Z A K O N O ZATITI I ODRIVOM KORIENJU RIBLJEG FONDA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1. Ovim zakonom ureuje se upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obuhvata zatitu i odrivo korienje ribljeg fonda kao prirodnog bogatstva i dobra od opteg interesa. Upravljanje ribolovnim resursima vri se u skladu sa principom odrivog korienja, koji doprinosi ouvanju diverziteta ihtiofaune i ekolokog integriteta vodenih ekosistema. Riblji fond u ribolovnim vodama je u dravnoj svojini.

Znaenje izraza

lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) adultni primerci riba su svi razvojni oblici riba koji su dostigli polnu zrelost;

2) alohtone (strane) vrste riba su one vrste riba koje primarno ne ive u odreenoj ribolovnoj vodi; 3) autohtone vrste riba su one vrste riba koje primarno ive u odreenoj ribolovnoj vodi odnosno nalaze se na podruju svoje prirodne rasprostranjenosti;

4) vetake ribolovne vode su: kanali; akumulacije; pozajmita - potopljeni kopovi peska, ljunka, kamena, zemlje, uglja i drugih mineralnih sirovina;

5) dozvola za privredni ribolov je dokument koji daje pravo ribaru da obavlja delatnost privrednog ribolova u skladu sa ovim zakonom;

6) dozvola za rekreativni ribolov je dokument koji daje pravo rekreativnom ribolovcu da obavlja rekreativni ribolov u skladu sa ovim

zakonom;

7) zatita je skup mera koje se preduzimaju radi ouvanja i osiguranja uslova za odrivo dugorono korienje ribljeg fonda; 8) juvenilni primerci riba su jedinke riba u periodu razvia izmeu zavretka metamorfoze larvi (liinki) i sticanja polne zrelosti; 9) kategorizacija ribolovnih voda je razvrstavanje ribolovnih voda na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika ribljeg fonda;

10) korisnik ribarskog podruja je privredno drutvo ili javno preduzee, koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom; 11) lovostaj je vremenski period u kojem se pojedine vrste riba, osim riba gajenih u ribnjacima, ne mogu loviti niti stavljati u promet;

12) matica je polno zrela riba, bez obzira na pol, koja ima maksimalni reproduktivni potencijal za datu vrstu;

13) monitoring je sistemsko praenje stanja ribljeg fonda; 14) odrivo korienje ribljeg fonda je korienje i zatita ribljeg fonda kojim se obezbeuje ista struktura i stopa njegovog korienja u duem

vremenskom periodu;

15) poribljavanje je plansko unoenje jedinki ribe i oploene ikre u ribolovne vode u skladu sa programom upravljanja ribarskim podrujem; 16) privredni ribolov je lov polno zrelih primeraka riba udiarskim, mrearskim i samolovnim alatima, radi stavljanja ulovljene ribe u promet; 17) prirodne ribolovne vode su tekue vode - potoci i reke sa rukavcima, mrtvajama i plavnom zonom do odbrambenih nasipa i stajae vode - jezera, bare i movare; 18) rekreativni ribolov je neprivredna aktivnost i podrazumeva lov polno zrelih riba udiarskim i pomonim mrearskim alatima radi zadovoljenja potreba graana za rekreacijom; 19) ribar je lice koje se bavi privrednim ribolovom i ulovljenu ribu stavlja u promet;

20) ribarsko podruje je prirodna ili vetaka ribolovna voda ili njen deo koji ini hidroloku, bioloku i ekonomsku celinu za zatitu i odrivo korienje ribljeg fonda; 21) ribarstvo podrazumeva aktivnosti zatite i odrivog korienja, lova i prometa ribljeg fonda; 22) riblja plodita su delovi ribolovnih voda pogodni za razmnoavanje riba; 23) riblji fond su sve vrste riba, mekuaca, rakova i ostalih akvatinih organizama koji se tite i odrivo koriste; 24) ribolovac je lice koje se bavi rekreativnim i sportskim ribolovom;

25) ribouvar je slubeno lice sa licencom u stalnom radnom odnosu kod korisnika ribarskog podruja; 26) ribolovne vode su kopnene (prirodne i vetake) tekue i stajae vode u kojima ive ribe; 27) ribolovne organizacije su udruenja graana osnovana radi rekreativnog ili sportskog ribolova, popularizacije ribolova, edukacije

ribolovaca, njihovog organizovanja i evidencije.

28) sanacioni ribolov je takav ribolov koji se preduzima radi spreavanja razvoja alohtonih vrsta ili prenamnoavanja pojedinih vrsta riba na ribarskom podruju; 29) sportski ribolov je oblik rekreativnog ribolova i odnosi se na takmiarski ribolov kao sportska aktivnost; 30) translokacija ribe je premetanje jedinki u druge ribolovne vode sa ciljem unapreenja ribljeg fonda, u skladu sa ovim zakonom; 31) teta naneta ribljem fondu je svako namerno ili nenamerno unitavanje ribljeg fonda ili stanita u ribolovnoj vodi.

II. RIBARSKA PODRUJA

Ustanovljavanje i proglaavanje ribarskih podruja

lan 3. Radi odrivog korienja ribljeg fonda u ribolovnim vodama ustanovljavaju se ribarska podruja. Ribarsko podruje ustanovljava ministar za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar), po prethodno pribavljenom miljenju Zavoda za zatitu prirode.

Aktom iz stava 2. ovog lana odreuju se granice i namena ribarskog podruja u pogledu vrste ribolova koji se na njemu obavlja (privredni i/ili rekreativni). Ribarsko podruje na ribolovnoj vodi u nacionalnom parku ili drugom zatienom prirodnom dobru proglaava i koristi preduzee koje upravlja nacionalnim parkom, odnosno upravlja zatienog prirodnog dobra, po prethodno pribavljenom miljenju ministra. Ribarsko podruje iz stava 1. ovog lana koristi se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Granica izmeu ribarskih podruja na tekuoj ribolovnoj vodi odreuje se upravno na maticu toka od obale do obale, odnosno do glavnih odbrambenih

nasipa.

Za ribolovne vode koje su istovremeno dravne granice, granice ribarskog podruja odreuju se prema dravnoj granici, upravno na maticu toka od obale do dravne granice, odnosno do glavnih odbrambenih nasipa.

Ustupanje ribarskih podruja na korienje

lan 4. Ribarsko podruje ili deo ribarskog podruja (u daljem tekstu: ribarsko podruje) ustupa na korienje ministar. Ribarsko podruje koje se nalazi na teritoriji autonomne pokrajine ustupa na korienje nadleni pokrajinski organ. Ribarsko podruje ustupa se na korienje javnim konkursom na 10 godina.

Ribarsko podruje ustupljeno na korienje, korisnik ne moe ustupati drugim subjektima.

Uslovi za ustupanje i oduzimanje ribarskog podruja

lan 5. Ribarsko podruje moe da se ustupi na korienje privrednom drutvu ili javnom preduzeu (u daljem tekstu: korisnik) koje ispunjava sledee uslove: 1) da je tehniki i struno opremljeno za obavljanje delatnosti, odnosno da ima zaposleno lice u stalnom radnom odnosu sa najmanje VII

stepenom strune spreme (ili master studije), biolokog, ekolokog ili stoarskog usmerenja ili da obezbedi poslovno - tehniku saradnju sa ovlaenom strunom ustanovom, uz odobrenje ministra; 2) da ima organizovanu ribouvarsku slubu u skladu sa ovim zakonom;

3) da nije u roku od dve godine, pre objavljivanja konkursa za

ustupanje ribarskog podruja na korienje, kanjavano za privredne prestupe ili prekraje. Ministar moe oduzeti ribarsko podruje ako korisnik ili preduzee koje upravlja nacionalnim parkom ili upravlja zatienog prirodnog dobra: 1) koristi ribarsko podruje suprotno programu upravljanja ribarskim podrujem; 2) ne sprovodi mere predviene ugovorom o ustupanju na korienje ribarskog podruja; 3) prestane da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana. Nadleni pokrajinski organ moe oduzeti ribarsko podruje korisniku

na teritoriji autonomne pokrajine iz razloga navedenih u stavu 2. ta. 1), 2) i 3) ovog lana. Ministar blie propisuje uslove i nain organizovanja ribouvarske slube.

