Jean-Louis Brau

ČAROBNJAŠTVO

Prevod Sanja Korolija

SADBZAJ

Uvod.Naslede prastarih religijaVraianje i magijaOd srednjeg veka do varvarstvaDemonologija ra<Ia demone - - -

Vradanje u moderna vremena '

U susret neoPaganrzmu . . - - -' : '

51 l4553618396

Vrai, uratara - to je osoba za koju se veruje dapaktu sa clavolom- VradZbina je operacija vradanja _Litre.

Ne potide Ii moZda vradanje, o kome se .na5 leksikografprilidno diskretno izjasnjava, iz zapadnjaike spiritualnosti, te-me ove kolekcije- Ako zavirimo ispod vela folklora, koji pre_kriva najstarije i najautentidnije forme ove spirituarnosti, naovo pitanje 6emo potvrdno odgovoriti.

Sta se moZe zakljuditi iz kratkog pregleda istorije reli_giozne misli? Na prvom mestu, narnede se fundamentalna diho_tomija. Na Zapadu je postojala arhaidna religija, utemeljenana prirodnim silama i zakonitostima. ova religija nije bilapoliteistidka, ved paganistidka u pravom imislu te reii (poga_nus - seljak). Na Istoku, ali na5em Sredozemnom Istoku, ta-kode se umesto politeizma, ispoljila boZanska anarhija, i to udva vida, ako iskljudimo helenski svet: s jedne strane postojaloje izobilje entiteta iz babilonske mitologije, nebeska projekcijazona ljudskih senki, mesta na kome su mitolozi uvek iznovatraZili poreklo pakla, a sa druge strane Zaratustrin flseli236,beskonadna borba izmedu Ormuzda i Ahrimana, simbola do-brog i zla.

Upravo na tom plodnom tlu, rodila se ideja o stvaranju im-perijalnog monoteizma, dije se hegemonijske tendencije slivajuu onu poznatu redenicu: >Pobedio si Galileene! <

J e upiSe

Odatle, sa pokr5tenog Zapada, do5lo je do raslojavanja.Isplivala je religija, koja je imala beskrajnu mod i nije se za-dovoljavala samo time da upravlja ovozemaljskim Zivotom, vedi nedim uzviSenijim, vedno56u. Is@ tog sloja ostali su prastariZivotni obidaji, koji su, kako bi opstali, morali poprimiti nekaobeleZja dominantne ortodoksnosti, barem kada su u pitanju bi-li jezik i obredi. Tokom vekova vradZbine su poprimale mno-gobrojne, ponekad sasvim razlidite. oblike Do kraja srednjegveka predstavljale su svojevrstan izraz kako narodne, tako iseoske i prirodne religije. Nakon Sto se u XVI i XVII panidanstrah od smrti i zla proSirio Evropom, vradanje postaje prilidnozlokobno i smatra se potdinjavanjem Davolu u zamenu za, rno?-da razornu ali, trenutadnu utehu.

U XVIII veku doSlo je do jo5 jedne promene. U prasko_zorje oprosvetiteljstvan religiozni osedaji se podinju potiskivati,a moralni principi isticati.

Medutim, ukoliko bi nestalo dobro, kako bi onda mogloopstati zlo kao njegova protivteZa? VradZbine su od tada pestale paravan, potvrda dewijantnosti i obidaja koje, joS uveknedovoljno permisivno dru5tvo nije prihvatalo bez izvesnogmistidno-religioznog alibi j a.

Tada su se takode pojavile i razlidite tendencije, kao i Zedza oxtrltizmom, u kome se nije precizno mogla odvojiti dimen_zija parapsiholoSkog.

Poslednji preobraZaj zabeleZen je u naSe vreme. Ve6 po_slednjih nekoliko godina, svedoci smo jednog novog vida vra-danja, clobodenog svoje barokne podloge i laZnog hri5fanskogsjaja, vradanja koje je sada neuporedivo bliZe samoj prirodi.Radi se o uekolo$kom vradanjuu za koje se smatra da najav-ljuje zapadnjadki neo-paganizam.

Izvesno je da je ovakvo posmatranje optere6eno odrede-nim Sematizmom. Oduvek je postojao, a postoji i sada opri-mitivniji oblik vradanjao vezan za selo. Takve vradZbine malose razlikuju od obiine magije ali ne smeju zato biti prezre-ne ni zanemarene. One svedoie o trajnosti primrtivne misli iizvor su naie duhovne paleontologije.

I

Ve6 smo govorili o stanovitoj upometnji", i ditalac ne bitrebalo da se zbuni kada u delu bude naizlazio na izraze kaoSto su ,starudija<, )rrite(,

"folklor" jer su one upotrebljene

u vezi odredenih obidaja, kako bi se prikrilo pravo lice vradZ-bina.

Proniknimo u suStinu stvari- Pre nego Sto se posvetimo

ovoj kvintesenciji, upitajmo se da li je Zapad tokom svoje is-

torije skrivao moZda dvostruku kulturu, koju je dvojezidno

i izrai.avao?Evidentna su bila ukr5tanja idejnih tokova podloZnih mno-

gim sludajnostima i razliditim uticajima, koje neki nazivajuvladaju6im ideologijama. Ali, ne moZe se zanemariti ni dinje-nica, da su ova kretanja u mnogome dugovala obidajima i pe-danteriji sitnidavog klera, kao i na5im modernim intellos-ima.

Ono Sto je skriveno provladilo se tokom vekova u ime dog-me ili svetog razloga. Tome smo se rugali i. smatrali ga pra-znovernim iako je moZda, ba5 taj deo plod >ancestralne duSeoili plodno tle arhetipova, i to ba5 onih o kojima je govorioKarl Gustav Jung.

Upravo tu podinje domen okultizma (termin izmiSljen uXIX veku), Hri5ianskog ezoterizma, analogne misli, astrolo_ga, alhemije itd. Tu podinje misao Arnoa Vilneva, Fulkanelija,ona koju je zapoieo OriZen i zavr5io Rudolf Stajner. Odatle sui podeci inicijativne tradicije Keltskog Grala, pa sve do GOL-DEN DOWN-a i Tile. Vradanje je drama dvrsto vezar.a zaljudske sudbine, ponekad za kosmidke il i spiritualne principeispoljene u vidu vednog sukoba izmetlu Boga i Davola ili,boZjeg znakao, kako ga je nazvao Tertuli jan.

Religiozni nekonformisti i velike hereze Zapada, kao i taj-

ni putevi hermetizma, predodil i su ponovno sjedinjavanje raS-

detvorenog doveka. Ove teZnje su bile pretenciozne, fragmen-tarne i nisu ulivale nikakvu nadu jer, kako je to tvrdio DenisAeropagit unijedan logidan razlog ne moZe govoriti u koristjedinstva zato Sto je fenomen iznad svakog razglovora<-

Ovde se svakako radi o nedostatku konceptualnih sredsta-va, koji podrazumeva ono Sto smo nazvali ,deo ledenog brega

koji viri iznad voden. Usledio je potop bezbroj duhovnih Tita_nika, koji je prouzrokovao legitiman interes za razlidite formeori jentalne spiritualnosti.

Poslednji se sastoje od prilaznih puteva, koji su vodiliponovnom sjedinjavanju, celovitosti i unutra5njoj slobodi. Ipak,ako bismo mudrn nastavili da izbegavamo klopke egzotizma,postoji mogucnost da izgubimo vaZno utodiSte.

U jednoj epohi u kojoj je crkva kao i sve druge institu_cije bila navedena na zlo, kada je postalo .repopulaino prori_cati pad manje vise svih ideologija, kada je nastala vecina ou_Iika mi5ljenja i zakljudivanja od formalne logike do dijalekti_ke, i kada je bilo poZeljno ramentirati nad sudbinom nase ci_vilizacije, postalo je nuzno saznanje o tome ko je i odakle do_lazi taj zapadnjadki Satana, koga nastojimo da bacimo u ot-patke istori je.

Stari geografi verovali su u Ekumen, zemlju ravnu kaoplota, koja je bila okruZena nepoznatim zemlj ama (terres in_cognitae) i sa sredistem u Jerusalemu. sta ako je nas duhovnisvet stvarno bio ravan? sta, ukoliko je nas novi Jerusalem bioonaj stari dobri Zapad, pokretad odgovora na sva pitanja, makoliko malo se mi trudili da ih tamo potrazimo i da lutamopo nepoznatom? Kroz taj zajednidki slojeviti talog vradanjeprodire, kao dubok koren. uNajve6e lukavstvo Davola skrivase iza njegovng pokuSaja da nas ubedi kako on, zapravo, nepostoji "

- rekao je Bodler. Podmuklosti i spletke ima i u Lomesto zeli dokazati da je nase naslede iz najstarijih religioznihoblika posveceno baS njemu.

NASLEDE

PRVI DEO

PRASTABIH RELIGIJA

l 0

Strsaranje obreda postsedenih Sun'cu

Uglavnom svi istorijski izvori slaZu se u tome, da je u

prastara vremena postojalo osam sabata tokom godine: 2' fe-

bruara, 20. marta, 30. aprila, 21. juna, l. avgrlsta, 23- septem-

bra, 31. oktobra i 22. decembra.

Svetkovine u februaru, aprilu, avgustu i oktobru ne od-

govaraju nijednom Sundevom ni ratarskom ciklusu, ved ciklusu

parenja divljih Zivotinja- Margaret Murray twdi da je ovakav

ritam svetkovina sluZio za radunanje vremena, dak i pre pojave

zemljoradnje. Ostali praznici poklapaju se sa ravnodnevicama

i kratkodnevicama.Kada je praistorijski dovek shvatio da lovom i ribolovom

vi5e ne moZe obezbediti dovoljno hrane, poieo se baviti zem-ljoradnjom. Tako je postao i astronom.

Priroda je podredena klimatskim uslovima. Prvi zemlje

radnici su zato bili primorani da rad velikog kosmidkog sata

prate kroz promenu godi5njih doba. Iako nisu raspolagali ni-

kakvim naudnim saznanjima nije im bilo teSko da godinu podele

na detiri dela ogranidena sa dve ravnodnevice, dugodnevicom

i kratkodnevicom.Proletna ravnodnevica, posle duge zimske pauze' najav-

ljuje ponovno radanje prirode i pobedu Zivota nad smrti- Lo-

gidno je da su za taj dan vezane lrcsebne svetkovine svih na-

roda koji su bili u bliskom odnosu sa zemljorn i prirodom' U

13

skoro svim civilizacijama verski obredi prethodili su poljskimradovima. Mnogi od njih su vremenom dobili folklorni karak-ter gubefi pone5to od svoje ritualnosti.

Nije bilo te5ko prepoznati dane ravnodnevice. Postojalasu sruno dva dana u godini kada Sunce u zenitu nije prawilonikakvu senku oko Stapa zabodenog u zemlju. Kada je senkanajduZa, 21. decembra, to je zimska kratkodnevica, a najkra6aje 21. juna, na dan letnje dugodnevice.

Na ovim konstatacijama bio je utemeljen i prvi kalendar,a pomenuta detiri datuma posluZila su kao povd da se meduprimitiwnim plemenima pro5iri kult Sunca.

Ne odvajamo li se previSe od vradZbina zalaze6i ovolikou razmatranje kalendara? U svakom sludaju ne. To 6emo doka-zati i kroz primere koji pokazuju da je velika vecina zapad-njadkih verskih obreda, kao i samo vraianje, plod svetkovinavezanih za kult Sunca.

Razumljivo je da se ovde ne radi o laiciziranju kristologi-je kako je to Renan Zeleo da protumadi, ni o istorijsko-mate-rijalistidkom tumadenju hriS6anskog mita, ve6 o pokuSajurazlikovanja fundamentalnog jedinstva od zapadnjadke reli-giozne misli, uprkos njegovom raznovrsnom ispoljavanju ipr iv idnoj raz l id i tost i .

BoZi6, solsticijski praznik

BoZi6 je prvenstveno praznik posveden rotlenju Isusa Hris-ta, sedanju na inkarnaciju, ujedinjenje l judske i boZanske pri-rode u l itncsti sina Boga, koji kroz l ik Hrista poprima ljud-sko obli i je.

BoZic nije oduvek imao ovakvo znadenje, vec je ono na_stajalo tokom vekova. U IV veku papa Telesfor je 25. decem_bar proglasio danom Hristovog rodenja, poStuju6i tako zahtevekoncila odrZanog u Efesu.

Ovaj datum nije bio sludajno izabran. Kod skoro svihantidkih naroda, bez obzira na njihovu religiju i mitologiju,

1 4

svetkovine posve6ene Suncu bile su uvek u poslednjoj nedelji

decembra, tj. oko zimske kratkodnevice.Kod Persijanaca je to bio veliki praznik posvden Mitri,

kocl Grka uTrojna no6<, rodendan Herkulov, kod narda sa

severa ,Majka nodiu koju su Danci nazivali LuI, Angli Yule,

Saksonci Geola i GaIi Chutul. U Rimu su organizovane sveda-nosti povodom "Nepobedivog Suncao.

Od svih ovih kultova najinteresantniji je kult Mitre, zatoSto je ova velika boginja mazdajskog porekla prvo bila slav-ljena u Mesopotamiji, a potom u Rimu i ostatku Evr.ope. Svet-kovine vezane za njen kult odrZavale su se u >mistidnoj

" pe-cini iz koje se moglo videti radanje Sunca na dan zimske krat-kodnevice.

Sva simbolika hri5ianskog BoZi6a potide upravo iz Mitri-nog kulta: radanje Sunca-spasioca slavljeno je kao nada u sve-t l i ju budu6nost .

Takve buduinosti nije bilo sve do otkri6a pe6ine, koju suneki smatrali kolevkom Betlejema gde je roden Isus. "Medu-tim< dok su se tamo nalazil i , dode dankada je Devica Marijatrebalo da rodin - piSe Sveti Luka u Jevandelju. "Donela

jena svet sina prvenca, umotala ga u svoje rublje i stavila u ko-levku jer za njih tada nije bilo mesta u gostionici.. (

Sveti Luka je ujedno i jedini koji govori o kolevki. Markoi Jovan ne daju nikakve detalje o rodenju. Matija samo spo-rninje mesto gde se dete nalazilo kada su se pojavila Svetatri kralja.

Da li je kolevka stvarno postojala i l i je bila samo mit,simbol dednosti? Nemoguce je pouzdano tvrdit i, ali pomenu-cemo jednu hipotezu. U Maloj Azij i staje su uglavnom smeS-tene il i u pe6inama, i l i u udubljenjima stena produZenim nad-streSnicama.

Nije l i onda i kolevka o kojoj govori Sveti l-uka jedna odtih pe6ina-staja, transpozicija obredne pecine. Ovo je, svakakosamo pretpostavka ali, moZe se potkrepiti jednom interesan-tnom din lenicom. >Mit r ina pe6inau t ra ja la je u Rimu i poslehriScanstva. Zabranjena tek 378. odlukom cara Konstantina.

1 5

Ne postoji li ipak izvesna slidnost izmedu kolevke i pecine?Ne potide li sakralni karakter kolevke ba5 iz tog obidaja.

Majke deuice i crne deuice

Praznik rodenja Hristovog i pokazivanje kolevke rnnogo sudoprineli popularnosti i Sirenju kulta Device Marije.

Crkva je imala iisto verski interes da od siunog podetkaMariju za5titi od prvog greha. Predanje kazuje da je MarijidoSao andeo, pozdrawio je sa AVE (obrnuto proditano EVA)i saop5tio joj njenu sudbinu. U tom srnislu Marija je anti-Eva,ona koja nije okusila greh, jednom redju devica parekselans.

Nakon Sto je Isus izaSao iz njene utrobe Marija je podelada ispoljava dvostruku prirodu: ljudsku i boZansku. Da li Ma-rija moZe biti nazvana majkom Boga? Ovo teolo5ko pitanje jeu prvim vekovima bilo kontroverzovano jerezom. Nestorijancisu npr. smatrali da su boZansko i ljudsko odvojeni u liku IsusaHrista, tako da Mariju nikada nisu mogli nazvati THEOTOKOS,majkom BoZjom.

Ako marljivo proudimo stare religije, primeti6emo da sumnogi kultovi bili posveceni majkama-boZicama. Razumljivo je

da su tadaSnji ljudi plodnost tretirali kao natprirodan feno-men, jer je od plodnosti zavisilo obnavljanje zajednice i njenopstanak.

Najstariji poznati idoli su figure majki. Takva je i figura

Desne pronaclena u Siberiji i stara osamdeset hiljada godi;;ra,

figura vilendorfske Venere koja je ne5to mlada kao i svaka dru-ga praistorijska Venera. Ve6ina. njih ima oblik nage Zene sa

nagla5enim oblinama, naroiito kukovima dija je Sirina rezul-

tat viSe ratlanja. Kratko vreme iza toga pojavi6e se i figura-

cija Majki-devica koje, osim Sto simbolizuju plodnost, nose i

ideju bezgreSnog zade6a. Ova pojava je vezana kako za stare

paganske religije Antickog sveta, tako i za primitivne, a kult

se i dan danas zadrLao u oblasti Pacifika.

Da li bi kult Device Marije dostigao takve razmere bez

ogromnog pieteta koji je uZivala boginja lzis? Ne verujemo.

1 6

U egipatskoj mitologiji Izis, Ozirisova Zena, smatrana jelroZanstvom Meseca, Sto je zapravo bio sam Oziris, ali njegasu zvali bogom Sunca. U ve6ini hramova viala se Izis, bezOzirisa, kako drZi u kri lu sina Horusa.

Tokom vekova kult boginje Izis se proSirio na istodne de_love mediteranskog basena, a potom na Zapad. poznato je, da.1t' u Galiji, i mnogo pre evangelizacije, Izis bila slavljena pohramovima, i da su je uvek predstavljali smrknutog l ica.

Odatle i poreklo crnih devica. Da ni na koji nadin ne bi.arusio ovaj kult, katoliiki kler ih je prihvatio i dozvolio ver-nicima da ih slave, identif ikuju6i ih sa Devicom Marijom.

Ovaj proces se kasnije desto ponavljao, pa je i sama Izispozajmila svoj lik drugim boginjama, konkretno keltskoj bogi-rrl i koju su inade zvali >Majl: Boga pred rodenjem.. Kasnijesu Je preuzeli Galo-Romani (Virgo p.ritura) - dewica koja tre_l ra da rodi .

Nikada se nije sumnjalo u veliku popularnost kulta crnihrlevica. Istoridar E. Sail l ieus ih je zabeleZio dvesta pet na teri-tori j i Francuske, ali je njihov broj morao biti veci u podetkuhr iSiansl"va.

F>roznik lufrh

Stari Rimljani slavil i su praznike u iast Saturna tzv. sa_l'rnale, koje su se periodidno ponavljale i l i 16. dana Januar-:,kih Kalendi, Sto je 17. decembar po naSem kalendaru i trajale.,u nedelju dana. Tokom tih praznika svi su se medusobno po_,t'civali, slavili i donosili poklone. To je nesumnjivo bio pode_trrk boZicnog slavlja i darivanja.

T'ih dana robovi su imali pravo da slobodno Zive. U grupa_nra su se Setali gradom, galamili, pevali i Ziveli na ravnoj nozi:,a svo.;im gospodarima. Nakon Sto bi praznik pro5ao Zivot seopet vracao u stare tokove.

Prvi hriScani nastavili su da slave Saturnalije. crkva ih..;t', medutim, smatrala paganskim i zato su 336. oci koncila,rrlrzanog u Laodicee, formaLno zabranili hrisfanima da u tim

t 7

proslavama udestvuju. U nekim evropskim zemljama kao u

Francuskoj npr. Saturnali je se transformi5u u praznike ludih.

Na dan, i i j i je datum varirao zavisno od oblasti, BoZ'rc,

dan Nevine dece (28. decembar), dan Obrezivanja (1. januar)

i l i Bogolavljenla, niZe sveStenstvo biralo je papu il i vladiku

Iudih, a tokom celog praznika nesta ja lo je svake dru5tvene h i -

jerarh i je .

Tokom ove groteskne cerremonije sveStenici, zamazani bla-

tom, maski rani i l i preobuieni , prepuStal i su se profanim igrama

u samom krugu crkve, jeli na oltaru, Sali l i se i dan zavrSavali

u krdmama, gde je alkohol tekao u potocima'

Hi jerarh i ja je nasto. la la da zabrani t lvakvu raskalaSnost '

a l i se obicaj to l iko usta l io da .1e to br lo gotovo nemoguce. U

XV veku Kar io VI I zabranio je praznik ludih u zbornim crkva-

ma, a l i se ipak odrZao joS neko vrerne, I b io s lav l . len na is t i

nadin.Praznik Svete Ane takode je usko vezan za proslavu Bo-

2tca, a u nekim provincijama je slavljen na dan Cvetnica. Ovaj

praznik evocira beg Egiptov. U Boveu npr. najlepSu devojku

sa ogrornnom Iutkom u narudju na okicenom magarcu vodili

su od katedralc' do crkve Sent-Etjen. Tamo je sve5tenik uz ve-

liku pompu devojku i magarca uvodio u sveti5te. Za vreme slu-

Zbe svaka pesma zavrSavala se sa trr puta ponovljenim "hi--ha.. Posle epistole pevala se pesma o magarcu i i j i je refren

glas io:,Hej, gosPodine mogarte, dok Peuate,tepa njuika Dam se skuPlja.

Bi6e za Da.s serur dnsta,

dosta zobi da se sadi.<

BoZi(ni blagdani

Postoji izvesna simbolika mostova na koju nailazimo u ske

ro svim mitologijama. Jedan stari obidaj, praznik BoZi6nih

mostova, bio je vezan za rodenje Hristovo, a njime je slavljena

i z imska kratkodnevica.

1 B

Narod bi improvizoyaa mostic na reci neposredno predrlan kratkodnevice. Na taj dan, tu je dolazilo i igralo dvanaestrnladih, obavezno nevinih devojaka, koje su simbolizovale dva-rraest meseci u narednoj godini. potom im se pridruZivao jedanpar i nastavljao ga igra sam, stalno ubrzavaju6i ritam kolasve dok most ne bi pao u reku. Igradi su simbolizovali dan irroi i nakon Sto bi pali u vodu, trebalo je da doplivaju do na;_lrliZe obale i odatle pobegnu trie6i kroz polja.

Postepeno je ovaj zavetni praznik nestajao, ali tragovi suost-ali u pesmama koje danas pevaju deca. Tako ponlnje i pe_:;rna ,Seuerni most<, u kojoj lepa Jelena (i l i Adela prema nekimvt'rzijama) personificira noc, a njen brat Sunce. ru su i pesme',Pont de Londreo, Londonski most, mada je naslov deformaci_1l >Pont de I 'ombre<, Most u senci, kao i svima dobro poznat',. uinjonski rnost < .

ova poslednja pesma, u sustini nema nikakve veze sa glav_rrm grradom vokriza. Most se nalazi na reci Roni i izgradro gaJ(' presvetli Benezet uz pomoc boZanskih sila. prida se da jel<onstruktor ovaj most izgradio po savetima koje mu je direk_lno davao Isus Hrist, ali to nije onaj most iz pesme. Avinjon:;t' podmetnuo umesto redi Av-Agnon dije je znadenje nepoznato.Neki hermetidari tvrde da je ovo nastalo od redi Anji, imenalxrga Vatre po predanju Veda, koji je bio most posrednik izme_rlu l judi i bogova. Posle evangelizacije taj Anjon je zamenjen:;:r Anji (Agnu"s Dei - hri56ansko jagnje).

Interesantno je napomenuti da su ovakvi obidaji vezani zarnostove dije je prelaZenje simbolizovalo smenu i obnavljanjerr<di5njih doba, bili zajednidki mnogim civilizacijama. u sta-roj Kini npr. mladici i devojke su na dan proleine ramodne_vrce morali pregaziti reku.

Zbogom rnesu

Kao i prethodni praznici, i karnevali bar Sto se tide danatlivl jeg veselja, izrazito podsecaju na saturnali je i luperkali je.

Prema crkvenom obidaju, Mrsni Utorak pada tadno detr_rlt'set dana pre Uskrsa. Uskrs je, inade, pokretljiv praznik, ali

1 9

uvek pada u nedelju posle punogl meseca, koja prati prolecnu

ravnodnevicu. Naziv karneval potide ili od latinskog CARNE

VALIS (zbogom meso), i l i od naziva DOMENICA CARNAVA-

LIS (Mrsna Nedelja) i oznadava kraj veselja koje podinje sa

Epifanijom. Narednog dana podinje ritual, koji je novijeg po-

rekla i traje ditavih ietrdeset dana, simbolizuju6i na taj nadin

Isusovo lutanje kroz pustinju. Ovaj obiiaj se pojavio u III v.n-e.

U prvim vekovima hri5canstva nije zabeleZen i smatra se da je

crkva dozvolila ovako profane proslave samo da bi poboljSala

svoj poloZaj.

JoS od pradawnih vremena postojali su praznici posve6eni

kli janju. Legende o Izis i Ozirisu u Egiptu, o Atici u Siri j i ,Orfeju i Dioniziju u Grdkoj, o Balderu sinu Odinovom uSkandinavij i, simbolizovali su umiranje i ponovno radanje

prirode.Karizma nije svojstvena hriScanstvu. BiIa je prisutna u

Mitrinom kultr, i, kod Hebrejaca i Manihejaca- U islamu, Rama-

danski post je jedna od pet ritualnih dozvola odredenih ver-

skim zakonrkom, koje nazivaju opet stubova vere<.

HriScanska karizma je danas manje stroga nego ikada' Po-

stiti je nekada znadilo jesti samo jednom dnevno i to posle

zalaska sunca. Potom je taj obrok bio pomeren na tri iasa posle

podne, a u d<-iba Karla Veiikog jelo se ve6 oko podne' Vekovima

su gradanski zakoni suzbijali krSenje karizme' 1595" npr' jed-

nom odlukom parlamenta bila je odreflena kazna za mesare

i kobasidare, koji su tada prodavali svoju robu'

U podetku pokrStavanja Rimskog carstva, pagani koji su

Zeieli da prihvate novu veru, morali su se prvo prodistiti mo-

litvom i postom od detrdeset dana pa tek onda biti pokrSteni-

Ovaj period simbnlidno je predstavljao prelazak iz paganske

bestijalnosti (Mrsni utnrak) u duhovni Zivot (Sveta Nedelja)'

Tu se ne sti iu, kako su inaie crkveni l judi skloni da tvrde,

naudna saznanja marginalnih autora koji nastoje da daju anti-

konforrnistidka obja5njenja. Teorija pa$anske impre$nacije

hri5canskih obiiaja je danas potisnuta od strane mnogih isto-

riiara, koji su se posvetili antropologiji.

