremenih poslova koji ne traju duže od 90 dana u kalendarskoj godini. Ako takvog radnika nema, preduzeće može za vršenje privremenih ili povremenih poslova da angažuje radnika koji se nalazi u radnom odnosu u preduzeću ili penzionisano lice.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuju nadležni organ u preduzeću i radnik i sadrži naročito: vrstu, način i rok izvršenja posla i način utvrđivanja zarade radnika, odnosno penzionisanog lica.

Na osnovu privremenog ili povremenog rada radnik ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje - osim penzionisanih lica, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo na odmor u toku rada ako poslove u okviru utvrđenog rasporeda radnog vremena obavlja u preduzeću.

Član 103

Preduzeće može van svojih poslovnih prostorija obavljati sakupljanje i otkup otpadaka (sekundarne sirovine) i prodaju na malo novina, knjiga i brošura preko radnika u ugovornom odnosu koji zaključuju nadležni organ u preduzeću i radnik.

Radnik u ugovornom odnosu poslove iz stava 1. ovog člana vrši u ime i za račun preduzeća sam ili zajedno sa članovima svoje porodice.

Član 104

Ne smatra se ugovorom o vršenju privremenih ili povremenih poslova, u smislu ovog zakona, ugovor koji se zaključuje po propisima o autorskom pravu, kao i ugovor koji ima za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršavanje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Radnim odnosom ne smatra se vršenje poslova iz delatnosti preduzeća koji su po svojoj prirodi privremeni ili povremeni i ne traju duže od 90 dana u toku kalendarske godine, a obavljaju ih đaci, studenti i nezaposlena omladina preko omladinskih i studentskih zadruga ili organizacije nadležne za poslove zapošljavanja, u skladu sa zakonom.

3. Radna knjižica

Član 105

Radnik u radnom odnosu ima radnu knjižicu.

Radna knjižica je javna isprava.

Radnu knjižicu izdaje nadležni opštinski organ uprave.

Preduzeće je dužno da radniku vrati uredno popunjenu radnu knjižicu danom prestanka radnog odnosa.

U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o radniku.

Ministarstvo nadležno za poslove rada propisuje sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i vođenja registra o izdatim radnim knjižicama.

Deo trećiXII POSLOVODNI ORGAN PREDUZEĆA

Član 106

U ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti radnika, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, poslovodni organ preduzeća:

1. donosi opšti akt kojim se utvrđuje vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na određenom radnom mestu (član 5);

2. donosi odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa radnikom i prijavljuje organizaciji za zapošljavanje slobodna radna mesta (član 7);

3. vrši izbor između kandidata prijavljenih za zasnivanje radnog odnosa, osim ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno (član 8);

3a zaključuje ugovor o radu sa radnikom (član 9);

4. daje saglasnost za dopunski rad u drugom preduzeću i zaključuje ugovor o dopunskom radu sa radnikom (član 13);

5. odlučuje o sastavu komisije koja vrši prethodno proveravanje radnih sposobnosti radnika i načinu njenog rada (član 14);

6. odlučuje o načinu utvrđivanja rezultata probnog rada (član 15);

7. utvrđuje način osposobljavanja pripravnika, način i vreme polaganja stručnog ispita i sastav komisije za polaganje stručnog ispita (član 16);

8. zaključuje ugovor o volonterskom radu sa pripravnikom, odnosno nezaposlenim licem (član 17);

9. donosi odluku o trajnom i privremenom raspoređivanju radnika (čl. 18. do 20);

10. zaključuje sporazum o upućivanju radnika na rad u drugo preduzeće (čl. 21. i 23);

11. zaključuje sporazum o preuzimanju radnika (član 11. tačka 4. i član 25. stav 2);

12. zaključuje sporazum o zasnivanju radnog odnosa radnika u više preduzeća u okviru punog radnog vremena (član 31);

13. donosi odluku o radu dužem od punog radnog vremena (čl. 34. i 35);

14. donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena (član 37);

15. odlučuje o odmorima i odsustvima radnika (čl. 39. do 45);

15a donosi drugi odgovarajući akt iz člana 46. stav 4. ovog zakona, o određivanju cene rada i elemenata za određivanje zarada;

16. utvrđuje disciplinsku odgovornost radnika u skladu sa zakonom (čl. 68. i 69);

17. podnosi zahtev za pokretanje disciplinskog postupka za čije vođenje on nije nadležan (član 71);

18. odlučuje o udaljenju radnika sa radnog mesta i iz preduzeća (čl. 78. do 80);