Naknada za korienje ribarskog podruja

lan 6. Ribarsko podruje ustupa se na korienje uz naknadu. Naknada za korienje ribarskog podruja prihod je budeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda za zatitu ivotne sredine, a naknada za korienje ribarskog podruja na teritoriji autonomne pokrajine, prihod je budeta autonomne pokrajine i koristi se preko podrajinskog budetskog fonda za zatitu ivotne sredine. Visina naknade iz stava 2. ovog lana iznosi 15% od novanog iznosa trokova za izdavanje dozvole za privredni ribolov i 10% od novanog iznosa trokova za izdavanje dozvole za rekreativni ribolov (godinje, dnevne i viednevne). Sredstva od naknade za korienje ribarskog podruja korisnik je dunan da uplati na raun propisan za uplatu javnih prihoda budeta Republike Srbije do 10. u mesecu za prethodni mesec.

Sredstva od naknade za korienje ribarskog podruja koriste se namenski za zatitu, unapreenje i odrivo korienje ribljeg fonda.

Ugovor o ustupanju na korienje ribarskog podruja

lan 7. O ustupanju ribarskog podruja na korienje ministar, odnosno nadleni pokrajinski organ zakljuuje ugovor sa korisnikom ribarskog podruja. Ugovor iz stava 1. ovog lana naroito sadri: naziv ribarskog podruja; period korienja ribarskog podruja; granice ribarskog podruja; obaveze korisnika; uslove i nain raskida ugovora.

Privremeno ustupanje ribarskog podruja

lan 8. Ribarsko podruje koje konkursom nije ustupljeno na korienje ili je oduzeto, ministar privremeno ustupa na korienje bez konkursa privrednom drutvu ili javnom preduzeu, koje ispunjava uslove iz lana 5. stav 1. ovog zakona, do raspisivanja konkursa, a najdue na period od godinu dana.

Obeleavanje ribarskog podruja

lan 9. Korisnik je duan da vidno obelei granice ribarskog podruja u roku od tri meseca od dana potpisivanja ugovora o ustupanju na korienje ribarskog podruja. Korisnik je duan da programom upravljanja ribarskim podrujem odredi pojedine delove ribarskog podruja za mrest i razvie riba (riblja plodita i sl.), da zabrani ribolov na tim delovima ribarskog podruja i da

ih vidno oznai do dana poetka zabrane ribolova. Ministar blie propisuje nain obeleavanja granica ribarskog podruja.

uvanje ribarskog podruja

lan 10. Korisnik je duan da obezbedi uvanje ribarskog podruja. uvanje ribarskog podruja vri lice koje je zaposleno na neodreeno vreme kod korisnika, koje ima poloen struni ispit i licencu za ribouvara, i ono je slubeno lice (u daljem tekstu: ribouvar). Pored ribouvara, korisnik ribarskog podruja moe da angauje i lica volontere koji poslove uvanja ribarskog podruja obavljaju kao pratnja ribouvaru. Ribouvar pri vrenju svojih poslova mora imati ribouvarsku znaku i ribouvarsku legitimaciju, koju izdaje korisnik. Volonter za poslove uvanja ribarskog podruja, koje obavlja kao pratnja ribouvaru mora imati znaku ribouvar-volonter i ribouvarsku legitimaciju koju izdaje korisnik, a u kojoj je naznaen njegov volonterski status. Ministar propisuje obrazac ribouvarske legitimacije i izgled ribouvarske znake.

Struni ispit za ribouvara

lan 11. Struni ispit za ribouvara polae se pred komisijom koju obrazuje ministar.

Ministar blie propisuje uslove, program i nain polaganja ispita iz stava 1. ovog lana.

Licenca za ribouvara

lan 12. Licencu za ribouvara izdaje ministarstvo za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) licu koje je poloilo struni ispit iz lana 11. ovog zakona. Trokove izdavanja licence snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.

Ministarstvo vodi registar izdatih licenci.

Ministar propisuje blie uslove i postupak za izdavanje i oduzimanje licence, kao i nain voenja registra izdatih licenci.

Ovlaenja ribouvara

lan 13. U vrenju svojih poslova ribouvar, kao slubeno lice, duan je da preduzme sledee mere: 1) zatrai od lica zateenog na ribolovnoj vodi, ili u neposrednoj blizini ribolovne vode, ili u ribolovu, da pokae isprave kojima se utvruje njegov identitet i dozvolu za privredni ribolov, odnosno dozvolu za

rekreativni ribolov;

2) izvri pregled objekata, plovnih objekata, vozila, ribolovnog alata, opreme i ulova i da utvrdi da li se ribolov obavlja u skladu sa ovim

zakonom;

3) pristupi svakoj ribolovnoj vodi na ribarskom podruju u cilju kontrole;

4) vri prodaju dnevnih, viednevnih i doplatnih dozvola za rekreativni ribolov;

5) privremeno oduzme dozvolu za privredni ili rekreativni ribolov,

sredstva, alat i opremu, kao i druge predmete pronaene na ribolovnoj vodi ili u njenoj neposrednoj blizini, ako postoji osnovana sumnja da su

upotrebljeni ili namenjeni za izvravanje radnji koje su zabranjene ovim zakonom;

6) oduzme ulov ukoliko postoji osnovana sumnja da je riba ulovljena u

suprotnosti sa odredbama ovog zakona;

7) i druge poslove u skladu sa Programom upravljanja ribarskim

podrujem. O izvrenom privremenom oduzimanju dokumenata, sredstava, alata, opreme i ulova, ribouvar izdaje licu od koga je izvrio privremeno oduzimanje potvrdu o tome.

Oduzeta sredstva, alate, opremu, ulov, kao i dokumenta iz stava 1.

taka 5. ovog lana ribouvar je duan da bez odlaganja preda korisniku.

Prava i obaveze korisnika

lan 14. Korisnik je duan da izvesti ministra, a za ribarsko podruje na teritoriji pokrajine i nadleni pokrajinski organ o promenama na ribarskom podruju koje su od znaaja za korienje ribarskog podruja. Korisnik utvruje nain organizovanja ribolova, vreme trajanja ribolova, kontrolu izlovljavanja riba, mere sigurnosti u ribolovu i nain korienja objekata u ribolovu. Korisnik je duan da ribolovne vode na ribarskom podruju kategorizuje i obelei na propisan nain. Pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja ribolov suprotno odredbama ovog zakona ili na drugi nain nanese tetu ribljem fondu duan je da tu tetu nadoknadi korisniku ribarskog podruja, po podnetom zahtevu korisnika.

Zahtev za naknadu tete korisnik podnosi, u skladu sa ovim zakonom, licu za koje je utvreno da je nanelo tetu ribljem fondu. Korisnik je duan da sredstva dobijena po osnovu naknade tete iz stava 4. ovog lana, namenski upotrebi za zatitu i unapreenje ribljeg fonda, o emu izvetava Ministarstvo. Korisnik je duan da izvesti Ministarstvo o uinjenom prekraju od strane ribara radi evidentiranja prekraja u registru ribara, jednom meseno. Ministar propisuje nain odreivanja i visinu naknade tete nanete ribljem fondu i kategorizaciju ribolovnih voda.