20

Emmanuel le Roy i Martin Griinberg tvrde da u detrdese-todnevnoj askezi od BoZica do uiiste srede. ima i ostataka

llaganizma, kao Sto ih uglavnom ima i u svim drugim hriS6an-r;kim obidajima. U tonr smislu trebalo bi razmiSljati o ogronr-

nom kulturnom meSanju i usitnjavanju u prvim vekovima na5e

t're, tokom kojih su perfidni sveStenici i tvrdoglavi seljaci ume-li da, gotovo jezuitskim terminima, ostvare neverovatan is-

torijski kompromis. Uspeli su da na harmonidan nadin spole

paganske teZnje i senzibilitet, koji i danas postoji u seoskim

sredinama, i svetu misao crkve iz perioda srednjevekovnog

hri56anstva.

Vatre Suetog Jouana

Dan Svetog .rovana, 24. jun, nije praznik od nekog poseb-

nog znadaja za crkvu. Medutim vatre koje se pale u dast Evan-

gelista izraz su drevnog solarnog kulta vezanog za najstari ja

vt ' rovanja i obrede.Po Frejzeru (Le Ranneau d'Or) u II veku p.n.e. Kelti su

letnju dugodnevicu slavili tako Sto su u vatru bacali gigantske

figure od pletene trske u kojima su se nalazil i ratni zarobljeni-

t ' i . Cezar je u svojim Kornentqrirno pominjao ove obidaje itvrdio je da je plodnost zemlje direktno zavisila od broja i.rtava.

U provincijama stare Gali je tradicija paganskih ritualnihvatri zadrZala se u obliku Vatri Svetog Jovana, i u toj formi,kler ih je odobravao"

U skoro svim krajevima dan Svetog Jovana smatrali sunajpovoljnij im za daroli je. Tog dana se bralo lekowito oil je zaspravljanje l jubawnih napitaka.

Vede uodi praznika, u nekim pokrajinama Bretanje, sve-Stenici su dozvoljavali vernicima da no6 prnvedu u crkvi, igra-ju6i i pevajuii. Sve je to podsedalo na stare keltske obidaje.Do XVII veka, u okolini Quimper-a, stanovnici su pored lomaiadovladil i klupe, da bi se njihovi bliZnji koji su te godine pre

minuli mogli ogrejati. U drugim delovima Bretanje mlade de-

vojke, koje su ZeIeIe da se udaju, morale su da igraju oko de-

vet razliiitih vatri.

2 l

Veza izmedu ovog obidaja i braka potiie joS sa Pirineja, gde

su mladenci vendani te godine imali obavezu da skupljaju drva

za r i tua lnu lomadu.

Gradonadelnik Pariza Zak Sirak je pre nekoliko godina

obnovio jedan stari obidaj. Vede uodi praznika Svetog Jovana,

on je poljubio drvo postavljeno na trgu ispred gradske vecnice'

Ustvari sve do velike Francuske burZoaske revolucije,

gradonadelnik je bio taj koji je prisustvovao ceremoniji i po-

zivao kralja da zapali ritualno drvo.

Pod starim reZimom ovaj praznik je pratila velika pompa-

DZeiati su bili. zaduZeni za sve pripreme. Iz starih zapisa smo

saznali da je drvo bilo postavljeno na trgu Grev, i da je bilo

visoko skoro dvadeset metara. Pod drvetom je bilo poredano de-

set kola natovarenih debelim cepanicama, dvesta sveZnjeva

suvog granja, petsto snopova pru6a i dvadeset pet bala slame.

Svuda naokolo bile su postavljene tribine, a do mesta na njima

moglo se doci kupovinom karata od dZelatovog pomodnika.

22. juna, suci na delu sa gradonadelnikom, svedano su odla-zili do kralja da ga pozovu na proslavu.

uSutradan, tokom poslepodneva PariZani su poiinjali dase okupljaju na trgu Grevu - pi5e Rene Gale hronidar miste-ri ja Pariza. ,Oko sedam dasova uvede zvuci trube su najavlj i-vali tiolazak kralja i njegove pratnje. Plotuni su se duli sa svihstrana, a potom i kraljevska muzika sa najboljim repertoarom.DrZeci baklju od belog voska kralj se pribliZavao lomaii i palioje dok su se iz publike duli uzvici: ,rZiveo kraljo.

Arti l jeri jska vatra i plamen bljeStali su u nodi i osvetl ja-vali nebo. Podsecali su na drevne obidaje predaka, oboZavala-

ca vatre i Sunca.Na kraju proslave prisutni su se pribliZavali vatri i uzimali

ugzrrke, koje su nosili kao amajlije. Gradski oci su potom orga-

nizovali igranku i veceru. Igralo se na trgu po pepelu vatre

Svetog Jovana, pilo se i da5iavalo o tro5ku gradske uprave.

Veruje se, da je prvi kralj koji se pojavio na proslavi

i upalio vatru bio Luj XI. To je bilo 1471. god. a kasnije su

Fransoa l, Anri VI i Luj XIII redovno to dinil i .

22

Lu j XIII je zabranio surov obidaj spaljivanja mada-ka. Verovalo se da je jedan od velikih sabata padao tadno nadan Svete Jovanke. Zato se u oganj bacalo tuce madaka u ka-vezu il i koZnoj vre6i jer su matke bile smatrane elavolj im Zi-votinjama.

Postojali su ozvanideni dobavljadi madaka, o demu svedodii ova presuda iz 1573. god. Lukas Famere, duvar keja, da plati

kaznu od stoti.nu pari5kih sua zbog nabavke madaka koje su u

poslednje tri godine badene u vatru Svete Jovanke, i zato Stoje na jednoj proslavi u vatru bacio i jednu lisicu, kako bi udo-

volj io njegovoj Visosti Kralju.

Smrt u kolektiDnoi im'aginnciji

Nastanak i razvoj vracanja u uskoj su vezi sa religioznim

obredima srednjeg veka.

Pred kraj srednjeg veka, crkva je pokazala jedno novo

lice. Laidko niZe sve5tenstvo, vrlo neobrazovano i sumnjivog

morala, nije vi5e u mogu6nosti da odrZi doktrinarni autoritet

kod vernika. Episkopat takode gubi svaku kontrolu, jer prven-

stveno nastoji da saduva ostatke svetovne vlasti poljuljane

ratovima.Mnogi istoridari, a meelu njima i P. Adams u svom delu

Parohijski |iuot u Francuskoj u XIV oeku, uodili su ovo raspa-

danje crkve, potpomognuto od strane prosjadkih redova, koji

podrZavaju kulturne obicaje nepoznate srednjem veku.

C)no Sto je vradanju trebalo da da novu dimenziju, uklju-

cuju6i tu i darobnu mo6 (traumaturgiju) bila je zapravo erup-cija smrti u kolektivnoj imaginacij i. Nije to viSe bio jednosta-

van kraj egzistencije, prestanak Livota, vet nestajanje tela,fizicka smrt.

,Spremanje za smrt postalo je veliki problern Zivotao, pi5eZak Ie Fog u Srednjeoekounona hrillansttsu. Jedna serija gra-vura, koja dati.ra joS iz doba otkri6a Stampe, postigla je velikiuspeh (Ars moriendi). Ova tema se razvija paralelno sa temommrtvadkog plesa i replicira joj. Covek petnaestog veka pripre-

23

mao se da ga taj neminovni ples odvede u raj, a ne u pakao,jer je njegov strah od pakla bio mnogo ve6i nego strah odsmrti. Otuda su l judi najvi5e strepeli baS od tog prelaza. o

Ovaj nov pristup smrti nije u suprotnosti sa najstari j imobredima vezanim za pogrebe. I oni su, iako su stari i 40 hi-i jada godina, sadrZavali verovanje u zagrobni Zivot i odvaja-nje tela od superiorne instance koja ima dva imena: duh i duSa.

Prema izvesnim hipotezama, otkri6e praistori jskih l judi,da se u njihovom telu nalazi skelet, bilo je razlog uspostav-ljanja dva materijalna principa: meso i kost. Postepeno, raz-

vilo se verovanje u trostruku egzistenciju doveka: nematerijal-no bice i l i dist duh, biolo5ko bice od mesa i krvi i mineralnobice i i i skelet, porobljen u telu dok god dovek Zivi.

Prvo ;e fizidka smrt osiobadala duh dovekov, a potom se

raspadanjem mekih tkiva oslobadao kostur, koji je nezavrsnonastavl jao svoju egzis tenci ju u nekom drugom svetu, svetumrtv ih.

Cin jenica je ipak, da skelet i iz s tare obredne ikonograf i jen isu b i l i vezani za ideju smrt i . [ { r i56anstvo, ko je je tada joS

bi lo u povoju, n i jer pr ikazivalo kosture u svojo j ikonograf i j i .Oni n isu b i l i pronadeni n i u katakombama, n i u nekropolama.Rel ig i ja je tada smrt t ret i ra la kao oslobodenje, kao pre laz izzemal jskog Zivota u carstvo nebesko, gde je t rebalo da se Ziv ipo drugi put , mnogo srecni je i bo l je . Razuml j ivo je da su zatomrtv i l r i l i pre 'dstav l jenr kao anele l i .

Mr tuack i pLesou i

GreSka je Sto su neki autori praznik mrtvih, koji se slavi2. novembra, protumaci l i kao hr iscansku adaptaci ju jednogstarog pogrebnog obidaja. Ovaj praznik evoci ra secanje na svevernike koj i su preminul i tokom godine. 9gB. godine ozva. i i i<rga je sve5tenik Odilon iz Klinija. Odilon je praznik vezac, za danposle Dana sv ih Svet ih, ko j i 1e opet ostatak star . , g paganskogkul ta.

24

Stanovnici Rima su u jesen slavil i praznik u dast svih bo-

Zanstava udrugog reda", d i ja imena n isu b i la vezana za praz '

nike Panteona i Marsovih polja. Posle evangelizacije grada,

ovaj obidaj se n i je odmah izgubio i pr ica l< l se da je l . novembra

u Panteonu bio skup svih davola. Da bi ukinuo ovaj obicaj,

papa Bonifacije IV je 607. god. posvetio hram Devici i svtm

mucenicima, prenevSi u njega dvadeset osam kola kosti ju p<l-

kupl jenih u ka. takombama. jer je Zeleo da i n j ima napravi

mesta.Mrtvadki plesovi su alegoridne freske, dudne i groteskne

forme, i predstav l ja ju muSkarce i Zene raz l id i te s tarost i i iz

raz l id i l . ih soci ja ln ih s lo jc 'va, ko j r : . ;e smrt odvukla u krug pakla.

Skelet s imbol izu je smrt . Ta moda st : pojav i la kra jem XI I I v .

i vr lo brzo proSir i la po celo j Evropi . U naredna dva veka, ov i

p lesovi su se potpuno promeni l i . U poietku su a ludi ra l i na jed-

nakost sv ih pred smr iu, da b i kasni je dr ib i l i mrtvacki karakter

i rzrazavali strah od smrti.Bez obzira na to Sta su izraZavaii, u pojedinim krajevinra

donji slojevi naroda nisu gaji l i iste one izvedbe koje je stvorilosveStenstvo. Tako je u Bretanji skeie.t, koji je vodio kolo bioAnkon, staro keltsko boZanstvo s titulorn nvode mrtvihn. Na

drugim mestima to je bio Ogmios, bog Smrti i ,gospodar sve-tog pisma<. Ukoliko je verovati francuskom istori iaru i mito-logu Francoazu tre Rouu, zahvaljujuii njemu i danas moZemo

da oset|imo deo tog Sarma magije i zabrane: u popisu kletviBregenca (Austr i ja) i l i Roma (Deux*Sevres) Bog je zamol jenda nekoga ,veZen i udini da ovaj. pati. Okovi, isto kao r kanap.

neminovno vode na onaj svet. Mrtvaiki plesovi XV veka, kao

i bretonski Anku, svedoie o postojanosti ove teme i o njenoj

snazi, koja se oseia i danas u modernom folkloru.

Ciuil izaci ja megolita

Proudavajuci stare praznike, koji su se slavil i u toku godine

dana, mogli bismo zakljuditi kako je svaki hriScanski obidajpotekao iz nekih mnogo star i j ih c iv i l izac i ja . Sto se Evrope t ice,

2 5

savremena naudna istraZivanja ukazuju na vaZnost megalitskecivil izacije, dije su postojanje arheolozi nekada opovrgavali, aliu koje se danas sve manJe i manje sumnja.

Danas znamo da je judo-hriS6ansko tle naSe kulture pro-izaSlo sa Istoka. Ipak, postoji i jedan indo-evropski uticaj kojisu preneli Kelti, Germani i Skandinavci. Taj uticaj potide iznaSih najdublj ih korena i udestvuje u naSem kolektivno ne-svesnom.

>Ne treba zato nipodaStavati vidlj iv judo-hriScanski uti-caj, ali ni onaj indo-evropskin. OpSte prihvacena ideja je da

"Sve potide od Sumera".Naudno je potvri leno da su megalit i nastali, ako ne pre, a

ono bar u vreme egipatskih piramida. Ove ogromne ,grade_vine< mogu se na6i skoro svuda u svetu, ali najviSe ih 1e uEvropi. Pretpostavlja se da tu ima izmedu i0 i r00 hil jada,mada taian broj joi nije utvrden.

Znadajna nalaziSta pronadena su i u Skandinavij i. U veii_kom broju ih ima i u Nemaikoj i vecina ih se nalazi u tro_uglu izmedu gradova Dresden-Halle Erfurt, kao i na potezuod Frankfurta do Treva. ceo i.stoini deo od Iberijskog poluostr-va, od Corogne do Huelva prekriven je uspravljenim kamenjemi megal i tsk im grobovima.

U kontinentalnom delu Francuske izgleda da megalita uop-Ste nema. Zato se u pokrajini Overnj mogu naci na skorosvakom koraku, sem u nekim istoinim provincijama i uskompojasu izmeelu doline Rone i Alpa.

Vecina ovih zagonetnih konstrukcija predstavlja hramoveposveiene Suncu. U prvim godinama dvadesetog veka, jedanmornaridki oficir, komandant Alfred Devoar u slobodnim caso-v ima, proudavao je megal i te u svojo j prov inc i j i . Iako je b iosamouki arheolog, komandant Devoar je uz upotrebu uglomerastekao veliko znanje iz astrofromije. Na bazi toga je zakljudioda su svi megalit i bil i strogo okrenuti mestu izlaska Suncatokom prolecne ravnodnevice i letnje dugodnevice.

Slobodni smo stoga da zakljutimo da se ovde radi o hra-movima vezanim za kult Sunca i da su se dve najznadajnije

26

proslave u to vreme odigravale prvog dana proleta i pred do-

Iazak leta.1963. god. astronom DZerald Hokins nauino je pot-

vrdio teoriju komandanta Devoara o fantastidnom zdanju Sto-

un-HendZ u Velikoj Britanij i. Ovo otkrice podstaklo je profeso-

ra Hoyle-a astronoma svetskog glasa, da Stoun-HendZ uporedi

sa nebeskim uglomerom koji omogucava da se izradunaju ek-

lipse i da zakljuci da je jedan AjnStajn postojao dve hil jade

godina pre hri5canskog doba.

Galoromonski kotao pretapania

Rezimirajmo ukratko lanac starih zapadnih civlizacija'

Prvo je postojalo praistori jsko tle gde se negovao kult Sunca,

potom jedna specifidno evropska protocivilizacija, civili.zacija

prvi.h konstruktora rnegalita, a na kraju invazija Kelta koja je

ostavila dubok trag na kontinentu-

Na tako plodno tle do5li su rimski osvajadi i zasejali ga ne

samo sopstvenim mitovima nego i onim koji potidu iz svih car-

skih provicila. Tz tog >kotla pretapanja< trebalo je da nastane

galoromanska civilizacija. To Sto se tada dogadalo slobodni smo

nazvati anahronizmom i kulturnom revolucijom bez presedana-

Stapale su se mitologije, bogovi i boginje su se mesali bez

srama, odela i znaka. Kako je veliki Jupiter mogao prisustvo-

vati toj zbrci a da i sam ne izgubi glavu?

Ako se nov galo-romanski sloj, koji je vecinom Ziveo u

naselj ima koja su se tek osnivala, pri lagodio tom sinkretizmu,

(a ne treba zaboraviti da su ved u to vreme snobizam i smisao

za saradnju bil i bliski coveku), u kome je video mogucnost so-

cijalnog napretka, niZi slojevi su joS uvek Ziveli povudeno,

ucaureni u svoja stara verovanja, iako su ona tokom generacr-

ja ve6 trebalo da se rastope kroz magijske obrede.

Osim toga, evangelizaci.ja donosi i drugu kulturnu revo-

luciju. AIi, u njoj vi5e nije bilo mesta sinkretizmu. Gali lejac

nije delio svoje carstvo, i otada njegovo verovanje zalazi u

mraine dubine senki, daroli ja, magije i postepeno wr.adZbinakoje od tada moZemo ovako i zvati.

Ka nouoj arheologij i

Kakva su najstari ja svedodanstva proSlosti? Jesu li to uto_pijske vizije, tvrdnje bez dokaza sa jedinim cil jem da doku_mentuju sumnjive twrdnje? Svakako ne, ukoliko Zelimo da ihodgonetnemo onako kako im to pri l idi"

U svom de lu nChron i con a i , anno l JB l ad annum l l l l nSigebert de Gembloux cit ira ovaj pasus iz sali jskog zakona:,Ako neko javn<_r drugoga optuZi da je bacio dini i l i nudioljubavni napi.tak, a to ne moZe dokazati, ima da plati globu od2 5 h i l j a d a d i n a r a n .

Ovde ponovo nailazimo na jedan tip zakonodavstva sa ko_jim smo se ve6 strsreli u paganskorrr svetu, u Rimu il i tadnijena teritori j i Rimskog carstva. U novoj epohi crkva je poielada se obraca ne samo obicnim rnadionicarima, koji bacajucini, vec sada i vesticama i vescima jer su preti l i da narusenovu religijsku tvrtlavu.

Tako ih je konci l u Agdeu 50t i . goct . ekskomunic i rao. Novikc lnc i l u Okseru 5?8. god. zabrani ' je vern ic ima da ih posecuju,a koncil u Narboni doneo je odluku da isti ,budu prodatr za_Jedno sa svojom decom, Zenama i slugama, i to u korist si_romasnihu. t i l l0 god. na korrciru u Reims-u konstatovano Jeda su sve prethodne odluke ostale samo na papiru i vraievrmar iarobnjacima zapreti l i su veinim prokletstvom.

Ovakve aluzije eksplicitno govore o postojanju vradZbinai bile su poznat.e cartistima. Oni su, naime, imali tu prednost,da rade sa pouzdanim dokumentima redrgovanim na arhaiinom.al i lako razuml j ivom jez iku.

Iako su u njihovom razreSavanju nailazil i na mnogobrol_ne teSkoce, u domenu keltske epigrafi je, arheolozi su bil i fra_pi rani i in jenicom da smo do skora o pr isustvu is tor i jsk ih sve_doianstava o vracanju i magij i ostajali slepi.

28

Racionalno raditi na svedodanstvima koja govore o nera-

cionalnoj misli, dosad je sigurno znadilo varati gvardijansko

tumadenje viSeg Razloga. Ali, vremena se menjaju i na sredu,

izvestan broj istrazivaca GNRS i nPrakticne Skole za visoke

studije< poceo je stvari nazivati pravim imenima i nije viSe

prezao od rada na ostacima magije.

Da bismo ovo dokazali pomenucemo i dva sludajna otkric'a,

koja potvrduju da je vradanje posto ja lo u Gal i j i '

Prvo je metalna p lodica iskopana u Smal ieru 1971' god'

sa ugraviranim galskim tekstom, ali napisanirn latinicnim pi-

smom. Prevodom se utvrdilo da se radi o kletvi koju 1e sasta-

vio neki vrac i to po narudzbi Gala koji je zeleo da se osveti

nekom Rimljaninu.Drugo otkri6e poti ie iz 1983- god. Pronadeno 1e na loka-

litetu Vaysiere, na platou Larzak u Aveyron-u i takode je olov-

na plodica sa ugravirani.m galskim tekstom na latinici ' Zahva-

l ju juc i za laganju dva c lana akademi je, s t rucnjaka za natp ise

i lepu knjiZevnost, MiSelu LeZenu i Roberu Mari5alu, protu-

maden je i sadrZaj ovog teksta. Govori <l jednoj stanovnici

Gali3e koja se, misleci da je postala Lrtva kletve drugih Zena

iz sela, obrati la vracari u Zelj i da kletvu sa sebe prebaci na

njih. Takva tehnika postoji i danas. Ovakva otkrica ukazala su

na potrebu za novom arheologijom, oslobodenom patronata

racionalnog, arheologi j i ko ja ce is t raZivat i bez tabua i ko ja ce

otkrivati neSto viSe od prostih materijalnih ostataka strcio-eko-

nornske organizacije i p<_rpisa bogova i bt-rzanstava na duhovntlm

planu.Posto j i in teres za ovakve v idc lve is t raZivanja ko; i ce pre-

vazici granice istori jskog razvitka vradanja. NaSi mentalni ko-

reni b i kroz n j ih mogl i da izrone kao stvarn i ident i te t Zapada.

GLOZEL, pe( ina-skroui | t e Drateuc

Primer onoga Sto bi moglo postati nova arheologrja pred-

stavl.la Glozelova enigma, ok<l koje se vec duZe od poia veki,r

sukobl lavaju miSl jen;a arheoloSa.

29

Glozel je mali zaselak u ravnici Sikon, u oblasti ViSija.1. marta 1924. god. mlekar Fraden je, sa svojim unukom, po_kuSao da prokrdi deo zemlje, koji se zvao ,Dirantonovo poljeu.odjednom, Emil Fraden je osetio otpor u kolskim toikovima.Podeo je rukama da kopa zemlju i pronaiao je dve plodice neo_bidnog oblika. NastavivSi da kopa, pred njim se ukazala okru_gla jama, velidine doveka u leZe6em poloZaju. U njoj su bilirazliditi predmeti, a narodito mnogo ploiica sa ugraviranimznacima, koji lide na slova alfabeta. Tako je podeo sludaj Glo_zel.

seoski uditerj razglasio je ovo otkri6e i obavestio arheologeamatere iz te oblasti, a medu njima i doktora Morlea iz viSija.on je preuzeo istraZivanje ovog lokaliteta i dao rrru novo ime(Pol ja Mrtv ih) .

Morle je pozvao praistoridare i arheologe da posete ovonalaziSte. MiSljenja su bila podeljena: dva dlana instituta, Loti Esperandje kao i salomon Rajnah, koji je tada bio na vrhuncuslave, verovali su u autentidnost Glozela, dok su ga drugi, ta_kode vrlo poznati, arheolozi smatrali laZnim.

Problem je bio i ostao vrlo znadajan, jer ako ostaci izGlozela datiraju iz neolita, kako to Rajnah tvrdi, to bi biodokaz da pismo nije stvoreno u Fenikiji, sto je danas zvanidnoprihva6eno, ve6 na tlu Francuske.

Polemike i neslaganja deli l i su naudni svet sve do lg2?.god. kada je jedna komisija nalaziSte Glozel proglasila nea_utenti inim.

Ovo nalaziSte je i dalje imalo svojih pristalica i pro_tivnika, koji su ga pose6ivali. Neki od njih ,r,

". upu5tali u

krajnje avanturistidke spekulacije. Dobar prirner za to jeRober Klaru, koji u svojoj knjizi ,Nepoznata istorija doveka.tvrdi da je Glozel zapravo bio biblioteka-ostavstina koju sunam Glozelijanci s namerom ostavili, pre nekih 15 hiljada go_dina. Ova biblioteka navodno sadrZi poruku, koju su im pre_neli Atlanti, vanzemaljska bi6a.

Postoji i hipoteza da bi svi predmeti pronaileni u Glozelumogli biti delo nekog vestog falsifikatora, ali i hipoteza da sustari.

30

Kasnije su sprovedena istraZivanja koja su potvrdila ovu

drugu teoriju. Jedna plodica, ispitivana u Edinburgu metodom

radio-termoluminescencije, u Nacionalnom muzeju za starine,

mogla je poticati iz vremena izmedu dve hiljadite godine pre

dolaska Julija Cezara i tri stote godine posle njega. Jedan drugi

fragment koji je ispitivao danski. Institut za atomska istraZiva-

nja u kome je i pronaden ovaj metod radio-termoluminescen-

cije, datira iz IV v.p.n.e.Sludaj je izgleda re5en. Ukoliko Glozel i nije neolitsko na-

laziSte, u svakom sludaju potiie bar iz galoromanskog ili gal

skog perioda, a moZda i od ranije.

Ova istraZivanja navode i na tezu poznatog istoriiara i

epigrafiste Zilijena Kamija aktuelnu joS od dana otkrida Glo-

zela. Po njemu ,polje mrtvih< nije ni staro naselje ni mesto

prebivalista nekog malo$ klana, ve6 skroviste galoromanskog

vrada, koji je Ziveo i Sirio svoje ume6e odvojeno od bilo kog

naselja.192?. god. Zilijen Kamij je, na pitanje jednog novinara

dasopisa ,Ilustracija<<, kao dokaz ovoj tvrdnji, naveo da je

heterogenost pronailenih predmeta odgovarala vasaru uobida-

jenom za skloniSta vradeva. Osim to$a, medu ovim predmetima

nisu pronailene pogrebne posude, tkadki kalemovi, ni kultni

idoli, ve6 iskljuiivo predmeti iz pribora za vradanje'

Na predmetima se mogu videti tragovi obrednog noZa- Na

statuetama su oni uvek sa desne strane jer vrai nikada nije

udarao u srce.

rMaske su bez otvora za usta<<- Dovoljne su samo odi' I

na oiima su takode vidljivi tragovi noZa, sa sedivom premaza-

nim crvenom bojom, slidno kao i u klasidnom vradanju. Ukra-

Sene vaze, lampe? Ovi predmeti nikada nisu bili koriS6eni. Ka-

lemovi, koji su bili obmotani predom koristili su kao digre,

koje je wai bacao u vis izgovaraju6i magiine formule' To su

magidni urhombin, o kojima su govoril i jos ovidije i Mercijai.