19. donosi odluku o prestanku radnog odnosa, odnosno otkazuje ugovor o radu (čl. 87. do 89a);

19a donosi odluku da radnik ostane u radnom odnosu u smislu člana 87a st. 2. i 3. ovog zakona;

20. donosi odluku da radnik može da prestane sa radom pre isteka otkaznog roka (član 91. stav 2);

21. izvršava pravosnažnu odluku suda donesenu u postupku za zaštitu prava radnika (član 98);

22. zaključuje ugovor o vršenju privremenih ili povremenih poslova (čl. 102. do 104);

23. zaključuje ugovor u smislu člana 105. ovog zakona;

24. vrši i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Ovlašćenja iz stava 1. tač. 5, 6, 7, 9, 11, 13, 15. i 21. ovog člana poslovodni organ može da prenese pismenim putem na radnika sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

U slučajevima i pod uslovima utvrđenim kolektivnim ugovorom, poslovodni organ može ovlašćenja iz stava 1. tačka 16. ovog člana, delimično ili u celosti preneti na određenog radnika sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Poslovodni organ i drugi radnik sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koji pri vršenju ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, postupi suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu se izriče mera prestanka radnog odnosa.

Član 107

Odluku o disciplinskoj odgovornosti poslovodnog organa donosi organ koji ga imenuje, odnosno postavlja.

Ako poslovodni organ ili drugi ovlašćeni organ ne izvrši odluku iz člana 98. ovog zakona, čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu se izriče mera prestanka radnog odnosa.

Član 108

Poslovodni organ preduzeća je dužan da najmanje jednom godišnje podnese organu upravljanja izveštaj o stanju ostvarivanja i zaštite prava radnika, a ako u preduzeću nije obrazovan organ upravljanja, organu određenom kolektivnim ugovorom.

Sindikat može, ako oceni da je poslovodni organ prekršio svoje ovlašćenje, odnosno obaveze utvrđene ovim zakonom, da predloži nadležnom organu da utvrdi disciplinsku odgovornost poslovodnog organa.

Deo četvrtiXIII NADZOR

Član 109

Nadzor nad primenom zakona i drugih propisa o radnim odnosima i kolektivnih ugovora kojima se utvrđuju prava, obaveze i odgovornosti radnika vrši inspekcija rada.

Član 109a

Preduzeće je dužno da za svakog radnika ima zaključen ugovor o radu, odnosno drugi ugovor ili akt o radnom angažovanju radnika, kao i prijavu na obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Preduzeće je dužno da organu inspekcije rada, na njegov zahtev, stavi na uvid ugovor, odnosno drugi akt, kao i prijavu na obavezno socijalno osiguranje iz stava 1. ovog člana.

Član 110

U vršenju nadzora organ inspekcije rada je ovlašćen da rešenjem naredi preduzeću, odnosno direktoru, da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona ili kolektivnih ugovora, odnosno opštih akata.

Ako preduzeće sa radnikom ne zaključi ugovor o radu, odnosno drugi ugovor ili akt o radnom angažovanju, odnosno ne podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku utvrđenom u stavu 1. ovog člana ili isplaćuje garantovanu neto zaradu suprotno odredbama člana 46a st. 3. do 6. ovog zakona, ili, ako preduzeće, odnosno trgovinska radnja nema u radnom odnosu najmanje dva radnika, organ inspekcije rada ovlašćen je da donese rešenje o zabrani rada preduzeća.

Zabrana rada iz stava 2. ovog člana može da traje najduže 30 dana, računajući od dana konačnosti rešenja o zabrani rada.

Član 111

Organ inspekcije rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada nađe da je preduzeće, odnosno poslovodni organ, povredom zakona, kolektivnog ugovora ili opšteg akta izvršio prekršaj.

Žalbu na rešenje organa za prekršaje može da izjavi i organ inspekcije rada koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Član 112

Ako organ inspekcije rada nađe da je konačnom odlukom nadležnog organa u preduzeću očigledno povređeno pravo radnika, a radnik je poveo radni spor, na zahtev radnika odložiće svojim rešenjem izvršenje te odluke do donošenja pravosnažne sudske odluke.

Ako radnik podnese zahtev za odlaganje odluke o prestanku rada, odnosno otkaza ugovora o radu ili raspoređivanju na određeno radno mesto, inspektor rada dužan je da po zahtevu radnika donese pismeno rešenje i u slučaju kada ne nađe da je pravo radnika očigledno povređeno.

Žalba odlaže izvršenje rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana.

Protiv konačnog rešenja organa inspekcije rada iz st. 1. i 2. ovog člana ne može da se pokrene upravni spor.