Programi upravljanja ribarskim podrujem

lan 15.

Korisnik je duan da najkasnije u roku od godinu dana od dana potpisivanja ugovora o korienju ribarskog podruja donese Program upravljanja ribarskim podrujem za period na koji mu je dodeljeno na korienje. Korisnik je duan da najkasnije u roku od godinu dana od dana donoenja Programa upravljanja ribarskim podrujem pribavi saglasnost na isti.

U skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujem, korisnik donosi godinji program upravljanja ribarskim podrujem najkasnije do kraja tekue godine za narednu godinu. Do dobijanja saglasnosti na Program upravljanja ribarskim podrujem, ribarsko podruje koristi se na osnovu Privremenog programa upravljanja ribarskim podrujem koji se donosi za prve dve godine korienja, a koji korisnik donosi u roku od tri meseca od dana ustupanja ribarskog podruja na korienje. Ministar, odnosno nadleni pokrajinski organ daje saglasnost na programe iz st. 1, 3. i 4. ovog lana. Programe iz st. 1, 3. i 4. ovog lana mogu izraivati organizacije koje su registrovane za struna i nauna istraivanja iz oblasti ribolovnog ribarstva, ihtiologije, ribarstvene biologije ili ekologije kopnenih voda.

Program upravljanja ribarskim podrujem i Privremeni program upravljanja ribarskim podrujem

lan 16. Program upravljanja ribarskim podrujem i Privremeni program upravljanja ribarskim podrujem sadre: 1) podatke o korisniku ribarskog podruja; 2) podatke o ribarskom podruju; 3) osnovne hidroloke, bioloke, fizike, hemijske i druge karakteristike voda ribarskog podruja; 4) podatke o kategorizizaciji ribolovnih voda, ribljim vrstama u

vodama ribarskog podruja, procenu njihove biomase (koliine) i godinje produkcije sa posebnim osvrtom na ribolovno najznaajnije vrste; 5) mere za zatitu i odrivo korienje ribljeg fonda i mogunosti i naine njegovog godinjeg poveanja; 6) program poribljavanja po vrstama i koliini riba i vremenu i mestu poribljavanja;

7) mere za zatitu ribljih plodita, riba i riblje mlai sa plavnih podruja; 8) procedure za otkrivanje i suzbijanje zagaivanja voda ribarskog podruja; 9) dozvoljeni izlov ribe po vrstama i koliinama na osnovu godinjeg prirasta ribljeg fonda; 10) uslove obavljanja ribolovnih aktivnosti i mere za njihovo

unapreenje, kao i za unapreenje ribolovnog turizma na ribarskom podruju; 11) organizaciju ribouvarske slube i broj ribouvara; 12) ekonomske pokazatelje korienja ribarskog podruja; 13) sredstva potrebna za sprovoenje programa upravljanja ribarskim podrujem i nain obezbeivanja i korienja tih sredstava.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem

lan 17. Godinji program upravljanja ribarskim podrujem sadri: 1) procenu biomase i prirasta ribljeg fonda u ribarskom podruju; 2) dozvoljeni godinji i dnevni izlov ribe po vrstama; 3) dinamiku poribljavanja ribarskog podruja po vrstama i koliini riba, vremenu i mestu poribljavanja, kao i potrebna novana sredstva; 4) mere i nain zatite ribarskog podruja i organizaciju rada ribouvarske slube.

Usklaivanje programa upravljanja ribarskim podrujima

lan 18. Korisnik ribarskog podruja koje se nalazi u nacionalnom parku, odnosno drugom zatienom prirodnom dobru, duan je da program upravljanja ribarskim podrujem uskladi sa programom zatite i razvoja nacionalnog parka, odnosno zatienog prirodnog dobra.

Izvetaj o korienju ribarskog podruja

lan 19. Korisnik ribarskog podruja duan je da pripremi godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja i dostavi ga Ministarstvu ili nadlenom pokrajinskom organu i Agenciji za zatitu ivotne sredine najkasnije do 1. marta tekue godine za prethodnu godinu. Korisnik je duan da najkasnije 90 dana pre isteka perioda na koji mu je ribarsko podruje dodeljeno na korienje, pripremi izvetaj o korienju ribarskog podruja i dostavi ga Ministarstvu ili nadlenom pokrajinskom organu i Agenciji za zatitu ivotne sredine. Ministarstvo blie propisuje formu, sadraj i obim finalnog izvetaja o korienju ribarskog podruja za period koji mu je ugovorom o korienju dodeljen.

III. OUVANJE I ZATITA RIBLJEG FONDA

lan 20. Na ribarskom podruju zabranjeno je: 1) loviti, posedovati i unitavati riblju mla i primerke ribe u vreme mresta i lovostaja;

2) loviti ribu neposredno rukom;

3) loviti ribu eksplozivom i drugim rasprskavajuim sredstvima, harpunom, ostima, podvodnom pukom i drugim zabranjenim ili nedozvoljenim sredstvima i alatima, vatrenim orujem, strujom, vetakim izvorom svetlosti ili hemijskim i drugim sredstvima koja ubijaju, truju ili omamljuju

ribu;

4) pregraivati vodeni tok privremenim ili stalnim pregradama koje ometaju prolaz ribe, ako to nije predvieno investiciono-tehnikom dokumentacijom za izgradnju, odnosno rekonstrukciju objekata ili postrojenja,

osim za hidroenergetska postrojenja instalirane snage vee od 1 MW;

5) loviti nou mladicu, lipljana i pastrmku; 6) zatvarati, odvraati i iscrpljivati vodu iz ribolovne vode, ako se time prouzrokuje opasnost za opstanak ribe;

7) naglo, tehniki neopravdano, isputati vodu iz prirodnih i vetakih jezera i drugih akumulacija ako se time prouzrokuje opasnost za opstanak ribe;

8) ometati postavljanje znakova kojima se obeleava ribarsko podruje, riblje plodite, prirodno dobro, ribnjak ili ribolovna voda za ribolov pod posebnim uslovima i mestima na kojima je ribolov zabranjen, kao

i vriti oteivanje i premetanje znakova; 9) spreavati spaavanje ribe i riblje mlai, sa zemljita koje je poplavljeno;

10) kretanje licu bez dozvole za privredni ili rekreativni ribolov

sa sredstvima i alatima za ribolov van puteva na ribarskom podruju, a u neposrednoj blizini ribolovne vode;

11) dranje alata i sredstava za privredni ribolov i elektroribolov u objektima, vozilima i plovnim objektima koja se nalaze na ribolovnoj vodi

ili na drugim objektima na ribarskom podruju od strane lica koja nisu ovlaena za obavljanje privrednog ribolova, ili ribolova u naunoistraivake svrhe; 12) moiti lan, divizmu i konoplju; 13) loviti ribu potezanjem, odnosno kaenjem udicom za telo grabuljanjem;

14) spreavati, na bilo koji nain, ribouvara u izvravanju odredbi iz lana 13. ovog zakona; 15) spreavati ili ometati lica koja poseduju dozvolu za privredni ili rekreativni ribolov da na ribolovnoj vodi obavljaju isti;

16) postavljanje ograda ili bilo kakvih prepreka kojima se spreava pristup ribouvara ribolovnoj vodi; 17) upotreba alata za privredni ribolov na ribolovnoj vodi koja nije

namenjena za obavljanje privrednog ribolova;

18) zagaivati ribolovnu vodu tetnim i opasnim materijama koje mogu menjati ili pogoravati ustaljeni kvalitet ribolovne vode i na taj nain ugroavati riblji fond; 19) posedovanje ribe koja je ulovljena suprotno odredbama ovog zakona.