Vredeli su isto koliko i as u piku gospode de Teb.

Batavske suze (kapljice topljenog stakla sa vrlo finim

vrSkom, koje su pravljene tako Sto se jos zitko staklo pustalo

3 1

da kaplje u hladnu vodu, i koje se lako zdrobe ako im sepritisne vrh) bile su omiljene kod vradeva. Kada eksplodiraju,batavske suze proizvode pritisak od nekoliko tona po cm2. Ovoje trebalo da impresionira posetioce i to drugadije od danaSnjeggledanja u Solju.

Sto se tide preistorijskih predmeta, neki od njih mogu bitidovedeni pod sumnju. Predmet u kome neki praistoridari pre-poznaju harpun, ne moZe biti pribor namenjen pecanju zatoSto je natinjen od Skriljca, ali bi mogao biti grandica lovorovoglista i imati neko simboliiko znadenje. Postoje dokazi da sugalo-romanski vradevi skupljali preistorijske sekire i kremene,koje su dugo zvali "kamenje groma<. Sakupljali su i sve onoSto im se dinilo neobidnim, a potom bi tim stvarima sami pri_davali tajanstveno znadenje. otuda potide izobilje i raznovrs-nost predmeta u nalaziStima, koja su kasnije otkrivana.

U svakom sludaju, Zil i jen Kamij je pre svega bio epigra-fista i njegove tvrdnje baziraju se na ugraviranim tekstovima.On tvrdi da su pronadene plodice vraiarske knjige sa formula-ma, pomo6u kojih je neko mogao biti osloboden dini ili zadaran.

Plotice su ispisane krajnje neveSto, Sto za ono doba, kadaje pismenost bila retka, nije dudno. SveStenik je pisao isklju-tivo teku6im latinskim rednikom, dodaju6i i, samo njemu ra-zumljive, skra6enice. Zato se u vradarskim knjigama nailazina veliki broj magiinih simbola kao Sto su: ve5ala, bidevi, vile,krstovi, zmije, i to tako stilizovane da podsedaju na hijeroglife.

Druga laZna slova iz Glozela prilidno podsedaju na ona,koja je pre toga pronaSao VinS (Wiinsch) u vradarskoj nastambiu Pergamu. To bi trebalo da budu grcka slova, tako modifi-kovana da simbolizuju egipatska boZanstva, konkretno bogaSeta (Seth), koja su kasnije prihvatili romanski vradevi.

Zil i ien Kamij je tvrdio da je vrad iz ,polja mrtvihu sledioklasidne obidaje bacanja dini, osloboden pretpostavke da jeSeta Tikona zamenio zlim duhom, onim koji baca erotske iini,a Tikea dobrim.

Zilijen je smatrao da su ugravirani tekstovi iz Glozelabili slidni galo-romanskoj epigrafiji. pojedina odstupanja ob_

32

ja5njava sam magijski karakter. Tako je npr. ime ureknuteosobe Lupus Knejus, skraieno u Lup Kni i ispisano s desnana levo.

UzevSi ovo u obzir, Zilijen je ovako rekonstruisao tekstsa jedne ploiice: Ita movet (o)blatos Xali huc ut Tyc(h)eli(get) oxum Lup Cnei futi (toris). Hic! OdloZi darove, skodiovde (sa vrha merdevina), da bi Tike zapleo niti Lupusa Kne_1usa, bludnika.

Njegoua ?risost Dauo

Ko bi bio taj viSestruko zao duh i kako tadno da ga na_zovemo: Davo, Sotona, Lucifer, Belzebub, gospodar Leonard?Cak ni u Larusovoj enciklopedijr ne postoji precizna definicija.Red DIABLE - potide od latinske redi diabulus : klevetniki definisana je ovako - demon, zao duh. pogledamo Ii pod re--dju demon, pronaci 6emo da je to p<_rsrnuli andeo, clavo.

Deo posvecen lidnim imenima kaie nam da je Sotona voda,Sef demona i da se desto pominje u Novom zavetu. Lucifer jejedno od demonskih imena. Belzebub il i Belzebul je staro fe-nidansko boZanstvo, koje po Bibli j i postaje vladar demona. Uostalim rednicima nema drugih znadenja.

Pokuiajmo da proudimo istori ju ovog utelovljenja zla. Usvim religijama, ma koliko da su bile primitivne, postojale suzle i kobne sile personifikovane na razridite nadine. To su,ukratko, bili duhovi koji su poku5avali da uniSte sve Sto jeljudsko. Ponekada su se suprotstavljaii i boZanskom, a o tomemogu svedoditi mnoge mitologije u kojima su se zle sile su_protstavljale dobrima.

ZLi duhoui

Sve3tenici plemena iz severne Siberije komuniciraju saduhovima tokom ceremonije ,penjanja u nebon, sluZe6i sepritom magidnim merdevinama. To moraju dinit i oprezno, jer

3 3

zli duhovi nastoje da im obore predke, kako bi se ovi stropo-

Stali na zemlju.

u svim oblastima gde postoji Samanizam nailazi se na iste

zle duhove. U Novoj Gvineji, nekim oblastima Indonezije i

Malezije, Samanizam se pridruZuje verovanju u Manu (Mana),

dija je duhovna snaga toliko velika da moZe menjati reljef

zemlje. Njegova osobenost je u tome Sto, od slutaja do sludaja,

moZe biti vrlo zao ili vrlo dobar. Taj fenomen je slidan antle-

lu-duvaru iz hris6anske tradicije. on jeste dobar, ali moZe iz-

nenada da nas Prevari.Na slidna boZanstva nailazimo i kod Pigmeja (Oudha),

kod Irokeza (orenda) i kod Indijanaca iz prerije Arunquiltha

na jugu Amerike (Manitu). Svi oni, u rnnogim aspektima, pod-

sedaju na Manu.Tibetanski lamaizam pridaje poseban znalai zlim duho-

vima. To je naslecle iz budistidkog kalema na prastaroj reli-

giji, koji je nekada bio sinkretidan jer je spajao Samanizam

i mazdaizam.Kineska mitologija nam govori, da je u prvim vekowima

civilizacije, vladar Huang-Ti dao ime svim predmetima i bi6i-

ma, koji ga do tada nisu imali. Cim su videli ideograme novog

pisma, davoli su cvile6i pobegli $lavom bez obzira, jer su ljudi

tada bili u stanju da ih prepoznaju i pobede.

Ova koncelrcija ne odstupa rrulogo od one koju su imali

stari inkvizitori kada su mudili vestice. Nastojali su da saznaju

pod kojim imenom im se prikazao davo, kako bi ga lak5e mogli

isterati. ovakvo shvatanje podjednako je blisko i psihoanali-

tiikim seansama, tokom kojih evociranje potisnutih dogatlaja

iz pro5losti doprinosi ozdravljenju uma.

Zli duhovi se ne pona5aju uvek kao iskljutivo zle sile'

Demoni su, u konfudijanskoj misli, u neku ruku izvr5ioci ple-

menitih dela nebeskih, i zaduZeni su da na zemlji kazne one

koji su prekr5ili boZje zakone.

U Japanu postoji doma6a Sinto religija, neka me5avina

Samanizma i animizma. Ova religija poznaje nekih 8 ooo ooo

boZanstava (kamisa) koji imaju svoju hijerarhiju' Davoli su

34

dudoviSta dugih noseva i nazivaju ih tengu. Kitsun su lisicekoje mogu poprimiti ljudsko obliije i @sta6i na clavolje po-sedovanje. Sto se tide Kappa, vodenih davola, oni ljude nagonena hiljade lakrdija od kojih, konadno, i sami postaju davoldi6i.

Babilonski dernoni

Sa babilonskom i asirskom rnitologijom pribliZavamo sezlim boZanstvima, koja podsecaju na na5u predstawu o davolu.

Ispod kosmidkih bogova (Neba, Zemlje, Vode, No6i, Da-na), figuriraju boZanstva medu kojima je i Nergal, gospodar

pakla, Vladalac na teritoriji Aralov, boravi5ta mrtvih, zemljebez povratka, koji je zapravo, preteta na5eg clavola. Ispod

astralnih boZanstava (Planete, Istara, naroiito omiljene Vene-re), postoje prirodna i nacionalna boZanstva,'personifikacijegradova i demoni koje opisuje jedno bajanje babilonskih sve5-tenika.

*Ima ih sefum, dtso puta ih je po sednm,Sedam ih ima nn nebesima i sefurn rw zemlji.ZLi su, zli srt.Meilu tnirnim bogor:hno nete\ ih prepoznati,imena im nerna ni na nebu ni rw zemlji.<

Vradevi su bili vrlo ugledne i mo6ne osobe u ovim dru5tvi-ma. Njihova osnovna duZnost je bila da brane ljude, jer su je-

dini umeli da odagnaju zle sile. Takode su umeli i osloboditinjihovu razarajudu snagu, kada je te iste ljude trebalo kazniti.

Ovi demoni nisu imali ljudsko oblidje. Poznati strudnjakza babilonsku mitologiju, Jean Nougayrol kaZe: "Kod demonadominiraju animalne forme. To su sloZene bi6a, FantastidneZivotinje koje prave razliiite grimase. Na ljude lide jedino pouspravnom hodu i navikama. Divlje Zivotinje, ptice grabljivicei reptili pozajmili su im kandie, oinjake, orlovske kljunove,krila i otrov. <<

35

Or+akva pnedstava o davolu dugo se odrZala, a na Zapadu i

danas postoji u obliku rogatog jarca.

Matot* i pakao

Tni boianstva feni.danske rnitologije, koja su pre5la grani-

ee Fenil<ije i javljala se na velikom delu Srednjeg istoka, su za-hrvaljujrldi gre5kama u spisirna, stekli wrlo lo5u reputaciju.

Ba-al, vrhovni kanajski bog plodnosti, bio je predmet kulta i

sLavLjen je u ekstatidnim ceremonijama i masovnim orgijama.A.starte-Ashera, boginja seksualnog Zivota i rata, bila je ne-kada srnatrana za kraljicu neba" Sto se Moloha tide, njegovoirne je dugo vremena izazivalo uZas, jer su u njegovu dast naZntvu hila prino5ena deca, On sam ipak nije bio niSta okrutnijiod drugih bogova.

Ne treba zaboraviti da je mudri Solomon, kao i drugi Ju-

dini l<raljevi, prihvatio njegov kult, pre nego Sto se vratio

bogu lzraela.tlpravo I\[olohu duSu jerrro biblijsku koncepciju pakla.

Kcd Kanajaca, a potom i kod Hebreja, obra6enika kralja Ma-nase, koji su bil i vrlo naklonjeni idolatri j i , postojao je obidaj,da lWolohu,, kao novom bogu, Zrtvuju decu. DZoSua je sru5iospomenik ovog idola i naredio da se tu ubuduce odlaZe smece.Dolina je postala sinonirn uZasa i pakla za Jevrgje.

I bi Sotonn

Kada su rnonote is t idke re l lg i je , i l i re l ig i je ,spasenja" ,

kako su ih joS zvali, podele da se Sire, davo nije dugo dekao dapopnimi svoje novo oblidje" Frethcdno cemo se vratit i na jedno

dua l i s t i dko razma t ran je .Kada verujemo da je Bog u su5tini dobar, teSko 6emo pri-

znati da u isto vrerne predstavlja i uzrok patnji. Odatle po-

tide i teZnja da se ustanove dva principa: dobro i zlo. Ova misao

potiie joi iz Fersije i to iz V i l i VI veka p.n.e. Zaratustra, re-

formator mazdaizma, postulirao je vedni stahob izrnedu Ormu*zda, olidenja dobrog i Ahrirnana, olidenja zla.

Taj isti Ahriman, gospodar pakla,' irnao je Sest davola i.nije bio veian. Na dan kada je pobeden, Ormuzd je otvonio !<nji-gu u kojoj su bila zapisana dela srnrtnika, kako bi irn se prerrx&tome sudilo- Izabranici, oni koji su urneli da se suprotstaveAhrimanu, mogli su da stupe u raj svetlosti.

Mazdaisti i Hebreji imali. su, manje vi3e, redovne rreeduscb,-ne kontakte. Na Hebreje je pmtepeno podela uticati i Zara_tustrina dualistidka koncepcija" prodirudi u biblijski kosxnos,nai5li smo i na odomadenog atavola. prvo 6erno se pozabavitigospodarorn Sotonom.

U skladu sa etimologijom redi traschatan, Sto na hebrej-skom znadi neprijatelj, davo je samo obidan neprijatelj ili su*parnik. Kao takav se pojavtjuje i u Istoriji Balaanaa i u KrajiziKraljeva. Prvi put se kao vlastito irne, a ne vi5e kao apel.ativ,pojavljuje u Knjizi Joba, gde ga optuiuju za strar$anje 6o*vedanstva. Zaharije ga je nazvao zlirn andelom. tuiiocern iklevetnikom.

Sto su se vGe redale knjige Starog eaveta, zlo je bilo sveprisutnije. To je svakako bilo u skladu sa rrretafizidkirn pre-okupacijama ljudi toga vrernena-

Andre suraki je u svorn delu "svakodnevni iivot, Lidnqstiiz Bibli jeu napisao: oGospodar tame raspolaZe sumnjivorn l id-nom kartom. u njoj sigurno nije zabeleZeno rnanje od rrz irnry.na, prezimena i osobina. Gn je

"Adarn zla<, IaZljivac, Ludak,nasilnik, grubi.jan, pokvarenjak, kr\rrdk, oliienje be5da5da, ko_vad nesre6e, bljuje vatru, zavodi du5e, huli boga, nal,rdi ljunde ediZe bune. Agresiwnog pogleda i zlog srca, vodi dopore krin"ni-nalaca i zavojevada- Najveci je neprijatelj pravde i rnira, ve*cit.o oponira. u Ovakvo vielenje Sotone vrlo realno je inkarniranou biblijskoj literaturi.

3?

Lucifer i zmijo

Ostaje nam jod da razmotrimo ulogu dvolidnog Lucifera.Prorok Isaije nam ga je ovako predstavio:

>Kako si so nebeso fxtaZoezda iutra, Aurorin sine?Kcko si na zemlju bio boEen,ti; koji si potFinjaooo norode?Ti, koji si iz srca goomionDostigmrcu car$too nebesko- <Pod zuezfuma dobrotoora Bqo.krunisan 6u biti.rl dubirwrna hladnoga Setsero,na plonini suetq skzpotron 6u imoti-Na orh crnih oblalca ispe|u se,Nojuztstienijem tulik 6u biti<.

Ovaj prekor proroka mogao je biti upuden bilo kom feni-danskom boianstvu s obzirom na tci da je Uzvi5eni bilo jednood imena Ba-ala, a planina svetogl skupa mesto gde su se bo-govi okupljali. Uoiljiva je aluzija pisca na jednu pobunu Ju-tarnje zvezde, Lucif era (lux:svetlost, ferre-nositi) protivboga.

Postoji jo5 jedan lik o kome nisrno glovorili, a koji se,po predanju Geneze, lnrninje jqi u samom poietku boZjegstvaranja. To je zmija, zavodnik naSe pramajke Eve.

Svi tumadi Geneze uglaurom se slaZu u tome da je ,zmijanajprevejanija od svih Zivotinja, koje je Jahve stvorio. < Onaje neprijatelj Boga i ljudi. Ova pretpostavka bila je uzrok mno_gim spekulacijama, jer su neke voele verskih sekti smatrale dazrmja nije boZja tvorevina, da postoji nezavisno od voljetvorca, i da mu zato izmide.

U Novom zavetu, ovaj neprijatelj broj jedan, mnogo je pre-ciznije protumaden nego u Starom. To je i razumljivo. Mesija,

38

ili Isus Hrist je na zemlju doSao da bi iskupio dovedanstvo.

Stoga je normalno bila uspostavljena i sila zla, koja se tome

suprotstavljala. U tom smislu, iskupljenje predstavlja njen

definitivan krah.

U ovim tumadenjima drZali smo se iskljudivo autentidnihbiblijskih tekstova. Medutim, u literaturi izmedu dva Zaveta,tj. u apokrifskim knjigama, kao Sto je napr. Enohova, a naro-

dito u razliditim gnostiikim tradicijama, talmudskoj, rabin-

skoj i kabalistidkoj, moZemo prona6i preciznije detalje o ,lr-

volovoj genealogiji.

U >Biblijskom redniku", Dom Kalme pominje ulogu pot-

kupljivada dodeljenu Samuilu, vodi pobunjenih du5a po ra-

binskoj tradiciji Pentateka: "PoSto je Samuil sGao na Zemlju

i shvatio da je Zmija najpodmuklija od svih Zivotinja, njom se

posluZio da bi iskuSao Evu. PribliZio se prvoj Zeni koja se pG

pela na Zmiju. Podmitio je, zloupotrebio, i sa.njom imao sina

Kaina. o

Zena Samuilova, Lilit, bila je ranije zarudnica Adamova

i sa njim je izrodila veliki broj demona. Legenda kaZe, da je po-

tom pobegla i da su tri andela bila poslata u poternicu. Ali, kako

Lilit nije pristala da se vrati, osvetnici su svakoga dana Zrtvo-

vali stotinu njene dece.

Medu ostalim sumnjivim verzijama pomenimo i onu koju

je dao Tertulijan, jedan od odeva vere. On tvrdi da se Lucifer

naljutio shvativ5i da 6e dovek, koga je stvorio Bog, po tvorde-

voj zamisli upravljati svime Sto postoji. Ovo mi5ljenje se, sem

u nekim detaljima, podudara,sa miSljenjem Gregora da Nisa.

Lactance, apologetista i uditelj sina imperatora Konstan-

tina, oti5ao je jo5 dalje tvrdedi da je Sotona brat Hristov- Po

njemu je Bog, pre nego Sto je stvorio svet, stvorio jednu sebi

slidnu duSu, obdarenu svim vrlinama Oca - pi5e Romi. Kasni-je su, zbog jake ljubomore, sva njegova boZanska obeleZja

iSdezla i on je postao zao. Ispoljavao je jaku ljubomoru prema

starijem bratu, koji je ujedinjen sa Ocem, uspeo da prikupi svu

njegovu ljubav i poverenje.

39

Lice neprijatelja

Iz verskih spisa uspeli smo da saznamo da se o ilavolu ni-kada nije raspravljalo toliko kao u prvim vekovima hriS6an-stva. Verovanje u davola je samo po sebi dogmatidno. Ako je

Isus lowio demone iz tela zawrbovanih, kako je zapisano u Je-'vandelju, onda su oni morali i postojati.

Crkveni oci desto su govorili o napadima zla, koje Su mo-rali pod.neti. Zivoti svetaca takode obiluju takvim dogatlajima.Sveti Luka se u Grdkoj sukobio sa jednim potpuno crnim de-monom. Svetog Distena (Saint-Dustan) napao je vuk-davo.Svetoj Elizabeti se sotona prikazala vi5e puta i to u telu bika,koze, 6urke i ... kaludera. Njen savremenik Dominik se moliou trenutku kada mu se davo prikazao preruSen u krokodila.

Ovakve izjave iritiraju danaSnje teologe. Neki od njih senisu ustrudavali da se posluZe dostignudima moderne psiholo-gije i psihoanalize, kako bi ovakve tlavolske manifestacije pro-glasili distim fantazmima. Ova teza ipak nije u skladu sa tra-dicionalnim udenjem crkve. Sveti Toma Akvinski je to udenjeovako formulisao: >Pojedinci demone smatraju pukom imagi-nacijom, ali katolidka vera Zeli da oni budu realni<.

Tako podinjemo da upoznajemo "Neprijatelja" i njegovo1rcreklo. Preostalo nam je jo5 da ga opiSemo, mada to ne6e bitijednostavno. Nedastivi nas navodi da sumnjamo u njegovo po-stojanje i skriva svoje pravo lice.

U nastavku Geneze, davo se krije u telu zmije, Zabe krasta-de, slepog mi5a i raznih dudovi5ta, koja su pola dovek pola Zi-votinja. U Apokalipsi, sveti Jovan ga prikazuje delom kao leo-parda, delom kao aidaju sa sedam glava i deset rogova.

U IX veku, Sarl de Sov (Charles de Chauves) imao je vizi-ju Sotone, koji rhu se prikazao sa krunom na glavi. Na krunusu, zlatnim lancima, bili pridvr56eni ogrornni jelenji rogovi.Romi nam joS govori i o demonima, koji su ometali odmorjednog sve5tenika iz Klervoa: ,Do5li su ljudi kao lavovi. Imalisu velike glave, bezoblidne stornake i mr5ave r-ratove. Svi subili grbavi i imali neprirodno dugadke ekstremitete. <

40

Tek u srednjern veku, u doba gotike, davo je poprimio

svoje uklasidno" i nama poznatije obliije. Razumljivo je da seto odigravalo u epohi u kojoj su inkvizitori, na sve nadine, bo-

re6i se protiv vradZbina, poku5avali da od optuZenih iznude

opis neiastivog. Svi opisi nesumnjivo podsecaju na davola izgotidke ikonografije, ali pitanje je da li su vradevi bili ti,

koji su uticali na dekoratere katedrala, ili je proces tekao

obrnuto.Bez obzira na sve to, Sotona od tada uglavnom lidi na

doveka, ali ima neke karakteristike jarca: Ogromno dlakavotelo, izduZene Spicaste u5i, ra5ljaste noge i dugadak rep.

Mnogi vradevi su tvrdili da se ispod tog repa nalazi ljud-

sko lice, koje su svi ljubili dolaze6i na stastanak veStica. Ko-

lin de Plansi (Collin de Plancy) ovako o tome piSe: >Ve5tica

koja je bila izabrana da poljubi tlavolowu zadnjicu, priznalaje da postoji jedno lice izmedu repa i dmara velikog gospodara.

Ona je poljubila ba5 to lice, a ne zadnjicu. Ovo svedodenje

trebalo bi da odagna svaku sumnju..

Monarhija Pakla

O elavolu je jo5 mnogo toga zabeleZeno, ali u najvaZni-jim crtama on je takav. Davo nije sam. Iako u paklu nema ni-

deg dobrog, ovo mesto je gusto naseljeno.

Zvudade kao otrcana istina, ali iemo ipak napomenuti da je

ureelenje pakla u svakoj epohi podse6alo na ono, koje je posto-jalo na zemlji. Ovde ne6emo razmatrati socio-politidke prilike

u paklu. Vierusova monarhija pakla ipak, zasluZuje da ludepomenuta, jer je zaLivela i kod mnogih njegovih naslednika.

Johan Vejer (Johann Weyer), poznatiji, pod latinskimimenom Vierus, bio je uienik slavnog Kornelijusa Agripe i bra-nio ga u svojim spisima. Njegovih "pet knjiga o vraZjim la-i.ima i prevaramao izazvalo je nekoliko skandala u Ewopi istvorilo mu reputaciju demonologa.

Ukoliko Vierus i veruje u postojanje davola, pojavamavezanim za vradanje poride svaku realnost, i naziva ih halu-

4 l

cinacijama i laZima. U svom delu uPseudomonarchia doemo-num(< nadinio je precizan prikaz poretka u paklu.

Sotona vi5e nije svemo6ni vladar. Umesto niega, prin-

devima i velikodostojnicima vlada Belzebut. Ovima pripadaju:

EUVYNOME - kralj smrti; Pluton, kralj vatre, vladar-svih

zemalja u plamenu; Pan, kralj muZjaka; Lilit, kraljica Zena--vampira; Leonard, veliki gospodar svih skupova ve5tica; Bal-

berit, veliki prvosveStenik, gospodar svih saveza; Prozerpina,

najstarija clavolica, kraljica svih zlih duhova.

Na niZoj lestvici nalazi se ministarstvo. Njega saiinjavaju

Andramelek, veliki kacelar, Astarot, duvar trezora; Nergal,

Sef tajne policije; Ba-al, voda svih armija pakla; Leviatan,

veliki admiral; Lucifer, veliki sudija; Alastor, izvrSilac velikih

dela.U diplgmatskom koru nalaze se: Belfegor, ambasador u

Francuskoj; Mamon u Engleskoj; Belijal u Italiji; Rimon uRusiji, Tamuz u Spaniji; Hutgin u Turskoj i Martine u Svaj-carskoj.

Na dvoru Zive; Verdelet, Sef protokola; Sukor-Benot, gos-podar dvorskih evnuha; Kamos, veliki komornik; Melkom,blagajnik trezora; Nisrok, 5ef kunhinje; Behemot, glavni vi-notoda; Dagon, pekar; i Milin; prvi sluga.

Za izd,atke je odgovoran Kobal, organizator svih spekta-kala, zajedno sa Asmodeom, vrhovnim nadzornikom zabava.Nibas je komandant parade, a Antihrist opsenar i nekromant.

Gospodstvo Pakla dine 23 vojvode: Agares, Busas, Gusoyn,Bathum, Eligor, Valefar, Chax, Pricel, Murmur, Focalor, Go-mory, Amducias, Aym, Orobas, Vapula, Ilauras i Alocer. Tri-naest markiza: Aamon, Loray, Naberus, Forneus, Roneve,Marchocias, Sabnac, Gamigyn, Arias, Andras, Androalfus, Ci-merioq Feniks; deset grofova: Barbatos, Botis, Morax Ipes,

Furfur, Raym, Halfas, Vine, Decarabia, Zalcos; i odreden broj

manje znaiajnih vitezova.Vierus nije zaboravio ni vojsku i kaZe da ona broji 6666 le-

gija sa po 6666 demona, Sto ukupno iznosi 44435556 demona,

pod vodstvom 62 komandanta.