Član 112a

Organ inspekcije rada, na zahtev radnika, naložiće poslovodnom organu da radniku isplati garantovanu neto zaradu, u skladu sa zakonom, odnosno drugim propisom.

Deo petiKAZNENE ODREDBE

Član 113

Novčanom kaznom od 200 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1. ako zasnuje radni odnos sa radnikom suprotno odredbama člana 9. ovog zakona;

1a ako utvrdi prestanak potrebe za radom radnika suprotno članu 22. ovog zakona;

1b ako radniku utvrdi naknadu zarade suprotno članu 23. stav 4. ovog zakona;

2. ako ne utvrdi skraćeno radno vreme (član 33. stav 1. ovog zakona);

3. ako utvrdi skraćeno radno vreme suprotno odredbi člana 33. stav 3. ovog zakona;

4. ako radniku uskrati pravo na odmor (čl. 38. i 39. ovog zakona);

5. ako radnici uskrati pravo na porodiljsko odsustvo u smislu odredaba člana 53. ovog zakona;

6. ako ne izvrši sudsku odluku, u skladu sa odredbom člana 98. ovog zakona;

7. ako radniku ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 105. stav 4. ovog zakona);

7a ako organu inspekcije rada ne stavi na uvid ugovor, odnosno drugi akt iz člana 109a ovog zakona;

8. ako ne postupi po rešenju organa inspekcije rada (čl. 110. i 112).

Novčanom kaznom od 20 do 1.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i poslovodni organ, odnosno odgovorno lice u preduzeću.

Novčanom kaznom od 100 do 5.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac koji nema svojstvo pravnog lica.

Član 114

Novčanom kaznom od 100 do 1.000 dinara kazniće se za prekršaj poslovodni organ:

1. ako ne dozvoli sindikalno organizovanje i delovanje (član 4. ovog zakona);

1a ako sa radnikom zasnuje radni odnos suprotno odredbama čl. 7, 9, 10, 11. i 13. ovog zakona;

2. ako radnika rasporedi suprotno odredbama čl. 18. do 20. ovog zakona;

3. ako radnika ne vrati na radno mesto u smislu člana 21. stav 4. ovog zakona;

4. ako radniku odredi rad duži od punog radnog vremena, suprotno odredbama čl. 34. do 36. ovog zakona;

5. ako radnika ne vrati na rad u preduzeće, odnosno na radno mesto u smislu odredaba člana 45. ovog zakona;

6. ako radniku odredi rad duži od punog radnog vremena, odnosno noću suprotno odredbi člana 49. ovog zakona;

7. ako radnika rasporedi suprotno odredbama člana 50. ovog zakona;

8. ako donese odluku o radu dužem od punog radnog vremena, odnosno noću suprotno odredbama člana 52. ovog zakona;

8a ako radnika rasporedi suprotno članu 62. ovog zakona;

8b ako radniku prestane radni odnos suprotno članu 76. stav 3. ovog zakona;

8v ako radniku prestane radni odnos suprotno članu 87. stav 2. ovog zakona;

9. ako donese odluku o raspoređivanju na rad noću suprotno odredbama čl. 87. do 89. ovog zakona;

10. ako donese odluku o udaljenju suprotno odredbama čl. 78. i 80. ovog zakona;

11. ako donese odluku o prestanku radnog odnosa suprotno odredbama čl. 87. do 89. ovog zakona;

11a ako izvrši odluku pre njene konačnosti suprotno članu 100. ovog zakona;

12. ako donese odluku da radnik ostane u radnom odnosu suprotno odredbama člana 87a ovog zakona;

12a ako ne donese odluku o prestanku radnog odnosa u smislu člana 87. stav 2. tačka 9a;

13. ako sa radnikom zaključi ugovor o vršenju privremenih ili povremenih poslova suprotno odredbama čl. 102-104. ovog zakona;

14. ako radniku ne isplati garantovanu zaradu (član 112a ovog zakona);

15. ako radniku isplati garantovanu neto zaradu suprotno odredbama člana 46a st. 3. do 6. ovog zakona;

16. ako preduzeće, odnosno trgovinska radnja nema u radnom odnosu najmanje dva radnika.

Novčanom kaznom od 100 do 1.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i radnik sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima.

Novčanom kaznom od 200 do 5.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac koji nema svojstvo pravnog lica.

Deo šestiPRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 115

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na radnike za čijim je radom utvrđen prestanak potrebe na osnovu propisa koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, a kojima nije obezbeđeno ni jedno od prava utvrđeno tim propisima.