Mere za ouvanje i zatitu ribljeg fonda

lan 21. Radi ouvanja i zatite ribljeg fonda ustanovljava se lovostaj za sve ili pojedine vrste riba na ribarskom podruju, kao i zabrana lova riba koje nemaju propisanu veliinu. Ministar blie propisuje mere za ouvanje i zatitu ribljeg fonda. Radi praenja stanja ribljeg fonda u ribolovnim vodama ministar propisuje program monitoringa.

Monitoring iz stava 3. ovog lana moe da vri ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove u pogledu kadrova, opreme i

prostora.

Ministar odreuje organizacije iz stava 4. ovog lana koje ispunjavaju uslove za vrenje monitoringa.

Reenje o promeni reima ribolova i perioda lovostaja

lan 22. Ministar, na osnovu ukazane potrebe, a prema meteorolokim, hidrolokim i biolokim pokazateljima donosi reenje o promeni reima ribolova ili perioda lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom podruju. Korisnik na osnovu ukazane potrebe, a prema meteorolokim, hidrolokim i biolokim pokazateljima, u skladu sa programom upravljanja ribarskim podrujem, moe od ministra zatraiti privremenu promenu reima ribolova ili perioda lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom podruju.

Riblja plodita

lan 23. Ministar odreuje riblja plodita na pojedinim delovima ribarskih podruja radi neometanog mresta riba. Korisnik moe programom upravljanja ribarskim podrujem odrediti pojedine delove ribarskog podruja za riblja plodita u odreenom vremenskom periodu.

U ribljim ploditima iz stava 1. ovog lana zabranjen je svaki vid ribolova, kao i bilo kakve druge aktivnosti koje ometaju mrest, razvoj i

kretanje riba, osim ribolova u naunoistraivake svrhe. Korisnik ribarskog podruja na kome se nalaze riblja plodita duan je da ih vidno obelei, istakne zabranu ribolova, zabranu kretanja bez ovlaenja i zabranu bilo kakvog drugog uznemiravanja riba i da preduzme sve potrebne mere koje obezbeuju nesmetan priliv i odliv vode iz plodita i druge mere integralnog upravljanja ribarskim podrujem koje obezbeuju funkcionalni integritet ribljeg plodita.

Poribljavanje ribolovnih voda i translokacija

lan 24. Poslove poribljavanja ribolovnih voda i translokacije vri korisnik, u skladu sa programom upravljanja ribarskim podrujem. Trokove poribljavanja i translokacije snosi korisnik ribarskog podruja. Poribljavanje se vri autohtonim vrstama riba. Ribolovne vode mogu se poribljavati materijalom za poribljavanje

proizvedenim u mrestilitu koje je registrovano za obavljanje proizvodnje ribe, oploene ikre, uzgoj ribe i mlai, uz potvrdu o poreklu roditeljskih matica. Poribljavanje ribolovnih voda vrstama riba koje su nestale iz tih

voda (reintrodukcija ili ponovno naseljavanje), kao i autohtonim vrstama

poreklom iz uvoza obavlja se na osnovu dozvole ministra. Poribljavanje se

vri u prisustvu inspektora za zatitu ivotne sredine uz potvrdu o zdravstvenom stanju materijala kojim se vri poribljavanje. Translokacija se vri autohtonim vrstama riba uz dozvolu ministra, potvrdu o zdravstvenom stanju, a u prisustvu inspektora za zatitu ivotne sredine.

Ogranienja korienja ribolovnih voda

lan 25. Izgradnja ili rekonstrukcija vodoprivrednog objekta ili postrojenja na

ribolovnoj vodi moe se vriti samo pod uslovom da se obezbedi nesmetano razmnoavanje riba, migracije riba i ouvanje ribljeg fonda. - 12 -

Korisnici dovodnih, turbinskih i drugih kanala duni su da ugrade i odravaju odgovarajue ureaje koji spreavaju ulaz ribe u te kanale, a korisnici brana su duni da obezbede adekvatne riblje prolaze (staze) ili da svedu na minimum negativne efekte prepreka koje ometaju ili spreavaju migraciju ribljeg fonda.

Ograivanje ili pregraivanje ribolovne vode vri korisnik uz saglasnost ministra.

U ribolovnoj vodi zabranjeno je postavljanje kaveznih sistema ili

drugih objekata za uzgoj ribe.

U ribljim ploditima zabranjeno je vaenje peska, ljunka, kamenja, panjeva, kao i preduzimanje svih radnji kojima se, naruavanjem ekolokih odlika ribolovnih voda, ugroava riblji fond.

Spaavanje ribe sa poplavljenog podruja

lan 26. Na poplavljenom podruju zabranjeno je obavljanje ribolova dok se voda ne povue u korito ribolovne vode. Korisnik je duan da preduzme odgovarajue mere da se riba sa poplavljenih podruja vrati u korito ribolovne vode. Vlasnik zemljita koje je poplavljeno duan je da omogui korisniku sprovoenje mera i aktivnosti vraanja ribe sa poplavljenog podruja u korito ribolovne vode.

Korisnik je duan da vlasniku zemljita nadoknadi tetu nastalu prilikom sprovoenja mera i aktivnosti vraanja ribe sa poplavljenog podruja u korito ribolovne vode.

Ouvanje ekosistema ribolovnih voda

lan 27. Zabranjeno je u ribolovnu vodu isputati tetne i opasne materije ili na nju delovati drugim agensima koji bi naruili njene fizike, hemijske, bioloke i ambijentalne odlike, poremetili ustaljeni kvalitet vode, ugrozili zdravstveno stanje, ivot i opstanak riba i doveli do naruavanja faunistikog sastava ribolovne vode. Zabranjeno je preduzimati mere koje dovode do promena hidrolokog reima koje negativno utiu na ivotni ciklus, posebno na mrest ribljih vrsta, osim za hidroenergetska postrojenja instalirane snage vee od 1 MW. Zabranjeno je deponovanje i odlaganje smea na ribolovnoj vodi.

Zabrana unoenja alohtonih vrsta riba

lan 28. Zabranjeno je unositi alohtone vrste riba u ribolovnu vodu.

Spaavanje ribe i sanacioni izlov

lan 29. U sluaju da doe do promene fizikih, hemijskih ili biolokih odlika ribolovne vode koje e tetno delovati na riblji fond ili da postoji opravdana sumnja da e do toga doi, korisnik je duan da preduzme odgovarajue mere kako bi sauvao riblji fond. Izlov ugroene ribe radi spaavanja u smislu stava 1. ovog lana i translokaciju u drugu ribolovnu vodu, korisnik obavlja u prisustvu

inspektora za zatitu ivotne sredine. Korisnik je duan da zainteresovanim licima omogui da o svom troku ostvare pravo uvida u nain i tok sprovoenja aktivnosti na spaavanju ribljeg fonda. Radi spreavanja razvoja alohtonih vrsta ili prenamnoavanja pojedinih vrsta riba na ribarskom podruju, a na osnovu analize strunog lica iz lana 5. ovog zakona, korisnik moe obavljati sanacioni ribolov, na osnovu dozvole, a u prisustvu inspektora za zatitu ivotne sredine. Korisnik koji vri aktivnosti iz st. 2. i 3. ovog lana duan je da po izvrenom ribolovu podnese izvetaj Ministarstvu, a za ribarsko podruje na teritoriji pokrajine i nadlenom pokrajinskom organu o koliini i vrsti ribe, vremenu obavljanja ribolova, mestu i nainu ribolova, odnosno korienju pribora i sredstava za obavljeni ribolov. Zabranjeno je stavljati u promet ribu ulovljenu radi spaavanja. Dozvolu za sanacioni ribolov iz st. 2. i 3. ovog lana izdaje ministar. Dozvolom iz stava 6. ovog lana odreuje se vreme i nain vrenja ribolova, vrsta i koliina ribe koju treba izloviti, kao i dalje postupanje sa ulovljenom ribom.