42

Berbigiieooi Dragolani

Mnogi danas poznati opisi pakla inspirisani su Vieruso-

vim. Sve su to uglavnom radovi bez ve6eg znadaja, ali su isto-

ridari imali dosta muke dok su iz njih izdvajali ono Sto je pra

izaSlo iz duge tradicije, iz prastarog verskog osedaja, od praz-

noverja i plodova mentalne devijantnosti.

Kao primer, pomenimo anegdotu o vizijama Aleksisa Vin-

senta Sarla Berbigijea (1?46-1851), autora jednog relativno

poznatog dela, koje je u pro5lom veku doprinelo stvaranju

mode okultizma. Delo je izdato pod naslovom >Farfadeti, ili

zaSto svi demoni ne pripadaju onome svetu<.

Berbigije je uobrazio da su ga kroz ceo Zivot pratili de-

moni i zato je re5io da protiv njih povede verski rat. Pozvao

Je sve vladare sveta da slede njegov primer. >Ujedinite vaSe

napore sa mojima, kako bismo uni5tili svaki uticaj demona,

veStaca i vragolana, koji tiraniSu nesre6ne stanovnike vaSih

zemalja." Po5to je nai5ao na nerazumevanje, Berbigije je pri-

begao magiji, kako bi se doiepao onih koji su ga uznemiravali

i zatvorio ih u njihove "flaSe-tamnice<.Berbigije je preuzeo Vierusovu koncepciju pakla, ali se

potrudio da joj doda i svoje liine neprijatelje, uvrstivSi medu

njih i slarmog psihopatologa Pinela, koji ga je smestio u lud-

n icu.>Davo,Iska uprava ima svoje predstavnike na zemlji. To su

oni koji u ime Neiastivog prouzrokuju ljudske nesrede i zlo<- saop5tava Berbigije svojim ditaocigna. "Ovih

je bezbroj, alije svako od njih tu sa posebnim zadatkom. Svako ima Zrtvu

koja je ba5 njemu predodredena. Moram svetu otkriti one

koji me nemilosrdno mude. Dajem nomenklaturu sadinjenu po

velidini njihove mo6i:,Moro, darobnjak i vrai iz Pariza, predstavnik Belzetmta;

l)rinel otac, lekar u bolnici Salpetrijer, predstavnik Sotone;

llone, zaposlen u Versaju, predstavnik Erinoma; BuZ, patilac

Nikolin, predstavnik Plutona; Nikola, lekar u Avinjonu, pred-

stavnik Molohov; Baptist Prijer iz Mulena, predstavnik Pana,

43

Prijer stariji, njegov brat apotekar, predstawnik Lilit; EtjenPrijer iz Mulena, predstawrik Leonardov; Papon Lomini, rodakPrijerov, predstavnik Balberita; Zaneton Lavalet, Mansot iVandeval, predstavnici arhi-davolice Prozerpine, koja je Zelelaposlati tri tlavolice da me proglone. <

VRACANJE I MAGIJA

Doos'rnislene detiniciie

VradZbine i magija su dva sasvim razlidita domena. Tako je

bar bilo u podetku dok crkva nije pokuSala da povrati ono Sto

jr: pripalo magiji. To su bili kult, relikvije, procesije, molitve

z.a useve. OptuZivali su Sotonu za nadahnjivanje onih koji nisu

rnogli biti pristojno kristijanizovani. Od tada je praktidno po'

stalo nemogude odvojiti vradZbine od magije.

Tumatenje ovih pojmova u rednicima pruZa mnoStvo in-

formacija. Leksikografi su u svim definicijama bili viSe okre-

nuti duhu vremena i religiiskoj misli, aktuelnoj u datom tre-

nutku, nego objektivnom smislu ovih pojmova.

Litre magiju defini5e kao laZnu sposobnost izazivanja po-

sledica, koje nisu u skladu sa prirodom. Litre je bio slobodan

rnislilac i racionalista u dubini du5e.

Mali Larus preuzima ovaj izraz ,IaZano mada je u obja5-

njenju bliZi stilu ukr5tenica nego jezidkom distunstvu. uMagija

1e laZna ve5tina kojom se putem odredenih postupaka proizvo-

rle efekti koji nisu u skladu sa prirodnim zakonima. n

Kile piSe otprilike isto: uVeStina, kojom se postiZu dudesni

cfekti uz pomo6 razliditih formula i obiiaja iza kojih se krije

laZna (nad)mo6 nad prirodom, bogovi i demoni- n

U poslednjem retniku nai5li smo na jedan interesantan

podatak u istorijskom delu: >NaSi preci su magijom nazivali

nestvarnu nauku, koja je nastojala da sve vi5e sile podredi

dovekovoj volji. Vradeva je naroiito mnogo bilo u centralnoj

44 45

4-ti(r.

Aziji, Persiji, Mediji i Egiptu, gde su filozofi aleksandrijskeSkole priliino pomogli da se magija odrZi. U srednjem veku,crkva je magiju nazivala vradanjem, smatrala je tlavolskomrabotom, ali nije poricala njeno postojanje. Cak su i nauke,koje su tada jo5 bile u povoju, dovodene u vezu sa magijom.Astronomija je tako npr. prevedena u astrologiju. <

Na slidne definicije nai5ao sarn i u drugim reinicima. Nekami bude dozvoljeno da ovde iznesem i jedno liino iskustvo.Kada me je, pre nekoliko godina, slavna ku6a Larus pozvalada redigujem jedan rednik termina iz astrologije, ose6ao samse kao vuk u toru. Svi su dolazili da provere da li nosimSiljastu kapicu, dugadku koSulju sa zvezdicama i da Ii smrdimna sumpor.

Svim rednicima zajedniika je izvesna rezervisanost, daki poricanje postojanja magije. Pridev ,laZnau ne podrazumeva>veStinu koja pretenduje da to buden, ve6 veStinu koja ne po_stoji. Objainjenje je krajnje jednctavno. Francuska leksiko-grafija je, od enciklopedista, trpela jak uticaj racionalizma.

Sto se same magije tide, neosporno je da se njom tokomvekova bavilo na desetine hiljada ljudi. U tom smislu, dini namse prigodnom definicija iz malog Robera: "Magija

je veStinakojom se, putem okultnih metoda, proizvode neobjaSnjivi fe-nomeni, ili oni koji se takvima samo dine. u

TeSko6u oko uspostavljanja granica delovanja magije, Ro-bert Kanters je odludno prevaziSao u svojoj studiji objavljenoj1952. u uRovovskom topi6u<: uCarobnjak je dovek od akcije.Sociolozi su se dugo sporili oko toga i nikada nisu uspeli da seusaglase gde se nalazi granica izmeclu magije i nauke, sa jednestrane, i magije i religije sa druge. Ovo je bila beskrajna i ja-Iova svatla, jer su se one kroz vekove pomerale. Neki obidajisu mogli biti prepuSteni domenu magije u trenutku kada jereligija postajala sve viSe spiritualna. AIi isti taj magidni obi-daj mogao je kasnije postati predmet naudne ili tehnidkemisli. <

Ukoliko ih i nismo najpreciznije definisali, svakako srnodali najbolju analizu magidnih fenomena. Sto duUlje zalazimo u

46

istoriju, otkrivamo da su magija, religija i nauka usko pove-

zarre, bez obzira na to Sto su se vremenom odvajale jedna od

druge, u onoj meri u kojoj je napredovalo doveianstvo'

Roilenie rlagiie

Sto se tiie nasleda iz prastarih religija' sve navodi rra za-

kljudak da je preistorijski tovek svoju religioznu misao ofor-

mionabaziposmatranjapr i rodnih ikosmidkihc ik lusa.ovakvakoncepcija podrazumeva i verovanje u duhovne mo6i' koje 6e

se kod okultista ponovo pojaviti u divinizovanoj formi uflu-

ida.. Odakle potide Lelia za ovladavanjem tim modima i njiho-

vi.m kanalisanjem, u cilju delovanja na Zivotnu sredinu? Dru-

gim redima, odakle potreba za magijom?

Jedan filozof, marksista, Austrijanac, Ernst Fi5er, defi-

nisao je magiju kao prirodeno dovekovo znanje i jedini izvor

progresa u podetku ljudskog razumevanja prirode i umetnosti'

Veran marksistidkoj misli, koja ljudski napredak obja5-

njava radom i nadinom proizvodnje, E' Fi5er smatra da je up-

ravo pronalazak orutla stvorio magiju' Oblikuju6i neki belutak'

drvo ili kost, tj. ne5to Sto nije imalo formu, niti je bilo upe

trebljivo, i prave6i od to$a koristan predmet, koji omogu6ava

da se neSto promeni i doveku daje mo6, ve6u od one koju je

imao praznih ruku, na5i preci su svesno ili nesvesno delali kao

carobnjaci. Odatle, pa do uporedivanja materijalnog i spiri-

tualnog, delio ih je samo jedan korak'

,Ovako uzbudljivo otkri6e, da svi predmeti iz prirode mo-

gu biti transformisani u korisno orude, kojim se moZe rnenjati

spoljni svet, navelo je primitivno'g doveka na jednu drugu po-

misao. Kako ostvariti nemogu6e pomofu istih tih magidnih

oruda i da li bi priroda mo$Ia biti 'zadaranao bez ikakvog

rada? -- pGe U. fiS.r u svom delu 'Neophodnost umetnosti<'

Impresionirani slidno56u i uporedivanjem' zakljudili su' da su

svi slidni predmeti identidni, i da bi zato njihova mod nad pri-

rodom mogla biti neogranidena. Fascinirani snagom volje, koja

predvida i pomalja ono Sto joi postoji samo kao ideja u glavi'

47

trebalo je da tu neogranidenu mo6 pridodaju voljnom delanju.rskljudivo ta magidnost u izradi oruda podstakla ih je da isamu rnagiju razviju do neslu6enih granica. <

Da je magija postojala joS u davno kameno doba, svedodepe6inske gravure- Niko ne moze tv'diti da su ih pecinski ljudistvarali iskljudivo iz estetskih pobuda. pedine ionako nisu slu-LlLe za stanovanje (sem u vrlo retkim sludajevima), ved za obav-ljanje religioznih obreda.

Na stotine bizona, ielena i konja nacrtanih u peiinama Las-ko, Nio i Altamira imaju iskljudivo magijsko znaienje. Na timZivotinjama, plenu bez kojeg bi pleme skapalo od gladi, sli_kar-magidar nacrtao je strele i koplja, kojima 6e ih ubiti,zahvaljujuci tajanstvenim silama. Verovalo se da se te tajan_stvene sile mogu pridobiti bas putem ovakvih obrednih crteza.Nemaju li ove strele verike slidnosti sa iglama kojima vr.adprobada figurice od voska?

Razumljivo je da neki prekomerno racionalni preistoriiarinegiraju ovakvu slidnost pod izgovorom da je ona bez ikakvogosnova- Etnolozi su ipak, ponegde nailazili na ovakve obidajekod starih naroda.

Svi antidki narodi verovali su u mo6 magije i praktikovalije u najraznowrsnijim oblicima. I sama red >mag< potide odgrdkog >magos((, a ta red je, opet, kalk persijskog ,mag(..

O magovima je govorio joS Herodot u svojim "j ir i_".oni su sadinjavali jedno od iest plemena konfederacile

Meda, i specijalizovali su se za prinosenje zrtava i mazdaistickiritual. Vrlo brzo su preuzeli ,monopolu nad religioznim Zivo_tom i, uprkos nekirn intervencijama kralja Dariusa, uspeli dastvore vrlo poboZnu kastu. Ova kasta bila je drZava u drZavi.

Bili su vrlo udeni i istovremeno su gajili okultne nauke,veStinu proricanja (narodito proricanje iz snova) i neku formurudimentarne astrologije.

Nakon Sto je Aleksandar sruSio persijsko carstvo i poslerimskih osvajanja, magowi, pripadnici klasa zaduZenih ,^ ie_dnostavnije magijske obrede, proputovali su Rimsko carsrvo.Neki su se na toj teritoriji i nastanili, a narodito ih je mnogo

48

bilo u Rimu, gde je njihovo ime postalo sinonim za vradeve igataoce.

Antidka magija doZivela je svoj procvat u Kaldeji. Ispodsveta bogova, koji su nedostiZni, dovek je skoro niStavan, imogao bi stra5no da ispaSta ako prekrSi boZanske zakone. anije za5ti6en magijskim dinima.

Kaldejski v'aievi prvi su se bavili astrologijom. predviera-nje budu6nosti i proricanje iz snova, kao i uodavanje nekih pri_rodnih fenomena (oblik oblaka, pravac vetra itd.), imali su zacilj da predskaZu neku odredenu opasnost.

Egipdani faraonske epohe takode su dobro poznavali ma_giju. Verovali su da njihovi darobnjaci mogu prizvati dobreili zle sile, da bi ukrotili prirodu i na ljudima proveravalisvoje diskreciono pravo na Zivot i smrt.

J udo-hri\tan^ska rnagijo.

Onomantija (proricanje iz imena), smatrala se velikomca56u i verovalo se da 6e duh, dije ime poznaje odredeni vrad,postupati prema njegovim Zeljama. Ovakvo verovanje posto_jalo je i kod Hebreja, a nakon nekoliko vekova bilo je zabele-Zeno u hebrejskoj kabali (hebrejsko tumadenje mistidnih zna-kova).

Iz spisa su nam poznata dva faraonska vrada - Jamnesi Membres. Nakon Sto su za njih saznali, prvi teolozi nisu bilisigurni da li se tu radilo o dudima koja dine sveci ili davoli.

,Ma kakva duda da su vradevi izvodili pred faraonima- pi5e Dom Kalme.-- crkveni oci u tome nisu uodavali niStaiudnovato. Po njima je to bila samo jedna metamorfoza, kom_likovana i dvrsto povezana sa istinom, ni protiv ni iznad zakonaprirode. Samo je Bogu dozvoljeno da iini tuda. To ne mogu niandeli, ni demoni, ni du5e odvojene od tela, iako putem molitvimogu u njima udestvovati- Bog se demonima hteo posluziti kaoinstrumentom osvete, ier je putem njihovih sredstava dinionatprirodna dela- Preciznije, demoni nikada nisu dinili prava

49

6uda. Sve ono Sto im se pripisuje je laZ, iluzija, privid ili

sasvim prirodan fenomen. <<

U uEgzodusuo pi5e - >Ne dozvoli vradari da Ziviu. Slidne

kletve ponavljaju se i u Levitiku (tre6oj Mojsijevoj knjizi) i u

Deuteronomu. Uprkos takvim zabranama, hebrejska magija je

cvetala i to zahvaljuju6i uticaju Egipta i Babilona.U helenskom svetu postojala je vrlo specifiina magija. He-

kata je bila boginja vradanja. Stari Latini su takoile imali svojumagiju, koju su nasledili od Etruraca i prvih stanovnika polu-

ostrva. Kako se carstvo pove6avalo, vradevi su dolazili sa svih

krajeva sveta i donosili nove obidaje.Galo-romanska magija bila je sinkretizam.rimske magije i

keltskih obidaja. Postepeno, magija i vraianje postajali su vrlo

usko povezani.

Od kraja srednjeg veka, svedoci smo ubrzane diferencija-

cije izmedu teoretiiara i ulitnih prodavaca okultizma. Ovi dru-gi su uglavnom bili regrutovani iz najniZih slojeva druitva i

bavili su se prenoSenjem >recepata<<, manje ili viSe ulep5anih

praznoverjem.Njihova mod nije se bazirala na natprirodnim silama, ve6

najverovatnije na onome Sto bismo danas nazvali sugestijom.

Ne mislimo pritom na halucinatorne droge, iako su one bile

glavni sastojak svih magidnih napitaka.

Iznad sloja "magijskog proleterijata< bili su mislioci, koji

se dugo nisu odvojili od kabalista, alhemiiara i ostalih filo'

zofa hermetista.

Okultrn ueEnost

Prava diktatura sholastike i prekomerna kristijanizacija

Aristotelove filozofije (kraj je imala u misli Tome Akvinskog),

dugo vremena su potiskivale srednjevekovnu misao. Razumljivoje da su sloboda misli i filozofija prirode naili utoiiSte u okul-

tizmu, koji je propagirao analognu, moZda dak i homolognumisao.

50

>Nikakav bezdan viSe ne odvaja doveka od boga, nikakvadogma nam viSe ne moZe zabraniti prilaz tajnovitim izvorimaprirode< - pGe Antoan Fevr, profesor univerziteta u Bordoui autor viSe dela o ezoterizmu. >Nadahnu6e je prostrujalo sve-mirom i Duh stanuje u materiji. Povlaienje u sebe pomaZe namda otkrijemo na5e prirodne veze sa kosmosom,<.

Kada su teolozi prestali da vrSe uticaj na filozofiju i nauke,okultizam i hermetidka misao mnogo su izgubili od svoje kre-posti. Nisu vi5e privladili marginalne duhove, zaljubljenike uprirodu i ljude pohlepne u Zelji da razumeju svet, kako bi nanjega mogli uticati.

Apsolutna vladavina racionalizma je, u proilom veku, vo-dila ka jednom novom dogmatizmu. Zato je doSlo do renesan-se okultizma i magijske misli. diji se uspon ne moZe osporiti.

Ovde se ne radi o >procvatu mradnja5tva<, kako neki Zeleda defini5u ovu pojavu. >Na Zemlji postoji Zivotn - piSe LajalVatson u delu >Prirodna istorija natprirodno€l<. >To je jedan ijedinstven Livot, koji proZima svaku biljku i Zivotinju na ovojplaneti. Vreme ga je razdelilo na viSe miliona delova, ali svakiod njih jeste sastavni deo celine. RuZa je ruZa, a zec je zec.Svi smo jedno meso, izvudeno iz iste posude.

Prizrati tu jedinstvenost sveta u razliditom, verovati dapostoji veza izmedu svih stvari, i da je na njih mogude delova-ti - to je ukratko i osnovna ideja magijske misli. Ukoliko jene ogranidavamo zastarelim praznoverjem, ona moZe postatiisti takav faktor progresa kao Sto je i dosledni pozitivizam unaudnoj misli.

Pristupiti magiji distog duha, bez apriornosti, jeste ono,za Sta se zalagao La Brijer u "Karakterima<. Teorija je tu ma-glovita, principi nestalni, bliski vizionarskom. Tu ipak moZemonai6i i na neugdne dinjenice, potvrdene od strane ozbiljnihsvedoka. Bilo bi podjednako pogreSno da ih sve

'prihvatimo,

ili sve negiramo. Kao i u svim neobidnim stvarima, koje nepodlezu poznatim pravirima, treba uspostaviti razliku izmeclulakovernih du5a i velikih i jakih umova(.

5 l

DRUGI DEO

OD SREDNJEG VEKA DOVARVARSTVA

P odrZauanj e teoloSkog tistunsto a

U >Gradu Boga*, sveti Avgustin zemaljskoj nastambi, kojuje stvorio Kain, i u kojoj su se vedito smenjivala carstva, odBabilona pa do Rima, suprotstavlja nebesko carstvo, delo Abela,Izraela i crkve. Crkva je ovde, svakako, odigrala najznadajnijuulogu. Malo je poznato da je hispanski biskup napisao jednoprigodno delo kao odgovor rimskim patricilima, optuZujuiihri56ane, zato Sto su zabciravili na grobove pradedova, i zbogdegu su varvari zauzeli Rim.

Avgustin takode istide kako bi temporalno moralo pomodiduhormom, da bi se ova dva carstva konadno stopila u nebeskiJerusalim, onako kako je to bilo zapisano. Avgustin je mona-sima pripisao ulogu branilaca vere i dao im odreSene ruke uistreblj ivanju jereze i svih drugih deformacija vere.

Ova 6e doktrina, eksplicitno i l i implicitno, preovladivatitokom celog srednjeg veka i biti uzrok borbi za istrebljenjevrateva, tim pre Sto ova pojava. nije ugroZavala samo crkvu,vec i i i tave kraljevine.

,Zli l judi i vraiare pojavljuju se u svirn krajevima na5egacarstva. Njihova zlodela su vet mnogima donela bolest ilismrt< - piSe u jednom zakonskom zborniku Sarla de Sova.>Zadatak je kralja da uni5ti bezboZnike, da oduzme Zivot onimakoji donose nesre6u i spravljaju otrove. <

Ovakvi nalozi mogli su se prona6i Sirom pokrStene Evrope,ali, suprotno jednoj op5te prihva6enoj ideji, kao i mi5ljenju

55

koje podrZavaju nedovoljno >istoridni< istoriiari, ova represijaje uglavnom bila bezopasna, ili barem manje surova od onekoju su doZivljavali jeretici. U zemljama u kojima je inkvizicija

uzela najviSe maha, u Spaniji i Italiji napr. vradevi su dakuZivali neke beneficije, dok je sudbina jeretika bivala uZasna.

Srednji vek na Zapadu obilovao je kojekakvim dudima. UXII veku, u Rimu, svedodenja o dudima su postala Botovo oba=vezna u procesima kanonizacije. BiIo je neophodno utvrditir:azliku izmedu ,mirabiliao, pravih duda, koja su dinili bogovii obidnih sotoninih iuda.

Crkva se okomila na wradanje samo zato da bi odrZalateolo5ko distunstvo. Eklezijastidki sudovi, koji su se ovim bavili,vi5e su svaljivali kriwicu na same vradZbine i obrede, neglo naone koji su ih izmislili ili izvodili. Ti ljudi su biii hapSeni iispitivani, ponekad dak i surovo, ali niSta bolje ni gore od dru-gih prestupnika u to vreme. Ako su bili osudivani, morali suse pokajati, odre6i svog zanata i platiti globu, ali su vrlo retkobili mudeni.

Pred kraj Xl veka Grgur VII je napisao pismo princuDanske, moleti ga da ne pogubi vradare, optuZene za izazivanjeepidemija" Nekoliko godina kasnije, bidkup iz Sarta, Zan d.eSalisbiri, o vradanju je napisao: ,Najbolj i lek protiv ove bolestije ria se dovek dwrsto drZi vere i ne dozvoli uSima da dujusve te laZin.

Izuzetaka je bilo mnogo. Ipak, kada je represija uzela ma-ha, vradanje je bilo dovedeno u usku vezu sa jerezom, pa daki sa polit ikom.

To traje joS od Jovanke Orleanke, optuZene za odmetniStvoi jerezu. VradZbine i sudbirre templara, ,odmetnika, demono-mana i bludnikao bile su okontane jednim jedinim zahvatomglavnog tuZioca, ministra pravde Engerana de Marinjia. O-sutleni su na smrt ve5anjem, zato Sto su >u savezu sa davolom,radil i protiv kralja."

uDobro predstavljen clavo moZe savrSeno sluZiti u poli-tidke svrhe, ali i kao sredstvo liine osvete, Sto je konkretnobio sluiaj sa Jovanom XXII( - pi5e Romi.

56

Ovaj papa iz Avinjona, koga je na verski presto postavio

kralj, je uprkos demantima tadaSnjih crkvenih velikodostoj-

nika, verovao da su protiv njega vradevi organizovali mnoge

zavere. To je rezultiralo jakim talasom represije u oblasti

Langdok, izvoru katarske jereze, koja do tada jo5 nije bila

istrebljena.Sludajevi slidni ovom ipak su bili samo iztuzeci. U Tuluzu

su napr. 63 osobe odgovarale pred inkvizicijom zbog vradanja.

Samo njih osam bilo je osudeno na smrt u mukama, dok su os-

tali predati regularnim sudovima.

Lornate rerLesarse

Kraj srednjeg veka obeleZile su rrnoge nesre6e: kuge, ra-

tovi, glad i pad vrednosti novca usled finansijskih manipula-

cija - tvrdi britanski istoridar DZon Gimpel, autor >Industrij-

ske revolucije srednjeg veka(.

Renesansa je predstavljala praskozorje jedne nove ere'

Da li je bilo baS tako?

Nikada ljudska prava i razum nisu bili tako izigrani- Na

hiljade, dak desetine hiljada lomada je bilo upaljeno' U dekretu

donetom 1539. u Villers-Cotterets-u, Fransoa I je propisao

oStre kazne vradevima i generalizovao smrtnu kaznu. od tada

je civilna sudbena vlast preuzela njegovu jurisdikciju'

Suci i opunomo6eni imali su te5ku ruku' U Lorenu je ni-

kola Remi (Nicolas Remy) poslao na lomaiu 3 000 vradeva i

vradara. Anri Boge (Henri Boguet), sudija iz Sen Kloda, upi-

sao je 500 imena u svoju knjigu lova, a Pjer de Lankr (Pierre

de Lancre) bar isto toliko, s tim Sto je medu njima bilo dosta

dece iz Baskije.

Ovo divljaitvo nije se zaustavilo na teritoriji Francuske'

Cela Evropa bila je zahva6ena ludilom i progonima koji 6e se

nastaviti sve do kraja XVII veka.

Tako je u jugozapadnim delovima Nemaike, izmedu 1560'

i 16?0. zabeleZeno 3229 pogubljenja- U Baden-Virtembergu,

63 Zene su bile Zive spaljene. Dvadeset detiri godine kasnije,

57

zabelezene su 54 zrtve u gradi6u obbrmahtal. v zz sela trevskenadbiskupije 368 waieva je spaljeno izmeilu rbg?. i 1bg3.

NalazaEi DeStica

Dok je katolidanstvo bilo oficijelna vera, vradanje je u Ve_Iikoj Britaniji uzivalo mnogo vecu toleranciju nego u-ostarimdelovima hri5danskog, sveta. osoba optuzena za pakt sa daveIom, mogla je samq biti ekskomunicirana ili izvedena predelezijastidki..,srid, ali ovakvi prestupi nisu bili regulisani obii-nim zakonodlavstvom, osim ako

.to nisu bila zlodela udinjena

pod maskom- vradanjaOdluka Henrija VIII da prekine veze sa papom, koji se sup_

rotstavljao njegovom razvodu od Katarine Aragonske, i da sebeproglasi vr.hovnim crkvenim po6ilavarom Engleske, prouzroko_vala je izvesno nezadovoljstvo, medu njegovim podanicima,naklonjehim Rimu- Kralj nije oklevao da sve svoje politiikeprotivnike optuZi za >i531afuju.sa clavolom,., i donese p..r. d.razakona protiv'laZnih prorodanstava i vradZbina.