Član 116

Do uređivanja pitanja iz člana 27. ovog zakona pravo na dokup staža ostvarivaće se u skladu sa odredbama člana 8. Zakona o pravima radnika za čijim je radom prestala potreba ("Službeni glasnik SRS", broj 18/89).

Do uređivanja pitanja iz člana 29. ovog zakona propisima o zapošljavanju, primenjuju se odredbe člana 10. Zakona o pravima radnika za čijim je radom prestala potreba ("Službeni glasnik SRS", broj 18/89).

Član 117

Odredbe člana 30. stav 1. i člana 53. stav 1. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 1992. godine.

Radnica koja na dan 1. januara 1992. godine koristi porodiljsko odsustvo ima pravo da to odsustvo koristi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 118

Saglasnost o raspoređivanju radnica na rad noću data do dana stupanja na snagu ovog zakona važi i po stupanju na snagu ovog zakona.

Član 118a

Odredba člana 29. stav 5. ovog zakona primenjuje se i na zaposlenog koji je kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvovao u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine (u daljem tekstu: borac).

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se od 4. avgusta 1991. godine.

Član 118b

Pored odsustvovanja sa rada u smislu člana 43. st. 1. i 2. ovog zakona, borac ima pravo po povratku iz oružanih akcija na plaćeno odsustvo još sedam radnih dana.

Pravo na plaćeno odsustvo u smislu stava 1. ovog člana ima i zaposleni sa detetom predškolskog uzrasta čiji bračni drug kao pripadnik oružanih snaga Jugoslavije učestvuje u oružanim akcijama, za vreme učestvovanja u tim akcijama.

Član 119

Ovlašćuje se ministarstvo nadležno za poslove rada da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese bliže propise o kriterijumima za utvrđivanje neophodne pojačane majčine nege deteta do tri godine starosti (član 54), o sadržini radne knjižice, unošenju podataka u radnu knjižicu i vođenju registra o izdatim radnim knjižicama (član 105).

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi propisi, i to:

1. Pravilnik o radnoj knjižici ("Službeni glasnik SRS", broj 28/82);

2. Pravilnik o bližim kriterijumima za utvrđivanje neophodne pojačane majčine nege deteta do tri godine starosti ("Službeni glasnik SRS", broj 19/79);

3. Pravilnik o uslovima i načinu isplate naknade ličnog dohotka radnika za vreme odsustvovanja sa rada ("Službeni glasnik SRS", broj 52/80);

4. Uputstvo o uvođenju skraćenog radnog vremena za rad na poslovima, odnosno radnim zadacima na kojima postoji štetno dejstvo na zdravlje i radnu sposobnost radnika ("Službeni glasnik SRS", broj 13/84);

5. Pravilnik o radnoj knjižici ("Službeni list SAPV", broj 15/82);

6. Pravilnik o kriterijumima za utvrđivanje neophodne pojačane nege deteta do tri godine života ("Službeni list SAPV", broj 37/78);

7. Pravilnik o obrascu ugovora o zapošljavanju i Pravilnik o obrascu registra ugovora u zapošljavanju ("Službeni list SAPV", broj 37/78);

8. Uputstvo o uslovima i načinu isplate naknade ličnog dohotka radnika za vreme odsustvovanja sa rada ("Službeni list SAPV", br 55/65 i 10/70);

9. Pravilnik o bližim kriterijumima za utvrđivanje neophodne pojačane majčine nege deteta do tri godine života ("Službeni list SAPK", broj 20/75);

10. Pravilnik o radnoj knjižici ("Službeni list SAPK", broj 34/82);

11. Uputstvo o obrascu ugovora o radu između poslodavca i radnika ("Službeni list SAPK", broj 31/79);

12. Uputstvo o obrascu registra ugovora o radu između poslodavca i radnika ("Službeni list SAPK", broj 31/79).

Član 120

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1. Zakon o radnim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 37/86, 46/87, 52/87, 16/88, 37/88, 6/89 i 12/89 i "Službeni glasnik RS", broj 16/90), osim odredaba člana 95. stav 1. i člana 96. st. 1-3. koje će se primenjivati do 31. decembra 1991. godine;

2. Odredbe čl. 27. i 28. Zakona o prometu robe ("Sl. glasnik SRS" - prečišćen tekst, br. 18/87, 21/88 i 37/88) i odredbe člana 49. Zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za prekršaje ("Sl. glasnik SRS" broj 6/89);

3. Zakon o radnim odnosima ("Službeni list SAPV", br. 32/81, 34/87, 3/88, 14/89), osim odredbe člana 88. stav 1. koja će se primenjivati do 31. decembra 1991. godine;