IV. RIBOLOV

1. Privredni ribolov

Uslovi za obavljanje privrednog ribolova

lan 30. Privredni ribolov na ribarskom podruju moe da obavlja privredno drutvo ili preduzetnik, koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom. Privredno drutvo moe da obavlja privredni ribolov ako ima: 1) dva zaposlena lica sa VII stepenom strune spreme (ili master studije), biolokog, ekolokog ili stoarskog usmerenja; 2) zaposlena lica koja su upisana u registar privrednih ribara.

Preduzetnik moe da obavlja privredni ribolov ako je upisan u registar privrednih ribara.

Privredno drutvo ili preduzetnik obavlja privredni ribolov na osnovu ugovora sa korisnikom ribarskog podruja i godinje dozvole za privredni ribolov, u skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujem, odnosno Privremenim programom upravljanja ribarskim podrujem i kategorizacijom ribolovnih voda.

Struni ispit za ribara

lan 31. Struni ispit za ribara polae se pred komisijom koju obrazuje ministar.

Lice sa poloenim strunim ispitom iz stava 1. ovog lana stie pravo na upis u registar privrednih ribara.

Ministar blie propisuje uslove, nain i program polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog lana.

Registar privrednih ribara

lan 32. Registar privrednih ribara vodi Ministarstvo.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja registra privrednih ribara.

Godinja dozvola za privredni ribolov

lan 33. Godinju dozvolu za privredni ribolov izdaje korisnik ribarskog podruja na zahtev privrednog drutva ili preduzetnika. Za izdavanje godinje dozvole iz stava 1. ovog lana privredno drutvo ili preduzetnik plaa trokove izdavanja dozvole iju visinu odreuje korisnik. Sredstva iz stava 2. ovog lana prihod su korisnika i koriste se u skladu sa programom upravljanja ribarskim podrujem. Godinja dozvola za privredni ribolov koja se izdaje preduzetniku glasi na ime i neprenosiva je.

Godinja dozvola za privredni ribolov koja se izdaje privrednom drutvu vai samo za jedno lice u radnom odnosu kod privrednog drutva koje ima poloen struni ispit za ribara. Godinja dozvola za privredni ribolov moe da se oduzme licu ako to lice prestane da ispunjava uslove za obavljanje privrednog ribolova, ako se

utvrdi da je dozvola izdata na osnovu netanih podataka ili ako to lice privredni ribolov obavlja suprotno odredbama ovog zakona.

Ministar propisuje sadrinu obrasca godinje dozvole za privredni ribolov.

Pritisak na riblji fond

lan 34. Korisnik ribarskog podruja, radi ouvanja ribljeg fonda kao prirodnog resursa, izdaje broj godinjih dozvola za privredni ribolov utvren programom upravljanja ribarskim podrujem i kategorizacijom ribolovnih voda.

Alati za obavljanje privrednog ribolova

lan 35. Privredno drutvo i preduzetnik obavlja privredni ribolov mrearskim, udiarskim i samolovnim alatima koji ne ugroavaju juvenilne primerke riba i ivotinje kojima se riba hrani. Ministar blie propisuje nain, alate i sredstava kojima se obavlja privredni ribolov.

Ogranienja privrednog ribolova

lan 36. Korisnik ribarskog podruja namenjenog za privredni ribolov, moe programom upravljanja ribarskim podrujem ograniiti ili zabraniti upotrebu pojedinih alata za privredni ribolov.

Radi zatite ribljeg fonda, korisnik ribarskog podruja moe, uz saglasnost ministra, odnosno nadlenog pokrajinskog organa, privremeno, a najdue na period od godinu dana, zabraniti privredni ribolov na odreenom delu ribarskog podruja. O ogranienjima i zabranama iz st. 1. i 2. ovog lana, korisnik ribarskog podruja duan je da obavesti zainteresovana privredna drutva ili preduzetnike koji obavljaju privredni ribolov.

Privredna drutva i preduzetnici koji obavljaju privredni ribolov duni su da potuju ogranienja iz st. 1. i 2. ovog lana. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana privredno drutvo ili preduzetnik koji obavlja privredni ribolov ima pravo na novanu naknadu ili na umanjenje cene godinje dozvole za privredni ribolov, u visini izgubljene dobiti, odnosno srazmerno iznosu te dobiti.

Evidencija ulova privrednog ribara

lan 37. Privredno drutvo ili preduzetnik koje obavlja privredni ribolov obavezno je da svakodnevno vodi evidenciju o ulovu ribe, saini meseni i godinji izvetaj i dostavi korisniku ribarskog podruja na kraju tekueg meseca, odnosno godine.

Korisnik ne moe izdati dozvolu za privredni ribolov u tekuoj godini privrednom drutvu ili preduzetniku koje mu nije dostavilo godinji izvetaj za prethodnu godinu. Ministar blie propisuje nain voenja evidencije o ulovu ribe.

2. Rekreativni i sportski ribolov

Opti uslovi

lan 38. Rekreativnim ribolovom moe da se bavi lice na osnovu dozvole za obavljanje rekreativnog ribolova (u daljem tekstu: ribolovac).

Lica mlaa od 14 godina mogu obavljati rekreativni ribolov bez dozvole u prisustvu lica sa dozvolom za obavljanje rekreativnog ribolova.

Dozvola za rekreativni ribolov

lan 39. Dozvolu za rekreativni ribolov za kalendarsku godinu (godinja dozvola), za jedan dan (dnevna dozvola), odnosno za vie dana, a najvie do sedam dana (viednevna dozvola) izdaje korisnik. Godinja dozvola za rekreativni ribolov vai na svim ribolovnim vodama Republike Srbije, uz lansku kartu ribolovne organizacije. Korisnik moe izdati doplatnu dozvolu za rekreativni ribolov, koja

vai uz godinju, za obavljanje rekreativnog ribolova na pojedinim delovima ribarskog podruja, u skladu sa kategorizacijom ribolovnih voda. Korisnik izdaje dozvolu u jedinicama lokalne samouprave koje se

nalaze na teritoriji ribarskog podruja za koje korisnik ima ugovor o ustupanju na korienje. Dozvolu za rekreativni ribolov lice kupuje u mestu prebivalita. Ministar blie propisuje sadrinu obrasca dozvole iz st. 1. i 3. ovog lana.

Izdavanje dozvole za rekreativni ribolov

lan 40. Za izdavanje dozvole iz lana 39. stav 2. ovog zakona plaaju se trokovi izdavanja dozvole iju visinu odreuje ministar najkasnije do 1. septembra tekue godine za narednu godinu. Visinu trokova izdavanja doplatne dozvole iz lana 39. stav 3. ovog zakona odreuje korisnik u skladu sa kategorizacijom ribolovnih voda i ona je prihod korisnika.

Ispit za ribolovca

lan 41. Korisnik organizuje i sprovodi edukaciju ribolovaca.

Ministar daje saglasnost na program edukacije iz stava 1. ovog lana.

Ograniavanje rekreativnog ribolova

lan 42. Korisnik moe programom upravljanja ribarskim podrujem, odnosno posebnim aktom odrediti sluajeve u kojima se moe ograniiti ili zabraniti rekreativni ribolov na ribarskom podruju, odnosno upotrebu pojedinih ribolovnih alata, opreme i sredstava za rekreativni ribolov, uz saglasnost

ministra.

Korisnik je duan da o ogranienjima iz stava 1. ovog lana javno obavesti sve zainteresovane za obavljanje rekreativnog ribolova.