Situacij'a se pogorSala nakon Sto je DLordi.I, sin Marijestjuart, :dosao na engleski presto. DZordL, I napisao je traktat odemonologiji, kao i komentar Apokalipse, u kome je poku5aoda dokaZe da je papa bio antihrist. Imao je slab karakter. Ve_

.rovao je da su njegova kruna i Zivot cilj stalnih napada So_'toninih

izaslanika i zato je ispotjavao patoloski glnev premasvemu Sto je bilo u ma kakvoj vezi sa vr.adanjem

Novi zakoni su bili izrazito surovi. OptuZenima je bilouskra6eno prayo na odbranu

U vedini sluiajeva izricana je smrtna kazna, a suci su seoslanjali na spise, da bi opravdali svoju odluku.

Pod vladavinom DZordza I ustanovljena je titula unalazaive3tica<. Prvi nosilac ove titule je bio izvesni Hofius (Hophius).U >Istoriji okultnih nauka,., grof Rezi ovako opisuje njegov po_sao: ,Hofius je dobio legalnu dozvolu i iSao od grada do grada,u pratnji sluge Sterna i jedne Zene. Njegove honorare, hranui sve troskove puta pla6ao je grad u kome je boravio. Uobidajen

58

postupak, koii je u poslu primenjivao ovaj jadnik' izgledao

je o*rako, osobu, za t<oiu se sumnja da se bavi vraianjem ski-

dao je do gola, a potom je zabadao igte po razliditim mestima

na telu Zrtve. TraZio je uznak ve5tice<, tj' znak koji davo ostav-

lja na telu svojih slugu- Nije bilo nadina, ma koliko surov on

Uio, Xoii Hofius nije upotrebio muiedi svoje Zrtve' Terao ih ie

da unedogled hodaju, -kako

bi spreiio bilo kalnru intervenciju

tlavola, ili ih je postavljao na sredini neke prostorije' na sto

ili klupu, ukr5tenih i vezanih nogu' i ostavljao ih tako po 24 sa-

la, bez odmora, hrane i Pi6a' <

Kada ovih 'nalazada ve5tica< nije bilo dovoljno' vlast je

zapoSljavala mesne nadzornike, obudene da rade Ilofiusov

test. Oni su boli osumnjidene' sve dok nisu nai5li na neko mesto

na telu gde ovi nisu ose6ali bol i gde se' tako se tada verovalo'

nalazio u<lavolji znak. <

De$avalo se ponekad da 'nadzornicio iztndU telo neke jad-

ne Zene hiljadama puta tokom ispitivanja' Ukoliko se' samo

posle jedno$ uboda, desilo,da izostane jauk' to se smatralo do-

voljnim razlogom da ispitanica zavr5i na lomadi'

Ovako surove metode primenjivane su sve do kraja XVIII

veka, jer je tek 1?35- definitivno poni3ten edikt DZordZa I' Od

tada bavljenje vraianjem ostalo je regulisano samo jednim pri-

iidno blagim zakonom zvanim Witcheraft Act'

Ali, kakav bi zakon mogao na5koditi dudima darobnice

Morgane, sestre Arturove i uienice darobnjaka Merlina? Njena

mo6 je bila tolika da je, kako Valter Skot kaZe, od obidne stra-

6are mogla uiiniti zamak, od orahove Ijuske pozla6enu galiju,

da je mogla zaustaviti zvuk tuZne Zalopojke irskih bansheees-a''

kada bi umirao neko od dlanova porodice, za koju su bil i vezani'

EuroPa Prernire od straha

Mnogi su se pitali odakle takvo divlja5tvo u epohi' za koju

je vezan umetniiki, knjiZevni, filozofski i naudni preporod'

i toliko hvaljeni humanizam renesanse?

59

Renesansa je nastala na teritoriji Evrope, koja je tadapremirala od straha. Srednji vek su obeleZile mnoge epidemije,stogodiSnji rat, a XVI vek doneo je nove verske ratove i op6tunesigurnost, koja je iz njih proizaSla i koju je Zan Delimoanalizirao u svom delu >Strah na zapadu<.

Osetaj slabosti i zabrinutost za sudbinu dove€anstva bilisu obojeni i opsesivnim strahom od smrti i zla. U prilog tomegovori i umetnost tog vrernena. Ovome su naroiito bili pod-loZni vi5i slojevi druStva, plemstvo, sveStenstvo i burZoazija,a manje gradski i seoski niZi staleZi.

uMi smo Zrtve jakog udara pogresne istorijske koncepci-je - pisao je De MiSle (de Michelet) u Lavisu. >Republikanskiistoridari su od skoro svih delova iskovali linearnu istorijuFrancuske, od Klovisa do trede republike, od pokoravanja bo-Zanskim zakonima do razumnog i modnog doba. <

Spor, ali konstantan progres verskog mradnjaStva srednjegveka bio je zabeleZen do slavnog prosvetiteljstva, bradatih itrbu5astih dlanova parlamenta, pozitivista i velikih umova.

Tendenciozna "reakcionarnost << romantidara i ZeIja zaobnovom tekovina srednjeg veka, ubrzo su okondale u gotidkojantikvarnici. Tek u poslednje dve decenije, medievalisti su, usvojim istraZivanjima, doSli do nekih novih istina.

>MoZemo se slobodno upitati, nismo Ii desto i nepravednoteoloSki srednji vek suprotstavljali racionalizmu renesanse<- pi5e DZon.Gimpel. Istina je verovatno negde na sredini.Srednji vek je uglavnom bio mnogo manje religiozan i mraiannego Sto nam se to danas dini. I sami komunisti su ponekadbil i veliki hrisdani i vernici. Takvom misljenju nesebidno jedoprinela renesansa, koja je tekovine svih prethodnih vekovazestoko napadala i potcenjivala. Renesansa je srednjevekovnomdruStvu zamerala zbog stat idnost i i sholast ike, reformaci ja ga 1etakocle smatrala statidnim i korumpiranim, a prosvetiteljstvo,iracionalnim i praznovernim. veliki broj nasih savremenikasrednji vek joS uvek posmatra kroz prizmu ovih velikih druS_tvenih i kulturnih pravaca. (

60

DENIONOLOGIJA RADA DEMONE

Due kulture

U renesansi su postojale dve kulture, o kojima smo govo-

rili u uvodu ovog dela. Uz dinjenicu da je bila bliska domi-

nantnim socijalnim kategorijama, nauina kultura, kultura pi-

sanog, postepeno je isticala svoju opsednutost zlom' i polaze6i

od aavota, sti$la do osnovne kategorije, dija je tradicija bila

iskljudivo usmenog porekla. Postepeno ti ljudi'iz naroda' koje

je hri5danska vera jo5 uvek distila od ostataka prastarih vero-

vanja, stekli su uverenje da su konfuzna ose6anja' koja su ih

proZimala, delo sotone i njegovih mo6i'

Odreilen broj naiih savremenika proudavao je ovaj feno-

men osmoze uz razliiita tumadenja. o njima Anri de Sent

Blanko ovako pi5e: >Kako je mogu6e da se ose6anje opsednuto-

sti davolom razvija ba5 u gornjim slovjevima druStva' a da se

istovremeno tvorci wadZbina regrutuju iz seoske sredine?

Treba li verovati u to da su vladajuce klase svoje strahove

prenele celom evropskom nardu, iiji strah prethodno nije bio

iste prirode? Na ovo pitanje moZemo odgovoriti i potvrdno i

negativno. Mnogi sudski sporovi, kao i miSljenje elite, ne mogu

sedoves t i up i t an je .A l i , ovdepos to je i i zvesn i rasko rae i , ko jesu sami istoriiari, prouiavaju6i sudske procese, izneli na

videlo. Treba imati na umu da mudri suci i optuzeni siromasi

nisu uvek sasvim isto govorili-

Sa ovim se sloZilo vi5e autora- Dok su suci, koji su bili

obrazovani i, pripadali vGim klasama, nastoiali da razoblide

61

lik tlavola, pri demu su bili ubedeni da se bore protiv opasneclavolske zavere, dotle su seoski potkazivadi Zeleli da iz svojezajednice uklone neku osobu, koju su smatrali opasnom.

,Cesto su potkazivadi bili oni koji su se ljutili zbog ugi-nulih Zivotinja, propalih Zetvi i raznih nesreda koje su pretrpelioni ili njihovi b1iZnji. PonaSanje sumnjive osobe dovodili su uvezu sa tim nevoljama. Sami suci su prvo sugerisali, a zatimpotvrdivali druZenje sa ilavolom, odlaZenje na vraiarske sku-pove, skrnavljenje i celoj praksi te preokrenute religije, kojusu mudri demonolozi stvarali i teorijski razradivali, dali sunegativno zrraienje. <

Poslednja hipoteza Anri de Blanka iznosi na videlo ti-njenicu, dugo poricanu od strane struinjaka za vradZbine, a toje vaZnost demonologa.

Dan;o best-seller

Pronalazak Stampe trebalo je da doprinese popularizacijidela o demonologiji. Izmetlu 1560. i 1570. samo u. nemadkimkneZevinama bilo je prodato 100 000 ovakvih izdanja. RoberMandru tvrdi da je 350 knjUa posvedenih vradZbinama kruZiloFrancuskom u XVI i XVII veku.

"MaIIeus maleficarumu ili >Ve5titji zvekir,., delo koje je1486. objawio Institoris et Spenger, zabeleZilo je ogromanuspeh i do 1669. doZivelo 34 nova izdanja. Autori ovog delapodudavaju suce o nadinu vodenja slx)rova, savetuju6i irn danaroiito nemilosrdni budu prema ve5ticama. One zasluiuju dabudu kaZnjene surovije nego jeretici, prvenstveno zato Sto suizdale Hrista, ali i zato Sto su se priklonile davolu i Sto gajenjegov kult.

>Tritem (Trithem), sve5tenik iz Vircburga, iije je delo

"Antipalus maleficiorum< takode bilo vrlo priznato, insisti-rao je na podeli veStica u detiri grupe: veStice iz prve grupesu samo perverzne, ali nisu u paktu sa davolom i iskljudivoprave otrovne napitke. One iz druge grupe su vradare i znajuproizvoditi svakakve dini. Tlecoj i detvrtoj grupi, pakt sa da-

62

volom obezbeduje razlidite straine modi. Najopasnija je ipak

d'etvrta grupa, jer su ove veStice u bliskom odnosu sa davolom

i potpuno mu pripadaju. <I pored ovakve strogosti, Tirtem je i sam bio optuZen zbog

vradanja, i to samo zato Sto je radio na nekom obliku steno-'grafije, diji znaci priliino podsecaju na davolske. flvorski iza-

branik je javno spalio sve njegove spise.

Delo ,Davo i magija" iza5lo je iz Stampe 1563. Qpravdaloje sve oblike proganjanja, i naroCito dobro bilo primljeno u

protestantskim krugovima. Niegov autor, Loris Milikius, sma-

trao je da se od ovog zla mozemo odbraniti jedino putem vei-

nog spasenia- Niegovo u€enje ie kasnije posluZilo kao izvor

nizu Luterovih postulat'q a pastori su svoje vernike napajali

Milikiusovim opisima pakla i davola.Njegov uticaj se, manje ili vGe, direktno, ose6ao sve do

puritanske Amerike i kumovao'paklenim mukama nesre6ni-

cama iz Salema.

Zan Boden bio je roden 1530. u AnZeu, u nepoznatoj po--

rodici (veruje se da je njegova majka bila Spanjolska Jevrejka).

Ovaj pravnik, izaslanik kraljev i poslanik u Tieru, bio je pio-

nir moderne politidke ekonomije, i osnivai ditavog lanca konsti-

tucionalistiikih Skola. O magiii je imao, u najmanju ruku, mra-

dnjadku predstavu. Dva njegova najpoznatiia dela >uputstva

sucima u sludaju vradZbina", a naroiito 'Demonomanija veS-

tica<, sadrze veliki broj legendi i preporuiuju nemilosrdan

progon.Tri poslednja demonofoga, koja 6emo ovde citirati, nisu

bili samo mudri pisci nauinih radova ve6 i suci. Na njihovoj

krvoloinosti i sadizmu, mogli bi im pozavideti i jedan Mengele

ili Ajhman.

Nikola Remi, prvo vrhovni sudija, potom vrhovni tuZi-

lac u oblasti Lorena, spalio je na lomaii oko 3 000 vraieva i

vraiara. Njegova >Demonolatrija" (1595) bila je prirudnik in-

kvizicije i obilovala je seksualnim aluzijama opteredenog

autora. Pisao je napr. o parenju vukodlaka i Zena-vampira-

63

Sa 600 Zrtava, Iista uhva6enih Anria Bogea, velikog sucaiz Sen I(Ioda, je ubedljivo najskromnija. Ali, njegov "Opakirazgovor veStaca (1602) tereti ga, bar isto toliko, koliko i >De-monolatrija( svog autora.

>Ve5tice se mnoZe kao gusenice u naSim vrtovima<- pisaoje. ,Zeleo bih da mogu sve da ih stavim u jedno telo i takoodjednom spalim. < Boge je seksualnu raskala5nost vraieva ivraiara tako surovo i bestidno izneo, da je njegova porodica,nakon Sto je umro, povukla iz opticaja sve primerke >Razgo-

vora<, koje je mogla otkupiti.

Otkrite dnryog

Ni mudriji, ni humaniji od prethodne dvojice, Pjer deLankr i danas uZiva mnogo veci ugled. MiSle ga opisuje kao,dopadljivog dinovnika, prvog od mondenih sudija, estetu kojije oZiveo i ulepSao odecu u XVIII veku. Svirao je lutu ilepo pisao, mnogo razumljivije od drugih. n

Njegov ,Sveobuhvatni pregled o ve5ticama i vraianju i onepostojanosti zlih andela i demona< odudara od ostalih trakta-ta iz demonologije. Podto je prethodno bio saVetnik u parlamen-tu i vrlo po5tovan na dvoru, Anri IV ga je poslao u Baskiju.Pjer de Lankr je tamo optuZio zbog vradanja preko 500 osoba.Svi su zavr5ili na lomadi, iako je meclu njima bilo najviSe mla-dih devojaka i dece.

Iako je bio isto toliko surov kao i njegovi prethodnici,zasluZan je zbog sprovoilenja jednog etnolo5kog istraZivanja.

Obidaje i obrede, koje je tamo otkrio, nije prihvatao samokao jednostavan rezultat lokalnog partikularizma, kao posle-dicu tipidno seoske laburdanske kulture i ekonomije. Prosu-divao ih je kao plemid, i to kroz ideoloSku prizmu druitvakome su pripadali.

U ovom traktatu postoji i neSto Sto je tipidno za vedinuostalih traktata iz demonologije. Radi se o potpuno novojseksualnoj intonaciji. Plemid proZet predrazudama tipidnimza orlo vreme, raspitujudi se o obredima sabata, sa divljenjem

64

je otkrio da su ve5tice vrlo lepe i mlade devojke, pune Zivota,Zeljne uZitaka, i dobrog seksualnog apetita.

Izmedu suca i optulenica uspostavio se dudan odnos, o ko-me je MiSle kasnije ovako govorio:

"U jednoj toliko velikoj

grupi ve5tica koje sudac ne moZe sve da po5dje na lomaiu,ve6ina njih smatra da 6e biti pomilovane ako Sto bolje zavedunjegove misli i probude njegove strasti. Kakve strasti? Prven-stveno jednu svima dobro poznatu strast - ljubav i divljenjeprema lepoti. Strah ovih lepotica sigurno je izazivao zadovolj-stvo kod suca, i budio maStanja o nimalo iednim zabavama-..

' Sku,poai ue\tica i folklor

Kakvih sve gluposti nije napisano o skupovima veStica!

Koiin de Plansi je tvrdio: >Demoni, ve5tice i ve5ci okupljali su

se i organizovali besomudne orgije. Na tim skupovima u$lav-

nom su smisljali i dinili zla, budili sumnje i strahove po5tenih

ljudi, organizovali zloiine i dinili svakakve darolije. Najde5de

su se okupljali na rasla56ima puteva, ili u nekim pustim za-

bitima, blizu modvara i jezera i bara. Blizina vode bila im je

neophodna kada su Leleli izazvati grad ili ki5ne oluje. Kraje-

vi u koiima su se odrZavali ovakvi skupovi, tal<o su zasejani

zlom da u njima vi5e ne raste ni trava, ni bilo Sta drugo. <

Interesantno je napomenuti da se u najstarijim zapisima

nigde ne pominju ovakvi skupovi- Nikola Remi, Anri Boge i

Zan Boden su se vrlo suzdrZano izja5njavali o tom problemu.

Pjer de Lankr je ove skupove uveo u davolsku literaturu na ve-

lika vrata, i tako pruZio alibi mnogim autorima i njihovimf antazmima.

Smatra se da je red >sabbat< nastala derivacijom grdkog

bibli jskog >sabbaton<, koje je na hebrejskom glasilo 'scha-

bbat<, sveti odmor sedmog dana nedelje po mozaidkom zakonu.

Danas je prihvadeno drugo tumaienje etimologije ove redi.Najverovatnije potide od grdkog glagola >sabasein<. : gala-

miti, praviti buku. Gramatidar Hezikius iz Mileta tvrdio je daovaj glagol znadi >imitirati sveStenike Sabariosa (drugo ime

65

za Dionizija) u igranju i povicimao. BaS ta red ,sabaseinn, kojusu u Galiju doneli stanovnici girikih kolonija na obalama Me-diterana, u starofrancuskom je dala ,rsaba.s<<, neku vrstu urne-besa ili graje. Termin 6e se ponovo pojaviti u srednjevekovnomizrazu ,praznici i sabati< (festes et sabas).

Etimologija nam je pomogla da bolje razumemo najezdusabata u demonologiji. Suci iz Lorena, Zire i FranS Kontea, do-bro su poznavali seoske obidaje, praznike i obrede, u krajevimakoji su bili pod njihovom jurisdikcijom, i u njima nisu videlinikakvo zlo. Kod Pjer de Lankra problem je bio drugadiji. OvajbordeleSki sudija je u Laburu, otkrio etniku i obidaje, koji sumu bili potpuno nepoznati. Odatle, pa do pretpostavke da susve to davolja posla, delio ga je samo jedan korak.

Naslede paganskih zavetnih obiidja ubrzo je postalo depoza odlaganje svih zabranjenih Zelja. ,Sabat je prvo bio ave-tinjsko mesto antireligije. Tu se oboZavao davo, ismevale mise.U parodijama su imitirani. sveStenici, alakoni i vernici. Nasabatima se okupljalo "antidru5tvo<<, sa hijerarhijom obidnihdru5tava i po modelu dvora, dakle sa kraljicom, dvorjanima,slugama itd. Konadno, sve je delovalo protivprirodno" - pi5eNikol Zak Saken pisac odlidne kritike u ponovljenom izdanjuLankrovog dela. oTu su ismevani svi normalni prirodni odno-si, a incest je bio gotovo redovna pojava. Davo je svim snaga-ma nastojao da svoje podanike natera na Sto ve6i broj zlodela ipovreda boZjih zakona.. Ali, nidemu se nedemo toliko zaduditikao onome o demu je i sam Lankr pisao, a to je sodomija.

,Davo, u svom pokvarenja5tvu, ponekad ide dotle da sa-iekuje vendanje mladih i newinih devojaka da bi ih deflorisao.To dini s ciljem da preljubnicu prikljudi svojim orgijama. Tak-ve manifestacije seksualnosti daleko su od senzualnog i var-varskog bratstva, kao i od komunizmao razmi5ljao jeMi5le.

Hipoteza o haluciniranju

Veliki umovi, nimalo podloZni praznoverju, dovijali su seoko toga, kako da razotkriju tajnu sabata. Verovali su da ova-

66

kvi skupovi postoje samo u imaginaciji onih koji su Zeleli da rm

prisustvuju. Ovi su opet bili Zrtve halucinacija, prouzrokovanih

napicima koje su koristili.

Sami vradevi su potvrdili da su se u vradZbinama slu-Zili lekovitim mastima. Tako, u svom prirudniku za suce, ZarrBoden piSe: nAko se utvrdi da se optuZeni koristi nekim masti-

ma, i ako ne moZe da objasni demu one sluZe, to je dovoljanrazlog da bude optuZen. Poznato je da se vradevi sluZe takvim

tvarima. <

Pomenimo jednu anegdotu Pjera Gasendija. Jednom pri-

likom putujudi u Sartr, nai5ao je na grupu seljaka koja je vo-

dila vrada. Sumnjali su da je prisustvovao sabatima. Gasendi

mu je obe6ao slobodu u zamenu za njegove tajne. Vrad je pro-gutao kuglicu neke masti i rekao Gasendiju da uradi isto. Na-kon nekoliko minuta naS putnik je upao u duboki san, koji je

trajao sve do jutra. Kada se probudio, vrad ga je upitao kakoje bio primljen kod Jarca, misle6i da je ovaj u snu prisustvo-

vao sabatu.Nikola Remigius bio je Zrtva jednog tragidnog dogaelaja.

U XVI veku poslali su ga u Loren kao suca, s ciljem da zausta-

vi talas vradanja. Jadni Remigius rnrzeo je vradeve, uveravaokako prema njima ne6e imati milosti, i hvalisao se kako je vei

800 takvih poslao na lomadu. Jednom prilikom nije uspeo da

odoli isku5enju i probao je napitak neke ve5tice. Sutradan, pre

na5ao je zamenika, optuZuju6i samog sebe da je bio na sabatu.

Tokom sudskog procesa izabrao je rekvizitora, a ovaj je od-ludio da Remigiusa Zivog spale.

Do danas su pronadeni mnogi recepti za magidne napitke.

Svi oni sadrZe trave za koje nam je danas poznato da, zahvalju-ju6i aktivnim supstancama alkaloida, izazivaju halucinacije.Medutim, jo5 u XVII veku, bilo je demonologa i lekara koji sutvrdili da su vradevi zapravo Zrtve, i zahtevali da druStvo pre-

stane da ih tretira kao kriminalce.U jednoj studiji objavljenoj 1615. pod naslovom ul-ikan-

tropija, ili o transformacijama i ekstazi vradeva u kojima je

davolje ude56e toliko oiito, da je onima koji u to nisu upu6eni,

67

gotovo nemogude odoleti obmaniu, dat je program tada vrlopoznatog i cenjenog lekara Zana Ninoa, koji je prouiavao tra-ve vradeva. >Od svih sredstava kojima se davo sluZi da potpunopodredi svoje sluge, ona kojima ih uspavljuje dine mi se naj-vaZnijim. Ostala nemaju tako jako dejstvo, ali ipak utiiu naizmenu dulne percepcije i izazivaju halucinacije, kako u snu,tako i u budnom stanju. Tako mogu delovati inorelle, aconit,berle, ivraieslmochytide pod dijim dejstvom nam se prividaju

senke pakla, dok anachitides izaziva prividanje svetaca i an-elela. "

U ulstoriji drogan ve6 sam objavio vi5e recepata utlavol-

skih o napitaka, koji sadrZe opijum ili indijsku konoplju u ja-

dim dozama. Nije dakle iznenatluju6e da je u neukoj proSlostipostojao veliki broj ljudi koji su verovali. da su prisustvovali

sabatu, i to na dan kada je gospodar Leonard primao svojevernike.

Netiste Dratarske knjige

Vradarske knjige i pogodbe bile su klasidna oprema clavolo-vih ljudi" Prvo su postojale knjige sa magijskim formulama,bele ili crne, tj. davolske ili one druge, a tek kasnije su se poja-vili pisani. sporazumi sklopljeni sa tlavolom. o prodavanju duSei vednom prokletstvu (Mit o Faustu).

Najpoznatije vradarske knjige su "Vel.iki Alber n (Grand

Albert) i "Mali Alberto (Petit Albert), ali one uglavnom sadrZetraktate 'beleo magije i vrlo malo ucrneo. Akadernik Sarl Ni-zar (Charles Nisard) je u "Istoriji narodnih knjiga i kalpotraZneliterature< o njima zapisao slede6e: ,Od svih nedistih i prazno-vernih knjiga, :iajslawrije su, kako su to mnogi i pre mene ista-kti, najapsurdnije, i najopasnije upravo vradarske knjigc.o

Alber le Gran (Abert Ie Grand), roden na obali Dunava1193. pristupio je dominikancima u svojoj 36. godini i predavaofilozofiju u mnogim evropskim gradovima. Ime trga Mober uParizu nastalo je od ,Place de Maitre Mauberto (mesto uiiteljaMobera). Toma Akvinski je bio jedan od njegovih udenika.

68

Kasnije je imenovarr za biskupa u Ratisbonu i 1280. umroovendan slavom, ali i pod sumnjom da se odao magiji i bavioalhemijom. 'Sve to nije spredilo papu pia XI da ga proglasisvecem, a papu Pia XII da ga imenuje svetim zaStitnikorn.

Ovde se dakle radi o istorijskoj lidnosti, ali knjiga vradanjakoja mu se pripisuje, i diji je pravi naslov "Zadivljujude tajnevelikog Albera i nekoliko zapisa o Zenama, blagotvornostibilja, o dragom kamenju i Zivotinjama, kratak pregled naukei fizionomije i sve o za5titi od kuge, groznice, otrova i kap-lj idnih infekcijan smatra se laZnom.

Prva verzija ovog dela podela je da cirkuli5e joS dok je biobiskup u Ratisbonu. Dva veka niko nije posumnjao u njenuautentidnost, sve dok 1604. poglavlje posve6eno Z.enama nijebilo zabranjeno.

Delo ,Cudesne tajne prirodne magije i kabalistike MalogRoberan imalo je drugadiju sudbinu" O ovoj knjizi se niSta nijeznalo sVe do XVIII veka. Verujem da je ovo kompilacij a izd,a_vada koji je i sam Zeleo da profit ira na radun uspeha ,VelikogAlbera <.

Klasici ionra

Medu ostalim vradarskim knjigama paZnju mi je pri-vuklo delo pape Honoriusa, inaie pravi spomenik perverznostii ,Crna i crvena aZdajan, knjiga koja jo5 smrdi na sumpor i bi-la je i ostala remek delo crne magije. Elifas Levi smatra da jeovo delo dostojno naslova ,Velika vratarska knjiga".