4. Zakon o radnim odnosima ("Službeni list SAPK", broj 12/89), osim odredaba člana 96. stav 1. i člana 97. st. 1-3. koje će se primenjivati do 31. decembra 1991. godine;

5. Zakon o pravima radnika za čijim je radom prestala potreba ("Službeni glasnik SRS", broj 18/89), osim odredaba čl. 8. i 10. koje će se primenjivati do uređivanja pitanja iz čl. 27. i 29. ovog zakona posebnim propisima;

6. Zakon o obezbeđivanju prava radnika za čijim je radom prestala potreba ("Službeni list SAPV", broj 12/90).

Izuzetno, odredbe zakona iz stava 1. ovog člana koje se odnose na zajemčeni lični dohodak mogu se primenjivati najkasnije do 31. decembra 1991. godine, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 121

Kolektivni ugovori zaključiće se, odnosno uskladiti sa ovim zakonom najdocnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako su opštim aktom uređena pitanja i odnosi za koje je ovim zakonom predviđeno da se uređuju kolektivnim ugovorom, smatra se da je preduzeće ova pitanja i odnose uredilo na odgovarajući način.

Član 122

Postupak odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima radnika koji nije pravosnažno okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama zakona koji prestaju da važe danom stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko je to povoljnije za radnika.

Član 123

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 18/92)

Član 10

Radnica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koristi porodiljsko odsustvo ima pravo da to odsustvo koristi u skladu sa odredbama ovog zakona, ako je to za radnicu povoljnije.

Radnica sa detetom kod koga je prisutno znatno oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, koje vodi ili je dovelo do težih psihofizičkih smetnji u razvoju kojoj je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrđeno pravo da, na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, produži porodiljsko odsustvo, nastavlja sa korišćenjem tog odsustva u skladu sa propisima na osnovu kojih je to pravo ostvarila.

Član 12

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 34/94)

Član 3

Radnici za čijim je radom privremeno prestala potreba, koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona upućeni na plaćeno odsustvo, naknadu zarade ostvaruju po odredbama ovog zakona.

Član 4

Odredbe ovog zakona primenjivaće se za obračun i isplatu naknade zarade počev za mesec maj 1994. godine.

Član 5

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 49/95)

Član 13

Ako je radnik, do dana stupanja na snagu ovog zakona, zasnovao radni odnos u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, smatra se da je zasnovao radni odnos u skladu sa članom 2. ovog zakona.

Sa radnikom iz stava 1. ovog člana može da se zaključi ugovor o radu u skladu sa ovim zakonom.

Član 14

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 53/95)

Član 5

Zakon o Fondu sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada ("Službeni glasnik RS", broj 46/92) prestaje da važi 31. marta 1997. godine.

Fond sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada osnovan Zakonom iz stava 1. ovog člana prestaje sa radom 31. marta 1997. godine.

Sredstva Fonda iz stava 2. ovog člana mogu se odobravati za isplatu garantovane neto zarade i naknade zarada zaključno sa isplatom za mesec decembar 1996. godine, u skladu sa Zakonom iz stava 1. ovog člana i propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 6

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o posebnim uslovima za zasnivanje i prestanak radnog odnosa za vreme primene sankcija Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 47/93).

Član 7

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 24/96)

Član 15

Kolektivni ugovori zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi.

Odredbe kolektivnih ugovora iz stava 1. ovog člana usaglasiće se sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskog akta o načinu i postupku registrovanja kolektivnog ugovora, primenjivaće se Uputstvo o registraciji kolektivnih ugovora ("Službeni glasnik RS", broj 11/90).

Član 16

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o kolektivnim ugovorima ("Službeni glasnik RS", br. 6/90 i 45/91).

Član 17

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 53/95), u članu 5. st. 1. i 2. reči: "1. jula 1996. godine" zamenjuju se rečima: "31. marta 1997. godine".

U stavu 3. reči: "april 1996. godine" zamenjuju se rečima: "decembar 1996. godine".

Sredstva odobrena za isplatu garantovane neto zarade i naknada zarada, čiji rok vraćanja dospeva po prestanku rada Fonda sredstava za isplatu najnižih zarada i naknada uplaćuju se u budžet Republike.

Član 18

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o dopunama Zakona o radnim odnosima

("Sl. glasnik RS", br. 39/96)

Član 4

Preduzeće, odnosno trgovinska radnja koja nema najmanje dva radnika u radnom odnosu, dužna je u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da zasnuje radni odnos sa najmanje dva radnika.

Član 5

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".