Ribolovac je duan da potuje ogranienja iz stava 1. ovog lana. Ministar blie propisuje nain, alate, opremu i sredstva kojima se obavlja rekreativni ribolov.

Evidencija ulova ribolovaca

lan 43. Ribolovac je duan da vodi evidenciju o ulovu, na jedinstvenom obrascu iji izgled i sadrinu propisuje ministar. Evidenciju ulova ribolovac dostavlja korisniku na kraju tekue godine. Korisnik ne moe izdati dozvolu za tekuu godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu.

Podaci iz evidencije ulova ribolovaca sastavni su deo godinjeg izvetaja korisnika.

Sportski ribolov

lan 44. Korisnik je duan da na ribarskom podruju dozvoli takmienja sportski ribolov pod uslovima utvrenim programom upravljanja ribarskim podrujem i propisom o kategorizaciji ribolovnih voda. Ribolovne organizacije obavezne su da za izvoenje svojih takmienja trae odobrenje od korisnika ribarskog podruja na kome obavljaju takmienja i uslove obavljanja takmienja. Organizator takmienja obavezan je da obezbedi da svi uesnici takmienja na dan takmienja imaju odgovarajue dozvole za rekreativni ribolov.

Ribolovne organizacije obavezne su da svoje takmienje organizuju u skladu sa merama zatite i ouvanja ribljeg fonda propisanim ovim zakonom.

3. Ribolov u naunoistraivake svrhe i elektroribolov

Dozvola za ribolov u naunoistraivake svrhe

lan 45. Ribolov u naunoistraivake svrhe obavlja se u prisustvu inspektora nadlenog za poslove zatite i odrivog korienja ribljeg fonda na osnovu dozvole koju izdaje ministar.

U dozvoli za ribolov u naunoistraivake svrhe utvruje se: 1) ribarsko podruje i ribolovne vode gde e se obavljati ribolov; 2) svrha ribolova;

3) vremenski period u kome e se obavljati ribolov; 4) imena lica koja obavljaju ribolov, sa podacima o

naunoistraivakim ustanovama iz kojih su ta lica; 5) sluajevi i obim odstupanja od propisa o lovostaju; 6) vrsta i nain upotrebe sredstava i alata za obavljanje ribolova. Imalac dozvole duan je da obavesti korisnika i Ministarstvo o vremenu u kojem e obavljati ribolov u naunoistraivake svrhe i da o obavljenom ribolovu saini izvetaj i dostavi ga Ministarstvu.

Uslovi za obavljanje ribolova u naunoistraivake svrhe

lan 46. Ribolov u naunoistraivake svrhe moe se obavljati svim mrearskim, udiarskim, samolovnim alatima i aparatom za elektroribolov, u meri i obimu koji ne naruava sastav ihtiofaune i ne umanjuje bitno postojei riblji fond. Ribolov u naunoistraivake svrhe mogu obavljati organizacije koje su registrovane za struna i nauna istraivanja iz oblasti ribolovnog ribarstva, ihtiologije, ribarstvene biologije ili ekologije kopnenih voda.

Elektroribolov

lan 47. Ribolov elektrinom strujom u naunoistraivake svrhe (u daljem tekstu: elektroribolov) na ribarskom podruju obavlja se u prisustvu inspektora za zatitu ivotne sredine na osnovu dozvole koju izdaje ministar.

Izuzetno, elektroribolov moe se obavljati u sluaju izlovljavanja ribe radi poribljavanja i u sluajevima spaavanja ribe sa poplavljenog podruja uz dozvolu ministra pod uslovima iz stava 1. ovog lana. Elektroribolov mogu da vre samo lica koja su struno osposobljena za tu vrstu ribolova.

Aparat za elektroribolov mora biti takvih odlika da dovodi do

reverzibilne elektronarkoze riba i da ne izaziva njihovo uginue. Aparat za elektroribolov mogu posedovati samo naunoistraivake i strune organizacije, ovlaene od strane ministra. Imalac dozvole duan je da obavesti korisnika i Ministarstvo o vremenu obavljanja elektroribolova i o aparatima za elektroribolov koje e koristiti i da o obavljenom ribolovu saini izvetaj i dostavi ga Ministarstvu.

V. PROMET RIBA

Uslovi za obavljanje prometa ribe

lan 48. Promet ribe mogu da obavljaju proizvoai, privredna drutva i preduzetnici registrovani za promet ribe, kao i privredna drutva i preduzetnici koji obavljaju privredni ribolov, u skladu sa posebnim

propisima.

Udruenja graana, ribolovci i druga lica ne mogu ulovljenu ribu stavljati u promet.

Ogranienja prometa ribe

lan 49. Zabranjuje se stavljanje u promet riba koje nemaju propisanu veliinu ili su ulovljene u vreme lovostaja.

Ribe ulovljene u ribolovnoj vodi pre ustanovljenja lovostaja ne mogu

se stavljati u promet posle isteka 24 asa od ustanovljenja lovostaja. Promet riba koje nemaju propisanu veliinu ili u vreme lovostaja dozvoljen je samo za ribe poreklom iz objekata registrovanih za gajenje ribe.

Pri prometu riba koje nemaju propisanu veliinu ili u vreme lovostaja, prodavac mora imati pismeni dokaz o proizvoau, odnosno uvozniku ribe, vrsti i koliini ribe, kao i o datumu i mestu ulova, odnosno kupovine ribe.

Zabranjen je promet prepariranih trofejnih primeraka riba ili

delova riba bez saglasnosti ministra.

VI. NADZOR

Nadzor nad radom

lan 50. Autonomna pokrajina poslove iz l. 4, 5, 7, 15. i 36. ovog zakona vri kao poverene poslove.

Ministarstvo vri nadzor nad radom nadlenog organa autonomne

pokrajine u vrenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor

lan 51. Inpekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa

donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: inspektor). Autonomna pokrajina vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova poverenih ovim zakonom na teritoriji autonomne pokrajine preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: inspektor).

Poslove inspektora moe da obavlja lice koje ima VII stepen strune spreme, tri godine radnog iskustva i poloen dravni struni ispit.

Prava i dunosti inspektora

lan 52. U vrenju poslova inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dunost da utvruje: 1) da li se ustupljeno ribarsko podruje koristi u skladu sa programom upravljanja ribarskim podrujem i u skladu sa ovim zakonom; 2) da li je korisnik obeleio ribarsko podruje, u __________skladu sa ovim zakonom;

3) da li je korisnik uskladio program upravljanja ribarskim

podrujem sa drugim programima i aktima utvrenim ovim i drugim zakonima; 4) da li korisnik podnosi izvetaj o korienju ribarskog podruja, u skladu sa ovim zakonom;

5) da li se na ribarskom podruju i drugoj ribolovnoj vodi primenjuju propisane zabrane lova riba, i druge radnje, u skladu sa ovim zakonom;

6) da li korisnik ribarskog podruja na kome se nalaze riblja plodita sprovodi propisane mere, u skladu sa ovim zakonom; 7) da li se poribljavanje ribolovnih voda vri na propisan nain; 8) da li se primenjuju propisane zabrane i ogranienja korienja i ouvanja ekosistema ribolovnih voda, odnosno mere i aktivnosti za spaavanje ribe i riblje mlai sa poplavljenog podruja; 9) da li se primenjuje zabrana unoenja novih vrsta riba bez odobrenja ministra;

10) da li se sprovode mere ouvanja ribljeg fonda; 11) da li se privredni i rekreativni ribolov,translokacija ribe,

sanacioni ribolov, ribolov u naunoistraivake svrhe i elektroribolov vre u skladu sa propisanim uslovima; 12) da li su ispunjeni uslovi za promet ribe;

13) da li se sprovode i druge propisane mere i uslovi u skladu sa

ovim zakonom.