U Rimu se 1629. pojavio zbornik vradZbina i uspomena narreiastivog pod latinskim naslovom ,Conjuratio adversus prin_t:ipen tenebrum et eius angelos< (Razlitite zavere mradnihr;i la i njihovih anelela). DeIo je pripisano papi Honoriusu III.Cetrdeset i jednu godinu kasnije, takotle u Rimu, bila je ob-yavljena verzija na francuskom, koja je svojim naslovom ne-rlvosmisleno aludirala na autora. Nuslov je glasio ,Vraiarskal<njiga pape Honoriusa i izbor najvecih tajnio.

Rimljanin een6o Saveli (Cenco Savell i), bio je papa od1216. do i227- Njegovo crkveno ime b i lo je Honor ius I I I . Os_

69

novao je dominikanski red i podstakao francuskog lcalja LujaVIII da poile u verski rat protiv bogumila. Bilo je i drugihpapa, koji su molili u ime Honoriusa. Jedan od njih je bio sinkonzula Petrona i zauzimao papski presto od 626. do 638. Koncilu Konstantinopolju optuZio ga je za pruZanje pomodi patrijarhuSergiusu, vodi monoteista. Pripadnici ove sekte smatrali su dau Isusu postoji samo jedna volja iako su priznavali njegovudvostruku prirodu. Neki okultisti su tvrdili, da je Honorius IIIpredsedavao na jednom kongresu vradeva u Rimu. Ovo je moglonavesti na zakljudak da je on stvarno bio pisac knjige o vra-dZbinama, ali jadi dokazi nisu postojali.

Istorija je zabeleZila dva Honoriusa II. Prvi se zvao Kada-ius i bio je sveStenik u Parmi. Uz pomo6 nemadkog princaKadalus se 1061.. naoruZan dodepao Rima, i u Baleu su ga ne-regularno izabrali za papu. Opozvao ga je koncil u Mantovi.1072. umro je zaboravljen od svih.

Posle tog anti-pape, 1124. je za papu izabran Lambertodi Franjano. Takode se zvao Honorius II.

Neka izdanja knjige vradZbina ne pripisuju se vi5e Hono-riusu III, ve6 Honoriusu II. Elifas Levi smatrao je da je pisac

bio Kadalus, ali ne postoje nikakvi jali razlozi da u to r po-

veru jemo.I{onoriusova knjiga sadrZi jedno bajanje protiv Lucifera'i

primenjivali su ga mnogi sve5tenici u isterivanju tlavola.. Ovo bajanje izvodi se ili izmetlu 11 i 12 dasova nodu, ili

izmedu 3 i 4 dasa ujutru. Potrebni su ugalj i kreda. Kredom senacrta krug i oko njega ispiSe slede6e: >Luciferu u ime svetogtrojstva zabranjujem ti da ulaziS u ovaj krug.o Pri ruci trebaimati miSa, koga 6ete dati. davolu kada se ovaj pojawi. Gazdamora imati svetu vodicu, mora veselo zapodeti bajanje, oStroi Livo nareitivati, kako to gazda inade treba da iini pred svojimslugom. VradZbina podinje redima: ,Satano, Rantamo, Plantro,Luteju ponizno te molim da mi dai ...! Zaklinjem te BogoBogom istinitim, Bogom svetim, Bogom koji je izgovorio i sje bilo stvoreno. Naredio je i sve je bilo smi5ljeno i stvoreno.Zaklinjem te svetim imenom boZjim, ON, AIfa i Omega, Eloj,

Elojm, Ja, Sadaj, Luks, Omegi, Reks, Salus, Adonaj, Emanuel,

Mesija preklinjem te i zaklinjem imenima, koja se oiitavajuslovima YVEL-a i imenom Jehove, Sola, Agla, Rifasorisa, Ori-stona, Orfitija, Penatona, Sotera, Tetragramatona, Eloja, Pre-motona, Sirmona, Perigarona, Iratatona, Plegatona, Ona, Per-kirama, Tirasa, Rubifatona, Simulatona, Perpija, Klarimuma,Tremenduma, Neraja i svim najsvetijim imenima od Boga nei-zredenim. Galio, Engo, Ela, Habdanuma, Infonduma, Obna,Englabisa, da dotle5, da po5aljeS... u lepom i ljudskom telu beztraga ruZno6e, i da istinu govori5 za sve Sto ga budem pitao,i da mojem telu i duSi ne naSkodiS, nit i mojem, nit i dijemdrugom. o

Savremenom ditaocu ie verovatno zvudati glupo, ali ovakvenespretno srodene bajalice, pune reminiscencija i iskrivljenihimena, dugo su uzimane za ozbiljno, a poneko to joS i danasdini.

Prirutnik, aZdaja i crna kokoika

Nakon Sto je 795. doSao na crkveni presto, papa Leon IIIposlao je Karlu Veiikom kljudeve svetog Petra i plaketu gradaRima. To je bio podetak velikog prljateljstva. Njega je kasnijeprekinuo biskup suprotstavljajudi se jednoj odluci kralja. Sporse poveo oko dela ,i sina< koji je kralj ubacio u >pater". Bi-skup je smatrao da se time bitno menja smisao svetog Trojstva.

uEnkiridijum pape Leona< pojavio se 1660. Red enkiridi-jum je nastala od grdkog en - u i kheir : rudni. Na omotuprvog izdanja knjige nalazila se slededa napomena: ,Na darnajsvetlijem vladaru, Karlu Velikom, nedavno odi5denom odsvih greha<.

Ovom naslovu bio je pridodat talisman u obliku krugapresedenog trouglom. Oko kruga je ispisano: >formacija, re-formacija, transformacijao. Na samom podetku knjige dat jesavet mudrim kabalistima, a potom sledi Jehovino Evandelje itajne bajanja, kojima se tera Sotona.

?0 7 l

Smatra se da je Leon III bio autor ovog dela, ali to nijepouzdano utvrdeno. U "Redniku paklan, Kolin de plansi, kaopisca navodi nekog vrada, koji je delo redigovao u XVII veku.

Mnogo ,davolskije< je delo ,Crvena aZdaja<, dije najsta-rije izdanje datira iz 1521. Podnaslov je napisan u vidu rezi_mea i glasi: ,Ume6e upravljanja zlim silama vazduha i zemlje,prizivanje mrtvih, proricanje iz zvezda, otkrivanje blaga, izvo_ra, ruda itd.n Sledila je ,Crna kokoSka<, prezentovana kaouzviSeni zbornik tajpi kraljice Kleopatre.

,Uzmite crnu kokoSku koja nikad nije nosila, nit i bilablizu petla< - savetuje anonimni autor ove knjige. ,Uloviteje na legalu, i to najbolje oko l l sati uvede, kako ne bi ko-kodakala- uhvatite je za vrat, i stegnite samo toliko da ne mozepustiti glasa. otielite na neki veci put i to na raskrsnicu. Kadaotkuca ponod, napravite krug itapi6em, stanite u njega i pre-secite telo koko5ke na dva dela, izgovaraju6i po tri puta slede_ce redi:

,Eloim, Essaim, frugativi et appelavi<. Okrenite se zatimIicem ka istoku, kleknite i izrecite neku molitvu. Kada to udi-nite uputili ste uveliki pozivo. Vrag 6e se pojaviti obuden uskerletnu odedu, sa Zutom ko5uljom i pantalonama zelenim kaovoda. Glava 6e mu biti kao u psa, u5i kao u magarca, i ima6edva roga. Na nogama 6e imati kopita kao krava. Upita6e vasSta zahtevate, a vi cete mu to re6i. MoZete traZiti da postanetenajbogatiji, najsre6niji. On vam ne6e uskratiti poslu5nost.<

Ovakva bajanja i tlavoli iarlatani ne izgledaju nimalo uver-ijivo. Nekada se u njihovu mo6 dvrsto verovalo, tak toliko dase u zamenu za crnu kokoSku traZila druga koja nosi zlatnaja ja.

U oRedniku pakle< o ovome pi5e: uUdeni l judi smatraju dasu te koko5ke, koje daje Davo, pravi demonio. poznati Jevrejinsamiel Bernar Ziveo je na trgu pobede u parizu i radio kaobankar. Ljubomorno je duvao jednu crnu koko5ku. Umro je udvadeset detvrtoj godini l.?3g" samo nekoliko dana posle nje,i ostavio za sobom 33 miliona.

72

Veliko prizioanle

Veliko prizivanje o kome smo mogli da ditamo u "CrvenojaZdajin simbolizuje neku vrstu ugovora sa clavolom'

>Imperatore Luciferu, $ospodaru svih odmetnitkih du5a'

molim te, da se na prizivanju koje dinim u dast tvog velikog

mi.nistra LucifiZea Rofokala sloZi3 sa mojom pogodbom, koju sa

njim Zelim udiniti. I tebe molim prinde Belzebute, da rne po-

drZi5 u mojoj nameri. O, grofe Astarote, budi milostiv prema

meni i udini da mi se ove no6i Lucifer ukaZe u ljudskom ob-

liku, bez smrada i podari mi bo$atstvo. O, veliki protivnide

svetla, molim te da no6as napusti5 svoje prebivaliSte, ma gde se

nalazio, i da dode5 da me saslu5aS. Ako to ne udini5, proklecu

te Bogom milostivim, njegovim dragim Sinom i svetim Duhom'

Poslu5aj me odmah, inade 6eS vedno biti proklet snagom moc

nih redi velike Solomonove klavikule, kojom si se i sam sluZio,

da zle du5e natera5 na pokornost- Pojavi se Sto pre inade 6u te

vedno muditi snagom motnih redi Klavikule' o

,Aglon, Tetargam, Vaycheon, stimulaton ero hares, re-

tragramaton, clyoran, irion esytion, egsistion, eryona onera

erasin mojm mefias soter Emanuel sabaoth, te adoro et t'in-

voqve. Amen. <

Cim izgovoritc ove motne reii, moZete biti sigurni da 6e

se duh pojaviti i ovako zapodeti razgovor:

LucifiZe Rofokal: >Evo me, Sta nareduje5? Odgovori mi' (

N.N.: uHoiu da nadinim ugovor sa tobom, i da me oboga-

tiS najbrZe Sto moZeS, inade 6u te prokleti modnim reiima

Klavikule. <

L.R.: ,Tvoj zahtev mogu ispuniti samo pod uslovom da mi

za narednih 20 godina ustupi5 tvoje telo, da ja od nJega dinim

Sta hocu. u

P o t o m d e t e m u v i d o b a c i t i u g o v o r , k o j i m o r a b i t i i s p i s a nrukom na malom pergamentu. Ugovor mora biti potpisan i

imati slede6i sadrZaj:>Obe6avam velikom Protivniku Svetlosti, da 6u ga za dva-

deset godina nagraditi iz svih trezora, koje ie mi dati' U ime

toga se potpisu jem. n

73

>Jarni< pakt

Izneli smo ve6 mnoge recepte sa plesnivim zadahom pod-zernne kuhinje, i ukazali na neke prednosti >druZenja< sa zlimsilama. U prethodnim odeljcima govorili smo s€uno o bajanju,tj. o postupcima i redima kojima se alavo moZe naterati da is-puni detiri zahteva onoga ko ga priziva. Bajanje je fenomen,koji pre zalazi u domen magije, a ne vradanja u pravom smisluredi. Prinuditi zle sile na potdinjavanje, znaii verovati u nji-hovo postojanje, ali ne i biti vezanih ruku i nogu.

Mnogo je opasnije sadiniti uglovor jer on obavezuje napotdinjavanje i odricanje. U >Metamorfozama davola*, Romistavlja akcenat na tu suStinsku razliku. ,IJglovor, po kome ilavopostaje gospodar ljudi potkupljuju6i ih sitnim zemaljskim ra-dostima, i dineci da se ovi odreknu krsta boZjeg, to je upravoono Sto razdvaja hriSdanskog vraia od antidkog magidara. Svedo pojave hri5ianstva i Rimskog carstva, zakon je kaZnjavaotrgovce praznoverjem zbog povrede svetovnih zakona, dok je

crkva kaZnjavala prekr5ioce verskih zakona. HriSianski magi-dar je odbio poslu5nost bogu, zato Sto je sklopio pakt sadavolom. n

Ve6ina klasidnih demonologa slaZe se u tome da je ugovor,ako ne dovoljan, onda sigurno neophodan uslov pribliZavanjadavolu. Suprotno od jednog raSirenog mi5ljenja, ovaj ugovorvezuje potpisnika i vaLi 7-9 godina, a ne do smrti.

Pjer de Lankr upozorava: >Ma kakav bio, takav ugovor jeopasan, jer tlavo nije neko kome bi se mog,lo verovati. <

,Nema nikakve sumnje u to da nas davo ugovorom najbrZei najneposrednije vezuje. I u najpreciznijim dogovorima dp-vo ispoljava osobine pravog smutljivca. Suptilne i podmukleprevare ovog zlikovca mogu nas zavesti i potdiniti u toj meri,da mu ni na jedan nadin ne moZemo uma6i, niti iz takvogpakta istupiti. <

oSto se njegovih obe6anja tide, ona su uvek sa dva cil ja.Kada ne Zeli da se drZi dogovora, bar ne onako kako to drugastrana od njega odekuje, Iak5e mu je da trpi prekore, nego da

74

ga raskine, ako moZe izvuii ikakvu korist. On toliko dobro

drZi svoju tezgu, da sve na kraju platimo prokletstvom i ne-

sre6om. Bog ponekad udini milost, izvude nekog jadnog vrada

iz ovog kruga, i prigrli ga sebi. Takav je obiino joS dugo vre-

mena potisten i potresen. Davolu se ne mQZe izma6i bez patnje,

stradanja i smrti. Pomoci moze samo boZja milost i vrlina

onoga ko taj ugovor ZeIi da raskine. Niko to ne moze udiniti

bez pomodi neke velike i svete osobe. (

Demonolozi tvrde da su ovakvi ugovori bili ispisivani na

pergamentu ili ne5tavljenoj koZi Zivotinja i zapeia6eni krvlju

ugovaratelja.

Demoni svojerutno

Jedini pisani ugovor koji nam je do5ao do ruku i koji je

prilidno sumnjiv, potpisao je Irben Grandije, nesre6ni heroj

iz afere zavedenih u Ludenu. SadrZaj je glasio:

uMoj gospodaru i vladaru,

prihvatam vas za svog boga i obedavam da 6u vam sluZiti do

kraja Zivota. Od sada, odriiem se svih drugih, Isusa Hrista i

Marije, svih svetaca nebeskih i katolidke crkve, apostolske i

rimske, i svih patnji koje bi mi mogle doneti. Zaklinjem se da

6u vas oboZavati, najmanje tri puta dnevno iskazivati svoje

poStovanje, i diniti zlo najvi5e Sto mogu, i druge ljude nagova-

rati da isto zlo dine. Drage volje, odridem se krsta Isusovog i

svih zasluga njegovih. Ako poZelim da se preobratim, zaveSta-

vam vam telo svoje, du5u i Livot bez Zalosti i kajanja'

Svojom lcvlju potpisuje

Irben Grandije

Steta je Sto je ovaj pravno-teoloSki zapis zakletve davolu,

koji svedodi o briljantnoj reditosti sve5tenika iz Ludena, ne-

sumnjivo laZan.Najbotji dokaz manipulacija, kojima su pribegli suci

Grandijea, naliizi se u zapisniku samog sudskog procesa. Be-

Ie3ke su saduvane u nacionalnoj biblioteci (Fonds francais, spi-

75

si br. ?619). Pored ovog ugovora, tu se mogu nadi i dokazi

sa bele5kama, koje su nadinili demoni ,svojerudno". Rukopis

iz "slova Pakla.., kada se prodita u ogledaju, odaje vrlo loSu

varijantu latinskog jezika.

Izvesno je da ugovor Irbena Grandijea sadrZi osnovne

stavke podavanja tlavolu. To su: odbacivanje Hrista i ceLe ka-

toliike crkve u korist vladara pakla, odricanje od krsta i bla-

goslova, i najzad, napuStanje svakog mogudeg utoii5ta.

Cu.d.o Teofiloao

U srednjem veku su sve5tenici, i udeni ljudi uop5te, bilipohlepni za pridama, u kojima je tlavo postao Zrtva vere. Sa

uZivanjem su se prepriiavale epizode o svetom Siprienu, Ante-

miosu i slugi Proteriusovom, zabeleZenim u ACTA ROMANO-

RUM (Svetim spisima). Svima im je bilo zajednidko oZivljava-

nje uspomene na nekada5nje sotonine sluge, koje su, pokajav-

5i se, konadno stekle boZji blagoslov.Nijedan od ovih pouinih zapisa nije stekao toliku slavu,

kao legenda o Teofilu. Ova,Iegenda krije se u pozadini mnogih

vitraZa i bareljefa, medu kojima su i oni u polukruZnim udub

ljenjima crkve Notr-Dam u Parizu. Ritbef je ovu pridu po-

stavio na scenu.Teofil, vrhovni sudac biskupa iz Adana u Kilikiji, po5to

je bio udaljen sa te duZnosti, re5i da iz osvete du5u proda ila-

volu. Ali, zbog jake griZe savesti, podne se moliti devici Mariji,

koja ga spase tako Sto pocepa ovaj fatalni ugovor.Scena u kojoj Devica nareduje Sotoni da joj wrati ugovor,

jedna je od najsadrZajnijih. Cinjenica da se vladar pakla mo-gao tako pasivno Zrtvovati, dovodi u pitanje njegovu stvarnu

mo6. Pitamo se, zaSto su onda crkva i dru5tvo toliko od njega

strepeli.

Crni ugooor i beli Wo'Dor

Urote i zavere, o kojima smo do sada pomalo ironidno pi-

sali, otkrivaju neke od su5tinskih aspekata vradanja. VradZbina

?6

7e izraz jednog mentaliteta bliskog onom koji 6e kasnije pro-

Zeti vek prosvetiteljstva i racionalizma XIX veka'

To je neobidno verovanje u sposobnost svakoga da uz po-

mo6 magije neogranideno prisvaja i posedtlje, da postane apso-

lutni vladar svernira. u srednjem veku Ijudi su verovali da to

mogu posti6i magijom, a u prcsvetiteljstwu naukom' To bi

ukratko bila i suStina En$elsove tvrdnje, da dovedanstvo samo

sebi postavlja pitanja na koja 6e mo6i odgovoriti tek kada bude

posedovalo odgovaraju6i kljud- Ono Sto danas predstavlja mi-

steriju, jeste samo fenomen, koji nauka jo5 nije objasnila'

Sto se ugovora tide, moZemo ga tretirati kao laZnu sime-

triju dva osnovna principa svetih spisa: Starog i Novog zaveta'

JoS od postanka sveta, reieno je da je Bog poku5avao da

spase Noa i njegovu vrstu. "utvrdi6u zavet sa tobom i u6i 6e5

u barku, ti i tvoji sinovi, tvoja Zena i Zene tvojih sinova sa

tobom. (

Ovaj ugovor zapedaden je dugom. >Kad se duga pojavi

medu oblacima, vide6u je i se6ati se veiito$ zaveta-izmedu Bo$a

i svih bi6a, i svega Sto na zemlji Zivi. <

Po starom obidaju zaveta, oni koji su sklapali ugovor pri-

nosili su zivotinju na zrtvu i njen kostur delili medu sobom.

Potom su zajedno prelazili preko goru6ih ostataka, kako bi za-

pedatili svoju pogodbu. Jahve je po5tovao ovaj obidaj, i posle

zaveta sa Noem, pisao je Abrahamu: "Kada je sunce zaSlo i

tama sve prekrila, odjednom upaljena baklja prolete izmedu

razdvojenih Zivotinja. u Tog dana Jahve je sklopio ugovor sa

Abrahamom: >Tvom potomstvu dajem ovu zemlju, od reke

Egiptove, do velikog toka Eufrata".

I u ovom ugovoru prisutne su sve one pojedinosti koje sa-

drZi ugovor sa davolom. Abraham ni trenutka ne okleva da

Zrtvuje svog sina, ne znajudi da 6e ga samo dudo spasti' U za-

menu za mnoga materijalna dobra, on dobija carstvo koje se

prostire od Nila do T\rrske' Ovde se ipak radi samo o jedno-

stranom dinu, jer Jahve sam u vidu baklje prolazi izmeilu ode-

ranih koZa.Pakt sa davolom je slidan. U zamenu za duSu i boZji bla-

goslov, potdinjeni dobija odredena materijalna dobra, ponekad

77

ditavo bogatstvo. To konaino znadi zavarati samoga sebe, jerukoliko je tadno to da nema leka protiv tlavoljeg zla (osim uretkim sludajevima, kada se vera pokaZe jadom, kao u duduTeofilovom) satana moZe svogl slugu podvrgnuti strahovitimmuienjima i kaznama.

Istini za volju, pretnje, kojima davo plaii svoje nevernesluge, nisu ni5ta opasnije od onih koje je Jahve uputio Abra-hamovoj deci. >Od vas 6u sablju, glad i kugu uiiniti i nesreduza sva carstva ovoga sveta. Ljudi koji se suprotstave mojojvolji, kao i oni koji ne budu po5tovali sporazume sklopljeneu mom prisustvu, biie kao volovi raspoludeni i ja 6u izmeilutih komada prodi. Dostojanstvenike Judine i one iz Jerusalima,evnuhp i sveStenike, i sav narod zemlje ove, svakoga ko je iz-medu polutki teleta proSao, prepustidu neprijatelju i nemilostionih koji im Zele smrt. LeSevima njihovim hranide se divljeZivotinje i ptice nebeske. u

Mesijin ugovor sledio je za Jahvinim, a nakon Starog za-veta do5ao je Novi sa eukaristijom (pride56ern), simbolom kojise neprestano obnavljao. >I tako, dok su obedovali. Isus uzekomad hleba i izrekavaSi blagoslov, raskomada ga i po par-ie dade svakom udeniku, rekavSi: >Uzmite i jedite. Ovo je mojemeso. u Potom uzev5i pehar zahvali se i dade im ga. >pijte svi,jer je ovo moja krv, krv Zaveta, koja 6e se svuda Siriti isvima opro5iaj greha dati. <

Ova nova veza, mnogo puta ponavljana u Novom Zavetu,veza koja obe6ava iskupljenje i blagoslov, leZi u korenima preo-bradanja paganskih naroda i evangelizacije Zapada.

Na svakom javnom skupu ili verskom prazniku, novi preo-bra6enici slu5ali su svoje sve5tenike, kako nanovo istidu slavuovog zaveta, uvodedi i nove ideje o trgovini i razmeni, do tadapotpuno stranih verovanjima predaka. Odatle je razurriljivo,postalo vr.lo lako skliznuti sa belog uglovora na crni i iz svet-losti pasti u tamu.

Mit o Faustu

Kako ispisati ovaj pasus, a da se pritom ne setimo naj-slavnijeg potpisnika jednog ugovora sa davolom, doktora Fa-usta? Ovaj mit ima toliko simbolidkog naboja da je pregaziornnoge vekove i ostao slavan i poznat jo5 i danas. podjednakosnaZno Faust je inspirisao Lesinga, Getea, Klingera, Lenoa,Gunoa, Lista, Ari Sefera, i Rembranta koji je naslikao Faustovolice, blje5tavo obasjano svetlo5du u trenutku meditacije u po.lutmini njegove laboratorije. Upravo ta polutama, mnogo upe-datljivije nego slikarska tehnika, otkriva najudeniji vid vra6a-nja koji smo mogli pronadi.

>Treba priznati da dobar dovek, u svom mradnom nadah-nu6u, biva svestan pravog puta( - ispisivao je Gete uzvi5eneredove ilavolu. Davo vi5e nije dvolidni urotnik, zaverenik izprikrajka. On postaje instrumentom boZanske milosti, boZjisaveznik, dija napasnidka misija omogu6ava da se odmere kva-liteti ljudi. Dobro i zlo viSe nisu antonimi. Zlo postaje neop-hodan komplement dobrom. Potiskujudi zlo, ljudi dostiZu sa-vrSenstvo.

Primat uolje

Gete je trebalo ponovo da se vrati na ovaj mit u svom>Drugom Faustu<<, koga je zavr.Sio neposredno pred smrt. prenego Sto se susreo sa Mefistom, Faust razmi5lja o smislu Ziv-ljenja: ,Na podetku bi Glas - pisao je. Ne, ovde se zaustav-Ijam. Nemogu6e je glasu pridati takvo znadenje. Treba druga-dije da prevedem stvarnost, ako mi duh pravilno deli svojusvetlost i piSem: U poietku bi Misao. Razmislimo dobro o prvojredenici. Nije li bolje redi: Na podetku bi Snaga? Ali, dokovo piSem, ved me ne5to obuzima, duh nadahnjivai dolazi miu pomod i sada uveren pi5em: Na podetku bi DeIo. o

Lik doktora Fausta ima izvesnu istorijsku podlogu. DoktorJohanes Faust zauzima vrlo vaZno mesto na univerzitetu uHajdelbergu s podetka XVI veka. Ovaj veliki Luterov prijatelj

?8 79

bio je osumnjiden da je u Sumi Speser 1515. prodao du5u

rlavolu, i da je za uzvrat dobio 24 godine mladosti, neka opSta

znanja, kao i razlidite sposobnosti (npr. sposobnost predvidanja

budu6nosti).Nekoliko godina kasnije, Faust je to javno prikazao. Pridao

je, kako mu je bio omogu6en put u pakao, u pratnji Belzebuta,

Uiinio je da se pred oiima njegovih studenata ukaZe lik Jelene

Trojanske. Tvrdio je, da mu je ona rodila sina i dala mu ime

Justus Faustus.Zbog ovakve reputacije 1528. zavrSio je u IngolStatu. Ba-

vio se medicinom i postizao takva izletenja, da se verovalo. da je u dosluhu sa clavolom. Luter ga je zbog toga anatemisao

i poslao u zatvor. Oko 1540, pred kraj Faustovog Livota, doSaoje davo, podsetio ga na njihov ugovor zapeia6en krvlju, i odveo

ga sa sobom u pakao.