Ovlaenja inspektora

lan 53. U vrenju poslova iz lana 52. ovog zakona inspektor je ovlaen da: 1) naredi sprovoenje mera u cilju realizacije programa upravljanja ribarskim podrujem;

2) naredi korisniku obeleavanje ribarskog podruja iz lana 9. ovog zakona;

3) naredi korisniku usklaivanje programa upravljanja ribarskim podrujem sa drugim programima i aktima utvrenim ovim i drugim zakonima; 4) zabrani ograivanje i pregraivanje dela ribolovne vode i naredi uklanjanje ako je izvreno bez dozvole ministra; 5) naredi uklanjanje plivajuih kaveza i drugih objekata za uzgoj ribe iz ribolovne vode;

6) zabrani na ribarskom podruju i drugoj ribolovnoj vodi, preduzimanje radnji koje su suprotne lanu 20. ovog zakona; 7) naredi korisniku ribarskog podruja na kome se nalaze riblja plodita da sprovede propisane mere, u skladu sa ovim zakonom; 8) zabrani __________poribljavanje ribolovne vode ukoliko je u suprotnosti sa

ovim zakonom;

9) zabrani izgradnju ili rekonstrukciju vodoprivrednog objekta ili

postrojenja na ribolovnoj vodi koji spreavaju nesmetan mrest i migraciju riba bez odobrenja ministra i naloi mere za ouvanje i zatitu ribljeg fonda;

10) zabrani rad korisnicima dovodnih, turbinskih i drugih kanala koji

nemaju odgovarajue ureaje koji spreavaju ulaz ribe u te kanale i korisnicima brana koji nisu obezbedili adekvatne riblje prolaze (staze) ili

nisu sveli na minimum negativne efekte prepreka koje ometaju ili spreavaju migraciju ribljeg fonda;

11) zabrani obavljanje ribolova na poplavljenom podruju i naredi preduzimanje mera za spaavanje ribe; 12) zabrani isputanje tetnih i opasnih materija u ribolovnu vodu ili agenasa kojima se naruavaju njene fizike, hemijske i bioloke odlike; 13) zabrani zahvatanja ili uputanja vode koja dovode do promene hidrolokog reima ribolovne vode i tetne su po riblji fond; 14) zabrani deponovanje i odlaganje smea na obalama ribolovnih voda i u ribolovnoj vodi;

15) zabrani unoenje alohtone vrste ribe u ribolovnu vodu; 16) naredi korisniku preduzimanje mera ouvanja ribljeg fonda iz lana 29. ovog zakona; 17) zabrani privredni, rekreativni, sportski i naunoistraivaki ribolov, translokaciju ribe, elektroribolov i sanacioni ribolov, ako se

vre u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i programima; 18) zabrani lov ribe nedozvoljenim alatima i sredstvima;

19) zabrani korisniku da izda dozvolu licu koje ne vodi evidenciju o

ulovu ribe iz l. 37. i 43. ovog zakona; 20) zabrani promet koji se vri suprotno lanu 48. ovog zakona; 21) naredi ispunjavanje uslova iz l. 48. i 49. ovog zakona; 22) zabrani promet ribe iz ribolovnih voda suprotno lanu 49. ovog zakona;

23) pregleda poslovne knjige, dokumenta, i evidencije privrednih

drutava, preduzetnika i fizikih lica, koji se odnose na sprovoenje odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

24) naredi sprovoenje mera ouvanja i zatite riba, u skladu sa ovim zakonom;

25) naredi izvrenje drugih obaveza u odreenom roku. Kad inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da propis nije

primenjen ili da je nepravilno primenjen, donee reenje kojim e naloiti otklanjanje utvrene nepravilnosti i odrediti rok u kome se to mora izvriti. Ako pravno lice ili preduzetnik ne postupi u roku koji mu je ostavljen

za otklanjanje nepravilnosti, inspektor e doneti reenje o zabrani obavljanja delatnosti do otklanjanja nepravilnosti.

Na reenje inspektora iz st. 2. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. alba na reenje inspektora ne odlae izvrenje reenja. Reenje po albi je konano.

lan 54. U vrenju poslova iz l. 52. i 53. ovog zakona inspektor je ovlaen i duan da: 1) privremeno oduzme sredstva, alat i opremu, kao i druge predmete

pronaene na ribolovnoj vodi ili u njenoj neposrednoj blizini ako postoji osnovana sumnja da su upotrebljeni ili bili namenjeni izvrenju radnji zabranjenih ovim zakonom i preda ih korisniku;

2) trajno oduzme ulovljenu ribu i neobeleene alate za privredni ribolov naene u ribolovnoj vodi i preda ih korisniku; 3) oduzme dozvolu za privredni, odnosno rekreativni ribolov, kao i

dozvolu za ribolov u naunoistraivake svrhe, elektroribolov i sanacioni ribolov.

U vrenju nadzora nad primenom mera zatite ivotne sredine inspektor ima i ovlaenja i dunosti utvrene posebnim zakonom.

VII. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

lan 55. Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili javno preduzee, ako: 1) ne proglasi ribarsko podruje i ne pribavi miljenje ministra (lan 3. stav 3); 2) ribarsko podruje ustupi drugom subjektu na korienje (lan 4. stav 4);

3) ne vri uplatu naknade za korienje ribarskog podruja (lan 6. stav 4);

4) ne donese akt o kategorizaciji ribolovnih voda (lan 14. stav 3); 5) sredstva dobijena po osnovu naknade tete nastale krenjem ovog zakona, namenski ne upotrebi za zatitu i unapreenje ribljeg fonda (lan 14. stav 6);

6) u roku od godinu dana od dana potpisivanja ugovora o korienju ribarskog podruja ne donese Program upravljanja ribarskim podrujem, i u odgovarajuem roku ne pribavi saglasnost (lan 15. st. 1. i 2); 7) do kraja tekue godine ne donese godinji program za narednu godinu (lan 15. stav 3); 8) u roku od tri meseca od dana ustupanja ribarskog podruja na korienje ne donese privremeni program upravljanja ribarskim podrujem (lan 15. stav 4);

9) postupi suprotno lanu 20. stav 1. ta. 1), 4), 6), 7), 15), 16) i 18) ovog zakona;

10) vri izlov i praenje stanja ribljeg fonda suprotno lanu 21. ovog zakona;

11) vri poribljavanje i translokaciju suprotno odredbama lana 24. ovog zakona;

12) postupi suprotno lanu 25. ovog zakona; 13) isputa u ribolovnu vodu tetne i opasne materije ili na nju deluje drugim agensima koji naruavaju njene fizike, hemijske i bioloke odlike i time poremeti ustaljeni kvalitet vode, ugrozi zdravstveno stanje,

ivot i opstanak riba i dovede do naruavanja faunistikog sastava ribolovne vode ili ugroavanja ribljeg fonda (lan 27. stav 1); 14) preduzima mere koje dovode do takvih promena hidrolokog reima koje negativno utiu na ivotni ciklus, posebno na mrest ribljih vrsta (lan 27. stav 2); 15) deponuje i odlae smee na ribolovnoj vodi (lan 27. stav 3); 16) unosi alohtone vrste riba (lan 28); 17) ne preduzima mere iz lana 29. ovog zakona; 18) obavlja izlov koji nije u skladu sa dozvolom za sanacioni ribolov

(lan 29); 19) vri privredni ribolov bez godinje dozvole za privredni ribolov i suprotno lanu 33. ovog zakona; 20) ogranii ribolov bez saglasnosti ministra, odnosno nadlenog pokrajinskog organa (lan 36. stav 2); 21) izdaje dozvolu za rekreativni ribolov suprotno lanu 39. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili javnom preduzeu novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana moe se izrei zatitna mera:

1) zabrana privrednom drutvu ili javnom preduzeu da se bavi odreenom privrednom delatnou u trajanju od est meseci do 10 godina raunajui od dana pravosnanosti presude; 2) zabrana odgovornom licu u privrednom drutvu ili javnom preduzeu da vri odreene dunosti u trajanju od est meseci do 10 godina raunajui od dana pravosnanosti presude; 3) javno objavljivanje presude.