Prve javne verzije avantura doktora Fausta najvi5e paZ-

nje su posvedivale magidnom velu, koji je prekrivao ovaj do-

gatlaj, kao i neizmernom bogatstvu, kojim je doktor Faust

raspolagao.Po5to je Vidman 1561. u Hamburgu objavio ovo delo pod

naslovom >Istinita prida o stra5nim gresima doktora Johanesa

Fausta<., Palma Kaje ga je ubrzo preveo na francuski, i to pod

naslovom >Poudna i tuZna prida o Zanu Faustu, o njegovoj uZas-

noj smrti, u kojoj je prikazano koliko su jadni znatTLelia,

iluzije i nedasna dela zle duSeu. Legenda o Faustu uskoro je

podela poprimati moralni aspekt i zauvek 8a je saduvala u

apologetskoj popularnoj literaturi.

Jednu generaciju kasnije, Kristofer Marlou promenio je

unekoliko smisao ovog dela. Elizabetanski Faust bio je mlad

dovek, nezasit u svim zadovoljstvima, kupljenim po cenu ve-

ditog prokletstva. Gorko je poZalio u iasu smrti, ali ga kajanje

nije spaslo. U Marlouovoj verziji, osoba najbliZa Faustu bilaje Mefistofeles, posrnuli andeo neizmerne lepote. IJ svom no-

vom ljudskom oblidju Mefistofeles nosi Zaljenje Nebesa, temu

koju moZemo pronadi i u Miltonovom ulzgubljenom raju". Le-genda je ipak najve6u slawu dostigla sa Geteom. Prolog >Mar-

80

garitine tragedije" (1808) otkriva nam Mefistofelesa, kako pita

Boga za dozvolu da isku5a Fausta. Svevi5nji mu je usliSio mol-

bu, uz napomenu da se zao duh ne zadovoljava samo time da

izopadi Zrtvu.>Dok god bude Ziveo na zemlji, ni5ta te ne spreiava da

poku5a5 - rede Bog. Ako ti ikako uspe povedi ga sa sobom ka

provaliji. Rado doveku pridruZujem zlo jer ono mamuza i pod-

st ide n.

Ovaj Faustov monolog odito sadrZi kritiku tadaSnjih filo-

zofa i pravaca, po kojima su dinjenice, spoljni svet, bili ogra-

nideni ili perceptualno5du ili umnom spoznajom (Dekart i

Hjum). Gete je napomenuo i znadaj primata delatne volje, koji

6e obeleZiti filozofiju Sopenhauera i Nidea.

Ovde nailazimo i na ideju snage, koja je proZimala pri-

mitivne religijske oblike Zapada. Druidizam je predstavljao

specifidnu metamorfozu i pruZao mogudnost uticaja na prirod-

ne sile, Sto je i bila osnova magijske misli.

Geteov Faust je toga svestan u trenutku kada mu MefistopredlaZe nagodbu. Ali, ko je prepredeniji od njih dvojice?

nNa usluzi sam ti ovde na zemlji<- obedava andeo zla.>Dovoljan je samo jedan tvoj mig okom da krenem i slu-

Zim ti bez odmora. A tamo gore, kad se ponovo budemo sreli,

ti 6eS isto tako meni sluZiti. <>To Sto 6e gore biti - odgovara Faust - uop3te me ne bri-

ne. Nije vaZno ono Sto postoji ispod ili iznad nas. u

,PruZi6u ti ono Sto joS nijedan iovek nije imao...u,Neka brrde! Ako me ikada bude3 prevario ili iskoristio

onako kako to sam sebi iinim, neka to bude moj poslednji dan.Prihvatam ponudu! Ako ikada kao u trenutku koji prolazi, bu-

dem rekao: Zakasni, toliko si lep, moZeS me okovati lancima,pristajem da budem uniSten. Neka se mrtvadko zvono oglasi i

ti bude5 oslobotlen moje sluZbe. Sat moZe stati. Neka vrememoje protekne! Ne boj se da 6u ugovor ovaj prekrSiti. Jaka je

moja volja i evo Sta tadno obe6ati ti mogu. Velike nade me vo-de. Ovoga dasa sam u sluZbi tvoje volje. SveviSnji me je izne-verio, sva vrata prirode su za mene zatvorena. Nit misli mojih

8 l

je prekinuta, gadim se razloga. Neka moje strasti traZe od-mora u provaliji senzualnosti! Neka se sva duda zaustave podmisterioznim velom magije! Plutajmo na uzburkanim vodamavekova i divljem moru dogatlaja. Bol i zadovoljstvo, uspesi inesrede, mogu se menjati po sopstvenoj volji ako se dovek

odludi na neprestano delanje. Delaj bez mere i bez granica,

samo se nemoj stideti!<>PosluSaj me dobro, ne govorim ti o sladostrasti. U kovit-

lac ja se bacam! u

Sve je bilo razre5eno jednom prilikom kada se Gete, go-vore6i o blagoslovu, poverio Ekermanu: "Da bi bio neko i ne5tona nebesima, treba biti veliki i na zemlji. " Nije zato dudnoSto je Gete, pre nego Sto je izabrao Fausta za temu, sanjario otome da pi5e o Prometeju.

Njegov dijalog izmedu Fausta i Mefista pruZa nam dvafundamentalna kljuda vradZbina. Demon doveku moZe pru-Ziti samo sredstvo, polugu. Na doveku je da na<le nadin kakoda ga primeni. Galileenu, koji kaZe: 'rKaj se, nadaj se, dekaj! <Sotona odgovara: ,Delaj tamo gde jesi, ovde i sada< HIC ETNUNC.

TREEI DEO

VRAEANJE U MODERNA VREMENA

82

Epidemija posedouanja

Pjer de Lankr spremao se da objavi svoj >Zbornik vradZ_binan, upravo u trenutku kada je u Eks an provansu izbilaafera Gofridi. Ovog marseljskog sveStenika u dva navrata suZestoko optuZili da je vernike vodio na sabate, gde su se sla_vile ozloglasene crne mise. pritvoren i podvrgnut torturiGofridi je sve priznao i posle dugog sudskog procesa, koji jenapunio mnoge hronike, bio spaljen na lomadi.

ovakav scenario bio je tipidan za ceo XVrI vek. obuzetiverskom histerijom ljudi su desto nekoga optuZivali, u ovomsludaju baS svog sve5tenika, za bacanje dini.

'ovakva koncentracija najdes6e mladih osoba okondala seu gustom mulju fantazama pseudomistidnog karaktera, ilikrajnje monopatijeu - piSe Zan palu povodom dela ,Davo umanastirimao.rOvde su, predskazivadki deliri jum, histeri ja iumesnost privladenja paZnje drugih na sebe odigrali glavnuulogu n.

U Ludenu je, lS.avgusta 1634, jednoj ceremoniji prisustvo_valo 7.000 stanormika malog grada Vijene, na jugozapaduSinona. Na glavnom trgu bila je postavljena lomada, a na lomadije Irben Grandije, bivSi sveStenik podnosio muke.

Zbog kakvih je zlodela ovaj sveStenik bio osuden? poredima savetnika iz Lobardemona, bio je kriv zbog ,magije,uroka i bacanja dini na vernike<.

Istina je bila drugadija. Irben Grandije bio je odlidanstudent i u dvadeset sedmoj godini dobio je Zupu Sen pjer de

85

MarSe u Ludenu. Ali, njegova smerenost nije bila ravna nje-

govoj inteligenciji. Saznalo se da ima viSe ljubavnica medu

kojima su bile Madlena de Bru i 6erka prokuratora Trinsana.

Ova poslednja je, navodno, usled njegovih dini i zatrudnela'

U isto vreme Grandije se povezao sa neprijateljima, tada

vrlo mo6nog, kardinala RiSeljea. Bio je uhap5en 1630' zbog

suprotstavljanja privilegijama visoko$ klera. Prvo osutlen, a

potom osloboden krivice, trijumfalno se watio u Luden, gde

su ga ponovo uhvatili. Tada je u gradu postojao jedan Zenski

manastir, koji je okupljao petnaestak Stidenica, 6erki iz dobrih

porodica. U manastiru je voden mondenski Zivot. Grandije je

pretendovao na upraZnjeno mesto kapelana u tom manastiru.

Ono je ipak pripalo njegovom velikom neprijatelju, kanoniku

Mijonu.

ubrzo su podele da se Sire glasine kako su Stidenice postale

plen demona. Glasine su potekle od kanonika i srudile se Gran-

dijeu na glavu. Grandije je napravio pogreSan korak podnevSi

Zalbu zbog klevete sucima iz Poatijea. Sludaj bi se verovatno

tu i zavr5io da se u Ludenu nije pojavioZan Mari de Lambar-

deman, slepo odan Ri5eljeu. Podstaknut od glavne sestre ma-

nastira gospode sersijel i kapelana Mijona, drzavni savetnik

je preuzeo sludaj u svoje ruke.

Irben Grandije je uhapSen i ispitivanje je odmah podelo'

Normalno, u podetku je sve poricao, ali manastirske Sti6enice

su ga Zestoko napadale. Zbog njegovih uroka, tvrdile su, mudio

ih je sam davo. Mudene su na razne nadine: $rdevima, transe-

vima, razliditim uzbutlenjima i erotidnim snovima'

Posle osmomesednog sudenja Irbenu Grandijeu doneta je

slede6a presuda: da javno prizna udinjeni zlodin i potom ziv

bude spaljen na lornadi, a prah niegov da se raspe'

Nesre6ni sve5tenik se do poslednjeg trena hrabro drZao

poridu6i svaku krivicu. Kada ga je plamen podeo opkoljavati,

jedna velika muva zazuiala je oko njegove glave' Neki ka-

pucin obratio se mnogobroinoj publici, rekav5i da na hebrej-

skom Belzebut znadi ,bog muvao i da je upravo on bio ta muva,

koja je izaSla iz tela vrada.

86

Grandijeova smrt nije bila poslednja i nije okondala

niz slidnih laZnih optuzbi i svedodenja, a manastirske Sti6enice

su verovatno i dalje ose6ale iste simptome. Za5to? Ova vrsta

kolektivnih halucinacija i erotidnih delirijuma dobila je sas-

vim odredeno ime u psihopatologiji. Bila je to histerija. Danas

bi moZda Irben Grandije bio progla5en verolomnikom i eksko-

municiran, ali nikome ne bi palo na pamet da ga optuZi za YTa-

danje. Sto se Sti6enica tide, dobra psihoterapija svakako im ne

bi naSkodila.

Davolje posedovanje je jedan od retkih misterioznih feno-

mena, dije uznapredovalo racionalno objaSnjenje nije samo

izraz ogranidenog pozitivizma, ve6 poseduje i odreilenu vred-

nost.Sa teoloSkog aspekta, crkva opsednutost davolorn prepoz-

naje na viSe nadina: izvodenje radnji ili pokreta netipidnih

za ljudsku snagu i gestikulaciju, ispoljavanje intelektualnih

mo6i koje prevazilaze ljudsku prirodu.

Evidentno je da ovakva definicija danas vi5e ne rnoZe biti

prihva6ena, jer bi se opsednuto56u davolom mogli nazvati svi

sludajevi iz domena psihopatologije, kao i parapsihologije-

U proSlosti je kao Sto smo se mogli uveriti, ova koncelrcija

vodila u najgore krajnosti. BiIo je prihvadeno mi5lienje da Bog

zaokuplja svaku iovekovu misao. Ali, po5to je Bog bio olidenje

najvedeg dobra, sve zle misli i devijantno pona5anje bili su pri

pisani, uvek i za sve, odgovornom davolu. Sada razumemo za5to

je egzorcist (isterivad tlavola) bez oklevanja uzviknuo pored

Iomade u Ludenu: uDavo je tvorac svega onoga Sto se ne moZe

protumaditi prirodnim zakonima..

Luteroue ned.a(e

Ako je verovati onome Sto su zabeleZili njegovi prvi sledbe-

nici, Luter je desto ratovao sa alavolorn- Neki vernik mu je jed-

nom prilikom zakucao. na vrata s molbom da razgovaraju-

Po5to se predstavio bez okoli5anja rede: "Otkrio sam neke gre5-

ke u vaSim tezama protiv pape.<

87

>Govorite< - rede reformator.Nepoznati je izneo nekoliko primedbi, na koje je Luter la-

ko odgovorio. Ali, svako naredno pitanje bilo je sve zapetlja-nije i vernik uskoro pode da izvodi zapanjuju6e silogizme. Lu-ter, kome strpljenje nije bilo najjada strana, drsko orlgovori:,Vaia pitanja su previSe zamrSena. Momentalno imam i preiaposla nego da vama odgovaram. o Lf tom trenutku primeti dadovek u sve5tenidkom odelu ima kopita i davolje znake po ru-kama.

"Nisi li ti onaj kome je rodenje Hristovo slomilo srce?Tvoja vladavina prolazi, snaga tvoja nije vi5e opasna. MoZeSse vratit i u pakao."

Davo koji se spremao na borbu dva uma, a ne na ki5uuvreda povukao se sav zbunjen, drhtedi i misleci o ljudskojnepravdi.

Napomenimo da ovu anegdotu nisu prepridavali Luterovineprijatelji. Izmislio je sam Luter. Bilo je tu jo5 rnnogo avantu-ra sa davolom. U jednom od svojih tekstova pod naslovomColloquium Lutherum inter et diabolum (Razgovor izmeduLutera i elavola) prida kako se jednom probudio oko pono6i ivideo Sotonu, koji mu je rasvetlio sve greSke katolidanstva ipodsticao ga da definitivno raskine sa Rimorn.

U danaSnje vreme skoro da nema protestanata, sem verni-ka nekih marginalnih sekti, koji veruju u Davola. Na taj na-din potvrdile su se teze, koje je postavio Baltazar Beker, pionirliberalnog protestantizma.

Crne mise Katarine Deshages

"Afera otrova<< koja je izmedu 16?0. i 1680. uzburkala jav-no mnjenje, bila je istovr.erneno i poslednja u nizu velikihafera vezanih za vradZbine i poznatih iz sudskih spisa.

Sudski postupak voden protiv markize od Brevijea, optuZe-ne zbog ubistva trovanjem, dije su Zrtve bili neki ilanovi njeneporodice, otkrio je ditav niz alhemidara, kvazi vradeva, veSta-ca, prorodica i trovaiica medu kojima je najpoznatija bila

88

Katarina Deshayes, gospoda Monvoazen. U istoriju je uSla podimenom Voazen.

Katarina je bila mudra Zena, ali poznatija po tome Sto jevriila pobaiaje (bila je optuZena za vi5e od 2000 pobadaja) iorganizovala crne mise, regrutujudi klijentelu iz visih slojevadruStva, pa dak i sa dvora. Metlu njima moZemo pomenuti voj-votkinju od Bujona i groficu od Soasana, obe Mazarenove ne-6ake, gospodicu di Park, poznatu komedijaiicu tog doba, i nakraju samog Rasina.

Za vreme sudenja Katarini Deshayes otkriveno je da jegospotla od Montespana, kral.jeva miljenica bila jedan od nje-nih klijenata. U vi5e navrata Katarina joj je dala ljubavni na-pitak za njenog kraljevskog ljubavnika. Napitak je bio sprav-ljen od suSenih ljudskih fetusa, sperme jarca, krvi slepog mi5ai Zablje koZe. Osim toga Katarina je tri puta organizovalacrne mise za gospodu Montespan, koje je istoritar pjer Marielovako opisao: nU aprilu 1666. gospo<ta Montespan se u tajnostikodijama odvezla do nekog 6umeza u ulici Taneri. Tu je sade-kao sve5tenik, otac Marije. Crna misa oditana je nad njenimstomakom, jer je gospoda odito Zelela da se otarasi zadetog de-teta. Evo kletve koja je tada bila izredena:

>Astarote, Azmodeje, vladari prijateljstva, primite ovodete Zrtvovano vama na dar i ispunite moje molbe. pribavite mikraljevu naklonost, vernost njegove visosti Dofena, ugled kodsve gospode na dvoru. Neka mi sve molbe kralj usli5i kao i mol-be rodaka i sluga mojih. "

Gospoela Montespan nije bila osudena, ali je na neko vre-me bila diskretno udaljena sa dvora. Luj XIV je ubrzo vratiou svoju blizinu. Definitivno su se razdvojili tek 16g1, ne zbogstare krivice, ve6 zato Sto su njeno vreme i lepota prolazili iSto je gospotla Mentenon zauzela njeno mesto.

Promena mentaliteta

Odjek >afere otrova< u javnosti bio je tako jak da jeLuj XIV, kako bi jednom za svagda prekinuo takve sporove,

89

doneo 1682. odredbu, koju su neki nazvali prestankom repre-

sije protiv vradanja.

Po novoj odluci, trebalo je prognati iz kraljevstva osobu

za koju se sumnjalo da je vrad. "svako ko se ubuduce trude

bavio proricanjem budu6nosti, Sirenjem praznoverja ili bilo

dime u vezi sa vradanjem, biie osuden na smrt. <<

Ipak shvatanja su se menjala' Devetnaest godina kasnije,

Sef policije u ArZensonu savetovao je sudije da budu obazrivi

kada su u pitanju sporovi zbog vraianja-

Slededi u tome primer MalebranSa, La Brijera i Montes-

kijea, filozofi i veliki umovi veka enciklopedista opovrgavali

su mogu6nost opsednutosti elavolom. u svom "Filozofskom red-

niku< Volter je kategoridno kritikovao ove besomudnike:

uCudaci, epileptidari i nedasne Zene, koje su vedito mislile da

su Zrtve ilavola i zlih duhova, uz napomenu da su lekari tada

bili velike neznalice. <Istina izgleda ovako: pedeset godina nakon Sto je Volter

objavio svoj rednik muden je i ubijen poslednji vrad u Fran-

cuskoj.Sve do revolucije postojale su mondenske wadZbine. Mo-

derno je bilo prizivati davola u nekom galantnom dru5tvu.

Cak se ni velikodostojnici nisu toga odricali. Ime davola viSe

ne seje strah i on polako sa Kazotovim "Zaljubljenim davolomo

podinje ulaziti i u galantnu knjiZevnost-

Tek su romantidari ilavolu vratili staru slavu. Ovima su

prethodili Milton i Klopstok. Miltom je u svom >Izgubljenom

raju" davola predstavio kao posrnulog antlela, u dijoj prirodijo5 uvek ima nedeg boZanskog. Klopstok je u "Mesijadi" ope-

vao pokajanje andela odmetnika, Abdijel-Abadona koji poku-

Sava da pomogne ioveianstvu.Od tada lik Lucifera, ludonoSe, nastoji da trrotisnc lik vla-

dara zla i sotone.

Satobrijan, u uMudenicima< iznosi $otovo slidno mi5ljenje-

Kada osuduje sotonu, to dini iz iskljudivo politidkih razloga,

jeg tlavo potpiruje fanatizam u narodu i simbolizuje revolu-

ciju, sve dok ga arhantlel Mihailo ponovo ne baci u provaliju'

To je simbolidno predstavljen zadetak restauracije-

90

Alfred de Vinji otiSao je jod dalje. U >Eloji< glavna juna-

kinja, Zena andeo, rodena iz Hristove suze, podaje se sotoni

iz milosrda, ali i iz ljubavi.

U drugom svom delu ,Spaseni sotona< koje nije zavr-

Sio zbog prerane smrti, Vinji je zabeleZio: uI kada stigoSe na

nebo, jedan glas progovori ove reii: Bio si jednom kaZnjen, pa-

tio si jer si bio andeo zla- Ali, jednom si i voleo. Vrati se u sv(>ju veinost, zlo vi5e ne postoji.<

Renan je 1855. godine, osam gdina pre nego Sto je napisao

,Zivot Isusov.., zabeleZio: uOd svih mistidnih bi6a, sa kojih

je tolerancija naSeg doba skinula anatemu, sotona je svakako

najvi5e doprineo prosvetiteljstvu i celom ioveianstvu<.

I dalje su postojali luciferijanci stricto sensu, ali ne viSe i

sotonini sektaii.

Solonsko uraEanie

KrajemXlXvekavradanjeseponovovrati lonadrustvenu

scenu i bilo usko vezano za druge oblike okultizma, ali nikada

nije predlo granice mondenskih i umatnidkih krugova'

Pomenu6emo nekoliko interesantnih osoba to€ia vremena'

markiz Stanislas de Goita, bio je veliki poznavalac istorije i

alhemije Kabale. Praktikovao je belu magiju i postizao zavidne

rezultate.Po pridanju Morisa Barea, njegovog druga iz detinjstva,

Markiz je, na svom imanju u Lorenu, nodu vodio bitke sa sab-

Iastima i branio se revolverom- U Parizu je imao stan, koji je

preuredio u alhemijsku laboratoriju. Njegovi prijatelji su pri-

dali da je imao sluguduha obudenog za kuine poslove.

Goita je 1888. osnovao kabalistidki red >RuZinog krsta<.

Na delu se nalazio savet od dvanaest dlanova. Prva Sestorica su

bili poznati ljudi, a druga Sestorica su drZani u tajnosti. U slu-daju nestanka nekoga iz prve postavke, mesto je bilo dopunje-

no i tako je odrZavan kontinuitet reda. U drugoj Sestorki, osimGoite, bili su bivSi drZavnik Barle, potpuno posve6en alhemiji,

Papus, sin neke Ciganke, i kasnije osnivad martinizma, sve5te-

91

tfi

nik MelenZ, pisac Pol Adam i na kraju Zcizefin Peladan, pisaci likovni kritidar dije je pravo ime bilo Gabriel Horni.

Taj vek obeleZila je velika bitka izmedu Goite i sve5tenikaBulana. Taj sukob je verno odraZavao duh vremena s krajaXIX veka.

Za raztrrku od Goite prefinjenog aristokrate Bulan je bio

iist lupeZ. Seksualno opsednut, spreman na svakojake podvale,

Bulan je u Lionu osnovao gnostidki Karmel, neku vrstu mis-

tidno-erotidnereligiozne sekte u kojoj su zli dusi imali dosta

posla.>Bulan je uzimao statue svetaca ili svetica, blagoslovlja

vao ih imenom osobe, kojoj je Zeleo ne5to da udini"- pisao

je posle Stanislas Goita. >Statuete su posvedene ilavolu, ali

konsekracija je u obliku glasno izredene molitve, i to nekom

svecu. SluZio se i srcima Zivotinja i probadao ih iglama. Osoba,

koja je bila predmet uroka, ose6ala je istovetno probadanje

u srcu, a ceo postupak je ponekad zavr5avao smr6u.<

Pogoden ovakvom zlobom Goita je odluiio da se otarasi

Bulana i njegove magije. Okupio je sud iasti sastavljen od

okultista koji su potvrdili smrtnu presudu i ustanovili nadin

na koji ie biti izvedena.Zll Boa ostavio nam je bogat zapis o okrutnom duelu

dva madionidara. NaSavSi se u Lionu, novinar je saznao da je

Bulan bio obave5ten o donesenoj presudi, ali da ga to nimalo

nije potreslo. >Zakon kbntra-znaka i Sok bi6e dobre nagrade za

one koji me uznemiravajuo - poverio je svojoj l jubavnici i

sluSkinji Juliji fibo- Sukob je trajao izvesno vreme i bio oko-ndan 1839. godine kada je bivSi sve5tenik umro od srdanog na-pada. Cetiri godine kasnije, urrro je i Goita. Bio je Zrtva ma-gije. Njegovi prijatelji su tvrdili da je umro od istih onih iini,koje su bacali njegovi neprijatelji preminuli pre njega, i dijedejstvo nije nestalo ni nakon njihove smrti.

Julija Tibo je posle nestanka svog za5titnika do5la u parizkod Zoris-Karl Hismana i sa sobom ponela ritualne predmetegnostidkog Karmela. Tokom detiri naredne godine, svako jutroje u svojoj sobi preuredenoj u kapelu, izvodila po jednu crnu

92

misu. Nabavila je hostije i sakralno vino, i slala ih eklezijas-tidkim dobavljadima u ime sve5tenika od Svete Sulpise, Hisma-novog prijatelja. Nakon izvesnog vremena, piscu je dozlo-grdilo. Iskoristio je jedno preseljenje da bi se otarasio Julije.Ona se potom povukla u Epinej, nastavljaju6i sa svojim mis-tidnim obiiajima sve dok je 1907. smrt nije u tome prekinula.

Hisman se u svojim romanima posluZio njenim iskustvom.Doktor Joharres iz Nedoelije je sve5tenik Bulan. Sto se JulijeTibo tide, ona je Selesti Bavoal u delu >Katedrala i oblaci. n

Hisman nije dekao naslednicu Karmela da bi i dalje prisus-tvovao crnim misama. Sada je na njih odlazio u pratnji Berte

Kurier. Njene nedopu5tene radnje slavio je i kanonik Dokr, kojije na tabanima imao istetovirane krstove. Zeleo je da stalnogazi po Hristovom simbolu.

Ilerta de Kurier zapoiela je svoju karijeru kao rnodel, a

potom kao ljubavnica skulptora KlezenZea (pozirala za bistu

Marijane, koja joS uvek postoji u Senatu). Nakon toga imala je

kratku vezu sa generalom BulanZeom, a godinu dana kasnije

zavela je Rene Gurmona i bila mu ljubavnica i uditeljica. O

njenoj nimfomaniji pridao je ceo Pariz. Gurmon je ovako

opisao u delu >Portreti iz buduteg veka<: Kabalista i okultista,

dobro upudena u istoriju religija i istodnjadku filozofiju, fas-

ciniranu kultom boginje Izis i podstaknuta opasnim lidnim isku-

stvima, dinila je najneverovatnija duda crne magije.

Sasvim je prirodno da je Rene Gurmon, najvedi istoridar

simbolizma poslc jedne takve avanture, doprineo Sirenju inte-resovanja za okultizam mnogih umetnika i pisaca.

Joi uuek Derujerno u dauola

U XIX veku nerazumljivi fenomeni nisu vi5e smatranimagijom. U SAD se 1847. dogodila neuobidajena avantura ses-trama Foks i dala podsticaj razvitku spiritualizma. Nekolikogodina kasnije u Londonti je osnovano DruStvo za psiholoSkaistraZivanja (Society for psychical research) i bavila se para-normalnim fenomenima. Paralelno je raslo interesovan)e za

93

r--

magnetizam i hipnozu. To je omogudilo pristup na do tadajo5 neispitan teren - podsvesno.