Prekraji

lan 56. Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, udruenje graana ili javno preduzee, ako: 1) ne izvri obeleavanje granica ribarskog podruja u roku (lan 9. stav 1);

2) ne odredi i ne oznai vidno zabranu ribolova na delovima ribarskog podruja bitnim za mrest (lan 9. stav 2); 3) obelei ribarsko podruje suprotno lanu 9. stav 3. ovog zakona; 4) ne obezbedi uvanje ribarskog podruja (lan 10. st. 1. i 2); 5) ne izda ribouvaru legitimaciju na propisanom obrascu i

ribouvarsku znaku propisanog izgleda (lan 10. stav 4); 6) ne dostavi izvetaj propisan odredbama lana 14. stav 7. ovog zakona;

7) ne uskladi program upravljanja ribarskim podrujem sa programom zatite i razvoja nacionalnog parka odnosno zatienog prirodnog dobra (lan 18); 8) ne postupi po odredbama lana 19. ovog zakona; 9) vri ribolov u podrujima proglaenim za riblja plodita, kao i bilo kakve druge aktivnosti koje ometaju mrest, razvoj i kretanje riba suprotno

lanu 23. stav 3. ovog zakona; 10) ne sprovodi ili spreava mere spaavanja ribe sa poplavljenog podruja (lan 26. st. 2. i 3); 11) privredni ribolov obavlja suprotno lanu 30. ovog zakona; 12) koristi godinju dozvolu za privredni ribolov suprotno lanu 33. stav 5. ovog zakona;

13) izda vei broj godinjih dozvola za privredni ribolov od broja dozvola utvrenih programom upravljanja ribarskim podrujem i kategorizacijom ribolovnih voda (lan 34); 14) obavlja privredni ribolov mrearskim, udiarskim i samolovnim alatima koji ugroavaju juvenilne primerke riba i ivotinje kojima se riba hrani (lan 35. stav 1); 15) postupi suprotno ogranienjima privrednog ribolova iz lana 36. stav 4. ovog zakona;

16) ne vodi svakodnevno evidenciju o ulovu ribe i ne sainjava meseni i godinji izvetaj, odnosno ne dostavlja ih korisniku na kraju tekueg meseca, odnosno godine (lan 37. st. 1. i 2); 17) izda dozvolu rekreativnom ribolovcu koji nije dostavio

evidenciju o ulovu (lan 43. stav 3); 18) postupi suprotno lanu 44. st. 3. i 4. ovog zakona; 19) obavlja ribolov u naunoistraivake svrhe bez dozvole ministra i suprotno lanu 45. ovog zakona; 20) obavlja ribolov u naunoistraivake svrhe i elektroribolov suprotno lanu 46. ovog zakona; 21) obavlja elektroribolov bez dozvole ministra i suprotno lanu 47. ovog zakona;

22) poseduje ili koristi aparat za elektroribolov bez saglasnosti

ministra (lan 47. stav 5); 23) obavlja promet ribe suprotno lanu 48. ovog zakona; 24) stavlja u promet ribu suprotno lanu 49. ovog zakona; 25) ne omogui inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po reenju inspektora (lan 53). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, udruenju graana ili javnom preduzeu novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Novanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ukoliko postupi suprotno lanu 20. stav 1. ta. 1), 3), 4), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 14), 15), 16), 17), 18) i 19) i stavu 1. ta. 9), 10), 11), 14), 15), 16), 20), 21), 22), 23), 24) i 25) ovog lana. Za prekraj iz st. 1. i 3. ovog lana, pored novane kazne, izrie se i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni izvrenju prekraja ili su nastali njegovim izvrenjem, a moe se izrei i

zatitna mera zabrane vrenja delatnosti pravnom licu i preduzetniku u trajanju do tri godine.

lan 57. Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice, ako: 1) spreava ribouvara u obavljanju poslova iz lana 13. ovog zakona; 2) postupi suprotno lanu 20. stav 1. ta. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 17), 18) i 19) ovog zakona;

3) lovi ribu koja nema propisanu veliinu ili u vreme lovostaja (lan 21. stav 1); 4) lovi ribu u podrujima odreenim za riblja plodita ili vri druge aktivnosti koje ometaju mrest i kretanje riba (lan 23. stav 3); 5) postupi suprotno ogranienjima iz lana 25. ovog zakona; 6) lovi ribu na poplavljenom podruju ili spreava spaavanje ribe sa poplavljenog podruja (26. st. 1. i 3); 7) ugroava ekosistem ribolovnih voda (lan 27. st. 1. i 3); 8) unosi u vodu alohtone vrste riba (lan 28); 9) stavlja u promet ribu ulovljenu radi spaavanja (lan 29. stav 5); 10) obavlja privredni ribolov bez godinje dozvole za privredni ribolov (lan 33); 11) lovi ribu bez dozvole (lan 38); 12) postupi suprotno lanu 39. stav 5. ovog zakona; 13) postupi suprotno ogranienjima iz lana 42. ovog zakona; 14) koristi ili poseduje aparat za elektroribolov (lan 47); 15) stavlja u promet ulovljenu ribu (lan 48. stav 2); 16) stavlja u promet ribu suprotno lanu 49. ovog zakona; 17) spreava inspektora u obavljanju slubene dunosti (lan 53). Za prekraj iz stava 1. ovog lana, pored novane kazne, izrie se i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni izvrenju prekraja ili su nastali njegovim izvrenjem, a moe se izrei i zatitna mera zabrane ribolova.

lan 58. Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u nadlenom organu, ako ne vodi registar privrednih ribara (lan 32).

lan 59. Postupak po prekrajima iz ovog zakona ne moe se pokrenuti kad proteknu tri godine od dana kada je prekraj uinjen.

lan 60. Sredstva dobijena od novanih kazni i izreenih zatitnih mera prihod su budeta Republike Srbije.

VIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 61. Ribouvari su obavezni da poloe struni ispit za ribouvara roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ribari su obavezni da poloe struni ispit za ribara u roku od dve

godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Korisnici ribarskih podruja su duni da usklade svoj rad, pravni status i programe upravljanja ribarskim podrujem sa odredbama ovog zakona, najkasnije do 31. decembra 2009. godine.

lan 62. Propisi koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o ribarstvu (,,Slubeni glasnik RS, br. 35/94, 38/94 i 101/05 dr. zakon), osim odredaba tih propisa koji nisu u skladu sa ovim zakonom.

lan 63. Vaenje ugovora o ustupanju ribarskih podruja koji su zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona moe se produiti pre isteka roka na koji su zakljueni na period koji ukupno ne moe biti dui od 10 godina od dana zakljuivanja ugovora. U sluaju iz stava 1. ovog lana zakljuuje se aneks tog ugovora. Korisnici koji su zakljuili aneks ugovora iz stava 2. ovog lana duni da u roku od godinu dana od dana zakljuenja aneksa ugovora donesu Program upravljanja ribarskim podrujem za period vaenja zakljuenih aneksa ugovora.

lan 64. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o ribarstvu (,,Slubeni glasnik RS, br. 35/94, 38/94 i 101/05 dr. zakon), osim odredaba koje se odnose na proizvodnju oploene ikre, riblje mlai i ribe u ribnjacima.

lan 65. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

,,Slubenom glasniku Republike Srbije.