Ved je daleko bilo vreme u kome je sve Sto se iinilo neo_bidnim bilo smatrano clavoljim delom. To nije spredilo ocaVenturu de Raulika, eksperta Svete Kongregacije obidaja dau ime crkve, osudi spiritualizam, "Magija, hipnoza, magneti-zam, somnabulizam, sve su to samo satanizmi< - rekao je.

Izvesno je da se u dana5nje vreme verovanje u mo6 magijeskoro sasvim izgubilo. Ali, u nekim oblicima, jo5 uvek je pri-sutno. Jedna anketa sprovedena u Francuskoj f981. pokazalaje da 18ft Francuza joS uvek veruje u nju. Ve6inom su to mla-di ljudi iz vi5ih sociokulturnih slojeva, pripadnici velikih aglo-meracija pariske regije, priobabcog pojasa i jugozapadnih de-lova zemlje. Oni koji veruju u jednostavnije oblike magijeuglavnom potidu iz niZih dru5tvenih klasa i iz seoske sredine.Ovaj procenat ne obuhvata ve6inu stanovni5tva, ali je ipakcifra koja zabrinjava. Ono Sto nas je najvi5e zadudilo je vrlo ve-liki broj katolika, a meelu njima i sve5tenika, koji vi5e ne verujeu postojanje tlavola, niti u mogu6nost opsednutosti tlavolom,mada bi to trebalo da prihvate kao dogmu.

JuIa 1975, kao odgovonmalim modernim sve5tenicima,

koji ne Zele vi5e ni redi da duju o davolu., R. P. Bruk Ber$er,

novinar >Rimskog pregleda< istakao je da verovanje u elavola

predstavlja deo verske doktrine, utvrclene koncilom u Latranu.

S podetka vladavine pape Pavla VI, mnogi su se zadudili

aluzijama na clavola, koje je Sveti Otac pravio: >Davo, miste-riozni neprijatelj svih ljudi, do5ao je da uni5ti i osuSi vo6e eku-menskog koncila. < Davo je po njemu bio najve6a preprekaostvarenju postkoncilarnih reformi.

Kanonik Meje, nekada glavni i odgovorni u birou za Stam-pu pariske nadbiskupije, izjavio je slede6e: "Duh zla ve6 je po-bealen Hristovim uslcsnu6em, ali ne prestaje da se pojavljuje.Taj duh Zivi u meni, u vama, u svimA nama i trudi se da pokva-ri sve boZje planove. On deluje u celom svetu, a ne samo uglavama pojedinaca. "

94

sve se odvijalo tako, kao da se katoridka crkva bojala pod-smeha, ukoliko bi priznala mogudnost davoljeg opsedanja.Otac Tukebek, koji je do pre nekoliko godina vr5io funkcijuegzorciste u pariskoj nadbiskupiji, priznao je da mu je od10.000 prijavljenih sludajeva samo jedan izgledao sumnjivo.otac cesland, zamenio ga je na toj funkciji i prijavio samo trislidna sluiaja.

Bez obzira na mi5ljenje klera filmovi poput ,Rozmerinebeben, uJeretika< i >Isterivada davola< jos su vise popularisaliovu ideju.

95

U SUSR,ET NEOPAGANIZMU

Noue datsoloue crktse

Moramo se suoditi sa dinjenicom da je kraiem XX veka

do5lo do stvaranja mnogobrojnih sekti' Njihova popularnost

mog lab i seob jasn i t i r as tudompo t rebomzasp i r i t ua lnos6uusvetu koji vise ne nudi znadajne odgovore u metafizidkoj tes-

kobi.Ovakvom gomilanju sekti doprinele su i egzotidne' ili

samo nedovoljno poznate, dogme. Upravo one postaju primam-

ljivije od crkve koja se neprestano laicizira. Postojede stanje

narodito pogada katolidku crkvu. Ne bi trebalo pridavati pre-

veliki znadaj ovoj pojavi' Taino je da je broj novih sekti sve

vedi, ali i cela istorija crkve govori o konstantnoj borbi pro-

tiv disidenata. uvek je bilo vernika koji su se odvajali i osnivali

Simatidke zajednice. Bi6e ih i nadalje. U poslednjih petnaest

godina ovaj fenomen poprima nove- dimenzije.

JoS 1983, katolidki pisac Danijel Rop je u predgovoru jed-

nog dela Morisa Koliona o sektama napisao: oKada propada

jedna civil izacijr istovremeno gasne i verska misao koja je bila

aktuelna u periodu procvata i pune snage. Na scenu tada stu-

paju misticizam i praznoverje. Istori ja je ovo potvrdila ve6 ne-

brojeno puta i to moramo prihvatit i kao dinjenicuo'

Najdudniji u svemu je procvat crka'ga posve6enih davolu,

gde se javno barata magijom i vradanjem. Pojava je narodito

uzela maha u zapadnom svetu.

96

Vratanje u Velikoj Britaniji

Pre dvadesetak godina, jedan ugledni dZentlmen je uLondonu organizovao konferenciju s ciljem da dokaZe da vra-danje ne postoji. U prvom redu publike, neka Zena u crninii sa davkom na ramenu ispoljavala je krajnju indignaciju.Konaino, ne obaziru6i se, prekinula je govornika. Izjavila je

da konferenciji prisustvuje kao predstarmik jedne grupe vra-dara i uverila prisutne u svoju islaenostt.

>Ja ne sumnjam u va5u iskrenost, gospoclo, - odgovorioje dZentlmen, ali pouzdano znam da vradare ne postoje. < U

tom trenutku dvorana se prolomila zagluSuju6im krikom crne

ptice.MaIo se zna o poreklu stanovnika ostrvskog dela Britanije.

Najverovatnije su stanovnici StounhendZa ustupili mesto Kel-

tima, koji su do5li iz Aziie, i kasnije dobili ime Bretonci. En-

gleska je tada bila neprestano na udaru Rimljana, Angla, Sak-

sonaca i Danaca. Izvestan broj Bretonaca predao je Laman5 i

naselio se na teritoriji dana5nje Bretanie. Drugi su se povukli

u planine Kornvala i me5ali se sa plemenima AburidZina.

Ovakav tok istorije obja5njava stapanje mitologija i uticaje

koje su razliditi narodi vrsili jedni na drugi. Nakon sto su bili

pobedeni Bretonci su melanholiino gajili se6anje na nekada5nju

moc i strpljivo dekali povratak kralja Artura- Tako je nastao

ciklus romana posvedenih Gralu i vitezovima Okruglog stola'

U ovim legendama pohranjeno je"kolektivno nesvesno jednog

naroda. Zahvaljuju6i tome nisu zaboravljeni ni do danaSnjih

dana.Religiozno osedanje i poimanje misterioznog oduvek su

bili jaki u Velikoj Britaniji. Na tom tlu nastale su mnogo-

brojne sekte: apostolska crkva, metodizam, darbizam, kveke-

rizam itd. Mnoge verske sekte osnovane na teritoriji Amerikeposle dolaska prvih kolona, vuku poreklo iz Engleske.

DLordt I je, o5trim merama, naneo veliki udarac vrada-nju, koje je u njegovo doba cvetalo. I pored toga nije uspeoda ga potpuno iskoreni. Nakon Sto su 1951. godine ukinute sve

97

-V

sudske odredbe koje su se odnosile na vradZbine' ova pojava

je opet uzela maha.

Pojavio se izvestan broj grupa koje su se bavile ili vra-

danjem u pravom smislu redi, ili vradZbinama obeleZenim dru-

idskim ostacima. Imao sam priliku da l9?7. godine intervjuiSem

Siliju Rasel Gog, medu svojim sveStenicima poznatiju pod ime-

nom velika svestenica Morgana Ie Fej. Morgana se nalazi na de'

Iu vernika Hrama Svetlosti Avaloma. Sediste sekte je u Klapa-

mu, predgradu Londona.uVe5tice su nepravedno optuZene, ier nije poznato koliko

pomodi i utehe mogu pruZiti onima koji pate< - rekla mi je'

,Krajnje je vreme da ih rehabilituiemo i prestanemo optuZi-

vali za svaku nesredu na ovome svetu. <<

Silija Rasel Gog je mnogo uverenija kada govori o odbrani

wraianja: ,Zahvaljuju6i uticaju okultnih snaga kojima vlada-

mo, mi, vradare, moZemo najbolje re5iti sve probleme onih koji

nam zameraju...Clanovi ove sekte kovensi (Covens) okupljaju se svake ne-

delje. Uvek kada je pun mesec prireduju posebne svedanosti'

Postoji veliki broj sekti sa slidnim verskim doktrinama'

Nije redak sludaj da dve takve sekte ili vi5e njih dodu u bliZi

kontakt i da pri tom pripadnici jedne prelaze u drugu i

obrnuto.Obidno su ovakve grupe sastavljene od pribliZno jednakog

broja muSkaraca i Zena, koji vode sasvim normalan seksualni

Livot, jer obidajima vezanim za plodnost pridaju veliki znaiaj'

Na delu zajednice je uvelika sveStenica< koju vernici zovu

>My Lady.. Ona je uvek u pratnji velikog sve5tenika' Oni

tokom godine sklapaju mistiine brakove. Odretlenog dana, na

uobidajenoj ceremoniji, parovi moraju prekoraiiti posudu u

kojoj je upaljena vatra i metlu. Veruje se da 6e tako postati

plodni.

Ovakvo pridavanje znadaja plodnosti odgovara Lelti za

koncentracijom maksimuma kosmiike energije u sopstvenom

telu. Takva teZnja je bliska i druidskim primitivnim verama-

Erotska dimenzija je iskljudena, bar kada je u pitanju bela

9B

ii

I

magija. U crnoj magiji je sasvim obrnuto. Seksualne orgijepredstavljaju gotovo svakodnevnu pojavu.

Telo plodne osobe raspolaZe kosmitkim silama. Beskorisnoje, dakle, bacati'dini i uroke koje pokredu ove snage. Verujese da su plodnost vrada i mogudnost ispoljavanja njegovih okul-tnih mo6i u direktnoj vezi- Za vreme velikih sabata tokomgodine vraievi i vraiare nastoje da poveCaju svoj potencijalizvode6i rituale u kojima postaju, kako to sami kaZu, akumula-tori seksualno kosmidke energije.

. ruicca so ostrua Man

Najznadajnija verska organizacija vradeva koja ima og-ranke u vi5e zemalja je organizacija Wicca sa malog ostrvaMan u Irskom moru, ispred zaliva Solvej, izmedu Liverpula iBelf asta.

Pripadnici ove organizacije tvrde da vode direktno poreklood jednog antiikog druidskog koledZa. Njihovo sedi5te nalazise u varoSici Kasteltaunu. Za Wicca-u se dulo tek Sezdesetihgodina ovoga veka.

Na vrhu hijerarhije u ovoj zajednici nalazi se kraljicavradeva, izvesna Monika Vilson. Monika je reinkarnacija lediOlven, 6erke boginje koja je siSla na zemlju da bi ljude nau-dila magiji. Uz pomo6 sve5tenika Kampbela Kroaz:i.jea Vilsona,Iedi Oven je svake godine uodi letnje dugodnevice slavilaveliki praznik. U torn veselju seksualnost je izbijaia u prviplan. Kao i veliki broj pripadnika pokreta, koje bismo moglinazvati "novim vradanjem< tako i pripadnici ove organizacijesebe ne smatraju razvratnicima niti oboZavaocima davola,istidudi klasidnu razliku izmedu Sotone i Lucifera.

Sotona u Holirsudu

Nakon Sto su 10. avgusta 1g6g. godine u luksuznoj vili uHolivudu, pronaclena unakaZena tela Saron Tejt, suprugepoznatog reZisera Romana polanskog, i tri njena prijatelja,

99

ameridka javnost bila je zapanjena. JoS frapantnije je delo_valo to Sto je priroda rana na Zrtvama ukazivala na mogu6nostritualnog zlodina.

Krivci su bili uhvadeni detiri meseca kasnije. Ubica, CarlsManson bio je voda sekte "Davolji robovi<. Manson, kao i ostalidlanovi sekte bio je mentalno poreme6en. U tom smislu sektanije imala nikakve veze sa ostalim organizacijama takve vrste.

Najpoznatija metlu njima je svakako ,sotonina crkvao ko-ju je Anton Sandor La Vej osnovao 1g66. godine u Kaliforniji.

"Crni papa( kako je sam sebe nazvao, okupio je vernike izsvih sociokulturnih miljea.

Crkva ima dvrstu hijerarhiju, a vernici su podeljeni udetiri grupe: udenici, maclionidari, darobnjaci i vradevi. Obi-daji se uglavnom sastoje od crnih misa i psalmi o 19 kljudevaEnohovih. Zajednica poseduje i tajni jezik. Doktrina sektesadrZana je u >Satanskoj bibliji<, delu Crnog pape i dodata sumu detiri evandelja pakla (Sotonino, Luciferovo, Belijalovo iLevijatanovo).

,Coveku je bilo neophodno da ponovo istakne svoju pravuprirodun - kaZe La Vej. >Bilo mu je dosta uzmicanja predbogom, pred Svevi5njim, kako ga sve5tenici zovu, mada on tonije. Moja religija odraz je snage i trijumfalnogl senzualiteta.Neki r.ovinari su greSiii kada su, pod uticajem sveStenika naiuverq nazivali oUvodom u orgije(. Nikada nisam propovedao se-ksualnost'kao ne5to Sto bi samo sebi bilo ci!j. Ali, ako neko od

mojih vernika misli da je to dobar nadin da ispolji sebe, dase odisti od kompleksa koje je hriS6anstvo vekovima usatlivalou njegovu svest, onda ovakav postupak di56enja preporuiujem.To svakako ne predstavlja obavezu. <

Treba podsetiti da su sabati i crne mise iz sotonske tradi-cije bili prvenstveno orgija5ke sveianosti, kao uostalom i svidrugi praznici sve do pojave hri5ianstva.

Ma Sta rekao La Vej njegova sekta nikada ne bi postiglatoliku popularnost, da svojim liturgijama nije dao jaku sek-sualnu konotaciju, zahvaljujudi kojoj i danas okuplja mladeljude razliditih polova.

100

Osamdesetih godina, La Vejeva sekta poiinje da slabi' iako

je stvorila ogranke u Ewopi' U Americi njeni pripadnici po-

dinju da se udaljavaju od distog satanizma i sve vi5e poku5avaju

da svojim ritualima daju kakvo-takvo naudno objaSnjenje'

Oni tvrde da vradanje empirijski potvrduje ljudske para-

psiholo5ke modi- Teo Verkers dak tvrdi da parapsiholo5ko ne

postoji.nU izvodenju svih naSih rituala ispoljava se izvesna doza

magnetizma i biolo5ke radioaktivnosti, koju dak moZemo izme-

ritipomo6u snimka aure po Kirlijanovoj metodi' Ono Sto izbija

u prvi plan tokom izvottenja crnih misa i ceremonija posve6e-

nih Sotoni je da se tada najvi5e oslobada ljudska radioaktiv-

nost. <

Cudan sinkretizam

Sto vi5e zalazirno u pro5lost, >satanizam< poprima sve ve6e

razmere. Ovaj pokret usko je bio vezan za sociG-istorijske pri-

like. Prvi koloni koji su do5li u SAD pripadali su u$lawom pu-

ritanskim protestantskim zajednicama' Verovali su da se elavo

krije iza svakog dudnog pona5anja' Sudski proces na kome se

sudilo devojkama iz Salema, dovoljno je upedattjiv primer nji-

hove tvrdokornosti i nepopustljivosti' Sve su zavr5ile na lo-

madi 1692.Tokom vekova ovo puritanstvo gubilo je na snazi, a pro-

ces je bio potpomognut meSanjem vera i nacija' Kada je nastu-

pila era potro5adkog dru5tva, i kada se podelo Ziveti pod devi-

2qrn osre6a i blagostanje<, Amerikanci su ved duboko za5li u

veStadkedruStveneodnose,koj isugusi l isvakuindiv idualnost 'Henri Miler je o tome pisao u "Klimatizovanom

ko5maru<'

Osve56enje je bilo vrlo bolno, Sto se narodito osetilo sezde-

setih godina ovoga veka. Prvi simptomi oiitavali su se u poja-

danoj potrebi za psihoterapijama svih vrsta, Sirenju narkoma-

nije, hipi pokretu, velikom interesovanju za istodnjadku filo-

zofiju, gomilanju sekti, koje su propa$irale novu spiritualnost'

101

i konadno u dubokom nepoverenju u savremenu tehnologiju,

Sto je dovelo u modu ekoloSki pokret.

Sve je ovo posluZilo kao plodno tle gomilanju verskih sekti.Suprotno anglo-saksonskoj tradiciji, koju su negovali njihovipreci, nove zajednice su se desto pribliZavale mitovima Sredo-zemlja.

Vradanje, poput onog koje je gajila verska zajednica Wicca,blisko je prirodi u tom smislu Sto teZi da katalizuje velike kos-midke tokove. Sredozemni homolog ovakvom vradanju je jo5jedan korak bliZe prirodi, jer postulira apsolutni paganizam.

Moglo bi se dak reci da paganizam predstavlja versku di-menziju ekoloSkog pokreta.

Zajednica Feraferia iz Kalifornije je, ako ne verska sektau pravom smislu te reii, onda sigurno ezoteridna paganska gru-pacija. Njen osnivai, arheolog i pesnik Fred Mc Laurin Adamsje, kao savr5en poznavalac helenizma, doSao do zakljudka dasamo grdki paganizam baziran na kosmidkim ciklusima, moze

olakiati sve probleme doveka modernog doba. Pripadnici ove

zajednice smatraju da je njihovo vradanje blisko wadanju sekte

Wicca, ali je istovremeno rnnogo bliZe pravoj prirodi.

Pisac Carroll Runyon okupio je oko sebe vrlo uiene i

natprosedno inteligentne ljude i u Pasadeni osnovao zajednicu

Ordo Templi Astarte. Ova grupa pokuSava da stvori neki spoj

antidke magije, kabale, alhemije i demonologije.

Sabiensi iz Amerike, diji je duhovni voda Federico de Are-

chaga poreklom Baskijac, oZivljava antidki kult >sabiensa<' iz

Mesopotamije, takotle poznatih pod imenom "Nabateens(, jer

su tvrdili da potidu od Nabaoth-a, starijeg sina Izraelovog.

Do X veka na5e ere naslednici pro5losti negovali su dist

grdki paganizam u kombinaciji sa starim egipatskim verova-

njima. Cvrsto su verovali da su ljudi nevidljivim lancima po-

vezani sa zvezdama i da se ti lanci mogu otkriti samo uz pomo6

magije i astrologije. Jedna od boginja koju slave moderni sa-

biensi je Velika BoZica Majka koja se u neku ruku identifikuje

sa Ishtar-Venus, boginjom Zenskog pola, dok je Mana, bog Me-

seca, istovremeno i bog mu5kog pola. ,Venerin praznik" iiji

102

je cilj da ponovo uspostavi izgublienu dvopolarnost prastarog

androginata, je njihov najvedi praznik'

Interesantno je da sve ove grupacije gaje odreden odnos

prema egipatskoj i babilonskoj mitologiii, odbacujudi boZanstva

koja nemaju grdke ili latinske ekvivalente' Boginja Izis npr'

odgovara boginjama Ishtar, Afroditi i Veneri' Usled ovoga

je doSlo do dudnog mesanja duhovnih vrednosti starih sredo-

zemnih civilizacija i nasletla anglosaksonske kulture'

Svedoci smo povezivanja dva svemira, dva shvatanja do-

vekovog mesta u makrokosmosu. Ovaj proces mogao se odigrati

i pre dvadeset vekova da hris6anstVo nije namutnulo svoje za-

kone antiikom svetu.

ova obnova bacila nas je vrlo daleko od tradicionalnog

vradanja, clavola, demonologa i cele te pompe' AIi misao o kojoj

govorimo preuzelS je i naslede vradZbina sa svim onim Sto uz

njih ide.

Paganizarfl, nooi hurnanizam

Prema twdnji koju su stalno isticali crkveni oci, monotei-zam je dovedanstvu doneo veliki napredak. Verska misao primi-

tivnog doveka zapodela je sa animizmom. on je svim prirodnim

pojavama pripisivao duhovni karakter. Personifikujuei te fe-

nomene, i stvaraju6i od njih bozanstva, dosao je do politeizma,

religijske koncepcije varvarskog sveta. Hri56anski monoteizam

polako je zamenjivao mnogobrojna boZanstva i postao jedini

vektor ljudske civilizacije.

Isti taj hriS6anski monoteizam je u pro5lom veku podeo da

trpi jake napade nekih filozofa, u prvom redu Nidea' Najveca

zamerka hri56anstvu upudena je zbog odvajanja doveka od pri-

rode, a narodito zbog ubijanja svake stvaralaike modi, koje je

bilo posledica ideje da je ovozemaljski Livot, Zivot u >dolini

SUZS((r prolaZan.

Monoteisti su oduvek ismevali pagansko mnogobo5tvo, go-

voredi u korist jednog i jedinog Boga, sme5tenog u nekom pro-

storu koji nema nikakve veze sa prirodom. Po neo-paganima

r03

Y

ovo je bio i najve6i promaiaj hri56anstva. Stare religije nisuskrivale uzbuduju6u tinjenicu da je boZansko tu, u ljudima iprirodi a ne u nekom prostoru koji se ne moZe dosegnuti.

U delu >Kako bi paganino, Bensa donosi nove razloge ovoj

staroj svacli za koju se verovalo da je zavr5ena. Paganizam o

kome ovde govori je iskljudivo intelektualne prirode. On po-

stulira ideju nove fi iozofi je, f i lozofi je prirode, koja 6e dovekaponovo postaviti na njegovo mesto, i u l judsko stanje, pruZiti

mu slobodu misli i deianja i rasteretiti ga Boga tvorca, komeje hri56anska tradicija dodelila ulogu oca tutora. Nova filozo-fi ja omogu6i6e progres i osloboditi nas scientizma, na koji smose navikli joS od doba prosvetiteljstva.

U analizi jednog Benoovog deh. Luis Pauels naroiitoistide nadin na koji je paganski dovek doZivljavao svoju egzi-stenciju. Sudbina je po nlemu suma svega onoga demu dovekslobodno i svojevoljno teZi. "Umre6u

- rekao bi paganin -

ali ova dinjenica podstide moju hrabrost. < HriS6ani su se teSkasrca miri l i da dinjenicom da je njihov Zivot na zemlji prolazan,da vera ubija stvaralaiku mo6, radost postojanja i i .elju zasre6orn. Izvesno je da 6e nas vreme pobediti u ovom delu sve-mira gde sve podleZe prolaznosti, gde je smrt neophodna kao isunce. Cekajmo taj trenutak bez straha i Zivimo intenzivno.

Borimo se protiv nemogu6eg.

Problem povratka paganskim idejama mnogo je sloZenij inego Sto mislimo, dak i kada se ne posmatra sa disto intelek-tualnog aspekta, kako je to dinio Alen Benoa. Benoa je teZiosakraiizaciji prirode i doveka kao nj'enog sastavnog dela, nevezuju6i se pri tom za odredene obidaje i l i religiju.

Nije isti sludaj sa verskim grupacijama koje su svojimdoktrinama preSle onaj mali korak izmedu luciferi.zma i paga-nizma. Ova pojava je, kao Sto smo vet pomenuli, nastala uanglosaksonskim zemljama a danas postoji i u germanskim.Javila se kao posledica dreniranja kolektivno nesvesno€;, po-hranjenog u arhetipovima proiza5lim iz starih verovanja. Ger-manski paganizam, u kome neki autori kao Sarl Mora nisu

104

videli ni5ta dru$o osim praznoverja i velike zbrk<" nislit ttt:ttt1t'

ne pobucluje optimizam i veru u ljudsku budutnost''

Ovu tvrdnlu najbolje te i lustrovati Vagnerrovlt "l ' t ' l

r;r lrr

g i ja< iako on sam nikada n i je mnogo paZnje p<tsvt ' ( ' iv ; t t t r t t t l r r

Iogij i. Borba Zigfrida protiv zmaja Fafnera ident' it ' :nir J{' (trruJ

k o j u j e H e r a k l e v o d i o p r o t i v H e s p e r i d e s a . T o j e v r r ' . i | . r t l x r t . l r t rizmealu svetlosti i mraka. Renove riiti simbol su iz.gr.rbllr'll(' lrr'

vinosti vezane za zlalno vTeme poietaka l judskc civiltzut't1t'

Nju iemo ponovo prona6i tek kada se budemo <ltist ' i lr rxl ttta

terijalnih egoizama.

Ukoliko je Vagner i razumeo oslobodiladku [t '7,lt1t ltovr'

mitologije, on sam nije bio paganin, kao ni Nide njcgov trlt 'Jlt l

uditelj. Ni jedan ni drugi nisu politeisti iako iz njihovilr hott

cepcija izbija odredeni f i lozofski pluralizam, koga snro trrrtgll'uoditi

jo5 kod Lajbnica. Kad Nide kaZe: "Bog je mrl,rrv u, (f l l

prvenstveno misli na rnonoteistidkog Boga, Boga diktatortr kriJl

je stran postojeiem svetu zato Sto mu ne pripada i zatrt i lo Jenjegov tvorac.

Dakle ova smrt Boga vodi u pesi.mizam, u apsurd, uko trt

jedna druga spoznaja ne moZe da nam podari pravilo Zivlj lrr. lrr

Treba zato prihvatit i ovo stanje i pobedi od nistavila srl i l l l(trtt

volje i imaginacije. TeZeci tome dovek postaje superiorrto lrt

6e. Smrtnik Zigfrid se u ovalkiri j io uspeo do Brunhildt" rrul

stari je Votanove 6erke, zahvaljujuci tome Sto je post'<lrvrttr

Nibelungov prsten

Neke verske sekte slave ovu mitologiju, ali u formi krrlf ir

posve6enog Suncu. Pri tom ne teZe prozelit izmu jer se bolt ' pri-

biiZavanja koncepcijama neonacistickih grupacija'

105